Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • 70 views

    Glasnik RV I PVO 1980 - 05

    Uploaded by

    Jan Vidmar

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content

    You might also like

    Glasnik RV I PVO 1980 - 05

    Uploaded by

    Jan Vidmar
    70 views66 pages

    Original Title

    Glasnik RV i PVO 1980 - 05

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    70 views66 pages

    Glasnik RV I PVO 1980 - 05

    Uploaded by

    Jan Vidmar

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    of 66
    YU-ISSN-0350.0217 » LASNIK A RViPVO GODINA XXXVI * SEPTEMBAR — OKTOBAR 1980 « BROJ 5 Odlukom SSNO Glasmiky RV 1 PVO. 21. moja 1975. godine dodeljena je VELIKA PLAKETA JNA SAVET CASOPISA | Slobodan — General-majon: trovie Milorad, Srecko- vig Radovan, ‘Lonéar Zdravko — zamenik predsednika, Gajié Pavle, Petkov Borivoje, Tus Anton, Kovaevié Gedo: ciplomirani inonjor Jovanovié Dr. Branislav, pukovnici Ristic Aleksa, Dankovié Kosta, Podgorelac Dragan, Benié Nikola, Gajovié Branko, Bajéetié Milos, Vesié Alojz. Oncevski Angel, Zeéevié Miladin, Radovanov Stevan, Matic Randjel, Rokvié Stevo, Zupa Viktor, potpukovrik Milovanovié Dragoljub. Glavni odgovorni urednik Easopica po slutbeno} ‘duinosti je sekrotar Saveta. RUKOVODIOC! REDAKCISKIH ODBORA: General-majori: Gajié Pavle, Mikié Vojistav. Lontar Zdravko, Sreckovié Radovan, Pa- Strovic Milorad: pukovnici Zeéevie Miladin, Dankovié Kosta, Matié Randjel, Rokvié Stevo, potpukovnik: Milovanovié Dragoljub. uREDNISTVO: Glavni i odgovorni urednik potpukovnik Stojié Jovan Tohnigki sokretar Matié Jelica Jeritki tedaktor profesor Joviti¢ Nadezda Easopisizlazi dvomeseeno Godiénja pretplata 60 dinara | Rukopisi se ne vrataju ADRESA UREDNISTVA Glasnik RVi PVO 11082 Zemun, MarSala Tita br.1 Tolefon: 21-032, lokal 27-55 | 2iro ragun: 60823-637-6532 Stampa CGP »DELO«, Ljubljana GLASNIK RATNOG VAZDUHOPLOVSTVA i PROTIVVAZDUSNE ODBRANE Ukazom Prodsednika republike by, 70 od 8. maja 1970. godine Glasnik RV i PVO odlikovan je ORDENOM za vojne 2asluge sa velikom zvezdom SADRZAJ Pukovnik Milorad Nenadié Vazdusnodesantni napadi i napak zemlje Pukovrik Borde Novakovié Sistem OJOU drustveno-politiékih zajednica Potpukovnik Jakov Lovié Senzori za i2vidanje sa daljina na aerodrome sa Kopotan | klase Borislav Mijatovié Osiromasenje smeze na avionskim klipnim motorima Pukovnik Rudi Debijadi prostorne dezorijentacije Tkatastrofa u vazduhoplovstvu 1a pojave udesa ‘major Milan Jovanovié pravila medunarodnog prava o polozaju i zastiti Sanitetskih vazduhoplova u ratu Major Ramiz Seifié Faktori saobraéajnih nezgoda Andria Pavlovieé Razvoj ratne doktrine jugostovenskog vazduhoplovstva u poriodu 1918-1941. godine 12 STRANIH RVI PVO Pukovnik Bora Peiginovie Proviast u vazdusnom prostoru iznad krotnji drveéa Milenko Lutié \Vazduhoplovno-proizvodni potencijal NR Kine Kapetan Zoran Marinkovié Eksperimentalni lovacki avion himat Pavle Merjonovieé Primena optignih viakana u vazduhoplovstvu VEST! I NovosT! KARTOTEKA BORBENIH SREDSTAVA I ORUZJA Sliku na naslovno} strani simio: R. Matovie Sliku no eednjo} strani snimio: M. Stetanovie 18 24 31 34 36 39 47 51 53 55 61 Pukovnik MILORAD NENADIC VazduSnodesantni napadi i napadi na aerodrome sa zemlje Istorija avijacije kao borbenog sredstva potinje pre sedamdeset godina, taénije 1911. godine kada su je Italijani upotrebili u borbene svrhe u Libiji,u ratu protiv Turske. Toliko, ili jedva neSto manje, stare su i mere protiv avijacije u vazdunom prostoru i na zemiji, medu koje spadaju i napadi na aerodrome i avijaciju na njima. Kad je avijacija na zemiji — ne aerodromima baziranja, aerodromi i avioni se, u Sirem smislu, ispoljavaju kao jedinstveni objekti za napade i bor- bena dejsiva po njima, kao Sto su jedinstveni i u pogledu borbenog obezbedenja baziranja avijacije i odbrane aerodroma. Uporedo sa rastom borbene uloge avijacije u ratu, raste potreba i znataj protivmera | borbe protiv nje Medutim, prve ozbiljnije mere i protivdejstva vredna painje potinju u prvom svetskom ratu posebno od 1916. godine, tj. od vremena kada avijacija potinje da igra relativno vaznu ulogu u vodenju oruzane borbe i rata u celini. Poznato je da je prvo efikasno stedstvo u borbi protiv aviona bio sam avion, a potom i zemaljska sredstva PVO. Ali, nisu dugo ostala jedina. Veé u toku prvog svetskog rata aerodromi i avijacija na njima povremeno su bili objekti napada kopnene vojske (KoV), da bi takvi napadi u drugom svetskom ratu i kasnije u nekim lokalnim ratovima jo8 vige dobili na znataju. U drugom svetskom ratu nastao je i novi vid borbenih dejstava i natina napada na aerodrome — napadi vazdusnodesantnih jedinica (VDJ). One su vige puta upotrebljene kao nosilac napada pri osvajanju protivnigkih aerodroma ili pri napadu na aerodrome sa ogranigenim ciljem. U savremenim uslovima na njih se jo8 vise raéuna Razume se, za napad na ostrvske i priobalne aerodro- me upotrebljavane su i upotrebljavace se i pomorsko- desantne jedinice (PDJ). 0 vazdusnodesantnim napadima na aerodrome U Glasniku je na dva navrata, 1978. 1979. godine, pisano o vazdusnim desantima (VD), odnosno o njihovoj upotrebi i natinu desantiranja. Stoga se neu upustati u pojmove i definicije 0 desentima i desantiranju, sem Sto éu istagi jednu od osnovnih njihovih podela. Naime, zavisno od cilja, jatine, zadatka i uticaja na tok oruzane borbe, VD mogu bit strategijski, operotivni i takticki Kao Sto je reteno, desantne napade na aerodrome mogu da vise VDJ i PDJ. Razume se, na aerodrome u dubini kopna dolaze u obzir samo napadi VDJ, dok je napad PDJ mogué na priobalne aerodrome i aero- drome na ostrvima, s tim Sto je na njih moguée viiti | kombinovani desantni napad — napad VDJ i PDJ. U nastavku Ge painja biti posveéena prven- stveno napadima VDJ, zbog toga Sto su ti napadi za nage uslove, ipak, aktuelniji i Sto se napadi PDJ na same aerodrome uglavnom odvijaju (po iskrcavanju na kopno) po nagelima napada jedinica KoV, odno- sno napada na aerodrome sa zemij. Primeri, iskustva i pouke iz proglosti Prvi vazduSnodesantni napad uopite i istovre- meno napad na aerodrom izvr8ili su Nemci 1938. godine, dodu8e bez otpora, prilikom aneksije Austrje. U toku drugog svetskog rata izvrSeno je vige desant- nih akcija i operacija na svim ratistima, kao i kasnije skoro svim lokalnim ratovima. U znatnom broju sluajeva objekti napada VDJ su bili aerodromi, najée8ée kao vilo vaini ili osnovni objekti na desant- 1noj prostoriji. Upravo su u pregledima 1, 2 i 3 i dati dati osnovni podaci o vazdusnodesantnim napadima i operacijama u kojima su aerodromi bili neposredni objekti napada iu kojima je osvajanje aerodroma bitno uticalo na dalji tok napada, odnosno operacija, pa tak i agresivnin poduhvata na pojedine zemlje Napadi nematkih padobranaca, aprila 1940. go- dine, na tri danska i dva norveska aerodroma, snaga- ma od padobranske dete do bataljona, poutni su kao primeri ve8tog Kori8éenja slabostiprotivnika, kao primeri kako se malim snagama mogu brzo postii rezultati koji po znataju i posledicama prelaze takticke okvire. S druge strane, pomoé koju su norveski fadisti (kvislinzi) pruzili Nemcima u éitavoj desantnoj operaciji, pa i pri osvajanju aerodroma kod Osla i Stavangera, ukazuje na ulogu pete kolones i pokazuje da se doma¢i otpadnici mogu vrlo dobro iskoristiti i pri desantnim napadima na aerodrome. Nematka vazdusnodesantna operacija u Belgiji i Holandiji, maja 1940. godine, u kojoj su, pored ostalog, neposredno napadnuta Getiri holandska ae- rodroma, narodito ukazuju da se: ¢ upornom odbranom, merama zapretavanja i aktivnim dejstvima branioca mogu desantnim sna- gama napadaéa naneti osetni gubici — sve do spretavanja izviSenja osnovnog zadatka, tj. zauzima- nja aerodroma (VDJ nisu uspele da zauzmu aerodro- me kod Delfta i Haga i protrpele su velike gubitke); # aerodrom osvojen od VDJ te8ko moze povratiti i jaéim snagama KoV branioca, prvenstveno zbog nepovoljnog odnosa snaga u vazduhu, sto je bio slu&aj u ovoj operaciji. Zahvaljujuéi tome, Nemci su skromnim snagama uspeli da odrée osvojene aero- drome Valhaven i Katvijk [AERODROM, MESTO | DAZAVA \VREME NAPADA NAPADAC, SNAGE | OSTALE NAPOMENE Vooram — Ausiie 72:03. 1998.6 | — wemethi_padabranci xauee aeogiom, » ptum deiele 87 vonsponnih ‘Shona te otad”betayonom | preci dooms. = Soedrom fnueet er pore ‘tbr ster Obst — Donske ‘8 OH 1940.9 | — nemata padobranska Eas Hi bataon, = Swodromt use be eer ‘ Teme (Oxo) Sol (Stvange) = ‘5 08 7980.9 | — Nemel — cko 3.850 pedobranaca, _Nerotta = Bivsiper Bonioes (Womens potool kvtin), Byetina— Jugosoeia Tonite | (7 sare aora oc s ena Nemes), na eerodrome Zootoo Pamibanga na Suma — Hol nai Ta.02. 1882-6 apane— ke 700 pucbanace Teves — S58m ‘iicbar 1042.6. | — prepad20 sovjtshih padobraneca scion dawnt o velre nematih . ‘ign na aoogrome, ee - 120d 62 eviona koho je Blo no serodroms ‘ren Ais, Tebese Turis wAlizuTuniu | Novenbor 042.9, | — britansi | ameriGki padobranci, Sg or pecan oni oar ets ‘Tori Gant Eoipat 75.10.1956 6 jobranclwaklopy kombinovoneg desannog ne ede na Upatebeng neolke padobvanskin ot, prttales odbanae kor potpuno unit, je dugitalas oad aero ‘mime bes voce ots ‘Beput— Lan 25.12 1068 ¢ | — erase — 6 helhopwa ma oko 40 komandoza, ur afi 6 lovee, ‘ho 100 mana slo Progled 1 — Podaci o neki taktithim vard. desantnim napadima na aerodrome Sa stanovista napada i odbrane aerodroma, ne- matka desantna operacija »Merkur« daje niz iskustava i pouka, od kojih je narotito pottebno stati ‘* pre svega, odluéujuéu ulogu avijacije, odnosno prevlasti u vazduSnom prostoru, koja ih je sigurno spasila od poraza na zemiji; + u Gitavo} operaciji, pa i u vezi sa organizacijom ‘odbrane aerodroma na Kritu, nematki obavestajni izvori su podbacili (i pored éinjenice da su i na Kritu mali saradnike — »petu kolonu«), prvenstveno zbog solidnih mera bezbednosti i odliéne maksirne discipli- ne, kao i drugih protivmera branioca; * i pored neospomo Zilavog i organizovanog otpora britanskih i ostalih snaga iz odbrane Krita | Ginjenica da su napadatu naneseni veliki gubici, britanska komanda je utinila niz propusta, kao 8to su: posle evakuacije i prebaziranja viastite avijacije isu onesposobili aerodrome za upotrebu, Sto bi u takvoj situaciji bilo sasvim normalno, a to su Nemci pri desantiranju vrlo dobro iskoristili; ne moze se reéi da je utvrdivanje odbrane aerodroma bilo slabo, ali je moglo biti i bolje (velika uloga i efikasnost vatre iz bunkera); zapretavanje aerodroma bilo je priliéno zanemareno iako je u dato} situaciji moglo odigrati voliku ulogu; Komandanti pojedinih jedinica iz odbra~ ne aerodroma bili su neodluéni u kritiénim fazama i momentima desantnih snaga — aktivna dejstva i protivnapadi su izostali u najpovoljnijim i za Nemce kriznim momentima. Naime, ovde se narotito poka- zalo da VDJ u toku napada iz raznih razloga mogu de dodu u vilo tedku situaciju i pored sve svoje upornosti i drskosti u izvodenju dejstava. Upravo samo kori8enjem tih kritiénih situacija i momenata branilac moze da postigne odluéujuci uspeh, pod uslovom da ih pravovremeno uoti i smelo preduzme odgovarajuée ofanzivne mere. ‘Borbena dejstva i operacije na pacifizkom ratistu u toku drugog svetskog rata u colini su protkana desantnim akcijama i poduhvatima, skoro uvek kom- binovanim, tj. uz uSeSée VDJ i PDJ. U desantnim operacijama 2a pojedina ostiva i ostrvske grupe, ‘osvajanje aeradroma na njima je Gesto bilo u prvom planu i medu prvim zadaci nih napada. Dosta slutajeva bilo je kada su na aerodrome direkino visile napade VDJ u cil njiho- ‘vog zauzimanja. Obiéno se to tinilo kada je protivnit- NAPADAG: Nem piitom apraie na Holand Belg ‘VREME DESANTNE OPERACUE: 10. ma 1840, goin, ENAGE ITOK OPERACUE 24 AERODROME 1. U sane naman aac eee nap na oko 100 ale Seroarona je nto 360-200 aoa, roms nema 3: alevadee etd desnrin opersye pngntovane vu 7, vad | 22 pd 6 aetcdroma. nae 2 nad etandskaprodroma — Raa fon abel emedu Lojdena | Hage) = Segatovane je ova tnees toredromu hed Bet oa sprotons sim podecr "apados etd iinet Bez napostede avio-pireie, Sto je to dost eno | pad jeu paniranom vremanu otpuno uspeo samo na aetodiom Vahaven, na kaj — | pared nlansheance™omogeéne avewansarzen avi poovinom maps. v aloe 22h 1.72 estoome baila je ancusks | betanska avi. Ved u prom imaoue {800 sna, ia. "reps oko 321000 du jem provotela aniranicijou napa nsu porpuno osvaren weatvovalo 390 JU-52 28 haven kod Roterdamo, evn oooarom Fou Del, Hog erodom © tered fete Seren adi |ptea prtiudjava butanske aviace Hjdne = Bb smote oss Kou sel e6D wenopovinf arora ot su mogl da polete sho raskvatenot zambia. Sto su Name! organizovall ceca dtm pecotmanston etm sfevandan ne Po is mason Hopton ol oa ‘Became stage spol tse jonizams sont utoku weéog da nim pes utaisnom | pors avon) Medi, Nee rs aa, Bchmapad loa spas is Yestu Nememe sree ao Vataven spa da odlzane samo zea bi Steen! nite od ok rae proremianih i poster propre (str «i elintne snage imal su gubtk ufudtw of obo § posto mri posta anorh.Snage i sredsva pode koje po plana ak rufa weed dane. Nand 22 njeunpla al osnowmi teeta detour Hap ts poss na opeacie. Progled 2 — Podac 0 namatto) vazduln vodesantno} operacij na holendske aerod DOPERACIJA »MERKUR« — nematks kombinovtnadesanin operacia na Ki. \VREME I2VODENJA OPERACIJE: 20-20, majo 1941. godine 1, SNAGE BRANILACA NA KRITU ‘Unspno oko 42.000 luda avegn 12 tenkovs | nettooklopninautomabia {rj ero = elon serodroma ation —14, beans begods dv gr 2. NEMACKE SNAGE | OSNOVE PLANA OPERACIJE “Praja aerodroma Malini — 2. novoaelandska dviaai doo ark snaga — oko 12000 jul en ga pa oh 060 ‘nm vue. koro soko 950 borbrihavione 1. vazd desanni krpus #8 18.750 ld, oko 800 tansporinin avions | 7080 wansperni jedi: “cenovn cl aroarom inno ad Kanes, 2. I2VODIIZ TOKA OPERACUE os erogrom: ‘opodna m-porema deans ene eo 0750815 «aoa epee dent ‘ia’ bi lone: Nests Sei srecernn avd ik satan 1B wu pimora da otptru st stone eeponn awona pod warm | Drolaca toca vadvna Safe tak cho 189.1 tne owen prea "7008 had 2n anne. Vand dosanenesnape podeione su tn raps 1 Upripremno oxi Nome: su tke re abori popu previ uvarduhu,petopil su vel bro} trodov, a jiicama KoV isu nanell oxi (laura edica 80 YO.) mony aera ‘ Snkis'na sro” Umeso foot rac hr so} "Bog dana che 168 oiotel eu desatr napedu janine sefodoma Reta ration koje su.uspel de saver ok 29. maj. Medutin § pores neoetvornog pla U napadens na ove dv aeroaroma, Nema kanem ostartchjr tu pak etme bo vd | 1 gs ga makereine Q}°U Skt Brett te prt actor a niu bal dovling aka! elutn w btnn ta } be wi veka gut Pose ure porta son: Biase 3 ial eke 1 780 Main oko ESO tron OF ) Pourdana/e de uv sv operaiy she arare inate veka gob ‘ abo, Fann apt wok 180 ae ime onocono O40 if erodromom Ml ‘ai, promo resingim ivorima, Nomci su imali oko 3.800 mtvin Prgied 3. — ka strana bila iscrpliena i kada se raéunalo na siguran uspeh. Bitno iskustvo iz svih desantnih operacija koje su izvedene na ovom ratistu jeste —da su kombinova- ne, da u njihovor izvodenju, po pravilu, ueestvuju delovi sva tri vida oruzanih snaga (OS), a redovno u osvajaniu aerodroma na ostrvima iu priobalnim podrugjima uéestvuju VDJ i PDJ Nematka desantna akcija na aerodrom kod Vag- rama ukazuje na pogodnost i realnost upotrebe VDJ u_aneksionisticki ervencionisti¢kim poduhva- tima, Slignih akcija i sa sliénim ciljevima bilo je, kao Sto je poznato, i u nedavnoj prosiosti. Prepad sovjetskih padobranaca na nematki aero- drom kod Taupse i izraelska akcija na_bejrutski aerodrom ukazuju na moguénost i celishodnost de- santnih napada u sustini diverzionog karaktera, ali sa velikim rezultatima dejstva. U savremenim uslovi ma helikopteri omoguéuju da se takvi napadi i prepadi izvode sve uspesnije i uz manji rizik po napadaéa. Pomenuti i drugi primeri nedvosmisleno ukazuju da su u nizu vazdusnodesantnih akcija i operacija aerodromi bili vazni objekti napada desantnih snaga, da_su_se oko aerodroma i zbog aerodroma éesto vodili estoki okrSaji i da su takvi napadi u najvecem broju slutajeva izvrSeni uspeSno, maker i po cenu velikih gubitaka napadata. Za izvodenje desantnih operacija i napada vegeg obima previast u vazdu8nom prostoru je uvek bila obezbedena, Sto je i ligiéno, jer je previast jedan od osnovnih uslova za uspesnu upotrebu desantnih jedinica, pogotovy u dubini teritorije protivnika © © vazdugnodesantnim napadima na drome u savremenim uslovima ro- Bez obzira na odredene razlike u gledanjima i koncepeiji razvoja i upotrebe VDJ u_savremenim usiovima, koje se ispoljavaju kod pojedinih sila i blokovskih grupacija, Cinjonica je da VDJ zauzimaju istaknuto mesto u strukturi njihovih OS. Poznato je, 1a primer, da vodeée sile oba bloka imaju po desetak vazdusnodesantnin divizija (vdd) ilisu, pak, umogué- nosti da ih brzo formiraju — bilo da su padobranske, vazduinoprenosne ili Kombinovane. Relativno jake odaci 0 desantnim napadime ne serodre 1 u dosantno} operacii na oatrvo Ket vazdusnodesantne snage imaju i ostale zemlje — @lanice biokova, \Veé sama praksa lokalnih ratova, vojne doktrine i borbena pravila OS velikih sila pruzaju dovolino podataka za reaino zakljuéivanje o mestu i ulozi VDJ u savremenom ratu, bio on klasiéni ili nuklearni, lokalni ili veéih razmera, A realan je zakljutak da se njihovom razvoju poklanja velika paznja, da se racuna na njihovu Sestu i masovnu upotrebu, da imaju istaknutu ulogu u ostvarivanju agresivnih poduhvata, intervencija i sliéno, odnosno da ée imati istaknutu ulogu u izvodenju operacija, pri Cemu se ispoljavaju kao najelitniji i najpokretniji delovi KoV i kao izrazito ofanzivni delovi OS u celini. Novi kvalitet VDJ daju narotito savremena vaz- dusna prenosna sredstva, helikopteri posebno, i uop- Ste jako narasle i taktitke i tehnitke moguénosti desantiranja. To je istovremeno omoguéilo opremanje VDJ najsavremenijom borbenom tehnikom i Zanjem, Sto je u znatnoj meri poveéalo udarnu i vatrenu moé i Zilavost u borbi. Prenosna sredstva, organizacija i oprema omoguéuju VDJ bro iznenadno izvodenje napada, na rezne nagine i u yznim varijantama (padobranskih, juri8nih, kombino- vanih), po razligitim objektima — rejonima, prostori jama — na razligitim dubinama, sa razligitim ciljevima napada i dejstava i u skoro svim vremenskim uslovi- ma. ‘Sasvim je sigurno da dosada’nja upotreba VDJ u lokalnim ratovima ne daje potpun odgovor na brojna pitanja moguée upotrebe VDJ u savremenim uslovima, a narodito za veée vazdusnodesantne napade i operacije. Stoga se moramo osloniti na koncepeijske i doktrinarne postavke, kao i na primere ‘iskustva sa vezbi i manevara OS velikih sila i blokov- skih grupacija. Upravo na skoro svim njihovim veéim vezbama i manevrima redovno se upotrebljavaju VDJ u taktitkim razmerama, a Sesto se izvode i operativni VD u kojima udestvuju snage vdd i veée. Prema naginu desantiranja, ovakvi desanti su, po pravilu, kombinovani — padobranski i sa sletanjem. Te Cinjenice i predvidanja navode na zakljutak da je normalno da su desanti operativnog i strategijskog znaéaja kombinovani, a to znati da je nuzno da se na 3 desantnoj prostoriji nalazi jedan ili vige aerodroma Iz ovog sledi i zakliuéak da ée u tim slugajevima i pri takvim VD napadima i operacijama odredeni aero- dromi biti primarni objekti napada na desantnoj prostoriji. Upravo je to zadatek prvenstveno pado- branskih snaga iz sastava VD, koje treba de ovladaju aerodromom (aerodromima) na desantnoj prostoriji radi obezbedenja sletanja transportnim vazduhoplo- vima sa desantnim jedinicama i odgovarajucim borbenim i drugim materijalnim sredstvima, wevipacea | paviratas | RUG! TaLas| TRECI TALAS £1] | CE] | GE) CE] Steltavame re-| r(odebran-| a Sbeldavane re fone dnon| SE 2 roma 03g rah | gavnum snap fu)’Staen’ | Saaea ss" dlom | Ma ttkom teh tet odin | mito Napadi VDJ radi zauzimanja aerodroma mogu da se iavode na razne nagine i u raznim varijantama lzvode se, naéeino, u sklopu desantne operacije, odnosno operativnog i strategijskog VD. Navelan tok i struktura takvog napada prikazani su na pregledima (Semama) 4 11, a tok po fazama napada na pregledu 5 Pouke iz prodlosti ukazuju da ne treba iskljucivati ni VD napade na aerodrome sa ograniéenim ciljem. FAZA VATRENE PRIPREME | PREVO2ENJA DESANTA [Nabalni zedact | borbena dejetva tos so patrons tna doantneprosone FAZA SPUSTANJA | SREDIVANJA DESANTA aos pont ao hte 2 pate, rome ene "NaCeini zadact | borbona dojstva: = (58 (OR ve nopostodnu vateme poses a tem eon erecroma Takve ée napade izvoditi, navelno, specijalni vazdus- nodesantni sastavi, pri Gemu u savremenim uslovima znatnu ulogu u tim napadima mogu imati helikopter i to kao prenosna i borbena sredstva. Sema — 1 Napad VD na aerocrom Prema tome, napadi VDJ na aerodrome, s obzi- rom na cilj, mogu da budu: '® napadi radi osvajanja aerodroma i njihovog korigéenja za nastavijanje desantiranja_sletanjem, ojaéavanja i snabdevanja VDJ na desantnoj prosto- rij, a zatim, po spajanju sa jedinicama s fronta, njihovo eventualno koriséenje za baziranje viastite avijacije: ‘© propadi i napadi sa ograniéenim ciljem, diverzi ‘onog karaktera, Giji Konkretan cilj dejstva moze biti velo razligit, a primer: unistenje vazduhoplova na stajankama’ i na drugim mestima na aerodromu; Uni8tenje objekata, elemenata i sredstava za koman- dovanje; unistenje skladi8ta i stokova materijainih sredstava, posebno ubojnih i pogonskih; napad na {BXTGiKPS isin tbovede vane proveme Seu bo snag edsine PO ostakm sagan z vodene PDB, po lenin zx Komando

    You might also like