Butler 

University
Access Provided by:

Upravljanje terapijom lijekovima: Sveobuhvatan pristup

19:  Skup podataka o upravljanju terapijom lijekovima za poremećaje povezane s
demencijom

Joshua Caballero, PharmD, BCPP

KLJUČNE TOČK E
Kada radite s pacijentima s demencijom i srodnim poremećajima, važno je steći razumijevanje sustava podrške koji okružuje pacijenta i
primarnog njegovatelja.

Prije nego što preporuče terapiju za poremećaje povezane s demencijom, pružatelji MTM­a trebali bi provjeriti cijeli profil lijekova (uključujući
neutralne lijekove i proizvode bez recepta) kako bi procijenili stavke koje mogu pridonijeti ili uzrokovati kognitivno oštećenje.

Pružatelj MTM­a trebao bi se sjetiti pozabaviti se drugim komorbidnim stanjima koja se mogu manifestirati kao rezultat demencije (npr. depresija,
anksioznost, nesanica).

Korištenje ljestvica i inventara dragocjeno je za objektivno praćenje kognitivnog statusa i funkcioniranja u aktivnostima svakodnevnog života.

UVOD
Demencija uzrokuje značajno kognitivno opadanje tijekom vremena, što rezultira lošom brigom o sebi i na kraju smrću. Postoje različiti tipovi
demencije ( Tablica 19­1 ), no Alzheimerova bolest je najčešća. Dok većina misli da se demencija javlja u starijoj dobi, neki pacijenti mogu razviti ranu
demenciju u 40­im ili 50­im godinama. 1 Demencija može biti pogubna ne samo za pacijenta, već i za njegove skrbnike i obitelji. Iako lijekovi mogu
ponuditi određeno olakšanje i utjehu, oni u osnovi odgađaju neizbježno ­ smrt. Pružanje upravljanja terapijom lijekovima (MTM) može igrati ključnu
ulogu u tome da putovanje i njegovi prijelazi budu što bezbolniji i smisleniji.

Tablica 19­1.
,
Uobičajeni tipovi demencije u kasnoj životnoj dobi2 3

Alzheimerova bolest
Vaskularna demencija
Lewyjeva tjelesna demencija
Mješovita demencija
Ostalo (Parkinsonova bolest, Frontotemporalna demencija, Huntingtonova bolest, Creutzfeldt­Jakobova bolest)
Potencijalno reverzibilni uzroci demencije (npr. hidrocefalus normalnog tlaka, disfunkcija štitnjače, nedostatak vitamina B   , depresija, Wernicke­
12

Korsakoffov sindrom)

Izvor: Slattum PW, Peron EP, Massey Hill A. Alzheimerova bolest. U: DiPiro JT, Talbert RL, Yee GC, et al. Farmakoterapija: Patofiziološki pristup, 9. izdanje. New York,
NY: McGraw­Hill; 2014:Poglavlje 38. Dostupno uhttp://accesspharmacy.mhmedical.com/book.aspx?bookID=689. Pristupljeno 29. travnja 2014.

Rubin CD. Primarna skrb za Alzheimerovu bolest. Am J Med Sci . 2006;332:314­333.

Prije razgovora s pacijentima i njegovateljima, pružatelji MTM­a moraju se postaviti u njihovu situaciju. Za one koji nikada nisu imali osobno iskustvo
rada s pacijentom s Alzheimerovom bolešću, možda bi bilo dobro razmisliti.

Downloaded 2022­12­26 9:42 A  Your IP is 159.242.234.24
Zamislite da vam je rečeno da imate bolest koja će s vremenom izbrisati vaša sjećanja. Počet će s nedavnim stvarima: Što ste doručkovali, koju ste
19: Dementia­Related Disorders Me­dication Therapy Management Data Set, Joshua Caballero, PharmD, BCPP Page 1 / 15
komediju sinoć gledali, jeste li razgovarali sa svojim sinom, kćeri, bratom ili supružnikom. S vremenom ćete izgubiti radnu sposobnost, sposobnost
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
brige za svoje voljene. Na kraju ćete izgubiti sposobnost da se brinete o sebi. Bit ćete ovisni o onima oko sebe što, nažalost, nije uvijek utješna
pomisao. Počet ćete gubiti stvari, možda okrivljujući druge da su ih ukrali. Sa svakim satom i danom koji neizbježno prođe, činite korak bliže
 NY: McGraw­Hill; 2014:Poglavlje 38. Dostupno uhttp://accesspharmacy.mhmedical.com/book.aspx?bookID=689. Pristupljeno 29. travnja 2014.
Butler University
Rubin CD. Primarna skrb za Alzheimerovu bolest. Am J Med Sci . 2006;332:314­333.
Access Provided by:

Prije razgovora s pacijentima i njegovateljima, pružatelji MTM­a moraju se postaviti u njihovu situaciju. Za one koji nikada nisu imali osobno iskustvo
rada s pacijentom s Alzheimerovom bolešću, možda bi bilo dobro razmisliti.

Zamislite da vam je rečeno da imate bolest koja će s vremenom izbrisati vaša sjećanja. Počet će s nedavnim stvarima: Što ste doručkovali, koju ste
komediju sinoć gledali, jeste li razgovarali sa svojim sinom, kćeri, bratom ili supružnikom. S vremenom ćete izgubiti radnu sposobnost, sposobnost
brige za svoje voljene. Na kraju ćete izgubiti sposobnost da se brinete o sebi. Bit ćete ovisni o onima oko sebe što, nažalost, nije uvijek utješna
pomisao. Počet ćete gubiti stvari, možda okrivljujući druge da su ih ukrali. Sa svakim satom i danom koji neizbježno prođe, činite korak bliže
zaboravu imena, lica i glasova onih koje volite, na kraju sjedite na mjestu gdje nitko nije prepoznatljiv ili razumljiv. S vremenom ćete izgubiti jezične
sposobnosti i nećete moći komunicirati s njima.Zaboravit ćete ime mužara, laptopa, iPada. Zaboravit ćete kako jesti i kako prepoznati da ste gladni
ili žedni. Na kraju ćete zaboraviti tko ste, svoja postignuća, svoje želje i strasti, sve dok ne završite u praznom vakuumu, bez ikakve komunikacije,
kontakta ili ljubavi. Zamislite sada tu osobu kao svoju voljenu osobu, onu s kojom ste proveli 40 godina, onu koja vam je pomogla da postanete
osoba koja ste danas—osoba koja sjedi preko puta vas.onaj s kojim si proveo 40 godina, onaj koji ti je pomogao da postaneš osoba koja si danas—
osoba koja sjedi preko puta tebe.onaj s kojim si proveo 40 godina, onaj koji ti je pomogao da postaneš osoba koja si danas—osoba koja sjedi preko
puta tebe.

Prije intervjua

Najvažniji aspekt koji treba uzeti u obzir kada razgovarate s pacijentom s Alzheimerovom bolešću i njegovateljem je vrijeme . Važno je osigurati da je
dovoljno vremena blokirano kako bi se omogućilo rješavanje svih nedoumica, posebno za prvi susret. Iako može postojati nekoliko problema koje
treba riješiti, pacijenti i njegovatelji će cijeniti pružatelja MTM­a koji odvoji vrijeme da ih sasluša i sa suosjećanjem razgovara o njihovim problemima.
Ovo može biti vrednije od bilo koje preporuke za prilagodbu lijekova.

Kao što se često navodi u ovoj knjizi, pružatelj usluga MTM­a trebao bi biti okrenut licem prema pacijentu, govoriti polako, koristiti laičku
terminologiju, sjediti u privatnom prostoru kako bi osigurao povjerljivost pacijenta i objasniti svrhu usluga MTM­a kao i njegovih komponenti.
Pacijente treba pitati o načinu na koji žive, o mislima ili osjećajima o svom stanju i o upotrebi lijekova. Osim toga, pružatelj MTM­a trebao bi pribaviti
povijest imunizacije i procijeniti kulturološke probleme, razinu obrazovanja, jezične barijere, razinu zdravstvene pismenosti, kao i druge karakteristike
pacijentovih komunikacijskih sposobnosti koje bi mogle utjecati na ishode.

Pružatelj MTM­a trebao bi procijeniti razumijevanje pacijenta o svom stanju i svrhu njegovih trenutnih lijekova, ako je terapija već započela. Tijekom
ovog procesa pružatelj MTM­a može razraditi ili ispraviti te odgovore, koristiti brošure ili dijagrame s informacijama o pacijentu i zamoliti pacijenta ili
njegovatelja da ponovi ono što je objašnjeno, ako je moguće. Umjesto da pitate " Imate li pitanja ili nedoumica?" MTM pružatelji usluga možda će
radije pitati: " Štopitanja i nedoumica imate?" To će omogućiti otvoreniju komunikaciju i usmjeriti razgovor dalje od jednostavnih odgovora "da/ne".
Također je važno pitati pacijente što smatraju najvažnijim ili najopterećujućim problemom njihove bolesti i objasniti pacijentu koje specifične
terapijske odgovore može očekivati liječenjem. Drugim riječima, pružatelj MTM­a trebao bi biti realan, ali također ohrabrujući i empatičan. Konačno,
važno je prenijeti neke savjete njegovatelju koji će voditi njega bolesnika ( Tablica 19­2 ).

Tablica 19­2.

Basic Principles of Care for the Alzheimer's Patient2,3,4

Consider vision, hearing, or other sensory impairments
Find optimal level of autonomy and adjust expectations for patient performance over time
Avoid confrontation. Remain calm, firm, and supportive if the patient becomes upset
Maintain a consistent, structured environment with stimulation level appropriate to the individual patient
Provide frequent reminders, explanations, and orientation cues. Employ guiding, demonstration, and reinforcement
Reduce choices, keep requests and demands of the patient simple, and avoid complex tasks that lead to frustration
Bring sudden declines in function and the emergence of new symptoms to professional attention

Izvor: Slattum PW, Peron EP, Massey Hill A. Alzheimerova bolest. U: DiPiro JT, Talbert RL, Yee GC, et al. eds. Farmakoterapija: Patofiziološki pristup, 9. izdanje. New
York, NY: McGraw­Hill; 2014:Poglavlje 38. Dostupno uhttp://accesspharmacy.mhmedical.com/book.aspx?bookID=689. Pristupljeno 29. travnja 2014.

Rubin CD. Primarna skrb za Alzheimerovu bolest. Am J Med Sci. 2006;332:314­333.

Udruga za Alzheimerovu bolest. Dostupno uhttp://www.alz.org. Pristupljeno 20. svibnja 2013.
Downloaded 2022­12­26 9:42 A  Your IP is 159.242.234.24
19: Dementia­Related Disorders Me­dication Therapy Management Data Set, Joshua Caballero, PharmD, BCPP Page 2 / 15
Lyketsos CG, Colenda CC, Beck C, et al. Izjava o stajalištu Američke udruge za gerijatrijsku psihijatriju o načelima skrbi za pacijente s demencijom koja je posljedica
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Alzheimerove bolesti. Am J Geriatr Psychiatry . 2006;14:561­573.
radije pitati: " Štopitanja i nedoumica imate?" To će omogućiti otvoreniju komunikaciju i usmjeriti razgovor dalje od jednostavnih odgovora "da/ne".
Butler University
Također je važno pitati pacijente što smatraju najvažnijim ili najopterećujućim problemom njihove bolesti i objasniti pacijentu koje specifične
Access Provided by:
terapijske odgovore može očekivati liječenjem. Drugim riječima, pružatelj MTM­a trebao bi biti realan, ali također ohrabrujući i empatičan. Konačno,
važno je prenijeti neke savjete njegovatelju koji će voditi njega bolesnika ( Tablica 19­2 ).

Tablica 19­2.

Basic Principles of Care for the Alzheimer's Patient2,3,4

Consider vision, hearing, or other sensory impairments
Find optimal level of autonomy and adjust expectations for patient performance over time
Avoid confrontation. Remain calm, firm, and supportive if the patient becomes upset
Maintain a consistent, structured environment with stimulation level appropriate to the individual patient
Provide frequent reminders, explanations, and orientation cues. Employ guiding, demonstration, and reinforcement
Reduce choices, keep requests and demands of the patient simple, and avoid complex tasks that lead to frustration
Bring sudden declines in function and the emergence of new symptoms to professional attention

Izvor: Slattum PW, Peron EP, Massey Hill A. Alzheimerova bolest. U: DiPiro JT, Talbert RL, Yee GC, et al. eds. Farmakoterapija: Patofiziološki pristup, 9. izdanje. New
York, NY: McGraw­Hill; 2014:Poglavlje 38. Dostupno uhttp://accesspharmacy.mhmedical.com/book.aspx?bookID=689. Pristupljeno 29. travnja 2014.

Rubin CD. Primarna skrb za Alzheimerovu bolest. Am J Med Sci. 2006;332:314­333.

Udruga za Alzheimerovu bolest. Dostupno uhttp://www.alz.org. Pristupljeno 20. svibnja 2013.

Lyketsos CG, Colenda CC, Beck C, et al. Izjava o stajalištu Američke udruge za gerijatrijsku psihijatriju o načelima skrbi za pacijente s demencijom koja je posljedica
Alzheimerove bolesti. Am J Geriatr Psychiatry . 2006;14:561­573.

Sekundarni uzroci demencije ili promjene u mentalnom statusu

Lijekovi

Prije uvođenja lijeka za demenciju, treba isključiti kognitivno oštećenje povezano s lijekovima. Pregled trenutnog režima uzimanja lijekova može
identificirati lijekove koji uzrokuju kognitivno oštećenje. Time će se izbjeći potencijalna kaskada propisivanja koja bi mogla staviti veći teret na
pacijenta i njegovatelja. Nekoliko skupina lijekova može uzrokovati kognitivno oštećenje, uključujući antikolinergike, sedativne hipnotike (npr.
diazepam , alprazolam ), opioidne analgetike (npr. morfin , meperidin ) i psihijatrijske lijekove kao što su antikonvulzivi (npr. topiramat ) i antipsihotici
 , 
(npr. kvetiapin). . 5 6 U starijih osoba, visoke doze histamina H  receptora (npr. ranitidin ), digoksin , amiodaron ,
Zabilježeno je da antagonisti 2­

antihipertenzivi, nesteroidni protuupalni lijekovi i kortikosteroidi također uzrokuju kognitivno oštećenje. 5 Stoga je imperativ riješiti ove lijekove i
prilagoditi doze, ako je moguće, prije uvođenja kognitivnih sredstava.

Bolesna stanja

Određena bolesna stanja ­ hipotireoza, dehidracija, zatvor, nedostatak vitamina (npr. tiamina , B   ) i bol ­ mogu doprinijeti kognitivnom oštećenju.
12

Zarazne bolesti kao što su infekcije mokraćnog sustava (UTI), virus humane imunodeficijencije (HIV) i sifilis također treba isključiti. 7 Prepoznavanje i
odgovarajuće liječenje ovih bolesti može negirati potrebu za kognitivnim lijekovima.

Procjena bolesnika s demencijom

Nekoliko testova može se koristiti za postavljanje kognitivnog statusa. Međutim, tradicionalno se koristi Mini Mental State Examination (MMSE;
dostupno na http://www.heartinstitutehd.com/Misc/Forms/MMSE.1276128605.pdf ) ( Tablica 19­3 ). MMSE ocjenjuje kognitivno oštećenje na ljestvici
od 0 do 30, pri čemu niži rezultati ukazuju na veći stupanj oštećenja. Dok MMSE ima ograničenja, posebno u identificiranju klinički značajnog
kognitivnog pada u ranim fazama, to je test koji se najčešće koristi u općoj praksi.

Tablica 19­3.
, ,
Stadiji Alzheimerove bolesti3 8 9
Downloaded 2022­12­26 9:42 A  Your IP is 159.242.234.24
19: Dementia­Related Disorders Me­dication Therapy Management Data Set, Joshua Caballero, PharmD, BCPP Page 3 / 15
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Blago Patient has difficulty remembering recent events. Ability to manage finances, prepare food, and carry out other household activities declines.
(MMSE May get lost while driving. Begins to withdraw from difficult tasks and to give up hobbies. May deny memory problems.
Nekoliko testova može se koristiti za postavljanje kognitivnog statusa. Međutim, tradicionalno se koristi Mini Mental State Examination (MMSE;
Butler University
dostupno na http://www.heartinstitutehd.com/Misc/Forms/MMSE.1276128605.pdf ) ( Tablica 19­3 ). MMSE ocjenjuje kognitivno oštećenje na ljestvici
Access Provided by:
od 0 do 30, pri čemu niži rezultati ukazuju na veći stupanj oštećenja. Dok MMSE ima ograničenja, posebno u identificiranju klinički značajnog
kognitivnog pada u ranim fazama, to je test koji se najčešće koristi u općoj praksi.

Tablica 19­3.
, ,
Stadiji Alzheimerove bolesti3 8 9

Blago Patient has difficulty remembering recent events. Ability to manage finances, prepare food, and carry out other household activities declines.
(MMSE May get lost while driving. Begins to withdraw from difficult tasks and to give up hobbies. May deny memory problems.
rezultat
26­18)

Moderate Patient requires assistance with activities of daily living. Frequently disoriented with regard to time (date, year, season). Recall for recent
(MMSE events is severely impaired. May forget some details of life history and names of family and friends. Functioning may fluctuate from day to
score 17­ day. Patient generally denies problems. May become suspicious or tearful. Loses ability to drive safely. Agitation, paranoia, and delusions are
10) common.

Severe Pacijent gubi sposobnost govora, hodanja i samostalnog hranjenja. Inkontinencija urina i fecesa. Zahtijeva njegu 24 sata dnevno, 7 dana u
(MMSE tjednu.
score 9­0)

MMSE, Mini­Mental State Examination

Terapeutski ciljevi za demenciju

Terapijski ciljevi liječenja demencije su usporiti progresiju kognitivnog pada i održati kvalitetu života kao i funkcionalni status što je dulje moguće. Bez
liječenja MMSE obično opada za 2 do 4 boda godišnje. 1 Brzi kognitivni pad (npr. veći od 3­4 boda godišnje) tijekom uzimanja lijekova označava
terapijski neuspjeh i potrebu za prilagodbom režima uzimanja lijekova. Sljedeći odjeljci će pružiti uvid i ponuditi primjere koji će pomoći u razvoju
MTM planova za pacijente s demencijom.

KLJUČNI ELEMENTI VOĐENJA TERAPIJE LIJEKOVIMA
Osnovni element #1: Sveobuhvatni pregled lijekova

Tablica 19­4prikazuje popis predloženih pitanja za korištenje pri provođenju sveobuhvatnog pregleda lijekova (CMR) s pacijentom s poremećajima
povezanim s demencijom. Broj i vrste pitanja ovisit će o nekoliko čimbenika, uključujući količinu vremena za intervju, broj istodobnih problema
povezanih s lijekovima, hitnost problema povezanih s lijekovima i pouzdanost pacijenta (ili njegovatelja) u pružanju točnih informacija , između
ostalih. S poremećajima povezanim s demencijom najbolje je komunicirati izravno i točno. Pružatelj MTM­a trebao bi pokazati empatiju, ali također
iznositi činjenice i izbjegavati zašećerene informacije. Neki razgovori mogu biti teški, a pacijenti kao i njegovatelji mogu postati emotivni i plakati, ali
velika većina će cijeniti iskrenost i iskrenost,posebno kada je u pitanju učinkovitost lijekova. Najvažniji dio je pokazati suosjećanje i iskrenu brigu u
odgovoru na pacijenta i njegovatelja. Pružatelji usluga MTM­a ne bi trebali zaboraviti koristiti jezik dnevne sobe tijekom intervjua (Tablica 19­5 ) i da
budu spremni na pitanja koja pacijenti mogu postaviti u vezi sa svojom bolešću ( Tablica 19­6 ).

Tablica 19­4.
Pitanja koja treba postaviti prilikom provođenja CMR­a kod pacijenata s poremećajima povezanim s demencijom

P r e d l ožena pitanja za pacijente s poremećajima povezanim s demencijom

Koliko je prošlo otkako vam je dijagnosticirana demencija?
Što znaš o svojoj demenciji?
Koristite li dnevnik ili popis obaveza da zapamtite stvari?
Koje lijekove trenutno uzimate za demenciju?
Downloaded 2022­12­26 9:42 A  Your IP is 159.242.234.24
Od početka uzimanja lijeka, jeste li doživjeli nešto od sljedećeg:
19: Dementia­Related Disorders Me­dication Therapy Management Data Set, Joshua Caballero, PharmD, BCPP Page 4 / 15
Mučnina ili povraćanje
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Proljev
Znojenje
iznositi činjenice i izbjegavati zašećerene informacije. Neki razgovori mogu biti teški, a pacijenti kao i njegovatelji mogu postati emotivni i plakati, ali
Butler University
velika većina će cijeniti iskrenost i iskrenost,posebno kada je u pitanju učinkovitost lijekova. Najvažniji dio je pokazati suosjećanje i iskrenu brigu u
Access Provided by:
odgovoru na pacijenta i njegovatelja. Pružatelji usluga MTM­a ne bi trebali zaboraviti koristiti jezik dnevne sobe tijekom intervjua (Tablica 19­5 ) i da
budu spremni na pitanja koja pacijenti mogu postaviti u vezi sa svojom bolešću ( Tablica 19­6 ).

Tablica 19­4.
Pitanja koja treba postaviti prilikom provođenja CMR­a kod pacijenata s poremećajima povezanim s demencijom

P r e d l ožena pitanja za pacijente s poremećajima povezanim s demencijom

Koliko je prošlo otkako vam je dijagnosticirana demencija?
Što znaš o svojoj demenciji?
Koristite li dnevnik ili popis obaveza da zapamtite stvari?
Koje lijekove trenutno uzimate za demenciju?
Od početka uzimanja lijeka, jeste li doživjeli nešto od sljedećeg:
Mučnina ili povraćanje
Proljev
Znojenje
Ako ste trenutno na terapiji, osjećate li da lijekovi pomažu?
Općenito, kakvo je tvoje pamćenje?
What over­the­counter pills or herbal medications do you take for dementia?
What are your 2 greatest concerns?
Do you have a living will?

Suggested Questions for the Caregiver

Are relatives (eg, sons, daughters, brothers) or close friends aware of this condition?
Over the last several weeks, has the patient experienced the following:
Bouts of crying
Disorientation
Aggressive behavior
Suspiciousness
Midnight awakenings
Shouting
Hallucinations or delusions
Do you have any support to assist you in caring for your loved one?
Do you or anyone else have power of attorney?
Does your patient or loved one have a living will?

Questions to Ask for Prevention and Assessment of Medical Emergencies

How often do you feel anxious, down, angry, guilty, and agitated? How often do you cry or feel like crying or that life is not worth living or have
suicidal thoughts?
Ako je odgovor "da", pitajte ih imaju li plan okončati svoj život.
Što pokreće te osjećaje? Koliko često se javljaju?
Ako razmišljate o lijeku za psihijatrijske komplikacije, dobro je pitati:
Što mislite o korištenju lijeka za (depresiju, anksioznost, agresivno ponašanje)?
Jeste li imali iskustva s njima?
Da li preferirate nekog određenog agenta?

Tablica 19­5.

Jezik dnevne sobe za poremećaje povezane s demencijom3
Downloaded 2022­12­26 9:42 A  Your IP is 159.242.234.24
19: Dementia­Related Disorders Me­dication Therapy Management Data Set, Joshua Caballero, PharmD, BCPP Page 5 / 15
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
D n e v n e  životne aktivnosti — koje se ponekad nazivaju ADL­ovi, to su funkcije koje obično obavljamo tijekom dana. Mogu uključivati kupanje,
kuhanje, jelo, dotjerivanje, upravljanje vašim financijama, korištenje zahoda i vožnju.
Alzheimer's disease—the most common form of dementia; causes a loss of memories, the ability to think, and a change in behaviors over time,
 Što mislite o korištenju lijeka za (depresiju, anksioznost, agresivno ponašanje)?
Jeste li imali iskustva s njima? Butler University
Da li preferirate nekog određenog agenta? Access Provided by:

Tablica 19­5.

Jezik dnevne sobe za poremećaje povezane s demencijom3

D n e v n e  životne aktivnosti — koje se ponekad nazivaju ADL­ovi, to su funkcije koje obično obavljamo tijekom dana. Mogu uključivati kupanje,
kuhanje, jelo, dotjerivanje, upravljanje vašim financijama, korištenje zahoda i vožnju.
Alzheimer's disease—the most common form of dementia; causes a loss of memories, the ability to think, and a change in behaviors over time,
affecting daily tasks.
Amyloid plaques—sticky clumps of proteins that form on nerve cells in the brain, causing the nerve cells to not work efficiently and die over time.
Cholinesterase inhibitors—medications that slow down the progression of Alzheimer's disease by increasing a chemical called acetylcholine.
Cognition—the ability to think.
Cognitive decline—a decrease in memory.
Delusion—irrational thoughts or beliefs (eg, thinking that someone is stealing from you or moving objects around the house).
Dementia—not a specific disease, but the word used to describe the different symptoms associated with the loss of memory or ability to perform
activities of daily living, such as eating and bathing.
Hallucination—a false perception, usually sensory, of an object or event that is not real or occurring (eg, seeing or hearing a person who is not living
such as a deceased relative).
Living will—a legal document to let others know what a person's wishes are regarding medical treatments in case the person becomes unable to do
so.
NMDA receptor antagonist—a medication usually given with cholinesterase inhibitors that works on stabilizing a chemical in the brain called
glutamate.
P u n o m oć — pravni dokument koji omogućuje osobi da donosi odluke u vaše ime.

Tablica 19­6.

Pitanja koja treba predvidjeti u vezi s poremećajima povezanim s demencijom3

Pitanja koja pacijenti često postavljaju

Što je demencija?
Demencija je progresivan gubitak sjećanja tijekom vremena. Gubitak pamćenja može se dogoditi brzo ili sporo, ovisno o osobi. Postoji nekoliko
vrsta demencije, ali Alzheimerova bolest je najčešća. Alzheimerova bolest uništava stanice u mozgu koje se nazivaju neuroni. Što više moždanih
stanica bude uništeno tijekom vremena, to će vam se pamćenje više smanjiti, a vaša sposobnost učenja otežati.
This may be very difficult to accept. However, I am here to assist you in the best way I can and offer the support needed to make the necessary
transitions. Are you familiar with support groups? Would you like me to call for you? (Have handy materials or websites where person can get
support. In some cases, the MTM provider may make the initial call to an Alzheimer's ­support group and tell the patient, "Here is the number. I
called them as you requested and they are expecting your call." This can go a long way in helping the caregiver and displaying empathy toward
the patient.)
What should I expect from a therapeutic response?
Medication used to treat dementia only slows the progression of the disease, but it does not cure it. Depending on the person, some
medications in the same drug class work better than others. We do not know why, but believe it may be based on genetics. We will start with 1
and see if you respond. If not, we can try a different one.
How long will I need to be on the medication?
You will probably be on the medication as long as it can slow the progression of the disease. Typically, these medications work between 6­12
months for about 50% of patients. For others, they can work for longer or shorter durations.
What types of medications are there for dementia?
There are generally 2 types of medications. The first are called cholinesterase inhibitors. They work by increasing the amount of a chemical in
the brain called acetylcholine. Examples of these medications include: Aricept, Exelon, Razadyne, and Cognex (Cognex is rarely used due to liver
problems). Sometimes another class of drug is added when these other drugs are not working as well or the disease progresses to moderate or
Downloaded 2022­12­26 9:42 A  Your IP is 159.242.234.24
severe levels. This class of medications is called an NMDA (N­methyl­D­aspartate) receptor antagonist. There is only 1 medication in this class
19: Dementia­Related Disorders Me­dication Therapy Management Data Set, Joshua Caballero, PharmD, BCPP Page 6 / 15
(Namenda). It works by balancing the amount of another chemical in the brain called glutamate, which is also involved in memory and learning.
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
What side effects of the medications should I expect?
The most common side effects of cholinesterase inhibitors are:
 You will probably be on the medication as long as it can slow the progression of the disease. Typically, these medications work between 6­12
months for about 50% of patients. For others, they can work for longer or shorter durations. Butler University
What types of medications are there for dementia? Access Provided by:

There are generally 2 types of medications. The first are called cholinesterase inhibitors. They work by increasing the amount of a chemical in
the brain called acetylcholine. Examples of these medications include: Aricept, Exelon, Razadyne, and Cognex (Cognex is rarely used due to liver
problems). Sometimes another class of drug is added when these other drugs are not working as well or the disease progresses to moderate or
severe levels. This class of medications is called an NMDA (N­methyl­D­aspartate) receptor antagonist. There is only 1 medication in this class
(Namenda). It works by balancing the amount of another chemical in the brain called glutamate, which is also involved in memory and learning.
What side effects of the medications should I expect?
The most common side effects of cholinesterase inhibitors are:
Nausea or vomiting
Diarrhea
Indigestion or abdominal pain
Loss of appetite and weight loss
The most common side effects of NMDA receptor antagonists are:
High blood pressure
Confusion
Constipation
Dizziness
Headaches
Cough
What happens if I have a problem with the medication?
If you have a problem with the medication, eg, you are having a side effect you cannot tolerate, there are several things we can do. We can
decrease the dose of the current medication to see if you tolerate it better, change the time you take the medication, or change to a different
medication, if needed. Each case will be different, but I will work with you to make sure we find the best therapy for you.
What happens if I stop taking my medications for dementia?
The progression of the disease may become worse. The medications work by increasing chemicals, such as acetylcholine, in the brain or
regulating other chemicals, such as glutamate, in the brain.
What are some alternative medications or herbal products commonly used or tried for Alzheimer's disease?
Biljni lijekovi i dodaci prehrani uključuju:
Acetil l­karnitin
Bacopa (Brahmi)
Koenzim Q10
Ginkgo biloba (EGb761)
Ginseng
Huperzin A
Matičnjak ( Melissa officinalis )
Omega­3 masne kiseline, riblje ulje, mješavine masnih kiselina
zimzelen (vinpocetin)
Kadulja ( Salvia officinalis )
Međutim, treba biti oprezan s ovim agensima jer nisu regulirani i njihova učinkovitost nije utvrđena. U nekim slučajevima mogu pogoršati stanje.

Osnovni element #2: Osobni popis lijekova

Slika 19­1 prikazuje uzorak osobnog popisa lijekova (PML) 10 za pacijenta s poremećajima povezanim s demencijom. Primjer je reprezentativan samo
za lijekove za poremećaje povezane s demencijom. Dodatne lijekove za druga bolesna stanja treba dodati i zasebno navesti. Pružatelji MTM­a trebali bi
zapamtiti da koriste jednostavan jezik pri izradi osobnog popisa lijekova.

Slika 19­1.

Primjer osobnog popisa lijekova za lijekove za demenciju

Downloaded 2022­12­26 9:42 A  Your IP is 159.242.234.24
19: Dementia­Related Disorders Me­dication Therapy Management Data Set, Joshua Caballero, PharmD, BCPP Page 7 / 15
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
zapamtiti da koriste jednostavan jezik pri izradi osobnog popisa lijekova.
Butler University
Slika 19­1.
Access Provided by:

Primjer osobnog popisa lijekova za lijekove za demenciju

Temeljni element #3: Akcijski plan lijekova

Slika 19­2 prikazuje primjer akcijskog plana liječenja (MAP) 10 za pacijenta s poremećajima povezanim s demencijom. Ovaj primjer predstavlja samo
korake djelovanja za pacijenta s poremećajima povezanim s demencijom, a MAP­ove za druga bolesna stanja ili druge probleme povezane s lijekovima
treba dodati i zasebno navesti. Općenito, treba navesti samo nekoliko najvažnijih radnji kako ne bi opteretili pacijenta. Ostala područja za
samokontrolu bolesnika mogu se obraditi tijekom kasnijih posjeta. Pružatelji MTM­a ne bi trebali zaboraviti koristiti jednostavan jezik prilikom izrade
MAP­a.

Slika 19­2.

Uzorak akcijskog plana lijekova za pacijenta s demencijom

Osnovni element #4: Intervencija i/ili upućivanje

Intervencije za poremećaje povezane s demencijom mogu uključivati promjene načina života i farmakoterapiju. Lijekovi su prvenstveno usmjereni na
inhibitore kolinesteraze tijekom svih stadija Alzheimerove bolesti. Memantin , antagonist NMDA receptora, koristi se u umjerenim do teškim stadijima.
Downloaded 2022­12­26 9:42 A  Your IP is 159.242.234.24
19: Dementia­Related Disorders Me­dication Therapy Management Data Set, Joshua Caballero, PharmD, BCPP Page 8 / 15
Tablica 19­7 sažima modifikacije životnog stila koje mogu biti korisne za smanjenje zbunjenosti, psihijatrijskih komplikacija (npr. uznemirenosti,
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
tjeskobe) i problema sa spavanjem. Tablica 19­8 daje pregled dostupnih lijekova na recept koji se koriste za demenciju.

Tablica 19­7.
 Butler University
Access Provided by:
Osnovni element #4: Intervencija i/ili upućivanje

Intervencije za poremećaje povezane s demencijom mogu uključivati promjene načina života i farmakoterapiju. Lijekovi su prvenstveno usmjereni na
inhibitore kolinesteraze tijekom svih stadija Alzheimerove bolesti. Memantin , antagonist NMDA receptora, koristi se u umjerenim do teškim stadijima.
Tablica 19­7 sažima modifikacije životnog stila koje mogu biti korisne za smanjenje zbunjenosti, psihijatrijskih komplikacija (npr. uznemirenosti,
tjeskobe) i problema sa spavanjem. Tablica 19­8 daje pregled dostupnih lijekova na recept koji se koriste za demenciju.

Tablica 19­7.
, ,
Nefarmakološko liječenje demencije i psihijatrijskih simptoma1 2 3

Ciljano ponašanje Preporuka

Sindrom zalaska sunca (pacijent postaje sve zabrinutiji Neka svjetla budu postavljena na tajmere tako da se uključuju kako se približava večer
ili zbunjeniji kako se približava noć)

Pacijent luta vozilom ili hodanjem Stavite medicinsku narukvicu s podacima (npr. ime, telefon za hitne slučajeve, alergije);
ograničiti ili onemogućiti pristup automobilu

Uzorak spavanja isključen Izbjegavajte dnevno drijemanje; rasporedite rutinu prije spavanja

Urinarna inkontinencija Rasporedite pauze za kupaonicu

Dezorijentiranost osobito tijekom putovanja Ponesite poznate predmete, uključujući sigurnosne predmete ili foto album kada putujete;
postavite poznate predmete u novu prostoriju ili okruženje.

Tablica 19­8.

Farmakološka sredstva koja se koriste u liječenju demencije1

Klasa lijekova i Odobrena
Uobičajene nuspojave* Ozbiljne nuspojave
primjeri lijekova uporaba

Inhibitori kolinesteraze Svi stupnjevi Mučnina ili povraćanje Gastrointestinalno krvarenje; njega s nesteroidnim

donepezil(Aricept) Blagi do Proljev protuupalnim lijekovima iliaspirin
Galantamin(Raza­ umjereni Probavne smetnje ili bolovi u trbuhu
dyne) Blago do Gubitak apetita i gubitak težine (veća
Rivastigmin(Exelon) umjereno učestalost nuspojava srivastigmin)

antagonista NMDA Umjerena do Visoki krvni tlak Značajno povećanje krvnog tlaka (prekinuti

receptora teška Zbunjenost liječenje)
memantin(Udala Zatvor Može doći do interakcije ako se
sam se) Vrtoglavica koristiamantadiniliketamin(nuspojave se mogu
Glavobolje povećati)
Kašalj

*
 Ovo je opći popis i ne uključuje sve nuspojave koje se mogu pojaviti od ovih lijekova. Posavjetujte se s referentnim izvorom lijekova za detaljniji popis prije davanja
bilo kakvih preporuka. Pružatelji MTM­a također bi trebali konzultirati sveobuhvatnu bazu podataka o interakcijama lijekova prije davanja preporuka za
farmakoterapiju.

NMDA, N­metil­D­aspartat.
Downloaded 2022­12­26 9:42 A  Your IP is 159.242.234.24
19: Dementia­Related Disorders Me­dication Therapy Management Data Set, Joshua Caballero, PharmD, BCPP Page 9 / 15
P očetak terapije
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility

Nakon stadija pacijenta, preporuke su sljedeće:
 Butler University
Dezorijentiranost osobito tijekom putovanja Ponesite poznate predmete, uključujući sigurnosne predmete ili foto album kada putujete;
Access Provided by:
postavite poznate predmete u novu prostoriju ili okruženje.

Tablica 19­8.

Farmakološka sredstva koja se koriste u liječenju demencije1

Klasa lijekova i Odobrena
Uobičajene nuspojave* Ozbiljne nuspojave
primjeri lijekova uporaba

Inhibitori kolinesteraze Svi stupnjevi Mučnina ili povraćanje Gastrointestinalno krvarenje; njega s nesteroidnim

donepezil(Aricept) Blagi do Proljev protuupalnim lijekovima iliaspirin
Galantamin(Raza­ umjereni Probavne smetnje ili bolovi u trbuhu
dyne) Blago do Gubitak apetita i gubitak težine (veća
Rivastigmin(Exelon) umjereno učestalost nuspojava srivastigmin)

antagonista NMDA Umjerena do Visoki krvni tlak Značajno povećanje krvnog tlaka (prekinuti

receptora teška Zbunjenost liječenje)
memantin(Udala Zatvor Može doći do interakcije ako se
sam se) Vrtoglavica koristiamantadiniliketamin(nuspojave se mogu
Glavobolje povećati)
Kašalj

*
 Ovo je opći popis i ne uključuje sve nuspojave koje se mogu pojaviti od ovih lijekova. Posavjetujte se s referentnim izvorom lijekova za detaljniji popis prije davanja
bilo kakvih preporuka. Pružatelji MTM­a također bi trebali konzultirati sveobuhvatnu bazu podataka o interakcijama lijekova prije davanja preporuka za
farmakoterapiju.

NMDA, N­metil­D­aspartat.

P očetak terapije

Nakon stadija pacijenta, preporuke su sljedeće:

1.  Započnite terapiju inhibitorom kolinesteraze kod svakog bolesnika koji spada u blagu ili umjerenu kategoriju. 1 Iako postoje određena neslaganja
o tome treba li započeti s inhibitorom kolinesteraze kod nekoga tko je klasificiran kao teški, preporuke opće prakse su također započeti s lijekom.
Prihvatljivo je promijeniti inhibitore kolinesteraze ako pacijenti ne reagiraju ili ako imaju nepodnošljive nuspojave.

2.  Dodavanje antagonista NMDA receptora (npr. memantina ) inhibitoru kolinesteraze treba razmotriti za svakog bolesnika koji padne u umjereni ili
teški stadij demencije. 1

Biljni lijekovi

Tablica 19­9 daje sažetak biljnih dodataka prehrani i dodataka prehrani za liječenje poremećaja povezanih s demencijom. Dok se korištenje biljnih
lijekova obično ne preporučuje, pokušaj korištenja biljnih lijekova može se preporučiti ako olakšava terapeutski savez (npr. njegovatelj želi isprobati
ljekovito bilje za depresiju, a ne antidepresiv). Pružatelj MTM­a i pacijent mogu se dogovoriti da pacijent može probati biljni lijek 1 do 2 mjeseca, a ako
nema poboljšanja, može mu se propisati antidepresiv. Osim toga, ako pacijent ima kulturnu sklonost prema biljnim lijekovima, uporaba može biti
opravdana pod uvjetom da ne postoje interakcije između lijekova i da su pacijent i njegovatelj svjesni nuspojava koje bi zahtijevale prekid terapije.

Tablica 19­9.

Biljni i dodaci prehrani za demenciju1 1

Dopuniti
Downloaded 2022­12­26 9:42 A  Your IP is 159.242.234.24 P r e p o r učena dnevna doza Razina dokaza* t r oša k†
19: Dementia­Related Disorders Me­dication Therapy Management Data Set, Joshua Caballero, PharmD, BCPP Page 10 / 15
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Acetil l­karnitin 2­3 g C

Bacopa (Brahmi) 100­450 mg PRIJE KRISTA ­

lijekova obično ne preporučuje, pokušaj korištenja biljnih lijekova može se preporučiti ako olakšava terapeutski savez (npr. njegovatelj želi isprobati
Butler University
ljekovito bilje za depresiju, a ne antidepresiv). Pružatelj MTM­a i pacijent mogu se dogovoriti da pacijent može probati biljni lijek 1 do 2 mjeseca, a ako
Access Provided by:
nema poboljšanja, može mu se propisati antidepresiv. Osim toga, ako pacijent ima kulturnu sklonost prema biljnim lijekovima, uporaba može biti
opravdana pod uvjetom da ne postoje interakcije između lijekova i da su pacijent i njegovatelj svjesni nuspojava koje bi zahtijevale prekid terapije.

Tablica 19­9.

Biljni i dodaci prehrani za demenciju1 1

Dopuniti P r e p o r učena dnevna doza Razina dokaza* t r oša k†

Acetil l­karnitin 2­3 g C

Bacopa (Brahmi) 100­450 mg PRIJE KRISTA ­

Koenzim Q10 350 mg C

Ginkgo biloba (EGb761) 120­240 mg PRIJE KRISTA

Ginseng Razlikuje se prema porijeklu C ­

Huperzin A 300­800 mcg PRIJE KRISTA ­

Matičnjak ( Melissa officinalis ) 60 kapi ekstrakta C ­

Omega­3 masne kiseline, riblje ulje, mješavine masnih kiselina Razlikuje se prema formulaciji i vlasničkim mješavinama C ­

zimzelen (vinpocetin) 10­120 mg CD ­

Kadulja ( Salvia officina­lis ) 60 kapi ekstrakta C ­

Vitamin E 400­800 međunarodnih jedinica C ­

* Razina dokaza: A = jaki, B = dobri, C = proturječni dokazi, D = pošteni negativni dokazi, F = jaki negativni dokazi

†
 Trošak:  =  10 ili manje mjesečne količine u preporučenoj dozi, = 11­20 mjesečno, = 21­50 mjesečno i = više od 50

Izvor: Podaci iz Natural Standarda: autoritet za integrativnu medicinu [online baza podataka]. Cambridge, MA: Prirodni standard; 2013. Dostupno
nahttp://www.naturalstandard.com. Pristupljeno 29. svibnja 2014.

Prekid terapije

Nekoliko slučajeva može zahtijevati prekid terapije:

1.  Prekinite terapiju inhibitorima kolinesteraze ako pacijent doživi brzi kognitivni pad (npr. veći od 3­4 boda godišnje) unatoč promjeni i pokušaju s 2
do 3 različita inhibitora kolinesteraze. Obično se preporučuje smanjenje doze pri prekidu terapije.

2.  Prekinite memantin ako uzrokuje pogoršanje kognitivnih ili bihevioralnih funkcija.

3.  Prekinite bilo koje sredstvo koje uzrokuje nepodnošljive nuspojave.

4.  Razmotrite prekid uzimanja lijekova za demenciju ako je pacijentu dijagnosticirana neka druga terminalna bolest (npr. rak).

5.  Razmotrite prekid uzimanja lijekova za demenciju ako je pacijent u teškom stadiju i ako se razmatra palijativna skrb.

LIJEČENJE UOBIČAJENIH KOMORBIDITETA ­ DEPRESIJA, AGRESIJA I POREMEĆAJI
SPAVANJA
Downloaded 2022­12­26 9:42 A  Your IP is 159.242.234.24
19: Dementia­Related Disorders Me­dication Therapy Management Data Set, Joshua Caballero, PharmD, BCPP Page 11 / 15
Depresija
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility

Tijekom početnih faza Alzheimerove bolesti, pacijent može doživjeti simptome depresije. Ako se sumnja na simptome depresije, treba ponuditi
4.  Razmotrite prekid uzimanja lijekova za demenciju ako je pacijentu dijagnosticirana neka druga terminalna bolest (npr. rak).
Butler University
5.  Razmotrite prekid uzimanja lijekova za demenciju ako je pacijent u teškom stadiju i ako se razmatra palijativna skrb. Access Provided by:

LIJEČENJE UOBIČAJENIH KOMORBIDITETA ­ DEPRESIJA, AGRESIJA I POREMEĆAJI
SPAVANJA
Depresija

Tijekom početnih faza Alzheimerove bolesti, pacijent može doživjeti simptome depresije. Ako se sumnja na simptome depresije, treba ponuditi
terapiju antidepresivima. 12 Mogu se koristiti selektivni inhibitori ponovne pohrane serotonina (SSRI), s davanjem prednosti onima s manjim
antikolinergičkim rizikom (npr. sertralin , citalopram). 13 Najmanje bi savjetodavne točke o antidepresivima trebale uključivati:

1.  Bit će potrebno 4 do 6 tjedana prije nego što antidepresiv počne djelovati.

2.  Nuspojave uključuju mučninu, proljev, znojenje, poremećaj spavanja (npr. nesanicu ili somnolenciju) ili lagano drhtanje. Nuspojave se češće
javljaju tijekom prva 2 tjedna, ali se zatim obično povlače ili nestaju. Stoga, ako to podnosi, neka pacijent proba s lijekom prvih mjesec dana, a zatim
ponovno procijeni.

Agresivno ponašanje

U kasnijim fazama Alzheimerove bolesti ili drugih poremećaja povezanih s demencijom, pacijenti mogu početi imati agresivno ponašanje i halucinacije
ili deluzije. Lijekove za kontrolu agresivnog ili uznemirenog ponašanja treba dodati kada modifikacije ponašanja ili liječenje lijekovima za demenciju
nisu uspjeli. Antipsihotici druge generacije (SGA) prva su linija terapije za kontrolu ovih ponašanja. 12 Među SGA risperidon , olanzapin ili aripiprazol
imaju prednost, a kvetiapin treba izbjegavati. 12Iako SGA nose upozorenje crne kutije za povećani rizik od smrtnosti kod starijih osoba, ipak imaju
povoljniji profil nuspojava od antipsihotika prve generacije (npr. haloperidol , flufenazin ). SGA treba započeti niskim dozama i pažljivo titrirati.
Potreban je oprez s dugodjelujućim injekcijskim formulacijama SGA. Bolesnici s demencijom ponekad imaju slabu mišićnu masu, a to može uzrokovati
nepravilnu distribuciju ili učinak pada doze koji će povećati pacijentov rizik od nuspojava. Postoji fina ravnoteža između korištenja rasporeda prema
potrebi i toga da pacijent ima planirani režim. Neki kliničari zagovaraju po potrebiplaniranje kod pacijenata koji imaju rijetke napade ili kod kojih
njegovatelj može predvidjeti okidač (npr. napuštanje kuće radi odlaska u kupovinu). Međutim, planirana primjena je poželjna kod čestih poremećaja
ponašanja ili nepredvidivog ponašanja. Savjetodavne točke o SGA trebaju uključivati barem sljedeće:

1.  Tijekom uzimanja ovih lijekova može se razviti tremor. Ako se pojave, to može biti u redu, sve dok ne ometaju ravnotežu ili ne izlažu pacijenta riziku
od padova.

2.  SGA nose upozorenje crne kutije za povećanu smrtnost. Iako je rizik mali, moguć je. Međutim, važno je uzeti u obzir kvalitetu preostalog vremena
pacijenta nego količinu. Također, ako je sigurnost pacijenta ili njegovatelja ugrožena (npr. pacijent luta, vozi se automobilom ili postaje agresivan i
gura ili udara njegovatelja uzrokujući ozljedu ili pad), tada se SGA trebaju koristiti za sprječavanje ozljeda koja može dovesti do veće smrtnosti (npr.
prometna nesreća, pad njegovatelja koji rezultira slomljenim kukom).

Problemi sa spavanjem

Drugi problemi koji se mogu pojaviti su komplikacije spavanja, osobito promjene u obrascima spavanja. Kada se to dogodi, najbolje je pogledati
trenutne lijekove i utvrditi uzrokuju li neki lijekovi pretjeranu dnevnu pospanost. Neki lijekovi mogu uzrokovati drijemanje ili spavanje tijekom dana,
što može dovesti do nemogućnosti spavanja navečer. Nasuprot tome, inhibitori kolinesteraze mogu uzrokovati nesanicu, tako da primjena lijeka
ujutro može poboljšati noćni san. Nefarmakološke opcije za upravljanje spavanjem su poželjne i treba ih isprobati prije nego što se uvede lijek za
nesanicu.

Nefarmakološke terapije mogu uključivati tjelovježbu tijekom dana, izlaganje pacijenta izravnoj sunčevoj svjetlosti (obavezno nanesite kremu za
sunčanje), uspostavljanje dnevne rutine (npr. isto vrijeme za obroke, kupanje), ograničavanje alkohola i kofeina noću, pražnjenje mjehura prije
 , 
odlazak na spavanje i nuđenje sigurnosnih predmeta navečer (npr. deka, foto album). 13 14 Farmakološka sredstva koja se koriste mogu uključivati
 , 
antidepresive (npr. SSRI, trazodon , TCA), benzodiazepine ili nebenzodiazepine (npr. zolpidem , ramelteon). 13 15Međutim, nedostaju podaci o
sigurnosti i učinkovitosti ovih lijekova u ovoj populaciji, pa je prije početka terapije potrebno napraviti procjenu omjera rizika i koristi. Konačno,
ključno je savjetovanje i praćenje neželjenih događaja, posebno povećanog rizika od kognitivnog oštećenja i padova.

Upućivanje (hitno ili drugo)
Downloaded 2022­12­26 9:42 A  Your IP is 159.242.234.24
19: Dementia­Related Disorders Me­dication Therapy Management Data Set, Joshua Caballero, PharmD, BCPP Page 12 / 15
Pacijent treba nazvati liječnika ili potražiti hitnu pomoć u slučaju neočekivanih padova (npr. sinkopa), otežanog disanja ili crne katranaste stolice.
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Njegovatelj bi trebao nazvati pružatelja usluga ili potražiti hitnu pomoć u slučaju iznenadnog, brzog kognitivnog pada, nekontroliranog agresivnog
ponašanja koje dovodi pacijenta ili druge u opasnost od ozljeđivanja, nereagiranja ili pretjerane sedacije, deluzija (npr. paranoja), halucinacija ili
odlazak na spavanje i nuđenje sigurnosnih predmeta navečer (npr. deka, foto album).   Farmakološka sredstva koja se koriste mogu uključivati
 ,  Butler University
antidepresive (npr. SSRI, trazodon , TCA), benzodiazepine ili nebenzodiazepine (npr. zolpidem , ramelteon). 13 15Međutim, nedostaju podaci o
Access Provided by:
sigurnosti i učinkovitosti ovih lijekova u ovoj populaciji, pa je prije početka terapije potrebno napraviti procjenu omjera rizika i koristi. Konačno,
ključno je savjetovanje i praćenje neželjenih događaja, posebno povećanog rizika od kognitivnog oštećenja i padova.

Upućivanje (hitno ili drugo)

Pacijent treba nazvati liječnika ili potražiti hitnu pomoć u slučaju neočekivanih padova (npr. sinkopa), otežanog disanja ili crne katranaste stolice.
Njegovatelj bi trebao nazvati pružatelja usluga ili potražiti hitnu pomoć u slučaju iznenadnog, brzog kognitivnog pada, nekontroliranog agresivnog
ponašanja koje dovodi pacijenta ili druge u opasnost od ozljeđivanja, nereagiranja ili pretjerane sedacije, deluzija (npr. paranoja), halucinacija ili
suicidalnih misli ili ideja .

Ključni element #5: Dokumentacija i praćenje

Jasna i sažeta dokumentacija o problemima i preporukama povezanim s lijekovima ključna je komponenta MTM konzultacija. Primjeri mogućih
problema povezanih s lijekovima kod pacijenata s demencijom navedeni su u tablici 19­10 . Preporuke moraju sadržavati sustavne razloge za početak,
promjenu i prekid farmakoloških sredstava. Primjeri komunikacije i preporuke pružateljima usluga za rješavanje problema povezanih s lijekovima
nalaze se na slici 19­3. Preporuke se mogu priopćiti putem faksa, telefona ili drugih sredstava pisane ili sigurne elektroničke komunikacije. Primjeri u
nastavku su ilustrativne svrhe. Stvarna komunikacija s pružateljima usluga trebala bi biti individualizirana na temelju vrste preporuke, karakteristika
specifičnih za pacijenta i prirode odnosa s pružateljem usluga. Dokumentacija o terapijskom vođenju mora biti datirana (mjesec/datum/godina) i
potpisana.

Tablica 19­10.
Problemi povezani s lijekovima (MRP) kod pacijenata s demencijom

Kategorija MRP­a Primjer MRP­a

Nepridržavanje • Pacijent koji ne uzima inhibitor kolinesteraze zbog percipiranog nedostatka učinkovitosti

Nepotrebni lijekovi •memantinkoristi se tijekom blagog stupnja ozbiljnosti

Potreba za dodatnim • Pacijent sada u srednje teškom stadiju Alzheimerove bolesti i trenutno uzima samo inhibitor kolinesteraze
lijekovima • Pacijent je depresivan i treba mu antidepresiv
• Pacijent pokazuje agresivno ponašanje koje nije kontrolirano trenutnim lijekovima ili nefarmakološkim mjerama

N e učinkoviti lijekovi • Trenutačni inhibitor kolinesteraze nije učinkovit (npr. smanjenje MMSE od 4 boda u 1 godini)

Doziranje je prenisko • Suboptimalna kontrola simptoma depresije s antidepresivima

Previsoka doza • Pacijent ima ekstrapiramidalne simptome koji uzrokuju neravnotežu s antipsihoticima propisanim za halucinacije i
agresivno ponašanje

Nuspojava lijeka • Značajna mučnina/uznemiren želudac zbog trenutnog inhibitora kolinesteraze
• Značajno povećanje krvnog tlaka od antagonista NMDA receptora

MMSE, Mini Mental State Examination; NMDA, N­metil­D­aspartat.

Slika 19­3.

Uzorak komunikacije pružatelja usluga za poremećaje povezane s demencijom

Downloaded 2022­12­26 9:42 A  Your IP is 159.242.234.24
19: Dementia­Related Disorders Me­dication Therapy Management Data Set, Joshua Caballero, PharmD, BCPP Page 13 / 15
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
 Butler University
Slika 19­3.
Access Provided by:

Uzorak komunikacije pružatelja usluga za poremećaje povezane s demencijom

Kontrolni posjeti radi praćenja lijekova povezanih s demencijom (npr. donepezil , galantamin , memantin) treba se javljati svaka 3 mjeseca s MMSE
rezultatima kao i cjelokupnom procjenom ponašanja i funkcije (npr. aktivnosti svakodnevnog života). Tijekom procjene važno je prikupiti što više
informacija od njegovatelja. Ponekad je njegovatelju koji je stalno uz pacijenta teže primijetiti promjene u spoznaji ili ponašanju u usporedbi s
njegovateljem koji pacijenta viđa svakih nekoliko tjedana. Od vitalne je važnosti da se posebna pažnja posveti procjenama njegovatelja o aktivnostima
svakodnevnog života (npr. sposobnost korištenja televizije, kuhanja kave, pranja rublja, korištenja računala). Dok je skala funkcionalne procjene
promjene Alzheimerove bolesti (ADFACS) jedan od najčešćih instrumenata za procjenu ADL­ova, drugi alati mogu oduzimati manje vremena ili
zahtijevati manje obuke (npr.http://www.dementia­assessment.com.au/function/ADCS­ADL_Scale.pdf ,
http://www.abramsoncenter.org/pri/documents/iadl.pdf , http://www.healthcare.uiowa. edu/igec/tools/function/lawtonbrody.pdf ). Također, neke
ljestvice ili popisi kao što je Neuropsihijatrijski popis ( http://npitest.net/ , http://www.dementia­assessment.com.au/behavioural/NPI.pdf ) mogu se
koristiti za procjenu neuropsihijatrijskih komplikacija koje mogu javljaju kod bolesnika s demencijom. Međutim, neke ljestvice podliježu autorskim
pravima ili su ograničene u opsegu ADL­ova koje procjenjuju. Općenito, korištenje dnevne aktivnosti skale/inventara ili formalne procjene
psihijatrijskih komplikacija može pomoći u objektivnijem postavljanju i praćenju pacijenta.

REFERENCE

1. Slattum  PW, Peron  EP, Massey Hill  A. Alzheimer's disease. In: DiPiro  JT, Talbert  RL, Yee  GC  et al. eds. Pharmacotherapy: A Pathophysiologic
Downloaded 2022­12­26 9:42 A  Your IP is 159.242.234.24
Approach . 9th ed. New York, NY: McGraw­Hill; 2014: Chap 38. Available at http://accesspharmacy.mhmedical.com/book.aspx?bookID=689. Accessed
19: Dementia­Related Disorders Me­dication Therapy Management Data Set, Joshua Caballero, PharmD, BCPP Page 14 / 15
April 29, 2014.
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility

2. Rubin  CD. The primary care of Alzheimer's disease. Am J Med Sci . 2006;332:314–333.
pravima ili su ograničene u opsegu ADL­ova koje procjenjuju. Općenito, korištenje dnevne aktivnosti skale/inventara ili formalne procjene
psihijatrijskih komplikacija može pomoći u objektivnijem postavljanju i praćenju pacijenta. Butler University
Access Provided by:

REFERENCE

1. Slattum  PW, Peron  EP, Massey Hill  A. Alzheimer's disease. In: DiPiro  JT, Talbert  RL, Yee  GC  et al. eds. Pharmacotherapy: A Pathophysiologic
Approach . 9th ed. New York, NY: McGraw­Hill; 2014: Chap 38. Available at http://accesspharmacy.mhmedical.com/book.aspx?bookID=689. Accessed
April 29, 2014.

2. Rubin  CD. The primary care of Alzheimer's disease. Am J Med Sci . 2006;332:314–333.

3. Alzheimer's Association. Available at http://www.alz.org. Accessed May 20, 2013.

4. Lyketsos  CG, Colenda  CC, Beck  C  et al. Position statement of the American Association for Geriatric Psychiatry regarding principles of care for
patients with dementia resulting from Alzheimer's disease. Am J Geriatr Psychiatry . 2006;14:561–573.

5. Moore  AR, O'Keeffe  ST. Drug­induced cognitive impairment in the elderly. Drugs Aging . 1999;15:15–28.

6. Boustani  M, Campbell  N, Munger  S. Impact of anticholinergics on the aging brain: a review and practical application. Aging Health . 2008;4:311–320.

7. Dementia: A NICE­SCIE guideline on supporting people with dementia and their careers in health and social care. National Collaborating Centre for
Mental Health (UK). Leicester, UK: British Psychological Society; 2007.

8. Feldman  HH, Woodward  M. The staging and assessment of moderate to severe Alzheimer disease. Neurology . 2005;65:S10–S17.

9. Reisberg  B. Diagnostic criteria in dementia: a comparison of current criteria, research challenges, and implications for DSM­V. J Geriatr Psychiatry
Neurol . 2006;19:137–146.

10. Medicare Part D Medication therapy management program standardized format. Available at http://www.cms.gov/Medicare/Prescription­Drug­
Coverage/PrescriptionDrugCovContra/Downloads/MTM­Program­Standardized­Format­.pdf. Accessed May 25, 2013.

11. Natural Standard: the authority on integrative medicine [database online]. Cambridge, MA: Natural Standard; 2013. Available at
http://www.naturalstandard.com. Accessed May 29, 2014.

12. Gauthier  S, Patterson  C, Chertkow  H  et al. Recommendations of the 4th Canadian Consensus Conference on the Diagnosis and Treatment of
Dementia (CCCDTD4). Can Geriatr J . 2012;15:120–126.

13. APA Work Group on Alzheimer's Disease and other Dementias, Rabins  PV, Blacker  D  et al. American Psychiatric Association practice guideline for
the treatment of patients with Alzheimer's disease and other dementias, second edition. Am J Psychiatry . 2007;164:5–56.

14. McCurry  SM, Pike  KC, Vitiello  MV  et al. Increasing walking and bright light exposure to improve sleep in community­dwelling persons with
Alzheimer's disease: results of a randomized, controlled trial. J Am Geriatr Soc . 2011;59:1393–1402.

15. Deschenes  CL, McCurry  SM. Current treatments for sleep disturbances in individuals with dementia. Curr Psychiatry Rep . 2009;11:20–26.

Downloaded 2022­12­26 9:42 A  Your IP is 159.242.234.24
19: Dementia­Related Disorders Me­dication Therapy Management Data Set, Joshua Caballero, PharmD, BCPP Page 15 / 15
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility