ELEKTROTEHNIKA

Elektrostatika

Predmetni nastavnik: dr Aleksandra Grujić, prof. VIŠER

Predmetni saradnik: Miloš Milivojčević
 Naelektrisanje
• Svako telo koje ima “višak” ili “manjak” elektrona u svojim
atomima je naelektrisano telo
– Više elektrona od protona-negativno naelektrisano telo
– Manje elektrona od protona-pozitivno naelektrisano telo
• Tačkasto naelektrisanje-naelektrisano telo (pozitivno ili negativno)
čije su dimenzije vrlo male u odnosu na rastojanje koje se
posmatra
• Naelektrisana tela mogu da se međusobno:
– Privlače ako su suprotnog polariteta
– Odbijaju ako su istog polariteta
– Količina naelektrisanja koju poseduje jedan elektron je:
1e −1 = −1,6 ⋅10 −19 C
– C jedinica za količinu naelektrisanja
 Kulonov zakon
• U stanju mirovanja naelektrisana tela međusobno deluju uzajamnom silom
koja se zove elektrostatička sila
• Preciznim merenjima Šarl Kulon je utvrdio zavisnost sile F od rastojanja
između naelektrisanih tela i količine elektriciteta koju ona poseduju

→ Q1 ⋅ Q2 →
⋅ r012 [N ]
1
F12 = ⋅ Kulonov zakon
4 0 r12
2

• Intenzitet sile kojom naelektrisanje Q1 deluje na Q2 direktno je srazmeran

proizvodu ta dva tačkasta naelektrisanja, a obrnuto srazmeran kvadratu
rastojanja između njih
 Kulonov zakon
N ⋅ m2
• k=
1
4 ⋅ ⋅ 0
= 9 ⋅10
9

2 C
2 -konstanta srazmernosti
C
•  0 = 8,85 ⋅10 −12 - dielektrična konstanta vakuuma
i vazduha
N ⋅ m2
• Elektrostatička sila je vektorska veličina što znači da je određena
intenzitetom, pravcem i smerom
• Intenzitet sile zavisi i od sredine u kojoj se naelektrisana tela nalaze
• Ova zavisnost se izražava konstantom k
• Ako se naelektrisana tela nalaze u drugim sredinama uvodi se
relativna dielektrična konstanta ɛr
→ Q1 ⋅ Q2 →
⋅ r012 [N ]
1
F12 = ⋅
4 0 ⋅  r r12 2

• Ɛr je neimenovani broj koji pokazuje koliko je puta uzajamna sila

tačkastih naelektrisanja u datoj sredini manja od sile koja deluje
kada se ova naelektrisanja nađu u vakuumu
 Elektrostatičko/električno polje
• Fizičko stanje u okolini naelektrisanih tela koje se manifestuje silom koja
deluje na probno naelektrisanje u mirovanju, uneto u polje naziva se
elektrostatičko polje ako ta naelektrisanja miruju.
• Ako se kreću naziva se električno polje
 Jačina električnog polja
• Vektor jačine električnog polja u nekoj tački ima pravac i smer sile
koja deluje na probno naelektrisanje Qp
→
→ F N 
E=
Q p  C 
• Probno naelektrisanje je dovoljno malo i po dimenzijama i po količini
naelektrisanja kako ne bi svojim prisustvom uticalo na polje koje se
ispituje
• Usvaja se da je to pozitivno naelektrisanje
• Probno naelektrisanje ne izaziva promene na naelektrisanom telu od
kojeg potiče ispitivano polje
• U nekoj tački polja koje potiče od pozitivnog tačkastog
naelektrisanja, intenzitet sile koja bi delovala na probno
naelektrisanje je: Q ⋅ Qp
• F =k
r2
 Rezultujuće električno polje u tački A za dva
pozitivna tačkasta naelektrisanja Q1 i Q2
• Uraditi primer kada su oba naelektrisanja negativna i kada je jedno
negativno, a drugo pozitivno
EA

E2A
E1A

Q1 >0 Q2 >0
 Električno polje u okolini tačkastog naelektrisanja

• Električno polje u okolini tačkastog naelektrisanja je radijalno i opada sa

kvadratom rastojanja u svim pravcima
1 Q ⋅ Qp →
→ ⋅ ⋅ r0
→ F 4 ⋅ ⋅ 0 r 2
1 Q →
E= = = ⋅ ⋅ r0
Qp Qp 4 ⋅ ⋅ 0 r 2
 Električno polje
• Polja mogu biti radijalna (slika na slajdu 5) i homogena
• Radijalno polje u svakoj tački ima različit intenzitet, pravac i smer
(polja kod tačkastog naelektrisanja, sfere,...)
• Homogeno polje u svakoj tački ima istu jačinu, pravac i smer...(polje
u pločastom kondenzatoru)
• Dužina i širina ploča je znatno veća od njihovog rastojanja