1. Koja bi komponentapozitivno uticala na BDP-a?

a) Mile prodaje sladoled, koji sam proizvodi.

2. Komponenta BDP „državni izdaci“ obuhvata:

a) ulaganje u javna dobra

3. Možete li da navedete razlog zašto bi kupovine novih automobila od strane domaćinstva u

Kragujevcu u potrošnju kao komponentu BDP Srbije:
a) Srbija ima značajno ulaganje u proizvodnji

4. Koristi od Piguovih poreza kao načina za smanjenje zagađenja

je:
a)Veliki,

5. Prilozi dobrotvornim organizacijamapodstiče individualna rešenja problema

eksternalija?
a) doprinosi

6. Marko voli glasno da pušta rokenrol. Ivan voli operu, a mrzi rokenrol. Njih dvojica su prvi
susedi u zgradi sa tankim zidovima, eksternalijesu:
a) negativne

7.Pretpostavimo da vlasnik zgrade dopušta stanarima da rade šta god žele. Prema Kouzovoj
teoremi, stanari bi mogli samostalno da postignu efikasan ishod?
a) ako transakcioni troškovi nisu visoki

8.Priča se da švajcerska vlada subvencioniše uzgajanje stoke i da je ta subvencija veća u

oblastima sa više turističkih atrakcija. Možete li da navedete razlog zašto bi ovakva politika
mogla biti efikasna?
a) privlači turiste

9. Da li su eksternalije povezane sa zajedničkim resursima uglavnom pozitivne ili negativne?

a) Pozitivne
 10. U koju kategoriju dobara spadenacionalnaodbrana:
a) javno

11. U koju kategoriju dobara spada fundamentalna istraživanja:

a) javno
1. U koju kategoriju dobara spada borba protiv siromaštva:

a) javno

13.Šta od navedenog predstavlja novac u ekonomiji SAD?

američki cent

15. Funkcije novca su,

a) likvidnost
16. Funkcije novca su,
a) depozitna
17.Funkcije novca su,
a) politička
18.Vrste novca, netačno
a) depozitni

19. U deo novčane nase M-1 spada,

a) štedni depoziti.

20.U deo novčane nase M-2 spada,

a) gotov novac
21. Depoziti koje banke primaju ali ne pozamljuju, zove se:
a) rezerve
22. Narodna banka Srbije je
osnovana:

c) 1884.
23. Nacinalna banka SAD (FED) je
osnovana: a) 1914.
 24. Kvantitativna teorija po kojoj raspoloživa količina novca određuje nivo cena pa stoga u
deflaciji:
a) cene opadaju
25. Organi Narodne banke Srbije,
a) skupština banke.

26.Guvernera NBS-e bira,

a) skupština RS

27.Pretpostavimo, svetska cena vina je niža od cene koja preovladava u SAD,

a) SAD su uvoznik

28.Efekti monetarne injekcije,

a) porastom količine novca

29. Javna dobra ne karakteriše:

a) rivalitet i isključivost

30. Privatna dobra karakteriše:

a) rivalitet i isključivost

31. Prirodni monopol, karakteriše:

a) isključivost da ali ne i rivalitet.

32. Zajedničke resurse, karakteriše:

a) rivalitet ali ne isključivost.

33. Tragedija zajedničkoga poseda pokazuje,

a) zajednički resursi se koriste više nego što je poželjno

34. Zajednički resursi, izbaci uljeza,

a) pitome životinje u domaćinstvima.
35. U javna dobra spada,
a) riba u okeanu.

36.Budžetski deficit je
a) manjak državnih rashoda u odnosu na prihode:

37.Budžetski suficit je višak državnih prihoda u odnosu na rashode:

a) višakdržavnih rashoda u odnosu na prihode

38. BDP obuhvata,
a) štednju.

39. BDP obuhvata, izbaci uljeza,

a) privatne izdatke
40. BDP obuhvata,izbaci uljeza,
a) štednju.

41. BDP obuhvata,

a) neto odliv kapitala

42. BDP obuhvata,

a) domaću štednju

43. Funkcija tržišta je povezivanje kupaca i prodavaca, pored ove osnovne funkcije tržište ima,
a) efikasnu

44.Funkcija tržišta je povezivanje kupaca i prodavaca, pored ove osnovne funkcije tržište
ima, izvacite uljeza:
a) poredničku

45. Centralna banke kontrolišu ponudu novca:

a) operacijama na otvorenom tržištu

46.Centralna banke ne kontrolišu ponudu novca,

a) operacijama na međunarodnom tržištu
47.Centralna banke ne kontrolišu ponudu novca,
a) operacijama na mešovitom tržištu

48.Centralna banke ne kontrolišu ponudu novca,

a) operacijama na nenovčanom tržištu

49.Centralna banke ne kontrolišu ponudu novca,

a) operacijama na evropskom tržištu

50. Elementi ekonomskog sistema su, izbaci netačno,

a) centralna banka

51. Globalni elementi ekonomskog sistema su,izbaci netačno,

a) preduzeće

52. Elementi ekonomskog sistema su,izbaci netačno,

a) državavni organi

53. Globalni elementi ekonomskog sistema su,izbaci netačno,

a) banke

54.Globalnielementi ekonomskog sistema su, izbaci netačno,

a) preduzetnici

55. Globalni elementi ekonomskog sistema su, izbaci netačno,

a) domaćinstva

56. Elementi ekonomskog sistema su, izbaci netačno,

a) prirodni subjekti

57. Elementi ekonomskog sistema su, izbaci netačno,

a) prirodni subjekti

58. Globalni elementi ekonomskog sistema su,izbaci netačno,

a) preduzeća
59. Elementi ekonomskog sistema su, izbaci netačno,
a) neprivredni subjekti

60. Globalni elementi ekonomskog sistema su,izbaci netačno,

a) domaćinstva

61. Globalni elementi ekonomskog sistema su, izbaci netačno,

a) preduzeća

62. Globalni elementi ekonomskog sistema su, izbaci netačno,

a) banke

63. Globalni elementi ekonomskog sistema su, izbaci netačno,

a) državi PIO fond

64. Pretpostavimo da neobično pomeranje golfske struje rezultira hladnim letom u Evropi,
što smanjuje veliki deo roda grožđa. Kakav efekat ovaj šok ima na svetsku cenu vina?
a) povećanje

65.Pretpostavimo da neobično pomeranje golfske struje rezultira neobično toplim letom u

Evropi, što povećava rod grožđa. Kakav efekat ovaj šok ima na svetsku cenu vina?
a) smanjenje

66.Pretpostavimo da neobično pomeranje golfske struje rezultira neobično toplim letom u

Evropi, što značajno povećava rod grožđa. Velike količine se izvoze u SAD, kakav će biti
položaj potrošača u SAD,

a) značajno poboljšan.

67.Pretpostavimo da neobično pomeranje golfske struje rezultira neobično toplim letom u

Evropi, što značajno povećava rod grožđa. Velike količine se izvoze u SAD, kakav će biti
položaj proizvođača u SAD,
a) pogoršan

68.Pretpostavimo da neobično pomeranje golfske struje rezultira neobično toplim letom u

 Evropi, što značajno povećava rod grožđa i proizvodnju vina. Velike količine se izvoze u
SAD, kakav će biti položaj potrošača u SAD,

a) poboljšan

67. Uvozom mesa po svetskoj ceni, koja je ispod ravnotežne cene, domaći potrošači su u:
a) povoljnijem

68. Uvozom mesa po svetskoj ceni (niža od domaće) domaći proizvođači su u:

a) lošijem

69.Svetska cena pamuka niža je od cene bez trgovine u zemlji A, a viša od cene u zemlji B.
Uvozom pamuka iz zemlje A u zemlju B, potrošači su u:
a) povoljnijem

70.Svetska cena pamuka niža je od cene bez trgovine u zemlji A, a viša od cene u zemlji B.
Uvozom pamuka iz zemlje A u zemlju B, proizvođači su u:
a) nepovoljnijem

71.Svetska cena pamuka niža je od cene u zemlji A, a veća od cene u zemlji B. Uvozom
pamuka iz zemlje A u zemlju B uz minimalnu carinu, potrošači i država su u:
a) povoljnijem

78. Svetska cena pamuka je niža od iste u zemlji A, a veća od cene u zemlji B. Uvozom
pamuka iz zemlje A u zemlju B, proizvođači izBsu u:
a)nepovoljnijem

79. Kongres uvodi carinu na uvoz automobila da bi zaštitio automobilsku industriju SAD od
inostrane konkurencije. Gubitak američkih potrošača,
a) postoji

78. Kongres uvodi carinu na uvoz automobila da bi zaštitio automobilsku industriju SAD od
inostrane konkurencije. Dobitak američkih proizvođača,
a) postoji

79. Kongres uvodi carinu na uvoz automobila da bi zaštitio automobilsku industriju SAD od
inostrane konkurencije. Dobitak američkih proizvođača i potrošača,

a) neuporedivo
 80. Kongres uvodi carinu na uvoz automobila da bi zaštitio automobilsku industriju SAD od
inostrane konkurencije. Gubitak američkih proizvođača,
a) je ublažen

81. Kongres uvodi carinu na uvoz automobila da bi zaštitio automobilsku industriju SAD od
inostrane konkurencije. Dobitak američkedržave,
a) postoji

82.Kongres uvodi carinu na uvoz automobila da bi zaštitio automobilsku industriju SAD od

inostrane konkurencije. Gubitak američkedržave,

a) ne postoji

83.Kongres uvodi carinu na uvoz automobila da bi zaštitio automobilsku industriju SAD od

inostrane konkurencije. Gubitak građana SAD,
a) postoji

84. Carina kao vrsta poreza omogućava prihod:

a) državi

85. Pretpostavimo da se zbog izmene bankarskih propisa poveća dostupnost kreditnih

kartica, kako taj događaj utiče na tražnju za gotovim novcem?
a) smanjuje

86. Pretpostavimo da se zbog izmene bankarskih propisa smanji dostupnost kreditnih

kartica, kako taj događaj utiče na tražnju za gotovim novcem?
a) Povećava

87. Inflacijuće izazvati,

a) naglašeno veća ponuda novca od tražnje

88. Naglašeno veća ponuda novca od tražnje, izaziva,

a) stagflaciju
89. Finansijski posrednici su, izbaci netačno,
a) dobrovoljni fondovi.

90. Finansijski sistem čine, izbaci netačno,

a) preduzeća.

91.Finansijski sistem čine: banke, investicioni fondovi, tržište obaveznica, tržište akcija,
izbaci netačno,
a) novac

92. Nacionalna štednja jednak je,

a) zbiru javne i lične štenje
 93. Lična štednja,
a) novac koji preostaje domaćinstvima posle plaćanja obaveze
94. Na tržištu zajmovnih sredstava,
a) oni koji žele da štede nude sredstva - oni koji žele da pozajmljuju radi investiranja traže
sredstva

95. Finasijski posrednici su finansijske institucije preko kojih,

a) štediše indirektno mogu da nude novac onima koji ga traže

96. Akcija,
a) je potvrda o delimičnom vlasništvu nad preduzeće
97. Obaveznica,
a) je potvrda o zaduženosti

98. BDP obuhvata, izbaci nepotrebno,

a) u jednoj deceniji

99. Nominalni BDP predstavlja vrednost u,

a) tekućim cenama

100. Realni BDP predstavlja vrednost u,

realnim cenama