1

UREDAJI I KANALI OTICANJA INFORMACIJA (2) BLOK

PRISLUŠKIVANJE, VIDEO NADZOR, PRESREDTANJE KANALA PODATAKA

Dalje cemo ukratko razmotriti najrasprostranjenije kanale oticanja informacija.

g) Oticanje akustičke informacije usled primene prislušnih uredjaja

Za presretanje i registraciju akusticke informacije koristi se ogromni arsenal sredstava za

prisluskivanje: mikrofoni, elektronski stetoskopi, radio-mikrofoni ili takozvani "radio-
dodaci", usmereni i laserski mikrofoni, aparatura za magnetno snimanje. Izbor sredstava za
akusticko prisluskivanje, koja se koriste u resavanju konkretnog zadatka, jako zavisi od
mogucnosti pristupa agenta u kontrolisanu prostoriju ili u blizinu lica koja ga interesuju.

Primena ovih ili onih sredstava akusticke kontrole zavisi od uslova primene, postavljenog
zadatka, tehnickih i, pre svega, finansijskih mogucnosti organizatora prisluskivanja.

Mikrofoni

U slucaju da postoji stalni pristup objektu kontrole mogu se koristiti najjednostavniji

minijaturni mikrofoni, cije prikljucne linije izlaze u susedne prostorije za registrovanje i dalje
preslusavanje akusticke informacije. Takvi mikrofoni dijametra 2,5 mm mogu hvatati
normalni ljudski glas sa rastojanja do 10-15 m. Zajedno s mikrofonom u kontrolisanu
prostoriju se po pravilu tajno ugradjuje minijaturni pojacivac s kompresorom za povecanje
dinamickog dijapazona akustickih signala i obezbedjenja prenosa akusticke informacije na
veca rastojanja. Ta rastojanja danas dostizu 500m i vise, to jest sluzba bezbednosti firme koja
zauzima visespratnicu (ili protivnik) mogu prisluskivati svaku prostoruju u zgradi. Pri tom se
provodne linije od nekoliko prostorija najcesce povezuju u jednu na specijalni pult i
operatoru preostaje da po izboru prisluskuje bilo koju od njih, prema potrebi, da snima
razgovore na magnetofonsku traku ili na hard-disk kompjutera zbog cuvanja i kasnijeg
preslusavanja. Za istovremeno registrovanje akustickih signala iz nekoliko prostorija (od 2 do
16) postoje visekanalni registratori, izradjeni na bazi personalnih kompjutera. Takvi
registratori najcesce se koriste za kontrolu akusticke informacije prostorije ili telefonskih
razgovora. Oni imaju razlicite dopunske funkcije, npr. registrovanje ulaznih i izlaznih brojeva
telefona, vodjenje zapisnika i protokola telefonskih veza i dr.

Mikrofoni mogu biti sprovedeni kroz ventilacione kanale na nivo kontrolisane prostorije, koja
se moze prisluskivati iz druge prostorije, sa krova zgrade ili na mestima izlaska ventilacionih
cevi. Pri tom nije obavezno da operator sve vreme sedi na krovu; dovoljno je ugraditi
diktafon s mogucnoscu snimanja nekoliko sati i mogucnoscu upravljanja snimanjem na nivou
akustickog signala, te ce tako svi razgovori u kontrolisanoj prostoriji biti snimani duze vreme
bez zamene kasete.
 2

Osim neposrednog prenosa zvucnih oscilacija posebni mikrofoni (npr. mikrofoni-stetoskopi),

mogu hvatati zvucne oscilacije koje se sire iz kontrolisane prostorije po gradjevinskoj
konstrukciji (zidovi, cevi za grejanje, vrata, prozori i sl.). Oni se koriste za prisluskivanje
razgovora kroz zidove, prozore, vrata. Kontrolni punkt za prisluskivanje razgovora pomocu
mikrofona-stetoskopa moze biti postavljen u sigurnom delu objekta na prilicnoj udaljenosti
od kontrolisane prostorije.

Danas se proizvode razlicite modifikacije mikrofona usmerenog dejstva, koji primaju i

pojacavaju zvuke sto idu iz jednog pravca i prigusuju sve ostale zvuke. Konstrukcije
uskousmerenih mikrofona su razlicitog oblika - od oblika atapa do mikrofona koji koriste
parabolicke koncentratore zvuka.

Tako usmereni mikrofon s parabolickim koncentratorom dijametra 43 cm, pojacivacem i

ceonim mikrofonima, omogucava prisluskivanje razgovora na otvorenom sa dal;jine do 1 km.

Diktafoni i magnetofoni

Ako agenti nemaju stalni pristup objektu, ali postoji mogucnost kratkovremene posete pod
razlicitim izgovorima, onda se za akusticko prisluskivanje koriste radio-mikrofoni,
minijaturni diktafoni i magnetofoni, maskirani kao predmeti svakodnevne upotrebe: knjiga,
pribor za pisanje, kutija cigareta, hemijska olovka. Osim toga, diktafon moze da se nalazi kod
jednog od lica koja prisustvuju zatvorenom sastanku. U tom slucaju cesto se koristi prenosni
mikrofon, sakriven ispod odece ili maskiran kao sat, olovka, dugme. Tajno ugradjen u atase-
kejsu, magnetofon malih razmera moze se neprimetno ukljucivati pomocu obicne hemijske
olovke.

Savremeni diktafoni omogucavaju neprekidno snimanje govorne informacije od 30 minuta do

nekoliko sati; oni su opremljeni sistemima akustickog pokretanja (VOX, VAS), to jest
upravljanjem po nivou akustickog signala, autoreversa, indikacije datuma i vremena
snimanja, distancionog upravljanja. Izbor diktafona danas je veoma veliki. S opisanim
funkcijama mogu se izabrati modeli diktafona firmi OLYMPUS, SONY, Panasonic, Uher i
drugi. Novi modeli se, obicno, prikazuju i demostriraju na specijalizovanim izlozbama
specijalne obavestajne tehnike, koji se odrzavaju u pojedinim gradovima na Zapadu, ali, od
skora i u Moskvi.

U nekim modelima diktafona kao nosilac informacije koriste se numericki nikrocipovi i mini-
diskovi; tako snimljena govorna informacija moze se presnimavati na hard-diskove
kompjutera za čuvanje, arhiviranje i kasnije preslusavanje. Velika prednost numerickih
diktafona je u tome sto se oni ne otkrivaju pri radu, za razliku od kasetnih, koji se otkrivaju
specijalnim aparatima za elektromagnetno emitovanje; sa radnim motorom trakastog
mehanizma i pri prelasku na drugu zvucnu prugu u rezimu rada autoreversa, kod takvih
uredjaja, cuje se karakteristicno pucketanje, koje moze otkriti skriveni diktafon.

Radio-mikrofoni
 3

Radio-mikrofoni su najrasprostranjenija tehnicka sredstva za dobijanje akusticke informacije.

Njihova popularnost objasnjava se jednostavnoscu rukovanja, relativnom niskom cenom,
malim razmerama i mogucnoscu kamuflaze. Raznolikost radio-mikrofona ili takozvanih
radio-prisluskivaca toliko je velika da je potrebna posebna klasifikacija.

Radio-mikrofoni se dele na:

 radio-mikrofone s parametarskom stabilizacijom frekvencije;
 radio-mikrofone s kvarcnom stabilizacijom frekvencije.

Parametarska stabilizacija frekvencije ne moze pretendovati na visok kvalitet prenosa zbog

gubljenja frekvencije u zavisnosti od mesta, temperature i dr. destabilizujucih faktora
(posebno ako je mikrofon uradjen u nosecoj varijanti i stavlja se na telo coveka). Kvarcna
stabilizacija frekvencije ili, kako ih strucnjaci cesto zovu, "kvarcni mikrofoni" nemaju ovaj
nedostatak.

Radio-mikrofoni rade kao obicni radio-predajnik. Kao izvor elektronapajanja koriste se

akumulatori malih razmera. Duzina rada takvih mikrofona odredjuje se duzinom rada
akumulatora. Za neprekidni rad, to je 1-2 dana. Mikrofoni mogu biti veoma slozeni (mogu
koristiti sistem prikupljanja i prenosa signala, uredjaje distancionog prikupljanja).

Najjednostavniji mikrofoni ukljucuju tri osnovna sklopa, koji i odredjuju nijhove takticko-
tehnicke mogucnosti. To su: mikrofon, koji odredjuje zonu akusticke osetljivosti radio-
mikrofona; konkretni radio-predajnik, koji odredjuje daljinu i tajnost rada; izvor
elektronapajanja, koji odredjuje vreme neprekidnog rada.

Tajnost rada radio-mikrofona obezbedjuje se malom snagom predajnika, izborom frekvencije

emitovanja i primenom specijalnih mera prikrivanja. Cesto se radna frekvencija bira blizu
nosece frekvencije jake radio-stanice, koja svojim signalima maskira mikrofon koji radi.

Prikrivanje radio-kanala vrsi se na sledeci nacin: skremblovanjem (sifrovanjem) prenosenog

signala metodom analognog maskiranja signala u obliku inverzije niskofrekventnog spektra
ili adaptivne delta-modulacije informacionog signala s dodavanjem numerickog
pseudoslucajnog fluksa. Radio-mikrofoni s prikrivenim kanalom teze se otkrivaju cak i uz
primenu skupih tehnickih sredstava, ali i njihova cena je znatno visa.

Sami mikrofoni mogu biti ugradjeni ili prenosni.

Fizicka skrivenost radio-mikrofona odredjuje se njihovim brizljivim maskiranjem u

kontrolisanoj prostoriji. U svakoj prostoriji postoje mnogi uredjaji koji izgledaju sasvim
nevino, mogu se nalaziti na vidljivom mestu, ne izazivajuci nikakvu sumnju, jer se radio-
mikrofoni najcesce prave u kamufliranom vidu (hemijske olovke, upaljaci, karton, predmeti
enterijera itd).

Daljina delovanja radio-mikrofona u sustini zavisi od snage predajnika, nosece frekvencije,

vida modulacije i osobina prijemnog uredjaja.

Vreme neprekidnog rada u velikoj meri zavisi od organizovanja napajanja proizvoda. Ako se
radio-mikrofon napaja na mrezi od 220 V, onda se on najcesce izradjuje u obliku trojnog
 4

nastavka, prikljucnice, produznika, a vreme rada je neograniceno. Ako napajanje ide preko
baterije ili akumulatora, izlaz iz neugodne situacije nalazi se u primeni rezima akustickog
pokretanja (komandovanje glasom), koriscenja distancionog komandovanja (DK),
ukljucivanjem ili povecavanjem kapaciteta baterija.

Iz ovog kratkog opisa proizilazi da daljina rada, gabariti i vreme neprekidnog rada
uslovljavaju jedni druge. Tako za povecanje daljine treba povecati snagu predajnika,
istovremeno raste potrosena struja od izvora napajanja, a to znaci da se skracuje duzina
neprekidnog rada. Da bi se to vreme povecalo, povecava se kapacitet baterije napajanja, ali
pri tome rastu gabariti radio-mikrofona. Osim toga treba imati u vidu da povecanje snage
predajnika smanjuje mogucnost za njegovo skrivanje, to jest on se moze pronaci cak i bez
koriscenja slozene i skupe tehnike.

Prijemni uredjaji

Prijem signala s radio-mikrofona ostvaruje se preko standardnih FM radio-prijemnika ili

specijalno izradjenih kontrolnih punktova s mogucnoscu snimanja zvuka.

Najcesce se za prijem akustickih signala od radio-mikrofona koriste prijemnici za ispitivanje

(pretrazivaci) tipa AR3000A, AR2700, AR8000, IC-R10, IC-R2 i niz drugih. Koriste se
takodje standardni radio-prijemnici s konvertorom za prijem signala u potrebnom dijapazonu
frekvencija. Pogodna je primena magnitola, jer one daju mogucnost istovremenog
prisluskivanja i snimanja. Za prijem s radio-mikrofona s prikrivenim kanalom koriste se
prijemnici s konverterom i demaskiratom tipa inverzija ili dekoderom signala s numerickom
delta-modulacijom. Prijemnici za ispitivanje i uredjaji stvoreni na osnovu njih, osim funkcije
obicnog radio-prijema, vrse i radio-monitoring sirokog spektra radio-frekvencija. Zajedno s
komandnim programima oni omogucavaju u automatskom i automatizovanom rezimu
upravljanja preslikavanje situacije na ekran kompjutera, prikupljanje informacije o
prihvatnim signalima, analizu tekuce i arhivne informacije sa formiranjem izvestaja o
izvrsenom poslu.

Oni vrse sledeće zadatke:

otkrivanje emitovanja specijalnih tehnickih sredstava nesankcionisanog
prikupljanja informacija i njihovu lokalizaciju;
otkrivanje informativnih sporednih elektromagnetnih emitovanja i
nazracivanja koja se pojavljuju pri radu racunarske tehnike, veze i
organizacione tehnike;
ocenu efikasnosti koriscenja tehnickih sredstava zastite informacija;
kontrolu vrsenja ogranicenja i postovanja discipline veze pri koriscenju
otvorenih kanala radio-veze radio-elektronskim sredstvima;
kontrolu mreza frekvencija razlicitih sistema radio-veze;
prikupljanje podataka o radio-elektronskoj situaciji u tacki prijema i otkrivanje
novih signala;
kontrolu spiska fiksiranih frekvencija radio-elektronskih sredstava s razlicitim
parametrima emitovanog signala;
ocenu opterecenosti zadatih dijapazona i intenzivnosti koriscenja fiksiranih
frekvencija;
 5

ocenu elektromagnetne kompatibilnosti lokalnih radio-centrala;

analizu individualnih karakteristika spektra posebnog radio-signala.

Oticanje informacija preko skrivenog i distancionog video-posmatranja

Od sredstava datog tipa najsire se primenjuju tajno postavljene foto i video-kamere s izlaznim
otvorom objektiva od nekoliko milimetara.

Takodje se koriste minijaturni video-sistemi koji se sastoje od video-mikrokamere visoke

osetljivosti i mikrofona. Postavljaju se na vrata ili u zidu. Za tajno posmatranje koriste se
takode video-mikrokamere u zidnom satu, u senzorima pozarne signalizacije, u malim radio-
magnetofonima, kao i na kravati ili kaisu na pantalonama (u jednom slucaju, tokom
realizacije jedne operativne akcije britanske kontraobavestajne sluzbe MI 5, otkrivena je
video-kamera u supljini vestackog oka jednog osumnjicenog). Video-slika se moze snimati
na malogabaritni video-magnetofon ili prenositi pomocu malogabaritnog predajnika preko
radio-kanala u drugu prostoriju ili automobil na ulici ispred zgrade u kojoj se snimanje
obavlja ili preko puta nje, na specijalni ili standardni TV prijemnik. Distanca na koju se
prenos moze uspesno da obavi, u zavisnosti od snage prenosa, dostize od 200 m do 1 km. Pri
koriscenju retranslatora, rastojanje prenosa moze biti znacajno povecano.

Privlaci paznju automobilski sistem skrivenog video-posmatranja. Video-kamera koja

obezbedjuje kruzni pregled, kamuflirana je spoljnom antenom mobilnog telefona. Ravni
ekran postavlja se ili na stitnik od sunca, a komandni pult u pepeljaru ili u dzep na vratima.
Video-signal, u zavisnosti od tehnicke opremljenosti sistema, moze se snimati direktno na
video-magnetofon ili preko radio-linije prenositi na rastojanje do 400 m. Video-kamera se
oprema promenljivim objektivima s razlicitim uglovima posmatranja.

Oticanje informacija pri korišćenju sistema veze i različitih kablovskih komunikacija

U ovom slucaju kada govorimo o mogucnosti presretanja informacije pri koriscenju sistema
veza i kablovskih komunikacija treba imati u vidu da se presretanje moze obavljati ne samo s
telefonskih linija i ne samo kod govorne informacije. U ovu grupu mozemo ubrojati:
prisluskivanje i snimanje razgovora preko telefonskih linija;
koriscenje telefonskih linija za distanciono prikupljanje audio-informacije iz
kontrolisane prostorije;
presretanje faks-poruke;
presretanje razgovora preko radio i mobilnih telefona;
koriscenje mreze od 220 V i linija zastitne signalizacije za prenosenje
akusticke informacije iz prostorije;
presretanje pejdzing-poruka.

Prisluškivanje i snimanje razgovora preko telefonskih linija

Telefonske abonentske linije obicno se sastoje od tri dela: magistralnog (od automatske
telefonske centrale do razvodnog ormara (RO)), razvodnog (od RO do razvodne kutije (RK)),
 6

abonentske instalacije (od RK do telefonskog aparata). Poslednja dva dela - razvodni i

abonentski su najosetljiviji za presretanje informacije. Prislusni uredjaj moze biti postavljen
na svakom mestu gde postoji pristup telefonskim vodovima, telefonskom aparatu, prikljucnici
ili bilo kom mestu linije do RK. Najjednostavniji nacin za prisluskivanje je prikljucivanje
paralelnog telefonskog aparata ili "monterske slusalice". Takodje se koriste specijalni
adapteri za prikljucivanje magnetofona na telefonske linije. Adapteri su uradjeni tako da se
diktafon, instaliran za snimanje u rezimu akustickog pokretanja ukljucuje samo pri
podignutoj slusalici telefonskog aparata. To daje mogucnost stednje magnetofonske trake bez
njenog motanja na prazno.

Prikljucivanje na telefonske linije vrsi se ne samo galvanski (direktnim prikljucivanjem), vec

i pomocu indukcionih ili kapacitivnih senzora. Takvo prikljucivanje prakticno se ne moze
otkriti pomocu uobicajenih aparata koji se koriste za otkrivanje prisluskivanja.

Najcesce su telefonske sklopke radio-translatori koji se cesce zovu telefonski predajnici ili
telefonski prisluskivaci.

Telefonski prisluskivaci prikljucuju se paralelno ili redno na bilo kom mestu telefonske linije
i imaju veoma dug rok trajanja, jer se napajaju iz telefonske mreze, kao paraziotni potrosaci.
Ovi uredjaji veoma su popularni u industrijskoj (i uopste, u privrednoj) spijunazi zahvaljujuci
svojoj jednostavnosti i niskoj ceni.

Vecina telefonskih prisluskivaca automatski se ukljucuje pri podizanju telefonske slusalice i

prenosi razgovor preko radio-kanala na prijemnik punkta presretanja, gde razgovor moze biti
preslusan i snimljen. Takvi prisluskivaci koriste mikrofon telefonskog aparata i nemaju svoj
izvor napajanja; zato su veoma malih dimenzija. Cesto se kao antena koristi telefonska linija.
U cilju maskiranja, telefonski prisluskivaci izradjuju se u obliku kondenzatora, releja, filtera i
drugih standardnih elemenata i sklopova telefonskog aparata.

Telefonski prisluskivaci najcesce se ugradjuju van kancelarije ili stana, sto znacajno smanjuje
rizik njihovog otkrivanja. Kako bi se uprostila procedura prikljucivanja prislusnih uredjaja i
smanjenja njihovog uticaja na telefonsku liniju, koriste se uredjaji s induktivnim senzorom
prikupljanja informacija. Ovakvi uredjaji zahtevaju autonomni izvor napajanja a uredjaj
mora da ima semu automatskog ukljucivanja pri podizanju telefonske slusalice. Kvalitet
primljene informacije prakticno je uvek slabiji.

Koriscenje telefonskih linija za distanciono prikupljanje audio-informacija iz

kontrolisanih prostorija

Posebno mesto zauzimaju sistemi koji nisu namenjeni prisluskivanju telefonskih razgovora,
vec koriste telefonske linije za prisluskivanje kontrolisanih prostorija u kojima postoje
telefonski aparati ili vodovi telefonskih linija.

Primer za takve uredjaje moze biti "telefonsko uho". Uredjaj "Telefonsko uho" je mali
 7

uredjaj koji se prikljucuje paralelno na telefonsku liniju ili prikljucnicu na bilo kom
odgovarajucem mestu kontrolisane prostorije. Za prisluskivanje prostorije dovoljno je
okrenuti broj abonenta u cijoj prostoriji se nalazi "telefonsko uho". Posle prvog zvona treba
spustiti slusalicu i kroz 10-15 sekundi ponovo okrenuti isti broj. Uredjaj daje lazne signale
zauzete linije 40-60 sekundi, posle cega signali prestaju i ukljucuje se mikrofon u sistemu
"telefonskog uha" - pocinje prisluskivanje prostorije. U slucaju obicnog poziva, "telefonsko
uho" propusta sve signale posle prvog, vrseci ulogu obicne telefonske prikljucnice, i ne ometa
razgovor.

Osim toga, moguce je koriscenje telefonske linije za prenos informacije s mikrofona, tajno
postavljenog u prostoriji. Pri tome se koristi noseca frekvencija u dijapazonu od desetina do
stotina kiloherca s ciljem - ne ometati normalni rad telefonske linije. Praksa pokazuje da u
realnim uslovima daljina rada slicnih sistema s prihvatljivom razumljivoscu govora sustinski
zavisi od kvaliteta linije, postavljenih telefonskih kablova, postojanja radio-prenosne mreze,
postojanja racunarske i kancelarijske tehnike itd. Od tzv. "direktnih" sistema prikupljanja
govorne informacije iz kontrolisane prostorije, kada se koriste telefonske linije, treba obratiti
paznju na mogucnost prikupljanja informacije preko elektroakustickog pretvaranja koje
nastaje u telefonskim aparatima i preko visokofrekventnog privezivanja. Ali takvi kanali
oticanja informacije koriste se sve redje. Prvi zbog toga sto savremeni telefonski aparati
nemaju mehanicko zvono i krupne metalne delove, a drugi zbog svoje slozenosti i
glomaznosti. Bez obzira na to, mere zastite od oticanja informacije preko ovih kanala i danas
se koriste, poznate su i nisu skupe.

Presretanje faks-poruke

Presretanje faks-poruke principijelno se ne razlikuje od presretanja telefonskih poruka.

Zadatak se samo dopunjuje obradom dobijene poruke.

Kompleks za presretanje i registrovanje faks-poruke obicno se sastoji od:

1. Racunara s neophodnim ali sasvim dostupnim resursima
2. Programskog paketa
3. Standardnog audio-kontrolora (Sound Blaster)
4. Uredjaja za prikljucivanje na liniju (adapter).

Ovi kompleksi obezbedjuju automatsku detekciju (odredjivanje govorne ili faks-poruke),

snimanje faks-poruke na hard-disk s mogucnoscu naknadne automatske demodulacije,
deskremblovanja registrovanih poruka, njihovo pojavljivanje na displeju i stampanje.

Presretanje razgovora preko radio-telefona i mobilne veze

Presretanje razgovora preko radio-telefona ne predstavlja teskocu. Dovoljno je podesiti

prijemnik (pretrazivac) na nosecu frekvenciju radio-telefona, koji se nalazi u zoni prijema i
utvrditi odgovarajuci rezim modulacije. Za presretanje razgovora koji se vode preko mobilnih
veza koristi se nesto slozenija aparatura. Postoje razliciti kompleksi kontrole mobilnog
 8

sistema veza AMPS, DAMPS, NAMPS, NMT-450, NMT-450 standarda proizvedenih u

zemljama Zapadne Evrope. Ovi kompleksi omogucavaju da se preko frekvencije pronalaze i
prate ulazni i izlazni pozivi abonenata mobilne mreze, da se odredjuju ulazni i izlazni brojevi
telefona abonenata, da se preko frekvencije prate po kanalu telefonski razgovori i slicno.

Broj abonenata koji se kontrolisu odredjuje se sastavom aparature i verzijom programskog

obezbedjenja i moze biti 16 i vise.

Postoji mogucnost automatskog snimanja razgovora na diktafon, na hard-disk sa protokolom

snimanja na diktafonu, potpunog monitoringa svih poruka koje se prenose preko sluzbenog
kanala, kao i odredjivanja cujnosti svih baznih stanica u tacki njihovog prijema s ranziranjem
po nivoima primanih signala iz baznih stanica.

Vrednost ovih kompleksa, u zavisnosti od standarda kontrolisanog sistema veze i velicine

postavljenog zadatka, moze biti od 5000-60000 dolara.

Presretanje GSM mreze znatno je slozenije; najkvalitetniji kompleksi za presretanje mobilne

GSM mreze su nemacke i britanske proizvodnje. Vrednost ovih kompleksa je od 350000-
650000 dolara.

Korišćenje naponske mreze od 220 V za prenos akustičke informacije iz prostorije

Za ovo se koriste tzv. mrezni prisluskivaci. Tu, pre svega, spadaju uredjaji ugradjeni u
aparate koji se napajaju preko naponske mreze od 220 V ili ugradjeni u mreznu armaturu
(prikljucnice, produznici itd.). Predajnik se sastoji od mikrofona, pojacivaca i samog
predajnika nosece niske frekvencije. Noseca frekvencija obicno je u dijapazonu od 10-350
kHz. Prenos i prijem ostvaruju se preko iste faze ili, ako su faze razlicite, vezuju se na visoku
frekvenciju preko razdelnog kondenzatora. Prijemni uredjaj moze se specijalno izraditi, ali
ponekad se koriste doradjeni blokovi obicnih uredjaja koji se danas prodaju u svim
specijalizovanim prodavnicama elektromaterijala. Mrezni predajnici iz ove klase lako se
kamufliraju u razlicite elektricne aparate, ne zahtevaju dodatno napajanje preko baterija i
tesko se pronalaze savremenom tehnikom.

Presretanje pejdžing-poruka

U sastav tih sistema ulaze: kompjuter, specijalno programsko obezbedjenje, uredjaj za

transformaciju i prijemni uredjaj. Kao prijemni uredjaji obicno se koriste doradjeni
pretrazivaci (AR3000, AR8000, IC-7100 i dr.), radio-stanice ili pejdzing-prijemnici.

Sistem ostvaruje prijem i dekodiranje tekstualnih i numerickih poruka koje se prenose u

sistemu radio-pejdzing veze, cuva sve primljene poruke sa vremenom prenosa na hard-disku
PC-a u arhivskom fajlu. Pri tom se moze vrsiti filtracija toka informacija, izdvajanje
podataka adresiranih na jednog ili nekoliko abonenata po a priori poznatnim ili
eksperimentalno odredjenim kep-kodovima. Parametri spiskova kontrolisanih abonenata
mogu se operativno menjati.

Lasersko prisluškivanje govorne informacije

Za distanciono presretanje informacije (govora) iz prostorije ponekad se koriste laserski

uredjaji. Iz punkta za pracenje u pravcu izvora zvuka salje se sondirajuci zrak. On se obicno
 9

usmerava na prozorska stakla, ogledala i druge reflektujuce povrsine.

Svi ovi predmeti vibriraju pod dejstvom govornih signala koji cirkulisu u prostoriji i svojim
vibracijama moduliraju laserski zrak koji se posle prihvata u punktu za pracenje jednostavnim
transformacijama pretvara u govorni signal iz kontrolisane prostorije.

Danas postoji veliki broj laserskih sredstava za prisluskivanje. Ovi uredjaji sastoje se od
izvora zracenja (helijumsko-neonski laser), prijemika ovog zracenja s blokom filtracije
zvukova, dva para naglavnih telefona, akumulatora napajanja i stalka. Navodjenje laserskog
zracenja na prozorsko staklo prostorije vrsi se pomocu teleskopskog vizira. Prikupljanje
kvalitetne govorne informacije s prozorskih okvira s duplim staklom vrsi se na rastojanju do
250 m. Ovakve mogucnosti, na primer, ima sistem SIPE LASER 3-DA SUPER americke
proizvodnje. Ipak, na kvalitet primljene informacije, osim sistemskih parametara, uticu i
sledeci faktori:

atmosferski parametri (rasejanje, apsorpcija, turbulentnost, nivo brujanja)

kvalitet obrade sondirane povrsine (hrapavosti i neravnine nastale iz tehnoloskih razloga ili
pod uticajem sredine - prljavstina, ogrebotine i sl);
nivo brujanja akustiskih sumova
nivo presretanog govornog signala.

Osim toga, primena ovih sredstava trazi velike izdatke ne samo za sam sistem, vec i za
opremu za obradu dobijene informacije. Primena ovako slozenog sistema zahteva visoku
kvalifikovanost i ozbiljnu pripremu operatera.

Iz svega navedenog moze se izvuci zakljucak da je koriscenje laserskog prikupljanja govorne

informacije skupo zadovoljstvo, prilicno slozeno i zato treba dobro razmisliti o neophodnosti
zastite informacije od ovog vida prisluskivanja.

Putevi oticanja informacije u računarskim sistemima

Pitanja bezbednosti obrade informacije u kompjuterskim sistemima za sada u nasoj zemlji

brinu samo uski krug strucnjaka. To je, naravno, u velikoj meri uslovljeno nasim
zaostajanjem u primeni kompjuterske tehnike. Ipak, zivot nas je sve stavio u takve uslove da
je sveopsta kompjuterizacija odavno prestala da bude inostrana egzotika. To inspirise. Ali,
treba shvatiti da kompjuterizacija, osim ociglednih i siroko reklamiranih koristi, sa sobom
nosi, kao prvo, znacajan utrosak napora i resursa, a kao drugo, mnogobrojne probleme
razumljive jos uvek samo nekim nasim sunarodnicima.

Jedan od tih problema, pri cemu i jedan od najvecih, jeste problem obezbedjenja sigurne
obrade poverljive informacije u kompjuterskim sistemima.

Do sada se ovaj problem vise-manje ozbiljno pojavljivao kod nas samo u drzavnim i vojnim
sluzbama, kao i u naucnim krugovima. Prelaz nase zemlje na trzisnu privredu sa sobom
neizbezno nosi pojavu mnogobrojnih firmi i banaka ciji efikasan rad - kako pokazuje
inostrano iskustvo - biva prakticno nezamisliv bez koriscenja kompjutera. Cim rukovodioci
ovih i drugih organizacija to shvate, pred njima ce se kao prva pojaviti upravo pitanja zastite
kriticne informacije koju poseduju.

Zato, dok jos za to ima vremena, treba se ozbiljno zamisliti nad postojecim stranim iskustvom
 10

kako se ne bi izmisljao "domaci bicikl". Za pocetak bice korisno upoznati se s klasifikacijom

i principima ocene bezbednosnih sistema koji se koriste u SAD.

Razlikuju se dva tipa nekorektnog koriscenja kompjutera:

1. Nedozvoljeni pristup kompjuteru lica koja na to nemaju pravo

2. Nepravilni postupci lica koja imaju pravo pristupa kompjuteru (tzv. sakcionirani
pristup).

Kreatore sistema obicno brine samo drugi problem. Analiza verovatnih puteva oticanja
informacije ili njene deformacije pokazuje da odsustvo posebnih mera zastite utice na:
preuzimanje od strane distancionih tehnickih sredstava tajnih podataka sa monitora
kompjutera, sa printera (presretaje elektromagnetnih zracenja);
dobijanje obradjene informacije preko mreze napajanja kompjutera;
akusticko ili elektro-akusticko oticanje unosene informacije;
presretanje poruka u kanalu veze;
podmetanje pogresnog podatka;
ocitavanje (izmena) kompjuterske informacije pri nesankcionisanom pristupu;
kradja nosilaca informacije i proizvodnih otpada;
citanje zaostale informacije u memoriji sistema posle ispunjenja sankcionisanih
zahteva;
kopiranje nosilaca informacije;
nesankcionisano koriscenje terminala registrovanih korisnika;
simuliranje registrovanog korisnika kradjom lozinke i drugih rekvizita ogranicavanja
pristupa;
maskiranje nesankcionisanih zahteva u zahteve operativnog sistema (mistifikacija);
koriscenje programskih nedostataka;
dobijanje zasticenih podataka pomocu serije dozvoljenih zahteva;
koriscenje nedostataka programskog jezika i operativnih sistema;
namerno ubacivanje u datoteke specijalnih blokova tipa "trojanskog konja";
zlonamerno izbacivanje iz rada mehanizama zastite.

U posebnu grupu treba izdvojiti specijalne prisluskivace za prikupljanje informacija sa

kompjutera.

Minijaturni radio-far, ugradjen u kupljeni kompjuter, omogucava da se on otprati do mesta

instaliranja, tako sto salje signale na specijalni predajnik. Kada se tako sazna gde se
kompjuter nalazi, sa njega se moze preuzimati svaka obradjena informacija preko specijalno
ugradjenih elektronskih blokova koji izvorno ne pripadaju kompjuteru, ali ucestvuju u
 11

njegovom radu. Najefikasnija zaštita od takvih prisluskivaca je blindirana prostorija za

racunski centar.

Po misljenju strucnjaka, univerzalnih prisluskivaca danas nema.

Svi oni mogu se uslovno podeliti na tri tipa:
oni koji informaciju biraju prema ključnim rečima ili znacima,
oni koji prenose svaku informaciju i
oni koji je uništavaju.

Oticanje informacija preko PSEZN

Jedna od najverovatnijih pretnji za presretanje informacije u sistemima za obradu podataka je

oticanje preko presretanja sekundarnih elektromagnetnih zracenja i nazracivanja u daljem
tekstu PSEZN koje stvaraju tehnicka sredstva.

Preuzimanje informacija koriscenjem PSEZN je moguce u dijapazonu frekvencija od 1 Hz

do 150 GHz a prenose sepodaci koji se obradjuju u automatizovanim sistemima. Daljina
prenosa racuna se u desetinama, stotinama, nekada, i hiljadama metara.

Najopasniji izvori PSEZN-a su displeji, kablovske linije veze, disk-memorija i teleprinteri

serijskog tipa.

Na primer, s displeja se informacija moze skinuti pomocu specijalne aparature na rastojanju

do 500-1500 m, s printera do 100-150 m. Presretanje PEMIN moze se ostvarivati i pomocu
prenosne aparature. Ova aparatura moze da predstavlja sirokopojasni automatizovani
superheterodinski prijemnik. Kao uredjaji za registrovanje primljenih signala (poruka) mogu
se koristiti magnetni nosac ili displej.

Ovde su nebrojani, uglavnom, svi moguci kanali oticanja informacija; oni najverovatniji za
svako drzavno ili privatno preduzece, firmu, banku, organizaciju, ustanovu. Dobijeni podaci
mogu se koristiti na prvoj etapi stvaranja kompleksnog sistema zastite informacija, to jest pri
analizi pretnji oticanja poverljive informacije.