Professional Documents
Culture Documents
Скрипта - О.Е. - PDF верзија PDF
Скрипта - О.Е. - PDF верзија PDF
Скрипта - О.Е. - PDF верзија PDF
ОСНОВА
ЕКОНОМИЈЕ ДЕО 1
Принципи 1 2 3 и 4 представљају начин на који, тј. како људи доносе одлуке (попут оних
колико ће да раде, шта ће да купе, колико ће да штеде и како ће да уложе уштеђевину.)
Принципи 5 6 и 7 представљају начин на који људи делују једни на друге (нпр. како
мноштво купаца и продаваца заједно одређују цену по којој ће се добро продавати, као и
која ће се количина продавати.
Са друге стране, исто тако повећање ефикасности, смањује правичност. (ако држава пусти
да се ствари на тржшту одвијају слобдно, може доћи до криминалних радњи...)
НПР.
рачунари пшеница
п-ња за 100 часова рада
Немачка 100 200
Пољска 50 150
рачунари пшеница
Немачка 1 0,5
Пољска 2 0,67
При прављењу избора људи упоређују маргиналну корист и маргинални трошак нечега. (шта
добијам, а шта губим ако направим неки избор)
Узмимо за пример студирање, разматрамо користи које добијамо и трошкове које сносимо:
завршетком студија имамо могућност за већом зарадом при запошљењу, али имамо
трошкове у виду плаћања школарине, или још једне године пропуштене плате.
Шта закључујемо?
Уколико је ДОБИТ од неке активности већа од ТРОШКА исте те активности, треба се
одлучити за ту активност за коју се одлучујемо.
Подстицаји мог бити позитивни и негативни, зато политика уколико мења подстицаје,
увођењем закона и других правилника, мора да води рачуна јер промена подстицаја доводи
и до промена понашања код људи.
Пример позитивног подстицаја јесте стипендија која мотивише на веће залагање у учењу,
док рецимо скупља путарина је пример негативног подстицаја која људе више подстиче на
вожњу инфериорним добром (градским и међуградским аутобусом, бициклом и др.), него
вожњом аутомобилом. Исти случај је и са порезом на бензин.
Имамо и пример сигурносних појасева, који уместо да само стварају додатну сигурност
опрезност код возача приликом вожње, доводе до повећања саобраћајних
незгода/несрећа, јер се испоставило да возачи мисле да је заштита коју пружа појас
стопроцентна па се олако препуштају брзој и мање опрезној вожњи.
Исто тако, трговина између две привреде (државе) доводи обе те привреде у бољи положај,
јер државе имају корист од способности да међусобно тргују. Трговина омогућава државама
да се специјализују за оно што најбоље раде и да стичу разноврснија добра и услуге и тако
повећају стандард.
У СССРу систем је био централизован, што значи да је само влада могла да организује
економску активност на такав начин који ће унапредити економску добробит за земљу у
целини, што се показало као неефикасно.
Цене показују и колика је вредност неког добра за друштво и колики је трошак који то
друштво сноси да би га произвело.
Када влада спречава цене да се природно усклађују са понудом и тражњом, она урушава
способност невидљиве руке да управља милионима домаћинстра и предузећа који чине
привреду, што значи да се цене не могу слободно формирати под утицајем понуде и
потражње, што влада чини порезима који дају искривљену слику цена.
1. Институцијални амбијент
Интервенција владе је овде потребна како би влада гарантовала владавину права, што
значи да пољопривредник неће садити кукуруз уколико се боји да ће му неко украсти
кукуруз; ресторан неће радити уколико власник није сигуран да ће гости платити пре
одласка. Зато је ту држава, полиција и судови који својим законима штите својинска права
и гарантују власницима поседа пружајући им сигурност у обављању економске активности.
2. Тржишни неуспех
b) ТРЖИШНА МОЋ - способност мале групе људи да утиче на тржишне цене. Пример
је монопол, где постоји само једно предузеће и оно одређује цене и количине које
се продају. Насупрот томе, у савршеној слободној конкуренцији, цену одређује
тржиште. Држава у случају монопола мора да помогне конкуренцији, разноразним
субвенцијама, порезима итд.
3. Правичност
Понекада невидљива рука не успева да сразмерно расподели економску добит. Тржишна
привреда награђује оне који производе оно што су други спремни да плате, али не и оне
које производе оно што други нису спремни да плате. Зато многе јавне политике као што су
порези на доходак и социјална заштита имају за циљ правичнију расподелу екномске
добити.
Економски раст је процентуални пораст количине добара и услуга у привреди током датог
временског периода.
Реални доходак
животни стандард =
број становника
Уколико нека земља има већу производњу и стандард је већи. Да бисмо повећали животни
стандард морамо повећати продуктивност, кроз образовање радника, бољу технологију и
сл., јер разлике у животним стандардима зависе од продуктивности једне земље.
БДП (per capita) је тржишна вредност свих добара и услуга произведених у земљи у
одређеном временском периоду подељена са бројем становника.
БДП
БДП (per capita) =
БРОЈ СТАНОВНИКА
Када влада емитује већу количину новца у земљи његова вредност опада, јер на исту
количину произведених добара и услуга, имамо енормно већу количину новца.
инфлација
Филипсова крива показује избор између инфлације и
незапослености у кратком року, тј. њихову негативну
корелацију, што значи да када у привреди имамо ниску стопу
инфлације за последицу тога имамо висок ниво незапослености,
и обрнуто када држава утиче на незапосленост долази до тога
да инфлација расте.
Током времена БДП опада и расте око неког тренда услед цикличних
флуктуација, те се јављају привредни циклуси:
1. рецесија – слаба економија, низак БДП и кризе
2. експанзија – јака економија, висок БДП
БДП
време
Модели без претпоставки би били веома компликовани, да би било немогуће изучавати их.
При формирању неког економског модела треба одлучити које варијабле узмамо у обзир, а
које не; као и које с претпоставке, што зависи од његове намене превасходно.
ПРИХОД ИЗДАЦИ
Тржиште добара и услуга
Предузећа Домаћинства
Граница произ. могућности представља графикон који показује све комбинације производа
које привреда може да произведе при расположивим ресурсима и технологијом.
Овај модел креће од претпоставке да се сви ресурси привреде користе за производњу само
два производа.
Г
А Е Ефикасне тачке: А и Ц су екстреми
Ефикасне тачке: Е и Ф на кривој
Тачку Г је могуће достићи и померити границу удесно само уколико дође до побољшања
технологије, повећамо продуктивнос, повећамо или увеземо ресурсе... (испрекидана линија).
На овај начин илуструје се концепт економског раста.
Када се прелази из ефикасне(са криве) у неефикасну(унутар криве) тачку главни узрок томе
је незапосленост или недовољна искоришћеност ресурса и тада је привреда неефикасна. У
обрнутом случају када из неефикасне тачке идемо у ефикасну нема О.Т. другог производа.
Када долази до померања из тачке у тачку на граници, главни узрок томе јесте тржиште,
односно смањење тражње за они добром које је узроковало прелаз.
Ако једна економија производи ефикасно тада не постоји начин да се произведе већа
количина једног добра без смањења другог.
#Микроекономија и макроекономија
Економија се дели на две под-области: микро и макроекономију.
Ова лекција заснива се на принципу број. 5. да трговина сваког може довести у бољи
положај. Теорију о томе развио је Д. Рикардо који је био заговорник тога да земље треба
међусобно специјализују и да тргују на основу својих компаративних предности.
Теорију апсолутних предности развио је Адам Смит и према њој свака земља која има
апсолутну предност у производњи неког добра треба да се специјализује за производњу
тог добра и да извози.
То у преводу значи да апсолутну предност има онај произвђач који може да произведе
максималну количину истог производа у односу на неког другог, односно апсолутну
предност има онај произвођач коме је потребно мање времена да произведе једну јединицу
производа у односу на другог произвођача.
Теорију компаративних предности развио је Давид Рикардо, и према њој земља треба да се
специјализује за производњу оног добра у којем има компаративну предност.
Компаративну предност има онај произвођач који има ниже опортунитетне трошкове у
производњи неког добра. Опортунитетни трошак нечега је оно чега се одричемо да бисмо
то добили.
Једна особа или земља могу имати апсолутну предност у производњи оба добра односно
ниједног добра.
Али, насупрот томе. Једна особа или земља НЕ МОЖЕ имати компаративну предност у
производњи оба добра. Увек једна страна има мање трошкове у производњи једног, а друга
у производњи другог добра због природе опортунитетних трошкова и реципрочности
компаративних предности.
#Утицај трговине
Разлике између опортнитетних трошкова и компаративне предности стварају добитке од
трговине, јер када се свака земља специјализује за п-њу оног добра у којем има
компаративну предност, укупна п-ња у економији расте, па тако се и тај пораст економског
колача може искористити да свакоме буде боље.
Тако све док две земље имају различите компаративне предности, свака може да
профитира од трговине тако што стиче неки производ по цени која је нижа од његовог
опортунитетног трошка, то значи да ако би се одлучиле да их производе имале би веће
трошкове него када би исте те производе увозиле од земље која је за тај производ
специјализована. То значи да ће обе стране имати корист ако размењују добро по
вредностима између својих опортунитетних трошкова.
Најнижа цена по којој неко добро може да се замени за друго је она која је једнака
најмањем опортунитетном трошку, а највећа једнака највећем. Све док се размена врши по
ценама које се крећу између опортнитетних трошкова обе стране имају корист од тога.
нафта малине
Перица 8 32
Али Баба 24 48
количина изражена у л и кг.
нафта
8
12
Б
4
А
32 малине 48 малине
16 24
а) Апсолутна предност:
Нафта: Али Баба Малине: Алибаба ( у стању је да произведе већу количину оба добра)
б) Опортунитетни трошкови
Перица:
1 Л нафте: 32 : 8 = 4 килограма малина -- За 1л нафте, Перица мора да жртвује 4кг малина
1 кг малина: 8 : 32 = 1/4 литара нафте ----- За 1кг малина, Перица мора да жртвује 1/4 л нафте
Али Баба:
1 Л нафте: 48 : 24 = 2 килограма малина -- За 1 л нафте, Али Баба мора да жртвује 2кг малин
1кг малина: 12 : 24 = 1/2 литара нафте ----- За 1кг малина. Али Баба мора да жртвује 1/2 нафте
в) Компаративне предности:
Нафта: Али Баба (има мањи опортунитетни трошак у производњи нафте)
Малине: Перица (има мањи опортунитетни трошак у ороизводњи малине)
Када нема трговине Перица се налази у тачки А где је производња једнака његовој
потрошњи, исто тако Али Баба се налази у тачки Б. (пола од укупне количине и једног и
другог добра).
Без трговине Перица производи 4 л нафте и 16 кг малина, а Али Баба 12л нафте и 24 кг мал
Перица се специјализовао само за производњу малина, па производи 0 л нафте и 32 кг мали
До чега ће то довести?
Перица добија 5 литара нафте па сада има 5 литара. Пошто је дао 15кг малина остају му 17.
Али Баба добија 15 кг малина и сада има 27 кг, а даје 5 литара нафте и остаје на 13 литара.
Значи да је Перица уз помоћ трговине зарадио 1л нафте и 1 кг малина, него што је био случај
без трговине.
Алибаба је зарадио 1 литар нафте и 3кг малина.
Следећа табела показује јединице аутпута произведени за сат времена у обе земље које
имају исти број радника. У поређењу са ситуацијом када би обе земље производиле сваки
производ тако што би по половину свог времена производњи једног и другог добра,
специјализација омогућава укупне добитке од трговине у износу од +9 порције
шпагета и +11,50 сендвича.
шпагете сендвичи
Италија 25 5
Холандија 7 28
1 фаза – Колико би ове земље заиста производиле ових добара када би половину свог
времена посветиле производњи једног и другог добра. Све што треба јесте да поделимо
количину коју имамо као дату за ситуацију када земље у пуном радном времену производе
само један производ са 2.
ШПАГЕТЕ: СЕНДВИЧИ
ИТА: 25 / 2 = 12,5 ИТА: 5 / 2 = 2,5
ХОЛ: 7 / 2 = 3,5 ХОЛ: 28 / 2 = 14
= 16,00 = 16,50
ИТА ХОЛ:
О.Т. шпагете = 5 / 25 = 0,20 сенвича О.Т. шпагета = 28 / 7 = 4 сендвича
О.Т. сендвича = 25 / 5 = 5 шпагета О.Т. сендича = 7 / 28 = 0,25 шпагета
ИТА ХОЛ
(специјализована за шпагете) (специјализована за сендвиче)
Са друге стране Холандија, без трговине производила је 16,50 комада сендвича, а касније
након специјализације 28, што значи да је добила +11,50 комада сендвича.
кукуруз кукуруз
А 6
4
А
3
1 2 сладолед 2 4 сладолед
Бранко Јован
1 део - Прво рачунамо опортунитетне трошкове обоице произвођача за сваки производ како
бисмо видели за које производе ће да се специјализују.
Бранко Јован:
О.Т. сладолед = 8 / 2 = 4 кукуруза О.Т. сладолед = 3 / 2 = 1,5 кукуруза
О.Т. кукуруз = 2 / 8 = 0,25 сладоледа О.Т. кукуруз = 2 / 3 = 0,67 сладоледа
4 кг кукуруза = 2 кг сладоледа
Бранко има кукуруз јер га само он и производи, што значи да Бранко даје 4 кг кукуруза и
добија 2 кг сладоледа, а Јован ће дати тих 2 кг сладоледа и присвојити 4 кг Бранковог
кукуруза.
Бранко Јован
имао = 8 кг кукуруза имао: 4 кг сладоледа
- 4 кг кукуруза (дао Јовану) - 2 кг сладоледа (дао Бранку)
3 део – Поредимо ситуацију где су били пре, а где су сад на криви производних могућности.
Дакле поредимо ситуацију након специјализације и размене са ситуацијом из тачке А.
Бранко:
- раније је имао 1 кг сладоледа, а сад 2 кг, што значи да је добио +1 кг сладоледа.
Јован:
- раније је имао 3 кг кукуруза, а сад има 4 кг, што значи да је добио +1 кг кукуруза.
#Тржиште
Тржиште је група купаца и продаваца одређеног добра или услуге.
Конкурентно тржиште је тржиште са великим бројем купаца и продаваца, где сваки од њих
има занемарљив утицај на тржишну цену.
2. Монопол
o тржиште на којем постоји само један продавац који самостално одређује цену
и пуно купаца који купују од њега.
o класичан пример монополисте код нас је Електро Дистрибуција Србије
3. Олигопол
o тржиште на којем постоји неколико продаваца који не конкуришу агресивно
један другом и тако имају могућност да одрже цене на високом нивоу.
o нпр. аутопревозници
4. Монополистичка конкуренција
o Тржиште са великим бројем продаваца од којих сваких има уникатан производ
o пошто производи генерално нису исти, продавци у извесној мери могу да
одређују цену
o нпр. тржиште часописа.
#Тражња
Показује нам понашање купаца на тржишту.
Тражена количина је количина добара и услуга коју су купци спремни и у стању да купе.
Закон тражње је трвдња да се (уз све остало непромењено), тражена количина неког добра
смањује када расте цена тог добра. То значи да су цена и тражена количина у негативној
корелацији. Иако готово увек овај закон важи, постоје изузеци када су у питању Гифенова
добра (попут кромпира), када су цена и тражена количина у позитивној корелацији.
Шема тражње је табела која показује однос змеђу цене добра и тражене количине.
Крива тражње (тражња) је графикон који показује однос између цене добра и тражене
количине. Крива тражње је опадајућа, тј. негативног нагиба.
Промена цене добра представља кретање дуж криве тражње (по кривој), док остали
фактори (доходак, цене сродних добара, укуси, очекивања и број купаца) померају криву
тражње улево или удесно.
Свака промена која повећава количину коју купци желе да купе по датој цени помера криву
тражње удесно и та појава назива се пораст тражње. Подразумева појаву да ће купци по
истој цени бити спремни да купе већу количину производа.
Свака промена која смањује количину коју купци желе да купе по датој цени помера криву
тражње улево. Та појава назива се пад тражње и подразумева то да ће купци по истој цени
бити спремни да купе мању количину тог производа.
D
померање дуж криве тражње
услед повећања цене померање креве тражње уз
деловање неког од фактора
#Доходак ( I )
Нормална добра су добра за које пораст дохотка доводи до пораста тражње, и обрнуто
уколико нам се плата смањи и тражња за тим добром ће се смањити.
Код нормалних добара повећање дохотка помера тражњу удесно; смањење дохотка помера
тражњу улево.
Промена дохотка и
утицај на тражњу за
нормалним добрима:
Ако ми се повећа плата
желим да више купујем I I
луксузнија добра.
Када ми се плата смањи
смањићу и тражњу за D2
њима D0
D1
Инфериона добра су добра код којих када се доходак повећа, тражња за њима опада, и
обрнуто, када ми се доходак смањи поново ћу се вратити на коришћење неког инф. добра.
Код инферионих добара повећање дохотка помера тражњу улево, а смањење дохотка
тражњу удесно. Инфериона добра се често називају и нискобуџетним добрима.
Промена дохотка и
утицај на тражњу за
инферионим добрима:
Ако ми се повећа плата
желим мање да се возим
D0
D2
Супститути су производи који једно другом могу бити замена у потрошњи. Када се повећа
цена супститута (чај) неког производа А (кафа), тражња за производом А ће се повећати. И
обрнуто, уколико се повећа цена добра А, више људи ће се определити за неки од
понуђених супститута ( чај).
Пораст цене једног производа помера криву тражње другог удесно, а смањење улево.
Промена цене
супститута и утицај на
тражњу за основним
добрима:
Ако се повећа цена
пљескавице, куповаћу
више ћевапа.
И исто ако ми се повећа 1б
цена ћевапа, опет ћу
узимати више пљескавица.
2б
Комплементи су производи који допуњују једно друго, оносно често се користе заједно у
потрошњи. Уколико се повећа цена неког комплемента (шећер) производа А (кафа), тражња
за прозводом А опада и обрнуто када се цена комплемента смањи тражња за произдом А ће
се повећати.
Повећање цене комплемента, помера криву тражње основног производа улево, а снижење
цене комплемента помера криву тражње основног производа удесно.
Промена цене
комплемената и утицај на
тражњу за основним
добрима:
Ако се повећа цена шећера,
Pa Pа смањује се тражња за кафом,
а када се смањи цена шећера
D2 повећава се тражња за
кафом.
D0
D1
#Промена очекивања
Очекивано повећање цена у будућности ће померити криву тражње удесно, јер потрошачи
желе да купе производ пре него што дође до повећања цена.
Очекивано смањење цена у будућности ће смањити тражљу и померити криву улево, јер
потрошачи желе да сачекају снижење цена па тек онда да купе производ.
#Укуси
Уколико неки производ постане „ин“ (модеран), крива тражње за њим помериће се удесно. И
обрнуто, уколико производ престане да буде актуелан међу потрошачима, тражња за њим
опада и помера се крива улево.
#Број купаца
#Понуда
Понуда нам показује понашање продаваца на тржишту.
Понуђена количина је количина неког добра коју су продавци спремни и у стању да продају.
Закон понуде је тврдња да (уз све остало непромењено) понуђена количина неког добра
расте када расте и цена тог добра, као и да понуђена количина опада када опада цена тог
добра. Понуђена количина и цена стоје у позитивној корелацији, јер што је цена већа
утолико је и понуђена количина већа.
Шема понуде је табела која показује однос између цене неког добра и понуђене количине, и
приказује понуђену количину за сваку цену.
Крива понуде (Понуда) је графикон који приказује однос између цене добра и понуђене
количине. Крива понуде је растућа, тј. позитивног је нагиба.
Свака промена која повећава количину коју продавци желе да произведу по датој цени
помера криву понуде удесно. Та појава назива се пораст понуде и подразумева да ће
продавци по истој цени бити спремни да продају већу количину производа.
Свака промена која смањује количину коју продавци желе да произведу по датој цени
помера криву понуде улево. Та појава назива се падом понуде и подразумева да ће
продавци бити спремни и у стању да при истој цени продају мању количину производа.
Важно!!!
Промена понуђене количине се односи на саму криву и каже се да се крећемо ДУЖ криве.
Померање криве понуде подразумева померање криве удесно или улево које настаје услед
повећања или смањења понуде због утицаја бројних фактора. Повећање понуде помера
криву понуде удесно а смањење улево.
Повећање цене инпута помера понуду улево, односно смањује понуђену количину, јер то
значи да су већи ТРОШКОВИ производње, па продавци су приморани да понуде мању
количину производа на тржишту.
Смањење цене инпута помера понуду удесно, односно повећава понуђену количину, јер су
јефтинији трошкови производње, па продавци имају олакшање да продају више производа
на тржишту.
Из овог односа цена инпута и понуде можемо закључити да се они налазе у негативној
корелацији, односно да смањење цене фактора производње повећавају понуду, док
повећање цена фактора производње смањује понуђену количину!
ФАКТОРЕ ПРОИЗВОДЊЕ – посматрај као све трошкове који настану у производњи једне јединице производа
#Технологија
S Побољшање
технологије:
Ако користимо машину
која производи преко 100
сладоледа по сату уместо
оне која производи 50
бићемо продуктивнији и
за мање времена
остварићемо већи обим
производње
Назадовање технологије потпуно супротно помера криву понуде улево, јер нам се смањује
физички обим производње.
Назадовање S
технологије:
Ако користимо машину
која производи само 50
сладоледа по сату, што је
испод тржишног просека,
наша продуктивност биће
мања и понуђена
количина смањена.
#Очекивања
Очекивано повећање цена у будућности ће на тренутак померити криву понуде улево, јер ће
продавци промишљено смањити понуду и сачекати повећање цена па тек онда продати
производ.
#Број продаваца
#Остали фактори
Поред наведених, на померање и криве понуде, али и криве тражње могу утицати бројни
природни и друштвени фактори. Када је у питању понуда издвајају се метеоролошки и
еколошки услови као битни фактори.
Равнотежа је ситуација на тржишту у којој је цена достигла ниво где је понуђена колчина
једнака траженој количини. Налази се у пресеку криве понуде и криве тражње –
равнотежна тачка. Она одреује равнотежну цену и количину.
Равнотежна количина (Q*) су тражена и понуђена количина при равнотежној цени, односно
она количина добара и услуга коју су купци спремни и у стању да купе, а продавци спремни
и у стању да продају.
Q* - равнотежна количина
S
P* - равнотежна цена
QS – понуђена количина
P*
QD – тражена количина
D
Q*
Уколико је тржишна цена добра већа од равнотежне цене тог добра јевља с вишак тог
добра. Вишак је ситуација у којој је понуђена количина већа од тражене. (више се нуди него
што се тражи.
вишак
P1
450
400
QD QS
70 85 110
Уколико је тржишна цена тог добра мања од равнотежне цене, јавља се мањак на тржишту
тог добра. Мањак је ситуација када је тражена количина већа од понуђене количине.
300 400 P1
мањак
QS QD
25 55 70
Закон понуде и тражње је тврдња да се цена сваког добра прилагођава како би понуђену и
тражену количину тог добра довела у равнотежу.
Постоје девет случајева померања криве тражње и понуде у којима е види шта се дешава
са ценом и количином када се помера понуда или тражња.
Пр. 1 – Утврдити утицај следећих догађаја на промене тражње и понуде на тржишту Адидас
тренерки.
Потом, графички прикажите утицај наредног догађаја на понуду, тражњу, цену или
количину:
Држава је одлучила да забрани производњу Адидас тренерки у производним погонима
гдесе средњошколци запошљавају као јефтина радна снага, а компанија Најк, почне да
производи тренерке по нижој цени од Адидасових.
нова тачка
равнотеже
2000 P*
D
Q1 Q*
1500 4000
Анализирамо само како дати догађаји делују само на тржиште Адидасових тренерки.
Закључујемо:
- да се равнотежна количина променила – смањила услед пада тражње и пада понуде .
- да је ефекат на цену неодређен, јер смањење понуде повећава цену, а смањење тражње
смањује цену, па пошто с једне стране имамо понуду а са друге тражњу цена је неодређена.
Решење:
Понуда се смањила(S ) , тражња се смањила(D ), количина се смањила (Q ) цена
неодређена (P )
Шта ће се догодити на тржишту кафе, уколико порасте цена млека и повећају се плате
радника у производњи кафе?
90
50 120
Пораст цена млека као производа који се у потрошњи може користити заједно са кафом
(комплемент) довешће до мање потражње за кафом, те ће се крива тражње померити улево.
Са друге стране пораст плата радника у проиводњи створиће веће производне трошкове,
повећати цену, и смањити понуђену количину, те померити криву понуде улево.
Решење
Понуда се смањила(S ) , тражња се смањила(D ), количина се смањила (Q ) цена
неодређена (P )
900
Пораст цене сировог дрвета као инпута у производњи дрвених столова повећаће
производне трошкове и смањити понуђену количину, што помера криву понуде улево.
Повећање плате потрошача смањиће тражњу за инферионим добрима, што је овде случај са
дрвеним столовима, па ће се крива тражње померити улево.
Решење
Понуда се смањила(S ) , тражња се смањила(D ), количина се смањила (Q ) цена
неодређена (P )
Qd = Qs
1.600 – 300p = 1.400 + 700p
700p + 300p = 1600 – 1.400
1.000p = 200
𝟐𝟎𝟎
p= 𝟏𝟎𝟎𝟎 = 0,2 равнотежна цена
Да бисмо нашли равнотежну цену изједначили смо обе функције. Сада да би нашли
равнотежну количину ову цену убацимо у било коју од ове две функције, јер сама реч каже
РАВНОТЕЖНА, биће иста и у случају понуде и у случају тражње.
Qs = Qd = 1.600 – 300p
1.600 – 300 x 0,2 =
1.600 – 60 = 1.540
вишак S
0,5 P1
0,2 P*
D
тражена Q Qd
Q *
Q
s понуђена Q
1540
Ако је цена као овде изнад равнотежне, понушена количина већа је од тражене, имамо
појаву вишка чији износ рачунамо:
Qd = Qs
а) 24.000 - 500p = 6.000 +1.000p
1.000p + 500p = 24.000 – 6.000
1.500p = 18.000
𝟏𝟖.𝟎𝟎𝟎
p= = 12 равнотежна цена
𝟏𝟓𝟎𝟎
Qs = Qd = 6.000 + 1.000p
6.000 + 1.000 x 12 =
6.000 + 12.000 = 18.000
S S1
12 P*
10 P*1
D
6.000 9.000
Q *
Q *1 24.000
18.000 19.000
б) ако тражимо цену при којој нико неће купити неки производ, значи посматрамо
понашање купаца, а то нам показује тражња (крива тражње). Ту цену добијамо када тражену
количину (функцију криве тражње) изједначимо са нулом, јер то значи да када на X-оси
имамо 0, нико не купује наш производ по цени која је означена на Y-оси. (продужени
испрекидани део криве тражње)
24.000 – 500p = 0
-500p = -24.000 / x(-1)
500p = 24.000
p= 24.000 / 500
p= 48
в) Долазак нових продаваца повећава понуду неког производа на тржишту, јер смо научили
да пораст броја продаваца повећава понуђену количину и помера криву понуде удесно, па и
без провере можемо знати да ће нова крива понуде бити већа, а не мања, него садашња.
Qs = 9.000 + 1.000p
г) нова крива понуде кренуће из броја 9000 јер се уместо 6.000 сада толико производа нуди
по тој цени. Крива тражње остаке непромењена.
Qs = 9.000 + 1.000p
Qd = 24.000 – 500p
Qs = Qd = 9.000 + 1.000p
9.000 + 1.000 x 10 =
9.000 + 10.000 = 19.000
𝑄2−𝑄1
𝑄1+𝑄2
( )
2
2) метод артметичке средине: Е= 𝑃2−𝑃1
𝑃1+𝑃2
( 2 )
Ценовна еластичност тражње изражава спремност потрошача да се лиши тог добра када
његова цена порасте.
𝑄2−𝑄1
𝑄1+𝑄2
%∆𝑄 ( )
2
Еd = Ed = 𝑃2−𝑃1
%∆𝑃
𝑃1+𝑃2
( )
2
Резултат ценовне еластичности биће увек негативан број, али се за тумачење увек узима
апсолуна вредност. Нпр. уколико за резултат ценовне еластичности добијемо -2, тумачење
гласи:
Када се цена повећа за 1%, тражена количина се смањи за 2%.
Типови добара
Када говоримо о нормалним, тј. неопходним добрима, она имају (ценовно) нееластичну
тражњу јер купци нису осетљиви на промене њихових цена, јер су приморани да их купују и
користе. Нпр. грејање, ако оно поскупи људи неће моћи да престану да се греју зими, већ ће
можда само мало више штедети.
Међутим, код луксузних добара људи ће се лако одлучити да одустану од куповине таквих
производа уколико се њихова цена повећа, па је њихова тражња (ценовно) еластична.
Дефинисаност тржишта
Широко дефинисана тржишта имају мању еластичност тражње. Нпр. тржиште хране је
огромно, али не постоји ниједно друго тржиште које може да замени храну, па је тражња за
свим прехрамбеним производима нееластична.
Уско дефинисана тржишта имају већу еластичност тражње. Нпр. тржиште ноблица је само
један сегмент са тржишта кондиторских производа, па пошто постоји много других
слаткиша који би заменили овај производ, тражња на уско дефинисаним тржиштима је
еластичнија, јер људи лако налазе замене.
Временски рок
У кратком року ценовна еластичност тражње је мања јер купци немају много могућности за
промене. Нпр. тражња за горивом, људи нису одмах у могућности да за пар дана купе ауто
којим би уштедели на гориву, већ им је за то потребан дужи временски рок. То значи да је
тражња у кратком року нееластична.
У дугом року висока цена неког производа довешће до замене тог производа неким другим
јефтинијим, па се каже да у дугом року тражња бива еластичнија.
D |𝑬𝒅| = 0
Qd
#2 – НЕЕЛАСТИЧНА ТРАЖЊА
Крива тражње када купци
P*2 нису претерано осетљиви на
промену цене, односно крива
на којој је представљена
тражња за производима чија је
ценовна еластичност мања од
P*1 1
P*2
P*1 |Е𝒅| = 𝟏
D
Qd2 Qd1
#4 – ЕЛАСТИЧНА ТРАЖЊА
P*1 D
|Е𝒅| > 𝟏
Qd2 Qd1
P*1
=
P*2 |Е𝒅| = ∞
Qd2 Qd1
Укупни издаци и укупан приход су износи које плаћају купци, а примају продавци неког
добра, који се рачунају као производ цене добра и купљене, односно продате количине
производа.
ТR = TC = P X Q
Код еластичне тражње пораст цене доводи до пада укупног прихода(издатака). Када је
тражња еластична цена и укупни издаци се померају у супртним смеровима.
Код нееластичне тражње пораст цене доводи до пораста укупних издатака (прихода). Када
је тражња нееластична цена и укупни издаци се померају у истом смеру.
Код јединично еластичне тражње промена цене не доводи до промене укупног дохотка.
Укупни издаци остају непромењени са променом цене.
Нагиб се дефинише као „пораст кроз корак“, где је пораст промена цене, а корак промена
количине. (∆𝑄(𝑋)⁄∆𝑃(𝑌)). Нагиб је константан, што значи да пораст цене изазива увек исто
опадање тражене количине, али са еластичности није тако, због тога што је еластичност
однос прцентуалних промена две променљиве, а нагиб само однос промена две
променљиве.
С-О.Е. 1/20-1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs
45
#ЕЛАСТИЧНОСТ ПОНУДЕ И ТРАЖЊЕ
𝑄2−𝑄1
𝑄1+𝑄2
%∆𝑄 ( 2 )
Еi = %∆𝐼
Ei = 𝐼2−𝐼1
𝐼1+𝐼2
( )
2
20%
Еi = 10% = 2% - Када се доходак повећа за 1%, тражена количина се повећа за 2%.
Када су у питању нормална добра пораст дохотка доводи до пораста тражене количине за
њима, па је доходна еластичност тражње за њима позитивна, што значи да се тражена
количина и доходак крећу у истом смеру.
Луксузна добра имају велику доходну еластчност, јер људи знају да ако им је доходак низак
лако одустају од куповине скупоцених производа или га се потпуно одричу. (Ei > 1)
Код инферионих добара пораст дохотка доводи до смањења тражене количине за овим
добрима, па стога инфериона добра имају негативну доходну еластичност ( Еi < 0)
𝑄2(А)−𝑄1(А)
𝑄1(А)+𝑄2(А)
% ∆ 𝑄(А)
( 2 )
ЕАБ = EАБ = 𝑃2 (Б)−𝑃1(Б)
% ∆ 𝑃(Б)
𝑃1(Б)+𝑃2(Б)
( 2 )
Нпр. Ако се цена добра Б повећа за 10%, кипциће куповати 20% више добра А. Унакрсна
еластичност тражње износи 2. Што значи да када се цена добра Б повећа за 1% тражена
количина добра А се повећа за 2%.
Понуда је еластична ако понуђена количина знатно рагује на промену цене, а понуда је
нееластична ако понуђена количина тек незнатно реагује на промену цене.
Коефицијент ценовне еластичности понуде добијамо на исти начин као и код ценовне
еластичности тражње.
Нпр. Ако се цена повећа за 10%, продавци продају 20% више. Еластичност износи 2 што
значи да када се цена повећа за 1%, понуђена количина расте за 2%.
2. Временски рок
a. кратак рок – понуда је мање еластичнија, јер предузећа нису у стању да
промене и прошире капацитете, отворе нова предузећа или слично како би
проширила асортиман.
b. дуг рок – понуда је еластичнија јер у дужем року предузећа могу тотално
променити и проширити капацитете, па чак и саградити нова предузећа.
При ниским нивоима понуђене количине, еластичност понуде је висока, јер предузећа
делују на промене цене знатно.
P*2 P*2
P*1 P*1
Qѕ Qѕ Qѕ1
Крива понуде када понуђена количина Крива понуде када понуђена количина
при порасту цене остаје не промењена при већем порасту цене не знатно
расте
Еѕ = 0
Еѕ < 1
S
S
P*2
P*2
P*1
P*1
Qѕ Qѕ1 Qѕ Qѕ1
Крива понуде када понуђена количина
Крива понуде када понуђена количина
при порасту цене расте у већем обиму
при порасту цене расте у истом обиму
него цена
као и цена
Еѕ = 1 Еѕ > 1
Еѕ = ꝏ
С-О.Е. 1/20-1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs
Qѕ Qѕ1
49
#ЕЛАСТИЧНОСТ ПОНУДЕ И ТРАЖЊЕ
Пр. 1 – Када је цена 10 динара, Кристина трошо 10 чоколадица. Када се цена смањи за 5
динара, Кристина троши 30 чоколадица. Израчунати ценовну еластичност Кристинине
тражње.
ПР. 2 – Уколико се Стефанов доходак повећа са 30.000 на 40.000 динара, његова тражња за
свескама повећава се са 10 да 20 комада. Израчунати Стефанову доходну еластичност
тражње за свескама и интерпретирати резултат. Какво добро су свеске за Стефана.
𝑄2−𝑄1 20−10
𝑄1+𝑄2 10+20 10
(
2
)
2 15 35.000 ×10 350.000
Ei = 𝐼2−𝐼1 = 40.000−30.000 = 10.000 = = = 2,33
30.000+40.000 15 ×10.000 150.000
𝐼1+𝐼2 35.000
( ) 2
2
Инт: Када се Стефанов доходак повећа за 1%, његова тражња за свескама повећа се за
2,33%.
Свеске су за Стефана луксузно добро.
То смо утврдили тако што знамо да луксузна добра имају доходну еластичност већу од 1.
ПР 3. – Сарина доходна еластичност тражње за кафом износи -1,5. Ако се њен доходак
повећа за 20%, шта ће се десити са траженом количином кафе?
%∆𝑄
Еd = из предзнака испред износа
%∆𝐼 доходне еластичности закључујемо
да ће се, када јој се повећа
∆𝑄 доходак, њена тражња смањити
1,5 =
20
∆𝑄 = 20 × 1,5 = 30%
Инт: Када се Сари повећа доходак за 1% њена тражена количина за кафом смањује се за
1,5%, односно 30% када се доходак повећа за 20%. Кафа је за Сару инферионо добро јер има
негативну доходну еластичност тражње.
ПР. 4 – На основу дате табеле Мирине потрошње марамица и тоалет папира израчунати
њену унакрсну еластичност тражње за ова два добра. Интерпретирати резултат у погледу
тражене количине марамица и цене тоалет папира, и рећи да ли су ова два добра
супститути или комплементи.
𝑄2(А)−𝑄1(А) 50−30
𝑄1(А)+𝑄2(А) 30+50 20
( ) 1500 ×20 30.000 3
2
EАБ = 𝑃2 (Б)−𝑃1(Б) = 2
2000−1000 = 40
1000 = = = = 0,75
1000+2000
1000 ×40 40.000 4
𝑃1(Б)+𝑃2(Б) 1500
( 2 ) 2
Инт: Када се цена тоалет папира промени за 1%, Мирина тражена количина за папирним
марамицама расте за 0,75%.
Ова два добра су супститути, јер имају позитивну унакрсну еластичност тражње, односно
већу од нуле.
ПР 5. – Ако се понуда производа А промени са 147 на 104 тона месечно, услед промене цене
са 349 на 286, знамо да ценовна еластичност понуде износи?
𝑄2−𝑄1 104−147
𝑄1+𝑄2 147+104 − 43
( 2 )
2 125,50 −43 ×317,50 −13.652,50
Eѕ = 𝑃2−𝑃1 = 286−349 = −63 = = = +1,7267 ≈ +1,73
349+286
−63 ×125,50 −7.906,50
𝑃1+𝑃2 317,50
( 2 ) 2
ПР. 6 – Уколико након промене цене хлеба од 19,6% количина купљеног хлеба остане
непромењена, тада коефицијент ценовне еластичности тражње за хлебом износи?
Инт: Износи 0. Јер када купљена количина, односно количина хлеба коју купци купују –
тражена, остаје непромењена услед повишења цене, ради се о савршено нееластичној
тражњи, којој је коефицијент ценовне еластичности једнак нули.
%∆𝑄
Еѕ = = пошто је задатку наглашена само
%∆𝑃 ПРОМЕНА, не знамо да ли се односи
0,17 = % ∆ 𝑄/6 на повећање или смањење цене, па
не пишемо ± испред резултата.
% ∆ 𝑄 = 6 × 0,17 = 1,02
ПР. 8 – Коеф. ценовне еластичности тражње за производом А износи -0,70. Уколико се цена
тог производа ПОВЕЋА за 7%, за колико % ће се променити тражена количина овог
производа?
%∆𝑄
Еd =
%∆𝑃
∆𝑄
-0,70 = 7 =
∆𝑄 = (−0,70) × 7 = −4,9
ПР 9.– Дато је да се продаја производа А промени са 839 на 844 када дође до промене цене
производа Б са 162 на 177. На основу датих информација, закључујемо да су производи А и Б
_________________?
Чим увидимо да су нам дата два производа и информације о количини једног, а цени другог
производа знамо да је у питању унакрсна еластичност тражње.
𝑄2(А)−𝑄1(А) 844−839
𝑄1(А)+𝑄2(А) 839+844 5
( ) 5×169,50 847,50
2
EАБ = 𝑃2 (Б)−𝑃1(Б) = 2
177−162 = 841,50
15 = = ≈ + 0,07
162+177
15×841,50 12.622,50
𝑃1(Б)+𝑃2(Б) 169,50
( 2 ) 2
Ова два добра су супститути јер имају позитивну унакрсну еластичност тражње, односно
већу од нуле.
ПР. 10 – На тржишту цигарета, крива тражње је нееластична, а крива понуде еластична. Шта
ће се догодити на овом тржишту када дође до повећања цене инпута у производњи? Обој
тачну реченицу:
o Укупан приход се није променио јер је крива тражње нееластична, а крива понуде еластична
o Укупан приход продавца је опао, јер је релативни пад тржишне цене већи од повећања равнотежне
количине.
o Укупан приход продавца је порастао, јер је релативни раст тржишне цене мањи од повећања
количине.
o Укупан приход продавца је порастао, јер је релативни раст тржишне цене већи од
смањења равнотежне количине
o Укупан приход продавца је опао, јер је релативни пад тржишне цене мањи од повећања равнотежне
количине
Контрола цена
Да би утицала на цене на тржишту, влада може увести максималну или минималну цену,
која у зависности од тржишта, може бити обавезујућа или необавезујућа.
#МАКСИМАЛНА ЦЕНА
Када имамо у виду да ли је нека максимална цена обавезујућа или не увек се водимо
реченицом „ИЗНАД ОВОГА НЕ МОЖЕ“.
S ПАЗИ!
Овде никако не
Pmax долази до појаве
вишка, јер ту
цену заправо
P* никада ни не
гледамо
D
Q*
обавезујућа када је мања од равнотежне цене на тржишту, односно графички када се
налази испод ње. У овој ситуацији смо у проблему, јер продајемо по цени је већа од
максимизиране, па ће доћи до пораста тражње и смањења понуде што доводи до
мањка производа на тржишту.
S
постаје нова
равнотежна цена
P*
Pmax
мањак D
Qѕ Q* Qd
мањак D
Qѕ Qd
#МИНИМАЛНА ЦЕНА
Минимална цена се уводи ради заштите произвођача. Представља најнижу (доњу) законом
одређену цену по којој може да се продаје неки производ.
Када имамо у виду да ли је нека минимална цена обавезујућа или не, увек се водимо
реченицом „ИСПОД ОВОГА НЕ МОЖЕ“.
Q* Qd
обавезујућа када је већа од равнотежне цене на тржишту, односно графички када се
налази изнад ње. Ту настаје проблем, јер долази до раста понуде, а смањења тражње,
што резултира појавом вишка производа на тржишту.
Пример тржишта на којем се уводи минимална цена је свакако тржиште рада и минимална
надница која се на њему уводи.
На тржишту рада радници су ти који НУДЕ свој рад, а послодавци они који траже.
Минимална цена рада представља најнижи ниво цене рада. Њеним увођењем, долази до
повећања понуђене количине и смањења тражње, што доводи до појаве вишка рада, јер
количина понуђеног рада премашује количину рада који се тражи. Резултат свега тога је
незапосленост.
рада
#ПОРЕЗИ
Порез је још један инструмент помоћу којег држава уводи да би утицала на цене на тржшту.
Порез врши прерасподелу дохотка. Повећава правичност, али смањује ефикасност
Пореско оптерећење је начин на који се терет пореза дели међу учесницима на тржишту.
T – порески приход = t × Qt
Pк Pк
чист губитак од ПОРЕЗ
ПОРЕЗ
20P
*
(ПРИХОД
увођења пореза P* (ПРИХОД
ДРЖАВЕ) ДРЖАВЕ)
Pр Pр
D D
D1
Q*2 Q
*
Q*2 Q* НЕЗАВИСНО ОД ТОГА КОМЕ СЕ УВОДИ, ПОРЕЗ УВЕК СМАЊУЈЕ
РАВНОТЕЖНУ КОЛИЧИНУ, А ПОВЕЋАВА ЦЕНУ У РАЗМЕРИ
1000
КОЈЕ СУ ДАТЕ
#СУБВЕНЦИЈЕ
Субвенција је новчана помоћ државе купцима и продавцима зарад допуне прихода или
смањења трошкова којом се подстиче потрошња или омогућава предност њеном пимаоцу.
(субвенције у образовању, туризму..)
Већу корист од субвенције има она страна која је више еластичнија, јер су људи жељни
субвенција, а уколико су више еластични, лакше ће реаговати и прилагођавати се
субвенцијама како би остварили већу корист..
S
S1
Pр
субвенција P*
Pк
D
Q* Q*1
20 P*
10 P1
D
Qѕ Q* Qd
30 50 70
мањак
Решење:
а) Понуђена количина овог добра на тржишту је сада мања и износи 30 комада. То читамо
на графику на месту где нова цена (Pmax, тј. P1)удара у криву понуде.
б) Тражена количина је сада већа, јер су купци одреаговали на снижење цене, па она сада
износи 70 комада. То читамо на графику на месту где нова цена (Pmax, тј. P1) удара у криву
тражње.
в) Продата количина овог добра моћиће да буде само 30 комада јер продавци само толико
нуде.
г) Купљена количина овог добра, ће иако је тражена количина 70, морати да буде 30 комада
јер само толико продавци нуде и ништа више од тога.
S
120 P1
100P*
вишак
D
Qd Q* Qѕ
400 500 700
Решење:
а) Понуђена количина овог добра се након увођења минималне цене, повећава и износи
700, јер продавци виде да могу да продају по већој цени своје производе. То читамо на
графику, на месту где нова цена сече криву понуде.
б) Тражена количина овог се сада смањује, јер је порасла цена сира, па су купци спремни и у
стању да купе мању количину а то је 400. То читамо на графику на месту где нова цена сече
криву тражње.
в) Продата количина овог добра износи 400, јер је то сама максимални опсег који може да
се прода, јер купци не желе више од тога да купују.
г) Из тог разлога, је и купљена количина 400.
д) Јавља се вишак сира јер се нуди више него што се тражи. Вишак износи 300 комада.
ђ) пре увођења мин. цене издаци су износили TR1 = Q* x P* = 500 x 100 = 50.000 дин.
после увођења мин. цене издаци износе TR2 = Q*2 x P*2 = 400 x 120 = 48.000 дин.
ПР. 3 – На тржишту сатова уведена је минимална цена од 2.000 након што је дошло до
трехнолошког напретка у производњи сатова који је приказан на графикону.
Након ове промене, да ли ће бити вишка или мањка сатова на тржишту?
S
S2
4.000P
*
2.000P
мин
1.000P*2
вишак
D
* Q *2 Qѕ
Q
d
Q 840 910
800 900
После тога држава уводи минималну цену од 2.000. До тада наша равнотежна цена је бла
1.000, што значи да ће ова минимална цена за нас бити ОБАВЕЗУЈУЋА, јер продајемо сатове
испод цене што није законски одобрено. (мин. цена – испод овог не може). Смањиће се
тражена, а повећати понуђена количина. Што значи да ће се на тржишту јавити ВИШАК
сатова и то:
Qѕ - Qd = 910 – 840 = 70
Ls = Ld
2W – 6 = 564 – 2W
2W + 3W = 564 + 6
5W = 570
W*= 570 : 5 = 114 Равнотежна цена
L* = 2 x 114 – 6 =
228 – 6 = 222
Када смо пронашли равнотежну цену и количину, цртамо график и приказујемо ово тржиште
рада.
вишак рада
незапосленост SL
114 W*
110 Wmin (a)
DL
Ld L* Ls
204 222 234
а) Када држава уведе мин. цену рада од 110, то ништа неће променити на тржишту, јер се та
цена налази испод равнотежне.
б) Али када држава уведе мин. цену која је већа од равнотежне, долази до повећања
понуде рада јер сви људи желе да раде када је цена рада висока, а смањења тражње за
радом, јер то послодавцима ствара додатне трошкове. Па пошто је понуда рада већа од
тражње за радом, долази до вишка на тржишту рада који се назива незапосленост и износи:
Ld = 564 – 3W = 564 – 3 x 120 = 204 Ls = 2W – 6 = 2 x 120 – 6 = 234
С-О.Е. 1/20-1 Незапосленост
АСПЕКТ – Визија(вишак) = 234 – 204 = 30
твог интересовања IG: åspektvizija.rs
62
#МИН. И МАКС. ЦЕНА; ПОРЕЗИ, СУБВЕНЦИЈЕ; ПОТРОШАЧЕВ И ПРОИЗВОЂАЧЕВ ВИШАК
На тржишту млека уведен је порез купцима 12 динара. Пре увођења пореза, на овом
тржишту продавало се 100 литара млека по цени од 20 динара. Расподела пореског терета
приказана је размером 2:1= купци: продавци, и након опорезивања троши се 80 литара
млека. Колико износи порески приход?
ПОРЕЗИ
Исписујемо све што нам је у задатку дато:
t= 12 T= t × Qt
Q* = 100 l
P* = 20 t – порез по
јединици (порески
2:1 = купци : продавци
клин)
qt = 80 – количина млека која се продаје након опорезивања
Т= ?
S
све податке читамо
са старих кривих,
нове нам служе 28 Pк
само као помоћ при
t = 12
20 P
t = 12
*
утврђивању износа.
t = 12
16 Pр
8
D
Т = 12 x 80 = 960
Q*2 Q*
80 100
Пошто је порез уведен купцима, крива тражње помера се улево и смањује количину за
млеком. Помера се за онај износ пореза који је уведен, а то је 12. Где год ударили порески
клин, он мора бити свуда исти, 12. Из равнотежне тачке спуштамо порески клин, који нам
одређује где уцртавамо нову криву тражње. Потом формирамо нову равнотежу. У тој
равнотежи налази се цена коју ће добити купци. Из нове равнотеже повлачимо клин на горе
и ударамо у стару криву тражње. Одатле читамо цену коју ће платити купци.
Пореско оптерећење нам говори колики терет од пореза ће сносити свака страна на
тржишту. Укупно пореско оптерећење по јединици је 12, а да бисмо знали колико пореског
терета на кога пада, овде је то исказано у виду размере 2 : 1 = купци : продавци.
Ову размеру представљамо на следећи начин:
2к + 1к = 12 продавци
купци 3к = 12 к = 4 1к= 1 * 4 = 4
2к= 2 * 4 = 8
Пореско оптерећење за купце налази се у распону између цене који они плаћају после
опорезивања и равнотежне цене, и по размери видимо да је оно дупло веће од оптерећења
које сносе продавци. Из тога закључујемо да ће цена коју купци плаћати бити за 8 динара
већа од равнотежне цене што је 20 + 8 = 28
Пореско оптерећење за продавце налази се у распону између цене коју они добијају после
опорезивања и равнотежне цене, и по размери видимо да је оно дупло мање од оптерећења
које сносе купци. Из тога закључујемо да ће цена коју продавци добијају бити за 4 динара
мања од равнотежне цене што је 20 – 4 = 16.
С-О.Е. 1/20-1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs
63
#МИН. И МАКС. ЦЕНА; ПОРЕЗИ, СУБВЕНЦИЈЕ; ПОТРОШАЧЕВ И ПРОИЗВОЂАЧЕВ ВИШАК
Слободна тржишта алоцирају понуду оним купцима који им приписују највећу вредност,
односно онима који имају највећу спремност да у датом тренутку плате то добро.
Слободна тржишта алоцирају тражњу оним подавцима који производе уз најмање трошкове.
Потрошачев вишак је разлика између највише цене коју је купац спреман да плати и цене
коју заиста плаћа ( нпр. ја вреднујем неку хемијску 200 дин. и спреман сам да је платим
толико, а она на тржишту кошта 50, мој потрошачев вишак је 150.)
Графички приказано потрошачев вишак налази се ИСПОД криве тражње а изнад тренутне
цене.
Потрошачев вишак је
површина троугла
20 P*
𝒂 × 𝒉𝒂
𝟐
D
Q *
100
Када се цена на тржишту смањи, количина се повећава, што повећава и потрошачев вишак.
Потрошачев вишак
старих потрошача
додатни
потрошачев вишак P*
20
старих потрошача Потрошачев вишак
нових потрошача
10 P1
D
С-О.Е. 1/20-1 Q* твог интересовања
АСПЕКТ – Визија IG: åspektvizija.rs
64
#МИН. И МАКС. ЦЕНА; ПОРЕЗИ, СУБВЕНЦИЈЕ; ПОТРОШАЧЕВ И ПРОИЗВОЂАЧЕВ ВИШАК
Додатни потрошачев вишак чини она тражња људи који су већ куповали то добро, а услед
промене цене сада плаћају мању цену, па им се вишак повећава.
Потрошачев вишак нових потрошача чини она тражња људи који раније нису куповали ово
добро већ неко друго, али су због промене цене овог дошли на ово тржиште.
Дакле, пад цене повећава потрошачев вишак, а повећање цене смањује потрошачев вишак.
Произвођачев вишак
Висина криве понуде осликава трошкове продаваца,
Трошак продавца је све оно чега продавац мора да се одрекне да би произвео неко добро.
Благостање продаваца изражава крива понуде и показује трошкове којих продавац мора да
се одрекне да би створио неку вредност.
Произвођачев вишак је разлика између цене коју продавац добија продајом производа и
цене трошка који настане производњом тог поизвода (Нпр. одлучујем се за производњу
папира, трошак који имам том производњом је 20, а цена на тржишту по којој продајем је 50,
мој произвођачев вишак је 30).
Графички приказано произвођачев вишак налази се ИЗНАД криве понуде, а испод тренутне
тржишне цене.
Произвођачев вишак
P* је површина троугла
20
𝒂 × 𝒉𝒂
𝟐
Q*
Када се цена на тржишту повећа, понуђена количина расте, што повећава и произвођачев
вишак.
S
додатни P1 произвођачев вишак
произвођачев вишак вишак нових произвођача
старих произвођача
P*
Произвођачев вишак
старих произвођача
Q*
Свака додатна јединица која се произведе кошта више, те маргинални трошкови расту са
порастом количине. Маргинални произвођачи су они који при малом повећању цене одлазе.
призвођачев + потрошачев
P* =
укупан вишак
D
Q*
Максимална цена је обавезујућа онда када се налази испод равнотежне цене на тржишту.
Таква максимална цена:
СМАЊУЈЕ произвођачев вишак
СМАЊУЈЕ укупан вишак- укупно благостање(јер имамо мањак производа на тржишту)
ефекат на потрошачев вишак је НЕОДРЕЂЕН
А Б
Г
В
АНАЛИЗА:
пошто је држава увела максималну цену, понуђена количина биће смањена, што
истовремено ограничава и количину која може да се купи и прода, јер је само толико
комада понуђено по тој обавезујућој цени. То је на графику обележено великом
испрекиданом линијом која креће из понуђене колучине.
Када све саберемо и одузмемо, видимо да нам остаје део који, након увођења
максималне цене, више никоме не припада. То су површине Б и Г
Та површина која, након увођења неке мере од стране државе како би се утицало на цене,
више никоме не припада (ни продавцу, ни купцу а ни држави) назива се ЧИСТ ГУБИТАК.
Што су криве нееластичније то је повећање чистог губитка све веће.
вишак S
А
Pмин
Б В
P *
Д
Г
D
Qd Q* Qѕ
АНАЛИЗА
Пошто је држава увела минималну обавезујућу цену тражена количина се смањује,
што истовремено ограничава и количину производа која стоји продавцима на
располагању за продају, а купцима за куповину, јер је само толико тражено производа
и ништа више. То је на графику прикаано великом испрекиданом линијом.
Наравно, као и раније, видимо да када све саберемо и одузмемо, остаје нам део који
након увођења минималне цене од стране државе, више ником неће припасти. – Чист
губитак и чине га површине В и Д.
Порез представља уметак између цене коју плаћају купци и цене коју добијају продавци. Са
повећањем пореза продата количина робе опада.
Укупан вишак након увођења пореза једнак је збиру потошачево вишка, произвођачевог
вишка и пореског прихода.
Чист губитак представља пад укупног вишка увођењем пореза.
Порески приход који присваја држава добија се као производ пореза по јединици
производа и продате количине. Графички приказано он се налази у виду правоугаоника
између кривих понуде и тражње.
Увођење пореза
смањује економско благостање, јер смањује и произвођачев и потрошачев вишак
смањује количину
изазива и повећава чист губитак
Када влада уводи порез на неко добро, продата количина опада и као резултат тога се не
остварују неки добици од трговине. Ти изгубљени добици доводе до појаве чистог губитка.
ПОРЕЗ
(ПРИХОД
ДРЖАВЕ) S
А Без пореза Са порезом промена
Pк Пот. вишак АБД А - (Б Д)
Б Д Про. вишак ВГЂ Ђ - (В Г)
P*
В Г Порески нема га БВ + (Б В)
Pр приход
ђ Ук. вишак АБВГДЂ АБВЂ ГД
ђ D Чист губитак нема га ДГ ДГ
D1
Q*2 Q*
Чист губитак расте при повећању висине пореза! Висина чистог губитка зависи од
еластичности и од пореске стопе. За приказивање тог односа користимо Лаферову криву.
Лаферова крива показује однос пореске стопе и чистог губитка. Што је пореска стопа већа,
чист губитак је већи.
4. СУБВЕНЦИЈЕ
Циљ субвенције је да снизи тржишну цену, тако што ће држава продавцу дати новац како
би снизио своје производне трошкове. Све то резултира померањем криве понуде удесно и
снижењем тржишне цене коју плаћају купци.
Код субвенције је увек цена коју плаћају купци испод цене коју добијају продавци.
Увођење субвенције:
повећава произвођачев вишак
повећава потрошачев вишак
расте продата и купљена количина
S
S1
А
P р
ђБ г
Д
P *
ђ ђ
В Е Ж субвенција
Pк
ђђ
ђ D
Q* Q*1
Површина Д не иде никоме, и то је чист губитак, који јесте део трошка државе за
субвенцијама.
Б= 50 * 10 = 500
+ Г= 50 * 10 /2 =500/2 = 250
АБГ= 250 + 500 + 250 = 1.000
ђ) Потрошачев вишак нових потрошача износи 250, и то је површина Г, коју смо ткђ. већ
обрачунали.
а) При равнотежној цени посматрамо цену од 20, и видимо да сепроизвођачев вишак налази
изнад криве понуде, а испод цене, што при цени од 20, обухвата површине: Б
Б = 100 * 20 / 2 = 1.000
б) Повећање цене, смањује понуђачев вишак, па ће се тако понуђачев вишак при цени од
40, повећати за површине А и В. (можемо на два начина да их радимо)
170P*
t = 25
г) Да је којим случајем порез био наметнут продавцима, ствари би остале исте, осим што би
се уместо криве тражње, крива понуде померила улево. То се дешава јер је потпуно небитно
коме је порез наметнут, јер то сазнање нема никаквог утицаја на то ко колики део пореског
оптерећења сноси.
С-О.Е. 1/20-1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs
73
#МИН. И МАКС. ЦЕНА; ПОРЕЗИ, СУБВЕНЦИЈЕ; ПОТРОШАЧЕВ И ПРОИЗВОЂАЧЕВ ВИШАК
Цена 0 1 2 3 4 5 6 7
Qs 0 50 100 150 200 250 300 350
Qd 900 800 700 600 500 400 300 200
a)
S
Pк 7
а
6
б е
5
ж
в
Pр 4
г
3
д
2
ђ
1
D
D1
100 200 300 400 500 600 700 800 900 1000
Спуштамо порески клин из равнотеже како бисмо паралелно повукли нову криву тражње,
јер порез наметнут купцима, помера криву тражње улево.
Када смо померили криву тражње видимо да имамо нову равнотежу из које сада повлачимо
клин на стару криву тражње како бисмо сазнали коју цену ће платити купци. Гледамо
график и читамо; цена коју ће купци платити је сада 7, а цена коју ће продавци добити је
она која се налази у новом равнотежном пресеку и она је сада 4.
И као што видимо, увођењем пореза долази и до смањења количине производа на тржишту,
те равнотежна количина више није 300 већ је сада 200.
в) Пореско оптерећење за купце налази се у распону између цене коју они плаћају и
равнотежне цене (СТАРЕ). Нове криве служе нам само да читамо податке о ценама који ће
купци или продавци плаћати након неке мере државе, али увек их поредимо са старим
кривама.
Из та два резултата, видимо, да иако је порез наметнут купцима, већи порески терет пада
„на леђа“ продавцима. То смо могли знати и без рачунања, само уз помоћ слике, јер видимо
да је понуда прилично нееалстична, а правило каже, да већи порески терет сноси она
страна која је мање еластична, илити више нееластична .
г) Да би смо знали, коју површину треба да рачунамо, треба да знамо да чист губитак
представља пад укупног вишка, односно онај део укупног вишка који након опорезивања
ниједна страна не присваја к себи (ни продавци, ни потрошачи а ни држава).
Па тако прво расподелимо наш графикон са засебним површинама, уз помоћ којих ћемо
означити које површине припадају потрошачевом и произвођачевом вишку, а које остају као
неискоришћени вишак вредности односно чист губитак.
д) Произвођачев вишак након опорезивања износе површине Г Д Ђ, док ако погледамо пре
опорезивања биле су: Б Е В Ж Г Д Ђ.
Из тога јасно закључујемо да се понуђачев вишак смањио и то за површине: Б Е В Ж
ПР. 5 – Равнотежна количина на неком тржишту износи 100, а равнотежна цена 30. Уколико
држава умеће субвенцију продавцима од 18, равнотежна количина се повећа на 200, а цена
коју добијау продавци износи 40. Графички прикажи след догађаја на овом тржишту
утврдивши:
a) промену потрошачевог вишка
b) промену произвођачевог вишка
c) трошак субвенција
d) чист губитак
Пошто је држава дала субвенцију продавцима, помера се крива понуде за износ уметнуте
субвенције, и ствара нова паралелно са њом. Из нове равнотеже повлачим исти размак за
износ субвенције како бих ударио у стару криву понуде на којој читам цену коју добијају
продавци, међутим она је сада дата у задатку, тако да ћу преко ње наћи цену коју плаћају
купци (цена коју читамо из нове равнотеже). Пошто су криве паралелне свуда је исти
размак, тако да је разлика између цене коју добијају продавци и цене коју плаћају купци
заправо износ субвенције. 40 – 18 = 22 - Рк
Када смо убацили све потребне елементе на граф, сада попуњавамо табелу. За почетак
гледамо где се шта налази када нема субвенције, односно којих размера су били појмови
док држава још није увела субвенцију.
Када немамо никакву меру коју држава спроводи, у овом случају субвенцију, не постоји
трошак државе којем се то приписује. Исто тако док нема субвенције, не постоји ни чист
губитак.
Увођење пореза, небитно коме, смањује и произвођачев и потрошачев вишак. Ова тврдња је
тачна, осим у случајевима када је тражња или понуда савршено еластична. Тада ће доћи до
пада једног, а повећања другог вишка.
S
14
10
D
15 25 35 40
Прво ћемо утврдити где се на датом графикону налази понуђачев вишак. Као и увек, изнад
криве понуде, а испод равнотежне цене. То је овај обојени троугао.
Сада гледамо ситуацију када је уведена минимална цена од 14. Пошто је претходно
равнотежна цена на тржишту била 10, а сада држава увела минималну цену од 14, та
минимална цена, будући да се налази изнад равнотежне је за наше предузеће
ОБАВЕЗУЈУЋА. То значи да ми нећемо смети да продајемо више по старој цени, јер
минимална цена каже – ово је најмање, испод овог не смеш .
Зато што сада цена од 14 постаје обавезна и по њој мора да се тргује, количина бива
ограничена на максималан износ који сме да се продаје по тој цени. Са графика видимо да
је то количина од 15. Та количина је количина која ће бити купљена, односно продата, и
ништа више од тога, јер ту је сада баријера због минималне цене. Приказано великом
усправном линијом.
У пресеку домаће криве понуде и тражње налази се домаћа цена и домаћа привреда, што су
за нас потпуно занемарљиви подаци јер је домаћа привреда превише мала наспрам светске,
те нам ови подаци на графу служе како бисмо дали јаснију анализу.
Када нема међун. трговине, и не постоји могућност да се тргује на светском тржишту, добра
се продају по равнотежној цени( у даљем тексту та цена биће домаћа).
Када је међун. трговина дозвољена добра се продају по светској цени.
Светска цена је цена добра која преовлађује на светском тржишту тог добра и узима се као
дата, јер имамо у виду да је наша привреда превише мала у односу на привреду света, и да
ми као такви не можемо да утичемо на промену цене у свету, па јој се зато прилагођавамо.
PД
Pw
увоз
D
Qs Q* Qd
Домаћа цена приказује домаће трошкове, и ако је она већа од светске, као у овом случају, то
показује да ми као привреда нисмо способни да сами производимо о добро.
То значи да земља НЕМА КОМПАРАТИВНУ предност, што нам говори да ће у том случају
земља УВОЗИТИ то добро и одустати од његове производње.
Па пошто домаћи потрошачи траже много више него што домаћи произвођачи нуде,
произвођачи ће УВОЗИТИ тај производ из иностранства и то за износ разлике у траженој и
понуђеној количини.
S
Без трговине Са трговином промена
а Потр. вишак А АБД + (Б Д)
+ Произ. вишак БЦ Ц -Б
PД
Ук. вишак АБЦ АБДЦ +Д
б д
P w
ц D
Qs Q* Qd
Тако долазимо до закључка да је увоз довео до повећања укупног вишка, односно укупног
економског благостање и то за површину Д. Површина Д је новостворена вредност, односно
додатак потрошачевом вишку услед остварене међународне трговине.
Pw
PД
извоз
D
Qd Q* Qs
Домаћа цена је сада испод светске цене, што нам говори да смо ми као земља сада у доброј
позицији у односу ма остатак света, јер имамо мање трошкове производње датог производа
па самим тим ће и цена бити нижа.
Тамо где светска цена сече криву тражње налази се домаћа тражена количина.
Тамо где светска цена сече криву понуде налази се домаћа понуђена количина.
Домаћи произвођачи нуде већу количину, него што је потрошачима потребно, па ће они тај
производ ИЗВОЗИТИ (Ако нећете ви има ко хоће). Купцима ће бити продата само количина
коју су тражили, док се остатак извози и то у износу разлике између понуђене и тражене
количине.
S
а
Pw
д
б е
PД Без трговине Са трговином промена
ц Потр. вишак АБЕ А - (Б Е)
Произ. вишак Ц ЦБЕД + (Б Е Д)
Ук. вишак АБЕЦ АБЦЕД +Д
D
Qd Q* Qs
Тако долазимо до закључка да је извоз довео до повећања укупног вишка, односно укупног
економског благостање и то за површину Д. Површина Д је новостворена вредност, односно
сада додатак произвођачевом вишку услед остварене међународне трговине.
ОГРАНИЧЕЊА У ТРГОВИНИ
Тарифна Квантитативна
И царине и квоте:
увећавају домаћу цену добра
смањују потрошачев вишак
изазивају ЧИСТ ГУБИТАК.
Царине
Царине су порез који држава уводи на добра произвдедена у иностранству, а која се
продају и користе на домаћем тржишту (увозна добра).
Царине:
повећавају цену добра, смањују потрошачев вишак и доводе до чистог губитка.
домаћа S
PД
Б Ц
P w
са царином
Ф
царина
Д
Е УВОЗ ПОСЛЕ ЦАРИНЕ Г
P w
без царине
Х увоз пре увођења царине
царине царине
За почетак потребно је да скицирамо график на којем видимо колико износи домаћа цена
при домаћој равнотежној количини. То је цена у пресеку домаће криве понуде и домаће
криве тражње.
Затим у причу уводиму светску цену датог производа. (Пошто говоримо о царинама, царине
се уводе само при увозу производа, те знамо да када увозимо, светска цена налази се испод
равнотежне – домаће.)
Тамо где та цена пресече криву понуде, добијамо понуђену количину ПРЕ царине, а тамо
где пресече криву тражње добијамо тражену количину ПРЕ увођења царине. Видимо да се
тражи више него што се нуди, што значи да ћемо да увозимо, управо ту разлику између
тражене и понуђене количине пре увођења царине.
Када је у питању приход државе, њега држава не остварује до оног момента када уведе
неку меру. После царине видимо да се порески приход од царине који присваја држава
формира у правоугаонику Ф, којем је једна страница увезена количина (после царине) а
друга износ царине.
Квоте
Квоте су ограничења количине добара која може да се произведе у иностранству, а прода
на домаћем тржишту.
Квоте:
повећавају цену добра, смањују потрошачев вишак и доводе до чистог губитка.
S
S1 =
домаћа понуда
А квота + увозна
понуда
Pд
Б Ц
Pw
са квотом
Д Ф
Е Г
P w
квота
пре квоте
Х
D
Q s1
Q s2
Q
*
Q d2
Qd1
тражена количина
понуђена количина
пре увођења квоте
пре увођења квоте понуђена количина тражена количина
квоте квоте
Троугао Е представља смањење вишка због прекомерне производње, јер нешто морају и
сами произвођачи да произведу, а остатак увезу.
Троугао Г представља пад укупног вишка због премале потрошње.
* Ако влада уведе меру да се дозволе плаћају, при којој би присвајала и приход власника
дозвола, дозвола за продају неког призвода, вредеће тачно колико износи разлика између
домаће цене и светске цене. Када влада то уради, цена дозволе за увоз функционише баш
као и царина.
Позитивне екстерналије су оне екстерналије код којих је крајњи утицај на другу особу
позитиван, а да заузврат он ништа не чини (уређена башта, бесплатно образовање, музика
из комшилука, напредна технологија...)
Негативне екстерналије су оне код којих је крајњи утицај на другу особу негативан, а да
притом он ништа не чини. (фабрика која загађује, лајање паса...)
#НЕГАТИВНЕ ЕКСТЕРНАЛИЈЕ
ЧИСТ ГУБИТАК, али само ДРУШТВЕНИ ТРОШАК
онда када се производи
по тржишној количини Индив. трошак
трошак загађења
=пигуов порез
P*
Индив. вредност
Qоптимум Qтржиште
Код негативних екстерналија, крива тражње приказује вредност неког добра коју том добру
приписују купци. То је индивидуална вредност; насупрот томе крива понуде приказује само
трошкове продаваца, јер предузеће гледа само себе, не и то како његово загађење утиче на
његово окружење, и то је индивидуални трошак.
Проблем код негативне екстерналије је што је има превише, и потребно је смањити је. Зато
за тржишну количину кажемо да је себична, јер не води рачуна о добробити потрошача, већ
произвођачи гледају само свој интерес. Зато је потребно да се изврши интернализација,
односно да се све сведе на исти друштвени оптимум.
Када смо добили нову криву, видимо да имамо нову равнотежу, односно место где крива
друштвеног трошка сече криву индивидуалне вредности. На том месту налази се она
најбоља могућа количина за друштво – ОПТИМАЛНА. Та количина је увек мања од тржишне,
и то нам је био циљ, баш зато што је тржишна количина превелик трошак за друштво у
целини. (нпр. фабрика је претерала са загађењем).
Прва мера којом може да се врши интернализација негативних екстерналија, јесте увођење
Пигуовог пореза.
Пигуов порез помера криву индивидуалног трошка баш за износ тог пореза, и изнад ње
паралелно са њом повлачимо криву индивидуалног трошка. Пигуов порез је исто што и
трошак загађења.
Чист губитак је разлика између тржишне и оптималне количине и показује колико друштво
губи због загађења. Али када се уведе Пигуов порез, налазимо се у друштвеном оптимуму,
где НЕМА чистог губитка. Он постоји само када се производи по тржишној количини.
#ДОЗВОЛЕ ЗА ЗАГАЂЕЊЕ
Други начин решавања негативне екстерналије, јесте да држава уведе дозволе за загађење
Када држава издаје дозволе, влада ограничава количину загађења, тако што ограничи број
дозвола, које добијају фирме. То је основна разлика дозвола и Пигуовог пореза; што Пигуов
порез ограничава цену загађења, а дозволе количину.
Ефекат Пигуовог пореза и дозвола је на крају исти и у погледу цене и у погледу количине
загађења.
#ПОЗИТИВНЕ ЕКСТЕРНАЛИЈЕ
Индив. трошак
друштвена корист
=пигуова субвенција
P*
ЧИСТ ГУБИТАК, али само ДРУШТВЕНА ВРЕДНОСТ
онда када се производи
по тржишној количини Индив. вредност
Q* Qоптимум
Позитивне екстерналије за разлику од негативних, које повећавају друштвени трошак,
повећавају друштвену вредност.
Дакле, тражња показује колику вредност ми приписујемо неком добру (нпр. образовању), а
понуда показује трошак тог предузећа.
Али, пошто је позитивна екстерналија нешто добро, самим тим она доприноси стању
друштва у целини и људи је желе више. И то је проблем код позитивних екстерналија, што
тржиште није у стању да само обезбеди оптималну количину која ће се тражити (нпр.
факултет је спремно да упише само 1000 студената, а држава жели да тај број буде 100, она
некако мора да интервенише и субвенционише: Ја ћу вам платити половину школарине). То
ће изазвати одзив код студената и повећаће се тражња за уписом на факултет, што ће
померити криву тражње удесно и то је сада ДРУШТВЕНА ВРЕДНОСТ, која се састоји од
индивидуалне вредности и друштвене користи (субвенције).
Из неког разлога нема довољно тражње за неким производом који доприноси друштву у
целини, па држава да би нас мотивисала уводи ПИГУОВЕ СУБВЕНЦИЈЕ.
Чист губитак је разлика између тржишне и оптималне количине, али показује колико
друштво губи јер тржиште није успело самостално да обезбеди оптималну количину. Чист
губитак постоји само д се производи по тржишној цени, али када се уведе Пигуова
субвенција више не постоји, јер се налазимо у оптималној количини.
Коузова теорема је трвдња да две стране могу самостално решити проблем екстерналија
међу собом, ако су у стању да без трошкова преговарају о алокацији ресурса.
Пример за примену Коузове теореме је рецимо: мир који ја имам у свом дому, а нарушава ми
је звук бушилице из комшијиног стана поред мене, где преговарамо око тога ко и колико
више вреднује своје право на одређену ствар.
Ако ја нпр свој мир вреднујем 1000 евра, а комшија свој посао 800, он ће лако одустати од
тога и рећи: Па добро, дај ми тих 800 или ВИШЕ, (али не мање) евра. Исход је ефикасан јер
сам комшији дао само 800, уместо 1000, а и комшија је добио својих 800, тако да су обе
стране у добитку.
или.. Ако ја свој мир вреднујем 500 евра а комшија свој посао 1000, комшија долази код мене
и пита ме колико ја вреднујем свој мир, ефикасан исход је да кошија мени да између 500 и
1000 евра и сви срећни.
Да бисмо знали које добро потпада у коју од ове 4 врсте добара класификујемо добра по
томе да ли су:
искључива или
ривална
Искључивост је својство добра по којој нека особа може бити спречена да га користи.
Ривалитет је својство добра по којем његово коришћење од стране једне особе умањује
коришћење истог тог производа од стране друге особе.
Према томе,
Јавна добра
o НЕ искључивост; НЕ ривалитет
Код јавних добара јавља се проблем „беплатног јахача“ који подразумева то да нека особа
стиче корист од неког добра, али избегава или неће да га плати. То се дешава јер јавна
добра немају ни искључивост, па људи не могу бити искључени од уживања тих добара, али
ни ривалитет, те коришћење једне особе не може умањити корисност тог производа на
добробит друге особе. Пример овог проблема је нпр. новогодишњи ватромет у комшилуку,
где постоји пар људи који би гледали ватромет, али не желе да га плате.
Остали: сирена, национална одбрана, незакрчени путеви без друмарине (обилазни јавни
путеви)
Приватна добра
o ДА искључивост; ДА ривалитет
Заједнички ресурси
o НЕ искључивост; ДА ривалитет
Код заједничких ресурса постоји проблем заједничког поседа који подразумева прекомерно
коришћење нечега што је заједничко и бесплатно од стране једне особе без размишљања о
туђем интересу. То су нпр. рибе у океану (ако ја упецам више, теби ће остати мање),
пашњаци, закрчени путеви без друмарине (сеоски путеви).
Природни монопол
o ДА искључивост; НЕ ривалитет
Пр. Марко је подигао са штедње 100.000 за куповину фабрике, а камата на штедњу у банци
износи 5%; да ли је то за Марка имплицитан или експлицитан трошак.
- То је за њега имплицитан трошак јер се одрекао камате од 5000. Није експлицитни трошак
јер не представља никакав издатак, већ изгубљену корист у виду прихода који је могао да
оствари. Ни ових 100.000 није издатак, већ је то сада његова имовина у виду фабрике.
Економски профит је разлика између ук. прихода и ук. трошка укључујући и имплицитне и
експлицитне трошкове.
А рачуноводствени профит је разлика узмеђу ук. прихода и укупних експлицитних трошкова
дуги рок је рок у којем се фиксни фактори производње могу променити. (у периоду од
неколико година могуће је саградити нову или проширити стару фабрику)
Разлика између дугог и кратког рока пре свега зависи од делатности предузеће.
#ПРОИЗВОДНА ФУНКЦИЈА
Јако је битна одлука предузећа о броју радника који се запошљава и количини аутпута који
ће се произвести.
Маргинални производ показује колико додатна јединица варијабилног фактора (рада)
створи додатног аутпута (производа).
Производна функција постаје све равнија – почиње да опада са порастом броја радника,
што приказује својство опадајућег маргиналног производа рада.
Маргинални производ рада показује колико додатних јединица радне снаге ствара
додатних јединица производа. Показује колико сваки додатни радник допринесе, осносно
колико додатних јединица се произведе због додатног рада.
∆𝑄 𝑄2−𝑄1
MPL = =
∆𝐿 𝐿2−𝐿1
Крива (функција) укупног трошка приказује однос између прозведене количине аутпута и
укупног трошка производње.
ФИКСНИ ТРОШКОВИ
FC
Фиксни трошкови(FC) су они који се не мењају при промени обима
производње. Чак и ако не прозиводимо ништа, фиксни трошкови и
даље постоје. То су рецимо трошкови закупнине.
AFC AFC = FC : Q
VC
ВАРИЈАБИЛНИ ТРОШКОВИ
Варијабилни трошкови (VC) су они који се мењају са променом обима
производње, односно директно зависе од њега. То су нпр трошкови
материјала, плате радника и сл. Они прво расту дегресивно, па
пропорционално и на крају прогресивно. Увек крећу од нуле.
С-О.Е. 1/20-1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs
94
#ПРОИЗВОДНИ ТРОШКОВИ ПРЕДУЗЕЋА
TC
АTC = TC : Q
МАРГИНАЛНИ ТРОШКОВИ
Маргинални трошкови представљају однос промене укупних трошкова и промене обима
производње. Показују за колико се промени трошак, када се обим производње повећа за
једну додатну јединицу.
Као што је горе већ једном речено, маргинални трошак је приказ нагиба функције укупних
трошкова у свакој тачки. Нагиб маргиналних трошкова најпре опада, достиже свој минимум
тамо где се изједначава са просечним укупним трошковима, па почињу да расту.
Најефикаснији обим производње је онај када је укупан просечни трошак најнижи (најнижа
тачка на тој кривој). То смо навели у трећој тачкици; дакле, то је онај обим производње где
се изједначавају (секу) криве маргиналног трошка и просечних укупних трошкова – тамо где
се минимаилизује просечан укупни трошак (то значи да се ту налази минимум просечних
укупних трошкова).
Просечни укупни трошкови ће опадати све време докле год је маргинални нижи од њих, а
када се изједначе достићиће свој минимум, и расту докле год су маргинални већи од њих.
(иста ствар важи и за просечне варијабилне трошкове).
На кратак рок увек мора постојати најмање један фиксни фактор производње, док на дужи,
сви фактори производње су варијабилни, и нема фиксних фактора.
Слика нам приказује три различите криве просечног укупног трошка у кратком року за малу,
средњу и велику фабрику.
Велика подебљана крива је крива просечних укупних трошкова у дугом року, и видимо да је
она много равније слово U, него што је крива просечних укупних трошкова у кратком року.
На дуг рок предузеће може да бира коју ће криву просечних укупних трошкова из кратког
рока да изабере, али на кратак рок, мора да користи ону коју је изабрало у прошлости.
Ако посматрамо предузеће средње величине, оно производи тренутно 1000 аутомобила и
има ATC 10.000 (то је ефикасан обим производње). Ако предузеће у кратком року жели да
повећа обим производње, једини начин му је да запосли више радника. Због опадајућег
маргиналног производа рада(опада када расте обим п-ње) просечан ук. трошак расте са
10.000 на 12.000
Али ако се предузеће одлучи да ипак на дуги рок проширује фабрику, ATC се враћа на ниво
од 10.000.
Разликују се 3 појаве:
ЕКОНОМИЈА ОБИМА
односи се на својство по ком просечни укупни трошак на дуги рок опада са порастом
количине аутпута.
КОНСТАНТНИ ПРИНОСИ
односе се на својство по ком просечни укупни трошак остаје исти са променом количине
аутпута.
ДЕЗЕКОНОМИЈА ОБИМА
односи се на својство по ком просечни укупни трошак на дуги рок расте са порастом
количине аутпута.
Просечан приход је количник укупног прихода и продате количине. Увек је једнак цени
добра. Показује колико у просеку једна јединица производа створи укупног прихода. Пошто
је цена иста за сваки ниво тражене количине, тражња ће за предузеће бити хоризонатална
линија.
AR = 𝑻∗𝑸𝑹 = 𝑷∗𝑸
𝑸
=P
Маргинални приход је промена укупног прихода, која настаје продајом додатне јединице
производа. Показује колико додатна јединица продатог аутпута ствара додатног укупног
прихода. Када су у питању конкурентна предузећа њихов маргинални приход једнак је
цени.
∆ 𝑻∗𝑹
MR = =P
∆𝑸
Пошто крива МC показује количину коју јепредузеће спремно да понуди по било којој цени
крива МC представља криву понуде конкурентног предузећа.
Код цртања графика увек прво цртам оно што је опште и сваки пут, а никад не цртам прво
АVC и ATC, него тражњу (равна хоризонтална линија)= цену =, просечан укупан приход =
маргинални приход.
На кратак рок предузеће не може да изађе са тржишта, већ само да обустави производњу.
На кратак рок предузеће може да послује са добитком и губитком.
Предузеће на дуги рок излази са тржишта, ако је укупан приход мањи од укупних трошкова,
односно ако је цена мања од просечног укупног трошка
ОДНОСНО π = (P – ATC) * Q
Графички гледано профит се формира у виду правоугаоника чија је једна страница разлика
цене и просечног укупног трошка за дату количину, а друга дата количина. Пошто профит
може бити позитиван и негативан, тако имамо ситуације када предузеће послује са
добитком и са добитком на кратак рок, али на дуги рок није могуће пословати стално са
добитком, јер ће у неком моменту цена поново бити на минимуму АТЦ. И зато се нормалан
профит другачије назива НУЛТИ ЕКОНОМСКИ ПРОФИТ.
Предузеће Тржиште
MC S
АТC
P= AR= MR
P*
ATC АVC
АVC
D D
QMAX Q*
У случају губитка предузећа излазе са тржишта, све док P није једнако са ATC, тј. све док
економски профит није 0.
Пошто сада П-а излазе са тржишта, јер на дуги рок, не желе да остварују губитак, крива
понуде на тржишту се смањује и помера улево, те се так поново регулишу и ATC своде на
минимум.
Предузећа улазе на тржиште све док P није једнако са ATC, тј. све док је економски профит
0- у минимуму АТЦ. (сви произвођачи желе да уђу на тржиште, јер је цена висока да би
зарадили).
Пошто сада предузећа остварују позитиван профит, предузећа која још нису на тржишту
виде да та предузећа остварују позитиван профит и желеће да уђу на то тржиште. То
повећава понуду и сада се крива понуде помера удесно, тако да ће минимум АТC опет бити
тамо где је био.
Оба примера, и ситуација са позитивним и негативним профитом, говоре нам да било какав
профит осим нултог економског на дуги рок не опстаје.
Ако МЦ и МР нису нигде изједначени треба изабрати обим производње где важи да је МЦ =
МР.
2. држава даје ексклузивно право само једном предузећу да производи неко добро
(патенти, лиценце, ауторска права)
Природни монопол је монопол који настаје када је само једно предузеће способно да
снабде цело тржиште неким добром или услугом, уз мање трошкове него што би то
могла два или више предузећа. (нпр. Водовод)
4. спољни раст
- стварање монопола кроз аквизиције, припајање или преузимање других предузећа.
Цена није иста за сваки ниво тражњене количине, па је зато тражња опадајућа крива. Цена
и тражња се у монополском предузећу приказују истом кривом.
Маргинални приход је код монопола мањи од цене, односно увек је дупло мањи од ње.
∆ 𝑇𝑅
MC =
∆𝑄
МR = MC
Тражимо га у пресеку криве маргиналног прихода и криве маргиналног трошка.
P = MC
тј. D = MC
Тражимо га у пресеку криве тражње и криве маргиналног трошка (равнотежа).
Тражимо га тамо где крива просечних укупних трошкова сече криву марг. трошка.
MC
ATC при ефикасном обиму
ATC при ефикасном обиму
производње MC ATC производње
опт
ATC
ГУБИТАК
МОНОПОЛИСТЕ
PM PM
ДОБИТАК
ГУБИТАК
МОНОПОЛИСТЕ ATC
ГУБИТАК
ефикасном обиму
ЧИСТ
опт производње
ATC при друштвено-
ефикасном обиму
производње
MR=MC MR=MC
MR
MR D=AR=P D=AR=P
QM Q
EF
QSK –
QM (MINQ ATC)Q
EF SK – друштвено ефикасан
(MIN ATC)
PRI друштвено
PRI
OPTIMUMU
OPTIMUMU ефикасан
На стандардни начин цртамо криве цене (P), тражње- уједно и просечног прихода
(D=AR), маргиналног прихода(MR), маргиналног трошка(MC) и просечног укупног
трошка(ATC), с тим што:
o Крива тражње и цена, као и крива просечног прихода су једна крива и то
опадајућа.
o Маргинални приход је такође опадајућа крива која је дупло мања од криве
тражње
o Маргинални трошак и просечан укупан трошак су исте криве као и код савршене
конкуренције.
Ако су ATC испод цене (P> ATC) монополиста остварује ДОБИТАК – на графику то је
распон од Pm до ATC.
Ако су ATC изнад цене (ATC >P) монополиста остварује ГУБИТАК и излази са тржишта– на
графику то је распон од ATC до Pm.
PM
ДОБИТАК
МОНОПОЛИСТЕ
ATC
опт
ATC
MR=MC
MC
MR D=AR=P
QM QSK –
PRI друштвено
OPTIMUMU
ефикасан
Цртамо на исти начин криве D(AR) као једну криву и MR који је упола мањи.
За разлику од стандардног монопола, крива MC је равна хоризонтална линија, јер је
маргинални трошак занемарљив – константан.
Просечни укуони трошкови опадају увек са повећањем количине и приближавају се
MC, али не додирују.
И овде важи, ако су АТЦ испод цене, односно мањи од ње, монополиста остварује
добитак: на графику то је распон од Pm до ATC.
А ако су АТЦ изнад цене, односно већи од ње, или ако држава каже да цена мора бити
једнака маргиналном трошку, предузеће послује са губитком и излази са тржишта: на
графику то је распон од ATC до Pm.
ЦЕНОВНА ДИСКРИМИНАЦИЈА
2. ДРУГОСТЕПЕНА
- за различите количине (на мало, велико..)
3. ТРЕЋЕСТЕПЕНА
- за различите групе купаца (јефтиније за младе и старе у односу на остале – карте у
биоскопу)
ПОТРОШАЧЕВ ВИШАК
ПРЕ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
MC
MR
MR
D
Q QSK – друштвено
M
С-О.Е. 1/20-1
PRI OPTIMUMU ефикасан АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs
109
#МОНОПОЛСКО ПРЕДУЗЕЋЕ
После савршене дискриминације нема потрошачевог вишка и чистог губитка већ све
постаје профит монополисте.
MC
ATC при ефикасном обиму ATC при друштвено-
MC
производње ефикасном обиму
производње
ATC
ATC
опт
ГУБИТАК
ATC
PMК PMК
ATC при ефикасном обиму
производње
ДОБИТАК
МАРЖА
МАРЖА
ГУБИТАК
ЧИСТ
ГУБИТАК
ЧИСТ
ATC
опт
MR=MC производње
MR=MC
MR D=AR=P MR D=AR=P
QMК(MINQ ATC)Q
EF SK – друштвено ефикасан
Q MК
QSK – QEF
(MIN ATC)
PRI
PRI друштвено
OPTIMUMU
OPTIMUMU
ефикасан
вишак капацитета
вишак капацитета
АТС:
o ако су испод цене, предузеће послује са добитком (први график)
o ако су изнад цене, предузеће послује са губитком (други график)
o САМО у кратком року АТС се цртају унутар троугла између криве МR и криве Р.
У дугом року они се поклапају са кривом тражње и належу (изједначавају) на
цену при оптималном обиму.
o Минимум АТС се налази у пресеку криве АТС са кривом МС. Такође ту је
ефикасни обим производње.
MC
ATC
PMК
ГУБИТАК
ЧИСТ
MR=MC
MR D=AR=P
Q EF
QMК QSK –
(MIN ATC)
PRI друштвено
OPTIMUMU
ефикасан
Када неко предузеће послује са неком врстом профита (добитак или губитак) на
кратак рок (приказано на претходна два графика), тај профит на дуг рок не може да
опстане, јер:
A. Ако неко предузеће послује са добитком, тај добитак представљаће мотив за
друга нова предузећа, која још увек нису на тржишту, да се прикључе; и када
она улазе на тржиште (пошто нема баријера), аутоматски се укључују и боре за
освајање купаца на том тржишту, те ће то довести до смањења броја купаца
које је предузеће до сада имало, па ће се и крива тражње померити улево. Тада
се крива тражње помера улево све док не почне да додирује криву АТС, где
предузеће остварује нулти економски профит (Р=АТС)
B. Ако предузеће послује са губитком, предузећа после дугог времена губе вољу,
те излазе са тржишта, чиме се крива тражње помера удесно. И ка и горе,
успоставља се равнотежа на месту где АТС додирују криву тражње, тј цену, и
где предузеће максимизује профит – Qмк – ОПТИМУМ.
При том оптималном обиму производње, просечни трошкови (АТС) додирују криву тражње,
па су АТС=Р и ту је економски профит једнак нули, што и даље значи да предузеће остварује
позитиван рачуноводствени профит.
Ефикасан обим производње налази се у минимуму АТС, тј. тамо где крива АТС сече криву МС
Друштвено ефкасни обим производње налази се у пресеку ценовне криве и криве МС. Њега
производи савршено конкурентско предузеће (Qѕк).
маржа = PMК - МС
Дебата о рекламирању:
Други мисле да рекламирање има негативан ефекат јер поједине рекламе стварају
жељу код купаца за неким производом која иначе не би постојала.
Рекламирање смањује конкуренцију, јер сваки вид рекламе потрошаче убеђују да су разлике
међу производима много веће него што заиста јесу (свака реклама је „прича за себе“ и свака
послебно делује на неку особу).
Подстицањем лојалности (привржености) некој робној марки, крива тражње постаје мање
еластична, тј. купци неће много реаговати на промену цене ако су баш везани за тај
производ-бренд, што монополистичким конкурентима омогућава да наплате већу маржу.
На олигополском тржишту постоји пар продаваца, док је број купаца огроман. Међу
продавцима влада несклад, али они не конкуришу агресивно један другом, већ се договарају
о количини робе коју ће производити.
Крива тражње је опадајућа, јер што се нуди већа количина, мања је цена.
Ако се рецимо олигополити сложе око договора да заједно понуде укупно 2 тоне неког
производа Х и да тада цена на тржишту износи 4.000, а догоди се то да се један од њих не
придрава договора и вара, за једног ће бити боље а за другог горе. А ако обоје варају и
производе свако по 2 тоне, што значи да ће заједно понудити укупно 4 тоне, цена ће бити
још мања, и профит ће им обома бити мањи.
чист губитак
Pол
МАРЖА
MR D=AR
Qол QSK –
PRI друштвено
OPTIMUMU
ефикасан
Оба предузећа цртамо на истом графику, а посебно рачунамо за једног, као и за другог.
Када се ради о олигополу који има константне маргиналне трошкове, цртамо ништа друго до
природни монопол.
услов за максимизацију: МR = MC
Цену коју олигополиста бира при оптималној количини добијамо када од оптималне
количине продужимо навише и ударимо у криву тражње и прочитамо.
У пресеку криве тражње и Маргиналних трошкова (који су понуда) налази се количина коју
би производило САВРШЕНО КОНКУРЕНТНО П-Е.
Разлика између цене коју бира олигополиста и маргиналних трошкова олигополисте јесте
маржа.
Када олигополисти не пштују договоре, они варају и нуде више од оптималне количине, и о
утиче на смањење чистог губитка. Тај обим производње обележен је са на графу. (видимо
јасно да је чист губитак много већи када се производи олигополски обим производње, од
оног који је означен звездицом).
Чист губитак је губизак за друштво у целини, јер је друштву катастрофа када се нуди мања
количина.
Pол
Qол QSK –
друштвено
PRI
OPTIMUM ефикасан
U
Држава спроводи антимонополске законе, зато што жели да забрани договор између
различитих картела, јер ако се они много договарају чист губитак је већи.
#ТЕОРИЈЕ ИГАРА
~Затвореникова дилема
Одлука Марка
призна не призна
Марко се ослобађа
Табела игре помаже једном играчу да изабере најбољу одлуку за себе узимајући у обзир
изборе које прави други играч.
Парето-ефикасно решење је ситуација где ниједан играч не може да побољша свој положај,
а да притом не утиче на погоршање положаја друге стране. То је ситуација у којој је обојици
боље. Често када се тражи парето-ефикасно решење, питање гласи: „Шта ће се догодити ако
се игра више пута?“.
- Ако Милица призна биће ослобођена, а ако пак не призна добиће 1 годину.
Дакле, у случају да Марко не призна, Милици је боље да ПРИЗНА.
Ако се игра више пута, парето-ефикасно решење било би НЕ ПРИЗНА – НЕ ПРИЗНА, јер ту је
боље за обојицу.
Пример 1.
количина 3 4 5 6 7 8
цена 60 55 50 46 30 25
б) Уколико „Нестле“ одлучи да прекрши договор и да повећа обим производње за 1кг, његов
профит ће износити?
Пре него почнемо са радом задатка, морамо се подсетити нечега што нам је од кључног
значаја, а то је:
када су нам МС константни важи да је МС = АVC,
АЛИ, ако нам је дато и да нема фиксних трошкова, тј. да су они FC = 0, онда важи да је
МС = АТС.
Па решавамо задатак:
а) Да бисмо знали коју количину треба да производи свака од њих, требамо прво одредити
коју ће количину заједно производити; а знамо да олигополиста производи ону количину при
којој максимизира свој профит, а то је она количина где су МR=MC.
Зато прво морамо наћи Маргинални приход овог предузећа, а да бисмо до њега дошли
морамо наћи прво укупан приход (ТR), док маргинални трошак већ знамо да је константан, а
то значи да је исти за сваки обим производње.
ТR = Q x P
∆ 𝑇𝑅 ∆ТС
MR = Мс =
∆𝑄 ∆𝑄
Оптимална количина је
Изразићемо ове податке додавањем у табелу.
6, што значи да свака
количина 3 4 5 6 7 8 компанија треба да
произведе по 3 кг
цена 60 55 50 46 30 25
чоколаде.
TR 180 220 250 276 210 200
MC 26 26 26 26 26 26
б) На ове захтеве морамо водити рачуна за којег произвођача се односе, да ли вара само
један или обојица, стога прво издвајамо неке битне чињенице:
Пошто је Нестле прекршио договор он ће нудити 1кг више од Милке. Подсетимо се да смо
утврдили да заједно нуде 6кг, односно да свако од њих нуди по 3 кг.
После прекршења уговора, понуђачи нуде следеће:
Милка производи и даље 3кг јер није прекршила уговор
Нестле производи 4 кг јер је прекршио договор.
Сада видимо да укупна понуда чоколаде бива повећана за 1кг и више није 6, већ 7 кг.
Променом те количине, мења се и цена.
Цена при обиму од 6кг била је 46, а сада, при обиму од 7 кг она је 30.
Да бисмо дошли до профита предузећа морамо имати укупне приходе и укупне расходе
предузећа.
𝜋 = (𝑃 − 𝐴𝑇𝐶 ) × 𝑄 или
𝜋 = 𝑇𝑅 − 𝑇𝐶
𝑇𝑅 = 4 х 30 = 120
Укупан трошак можемо добити или као збир фиксног и варијабилног трошка, или преко
маргиналног трошка.
Знамо да је маргинални трошак константан на нивоу од 26, те знамо онда да је при фиксним
трошковима од 0, тај исти маргинални трошак једнак и просечном укупном трошку.
МС = АТС = 26
Па можемо одмах приступити рачунању путем прве формуле, или можемо наћи укупан трошак.
Урадимо оба примера:
Милка производи количину од 3кг, јер се и даље придржава договора, али сада цена више
није она која јој је била дата раније, већ је са преваром Нестлеа, она пала на 30, те је укупан
приход Милке
TR = 3 х 30 = 90
Трошак изражавамо преко просечног трошка, где и даље важи исто као и за Нестле, да је
просечан трошак једнак маргиналном.
ТС = АТС х Q = 26 х 3 = 78
𝜋 = 90 − 78 = 12
Пример 2.
количина 30 40 50 60 70 80
в) У случају да обе прекрше договор и повећају проиводњу на следећи начин: Србија своју за
5кг, а Хрватска своју за 15 кг, приход Србије износи?
Да бисмо радили задатак на најбољи начин, најбоље је да у табелу допишемо све што знамо
из задатка, и све што можемо да израчунамо на основу тога.
количина 30 40 50 60 70 80
цена 220 200 180 150 100 80 пошто је МС константан
ТR 6.600 8.000 9.000 9.000 7.000 6.400 једнак је и АТС, па укупан
ТС 3.000 4.000 5.000 6.000 7.000 8.000 трошак добијамо ATC x Q
МR - 140 100 0 --- ---
MC 100 100 100 100 100 100
СК предузеће максимизира свој профит на оном нивоу где је цена једнака маргиналном
трошку
Р = МС , а МС нам је 100 динара
То значи да ће савршено конкурентно предузеће наплаћивати цену од 100 динара, а тој цени
одговара обим производње од 70 кг ајвара.
б) Сада се ради о олигополу Србије и Хрватске. Да бисмо знали коју цену наплаћује овај
картел, морамо знати која је оптимална количина при којој се она наплаћује.
Знамо да олигопол производи ону количину при којој су једнаки маргинални трошкови и
маргинални приходи
МR = МС
Пошто би ове две земље у картелу заједно производиле укупно 50 кг ајвара, то значи да ако
деле тржиште подједнако, свака од њих производи по 25 кг ајвара. То је одговор на други
захтев.
количина коју производи Србија износи 25
в) Сада сагледајмо ситуације пре и после кршења договора обе земље.
СРБ 25 СРБ 25 + 5 = 30
ХРТ 25 ХРТ 25 + 15 = 40
Укупно 50 Укупно 70
По цени 180 По цени 100
#РАД
- сви запослени у предузећу.
~Тражња за радом
Узмимо за пример тржишта берача јагода.
W – цена рада Sl
(надница берача)
W*
Dl
L* L – број берача
Рад нуде берачи, а траже предузећа.
На Х-оси означавамо варијабилни инпут, а то је рад, тј. број радника (L), а на Y-оси цену тог
инпута, а то је у случају рада надница.
Предузећа одлучују који ће број радника да запосли као и коју ће количину производа
производити.
Маргинални производ рада (MPL) показује колико додатни радник створи додатног аутпута.
Важно је да знаш да је ово увек количински број. Добија се стављањем у однос промене
количине и промене броја радника.
Интерпретира се као
∆𝑄 додатни обим производње
MPL =
∆𝐿 који остварује додатни
радника.
С-О.Е. 1/20-1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs
123
#ФАКТОРИ ПРОИЗВОДЊЕ
Осим тога, VMPL представља и додатни приход додатног радника – маргинални приход рада.
Како то закључујемо:
∆𝑄 ∆𝑄 × 𝑃 ∆ 𝑇𝑅
VMPL = 𝑀𝑃𝐿 × 𝑃 = ×𝑃 = =
∆𝐿 ∆ 𝐿 ∆𝐿
Са друге стране надница представља цену рада коју предузеће мора да плати запосленом и
зато је она за предузеће маргинални трошак рада.
Дакле:
маргинални приход рада је VMPL
маргинални трошак рада је W
Стога предузеће максимизира профит онда када се изједначе маргинални приход рада
(VMPL) и маргинални трошак рада (W).
𝑊
VMPL = W MPL x P = W MPL =
𝑃
!!! Јако је важно да све ово памтимо логички, и можемо повезати са претходним градивом.
Ако запамтимо да је VMPL неки приход, а да је W неки трошак, лако примењујемо све ово у
формуле.
Даље, профит се увек израчунава као разлика између укупних прихода и укупних расхода, а
ми овде имамо да су нам приходи VMPL, а расходи W, па када их одузмемо добијамо профит.
300
L Q MPL VMPL W π
0 0 0 0 0 0
240 280
1 100 100 1000 500 500
2 180 80 800 500 300
180
3 240 60 600 500 100
4 280 40 400 500 -100
1
5 300 20 200 500 -300
1 2 3 4 5
Овде ћемо пре свега дефинисати оптималан број запослених, као број радника који је
најбоље запослити.
Он се налази у пресеку вредности маргиналног прозивода рада (VMPL ) и наднице (W). То је
ништа друго него тамо где предузеће максимизира профит.
Због тога предузеће запошљава онај број запослених који му максимизира профит.
Некада се можда неће у потпуности изједначити VMPL и W, али онда бирамо број радника
при којем је последњи пут VMPL било веће од W. (где је боље за предузеће последњи пут)
Израчунавамо редом величине користећи формуле како бисмо приказали тржиште рада.
Када смо израчунали вредности, хајде да утврдимо који број радника ће предузеће
запослити.
У овом случају оптималан број радника је 3, јер је ту последњи пут VMPL било веће од W.
W
1000
800
600
500
W
400
200
1 2 3 4 5
L
Због промене цене производа – јер је VMPL производ марг. произв. рада и цене, те
стога директно зависи од цене производа
o повећање цене повећава и помера тражњу ЗА РАДОМ удесно
o смањење цене смањује и помера тражњу за радом улево
~Понуда рада
Крива понуде рада показује зависност одлуке радника о томе да ли ће радити или
доколичарити од промене наднице.
Понуда је најчешће растућа крива, али може бити и опадајућа, на високим нивоима.
W – цена рада Sl
(надница берача)
W*
Dl
L* L – број берача
Зашто долази до померања криве понуде рада?
промена става (укуса) према раду – раније су жене радиле покућне послове, а сада
граде каријере.
промена алтернативних могућности – ако нпр. надница берача малина скочи нагло,
берачи јагода ће се лако преоријентисати на крушке.
#ЗЕМЉА
Земља се односи на земљиште и сва његова богатства.
Цена закупа земље назива се рента. (Z)
Z – Рента
S
Z*
Q* Q – кол. земље
Логика је иста као и код рада. Те тако и код земље разликујемо следеће појмове:
Маргинални производ земље (MPZ)– колико додатних јединица земље ствоти додатног
аутпута.
Вредност маргиналног производа земље (VMPZ) добијамо множењем марг. производа земље
и актуелне цене производа на тржишту рада. – Ово је уједно и марг. приход земље, а рента је
марг. трошак земље.
𝑍
VMPZ = Z MPZ x P = Z MPZ =
𝑃
#КАПИТАЛ
Капитал обухвата машине, опрему, обвезнице, штедњу, дивиденде, грађ. објекте и сл.
Цена капитала назива се камата. (r)
r - камата
S
r*
Q* Q – количина
капитала
Логика је иста као и код рада и земље. Те тако и код капитала разликујемо следеће појмове:
Маргинални производ капитала (MPК) показује колико додатна јединица капитала створи
додатног аутпута.
Р
VMPК = r MPК x P = r MPК =
𝑃
Пример 1.
Ако скупштина Србије укида порез на куповину првог стана у Србији. Графички приказати
ефекат тог догађаја на тржиште рада у грађевинарству.
W Sl Sl1
W1
W*
W2
Dl Dl1
L* L 1
L 2
L
Објашњење задатка.
На Х осу наносимо количину (број) радника, а на У осу цену рада, тј. надницу.
Прво ћемо размотрити како ова мера државе утиче на тржишту производа, у овом случају
станова.
Када држава укине порез на куповину првог стана, људи ће више тражити станове, што
ће ракође повећати и жељу произвођача да више граде станове.
Понуда рада за грађевинским пословима ће се такође повећати, јер људи када увиде
високу тражњу за овим пословима, схватају да им се тај посао исплати и почињу да се
школују за то занимање и тако повећавају понуду и померају криву понуде удесно.
Резултат овога је повећање броја радника, али смањење равнотежне наднице.
W Sl
W*
Dl
L* L
До овог повећања може доћи из бројних разлога, а нпр. неки од њих могу бити: да се жене
више укључују на тржиште рада и граде своје каријере уместо рада у домаћинству; затим, ако
берачи јабука се преоријентишу на послове брања крушака; имиграције (доласци)
становништва из регионалних земаља и многи други разлози који повећавају понуду рада.
3. VMPL се повећава са порастом тржишне цене производа, јер директно зависи од цена.
6. Како одлазак младих са села у градове утиче на: а) тржиште земље у селу; б) цену земље
в) маргинални производ рада?
Када млади одлазе они смаљују понуду осталих фактора (рада и капитала) што доводи до
тога да се тражња за земљом смањи, па се и цена земље смањује.
То утиче на маргинални производ земље тако што га смањује, јер са опадањем ренте опада
и маргинални производ земље, и обрнуто.
РхХ + РуУ = m
цена добра У
количина добра Х
m = Рх х Qх + Pу x Qу
издатак издатак
производа Х производа У
Што значи да количину добијамо као количних дохотка и цене тог добра
𝑚 𝑚
Qx = и Qу =
𝑃𝑥 𝑃у
Нпр. ако имамо да нам је доходак 10.000, а да цена пице износи 100 и кока-коле 50 динара:
Ако потрошач цео свој доходак троши на пицу може да купи 100 комада пице и то је одсечак
на Х оси, а ако цео свој доходак троши на куповину кока-кола може да купи 200 литара коле
и то је рецимо одсечак на У оси. То видимо на графу на следећој страни
кола
200
крива буџетског ограничења
(буџетска линија)
пица
Нагиб криве буџетског ограничења једнак је релативној цени два добра, односно добија се
стављањем у однос цене једног добра са ценом другог добра.
Сада ћемо доказати како је то тачно.
𝑚
𝑃𝑦 𝑃𝑥
нагиб = 𝑚 = (-)
𝑃𝑦
𝑃𝑥
𝒎
– ово је одсечак на у оси, односно максимална количина производа са те осе, која се
𝑷𝒚
може купити за доходак. У нашем случају је то кола, и овај потрошач може да купи 200
литара коле за свој доходак.
𝒎
– ово је одсечак на Х оси, односно максимална количина добра са Х осе, која се може
𝑷𝒙
купити за одређени доходак. У нашем случају је то пица и овај потрошач може да купи 100
комада пице за свој доходак.
1. ако изражавамо преко количине, нагиб рачунамо тако што делимо количину добра са
У осе са количином добра са Х осе.
𝑄𝑦
нагиб =
𝑄𝑥
2. Ако изражавамо преко цена, нагиб рачунамо тако што делимо цену добра са Х осе са
ценом добра са У осе.
𝑃𝑥
нагиб =
𝑃𝑦
Нагиб приказује стопу по којој је тржиште спремно да замени једно добро за друго. Што
говори да нагиб уједно представља и опортунитетни трошак. Па присетимо се како
обрачунавамо опортунитетни трошак. Увек се изражава у јединици другог добра.
Узмимо следеће:
Да доходак једног потрошача износи 10.000 динара, и да је цена пице 100, а цена коле 20
динара. Колико износи нагиб ове буџетске линије.
Знамо да укупан доходак одговара збиру издатака потрошача за куповину два добра
m = Рх х Qх + Pу x Qу те стога
Када имамо све податке помоћу којих можемо израчунати нагиб, приступамо рачунању:
500
нагиб = 100 = 5 ако добро приметимо, ово је исто што и израчунавање нагиба
принципом опортунитетног трошка, и то ОТ пице.
Потребно је да сада интерпретирамо овај добијени износ нагиба, па ако смо већ доказали да
је нагиб исто што и опортунитетни трошак, онда га тако и интерпретирајмо:
~ Ако желим да купим једну пицу морам да се одрекнем 5 литара кока-коле; илии
~ Ако се одрекнем 1 пице могу добити 5 литара коле.
500
- црне корпе, односно све оне које се налазе на буџетској линији су задовољавајуће
и каже се да представљају максимално коришћење буџета (највише што можемо
са својим буџетом .
Криве индиференције чине потрошачке корпе које потрошачу пружају једнак степен
задовољства. Било која комбинација два добра (потрошачке корпе) на кривој индиференције
доноси исту корист (потрошач је свуда задовољан).
Што је крива индиференције ближа кординатном почетку, потрошач ужива све мање
задовољство, тако да се каже да потрошач преферира криве на вишем степену.
Б
у2
Ма из које корпе конзумирао
А
роизводе, потрошач остварује
у1
подједнаку корист, све док су те
корпе на кривој.
х2 х1
∆ 𝑄2
МЅЅ =
∆ 𝑄1
2. опадајућа је – има негативан нагиб, што више конзумирамо једно добро морамо се
одрећи другог да би имали исту корист.
Е Ц
У тачки А трошимо много више коле, а мало пице, па смо спремнији да се лаке одрекнемо
коле зарад мало пице, па онда у тачки Б трошим мало више пице него раније, али сам се
одрекао мало коле.
У тачки Ц, трошим доста више пице, али ако ми нуде поново пицу, а пошто имам мало коле,
много сам мање спреман да се одрекнем коле зарад пице.
~ КРИВЕ ИНДИФЕРЕНЦИЈЕ
Конвексност показује марг. стоп супституције, која показује колико је неко добро лако
заменљиво другим.
Што су добра теже заменљива другим добром, то су криве више конвексне.
А што је теже заменити неко добро другим то су криве равне линије.
Екстеми:
2. Савршени комплементи – добра која уопште нису заменљива (лева и десна ципела)
3. Промена дохотка
Када се мења доходак, нагиб буџетске линије се не мења!, јер је нагиб релативна цена, те
ће се он мењати само када се промени цена дохотка.
Тако да, при промени дохотка долази само до паралелног померања криве буџетског
ограничења удесно (пораст дохотка) или улево (пад дохотка).
Кола
коле
Пица
пице
Ако расте доходак потрошача, а оба добра сматрају се нормалним добрима (онима за којима
тражња расте када и доходак расте) потрошач ће више куповати оба добра. Наравно било би
и обрнуто, да када се доходак смањи, мање купујемо нормална добра и крива буџетског
ограничења помера се улево, и потрошач купује оба добра мање.
Ако је добро инферионо, а доходак расте, потрошач ће мање куповати оно добро које се
сматра инферионим, а више нормалног. Нпр. ако је кола инферионо добро, потрошач смањује
потребу за колом, а повећава пицу.
!!!!! ВОДИ РАЧУНА о представљању
оптимума код нормалних и инферионих
добара када се ради о порасту дохотка.
o Добро којем цена стагнира је релативно јефтиније од оног које поскупљује (без
обзира на цену.
Ако је јачи супституциони ефекат тачка Ц иде између тачака А и Б, а ако је јачи доходни
морамо направити више и од једног и од другог производа.
#ГИФЕНОВО ДОБРО
- добро код којег раст цена повећава тражњу (не мешај са инфериорним, јер код
инферионог нема цена у причи већ дохотка.
- крива за тражњом гифеновог добра је растућа, по чему се разликује од свих осталих.
- код гифеновог добра јачи је доходни од супституционог ефекта па је крајњи резултат
повећање добра У а смањење добра Х.
#ПОНУДА РАДА
Није битно да ли је у питању растућа или опадајућа понуда рада, код свих људи се исто
помера нагиб по Уоси, а на Хоси остаје фиксиран.
#ИНТЕРТЕМПОРАЛНИ ПРИСТУП
Овим приступом објашњавамо садашње и будуће потрошње.
- повећање каматне стопе (r) ротира криву буџетског ограничења удесно, односно навише, и
то значи да ће се потрошња у старости повећати, а то са собом повлачи то да данас морамо
повећати штедњу и мање трошити.
Пример 1.
Ако потрошач има на располагању 1.000 динара, он одлучује да троши данасс 600 евра, а
400 евра да уштеди уз каматну стопу од 10%.
б) Шта се деси ако каматна стопа порасте за 10 посто, а потрошач изабере да штеди 500 евра
уз претпоставку да је јачи супституциони ефекат.
440
С тим у виду, потрошач данас смањује своју А
потрошњу на преосталих 500 евра, јер је претходно
одлучио да штеди 500 евра, који ће му уз стопу од
20% сутра донети 600 евра.
Размислимо о томе шта нам на овом примеру говоре супституциони и доходни ефекат.
Најчешћи случај који се посматра је онај са аспекта где се потрошач гледа као штедиша.
Насупрот томе, доходни ефекат потрошачу говори да ће можда у будућности моћи више да
заради и тако његов реални доходак расте. Ако се потрошња по Хоси сматра нормалним
добром, доходни ефекат потрошачу сугерише да повећа садашњу потрошњу по Х оси.
ДЕ СЕ
Крајњи ефекат на садашњу потрошњу је неодређен јер СЕ каже смањити, а ДЕ повећати, тако
да крајњи ефекат не можемо знати, сем уколико није назначено у задатку.
Пример 2.
Сада ради 12 сати и за то време може зарадити 12 х 100 = 1200 евра, док за доколицу остаје
преосталих 12 сати.
Сада се овај радник налази у тачки Б, која је нова равнотежа, и пошто је фактички на нижој
кривој индиференције може се рећи да ова одлука није рационална.
в) Шта ако се раднику повећа надница за 50, и одлучи да ради 15 сати; Која је сада
равнотежа?
Сада ради 15 сати, али надница више није 100 евра него 100 + 50 = 150 евра и онда он за 15
сати рада може зарадити 2.250 евра. За доколицу му остаје преосталих 9 часова у дану.
Сада је на вишој кривој индиференције што нам говори да је ова одлука рационална и да на
тој равнотежи у тачки Ц овај радник остварује већу корисност.
Макроекономија изучава економске појаве на нивоу привреде као целине (БДП, штедња,
инвестиција, незапосленост, курс).
Како бисмо се бавили БДПом, потребно је да знамо шта подразумевају приходи и расходи
привреде, јер су они у директној вези са БДПом.
Основно је правило да су приходи и расходи једнаки, јер свако добро има свог купца и
продавца, тј. сваки динар који је купцу расход, за предузећа (продавца) представља приход.
Домаћинства
издаци
Дијаграм
добра и плате
фактори
услуге
кружног произво.
тока
Предузећа
#Рачунање БДП-а
Имајући у виду да су укупни расходи и приходи привреде идентични, БДП можемо
представити:
1. збиром ук. расхода домаћинстава
2. збирм укупних прихода предузећа
БДП дефинишемо као тржишну вредност свих финалних добара и услуга произведених у
једној земљи у одређеном временском периоду.
- не можемо сабирати количине нпр. камиона и колилчине произведеног млека, али можемо
њихове тржишне вредности.
... СВИХ...
... ФИНАЛНИХ...
- у БДП улазе међупроизводи који су на залихама и нису продати даљој производњи, а ако
се те залихе искористе или продају долази до смањења БДП-а. (ако имамо папира на
залихама и не продајемо га предузећу које се бави израдом честитки).
- у БДП НЕ улазе међупроиуводи који нису на залихама већ су продати даљој производњи.
(производимо папир и продамо га предузећу које се бави производњом честитки; што значи
да наш папир више није финалан производ, јер се не користи у потрошњи у оном облику у
којем је продат; слична ствар је и са ауто гумама).
С-О.Е. 1/20-1 АСПЕКТ – Визија твог интересовања IG: åspektvizija.rs
147
#БДП
- БДП укључује материјална добра (храна, обућа, телевизија) и нематеријална добра, односно
услуге (посете зубару, преузимање садржаја са легалних интернет платформи) .
... ПРОИЗВЕДЕНИХ...
- БДП укључује сва добра и услуге које су произведени у текућем (садашњем) периоду. То је
нпр. нов аутомобил.
- Али, БДП не укључује она добра и услуге произведене у прошлом периоду – половни
аутомобил.
БДП се односи на производњу унутар географских граница једне земље, без обзира на
националност произвођача.
То значи да:
o БДП Србије обухвата производњу италијанске фабрике у Србији, иако је власник
Италијан, али не и производњу српске фабрике у Италији.
Насупрот БДП-а, јесте БНП – Бруто Национални Производ који иде по принципу
националности ма где год производи били произведени. Те тако нпр.
#КОМПОНЕНТЕ БДП-а
Ако нема међународне трговине (затворена привреда), основне компоненте БДПа су:
У=C+I+G
А ако се ипак ради о отвореној привреди, тј. постоји међународна трговина, основним
компонентама БДПа додаје се и
NX = X – M
#ПОКАЗАТЉИ БДП-а
То су :
1. номинални БДП
2. реални БДП
3. стопа раста променљиве
4. стопа инфлације
5. остали показатељи (БНП, ННП, НД, лични доходак и расположиви лични доходак)
#1 - Номинални БДП
#2 - Реални БДП
Y𝑛𝑜𝑚𝑖𝑛𝑎𝑙
Ydeflator = × 100
Y𝑟𝑒𝑎𝑙
Показује промену цена у односу на базни период. Никада се не пишу проценти поред
добијеног резултата.
#4 – Инфлација
БДП дефлатор показује промену цена у текућој у односу на БАЗНУ, а инфлација промену цена
у текућој у односу на ПРЕТХОДНУ годину.
Када је базна година уједно и претходна у задацима, онда се БДП дефлатор и инфлација
поклапају.
#5 – Остали показатељи
- Показује укупан доходак који су остварили становници једне земље са сталним боравком у
њој (држављани те земље)
- За разлику од БДПа, који фукционише по географском принципу, БНП функционише по
принципу националности (својинском принципу)
ННП = БНП – Ам
3. изоставља квалитет животне средине (да се загађење убраја у БДП, БДП би био много
већи, јер не бринемо о загађењу)
4. изоставља доколицу (ако замислимо да радимо сваки дан, БДП би био много већи, али
непрестан рад не доприноси бољем животу)
Зајмодавци, илити штедише, су она лица која имају вишак новца који ставља на штедњу. У
макроекономији овај део финансирања подразумева штедњу.
Зајмопримац, илити дужник, је онај ко има мањак средстава па позајмљује новац преко
финснсијског система како би инвестирао. У макроекономији овај део финансирања
подразумева инвестиције.
Финансијска тржишта су институције преко којих штедише могу директно да нуде срества
онима који траже зајам.
1. Тржиште обвезница
Ту убрајамо
1. Банке
- Потом зајмопримац којем недостају новчана средства позајмљује тај новац путем кредита
банке и притом плаћа банци АКТИВНУ КАМАТНУ СТОПУ (велика).
- Банка тако зараду остварује на разлици активне и пасивне каматне стопе, што се назива
банкарски профит, јер је активна каматна стопа увек већа од пасивне каматне стопе.
2. Инвестициони фондови
ИФ су институције које продају деонице широј јавности и користе тај новац да купе
портфолио (много различитих акција и обвезница).
Ако посматрамо затворену привреду, односно земљу која нема међународну трговину, њен
БДП изгледа овако:
У=C+I+G
I = Y – (C + G) = Y – C – G
Са десне стране имамо укупан доходак који нам остаје након што се финансирају приватна
потрошња и јавна потрошња. Такав доходак називамо националном штедњом, односно то је
све оно што се произведе, а не потроши. Из претходно наведеног долазимо до записа који
називамо идентитетом краткорочне макроекономске равнотеже где су нам инвестиције
једнаке националној штедњи.
I = Sn
Пошто смо утврдили да је штедња једнака инвестицијама, хајде онда да изразимо нац.
штедњу.
Sn = Y – C – G
Неизбежна ствар у свакој привреди су порези које плаћају становници, а присваја држава
како би финансирала своје потребе. Па зато додајемо и одузимамо порезе на ову једначину,
чиме ништа не мењамо, али ћемо их у изразу организовати тако да можемо добити формуле
за личну и јавну штедњу.
Sn = Y – C – G + T – T = ( Y – T – C ) + ( T – G )
SL (ЛИЧНА SG (ЈАВНА
ШТЕДЊА) ШТЕДЊА)
Лична штедња (SL) је доходак који преостаје домаћинствима након што плате порезе и
потрошњу.
SL = Y – T – C
Јавна штедња (SG) је порески приход који остаје државе када плати своје издатке
(потрошњу G)
SG = T – G
Буџетски суфицит је вишак пореског прихода у односу на расходе, тј. када су порески
приходи већи од државне потрошње. To је позитивна јавна штедња.
Буџетски дефицит је мањак пореског прихода у односу на расходе, тј. када су порески
приходи мањи од државне потрошње. То је негативна јавна штедња.
Уравнотежен буџет је онда када су порески приходи једнаи државној потрошњи и тада је
јавна штедња 0.
r
S На Х оси означавамо количину зајмовних
средстава, док на У оси означавамо реалну каматну
стопу.
ПОЛИТИКЕ ДРЖАВЕ
Пример 1.
Претпоставимо да је у затвореној привреди БДП 2000, а потрошња 800. Држава убира порезе
од 300 и задужује се на тржишту зајмовних средстава за недостајућих 100. Колика је укупна
штедња?
У овом задатку имамо појаву појма недостајућа средства. Под тим се подразумева да држава
нема довољно средстава за своје потребе, односно да остварује дефицит буџета.
Тражи нам се укупна штедња, а знамо да укупну штедњу добијамо збиром личне и државне
штедње.
Па можемо исписати све оно што знамо и што нам је дато:
Y = 2.000
C = 800
T = 300
Sn = Sl + Sg
Sl = Y – T – C = 2000 – 300 – 800 = 900
Sg = T – G = 300 – 400 = - 100
Пошто нам није дат податак износа државне потрошње, можемо изразити G путем формуле
за дефицит.
дефицит = G – Т =
100 = G – 300
G = 100 + 300 = 400
Пример 2
Попуни дату табелу, и према њој одреди шта се догодило од 2004. до 2005 са номиналним
БДП-ом.
Овде одмах можемо приметити да је 2004. година базна јер је у њој БДП дефлатор једнак 100,
што значи да ће у њој и номинални и реални БДП бити једнаки. Па попуњавамо.
Потом тражимо реални БДП за 2005, где нам је већ дат дефлатор за ту годину, па користимо
то:
номинални 6600 6600
БДП дефлатор = реални × 100 110= реални реални = 110 = 6000
Закључујемо да је дошл до повећања номиналног БДПа и то као последица раста цена (што
видимо по дефлатору).
Пример 3.
Инвестиције ће се овако повећати на сваком нивоу каматне стопе за 400$, тако да предузећа
потражују више. Нову тражњу допишемо у табелу, а потом и уцртамо.
Пример 4.
Мараленд не тргује ни са једном земљом. БДП је 20 млрд. Купује добра и услуге у вредности
од 3 млрд долара сваке године. Ова земља прикупља и 3 млрд долара у порезима, док
приватна штедња износи 4 млрд долара. Колико ова земља улаже у инвестиције?
I= ?
Sn = I
Sn = Sl + Sg
Sg = T – G
= 3.000.000.000 – 3.000.000.000 = 0
Sn = Sl + Sg
Sn = 4.000.000.000 + 0
= 4.000.000.000
Пример 5.
Претпоставимо да у састав БДПа земље Хемендегс улазе само јаја и шунка. У 2002. години
продато је 20 комада јаја по цени од 4 долара по комаду и 10 кг шунке по цени од 2 долара
по килограму. Уколико је у 2001. као базној години цена јаја била 2 долара, а шунке 1:
а) номинални БДП у 2002 износи?
б) реални БДП у 2002 износи?
в) БДП дефлатор износи?
Yreal(2002) = Q1 x P1B + Q2 x P2 B = 20 x 2 + 10 x 1 = 40 + 10 = 50
𝑌 𝑛𝑜𝑚𝑖𝑛𝑎𝑙 100
Ydeflator = = 𝑥 100 = 200
𝑌𝑟𝑒𝑎𝑙 50
Пример 6.
Ако је Занзибар забележио номинални БДП од 100 млрд. долара у 2002. и 75 млрд. долара у
2001, као и БДП дефлатор од 125 у 2002. и 120 у 2001, у том случају је реални аутпут од 2001 до
2002 године:
a) порастао као и цене како реални БДП зависи од промене цена, тако ће
b) порастао, а цене опале се и његова промена одразити зависно од тога да
c) опао, а цене порасле ли је у питању пад или пораст цена у датом
d) опао као и цене периоду у односу на базни.
Као што видимо у 2002. години дефлатор је био 125,
година номинални реални дефла. док је годину пре био 120, што нам јасно даје до
знања да су цене у 2002. порасле.
2001 75 62,5 120
2002 100 80 125
1. ФИЗИЧКИ КАПИТАЛ
2. ЉУДСКИ КАПИТАЛ
знање или вештине радне снаге стечени образовањем, обуком или искуством
ресурси потребни за пренос технолошког знања на радну снагу
активно користи технолошко знање (шта зна мој радник)
3. ПРИРОДНИ РЕСУРСИ
разликујемо две врсте инпута:
i. обновљиви природни ресурси (шума)
ii. необновљиви природни ресурси (нафта)
пожељније је, али не и неопходно да их земља има више
4. ТЕХНОЛОШКО ЗНАЊЕ
подразумева знање друштва о начину функционисања света.
знање друштва у целини
#УКУПАН ПРОИЗВОД
Укупан производ представља функцију радне снаге, физичког капитала, људског капитала и
природних ресурса умножен технолошким знањем.
Y = A x f (K, H, L, N) природни
ресурси
БДП број
технолошко физ. људски радника
знање капитал капитал
Својство ук. производа јесу константни приноси на обим, односно колико пута увећамо сваки
од инпута, толико пута се повећа и укупан производ, па нпр. ако то урадимо двоструко и
укупан производ ће се увећати двоструко. 2Y = A x f (2K, 2H, 2L, 2N).
#УКУПНА ПРОДУКТИВНОСТ
Ако формулу за укупан производ поделимо са количином рада (L) добићемо укупну
продиктивност рада.
𝑌 𝐾 𝐻 𝐿 𝑁
=𝐴 ×𝑓 ( , , , )
𝐿 𝐿 𝐿 𝐿 𝐿
𝑌 𝐾 𝐻 𝑁
= 𝐴 × 𝑓 ( , ,1 , )
𝐿 𝐿 𝐿 𝐿
природни ресурси
продуктивност по
по раднику
раднику – УКУПНА
капитал по људки
ПРОДУКТИВНОСТ
раднику
РАДА (колико је један капитал по
радник створио раднику
јединица производа)
2. побољшање образовања
субвенције школама, факултетима, због користи од образовања (добре идеје
по друштво, углед у свету)
циљ је смањити одлив мозгова
3. побољшање здравља
треба водити рачуна о здрављу људи, јер су здрави људи продуктивнији и
доприносе бржем економском расту.
број
количина
време
2. „Разводњавање капитала“
- постоји одређени фонд капитала, а све више људи, те се временом тај фонд све више тањи
и долази до смањења БДПа по глави становника (пер капита).
- могуће га је решити подстицајима
Пример 1.
Шта се деси са укупном продуктивности рада, ако се три пута смање физички капитал,
природни ресурси по раднику и људски капитал по раднику?
1𝑌 1𝐾 1𝐻 1𝑁
=𝐴 ×𝑓 ( , ,1, )
3𝐿 3𝐿 3𝐿 3𝐿
Пример 2.
Израчунај продуктивност рада у 2019. ако ти је познато да је 100 радника произвело 10.000
клупа.
𝑄 10.000
𝐴𝑃𝐿 = = = 100 - Један радник произведе 100 клупа у једном сати.
𝐿 100
А ако је у 2020 било 20.000 радника који су произвели 100.000 клупа продуктивност је:
5клуппа
Ако је број радника 20, а количина 10.000, колика је стопа раста продуктивности у односу на
2019. годину?
𝑄 100.000
𝐴𝑃𝐿 = = = 500
𝐿 20
500 − 100
стопа раста = × 100 = 400
100
Нпр. Ако данас имамо 100 е, и ставимо новац на штедњу у банци под претпоставом да је
годишња каматна стопа 10%, те ћемо за годину дана на текућем рачуну имати
10
каматна стопа = 100 = 0,1
FV = PV x ( 1 + r) n
n – број година
FV – будућа вредност
PV – садашња вредност
r – каматна стопа
𝑭𝑽
𝑷𝑽 =
(𝟏 + 𝒓)𝒏
Па нпр. ако нам се каже да ће нам за 2 године бити исплаћено 121 евро и да је годишња
каматна стопа 10%, садашња би била:
FV = 121 e
PV = ?
r= 10% = 0,1
n= 2
Пример 1.
Једна корпорација има инвестициони пројекат који би данас коштао 10.000.000, а који би за
4 године донео 15.000.000 долара.
𝐹𝑉 15.000.000 15.000.000
FV = 15.000.000 PV = = = = 9.868.421 < 10.000.000
( 1 + 𝑟)𝑛 1,114 1,52
r = 11% = 0,11
n= 4
Како ова будућа вредност која је сведена на садашњу вреди мање од дате садашње
вредности овај пројекат није исплатив овој фирми.
𝐹𝑉 15.000.000 15.000.000
PV = ( 1 + 𝑟)𝑛 = = = 11.029.411,76 > 10.000.000
1,084 1,36
У случају мање каматне стопе, овај подухват би био исплатив за предузеће, јер је сада будућа
вредност сведена на садашњу већа од дате садашње вредности.
Каматна стопа која раздваја то да ли је нешто профитабилно или не, је она каматна стопа
при којој су садашња и будућа вредност новца једнаке. То је стопа по којој ће некоме бити
свеједно коју одлуку да донесе.
𝑛 𝐹𝑉
r = ( √𝑃𝑉) – 1 x 100
ПРАВИЛО 70 нам говори да време које је потребно да се нека садашња вредност дупло
𝟕𝟎
повећа у будућности јесте време од година.
𝟏𝟎𝟎 𝒓
𝟕𝟎 𝟕𝟎
n= =
𝟏𝟎𝟎 𝒓 𝒔𝒕𝒐𝒑𝒂 𝒓𝒂𝒔𝒕𝒂
Ако имамо 100 е и каматну стопу 10%, колико је потребно да протекне времена да бисмо имали
200евра?
𝟕𝟎 𝟕𝟎 𝟕𝟎
n = 𝟏𝟎𝟎 𝒓 = = = 𝟕 година
𝟏𝟎𝟎 × 𝟎,𝟏 𝟏𝟎
Ако БДП неке земље расте по стопи раста од 7%, БДП те земље ће се удвостручити за
70/7= 10 година.
#РИЗИК
Ризик је веома важан појам у финансијсама са аспекта корисности, јер представља меру
задовољства агента.
негативна супротна селекција – они који су склонији ризику траже више осигурања
морални хазард – ситуација „кршења морала“ где она особа која зна да је осигурана
почиње да се понаша ризичније.
Ако имамо 25 акција и купимо још 5, ризик се не мења. Ово је обележено на графикону као
АГРЕГАТНИ РИЗИК.
Већи ризик доноси већи приход, па зато дивиденде имају већи принос од обвезница.
Акција Б је преферирана за
инвеститора, јер у односу на акцију
А постиже веће приносе за дати
ризик.
Цена акције
Шпекулативни мехур
Пример 2.
Дивна је добила премију у казину и има опције: да подигне одмах 30.000 или да за три године
подигне износ од 34.729. При којој стопи Дивна бира прву, а при којој другу опцију?
За овакве примере прво одредимо стопу по којој ће јој бити свеједно коју опцију да изабере.
То радимо тако што садашња вредност и дисконтна садашња вредност морају бити једнаке
и користимо формулу:
𝑛 𝐹𝑉
r = ( √𝑃𝑉) – 1 x 100
3 34729
r = (√30000 ) – 1 x 100 = 5% при стопи од 5% биће јој свеједно
Садашња вредност је непромењена увек у анализи (јер она увек има па има тај износ).
Ако је камата већа од 5%, смањује се вредност друге опције, а исто тако, ако је камата мања
садашња вредност друге опције расте.
Ткд. Дивна бира опцију 1, када је камата већа од 5%, а опцију 2 када је каматна стопа мања од
5%, јер на те начине остварује већу профитабилност.
Садашња вредност 12.000 која ће бити примљена за три године, ако је каматна стопа 3%,
износи?
Будућа вредност 15.000 динара који су уложени на две године, по каматној стопи 4% износи?
Пример 5. – Теорија
Како каматна стопа опада, тако се садашња вредност будућих очекиваних приноса повећава,
а инвестициона потрошња расте (желе да улажу у инвестиције и боље им је да позајмљују
новац по нижој каматној стопи).
Пример 6.
Пример 7.
Пример 8.
Ако Бојана стави 4.500 динара на рачун са каматом од 10% колико ће новца имати после 14
година према правилу 70?
𝟕𝟎 𝟕𝟎
n = 𝟏𝟎𝟎 𝒓 = = 𝟕 година
𝟏𝟎𝟎 × 𝟎,𝟏
После првог дуплирања, Бојана ће имати 9.000, што је стање на рачуну након 7 година; а
након другог дуплирања, Бојана ће имати 18.000 динара, што је стање на рачуну након 14 год.
Разлике у методама
#ФОРМУЛЕ
1. ОДРАСЛО СТАНОВНИШТВО = Запослени + Незапослени + Неактивни
𝒏𝒆𝒛𝒂𝒑𝒐𝒔𝒍𝒆𝒏𝒊
u = 𝒓𝒂𝒅𝒏𝒂 𝒔𝒏𝒂𝒈𝒂 × 𝟏𝟎𝟎 – проценат радне снаге који је незапослен
𝒛𝒂𝒑𝒐𝒔𝒍𝒆𝒏𝒊
𝒆 = × 𝟏𝟎𝟎 – проценат одраслог становништва које је запослено
𝒐𝒅𝒓𝒂𝒔𝒍𝒐 𝒔𝒕𝒂𝒏𝒐𝒗𝒏𝒊š𝒕𝒗𝒐
𝒓𝒂𝒅𝒏𝒂 𝒔𝒏𝒂𝒈𝒂
𝒂 = × 𝟏𝟎𝟎 – проценат одраслог становништва које припадају радној снази
𝒐𝒅𝒓𝒂𝒔𝒍𝒐 𝒔𝒕𝒂𝒏𝒐𝒗𝒏𝒊š𝒕𝒗𝒐
𝒏𝒆𝒂𝒌𝒕𝒊𝒗𝒏𝒊
𝒊 = × 𝟏𝟎𝟎 – проценат одраслих који су неактивни
𝒐𝒅𝒓𝒂𝒔𝒍𝒐 𝒔𝒕𝒂𝒏𝒐𝒗𝒏𝒊š𝒕𝒗𝒐
#ВРСТЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
А) ВОЉНЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
1. Фрикциона незапосленост
настаје јер је радницима потребно време да пронађу посао који највише одговара
њиховом укусу и жељама.
Генерално је кратког рока за већину радника
Спада у вољне незапослености, јер иако би радници који траже посао по својој жели
прихватили неки посао и мимо тога, они ипак одлучују да трагају за послом који им
највише одговара, па бивају вољно незапослени.
2. Структурна незапосленост
нема довољно радних места у струци, тј. на одређеним тржиштима рада, да би се
обезбедио посао за све оне који желе да раде у својој струци. Тај феномен називамо
окупациона имобилност рада, јер ти људи не могу лако да промене струку.
Често је дугог рока
Спада у вољну незапосленост јер након што сазнају да не могу да раде струци,
радници не желе да раде нешто зашта нису школовани по тренутној надници
(углавном мањој него што очекују) и зато бивају вољно незапослени.
Б) НЕВОЉНЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
1. Класична незапосленост
Настаје услед обавезујуће минималне цене рада, моћи синдиката, па имамо вишак
рада.
третира се као структурна незапосленост
2. Циклична незапосленост
подразумева пад запослености због пада привредне активности предузећа (нпр. због
короне – многи људи добијају отказ и остају без посла, јер пада тражња за добрима
па предузеће мање привређује па му нису потребни многи радници.)
тако демотивисани људи смањују и понуду рада, јер се смањила и тражња за радом,
па они одустају од посла.
#Тражење посла
- Тражење посла је процес у коме радници проналазе послове који одговарају њиховим
укусима и вештинама.
#Синдикати
- Синдикат је удружење радника које преговара са послодавцима о платама и условима рада.
Ако синдикат не испуни шта је хтео, радници се повлаче и организују штрајк, а то није добро
за предузеће.
Када синдикат повећа надницу, тиме повећава и понуду рада, а смањује тражњу, што доводи
до незапослености.
То можемо повезати и са тим да када синдикати повећају плате у једном делу привреде,
повећавају и понуду рада у другом делу (одлазе радници у друге делатности).
Врсте новца:
A. Робни новац
o добра коа се користе као новац и имају унутрашњу вредност (злато)
B. Декретни новац
o то је новац без унутрашње вреднсти проглашен декретом
o „фиат новац“ – нема вредност сам по себи
C. Кредитни ноцац
o свако монетарно потраживање које се може искористити за куповину добара
или услуга.
Готов новац (готовина, кеш) су папирне новчанице и метални новац у рукама најшире
јавности. Најприхваћеније су средство плаћања у савременој привреди.
Дебитне картице служе за тренутно плаћање. Садрже новац који заиста имамо на рачуну.
Банка је ту посредник. Пошто њима плаћамо и немамо дугове, испуњена је функција средства
плаћања па дебитне картице јесу новац.
Кредитне картице служе за осложено плаћање. НЕ садрже новац који заиста имамо на
рачуну, него се њима задужујемо код банке која наплаћује камату. Пошто се задужујемо
постоје дугови и није испуњена функција средства плаћања, те кредитне картице нису новац.
Монетарна политика се односи на промену понуде новца у привреди (Ms) и каматне стопе (r)
Разликујемо:
експанзивну – повећање понуде новца и смањење каматних стопи
рестриктивну – смањење понуде новца и повећање каматних стопи
Пословне банке један део депозита морају да чувају као резерве код НБС и њих не може
употребити за издавање кредита. Та количина депозита назива се обавезним резервама
банке, а колики ће тај део бити зависи од стопе коју прописује Централна банка.
Остатак депозира пласирају путем кредита или улажу у друга финансијска средства.
Давањем кредита, банке повећавају колчину новца у привреди, али не и укупног богатства,
јер то ради Централна банка.
КРЕДИТИ
#МУЛТИПЛИКАЦИЈА
Пословне банке имају моћ мултипликације – новац се више пута користи.
1 СТОПА ОБАВЕЗНИХ
m= РЕЗЕРВИ
𝑅
Укупну понуду новца у привреди чини новац који се добија кредитном експанзијом.
Њу добијамо као производ новчаног мултипликатора и почетног депозита (m x D)
Дакле, понуду новца чине сви депозити пословних банака, али осим њих и готовина
независно од депозита, па је коначна понуда новца:
1
M=𝐺 + × 𝐷
𝑅
ДЕПОЗИТИ
ГОТОВИНА СТАНОВНИШТВА
МУЛТИПЛИКАТОР
2. Есконтна стопа (референтна стопа) је она по којој пословне банке узимају кредите од
централне банке и на основу које се одређују све друге каматне стопе.
o што је већа, смањује се понуда новца, а повећава каматна стопа банки (морају
да зараде, јер узимају кредите од ЦБ по високим стопама)
o што је нижа, већа је понуда новца и мање су каматне стопе пословних банака
1. Понуда новца
представља количину располиживог новца у привреди
одређује је централна банка и она је фиксна (значи равна линија)
r
М – новчана маса
2. Тражња за новцем
представља потрбу привреде за новцем; колико привреда жели да има новца
Кејнсова три мотива држања новца су:
o трансакциони мотив – људи држе новац да би куповали добра и услуге и
вршили плаћања
o спекулативни мотив – размишља да ли да држи новац код себе или да
штеди. Ако су ниске каматне стопе држаће код себе, а ако су високе
неће.
o превентивни мотив – за непланиране случаје
Мs
Мd
М/P
r = i - πe
очекивана
реална каматна
инфлација
стопа
номинална к.с.
i = i – i x t
𝒎
− реална понуда новца
𝒑
М – новчана маса; номинална понуда новца, она је фиксиранам јер ју је одредила Централна
банка.
Квантитативна теорија новца каже да номинална понуда новца одређује цене, а да стопа
раса М одређује раст цена (инфлацију).
Брзина оптицаја новца (V) је стопа по којој новац иде из руке у руку – колико се пута гошње
новчић од 1 динар користи за плаћање.
𝑷𝒀 𝒏𝒐𝒎𝒊𝒏𝒂𝒍𝒏𝒊 𝑩𝑫𝑷
V= =
𝑴 𝒏𝒐𝒎𝒊𝒏𝒂𝒍𝒏𝒂 𝒑𝒐𝒏𝒖𝒅𝒂 𝒏𝒐𝒗𝒄𝒂
М V = РУ
а одатле изразимо и Р:
𝑉
Р= × 𝑀
𝑌
Монетарна неутралност, све оно на шта не утиче понуда новца, а то су реалне варијабле.
Инфлација је повећање општег нивоа цена у привреди, где номинална вредност новца расте,
али реална опада.
Трошкови јеловника
- то су трошкови промене цена, јер у периодима инфлације морамо стално
усклађивати цене и штампати нове ценовнике, а тако трошимо ресурсе.
4. Инфлаторна илузија, илити трошкови лоших калкулација, јер људи не разумеју баш
најбоље шта се дешава и не могу да знају реалну вредност новца.
1. Одредити корпу
- цене које су најважније за једног потрошача
𝑇𝑐 (𝑡𝑒𝑘𝑢ć𝑎 𝑐𝑒𝑛𝑎)
IPC = × 100 ! За типичну потрошачку корпу узимамо ону из базне године.
𝑇𝑏( 𝑏𝑎𝑧𝑛𝑎 𝑐𝑒𝑛𝑎)
Интерпретација износа: Цена потрошачке корпе у 202... се повећала .........% у односу на цену
у базној години.
Да бисмо могли да поредимо варијабле кроз време без утицаја инфлације, ми одређене
износе коригујемо за ифлацију формулом:
𝐼𝑃𝐶 𝑡
Хт = Ха х 𝐼𝑃𝐶 𝑎
новчани израз
нечега у новчани израз нечега
текућој години у години а( то је износ
који се коригује за
износ инфлације)