СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ЈУ Службени гласник Републике Српске,
Бања Лука, Вељка Млађеновића бб
Телефон/факс: (051) 456-331, 456-341 Петак, 29. април 2022. године
E-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org БАЊА ЛУКА
sgrs.oglasi@slglasnik.org
sgrs.finansije@slglasnik.org
sgrs.online@slglasnik.org
Број 38
www.slglasnik.org
795
На основу члана 80. став 1. тачка 4. Устава Републике
Српске, д о н о с и м
УКАЗ
О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О КУЛТУРНИМ ДОБРИМА
Проглашавам Закон о културним добрима, који је На-
родна скупштина Републике Српске усвојила на Двадесет
првој редовној сједници, одржаној 14. априла 2022. године,
а Вијеће народа 26. априла 2022. године констатовало да се
усвојени Закон о културним добрима не односи на витални
национални интерес ниједног од конститутивних народа у
Републици Српској.
Број: 01-020-1793/22 Предсједник
27. априла 2022. године Републике,
Бањалука Жељка Цвијановић, с.р.
ЗАКОН
О КУЛТУРНИМ ДОБРИМА
ГЛАВА I
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим законом уређују се врсте културних добара, дје-
латност заштите и коришћења културних добара и добара
која уживају претходну заштиту, те друга питања од значаја
за дјелатност заштите културних добара.
Члан 2.
Културно добро, у смислу овог закона, јесте свако не-
покретно, покретно и нематеријално добро за које је, у
складу са овим законом, утврђено да је од трајног исто-
ријског, умјетничког, етнографског, антрополошког, архео-
лошког, архитектонског, природњачког, научног, техничког
или другог значаја.
Члан 3.
Ствари и творевине, материјалне и нематеријалне кул-
турне баштине, за које се претпоставља да имају својства
од посебног значаја за културу, умјетност и историју, ужи-
вају заштиту утврђену овим законом (у даљем тексту: до-
бро које ужива претходну заштиту).
Члан 4.
(1) Сопственик добра, у смислу овог закона, јесте свако
правно или физичко лице које по било ком основу посједује
Језик
српског народа
Жиро рачуни: Нова банка а.д. Бања Лука
555-007-00001332-44
НЛБ банка а.д. Бања Лука
562-099-00004292-34
Sberbank a.д. Бања Лука
567-162-10000010-81
UniCredit Bank а.д. Бања Лука
551-001-00029639-61
Комерцијална банка a.д. Бања Лука
Год. XXXI
571-010-00001043-39
Addiko Bank а.д. Бања Лука
552-030-00026976-18
и/или користи културно добро или добро које ужива прет-
ходну заштиту.
(2) Културно добро може бити у својини носилаца
својине јавног права, односно Републике Српске (у даљем
тексту: Република), јединица локалне самоуправе, јавног
предузећа, јавне установе и друге јавне службе, као и у
својини правних и физичких лица.
(3) Република и/или јединица локалне самоуправе су,
као оснивачи или суоснивачи, носиоци својине јавног пра-
ва над зeмљиштeм, згрaдама, културним дoбрима и другим
срeдствима кoja кoристe Републички завод за заштиту кул-
турно-историјског и природног насљеђа (у дaљeм тeксту:
Зaвoд), Архив Републике Српске (у даљем тексту: Архив),
ЈУ Музеј Републике Српске, ЈУ Музеј савремене умјет-
ности Републике Српске, ЈУ Археолошки музеј “Римски
муниципиум”, ЈУ “Спомен-подручје Доња Градина”, Ки-
нотека Републике Српске, ЈУ Народна и универзитетска
библиотека Републике Српске, остали aрхиви, музejи, биб-
лиoтeкe (у даљем тексту: надлежне установе заштите).
Члан 5.
(1) Културна добра, у смислу овог закона, јесу и ствари
и творевине материјалне и нематеријалне културне башти-
не од општег интереса за Републику која уживају посебну
заштиту утврђену овим законом.
(2) Дјелатност заштите и коришћења културних добара
је од општег интереса за Републику.
(3) Остваривање општег интереса обезбјеђује Републи-
ка и јединице локалне самоуправе.
Члан 6.
Циљеви заштите културних добара су:
1) идентификовање, документовање, проучавање и пре-
зентовање културних добара и њихових вриједности,
2) интегрални приступ очувању културних добара,
3) заштита и очување културних добара и преношење
културних добара будућим генерацијама у изворном или
затеченом облику,
4) стварање неопходних услова за очување културних
добара и предузимање потребних мјера за одржавање,
5) обезбјеђивање услова за одрживо коришћење кул-
турних добара, сходно њиховим изворним или новим од-
говарајућим намјенама, а у сврху чувања трајних витал-
них вриједности друштва, његовог квалитетног развоја и
унапређења живота,
6) ширење сазнања о вриједностима и значају култур-
них добара,
2 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
7) стварање услова да културна добра, према својој на-
мјени и значењу, служе за задовољавање културних, обра-
зовних и научних потреба појединаца и друштва,
8) његовање културне разноликости кроз унапређење
стања и вриједности свих врста културних добара, њего-
вање креативности и разумијевања различитих култура и
културних слојева и успостављање сталног дијалога међу
културама и религијама,
9) спречавање радњи којима би се директно или ин-
директно могла промијенити својства, облик, значење и
изглед културног добра и тиме угрозити његова вриједност,
10) спречавање противправног промета културних до-
бара, те надзор над извозом и увозом културних добара.
Члан 7.
Поједини изрази и појмови употријебљени у овом зако-
ну имају сљедеће значење:
1) план управљања је инструмент заштите којим се обе-
збјеђује боља физичка заштита, спречавање, ублажавање и
контролисање фактора који могу угрозити културно добро,
побољшање промоције и одрживог коришћења у складу са
намјеном и прописаним мјерама заштите,
2) антиквитет је предмет који има умјетничку, историј-
ску, естетску или културолошку вриједност, риједак је и ау-
тентичан и старији је од 100 година, а изузетак чине млађи
предмети који имају изузетан значај на основу историјских
или умјетничких карактеристика,
3) археолошки резерват је просторно ограничено по-
дручје које садржи археолошке остатке из даље прошло-
сти, укључујући и локалитете на којима још нема видљи-
вих остатака на копну или испод воде, чије је ископавање и
истраживање остављено будућим генерацијама,
4) случајни археолошки налаз је налаз који је пронађен
приликом грађевинских, пољопривредних или било којих
других радњи на површини земље, у земљи или у води, које
нису вршене са намјером да се лоцирају и пронађу архео-
лошки налази,
5) копија је имитација културног добра или његовог
препознатљивог дијела, без обзира на врсту материјала,
технику израде и величину у односу на оригинал,
6) културно насљеђе је скуп добара наслијеђених из
прошлости које људи препознају као одраз и израз својих
вриједности, вјеровања и традиција, која су у сталном про-
цесу еволуирања, укључујући и све аспекте њихове околи-
не који произлазе из међусобног дјеловања људи и природе
у времену, независно од власништва,
7) валоризација је систем мјера стручног и научног
вредновања својстава, особености и значаја добра, ради
утврђивања статуса културног добра,
8) ревалоризација је систем мјера стручног и научног
вредновања својстава, особености и значаја културног до-
бра, ради провјере статуса културног добра,
9) умјетнина је умјетничко дјело ликовне или при-
мијењене умјетности.
Члан 8.
На питања која нису уређена овим законом примјењују
се прописи којима је уређена област културе, општег управ-
ног поступка и облигационих односа.
Члан 9.
Граматички изрази употријебљени у овом закону за
означавање женског или мушког рода подразумијевају оба
пола.
ГЛАВА II
ВРСТЕ И КАТЕГОРИЈЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
1. Врсте културних добара
Члан 10.
Културна добра разврставају се у двије врсте:
1) материјална културна добра,
38 29.4.2022.
2) нематеријална културна добра.
Члан 11.
Према физичким, умјетничким, културним, научним,
археолошким, историјским, етнолошко-антрополошким и
другим својствима, материјална културна добра разврста-
вају се на:
1) непокретна културна добра,
2) покретна културна добра.
1.1. Н е п о к р е т н а к у л т у р н а д о б р а
Члан 12.
(1) У складу са својствима наведеним у члану 11. овог
закона, непокретна културна добра су:
1) споменици културе,
2) просторне културно-историјске цјелине,
3) археолошки остаци и налазишта,
4) знаменита мјеста,
5) културни прeдиo.
(2) Заштићена околина непокретног културног добра
ужива заштиту као и културно добро.
Члан 13.
Споменик културе је, као непокретно културно добро
у смислу овог закона, грађевинско-архитектонски објекат,
градитељска цјелина, јавна инфраструктура, дио објекта и
цјелине, објекат народног градитељства, дјело монумен-
талне сликарске и/или вајарске композиције вјерског или
свјетовног карактера израђене на зиду, таваници или у
унутрашњем или спољашњем простору, као и дјело при-
мијењене умјетности, умјетничког занатства, техничке кул-
туре и индустријског насљеђа, као и покретне ствари које
чине историјску, умјетничку, визуелну или функционалну
цјелину са тим објектима.
Члан 14.
Просторна културно-историјска цјелина је, као не-
покретно културно добро у смислу овог закона, градски
или сеоски простор са више непокретних културних доба-
ра, који је због својих споменичких вриједности утврђен на
начин уређен овим законом, као и амбијентална цјелина,
односно градско или сеоско насеље или њихов дио, који,
без обзира на споменичку вриједност појединачних објека-
та, због својих карактеристика у цјелини посједује одређе-
ну амбијенталну, културолошку, историјску или етнолош-
ко-антрополошку вриједност.
Члан 15.
(1) Археолошки остаци су, као непокретно културно до-
бро у смислу овог закона, грађевине, конструкције, групе
грађевина, вишeслojни локалитети, споменици друге врсте,
контекст у коме се они налазе, као и било какви други не-
покретни трагови човјековог дјеловања из прошлих вре-
мена, који се налазе на површини земље, у земљи или у
води, чије проучавање доприноси реконструкцији историје
човјечанства и његовог односа према природном окруже-
њу, за које су археолошка ископавања или открића главни
извор информација, а који су старији од 100 година и за
које се може претпоставити да имају својства културног
насљеђа.
(2) Археолошко налазиште је, као непокретно културно
добро у смислу овог закона, локалитет на површини земље,
под земљом или водом, на којој су се некада дешавале
људске активности и сачувани су облици материјалних до-
каза у вези са тим.
Члан 16.
Знаменито мјесто је, као непокретно културно добро
у смислу овог закона, простор везан за догађај од значаја
за историју, за истакнуте историјске личности, простор на
којем се налазе грађевине, спомен-гробови, гробље, умјет-
ничка дјела и друга спомен-обиљежја подигнута ради очу-
вања успомене на значајне догађаје, личности и мјеста из
29.4.2022. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
прошлости (меморијали), који се због својих споменичких
вриједности утврђују на начин уређен овим законом.
Члан 17.
Културни предио је, као непокретно културно добро у
смислу овог закона, одређено географско подручје које има
културне, историјске и/или социјалне вриједности, а наста-
ло је као резултат дјеловања и интеракције природних и/
или људских утицаја.
1.2. П о к р е т н а к у л т у р н а д о б р а
Члан 18.
(1) Покретна културна добра, као материјална културна
добра, могу бити археолошки, геолошки, ботанички, зоо-
лошки, зоографски, етнографски, етномузиколошки, тех-
нички, културно-историјски предмети и умјетничка дјела
или збирке тих предмета и дјелâ, које је створила природа
или је створио човјек својим радом од праисторије до данас.
(2) Покретним културним добром, у складу са својстви-
ма наведеним у ставу 1. овог члана, могу се прогласити:
1) ријетки производи природе, као што су:
1. минерали,
2. руде,
3. биљна врста,
4. животињска врста;
2) производи људског рада, као што су:
1. оруђе,
2. оружје,
3. одјевни предмети,
4. украсни предмети,
5. производи кућне радиности,
6. производи занатства,
7. традиционални музички инструменти,
8. умјетничка остварења,
9. нумизматичка грађа,
10. предмети, документи и друга свједочанства о поја-
вама и процесима у друштву, животу и обичајима људских
заједница, животу и дјелу истакнутих личности, историј-
ским збивањима, културном, научном, политичком, еко-
номском, техничком развоју, као и предмети који свједоче о
развоју природе и људских заједница кроз историју;
3) збирка, легат или фонд.
Члан 19.
Покретна културна добра, у складу са чланом 18. овог
закона су:
1) музејска грађа,
2) архивска грађа,
3) филмска грађа,
4) умјетничкo дјелo,
5) стара и ријетка књига,
6) остала грађа од историјског, археолошког, етнолош-
ког и умјетничког значаја, технички или документарни
предмет, природни примјерак или збирка, која свједочи о
људском стваралаштву и развоју природе.
1.3. Н е м а т е р и ј а л н о к у л т у р н о д о б р о
Члан 20.
Нематеријално културно добро, као врста културног
добра из члана 10. овог закона, има својства као што су: да
представља праксу, приказе, изразе, знања, вјештине, као и
са тиме повезане покретности и културни простори, а које
заједнице, групе и појединци преносе са генерације на ге-
нерацију, које поново и стално стварају као одговор на своје
окружење, однос са природом и историјом и препознају их
као дио свог културног насљеђа, а то им даје осјећај иден-
титета и континуитета.
38 3
Члан 21.
Нематеријалним културним добром, у складу са свој-
ствима наведеним у члану 20. овог закона, може се прогла-
сити:
1) језик и говор,
2) усмена предања,
3) књижевност и други облици језичког изражавања,
4) извођачка умјетност, традиционална музика, пјесма
и игра,
5) догађај о појавама и процесима у друштву који
свједоче о развоју природе и друштва од праисторије до
данас,
6) знања и друштвене праксе о обичајима, обредима и
свечаностима и вјештине стечене на основу тога,
7) вјештине које се односе на традиционалне занате,
8) оригинални поступци и начини израде умјетничког
дјела,
9) оригиналне и традиционалне праксе из гастрономије.
2. Категорије културних добара
Члан 22.
(1) У зависности од значаја који имају, културна добра
се разврставају у сљедеће категорије:
1) културнo добрo на листи свјетске баштине,
2) културнo добрo од изузетног значаја,
3) културнo добрo од великог значаја,
4) остала културна добра.
(2) Поступак категоризације културних добара, на
основу овим законом утврђених критеријума, прописује се
правилником.
(3) Министар просвјете и културе (у даљем тексту: ми-
нистар) доноси Правилник о начину спровођења поступка
категоризације културних добара.
Члан 23.
Културно добро на листи свјетске баштине је добро које
има изузетан значај, добро које је препознато и од надле-
жних међународних институција као значајан дио култур-
но-историјског и природног насљеђа човјечанства и уписа-
но је на неку од листа свјетске баштине.
Члан 24.
Културно добро вреднује се као добро од изузетног зна-
чаја ако испуњава најмање један од критеријума:
1) да има посебан значај за историјски, културни и ду-
ховни развој друштва,
2) да представља јединствене или ријетке примјерке
стваралаштва свога времена,
3) да свједочи о пресудним историјским догађајима и
личностима и о њиховом дјеловању у културној и нацио-
налној историји,
4) да има изузетну историјску, етнографско-антропо-
лошку, археолошку, природњачку, умјетничку или естетску
вриједност,
5) да има утицај на развој друштва, културе, науке и
технике.
Члан 25.
Културно добро вреднује се као добро од великог зна-
чаја ако испуњава најмање један од критеријума:
1) да је значајно за одређено подручје или раздобље,
2) да свједочи о друштвеним или природним појавама,
односно условима друштвено-економског и културно-исто-
ријског развоја народа у одређеним раздобљима,
3) да свједочи о значајним догађајима и истакнутим
личностима из историје, науке и културе конститутивних
народа и националних мањина Републике.
4 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
Члан 26.
Остала културна добра су она добра која представљају
вриједност од посебног значаја за одређено географско
подручје и свједоче о догађајима у вези са културно-исто-
ријским и друштвено-економским развојем тог подручја,
односно завичаја.
ГЛАВА III
ДЈЕЛАТНОСТ ЗАШТИТЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
Члан 27.
(1) Заштита културних добара, односно добара која
уживају претходну заштиту остварује се управноправним
радњама и другим мјерама прописаним овим законом, као
и важећим међународним прописима.
(2) Заштита културних добара, односно добара која
уживају претходну заштиту обезбјеђује се и на основу
прописа којим се уређују области просторног планирања
и уређења простора, изградње објеката, заштите природе и
заштите животне средине.
Члан 28.
Дјелатност заштите културних добара обухвата:
1) истраживање, евидентирање и документовање до-
бара која уживају претходну заштиту, као и проглашених
културних добара,
2) стручно и научно проучавање и валоризовање кул-
турних добара,
3) археолошка ископавања и истраживања,
4) предлагање и утврђивање културних добара,
5) вођење регистара и документације о културним до-
брима,
6) пружање стручне помоћи на чувању и одржавању
културних добара сопственицима и корисницима тих до-
бара,
7) старање о коришћењу културних добара у сврхе
одређене овим законом,
8) прописивање, спровођење и праћење спровођења
мјера заштите културних добара,
9) пројектовање и извођење мјера техничке заштите не-
покретног културног добра,
10) прикупљање, сређивање, чување, одржавање и ко-
ришћење покретних културних добара,
11) прикупљање података о несталим и отуђеним кул-
турним добрима,
12) издавање публикација о културним добрима и о ре-
зултатима рада на њиховој заштити,
13) излагање културних добара, организовање преда-
вања и других видова културно-образовне дјелатности и
14) други послови у области заштите културних добара
утврђени овим законом и прописима донесеним на основу
овог закона.
Члан 29.
(1) Дjeлaтнoст зaштитe и кoришћeњa културног дoбрa,
односно добра које ужива претходну заштиту обезбјеђује
се прeмa врсти и категорији културног дoбрa.
(2) Зaвoд обавља дјелатности из члана 28. овог закона
за непокретна културна добра, односно за непокретна кул-
турна добра која уживају претходну заштиту, као и њихове
заштићене околине.
(3) Архив и надлежне установе заштите обављају дје-
латности из члана 28. овог закона за покретна културна до-
бра и нематеријална културна добра, односно за покретна
културна добра и нематеријална културна добра која ужи-
вају претходну заштиту.
(4) Страна физичка и правна лица могу да учествују у
дјелатности заштите културних добара на територији Ре-
публике, по одобрењу Завода, Архива, односно надлежне
установе заштите.
38 29.4.2022.
Члан 30.
Поред послова из члана 28. овог закона, Завод обавља
сљедеће послове:
1) евидентира и проучава непокретна културна добра и
израђује студије, елаборате и пројекте с одговарајућом до-
кументацијом ради најцјелисходније заштите и коришћења
одређеног непокретног културног добра,
2) прописује услове и мјере заштите за радове на не-
покретним културним добрима,
3) даје сагласност на студије о процјени утицаја ново-
изграђених структура на непокретна културна добра у тан-
гентним зонама и студије изводљивости,
4) даје сагласност на пројектну документацију за радо-
ве на непокретним културним добрима, те сагласност на
планове управљања, мониторинг и пословне планове,
5) учествује у поступку припремања просторних и ур-
банистичких планова путем достављања расположивих по-
датака, те услова и мјера заштите непокретних културних
добара и учествује у разматрању приједлога просторних и
урбанистичких планова,
6) даје сагласност на просторно-планску документа-
цију,
7) објављује документацију о предузетим радовима на
непокретним културним добрима,
8) израђује пројекте за извођење радова на непокрет-
ним културним добрима и изводи те радове, у складу са
законом,
9) остварује увид у спровођење мјера заштите и ко-
ришћења непокретних културних добара, односно врши
стручни надзор,
10) пружа стручну помоћ и унапређује рад на заштити
непокретних културних добара, посебно на усвајању савре-
мених метода стручног рада,
11) води бригу о стручном усавршавању радника који
раде на пословима заштите,
12) спроводи поступак дигитализација непокретних
културних добара, односно врши превођење података о
непокретним културним добрима из аналогне у дигиталну
форму, као и података и документације о културном добру,
13) успоставља и води информациони систем непокрет-
них културних добара,
14) стара се о јединственој примјени критеријума при-
ликом предлагања за проглашење непокретности за култур-
но добро,
15) стара се о јединственој примјени међународних
конвенција и других међународних аката о непокретним
културним добрима,
16) даје одобрења за археолошка и друга истраживања,
17) обавља и друге послове утврђене овим законом.
Члан 31.
Поред послова из члана 28. овог закона, Архив, односно
надлежна установа заштите обавља сљедеће послове:
1) доноси стручна упутства о условима и начину чу-
вања, коришћења и одржавања покретних и нематеријал-
них културних добара и стара се о њиховом спровођењу,
као и обезбјеђењу од пожара, физичко-хемијског и биоло-
шког оштећења и крађе,
2) остварује увид у стање покретних и нематеријалних
културних добара и предузима мјере у вези са њиховом за-
штитом и коришћењем, односно врши стручни надзор,
3) пружа стручну помоћ и унапређује рад на заштити
покретних и нематеријалних културних добара, посебно на
усвајању савремених метода стручног рада,
4) води бригу о стручном усавршавању запослених који
раде на пословима заштите појединих врста покретних и
нематеријалних културних добара,
5) успоставља и води информациони систем покретних
и нематеријалних културних добара,
29.4.2022. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
6) спроводи мјере које имају за циљ осигурање живот-
ности нематеријалног културног насљеђа,
7) обавља и друге послове заштите утврђене овим за-
коном.
ГЛАВА IV
ПОСТУПАК УСПОСТАВЉАЊА ЗАШТИТЕ
КУЛТУРНОГ ДОБРА
Члан 32.
(1) Заштита добра успоставља се поступцима утврђи-
вања претходне заштите, те поступцима утврђивања и
проглашавања културног добра.
(2) Поступак успостављања претходне заштите, те по-
ступак утврђивања и проглашавања културног добра је у
надлежности Завода, Архива, односно установа заштите у
чијој надлежности је чување, заштита, обрада и коришћење
добра које је предмет поступка.
(3) Поступак успостављања претходне заштите,
утврђивања и проглашавања културних добара прописује
се правилником.
(4) Министар доноси Правилник о поступку успоста-
вљања претходне заштите и поступку утврђивања и прогла-
шавања културног добра.
Члан 33.
(1) Поступак успостављања претходне заштите и
проглашавања културног добра покреће Завод, Архив, од-
носно надлежна установа заштите, по службеној дужности
или на основу иницијативе других правних или физичких
лица.
(2) Завод, Архив, односно надлежна установа заштите
дужна је да, у року од 60 дана од дана запримања иниција-
тиве, у писаној форми, одговори подносиоцу иницијативе
из става 1. овог члана.
1. Успостављање претходне заштите
Члан 34.
(1) Претходна заштита се успоставља за добро за које се
претпоставља или процјењује да има културну вриједност.
(2) Претходна заштита се успоставља на основу прије-
длога стручног лица, који се заснива на непосредном увиду
у стање добра, расположивој документацији и другим реле-
вантним чињеницама у вези са тим добром.
(3) Директор Завода, односно директор надлежне уста-
нове заштите доноси рјешење о успостављању претходне
заштите.
(4) Рјешење о претходној заштити добра садржи:
1) основне идентификационе податке о добру:
1. податке о локалитету на којем се добро налази,
2. назив,
3. катастарска честица и општина, уколико се ради о
непокретном добру,
4. власништво, корисник, односно држалац;
2) кратак опис добра;
3) сажето образложење претпостављених својстава кул-
турног добра;
4) превентивне и интервентне мјере заштите;
5) рок до којег добро уписано у евиденциони лист ужи-
ва претходну заштиту.
(5) Изузетно, рјешење из става 3. овог члана може се
донијети по скраћеном поступку ако постоји основана пре-
тпоставка да добро може да се уништи, оштети или да нес-
тане.
(6) Рјешење из става 3. овог члана доставља се сопстве-
нику добра и јединици локалне самоуправе у којој се добро
налази.
(7) На рјешење из става 3. овог члана може се уложити
жалба министру у року од 15 дана од дана пријема рјешења.
38 5
(8) Рјешење министра је коначно и против рјешења није
дозвољена жалба, али се може тужбом покренути управни
спор пред надлежним судом.
Члан 35.
(1) Завод, Архив, односно надлежна установа заштите
је дужна да у року од три године истражи и валоризује до-
бро које ужива претходну заштиту и да предложи његово
утврђивање за културно добро.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, претходна заштита
на археолошком налазишту може се успоставити до завр-
шетка археолошких истраживања и ископавања, а на архе-
олошком резервату успоставља се на неодређено вријеме.
(3) Претходна заштита престаје даном доношења акта о
проглашењу културног добра, истеком прописаног периода
трајања претходне заштите или уколико Завод или надле-
жна установа заштите утврди да добро не садржи својства
потребна за утврђивање културног добра.
2. Утврђивање и проглашење културног добра
Члан 36.
(1) Завод, Архив, односно надлежна установа заштите
сакупља податке и валоризује добро које ужива претход-
ну заштиту, те сачињава елаборат о утврђивању културног
добра.
(2) Елаборат о утврђивању културног добра обавезно
садржи:
1) назив и врсту добра,
2) опис и вријеме настанка,
3) податке о локалитету на којем се добро налази, гра-
нице заштићене околине, односно катастарске и земљи-
шнокњижне податке,
4) податке о сопственику,
5) резултате истраживања са валоризацијом,
6) зону заштите,
7) мјере заштите неопходне за чување, одржавање и ко-
ришћење добра и његове околине,
8) доказ о поријеклу,
9) списак покретних добара која су у оквиру непокрет-
ног добра,
10) приједлог правног лица надлежног за управљање,
чување, одржавање, заштиту и стручни надзор за непокрет-
на културна добра од изузетног значаја, која су у власни-
штву Републике.
(3) Изузетно од става 2. тачка 8) овог члана, уколико
се ради о културном добру за које се не може тачно утвр-
дити поријекло, у елаборат о утврђивању културног добра
се уноси изјава подносиоца иницијативе или сопственика.
(4) Уз елаборат из става 1. овог члана прилаже се ми-
шљење сопственика, заинтересованих органа и организа-
ција или доказ о јавном оглашавању у трајању од 30 дана
ради давања мишљења о намјери и намјени коришћења и
могућности спровођења мјера заштите.
Члан 37.
(1) Завод, Архив, односно надлежна установа заштите,
по спроведеној процедури утврђивања категорије култур-
ног добра, предлаже доношење акта о проглашењу култур-
ног добра.
(2) Уз приједлог за проглашење културног добра доста-
вља се елаборат о утврђивању културног добра.
(3) Народна скупштина Републике Српске (у даљем тек-
сту: Скупштина) доноси одлуку о проглашењу културног
добра од изузетног значаја.
(4) Влада Републике Српске (у даљем тексту: Влада)
доноси одлуку о проглашењу културног добра од великог
значаја.
(5) Завод проглашава остала непокретна културна
добра, а Архив или надлежне установе заштите остала
покретна и нематеријална добра.
6 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
(6) Директор Завода, Архива, односно надлежне уста-
нове заштите доноси рјешење о проглашењу културног
добра.
(7) Уколико је културно добро повезано са заштићеном
природом или природом која би могла да стекне такав ста-
тус, у приједлогу се прилаже и мишљење Завода о мјерама
заштите и границама заштићене околине, у складу са про-
писима којим се уређује заштита и очување природе.
(8) Акт о проглашењу културног добра доставља се
сопственику културног добра и јединици локалне само-
управе у којој се добро налази.
(9) Акт о проглашењу непокретног културног добра до-
ставља се органу управе надлежном за послове катастра,
који је дужан да изврши упис забиљежбе статуса непокрет-
ног културног добра у катастар непокретности, у складу са
законом којим се уређује област премјера и катастра.
(10) Одлука о проглашењу културног добра од изузет-
ног значаја и од великог значаја објављује се у “Службеном
гласнику Републике Српске”.
Члан 38.
(1) Акт о проглашењу културног добра, зависно од
врсте и категорије културног добра, садржи:
1) основне податке о културном добру:
1. назив,
2. врста,
3. локација,
4. вријеме настанка,
5. аутор(и),
6. подаци о сопственику,
7. подаци о управљачу;
2) опис културног добра:
1. изглед,
2. стање,
3. својства,
4. особености;
3) катастарске и земљишнокњижне податке, границе
заштићене околине и зоне заштите;
4) категорију културног добра;
5) мјере заштите културног добра;
6) назив правног лица надлежног за управљање, чу-
вање, одржавање, заштиту и стручни надзор – за непокрет-
на културна добра од изузетног значаја која су у власни-
штву Републике.
(2) Саставни дио акта о проглашењу непокретног кул-
турног добра је списак покретних предмета који са не-
покретним културним добром чине умјетничку, историјску,
визуелну и функционалну цјелину.
(3) Уколико се збирка предмета или материјала проглаша-
ва за покретно културно добро, саставни дио акта о проглаше-
њу је списак предмета са идентификационим ознакама, фо-
тографијама и описом сваког појединачног предмета збирке.
Члан 39.
(1) Мјерама заштите из члана 38. став 1. тачка 5) овог
закона прописују се:
1) услови чувања, одржавања и коришћења,
2) техничко-заштитне мјере безбједности културног до-
бра којим се добро штити од оштећења, уништења и крађе,
3) доступност културног добра за јавност, могућност
коришћења и начин коришћења,
4) ограничења и забране располагања културним до-
бром и његове употребе, у складу са законом,
5) ограничења, односно забране извођења одређених
грађевинских и других радова,
6) ограничења, односно забране извођења одређених
грађевинских и других радова који могу довести до промје-
38 29.4.2022.
не облика терена и коришћења земљишта у оквиру зашти-
ћене околине културног добра, као и до промјене његове
намјене,
7) уклањање грађевинског или другог објекта чије
постојање угрожава заштиту или коришћење културног
добра.
(2) Мјере заштите утврђују се и за заштићену околину
непокретног културног добра.
(3) Уклањање грађевинског или другог објекта чије
коришћење, односно постојање угрожава заштиту или ко-
ришћење културног добра обавља се у складу са прописом
којим се уређује област експропријације.
Члан 40.
(1) Завод, Архив, односно надлежна установа заштите
дужна је да редовно прати стање културног добра и да нај-
мање једном у пет година изврши ревалоризацију.
(2) Завод, Архив, односно надлежна установа заштите
дужна је да евидентира и пријави надлежним органима све
незаконите активности на заштићеним добрима.
(3) Процесом и програмом дигитализације свега што се
односи на одређено културно добро Завод, Архив, односно
надлежна установа заштите прати стање културног добра и
спроводи даље активности на његовој заштити, те успоста-
вља и води информациони систем о културним добрима.
Члан 41.
(1) Завод, Архив, односно надлежна установа заштите
предлаже престанак статуса културног добра ако је култур-
но добро:
1) потпуно уништено или тешко оштећено, а нема ре-
левантних података или довољно остатака за његову рекон-
струкцију или реконструкција није могућа на истом лока-
литету на којем се добро налазило, а то је битно за његов
културно-историјски значај,
2) утврђено и проглашено на основу нетачних података
о његовим својствима и значају.
(2) Завод, Архив, односно надлежна установа заштите
предлаже доношење одлуке о престанку статуса културног
добра.
(3) На акт о престанку статуса културног добра при-
мјењују се одредбе о доношењу, достављању и објављи-
вању акта о проглашењу културног добра.
(4) Одлука о престанку статуса културног добра од изу-
зетног значаја и од великог значаја објављује се у “Службе-
ном гласнику Републике Српске”.
ГЛАВА V
ЗАШТИТА И ЧУВАЊЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
Члан 42.
(1) Културно добро штити се и чува у складу са својом
основном намјеном, у складу са овим законом, на начин
којим се поштује његов интегритет и штити његова култур-
на вриједност.
(2) Сопственик добра дужан је да обезбиједи стручне и
техничке мјере заштите и чувања културног добра пропи-
сане одредбама чл. 39. и 43. овог закона.
(3) Сопственик добра дужан је да спрoвoди прeвeн-
тивну зaштиту културног добра.
(4) Изузетно, уколико се не могу обезбиједити одгова-
рајући услови за чување културног добра, Завод, Архив или
надлежна установа заштите може одредити да се то добро
преда или уступи на трајно или привремено чување другом
правном или физичком лицу.
Члан 43.
(1) Мјере техничке заштите на заштићеном непокретном
добру су: превентивне мјере, конзервација, рестаурација, са-
нација, реконструкција и ревитализација културног добра.
(2) Превентивне мјере заштите на непокретном култур-
ном добру спречавају оштећење или уништење које настаје
29.4.2022. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
дејством природних сила, физичких, хемијских или биоло-
шких узрочника, пожара, експлозије, кварова инсталација,
усљед масовних окупљања, групних посјета, акта вандали-
зма.
(3) Завод утврђује превентивне техничке мјере и начин
њиховог спровођења.
(4) Мјере техничке заштите и други радови којима се
могу проузроковати промјене облика или изгледа непокрет-
ног културног добра или утицати на његова својства могу
се предузимати ако се:
1) утврде услови за предузимање мјера техничке зашти-
те и других радова,
2) прибави сагласност на просторно-планску и технич-
ку документацију за извођење ових радова, у складу са за-
коном,
3) прибави сагласност на студију о процјени утицаја
новоизграђених структура на културна добра у тангентној
зони,
4) прибаве потребни услови и одобрења на основу про-
писа о планирању и уређењу простора и изградње објекта.
(5) Мјере техничке заштите из става 4. овог члана при-
мјењују се и у случају радова на заштићеној околини не-
покретног културног добра, као и добра које ужива прет-
ходну заштиту.
Члан 44.
(1) Поступак давања сагласности за предузимање мје-
ра техничке заштите и других радова на заштићеним не-
покретним добрима прописује се правилником.
(2) Директор Завода, уз сагласност министра, доноси
Правилник о поступку давања сагласности на документа-
цију за предузимања мјера техничке заштите и других ра-
дова на заштићеним непокретним културним добрима.
(3) Правилник из става 2. овог члана објављује се у
“Службеном гласнику Републике Српске”.
Члан 45.
(1) Радове на заштићеном непокретном добру, предви-
ђене пројектом, могу да изводе установе заштите и друга
правна лица, који имају одговарајући стручни кадар и опре-
му.
(2) Завод даје сагласност на пројекте и документацију
за извођење радова на непокретним заштићеним добрима и
врши стручни надзор.
Члан 46.
(1) Ако се радови на заштићеном непокретном добру
изводе без утврђених услова за предузимање мјера технич-
ке заштите или без сагласности на пројекат и другу доку-
ментацију, директор Завода доноси рјешење за забрану
даљег извођења радова и рушење, односно поврат у прво-
битно стање објекта, о трошку инвеститора.
(2) Ако се радови на заштићеном непокретном добру не
изводе у складу с пројектом и другом документацијом на
које је дата сагласност за извођење тих радова, Завод може
рјешењем наложити привремену обуставу радова и одреди-
ти рок за испуњење услова за наставак радова.
(3) На рјешења из ст. 1. и 2. овог члана може се уложити
жалба министру у року од 15 дана од дана пријема рјешења.
(4) Рјешење министра је коначно и против рјешења није
дозвољена жалба, али се може тужбом покренути управни
спор пред надлежним судом.
(5) Жалба изјављена на рјешење директора Завода не
одлаже извршење рјешења.
Члан 47.
(1) Инвеститор је дужан да у року од 15 дана од дана за-
вршетка радова на заштићеном непокретном добру о томе
обавијести Завод.
(2) Завод ће у року од 30 дана од дана пријема оба-
вјештења из става 1. овог члана извршити преглед и провје-
ру на лицу мјеста и записнички утврдити да ли су радови
38 7
изведени у складу с пројектом и документацијом на које је
издата сагласност.
(3) Уколико Завод утврди да радови нису изведени у
складу са пројектом, директор Завода доноси рјешење
којим ће наложити инвеститору да у одређеном року изве-
дене радове усагласи с пројектом.
(4) Уколико инвеститор не поступи у складу са рје-
шењем из става 3. овог члана, Завод ће надлежном инспек-
цијском органу поднијети захтјев за рушење, односно за
поврат у првобитно стање објекта, о трошку инвеститора.
(5) На рјешење из става 3. овог члана може се уложи-
ти жалба министарству надлежном за послове просторног
уређења, грађевинарства и екологије у року од 15 дана од
дана пријема рјешења.
(6) Рјешење министарства из става 5. овог члана је
коначно и против рјешења није дозвољена жалба, али се
може тужбом покренути управни спор пред надлежним су-
дом.
(7) Жалба изјављена на рјешење директора Завода не
одлаже извршење рјешења.
Члан 48.
(1) Инвеститор је дужан да достави примјерак пројект-
не и друге документације, која трајно остаје у Заводу.
(2) О предузимању мјера техничке заштите и извођењу
других радова на заштићеном непокретном добру и њего-
вој заштићеној околини инвеститор је дужан да обезбије-
ди вођење документације у складу с овим законом и да по
завршетку радова преда примјерак документације Заводу.
Члан 49.
(1) Услови чувања, одржавања и коришћења заштиће-
них добара и утврђене мјере заштите уграђују се у простор-
но-планску документацију.
(2) Завод је дужан да достави податке о културно-исто-
ријском и природном насљеђу носиоцу припреме простор-
но-планске документације, у складу са прописима којима
се уређује област о просторном уређењу и грађењу.
(3) Завод даје сагласност на просторно-планску доку-
ментацију у процедури њеног доношења и усвајања, али
и стручно мишљење на нацрте, које се обавезно прилаже
приликом разматрања и доношења тих планова.
Члан 50.
(1) Премјештање заштићеног непокретног добра на
нову локацију може се дозволити само изузетно, ако за то
постоје оправдани разлози.
(2) Дозволу из става 1. овог члана, у зависности од кате-
горије културног добра, даје доносилац акта о проглашењу
добра заштићеним.
Члан 51.
(1) Мјере техничке заштите на покретним и немате-
ријалним културним добрима обухватају послове на кон-
зервацији и рестаурацији, начин смјештаја и излагања тих
добара.
(2) Мјере техничке заштите на покретним и немате-
ријалним културним добрима могу се предузимати ако се:
1) обаве претходна истраживања помоћу физичко-хе-
мијских и других метода с циљем утврђивања хемијског
састава материјала, технологије и технике израде, стања
културног добра и узрока његовог пропадања,
2) утврди метода или техника извођења мјерâ техничке
заштите на основу резултата претходних истраживања.
(3) О извршеним радовима из става 2. овог члана и њи-
ховим резултатима води се документација.
Члан 52.
(1) Ископавање и истраживање археолошког налазишта
може обављати установа заштите, научноистраживачка или
високошколска установа са одговарајућим студијским про-
грамом.
8 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
(2) Завод даје одобрење за археолошко ископавање и
истраживање археолошког налазишта и обавља стручни
надзор над спровођењем одобрења.
(3) Одобрење се може издати надлежној установи за-
штите, научноистраживачкој или високошколској установи
ако има сачињен пројекат о истраживањима археолошког
налазишта, одговарајуће стручне кадрове, опрему и обе-
збијеђена средства за истраживање и спровођење мјера за-
штите налазишта и налаза.
(4) Ако је за истраживање потребно ограничити редов-
но коришћење подручја или добра које ће се истраживати,
уз захтјев за издавање одобрења за истраживање, доставља
се и доказ о међусобно регулисаним односима.
(5) Изузетно, одобрење из става 2. овог члана може се
донијети по скраћеном поступку уколико постоји основана
претпоставка да добро може да се уништи, оштети или да
нестане.
Члан 53.
(1) Ако се у току извођења грађевинских и других ра-
дова наиђе на археолошка налазишта или налазе, извођач
радова је дужан да одмах, без одлагања, прекине радове и
обавијести Завод, те да предузме мјере да се налазиште или
налаз не уништи и не оштети и да се сачува на мјесту и у
положају у коме је откривен.
(2) Ко посједује археолошки налаз или збирку таквих
налаза, мора имати доказ о њиховом поријеклу.
(3) Археолошки налази или археолошки остаци про-
нађени на површини земље, у земљи или у води у власни-
штву су Републике.
Члан 54.
(1) Одобрењем за ископавање и истраживање архео-
лошког налазишта одређује се:
1) подручје на којем се могу изводити радови,
2) врста и обим радова,
3) вријеме у којем ће се радови изводити и
4) обавезе које се тичу предузимања мјера заштите на-
лазишта и налаза.
(2) Уколико постоји непосредна опасност оштећења ар-
хеолошких и других налаза, Завод ће привремено обуста-
вити радове док се не изврши преглед локалитета и док, на
основу овог закона, не изда одобрење за даље ископавање и
истраживање археолошког налазишта.
Члан 55.
(1) Носилац одобрења који врши археолошка ископа-
вања и истраживања дужан је да:
1) одреди лице које ће руководити истраживачким ра-
довима,
2) у току вршења истраживања редовно и уредно води
документацију о извршеним истраживачким радовима и
предузетим мјерама заштите,
3) предузме потребне мјере за физичко и техничко обе-
збјеђење подручја, објекта и налаза током и након истра-
живања,
4) информише јавност о току истраживања,
5) Заводу омогући вршење стручног надзора.
(2) Директор Завода доноси Правилник о археолошким
ископавањима и истраживањима.
(3) Правилник из става 2. овог члана објављује се у
“Службеном гласнику Републике Српске”.
Члан 56.
(1) Носилац одобрења који врши археолошка ископа-
вања и истраживања дужан је да, у року од три мјесеца по
завршетку радова, Заводу достави прелиминарни извјештај
о извршеном истраживању.
(2) Прелиминарни извјештај о археолошким ископа-
вањима и истраживањима садржи основне податке о радо-
вима, план налазишта с потребним бројем техничких и фо-
38 29.4.2022.
тографских снимака, инвентар ископаних и нађених пред-
мета, вријеме у коме су радови извршени, списак стручних
лица која су обавила радове, утрошена средства и предузе-
те мјере техничке заштите налазишта и налаза.
(3) По завршетку археолошког ископавања или истра-
живања, носилац истраживања дужан је да у року од једне
године Заводу преда извјештај са комплетном документа-
цијом.
(4) Ако истраживања трају више година, прелиминарни
извјештај се предаје најмање једном годишње.
(5) Носилац одобрења може да задржи, ради научне
обраде, покретне археолошке налазе најдуже три године,
ако с установом заштите којој су ти налази повјерени на
чување није другачије договорено.
(6) Рок до када је руководилац истраживања обавезан
да публикује резултате истраживања је пет година од тре-
нутка завршетка истраживања.
(7) Руководилац истраживања и његови овлашћени са-
радници имају право првенства научне обраде и објављи-
вања резултата истраживања у периоду од пет година од
тренутка завршетка истраживања, као и друго лице уколи-
ко добије сагласност руководиоца истраживања.
(8) Директор Завода доноси Правилник о обрасцима,
садржају и начину вођења документације о археолошким
ископавањима и истраживањима.
(9) Правилник из става 8. овог члана објављује се у
“Службеном гласнику Републике Српске”.
Члан 57.
(1) Без одобрења Завода није дозвољено трагање за
археолошким остацима уз помоћ детектора метала и дру-
гих техничких средстава која омогућавају проналажење
археолошких налаза и структура испод површине земље,
односно истраживање је дозвољено искључиво у оквиру
археолошких истраживања за која је одобрење дао Завод.
(2) Ако се археолошка истраживања не обављају у скла-
ду са добијеним одобрењем, директор Завода доноси рје-
шење о обустављању радова и утврђује рок за испуњење
услова за наставак.
(3) Ако се у утврђеном року не испуне услови за на-
ставак археолошких истраживања, директор Завода доноси
рјешење којим се поништава одобрење, уз обавезу носиоца
одобрења да спроведе потребне мјере заштите налазишта
и налаза.
(4) На рјешења из ст. 2. и 3. овог члана може се уло-
жити жалба министру у року од 15 дана од дана пријема
рјешења.
(5) Рјешење министра је коначно и против рјешења није
дозвољена жалба, али се може тужбом покренути управни
спор пред надлежним судом.
(6) Жалба изјављена на рјешење директора Завода не
одлаже извршење рјешења.
Члан 58.
(1) У случају оружаног сукоба и непосредне ратне опа-
сности, Министарство просвјете и културе (у даљем тек-
сту: Министарство), министарство надлежно за унутрашње
послове, Завод и надлежне установе заштите старају се да
се културна добра на територији Републике штите у складу
са ратификованом међународном Конвенцијом о заштити
културних добара у случају оружаног сукоба и њеним про-
токолима.
(2) Надлежна установа заштите, у чијој надлежности
је чување, заштита, обрада и коришћење културног добра,
дужна је да Заводу достави листу свих културних добара о
којима води евиденцију.
(3) Завод, Архив и надлежне установе заштите доста-
вљају Министарству листу културних добара која треба да
буду стављена под специјалну заштиту, укључујући и огра-
ничени број склоништа за склањање покретних и немате-
ријалних културних добара у случају оружаног сукоба или
непосредне ратне опасности.
29.4.2022. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
ГЛАВА VI
УПРАВЉАЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ КУЛТУРНОГ ДОБРА
Члан 59.
(1) Управљање културним добром је инструмент зашти-
те којим се обезбјеђује боља физичка заштита, спречавање,
ублажавање и контролисање фактора који могу угрозити
културно добро, побољшање промоције и одрживог ко-
ришћења у складу са намјеном и прописаним мјерама за-
штите.
(2) Непокретним културним добром од изузетног зна-
чаја које је у власништву Републике управља правно лице
одређено одлуком о проглашењу културног добра.
(3) Осталим културним добрима управља Архив, од-
носно надлежна установа заштите, односно сопственик
културног добра.
Члан 60.
(1) Правно лице које управља културним добром је
дужно да чува, унапређује и промовише културно добро
и спроводи прописане мјере заштите, да донесе план
управљања и мониторинг план у складу са актом о про-
глашењу и елаборатом о утврђивању културног добра, да
користи културно добро у складу са прописаним мјерама
заштите, да прати стање културног добра и редовно о томе
извјештава Завод, те врши друге послове у складу са овим
законом.
(2) Планом управљања утврђује се начин спровођења
заштите, коришћења и управљања културним добром,
смјернице и приоритети у његовој заштити и очувању.
(3) План управљања доноси се у року од двије године
од доношења акта о проглашењу, на период од десет година
уз могућност ревизије, уколико се анализом спровођења и
остварених резултата утврди да је то потребно.
Члан 61.
(1) Правно лице које управља културним добром дужно
је да један примјерак плана управљања достави Заводу,
ради добијања сагласности.
(2) Завод даје сагласност на план управљања и врши
надзор над његовим спровођењем.
(3) План управљања непокретним културним добром од
изузетног значаја усваја Скупштина.
(4) Све активности у вези са непокретним културним
добром од изузетног значаја обављају се у складу са пла-
ном управљања из става 3. овог члана.
Члан 62.
(1) Културно добро користи се искључиво у складу са
својом основном намјеном, у складу са овим законом, на
начин којим се поштује његов интегритет и штити његова
културна вриједност.
(2) Културно добро може да добије и другу одговарајућу
намјену, на приједлог Завода, односно надлежне установе
заштите, уз сагласност Министарства.
Члан 63.
(1) Ради промоције културног добра, Завод, Архив,
односно надлежна установа заштите може дозволити ко-
ришћење културног добра у промотивне и презентационе
сврхе које су од општег интереса, ако је то у складу са свој-
ствима и намјеном тог добра.
(2) Назив, име и лик културног добра може се користи-
ти у комерцијалне сврхе само по одобрењу Завода, Архива,
односно надлежне установе заштите, ако је то у складу са
својствима и намјеном културног добра.
Члан 64.
Употреба техничке опреме, коришћење кранова, упо-
треба расвјетних тијела или посебне интервенције на не-
покретном културном добру, односно његовој заштиће-
ној околини може се вршити само на основу одобрења
Завода.
38 9
Члан 65.
(1) Непокретно културно добро од изузетног или вели-
ког значаја може се дати на коришћење путем концесије, у
складу са законом којим се уређују концесије и актима о
заштити културних добара.
(2) За давање непокретног културног добра од изузет-
ног значаја или великог значаја под концесију неопходно
је стручно мишљење Завода и сагласност доносиоца акта о
проглашењу културног добра.
Члан 66.
(1) Концесионар је дужан сачинити план управљања
културним добром од изузетног значаја или од великог зна-
чаја.
(2) План управљања усваја доносилац акта о прогла-
шењу културног добра од изузетног значаја или од великог
значаја из члана 37. овог закона.
(3) Завод даје сагласност на план управљања и врши
надзор над његовим спровођењем.
Члан 67.
Концесија на непокретном културном добру од изузет-
ног значаја или од великог значаја може се одузети уколико
концесионар не поступа у складу са законом, не чува и не
одржава културно добро у складу са актима о заштити и
склопљеним уговором или га користи на начин којим му се
наноси штета или угрожава културна вриједност тог добра.
Члан 68.
(1) Културно добро, као и културно добро које ужива
претходну заштиту се не може трајно извести, односно из-
нијети у иностранство.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, културно добро,
као и културно добро које ужива претходну заштиту може
се привремено извести, односно изнијети у иностранство
у случају размјене када је то неопходно за попуњавање
збирке и ако није културно добро од изузетног значаја или
његов дио, као и ако не постоји интерес за његово укључи-
вање у сталну изложбену поставку.
(3) Културно добро, као и културно добро које ужива
претходну заштиту се може привремено извести, односно
изнијети у иностранство с циљем излагања, те истражи-
вања, експертизе и спровођења конзерваторско-рестаура-
торских мјерâ, ако не постоје услови да се наведене радње
обаве унутар граница Републике.
Члан 69.
(1) Одобрење за привремени извоз, односно изношење
културног добра, као и културног добра које ужива прет-
ходну заштиту даје Завод.
(2) У складу са поднесеним захтјевима за привремени
извоз, односно изношење културног добра, као и култур-
ног добра које ужива претходну заштиту, директор Завода
рјешењем именује комисију из реда стручњака и oдрeђуje
висину нaкнaдe зa рaд члaнoвa кoмисиje.
(3) Накнада члановима комисије се исплаћује из сред-
става намијењених за плаћање трошкова поступка, у изно-
су од 40% најниже нето плате у Републици.
(4) Tрoшкoвe поступка снoси подносилац захтјева за
одобрење за привремени извоз, односно изношење култур-
ног добра или добра које ужива претходну заштиту.
(5) На приједлог комисије из става 2. овог члана ди-
ректор Завода доноси рјешење о одобрењу за привремени
извоз, односно изношење културног добра, као и културног
добра које ужива претходну заштиту.
(6) Рјешењем из става 5. овог члана утврђује се трајање
привременог извоза, односно изношења културног добра
и добра које ужива претходну заштиту, које не може бити
дуже од годину дана, изузев када је у питању спровођење
конзерваторско-рестаураторских мјерâ.
(7) На рјешење из става 5. овог члана може се уложити
жалба министру у року од 15 дана од дана пријема рјешења.
10 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
(8) Рјешење министра је коначно и против рјешења није
дозвољена жалба, али се може тужбом покренути управни
спор пред надлежним судом.
(9) Услове и начин издавања одобрења за привремени
извоз, односно изношење културног добра, као и добра које
ужива претходну заштиту прописује директор Завода, а у
складу са међународно прихваћеним стручним стандарди-
ма.
(10) Директор Завода, уз сагласност министра, доноси
Правилник о спровођењу поступка издавања одобрења за
привремени извоз, односно изношење културног добра и
добра које ужива претходну заштиту.
(11) Правилник из става 10. овог члана објављује се у
“Службеном гласнику Републике Српске”.
Члан 70.
(1) Завод је дужан да води рачуна да ли је културно
добро или добро које ужива претходну заштиту враћено у
одређеном року и утврди стање у којем је враћено.
(2) Културно добро или добро које ужива претходну
заштиту које није враћено у року наведеном у одобрењу,
сматра се незаконито извезеним, односно изнесеним.
(3) Лице које унесе или увезе културно добро из ино-
странства дужно је да то пријави Заводу, најкасније у року
од осам дана.
Члан 71.
(1) Архив, односно надлежна установа заштите, у чијој
надлежности је чување, заштита, обрада и коришћење кул-
турног добра, дужна је да Заводу достави листу културних
добара и добара која уживају претходну заштиту чији би
извоз представљао трајно осиромашење културног насљеђа
Републике.
(2) Архив, односно надлежна установа заштите, у чијој
надлежности је чување, заштита, обрада и коришћење кул-
турног добра, дужна је да Заводу, на поднесени захтјев,
достави мишљење у вези са извозом, односно изношењем
културног добра.
(3) Завод је дужан да сачини Централну листу култур-
них добара и добара која уживају претходну заштиту чији
би извоз представљао трајно осиромашење културног
насљеђа Републике.
(4) Завод је дужан да сачини листу отуђених културних
добара и добара која уживају претходну заштиту.
(5) Листе из ст. 3. и 4. овог члана обавезно се доставља-
ју Министарству и министарству надлежном за унутрашње
послове.
Члан 72.
(1) У случају сазнања о украденом и увезеном култур-
ном добру, Завод, Архив, односно надлежне установе за-
штите предузимају све што је у њиховој надлежности да се
културно добро пронађе, заплијени и изврши поврат.
(2) Поврат културног добра које је незаконито однесе-
но са територије Републике, као и културног добра које је
на територију Републике незаконито унесено или увезено
са територије друге државе, врши се у складу са међуна-
родном Конвенцијом o мјерама зa забрану и спречавање
недопуштеног увоза, извоза и преноса власништва кул-
турних добара и националним законодавством државе на
чијој територији се тражено културно добро налази или се
налазило.
Члан 73.
(1) Трговац и посредник у продаји антиквитета и умјет-
ничких дјелâ дужан је да:
1) води евиденцију о поријеклу, продајној цијени и
купцима антиквитета и умјетничких дјелâ,
2) покаже купцу доказ о власништву над предметом
продаје,
3) са купцем антиквитета и умјетничких дјелâ закључи
уговор у писаној форми,
38 29.4.2022.
4) обавијести Завод о промету антиквитета и умјетнич-
ких дјелâ у иностранство.
(2) Начин вођења евиденције о продаји антиквитета и
умјетничких дјелâ прописује се правилником.
(3) Директор Завода, уз сагласност министра, доноси
Правилник о начину вођења евиденције о продаји антикви-
тета и умјетничких дјелâ.
(4) Правилник из става 3. овог члана објављује се у
“Службеном гласнику Републике Српске”.
Члан 74.
Завод даје одобрење за трајно или привремено изноше-
ње антиквитета, умјетничких дјелâ и других сличних пред-
мета, као и за поврат у случају незаконитог увоза, односно
уношења или извоза, односно изношења.
Члан 75.
На основу стручне процјене Завода, одредбе чл. 68. до
73. овог закона могу да се примјењују и на:
1) археолошки материјал који је старији од 100 го-
дина,
2) цртеже, слике, аквареле, гвашеве, пастеле и мозаи-
ке, ручно израђене на било којој подлози и од било којег
материјала,
3) оригиналне графике, отиске, сериграфије и литогра-
фије, са припадајућим плочама и плакетама,
4) скулптуре, декоративну умјетност и њихове копије
израђене по истом поступку као и оригинал,
5) фотографије и филмове, са припадајућим негативи-
ма,
6) инкунабуле и рукописе, укључујући и карте и нототе-
ке, појединачно или као збирке,
7) књиге и публикације старије од 100 година, поједи-
начно или као збирке,
8) штампане географске и друге карте старије од 100
година,
9) архивску грађу и њене дијелове,
10) ботаничке, зоолошке, минералне, анатомске збирке
и њихове дијелове,
11) збирке и предмете од историјског, палеонтолошког,
етнографског или нумизматичког значаја,
12) превозна средства старија од 75 година.
ГЛАВА VII
ПРАВА И ОБАВЕЗЕ СОПСТВЕНИКА КУЛТУРНОГ
ДОБРА
Члан 76.
(1) Сопственик културног добра има право:
1) да користи заштићено добро на начин прописан овим
законом и мјерама утврђеним на основу закона,
2) на правичну накнаду у случају забране коришћења
или ограничења коришћења заштићеног добра,
3) на накнаду штете усљед мјере којом је обезбијеђена
доступност културног добра јавности и
4) на накнаду штете коју трпи за вријеме извођења
мјерâ техничке заштите.
(2) Висина накнаде из става 1. тачка 3) овог члана
утврђује се уговором, према правилима имовинског права
и у складу са прописима којима је уређена област облига-
ционих односа.
Члан 77.
Сопственик културног добра је дужан да:
1) чува и одржава културно добро и спроводи утврђене
мјере заштите,
2) неодложно обавјештава надлежну установу заштите,
у зависности од врсте културног добра, о свим правним и
29.4.2022. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
физичким промјенама насталим у вези са културним до-
бром,
3) дозволи научна и стручна истраживања, техничка и
друга снимања и извођење мјерâ техничке заштите на кул-
турном добру, у складу са овим законом,
4) прибави услове за предузимање мјерâ техничке за-
штите, као и сагласност Завода, односно надлежне устано-
ве заштите за предузимање мјерâ и радова којима се могу
проузроковати промјене изгледа, облика или намјене кул-
турног добра и повриједити његова својства,
5) обезбиједи доступност културног добра јавности.
Члан 78.
Сопственик културног добра које ужива претходну за-
штиту дужан је да:
1) на позив надлежне установе заштите достави подат-
ке о добру којим располаже,
2) чува, одржава и употребљава добро, у складу са
његовом природом, намјеном и прописаним мјерама за-
штите,
3) допусти стручним радницима надлежне институције
заштите преглед добра и узимање потребних података за
документацију о њему,
4) обезбиједи услове за предузимање мјерâ превентивне
и техничке заштите, као и да прибави сагласност надлежне
установе заштите за предузимање мјерâ и радова којима се
могу проузроковати промјене изгледа, облика или намјене
добра и повриједити његова својства.
Члан 79.
У зависности од врсте заштићеног добра, сопственику
није дозвољено да:
1) користи заштићено добро у сврхе које нису у складу
са његовом природом, намјеном и значајем или на начин
који може довести до оштећења добра,
2) раскопава, руши, преправља, презиђује, прерађује,
надограђује, дограђује или врши било какве радове који
могу нарушити својства заштићеног добра без утврђених
услова и сагласности Завода, Архива, односно надлежне
установе заштите,
3) распарчава збирке, колекције и фондове заштићених
добара без утврђених услова и сагласности надлежне уста-
нове заштите.
Члан 80.
(1) Кад сопственик добра не извршава мјере заштите,
или их не извршава с пажњом доброг домаћина, односно
кад привремено или трајно напусти културно добро тако да
постоји опасност да оно буде оштећено или уништено, За-
вод, Архив, односно надлежна установа заштите рјешењем
одређује да се културно добро привремено преда физичком
или правном лицу као стараоцу за спровођење мјерâ зашти-
те културног добра.
(2) Културно добро остаје код стараоца све док сопстве-
ник не докаже да испуњава услове који се односе на мјере
заштите и чувања културног добра.
(3) Стараоцу за спровођење мјерâ заштите културног
добра, на његов захтјев, припада накнада за рад и тро-
шкове спровођења утврђених мјерâ заштите на културном
добру.
(4) Уговором се одређују права и обавезе стараоца.
Члан 81.
(1) Сопственик културног добра може да уступи кул-
турно добро ради излагања на изложбама организованим
на основу уговора о међуинституционалној и међународ-
ној културној сарадњи, односно другим значајним изло-
жбама.
(2) Културно добро уступљено на основу става 1. овог
члана мора се вратити сопственику најкасније у року од
шест мјесеци од дана преузимања културног добра ради
излагања, ако другачије није уговорено.
38 11
ГЛАВА VIII
ПРОМЕТ И ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА КУЛТУРНИХ
ДОБАРА
Члан 82.
(1) Право прече куповине културног добра је од општег
интереса.
(2) Република има право прече куповине културног до-
бра у власништву физичког или правног лица.
(3) Физичко или правно лице власник културног добра
је обавезан да у писаној форми понуди за продају то кул-
турно добро Заводу, Архиву или другој надлежној установи
заштите, те у понуди наведе цијену и услове продаје.
(4) Завод, Архив или надлежна установа заштите изјас-
ниће се писменим путем о понуди у року од 60 дана од дана
запримања понуде.
(5) У случају неприхватања понуде, односно истека
рока из става 4. овог члана, власник може културно добро
продати другом правном или физичком лицу по цијени која
није нижа од цијене која је наведена у понуди из става 3.
овог члана.
(6) Ако власник културног добра поступи супротно
одредбама овог члана, Завод, Архив или друга надлежна
установа заштите имају право да тужбом против власника и
купца захтијевају поништење уговора о купопродаји, а нај-
касније у року од пет година од дана његовог закључења.
(7) Право прече куповине културног добра обавља се на
начин и по поступку утврђеном законом којим се уређује
област облигационих односа.
Члан 83.
Експропријација непокретног културног добра обавља
се у поступку и на начин као и за све остале непокретности,
у складу са посебним законом.
ГЛАВА IX
ЕВИДЕНЦИЈА КУЛТУРНИХ ДОБАРА
Члан 84.
(1) Завод води Централни регистар културних добара (у
даљем тексту: Централни регистар) и Регистар непокрет-
них културних добара (у даљем тексту: Регистар).
(2) Архив, односно надлежна установа заштите, у чијој
надлежности је чување, заштита, обрада и коришћење кул-
турног добра, дужна је да води регистре покретних и нема-
теријалних културних добара.
(3) Књига Централног регистра и Регистра је јавна и
води се у аналогној и електронској форми.
(4) Директор Завода доноси Правилник о садржају и
начину вођења Централног регистра културних добара и
Регистра непокретних културних добара.
(5) Правилник из става 4. овог члана објављује се у
“Службеном гласнику Републике Српске”.
Члан 85.
(1) Завод, Архив, односно надлежна установа заштите
за свако културно добро сачињава досије културног добра.
(2) Досије је збирка исправа на основу које се уписују
подаци у Централни регистар, Регистар, односно регистре
покретних и нематеријалних културних добара.
Члан 86.
(1) На непокретно културно добро уписано у Централ-
ни регистар ставља се ознака да је под посебном заштитом.
(2) Министар доноси Правилник о садржини и начину
стављања ознака на културном добру, по врстама и катего-
ријама културног добра.
Члан 87.
(1) Културно добро које је неповратно уништено, од-
носно које је изгубило својство културног добра брише се
из Централног регистра и Регистра.
12 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
(2) Брисање културног добра из Централног регистра,
Регистра или Регистра покретних и нематеријалних кул-
турних добра врши се на основу акта којим је утврђено да
је културно добро изгубило својства због којих је било у
статусу заштићеног културног добра.
ГЛАВА Х
НАЧИН ФИНАНСИРАЊА И НАДЗОР
Члан 88.
Средства за обављање дјелатности заштите и ко-
ришћења културних добара обезбјеђују се из буџета Репу-
блике, из буџета јединица локалне самоуправе, међународ-
них фондова, донаторством, спонзорством, непосредно од
корисника, продајом производа и услуга на тржишту и из
других извора у складу са овим законом.
Члан 89.
(1) Средства за обављање дјелатности заштите и ко-
ришћења културних добара од изузетног значаја и од вели-
ког значаја обезбјеђују се из буџета Републике.
(2) Средства из буџета Републике за намјене из става 1.
овог члана преносе се Заводу, односно надлежним устано-
вама заштите.
Члан 90.
(1) Управни надзор над примјеном овог закона врши
Министарство.
(2) Управни надзор над законитошћу рада установа за-
штите, чији су оснивачи Република и јединица локалне са-
моуправе, врше Министарство и надлежни орган јединице
локалне самоуправе.
Члан 91.
Стручни надзор над радом надлежних установа зашти-
те за активности у вези са непокретним културним добрима
врши Завод.
Члан 92.
(1) Инспекцијски надзор над примјеном овог закона и
других аката из области заштите и коришћења културних
добара и добара која уживају претходну заштиту врши Ре-
публичка управа за инспекцијске послове, посредством на-
длежног инспектора.
(2) У вршењу инспекцијског надзора, поред овлашће-
ња утврђених законом којим се регулише област инспек-
цијског надзора, надлежни инспектор је овлашћен да:
1) наложи отклањање недостатака насталих неизврша-
вањем или неправилном примјеном овог закона, других за-
кона и општих аката,
2) наложи доношење нормативних аката којима се регу-
лишу услови и начин чувања и заштите културних добара,
3) наложи спровођење програма рада надлежним уста-
новама заштите,
4) предузме и друге мјере и радње за које је овлашћен
овим законом.
(3) Лице које сматра да је дошло до повреде овог зако-
на може се обратити надлежној инспекцији у року од три
мјесеца од дана сазнања за учињену повреду, а најкасније у
року од шест мјесеци од дана учињене повреде.
ГЛАВА ХI
КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 93.
(1) Новчаном казном од 2.000 КМ до 6.000 КМ казниће
се за прекршај Завод, Архив или надлежна установа зашти-
те ако:
1) не спроводи поступке успостављања заштите (члан
35. став 1),
2) не прати стање, не врши ревалоризацију културних
добара у утврђеном року и не пријављује незаконите актив-
ности на заштићеним добрима (члан 40. ст. 1. и 2),
38 29.4.2022.
3) не води рачуна да ли је заштићено добро враћено у
прописаном року (члан 70),
4) не сачини листу културних добара чији привремени
извоз или изношење је трајно забрањено (члан 71).
(2) Новчаном казном од 500 КМ до 1.500 КМ казниће
се и одговорно лице у правном лицу за прекршај из става
1. овог члана.
Члан 94.
(1) Новчаном казном од 2.000 КМ до 6.000 КМ казниће
се за прекршај сопственик добра ако:
1) не обезбиједи стручне и техничке мјере заштите и
чувања културног добра и не спрoвoди прeвeнтивну зaшти-
ту културног добра (члан 42. ст. 2. и 3),
2) ако не донесе план управљања културним добром
(члан 60),
3) ако културно добро користи супротно његовој намје-
ни (члан 62),
4) ако без одобрења извезе или изнесе културно добро
(члан 69),
5) поступи супротно одредбама чл. 77, 78. и 79. овог
закона.
(2) Новчаном казном од 500 КМ до 1.500 КМ казниће
се и одговорно лице у правном лицу за прекршај из става 1.
овог члана ако је сопственик добра правно лице.
Члан 95.
(1) Новчаном казном од 5.000 КМ до 15.000 КМ казниће
се за прекршај правно лице ако:
1) у року од 15 дана од дана завршетка радова на за-
штићеном непокретном добру о томе не обавијести Завод
(члан 47. став 1),
2) не достави примјерак пројектне документације Заво-
ду (члан 48. став 1).
(2) Новчаном казном од 1.000 КМ до 5.000 КМ казниће
се и одговорно лице у правном лицу за прекршај из става
1. овог члана.
Члан 96.
Новчаном казном од 5.000 КМ казниће се за прекршај
физичко лице које ван организованог истраживања ископа
из земље, односно извади из воде добро за које се претпо-
ставља да ужива претходну заштиту, ако у року од 24 сата о
томе не обавијести Завод или надлежну установу заштите
(члан 53. став 1).
Члан 97.
(1) Новчаном казном од 2.000 КМ до 6.000 КМ казниће
се за прекршај носилац одобрења који врши археолошка
ископавања ако:
1) поступи супротно одредбама члана 55. став 1. овог
закона,
2) поступи супротно одредбама члана 56. овог закона.
(2) Новчаном казном од 500 КМ до 1.500 КМ казниће
се и одговорно лице у правном лицу за прекршај из става
1. овог члана.
Члан 98.
(1) Новчаном казном од 5.000 КМ до 10.000 КМ казниће
се за прекршај физичко или правно лице ако без одобрења
Завода или надлежне установе заштите приликом трагања
за археолошким остацима користи детектор метала или
друга техничка средства (члан 57. став 1).
(2) Новчаном казном од 1.000 КМ до 5.000 КМ казниће
се и одговорно лице у правном лицу за прекршај из става
1. овог члана.
ГЛАВА ХII
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 99.
Завод, Архив и надлежне установе заштите дужне су
да ускладе своју организацију и општа акта са одредбама
29.4.2022. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
овог закона у року од двије године од дана његовог ступања
на снагу.
Члан 100.
Културна добра стављена под заштиту по прописима
који су важили до дана ступања на снагу овог закона сма-
трају се заштићеним док се не изврши њихова евиденција и
категоризација по одредбама овог закона.
Члан 101.
Лице које на дан ступања на снагу овог закона посје-
дује археолошки налаз или збирку таквих налаза, а нема
потврду о њиховом поријеклу, дужно је да о томе оба-
вијести Завод, надлежну установу заштите, најкасније у
року од годину дана од дана ступања на снагу овог за-
кона.
Члан 102.
Министар ће у року од девет мјесеци од дана ступања
на снагу овог закона донијети правилнике:
1) о начину спровођења поступка категоризације кул-
турних добара (члан 22. став 3),
2) о поступку успостављања претходне заштите и по-
ступку утврђивања и проглашавања културног добра (члан
32. став 4),
3) о садржини и начину стављања ознака на културном
добру (члан 86. став 2).
Члан 103.
Директор Завода ће у року од девет мјесеци од дана сту-
пања на снагу овог закона донијети правилнике:
1) о поступку давања сагласности на документацију за
предузимања мјера техничке заштите и других радова на
заштићеним непокретним културним добрима (члан 44.
став 2),
2) о археолошким ископавањима и истраживањима
(члан 55. став 2),
3) о обрасцима, садржају и начину вођења документа-
ције о археолошким ископавањима и истраживањима (члан
56. став 8),
4) о спровођењу поступка издавања одобрења за при-
времено изношење културног добра и добра које ужива
претходну заштиту (члан 69. став 10),
5) о начину вођења евиденције о продаји антиквитета и
умјетничких дјелâ (члан 73. став 3),
6) о садржају и начину вођења Централног регистра
културних добара и Регистра непокретних културних доба-
ра (члан 84. став 4).
Члан 104.
До доношења подзаконских прописа из чл. 102. и 103.
овог закона примјењиваће се подзаконски прописи донесе-
ни на основу раније важећег Закона, ако нису у супротно-
сти с овим законом.
Члан 105.
Ступањем на снагу овог закона престају да важе одред-
бе Закона о културним добрима (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, бр. 11/95 и 103/08).
Члан 106.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 02/1-021-407/22 Потпредсједник
14. априла 2022. године Народне скупштине,
Бањалука Денис Шулић, с.р.
796
На основу члана 80. став 1. тачка 4. Устава Републике
Српске, д о н о с и м
38 13
УКАЗ
О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ИЗМЈЕНАМА И
ДОПУНАМА ЗАКОНА О УНУТРАШЊЕМ
ПЛАТНОМ ПРОМЕТУ
Проглашавам Закон о измјенама и допунама Закона о
унутрашњем платном промету, који је Народна скупшти-
на Републике Српске усвојила на Двадесет првој редовној
сједници, одржаној 14. априла 2022. године, а Вијеће наро-
да 26. априла 2022. године констатовало да се усвојени За-
кон о измјенама и допунама Закона о унутрашњем платном
промету не односи на витални национални интерес нијед-
ног од конститутивних народа у Републици Српској.
Број: 01-020-1795/22 Предсједник
27. априла 2022. године Републике,
Бањалука Жељка Цвијановић, с.р.
ЗАКОН
О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О
УНУТРАШЊЕМ ПЛАТНОМ ПРОМЕТУ
Члан 1.
У Закону о унутрашњем платном промету (“Службени
гласник Републике Српске”, бр. 52/12, 92/12 и 58/19) у чла-
ну 2. послије става 2. додају се нови ст. 3, 4, 5. и 6, који
гласе:
“(3) Електронски новац означава електронски (укљу-
чујући магнетно) похрањену новчану вриједност која чини
новчано потраживање према издаваоцу тог новца, а изда-
та је након пријема новчаних средстава ради извршавања
платних трансакција и прихвата је физичко или правно
лице које није издавалац тог новца, у складу са прописом
којим се уређују електронски новац, издаваоци електрон-
ског новца и надзор над њима у Републици Српској, при
чему електронски новац не укључује дигитални запис ва-
луте коју није издала и за чију вриједност не гарантује цен-
трална банка, нити други орган јавног сектора и која нема
правни статус новца или валуте.
(4) Накнаде које овлашћене организације наплаћују,
у смислу овог закона, означавају све провизије и друге
трошкове учињене у вези са услугама које су повезане са
платним рачуном, које физичка лица плаћају овлашћеној
организацији.
(5) Рачун за обављање платног промета (платни рачун)
је рачун који се користи за плаћање у складу са овим зако-
ном.
(6) Учесник – физичко лице је лице које је корисник
услуга које су повезане са платним рачуном, а које закљу-
чује уговоре о платним услугама у сврхе које нису на-
мијењене његовој пословној или другој комерцијалној дје-
латности”.
Досадашњи став 3. постаје став 7.
Члан 2.
Послије члана 3. додаје се нови члан 3a, који гласи:
“Члан 3a.
Одредбе овог закона не примјењују се на:
а) транспорт и пренос готовог новца, као и на његово
прикупљање, обраду и испоруку, које врше субјекти који су
регистровани и имају одобрење за обављање послова обе-
збјеђења лица и имовине у складу са посебним прописима,
б) услуге код којих пословни субјекат (прималац
плаћања), одмах након извршења платне трансакције, фи-
зичком лицу (платиоцу) даје готов новац као дио платне
трансакције која се односи на плаћање робе или услуге,
а на изричит захтјев физичког лица дат непосредно прије
извршења те платне трансакције (услуга плаћања са повра-
том готовине),
в) платне трансакције засноване на ваучеру или другој
потврди која њеном имаоцу омогућава плаћање робе или
услуга код издаваоца тог ваучера или те потврде, односно
14 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
плаћање код другог лица с којим је овај издавалац уговорио
пријем тог ваучера или те потврде као начин плаћања робе
или услуга (нпр. поклон-ваучери, ваучери за храну и друге
сличне потврде),
г) платне трансакције засноване на поштанској упутни-
ци, у складу са законом којим се уређује пружање поштан-
ских услуга,
д) платне трансакције које се врше на основу инструме-
ната којима се плаћа куповина робе и услуга искључиво у
просторијама издаваоца овог инструмента или, у складу са
уговором који је закључен с тим издаваоцем, код ограниче-
не мреже продаваца робе и услуга или за ограничен избор
робе и услуга,
ђ) техничке услуге којима се подржава пружање платних
услуга, укључујући обраду, чување и заштиту података, про-
вјеру аутентичности података и субјеката, пружање услуга
везаних за информациону технологију и комуникациону
мрежу, обезбјеђивање и одржавање терминала и уређаја који
се користе за платне и друге сличне услуге, ако пружалац
наведених услуга ни у једном тренутку не посједује новчана
средства која се преносе нити њима располаже,
е) платне трансакције које се врше путем телекомуни-
кационих, дигиталних или информационо-технолошких
уређаја, при чему се купљени производи или услуге испо-
ручују и користе путем тих уређаја, под условом да телеко-
муникациони, дигитални или информационо-технолошки
оператер не дјелује искључиво као посредник између уче-
сника и продавца тог производа или пружаоца те услуге,
ж) електронски новац похрањен на инструментима из
тачке д) овог става, односно који се користи за извршавање
платних трансакција из тачке е) овог става”.
Члан 3.
Послије члана 7. додају се нови чл. 7а, 7б, 7в. и 7г, који
гласе:
“Члан 7а.
(1) Листа најрепрезентативнијих услуга садржи утврђе-
не изразе за сваку појединачну услугу повезану са платним
рачуном и дефиницију сваке такве услуге, а те изразе и
дефиниције је овлашћена организација дужна да користи
у предуговорним и промотивним информацијама, као и у
уговорима које закључује са физичким лицима.
(2) Агенција прописује листу и утврђује стандардно
значење најмање десет, а највише двадесет најрепрезен-
тативнијих услуга повезаних са платним рачуном за које
физичка лица плаћају накнаде, а које нуди најмање једна
овлашћена организација.
(3) Приликом утврђивања листе најрепрезентативнијих
услуга, Агенција узима у обзир услуге које физичка лица
најчешће користе у вези са платним рачуном, као и услуге
које физичко лице излажу највећем трошку.
(4) Агенција према потреби, а најмање једном у двије
године, анализира и, по потреби, ажурира листу најреп-
резентативнијих услуга и објављује је на својој интернет
страници.
Члан 7б.
(1) Овлашћена организација дужна је да у примјереном
року прије закључења уговора о услугама платног промета,
заједно с другим информацијама утврђеним овим и другим
законима, физичком лицу на његов захтјев достави инфор-
мативни преглед услуга и накнада у писаној форми или
електронском облику, без накнаде.
(2) Информативни преглед услуга и накнада јесте доку-
мент који садржи списак услуга са листе најрепрезентатив-
нијих услуга које овлашћена организација пружа и податке
о појединачној накнади за сваку такву услугу, те садржи
изјаву да су детаљне предуговорне и уговорне информације
о свим услугама наведене у документима који се уручују у
преговарачкој фази.
(3) Свака услуга из информативног прегледа услуга
обавезно је појмовно утврђена и дефинисана као у листи
38 29.4.2022.
најрепрезентативнијих услуга, а могућа додатна обја-
шњења у свему обавезно су јасна, недвосмислена и ра-
зумљива.
(4) Овлашћена организација дужна је да обезбиједи да
информативни преглед услуга и накнада у писаној форми
буде лако доступан у њеним просторијама и на њеној ин-
тернет страници, те да на захтјев физичког лица достави
овај преглед у електронском облику, без накнаде.
(5) Ако овлашћена организација услугу вођења платног
рачуна пружа у оквиру пакета услуга, то јест заједно са дру-
гом услугом која није повезана са платним рачуном (додат-
на услуга), дужна је да у информативном прегледу посебно
искаже додатну услугу и накнаду повезану са том услугом
понуђеном у пакету, ако се она може купити одвојено.
(6) Агенција доноси акт којим детаљније прописује садр-
жај и форму информативног прегледа услуга и накнада.
Члан 7в.
(1) Овлашћена организација дужна је да физичком лицу,
без накнаде, достави или на други начин учини доступним
извјештај о свим накнадама за услуге повезане са платним
рачуном, на уговорени начин, најмање једном годишње.
(2) Овлашћена организација дужна је да извјештај о
накнадама из става 1. овог члана, на изричит захтјев физич-
ког лица, учини доступним у писаној форми на уговорени
начин.
(3) Извјештај о накнадама може бити израђен и доста-
вљен као самосталан документ или као прилог извода плат-
ног рачуна и садржи најмање сљедеће информације:
а) појединачну накнаду по свакој услузи и учесталост
коришћења сваке услуге током извјештајног периода, а у
случају да је више услуга обухваћено пакетом услуга, ин-
формације о накнади која је наплаћена за цијели пакет, о
томе колико је пута накнада за пакет наплаћена у извје-
штајном периоду и евентуално о додатној накнади која је
наплаћена за услугу која прелази обим обухваћен накнадом
за пакет,
б) укупан износ свих накнада наплаћених током извје-
штајног периода за сваку услугу, сваки пружени пакет услу-
га и услуге које прелазе обим обухваћен накнадом за пакет,
в) висину каматне стопе на уговорено прекорачење плат-
ног рачуна, ако је овлашћена организација пружала ову услу-
гу у извјештајном периоду, као и укупан износ наплаћене ка-
мате на уговорено прекорачење у овом периоду,
г) висину пасивне каматне стопе, ако је овлашћена ор-
ганизација у извјештајном периоду пружала услугу повеза-
ну са платним рачуном на коју се примјењује ова стопа, као
и укупан износ камате коју је она у том периоду платила,
д) укупан износ накнада наплаћених за све услуге по-
везане са платним рачуном пружене током извјештајног
периода.
(4) Извјештај о наплаћеним накнадама сачињава се на
начин да:
а) има назив ʻИзвјештај о накнадамаʼ,
б) је написан јасно, лако разумљивим ријечима, те сло-
вима лако читљиве величине,
в) је тачан и да његов садржај не доводи у заблуду,
г) је написан на једном од језика који су у службеној
употреби у Републици Српској, као и на било којем другом
језику договореном између физичког лица и овлашћене ор-
ганизације,
д) садржи накнаде у конвертибилним маркама, а у дру-
гој валути само ако је то уговорено између овлашћене орга-
низације и физичког лица, у складу с прописима којима се
уређује девизно пословање.
(5) Агенција доноси акт којим прописује изглед и садр-
жај извјештаја о накнадама.
Члан 7г.
(1) Агенција на својој интернет страници објављује
упоредиве податке о накнадама које овлашћене организа-
29.4.2022. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
ције наплаћују од физичког лица за услуге наведене у листи
најрепрезентативнијих услуга.
(2) Овлашћене организације дужне су на својој интер-
нет страници обезбиједити везу са садржајем на интернет
страници Агенције.
(3) Агенција доноси акт којим прописује садржај, ро-
кове и начин достављања и објављивања података које
овлашћене организације достављају Агенцији за потребе
израде упоредног приказа накнада најрепрезентативнијих
услуга, као и поступак за пријављивање Агенцији нетачних
информација о објављеним накнадама”.
Члан 4.
Послије члана 8. додају се нови чл. 8а, 8б, 8в, 8г. и 8д,
који гласе:
“Члан 8а.
(1) Физичко лице које има пребивалиште у Републи-
ци Српској у складу са законом којим се уређује пребива-
лиште грађана, ако нема отворен други платни рачун, има
право да захтијева од овлашћене организације отварање и
коришћење рачуна са основним услугама (у даљем тексту:
основни платни рачун).
(2) Основни платни рачун је платни рачун који се кори-
сти за извршавање платних трансакција у конвертибилним
маркама и обухвата:
а) услуге отварања, вођења и затварања тог платног ра-
чуна,
б) услуге које омогућавају уплату новчаних средстава
од физичког лица на његов платни рачун и примање уплата
од трећих лица,
в) услуге које омогућавају исплату готовог новца са
платног рачуна на шалтерима или банкоматима овлашћене
организације,
г) услуге извршавања платних трансакција, то јест пре-
носа новчаних средстава, и то:
1) дебит трансфером,
2) коришћењем платне картице, укључујући плаћање
путем интернета, у случају када је таква плаћања могуће
извршити платном картицом коју овлашћена организација
издаје физичком лицу,
3) кредит трансфером, укључујући трајни налог, на од-
говарајућим уређајима, шалтерима овлашћених организа-
ција и коришћењем интернета (нпр. интернет и мобилног
банкарства).
(3) Овлашћена организација је дужна да, на захтјев фи-
зичког лица, у року од десет радних дана од дана пријема
потпуног захтјева отвори основни платни рачун или да у
истом року захтјев одбије.
(4) Овлашћена организација је овлашћена да провјери
да ли физичко лице има отворен платни рачун код друге
овлашћене организације или да о непостојању платног ра-
чуна прибави писмену изјаву од подносиоца захтјева.
(5) Отварање и коришћење основног платног рачуна
овлашћена организација не може ограничити или условити
уговарањем и коришћењем других услуга које она пружа.
(6) Подаци које овлашћене организације прикупљају
и размјењују у поступку провјере основаности захтјева за
отварање основног платног рачуна могу се прибављати и
користити само ако је лице на које се ови подаци односе
претходно дало писмени пристанак за провјеру и њихово
коришћење у сврху отварања основног платног рачуна, у
складу са одредбама овог закона и прописима којима се
уређује заштита личних података.
Члан 8б.
(1) Овлашћена организација дужна је да одбије захтјев
за отварање основног платног рачуна ако би отварање та-
квог платног рачуна имало за посљедицу кршење, односно
повреду прописа којима се уређује спречавање прања нов-
ца и финансирања терористичких активности и дужна је да
поступа у складу са тим прописима.
38 15
(2) Овлашћена организација одбија захтјев за отварање
основног платног рачуна ако физичко лице већ има отворен
платни рачун код других овлашћених организација, осим
ако лице достави писмену изјаву и обавјештење друге овла-
шћене организације да ће платни рачун бити затворен на-
кон отварања основног платног рачуна.
(3) Овлашћена организација је овлашћена да одбије
захтјев физичког лица за отварање основног платног рачу-
на ако то лице у поступку провјере основаности захтјева
одбије дати писмени пристанак за провјеру и коришћење
неопходних података.
(4) Овлашћена организација дужна је да у случају од-
бијања захтјева за отварање основног платног рачуна фи-
зичком лицу, без одгађања, писменим путем и без накнаде
достави обавјештење о одбијању и разлозима одбијања,
осим ако би такво обавјештавање било супротно циљевима
јавне безбједности, прописима о спречавању прања новца
и финансирања терористичких активности, као и другим
прописима из сродних области.
(5) Овлашћена организација дужна је да у случају од-
бијања захтјева за отварање основног платног рачуна фи-
зичком лицу достави информације о праву на приговор
овлашћеној организацији, као и о могућности заштите
његових права пред Омбудсманом за банкарски систем у
оквиру Агенције у вези са отварањем основног платног ра-
чуна, а у складу са прописима којима се уређује заштита
корисника финансијских услуга.
Члан 8в.
(1) Овлашћене организације пружају услуге основног
платног рачуна бесплатно или уз разумну накнаду узи-
мајући у обзир њене стварне трошкове.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, накнада за услуге
основног платног рачуна за физичка лица која су социјал-
но осјетљиве категорије корисника финансијских услуга
не може бити већа од 0,15% просјечне мјесечне нето пла-
те исплаћене у Републици Српској, према подацима Репу-
бличког завода за статистику, за претходну календарску
годину.
(3) У смислу овог закона, физичка лица која су социјал-
но осјетљиве категорије корисника финансијских услуга
су корисници пензије која је једнака или нижа од износа
најниже пензије одређене за 40 година пензијског стажа
и више, у складу са законом којим се уређује пензијско и
инвалидско осигурање, те корисници права у складу са за-
конима којима се уређују социјална заштита, студентски
стандард, посредовање у запошљавању и права за вријеме
незапослености, као и друга слична права (новчана помоћ,
додатак за помоћ и његу другог лица, лична инвалиднина,
студентска стипендија, новчана накнада за незапослено
лице и слично).
(4) Накнада по основу услуге основног платног рачуна
обухвата:
а) све услуге основног платног рачуна из члана 8а. став
2. овог закона које нису услуге извршавања платних тран-
сакција, то јест услуге преноса новчаних средстава,
б) услуге извршавања платних трансакција, то јест пре-
носа новчаних средстава употребом дебитне платне карти-
це која је везана за основни платни рачун у унутрашњем
платном промету,
в) седам услуга извршавања платних трансакција, то
јест преноса новчаних средстава мјесечно у појединач-
ном износу до 100 КМ, које овлашћена организација иначе
наплаћује физичким лицима у складу са својом пословном
политиком и тарифом, а што не укључује плаћања овла-
шћеној организацији по основу коришћења њених других
услуга.
(5) За извршење платних трансакција које нису обу-
хваћене ставом 4. овог члана овлашћене организације
наплаћују накнаде у складу са уговором и одговарајућом
тарифом овлашћене организације, а које не могу бити веће
од оних које оне уобичајено наплаћују за извршавање та-
квих платних трансакција.
16 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
(6) Изузетно, у случају посебних околности од значаја
за доступност основног платног рачуна корисницима фи-
нансијских услуга, Агенција може утврдити највиши износ
накнаде за вођење основног платног рачуна корисницима
који нису лица из става 2. овог члана, узимајући у обзир
просјечну нето плату исплаћену у Републици Српској пре-
ма подацима Републичког завода за статистику и просјечне
трошкове које овлашћене организације наплаћују по осно-
ву ове услуге.
Члан 8г.
(1) Агенција објављује информације о доступности
основног платног рачуна, о накнадама у вези са тим плат-
ним рачуном, условима и начину остваривања права на
основни платни рачун, као и о праву на приговор и могућ-
ности заштите права пред Омбудсманом за банкарски си-
стем у оквиру Агенције, у складу са прописима.
(2) Овлашћена организација дужна је физичком лицу,
без накнаде, пружити информације и објашњења о услу-
гама које нуди у оквиру основног платног рачуна, услови-
ма коришћења тих услуга и накнадама у вези са основним
платним рачуном.
(3) Овлашћена организација дужна је информације из
става 2. овог члана дати на начин да физичком лицу буде
јасно да уговарање додатних услуга није услов за отварање
и коришћење основног платног рачуна.
Члан 8д.
(1) Овлашћена организација може једнострано раски-
нути уговор о основном платном рачуну ако је испуњен
најмање један од сљедећих услова:
а) основни платни рачун је коришћен у незаконите сврхе,
б) на основном платном рачуну физичког лица није
извршена ниједна платна трансакција дуже од 24 узастопна
мјесеца,
в) физичко лице је право на основни платни рачун
остварило на основу неистинитих информација,
г) физичко лице је накнадно отворило други платни ра-
чун помоћу којег може вршити плаћање и који му омогућа-
ва да користи услуге овлашћене организације у складу са
прописом о унутрашњем платном промету,
д) физичко лице више нема пребивалиште у Републици
Српској.
(2) Ако овлашћена организација намјерава раскину-
ти уговор о основном платном рачуну због испуњености
једног или више услова из става 1. т. б), г) и д) овог чла-
на, дужна је физичком лицу без накнаде, у писаној форми
или електронском облику, доставити обавјештење о ра-
злозима за тај раскид и позвати га да тај разлог отклони у
року од најмање два мјесеца, осим ако је то обавјештавање
забрањено прописима.
(3) Ако физичко лице не отклони разлог раскида и то
не докаже у року из става 2. овог члана, уговор о основном
платном рачуну раскида се истеком тог рока.
(4) Ако овлашћена организација раскине уговор о
основном платном рачуну због испуњености једног или оба
услова из става 1. т. а) и в) овог члана, раскид тог уговора
производи правна дејства у тренутку доставе обавјештења
о раскиду физичком лицу.
(5) Обавјештење о раскиду уговора из става 4. овог чла-
на доставља се без накнаде.
(6) Овлашћена организација дужна је да у обавјештењу
о раскиду уговора о основном платном рачуну посебно на-
значи упутство о праву физичког лица на приговор и могућ-
ности заштите његових права пред Омбудсманом за банкар-
ски систем у оквиру Агенције, у складу са прописима.
(7) На питања раскида уговора о основном платном ра-
чуну која нису уређена овим законом примјењују се одред-
бе закона о облигационим односима.
(8) Одредбе става 1. т. а) и в) и става 7. овог члана сход-
но се примјењују и на једнострани раскид осталих уговора
о платном рачуну који су закључени са физичким лицем”.
38 29.4.2022.
Члан 5.
У члану 12. у ставу 1. тачка се замјењује запетом и до-
дају се ријечи: “осим учесника – физичког лица који има
отворен основни платни рачун”.
Члан 6.
У члану 15а. у ставу 3. у тачки з) ријеч: “и” брише се и
додаје се запета, а у тачки и) тачка се замјењује запетом и
додају се нове т. ј) и к), које гласе:
“ј) статус рачуна (рачун са или без евидентираних, а не-
измирених налога за принудну наплату),
к) ознаку за основни платни рачун”.
Члан 7.
У члану 15в. у ставу 2. у тачки е) тачка се замјењује
запетом и додају се нове т. ж) и з), које гласе:
“ж) за потребе овлашћених организација ради отварања
основног платног рачуна, ако је лице на које се ови подаци
односе претходно дало писмени пристанак,
з) за потребе овлашћених организација у поступку отва-
рања платног рачуна физичком лицу ради провјере статуса
његових других рачуна, ако је подносилац захтјева на које
се ови подаци односе претходно дао писмени пристанак”.
Послије става 6. додаје се нови став 7, који гласи:
“(7) У поступању по захтјеву овлашћене организа-
ције из става 2. т. ж) и з) овог члана, АПИФ је овлашћен
да обезбиједи овлашћеној организацији само информа-
цију о постојању платног рачуна, односно информацију
о постојању платног рачуна на којем су евидентирани и
неизвршени налози за принудну наплату из евиденције ре-
гистра рачуна физичког лица, искључујући информације
о овлашћеним организацијама код којих су платни рачуни
отворени и бројевима тих рачуна”.
Члан 8.
Послије члана 15д. додају се нови чл. 15ђ, 15е, 15ж. и
15з, који гласе:
“Члан 15ђ.
(1) АПИФ успоставља и води Регистар сефова физич-
ких лица и Регистар сефова пословних субјеката које овла-
шћене организације стављају на употребу корисницима
сефа.
(2) Регистри из става 1. овог члана не садрже податке о
садржини сефова.
(3) Овлашћене организације које физичким лицима и
пословним субјектима стављају на употребу сефове, дужне
су да редовно достављају АПИФ-у податке које садрже
регистри из става 1. овог члана и одговорне су за њихову
тачност.
Члан 15е.
Регистар сефова физичких лица је електронска база по-
датака која садржи сљедеће податке о корисницима сефова:
а) име и презиме корисника сефа,
б) јединствени матични број корисника сефа резидента,
в) одговарајућу идентификациону ознаку за страно
физичко лице (број идентификационог документа, земља
издавалац тог документа, датум рођења и слично) и једин-
ствени идентификациони број страног физичког лица до-
дијељен у складу са прописима којима се уређује регистра-
ција пореских обвезника,
г) адресу пребивалишта корисника сефа резидента и
адресу боравишта, ако посједује,
д) адресу боравишта у Републици Српској или Босни
и Херцеговини за корисника сефа који је страно физичко
лице и адресу пребивалишта у земљи домицила,
ђ) податке из т. а) до д) овог става о лицима која су овла-
шћена да приступају сефу корисника,
е) датум закључења и престанка уговора о сефу, као и
период на који је тај уговор закључен.
29.4.2022. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
Члан 15ж.
Регистар сефова пословних субјеката је електронска
база података која садржи сљедеће податке о корисницима
сефова:
а) пословно име, односно назив или скраћено пословно
име корисника сефа,
б) адресу сједишта корисника сефа, а за корисника који
је страно правно лице и назив земље домицила,
в) матични број и јединствени идентификациони број
корисника сефа,
г) име и презиме лица која су овлашћена да приступају
сефу корисника,
д) јединствени матични број лица која су овлашћена да
приступају сефу корисника, односно другу одговарајућу
идентификациону ознаку за страно лице (број идентифика-
ционог документа, земља издавалац тог документа, датум
рођења и слично),
ђ) датум закључења и престанка уговора о сефу, као и
период на који је тај уговор закључен,
е) друге неопходне податке које пропише АПИФ.
Члан 15з.
(1) Подаци из регистара сефова нису јавно доступни и
на њих се примјењују прописи којима се уређују пословна
тајна и заштита личних података.
(2) АПИФ је овлашћен да, на основу поднесеног зах-
тјева у писаној форми или електронском облику, податке
из Регистра сефова физичких лица и Регистра сефова по-
словних субјеката достави, односно омогући приступ тим
подацима:
а) ако је лице на које се ови подаци односе претходно
дало писмени пристанак,
б) на основу одлуке или захтјева суда,
в) за потребе министарства надлежног за унутрашње
послове, органа надлежног за борбу против организованог
криминала и корупције и органа надлежног за спречавање
прања новца и финансирања терористичких активности, у
складу са прописима,
г) у вези са поступком извршења или обезбјеђења на
имовини корисника сефа, на основу захтјева суда или дру-
гог надлежног органа.
(3) На обавезе АПИФ-а у погледу прикупљања, обраде
и заштите података из Регистра сефова физичких лица и
Регистра сефова пословних субјеката примјењују се одред-
бе овог закона које уређују Регистар рачуна физичких лица.
(4) АПИФ доноси упутство којим прописује начин
вођења Регистра сефова физичких лица и Регистра сефова
пословних субјеката, начин достављања података, као и да-
вања и коришћења података из ових регистара.
(5) Министар финансија даје претходну сагласност на
упутство АПИФ-а из става 4. овог члана”.
Члан 9.
У члану 38. у ставу 3. послије ријечи: “блокирани,” до-
дају се ријечи: “као и физичким лицима на чијим рачунима
постоје евидентирани, а неизвршени налози за принудну
наплату,”.
Послије става 3. додају се нови ст. 4. и 5, који гласе:
“(4) Овлашћене организације не могу затворити рачун
физичког лица на чијем рачуну постоје евидентирани, а не-
извршени налози за принудну наплату.
(5) Забрањено је овлашћеним организацијама да уче-
сницима обрачунавају и наплаћују накнаду по основу да-
вања или вођења референтне ознаке или другог податка
који омогућава идентификацију појединачне платне тран-
сакције (позив на број, број партије и друго)”.
Члан 10.
У члану 48. у ставу 1. у тачки к) послије ријечи: “субјек-
ту” додају се ријечи: “и физичком лицу”.
38 17
У ставу 1. у тачки л) послије ријечи: “закона” ријеч: “и”
брише се и додаје се запета, а у тачки љ) послије ријечи:
“закона” тачка се замјењује запетом и додају се новe т. м)
и н), које гласе:
“м) физичком лицу затвори рачуне супротно члану 38.
став 4. овог закона,
н) не поступи у складу са чланом 38. став 5. овог закона”.
Члан 11.
Послије члана 49в. додају се нови чл. 49г, 49д, 49ђ. и
49е, који гласе:
“Члан 49г.
(1) Новчаном казном од 10.000 КМ до 40.000 КМ казни-
ће се за прекршај овлашћена организација, ако:
а) физичком лицу не достави информативни преглед
услуга и накнада у складу са чланом 7б. став 1. овог закона,
б) физичком лицу не учини доступним информативни
преглед услуга и накнада у складу са чланом 7б. став 4.
овог закона,
в) физичком лицу не достави, најмање једном годишње
и без накнаде, извјештај о наплаћеним накнадама у складу
са чланом 7в. став 1. овог закона,
г) на захтјев физичког лица не достави извјештај о
наплаћеним накнадама у складу са чланом 7в. став 2. овог
закона,
д) извјештај о накнадама није састављен у складу са
чланом 7в. ст. 3. и 4. овог закона,
ђ) на својој интернет страници не обезбиједи везу са
садржајем на интернет страници Агенције, у складу са чла-
ном 7г. став 2. овог закона,
е) на захтјев физичког лица из члана 8а. став 1. овог
закона не омогући отварање и коришћење основног рачуна
и не поступи у складу са чл. 8а. и 8б. овог закона,
ж) накнаде у вези са основним рачуном наплаћује више
него што је прописано у складу са чланом 8в. овог закона,
з) условљава отварање и коришћење основног рачуна
уговарањем додатних услуга у складу са чланом 8г. став 3.
овог закона,
и) једнострано раскине уговор о основном рачуну су-
протно члану 8д. став 1. овог закона,
j) једнострано раскине уговор о платном рачуну који је
закључен са физичким лицем супротно члану 8д. став 8.
овог закона,
к) обавјештење о раскиду уговора о основном рачуну
не достави физичком лицу у складу са чланом 8д. став 2.
овог закона,
л) обавјештење о раскиду уговора о основном рачуну
не садржи упутство о праву физичког лица на приговор и
могућности заштите његових права пред Омбудсманом за
банкарски систем у оквиру Агенције у складу са чланом 8д.
став 6. овог закона.
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одго-
ворно лице у овлашћеној организацији, новчаном казном у
износу од 2.500 КМ до 10.000 КМ.
Члан 49д.
(1) Новчаном казном од 5.000 КМ до 20.000 КМ казниће
се за прекршај овлашћена организација, ако:
а) при прикупљању и обради података о физичким ли-
цима не поступа у складу са чланом 15ђ. став 2. овог закона,
б) не доставља податке у Регистар сефова физичких
лица и Регистар сефова пословних субјеката у складу са
чланом 15ђ. став 3. овог закона.
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се одго-
ворно лице у овлашћеној организацији, новчаном казном
од 1.000 КМ до 4.000 КМ.
Члан 49ђ.
(1) Новчаном казном од 10.000 КМ до 40.000 КМ казни-
ће се за прекршај АПИФ, ако:
18 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
а) не успостави и не води Регистар сефова физичких
лица и Регистар сефова пословних субјеката у складу са
чланом 15ђ. овог закона,
б) поступа и доставља податке из Регистра сефова фи-
зичких лица супротно члану 15з. став 2. овог закона.
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се одго-
ворно лице у АПИФ-у, новчаном казном од 2.500 КМ до
10.000 КМ.
Члан 49е.
(1) Новчаном казном од 5.000 КМ до 20.000 КМ казни-
ће се субјекат из члана 15з. став 2. овог закона ако подат-
ке добијене из Регистра сефова физичких лица и Регистра
сефова пословних субјеката користи супротно одредбама
овог закона.
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се од-
говорно лице у субјекту, новчаном казном од 1.000 КМ до
4.000 КМ”.
Члан 12.
Послије члана 54б. додају се нови чл. 54в, 54г. и 54д,
који гласе:
“Члан 54в.
АПИФ ће у року од шест мјесеци од дана ступања на
снагу овог закона донијети упутство којим прописује на-
чин вођења регистара сефова физичких лица и пословних
субјеката, начин достављања података, као и давања и ко-
ришћења података из ових регистара.
Члан 54г.
Овлашћене организације дужне су да АПИФ-у доставе
податке о сефовима физичких лица и пословних субјеката,
отвореним прије доношења овог закона, најкасније у року
од три мјесеца од дана доношења упутства из члана 15з.
овог закона.
Члан 54д.
(1) Агенција ће донијети подзаконске прописе везане за
најрепрезентативније услуге повезане са платним рачуни-
ма и извјештаје о накнадама за услуге повезане са платним
рачуном предвиђене овим законом у року од четири мјесе-
ца од дана ступања на снагу овог закона.
(2) До доношења прописа из става 1. овог члана при-
мјењују се подзаконски прописи који су важили до ступања
на снагу овог закона, а који нису са њим у супротности.
(3) Овлашћене организације дужне су да своје посло-
вање, организацију и опште акте ускладе са прописима
Агенције у року од четири мјесеца од дана доношења про-
писа Агенције из става 1. овог члана”.
Члан 13.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 02/1-021-410/22 Потпредсједник
14. априла 2022. године Народне скупштине,
Бањалука Денис Шулић, с.р.
797
На основу члана 80. став 1. тачка 4. Устава Републике
Српске, д о н о с и м
УКАЗ
О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О МЕЂУБАНКАРСКИМ
НАКНАДАМА КОД ПЛАТНИХ ТРАНСАКЦИЈА НА
ОСНОВУ ПЛАТНИХ КАРТИЦА
Проглашавам Закон о међубанкарским накнадама код
платних трансакција на основу платних картица, који је На-
родна скупштина Републике Српске усвојила на Двадесет
првој редовној сједници, одржаној 14. априла 2022. године,
а Вијеће народа 26. априла 2022. године констатовало да се
усвојени Закон о међубанкарским накнадама код платних
38 29.4.2022.
трансакција на основу платних картица не односи на витал-
ни национални интерес ниједног од конститутивних народа
у Републици Српској.
Број: 01-020-1794/22 Предсједник
27. априла 2022. године Републике,
Бањалука Жељка Цвијановић, с.р.
ЗАКОН
О МЕЂУБАНКАРСКИМ НАКНАДАМА КОД ПЛАТНИХ
ТРАНСАКЦИЈА НА ОСНОВУ ПЛАТНИХ КАРТИЦА
Предмет Закона
Члан 1.
Овим законом уређују се међубанкарске накнаде које се
наплаћују при извршавању платних трансакција на основу
платних картица у Републици Српској, код којих су пружа-
лац платних услуга платиоца и пружалац платних услуга
примаоца овлашћене организације за обављање послова
платног промета у смислу закона којим се уређује унутра-
шњи платни промет, као и посебна правила пословања у
вези са издавањем и прихватањем платних инструмената
заснованих на платним картицама.
Примјена Закона
Члан 2.
(1) Одредбе овог закона примјењују се и на платну
трансакцију која се извршава на основу платне картице код
које је један од пружалаца платних услуга из те трансакције
лице обухваћено предметом овог закона, а други пружалац
платних услуга је лице које има дозволу надлежног органа
за обављање послова платног промета у Федерацији Босне
и Херцеговине, односно Брчко Дистрикту Босне и Херце-
говине.
(2) Одредбе овог закона не примјењују се на платне
трансакције које се извршавају на основу посебних инстру-
мената који се могу користити само ограничено, а испуња-
вају најмање један од сљедећих услова:
1) омогућавају њиховом имаоцу прибављање робе и
услуга искључиво у просторијама субјекта који издаје ове
инструменте или код ограничене мреже продаваца робе и
услуга, у складу са уговором који је непосредно закључен
са субјектом који се бави издавањем ових инструмената,
или за прибављање врло ограниченог избора робе и услуга,
2) издају се на захтјев правног лица, предузетника
или субјекта из јавног сектора ради стицања добара или
услуга од добављача робе или пружалаца услуга који су о
томе закључили уговор са издаваоцем тих инструмената, а
уређени су актом надлежног органа јавног сектора да би се
остварили одређени социјални или фискални циљеви.
Значење појединих појмова
Члан 3.
(1) Поједини појмови коришћени у овом закону имају
сљедеће значење:
1) нето накнада је укупан износ новчаних средстава, по-
пуста (олакшица) или других врста подстицаја које издава-
лац прима од картичних система плаћања, прихватиоца или
било ког другог посредника у вези с платним трансакција-
ма на основу платних картица и повезаним активностима,
који је умањен за износ новчаних средстава, попуста (олак-
шица) или других врста подстицаја које издавалац даје кар-
тичним системима плаћања у вези с тим трансакцијама и
активностима,
2) трговачка накнада је накнада коју прихватиоцу плаћа
трговац у вези с платном трансакцијом на основу платне
картице,
3) пружаоци платних услуга су банке и друге овлашће-
не организације за обављање послова платног промета у
складу са законима којима се уређују унутрашњи платни
промет и платне трансакције,
4) прихватилац је пружалац платних услуга који се, у
складу са уговором закљученим са примаоцем плаћања,
29.4.2022. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
обавезао да пружа платне услуге прихватања платних тран-
сакција на основу платне картице и извршавања тих плат-
них трансакција ради преноса новчаних средстава прима-
оцу плаћања,
5) издавалац је пружалац платних услуга који се, у скла-
ду са уговором закљученим са платиоцем, обавезао да том
лицу пружа платне услуге издавања платног инструмента
за иницирање платних трансакција на основу платних кар-
тица и извршавања тих платних трансакција,
6) потрошач је физичко лице, корисник платних услуга,
које закључује уговоре о платним услугама које су предмет
овог закона у сврхе које нису намијењене његовој послов-
ној или другој комерцијалној дјелатности,
7) корисник платних услуга (учесник у платном про-
мету) је физичко или правно лице које користи или је ко-
ристило платну услугу у својству платиоца или примаоца
плаћања или се пружаоцу платних услуга обратило ради
коришћења тих услуга,
8) платилац (дужник из платне трансакције на основу
платне картице) је физичко или правно лице које има рачун
и које даје сагласност да се на терет овог рачуна изврши
налог за плаћање, односно платна трансакција на основу
платне картице, а ако нема рачуна платилац је физичко или
правно лице које даје налог за плаћање,
9) прималац плаћања (повјерилац, трговац) је физичко
или правно лице које је одређено као прималац новчаних
средстава која су предмет платне трансакције на основу
платне картице,
10) платна трансакција је пренос новчаних средстава
који иницира платилац, односно друго лице у његово име
или прималац плаћања, без обзира на однос између плати-
оца и примаоца плаћања,
11) платна трансакција на основу платне картице јесте
платна трансакција која се иницира и извршава на осно-
ву употребе платне картице путем картичног, телекому-
никационог, дигиталног или информационо-технолошког
уређаја или софтвера, у складу с пословним правилима
картичних система плаћања и коришћењем инфраструк-
туре тих система, а која се не сматра кредит (енгл. Credit)
трансфером или дебит (енгл. Debit) трансфером у смислу
закона којим се уређују платне трансакције,
12) платна картица је врста платног инструмента која се
користи за иницирање платне трансакције,
13) кредитна картица је платна картица која се користи
за иницирање трансакције кредитном картицом,
14) трансакција кредитном картицом је платна трансак-
ција на основу платне картице код које се платилац заду-
жује за износ трансакције у цијелости или дјелимично на
унапријед утврђени календарски дан, у складу са условима
утврђеним уговором о издавању кредитне картице, без об-
зира на то да ли се обрачунава и плаћа камата,
15) дебитна картица је врста платне картице која се
користи за иницирање трансакције дебитном картицом,
укључујући и картицу са унапријед уплаћеним средствима
(припејд картицу) и сваку другу платну картицу која није
кредитна картица,
16) трансакција дебитном картицом је платна трансак-
ција на основу платне картице која није трансакција кре-
дитном картицом,
17) картица са унапријед уплаћеним средствима (при-
пејд картица) је врста платне картице на којој је похрањен
електронски новац,
18) пословна картица је платна картица издата по-
словним субјектима која је ограничена за употребу само
у пословне сврхе, а плаћања извршена њеном употребом
наплаћују се на терет ових субјеката,
19) платни бренд је сваки материјални или дигитални
назив, израз, ознака, симбол или њихова комбинација, који-
ма се означава картични систем плаћања у оквиру којег се
извршава платна трансакција на основу платне картице,
20) кобрендирање платног инструмента је укључивање
најмање једног платног бренда и најмање једног бренда
38 19
који није платни бренд на истом платном инструменту за-
снованом на платној картици,
21) платна апликација је рачунарски софтвер или од-
говарајући еквивалент учитан на рачунару, мобилном те-
лефону или било ком другом уређају који омогућава да се
иницира платна трансакција на основу платне картице, као
и да платилац изда платни налог,
22) картични систем плаћања означава јединствен скуп
правила, пракси, стандарда или оперативних смјерница за
извршавање платних трансакција на основу платних карти-
ца, а обухвата и посебно тијело, организацију или субјекта
који доносе одлуке о пословању овог система и одговорни
су за пословање тог система,
23) четворострани картични систем плаћања је картич-
ни систем плаћања у којем се платне трансакције на основу
платних картица извршавају са рачуна платиоца на рачун
примаоца плаћања уз посредовање картичног система
плаћања, издаваоца на страни платиоца и прихватиоца на
страни примаоца плаћања,
24) тространи картични систем плаћања јесте картични
систем плаћања који непосредно пружа услугу прихватања
и издавања платне картице и у оквиру кога се извршавају
платне трансакције на основу платних картица, при чему
се тространи картични систем плаћања који другом пру-
жаоцу платних услуга дâ овлашћење да издаје платне ин-
струменте засноване на платној картици или да прихвата
платне трансакције на основу ових платних инструмената,
односно који те платне инструменте издаје с партнером у
оквиру споразума о кобрендирању или преко заступника −
сматра четвоространим картичним системом плаћања,
25) процесор је лице које пружа техничку услугу обра-
де или преноса налога за плаћање између прихватиоца и
издаваоца,
26) платни инструмент заснован на платној картици је
сваки платни инструмент, укључујући и платну картицу,
рачунар, мобилни телефон или било које друго техничко
средство које садржи платну апликацију, који омогућава
платиоцу да иницира платну трансакцију на основу платне
картице.
(2) Поједини појмови који су дефинисани у законима
којима се уређују платне трансакције и унутрашњи платни
промет имају исто значење и у овом закону, ако није друга-
чије одређено овим законом.
Примјена других закона
Члан 4.
На питања која нису уређена овим законом примјењују
се одредбе закона којима се уређују унутрашњи платни
промет и платне трансакције.
Међубанкарска накнада
Члан 5.
(1) Међубанкарска накнада означава накнаду, укљу-
чујући нето накнаду и било који други уговорени износ
новчаних средстава, која се непосредно или посредно (нпр.
преко трећих лица) плаћа за платну трансакцију на основу
платне картице између издаваоца и прихватиоца који уче-
ствују у извршењу те трансакције.
(2) Међубанкарска накнада код трансакције дебитном
картицом не може бити виша од 0,2% вриједности изврше-
не трансакције.
(3) Међубанкарска накнада код трансакције кредитном
картицом не може бити виша од 0,3% вриједности изврше-
не трансакције.
(4) Пружалац платних услуга не може наплатити нити
понудити међубанкарску накнаду супротно ст. 2. и 3. овог
члана.
(5) Ради примјене ограничења из ст. 2 и 3. овог члана,
сваки уговорени износ новчаних средстава, укључујући
нето накнаду, који има исти предмет или ефекат као међу-
банкарска накнада, а који издавалац прима од картичних
система плаћања, прихватиоца или било ког другог посред-
ника у вези са платним трансакцијама на основу платних
20 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
картица или повезаних активности, сматра се дијелом ме-
ђубанкарске накнаде.
(6) Одредбе овог члана не примјењују се на:
1) платне трансакције на основу платних картица које
се односе на исплату готовог новца на банкоматима, на
шалтерима пружалаца платних услуга или на продајним
мјестима код прималаца плаћања,
2) платне трансакције на основу пословних картица,
3) платне трансакције на основу платних картица које је
издао тространи картични систем плаћања.
(7) Накнаде за активности картичног система плаћања
и накнаде за услуге обраде или преноса налога за плаћање
између прихватиоца и издаваоца (услуге процесора) обаве-
зно се исказују појединачно.
(8) Пружаоци платних услуга дужни су да Агенцији за
банкарство Републике Српске (у даљем тексту: Агенција)
достављају податке о накнадама из овог члана.
(9) Агенција доноси акт којим прописује садржину, ро-
кове и начин достављања података које су пружаоци плат-
них услуга дужни да јој достављају.
Избор платног бренда и платне апликације
Члан 6.
(1) Издавалац има право да укључи два или више разли-
читих платних брендова или платних апликација на плат-
ном инструменту на основу платне картице.
(2) Правилима картичних система плаћања или другим
сличним мјерама не може се спријечити нити ограничити
издавалац да поступи у складу са ставом 1. овог члана.
(3) Приликом закључивања уговора о платној услузи,
потрошач има право да му се изда платни инструмент за-
снован на платној картици са два или више платних брен-
дова, ако пружалац платних услуга нуди такву услугу.
(4) Пружалац платних услуга је дужан да у примјере-
ном року прије закључења уговора о платној услузи потро-
шачу достави јасне и објективне информације о платним
брендовима са којим је та услуга повезана, као и о њиховим
карактеристикама, укључујући њихове могућности и при-
мјенљивост, трошкове и мјере заштите.
(5) Све разлике у третману издавалаца или прихватила-
ца садржане у правилима картичног система плаћања или у
одредбама уговора о давању одобрења за приступање овом
систему, а које су посљедица укључивања два или више ра-
зличитих платних брендова или више платних апликација
истог платног бренда на платном инструменту заснованом
на платној картици, заснивају се на објективним разлозима
и недискриминацији.
(6) Посебно тијело картичног система плаћања не може
издаваоцу или прихватиоцу наметнути обавезу извјешта-
вања, обавезу плаћања накнада или друге сличне обавезе
са истим циљем или ефектом, за платне трансакције које
се не извршавају коришћењем тог система, а извршавају се
употребом уређаја на коме је присутан и платни бренд тог
система.
(7) Начела усмјеравања или еквивалентне мјере на-
мијењене усмјеравању платних трансакција кроз специ-
фичан канал или поступак, као и други технички и сигур-
носни стандарди и захтјеви у вези са употребом два или
више платних брендова и платних апликација на платном
инструменту заснованом на платној картици обавезно су
недискриминаторни и примијењени на недискриминаторан
начин.
(8) Картични системи плаћања, издаваоци, прихватио-
ци, процесори и други пружаоци техничких услуга не могу
на платним инструментима заснованим на платној картици
или на опреми која се примјењује на мјесту продаје успо-
ставити аутоматске механизме, софтвер или друге уређаје
којима би се платиоцу или трговцу ограничио избор плат-
ног бренда или платне апликације приликом употребе плат-
ног инструмента заснованог на платној картици.
(9) Прималац плаћања може на опреми коју користи на
свом мјесту продаје употребљавати аутоматски механизам
38 29.4.2022.
којим се врши избор одређеног платног бренда или платне
апликације, али му није дозвољено да ограничи платиоца
да изабере платни бренд или платну апликацију који би
били различити од оних који су одабрани тим аутоматским
механизмом, под условом да тај прималац плаћања прихва-
та изабрани платни бренд или платну апликацију.
Раздвајање накнада
Члан 7.
(1) Прихватилац је дужан да примаоцу плаћања нуди
и обрачунава појединачно трговачке накнаде за различите
врсте платних картица и различите брендове за чију се упо-
требу плаћају различите међубанкарске накнаде или разли-
чите накнаде картичних система плаћања.
(2) У случају из става 1. овог члана, прихватилац може
примаоцу плаћања обрачунати јединствену накнаду за
све или више врста платних картица и платних брендова
које тај прималац плаћања прихвата, само ако је прима-
лац плаћања то од њега захтијевао у писаној форми, након
пријема понуде из става 1. овог члана.
(3) У уговору о платној услузи који закључује са при-
маоцем плаћања, прихватилац је дужан да појединачно
прикаже информације о износу свих накнада из става 1.
овог члана (трговачка накнада, међубанкарска накнада и
накнада картичног система плаћања), и то за све платне
брендове и врсте платних картица, осим ако је прималац
плаћања, након пријема понуде из става 1. овог члана, зах-
тијевао у писаној форми другачије поступање прихвати-
оца.
Правило о прихватању свих картица
Члан 8.
(1) Пружаоци платних услуга могу обавезати примао-
це плаћања, који прихватају платни инструмент заснован
на платној картици једног издаваоца, да прихватају и друге
платне инструменте засноване на платним картицама који
су издати у оквиру истог картичног система плаћања, само
ако су испуњени сљедећи услови:
1) платни инструменти су засновани на истом платном
бренду и истој врсти платне картице (дебитна или кредитна
картица),
2) платни инструменти засновани на платним картица-
ма издају се потрошачима,
3) међубанкарска накнада код платних трансакција које
се извршавају примјеном ових платних инструмената обра-
чунава се и наплаћује у складу са чланом 5. овог закона.
(2) Одредбе става 1. овог члана не доводе у питање
право картичних система плаћања или пружаоца платних
услуга да утврде да платне картице не могу бити одбије-
не по основу идентитета издаваоца или корисника платне
картице.
(3) Прималац плаћања, који одлучи да не прихвати све
платне инструменте засноване на платним картицама одре-
ђеног картичног система плаћања, дужан је да о томе јасно
и недвосмислено обавијести потрошача, истовремено са
давањем обавјештења о платним инструментима заснова-
ним на платним картицама тог картичног система плаћања
које тај прималац плаћања прихвата.
(4) Прималац плаћања је дужан да информације из ста-
ва 3. овог члана видно истакне на улазу у продајни објекат
и на наплатном мјесту.
(5) У случају трговине коришћењем средстава комуни-
кације на даљину (нпр. електронска трговина), прималац
плаћања је дужан да информације из става 3. овог члана
објави на својој интернет страници или на другом одгова-
рајућем електронском или мобилном медију, при чему се
ове информације обавезно пружају платиоцу у примјере-
ном року, а прије него што закључи уговор са примаоцем
плаћања.
(6) Издавалац је дужан да обезбиједи да платни инстру-
мент заснован на платној картици буде електронски и ви-
зуелно препознатљив, на начин који омогућава примаоцу
плаћања и платиоцу да недвосмислено идентификују плат-
29.4.2022. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
ни бренд и врсту платне картице (дебитна, кредитна или
пословна картица) коју је платилац изабрао.
Недозвољени утицај на примаоца плаћања код употребе
платних инструмената
Члан 9.
(1) Правилима картичних система плаћања и угово-
ром између прихватиоца и примаоца плаћања или на било
који други начин који укључује утицај картичних система
плаћања или прихватиоца, не може се примаоцу плаћања
забранити да:
1) усмјери потрошача на употребу било ког платног ин-
струмента,
2) даје предност платним инструментима заснованим на
платним картицама одређеног картичног система плаћања,
3) обавијести платиоца о међубанкарским накнадама,
накнадама картичних система плаћања и трговачким нак-
надама које плаћа.
(2) Ставом 1. овог члана не доводе се у питање одредбе
о накнадама, попустима или другим механизмима усмјера-
вања, утврђене законом којим је уређен платни промет и
заштита потрошача.
(3) Банка не може да закључивање уговора о прихва-
тању и извршавању платних трансакција на основу платне
картице са примаоцем плаћања услови пружањем услуге
плаћања са повратом готовине.
(4) Прималац плаћања има право на накнаду од при-
хватиоца по основу пружања услуге плаћања са повратом
готовине, у складу са закљученим уговором о прихватању
и извршавању платних трансакција на основу платне кар-
тице са банком и законом којим се уређују облигациони
односи.
(5) Прихватилац је дужан да примаоцa плаћања ин-
формише о висини накнаде коју прихватилац наплаћује
од издаваоца по основу услуге плаћања са повратом го-
товине.
Информације за примаоца плаћања о појединачним
платним трансакцијама на основу платних картица
Члан 10.
(1) Након извршења појединачне платне трансакције на
основу платне картице, прихватилац је дужан да примаоцу
плаћања достави сљедеће информације:
1) референтну ознаку која примаоцу и платиоцу
плаћања омогућава идентификацију појединачне платне
трансакције на основу платне картице,
2) износ појединачне платне трансакције у валути
у којој је извршено плаћање у корист рачуна примаоца
плаћања,
3) износ свих накнада које се односе на појединачну
платну трансакцију на основу платне картице, са посеб-
но назначеним износом трговачке накнаде, међубанкарске
накнаде и накнаде картичног система плаћања.
(2) Информације из става 1. овог члана могу бити збир-
но приказане по платном бренду, платној апликацији, врсти
платног инструмента и износу међубанкарских накнада
које се примјењују на платну трансакцију, ако је прималац
плаћања претходно дао сагласност у писаној форми или
форми електронског документа.
(3) Уговором између прихватиоца и примаоца плаћања
може се утврдити да се информације из става 1. овог чла-
на достављају или чине доступним периодично, а најмање
једном мјесечно, на уговорени начин, који омогућава при-
маоцу плаћања да их чува и репродукује у неизмијењеном
облику.
Заштита права и интереса корисника платних услуга
Члан 11.
(1) Ако се издавалац или прихватилац не придржавају
одредаба овог закона или прописа донесених на основу
њега, корисник платних услуга физичко лице има право
на заштиту својих права и интереса у складу са законом
38 21
којим се уређује унутрашњи платни промет и законом
којим се уређује пословање банака, а којим је уређена
област заштите права и интереса корисника финансијских
услуга.
(2) На поступак остваривања заштите права и интере-
са корисника платних услуга из става 1. овог члана при-
мјењују се одредбе закона којим се уређује пословање ба-
нака, а којим је уређена област заштите права и интереса
корисника финансијских услуга.
Надзор над пружаоцима платних услуга и картичних
система плаћања, процесора и других пружалаца
техничких услуга
Члан 12.
(1) Агенција врши надзор над примјеном одредаба овог
закона код банака на начин и у поступку који су прописани
законом којим се уређује пословање банака, закона којим се
уређује унутрашњи платни промет, закона којим се уређују
платне трансакције, другим законима, као и прописима до-
несеним на основу овог и других закона.
(2) Агенција врши надзор над примјеном одредаба овог
закона код осталих пружалаца платних услуга и јавног по-
штанског оператера на начин и у поступку који су пропи-
сани законом којим се уређује унутрашњи платни промет и
посебним законима.
(3) Ако се у поступку надзора из ст. 1. и 2. овог члана
утврди да је субјекат надзора поступио супротно овом за-
кону или прописима донесеним на основу њега, Агенција
према њему предузима мјере које према том субјекту може
предузети у складу са законом којим се уређује пословање
банака, законом којим се уређује унутрашњи платни про-
мет и посебним законима, укључујући и изрицање новчане
казне коју, у складу са одредбама тог закона, може изрећи
том субјекту и члану његовог органа управљања, односно
одговорном лицу у том субјекту.
(4) Агенција, сходном примјеном закона којим се
уређује унутрашњи платни промет, закона којим се уређују
платне трансакције, закона којим се уређује пословање
банака и других посебних закона, врши контролу над при-
мјеном одредаба овог закона од стране картичних система
плаћања, процесора и других пружалаца техничких услуга
којима се подржава извршавање платних трансакција које
су предмет овог закона, односно лица која су одговорна за
пословање ових субјеката.
(5) Агенција може, писменим путем, захтијевати од
картичног система плаћања, процесора и других пружа-
лаца техничких услуга да, у остављеном року, доставе све
информације и податке потребне за контролу поштовања
одредаба овог закона о међубанкарској накнади.
(6) У поступку контроле из става 4. овог члана, Аген-
ција може изрећи сљедеће мјере:
1) наложити усклађивање пословања са овим законом,
2) привремено забранити пружање једне или више
услуга, у трајању до годину дана,
3) поднијети захтјев надлежном органу за покретање
принудне ликвидације контролисаног субјекта.
(7) Субјекат, односно лице из става 4. овог члана које
нема сједиште или огранак уписан у регистар надлежног
органа у Републици Српској, дужно је да обавијести Аген-
цију о свом пословном имену, сједишту и начину на који
ће се с њиме обављати комуникација, да са Агенцијом
сарађује и да јој на њен захтјев доставља све тражене по-
датке и документацију у вези с примјеном одредаба овог
закона.
Надзор над трговцима
Члан 13.
Надзор над примјеном одредаба овог закона и инспек-
цијски надзор, који се односе на трговце као примаоце
плаћања, врше надлежни органи одређени законом којим
се уређује заштита потрошача и органи надлежни за ин-
спекцијски надзор, у складу са законом којим се уређује
рад инспекција у Републици Српској.
22 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
Новчана казна у поступку остваривања заштите права и
интереса корисника платних услуга
Члан 14.
(1) Новчаном казном од 10.000 КМ до 40.000 КМ казни-
ће се пружалац платних услуга, ако:
1) наплати или понуди међубанкарску накнаду супрот-
но овом закону (члан 5. ст. 2, 3. и 4),
2) нуди платну услугу издавања платног инструмента за-
снованог на платној картици са два или више платних брен-
дова, па одбије да овај платни инструмент изда потрошачу
под условима под којима ту услугу нуди (члан 6. став 3),
3) у примјереном року, прије закључења уговора о изда-
вању платног инструмента заснованог на платној картици
са два или више платних брендова, не достави потрошачу
јасне и објективне информације о платним брендовима са
којима је услуга издавања тог платног инструмента повеза-
на, као и о њиховим карактеристикама, укључујући њихове
могућности и примјенљивост, трошкове и мјере заштите
(члан 6. став 4),
4) на платном инструменту заснованом на платној кар-
тици или на опреми која се примјењује на мјесту продаје
установи аутоматске механизме, софтвер или друге уређаје
којима би се платиоцу или примаоцу плаћања ограничио
избор платног бренда или платне апликације при употреби
платног инструмента заснованог на платној картици (члан
6. став 8),
5) трговачке накнаде примаоцу плаћања не нуди или
не обрачунава појединачно за различите врсте и брендове
платних картица за чију се употребу плаћају различите ме-
ђубанкарске накнаде или различите накнаде картичних си-
стема плаћања (члан 7. став 1), односно ако супротно овом
закону обрачунава трговцу јединствену накнаду за све или
више врста и брендова платних картица које тај прималац
плаћања прихвата (члан 7. став 2),
6) у уговору о платној услузи који закључује са примао-
цем плаћања не прикаже појединачно за све платне брендо-
ве и врсте платних картица информације о износу свих нак-
нада (трговачка накнада, међубанкарска накнада и накнада
картичних система плаћања) (члан 7. став 3),
7) се прималац плаћања који прихвата платни инстру-
мент заснован на платној картици једног издаваоца обаве-
же да прихвата и друге платне инструменте засноване на
платним картицама који су издати у оквиру истог картич-
ног система плаћања, а да притом нису испуњени услови
прописани овим законом (члан 8. став 1),
8) не обезбиједи да платни инструмент заснован на
платној картици буде електронски и визуелно препозна-
тљив, на начин који омогућава примаоцу плаћања и плати-
оцу да недвосмислено идентификују платни бренд и врсту
платне картице коју је изабрао платилац (члан 8. став 6),
9) забрани трговцу да усмјери потрошача на употребу
било ког платног инструмента, да даје предност платним
инструментима заснованим на платним картицама одре-
ђеног картичног система плаћања или да обавијести пла-
тиоца о међубанкарским накнадама, накнадама картичних
система плаћања и трговачким накнадама које плаћа (члан
9. став 1),
10) након извршења појединачне платне трансакције на
основу платне картице, примаоцу плаћања у уговореним
роковима и на уговорени начин не достави референтну
ознаку која примаоцу плаћања омогућава идентификацију
ове платне трансакције, износ те платне трансакције у ва-
лути у којој је одобрен платни рачун примаоца плаћања и
износ свих накнада које се односе на ту платну трансакцију,
са посебно назначеним износом трговачке накнаде, међу-
банкарске накнаде и накнаде картичног система плаћања
(члан 10),
11) наплати или понуди међубанкарску накнаду супрот-
но овом закону (члан 16).
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одго-
ворно лице пружаоца платних услуга, новчаном казном од
2.500 КМ до 10.000 КМ.
38 29.4.2022.
Прекршаји примаоца плаћања
Члан 15.
(1) Новчаном казном од 5.000 КМ до 20.000 КМ казниће
се прималац плаћања који је правно лице, ако:
1) ограничи платиоца да изабере платни бренд или
платну апликацију коју прималац плаћања прихвата, а који
су различити од платног бренда или платне апликације који
би били одабрани примјеном аутоматског механизма који
прималац плаћања употребљава на свом мјесту продаје
(члан 6. став 9),
2) не обавијести потрошача о томе да не прихвата
све платне инструменте засноване на платним картица-
ма одређеног картичног система плаћања, и то јасно и
недвосмислено, истовремено с давањем обавјештења о
платним инструментима заснованим на платним карти-
цама тог картичног система плаћања које прихвата (члан
8. став 3),
3) информације не истакне видно на улазу у продајни
објекат и на наплатном мјесту (члан 8. став 4),
4) у случају трговине коришћењем средстава комуника-
ције на даљину, информације не објави на својој интернет
страници или на другом одговарајућем електронском или
мобилном медију или ове информације не пружи платиоцу
у примјереном року прије закључења уговора (члан 8. став
5).
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се одго-
ворно лице примаоца плаћања који је правно лице, новча-
ном казном од 500 КМ до 2.000 КМ.
(3) За прекршај из става 1. овог члана казниће се прима-
лац плаћања који је предузетник, новчаном казном од 200
КМ до 800 КМ.
(4) За прекршај из става 1. овог члана казниће се прима-
лац плаћања који је физичко лице, новчаном казном од 100
КМ до 400 КМ.
Привремено одступање од прописане висине
међубанкарске накнаде
Члан 16.
(1) Изузетно од члана 5. став 2. овог закона, пружалац
платне услуге може у року од три мјесеца од ступања на
снагу овог закона нудити и наплатити међубанкарску нак-
наду за трансакције дебитном картицом у износу већем од
прописаног износа, али не већем од 0,5% вриједности извр-
шене трансакције дебитном картицом.
(2) Изузетно од члана 5. став 3. овог закона, пружалац
платне услуге може у року од три мјесеца од ступања на
снагу овог закона нудити и наплатити међубанкарску нак-
наду за трансакције кредитном картицом у износу већем
од прописаног износа, али не већем од 0,6% вриједности
извршене трансакције кредитном картицом.
Важење платних инструмената заснованих на
платној картици
Члан 17.
Платни инструменти засновани на платној картици
издати до дана истека рока за усклађивање пружаоца плат-
них услуга са овим законом, могу се користити до истека
рока важења који је означен на тим инструментима, без об-
зира на то да ли је издавалац поступио у складу са чланом
8. став 6. овог закона.
Доношење подзаконских прописа
Члан 18.
Агенција ће донијети подзаконски пропис из члана 5.
став 9. овог закона у року од мјесец дана од дана ступања
на снагу овог закона.
Усклађивање са одредбама овог закона
Члан 19.
Пружаоци платних услуга дужни су да своје пословање
и интерне акте ускладе са одредбама овог закона у року од
три мјесеца од дана ступања на снагу овог закона.
29.4.2022. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
Ступање на снагу
Члан 20.
Овај закон се објављује у “Службеном гласнику Репу-
блике Српске”, а ступа на снагу три мјесеца од дана обја-
вљивања.
Број: 02/1-021-409/22 Потпредсједник
14. априла 2022. године Народне скупштине,
Бањалука Денис Шулић, с.р.
798
На основу члана 182. Пословника Народне скупштине
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
број 66/20), Народна скупштина Републике Српске, на Два-
десет првој редовној сједници, одржаној 14. априла 2022.
године, донијела је с љ е д е ћ и
ЗАКЉУЧАК
У ВЕЗИ СА ЗАКОНОМ О КУЛТУРНИМ ДОБРИМА
1. Народна скупштина Републике Српске позива Владу
Републике Српске и Општину Козарска Дубица да размотре
могућност оснивања завичајног музеја у Козарској Дубици.
2. Овај закључак ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 02/1-021-408/22 Потпредсједник
14. априла 2022. године Народне скупштине,
Бањалука Денис Шулић, с.р.
799
На основу члана 84а. ст. 1. и 2. Закона о пензијском и ин-
валидском осигурању (“Службени гласник Републике Срп-
ске”, бр. 134/11, 82/13, 103/15, 111/21 и 15/22) и члана 43. ст.
1. и 3. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гла-
сник Републике Српске”, број 118/08), Влада Републике Срп-
ске, на 167. сједници, одржаној 28.4.2022. године, д о н о с и
ОД Л У КУ
О ВАНРЕДНОМ УСКЛАЂИВАЊУ ОПШТЕГ БОДА И
ПЕНЗИЈА
I износу од 40.000.000 КМ ради обезбјеђивања средстава за
Општи бод се ванредно усклађује почевши од 1. маја
2022. године, тако да се повећава за 10%.
II
Пензије остварене до 30. априла 2022. године ванредно
се усклађују почевши од 1. маја 2022. године, тако да се
повећавају за 10%.
III
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-1281/22 Предсједник
28. априла 2022. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
800
На основу члана 85. став 4. Закона о пензијском и инва-
лидском осигурању (“Службени гласник Републике Српске”,
бр. 134/11, 82/13, 103/15, 111/21 и 15/22) и члана 43. ст. 1. и
3. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на
167. сједници, одржаној 28.4.2022. године, д о н о с и
ОД Л У КУ
О ОДРЕЂИВАЊУ ИЗНОСА НАЈНИЖЕ ПЕНЗИЈЕ
I - доспијеће, висина камате, начин и рокови исплате
Одређују се износи најниже пензије у смислу члана 85.
Закона о пензијском и инвалидском осигурању од 1. маја
2022. године, како слиједи:
38 23
- најнижа пензија из члана 85. став 2. Закона износи
242,55 КМ,
- најнижа пензија из члана 85. став 3. тачка а) износи
291,08 КМ,
- најнижа пензија из члана 85. став 3. тачка б) износи
339,60 КМ,
- најнижа пензија из члана 85. став 3. тачка в) износи
388,15 КМ,
- најнижа пензија из члана 85. став 3. тачка г) износи
485,19 КМ.
II
Исплата најниже пензије у складу са тачком 1. ове одлу-
ке почиње од 1. маја 2022. године.
III
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-1280/22 Предсједник
28. априла 2022. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
801
На основу члана 19. тачка в) Закона о задуживању, дугу
и гаранцијама Републике Српске (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, бр. 71/12, 52/14, 114/17, 131/20, 28/21 и
90/21), члана 15. тачка г) и члана 43. став 3. Закона о Влади
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08) и тачке IV Одлуке о дугорочном задуживању
Републике Српске за 2022. годину (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, број 121/21), Влада Републике Српске, на
166. сједници, одржаној 21.4.2022. године, д о н о с и
ОД Л У КУ
О ЧЕТРДЕСЕТ ОСМОЈ ЕМИСИЈИ ОБВЕЗНИЦА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЈАВНОМ ПОНУДОМ
I
Република Српска емитује обвезнице јавном понудом у
намјене прописане чланом 14. Закона о задуживању, дугу и
гаранцијама Републике Српске.
II
Основни елементи емисије су:
- пуни назив и адреса емитента: Република Српска, Трг
Републике Српске 1, 78 000 Бања Лука,
- ознака и регистарски број у Регистру емитената код
Комисије за хартије од вриједности Републике Српске: Ре-
публика Српска се не уписује у Регистар емитената код Ко-
мисије за хартије од вриједности Републике Српске,
- назив органа који је донио Одлуку: Одлуку о дугороч-
ном задуживању Републике Српске за 2022. годину доније-
ла је Народна скупштина Републике Српске,
- начин коришћења средстава: за намјене прописане
чланом 14. Закона о задуживању, дугу и гаранцијама Репу-
блике Српске,
- врста емисије: емисија обвезница јавном понудом које
гласе на име,
- редни број емисије, ознака врсте и класа хартија од
вриједности: четрдесет осма емисија дугорочних обвезни-
ца јавном понудом,
- број, номинална вриједност хартија од вриједности и
укупна вриједност емисије: 40.000 обвезница номиналне
вриједности 1.000 КМ, укупне вриједности емисије у изно-
су од 40.000.000 КМ,
главнице и камате: доспијеће емисије је седам година од
дана регистрације емисије у Централном регистру хартија
од вриједности а.д. Бања Лука (у даљем тексту: Централ-
24 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
ни регистар), камата је 3,5% на годишњем нивоу, главница
се исплаћује једнократно по доспијећу (по истеку рока од
седам година од дана регистрације емисије), а камата се
исплаћује једном годишње (по истеку сваке године од дана
регистрације емисије),
- укупан број и вриједност до сада емитованих обвезни-
ца: до сада је Република Српска емитовала седамдесет три
емисије обвезница – девет емисија за измирење обавеза по
основу старе девизне штедње, двије емисије за измирење
обавеза према добављачима, једну емисију за измирење
обавеза по извршним судским одлукама, 15 емисија обве-
зница за измирење обавеза по основу ратне штете, а све
у укупном износу од 1.039.579.851 КМ и четрдесет шест
емисија дугорочних обвезница Републике Српске јавном
понудом у износу од 1.818.767.000 КМ,
- износ регистрованог основног капитала: емитент нема
регистровани основни капитал,
- права и ограничења права: право на поврат главнице и
на наплату припадајуће камате,
- нико нема право прече куповине,
- продајна цијена: продајна цијена утврђује се у процен-
ту од номиналне вриједности, у складу са ограничењима
из Одлуке о дугорочном задуживању Републике Српске за
2022. годину,
- критеријум успјешности емисије: емисија нема поста-
вљени критеријум успјешности,
- вријеме почетка уписа: 15 дана од дана објављивања
јавног позива,
- вријеме завршетка: два дана од почетка уписа,
- мјесто уписа и уплате: упис се врши код овлашћених
берзанских посредника, на Бањалучкој берзи а.д. Бања
Лука (у даљем тексту: Бањалучка берза), обвезнице се про-
дају на Бањалучкој берзи, уплата се врши у року и на рачун
који буду одређени у јавном позиву,
- емитент задржава право на завршетак поступка јав-
не понуде хартија од вриједности – прије истека утврђеног
рока за њихов упис и уплату.
III
1) Бањалучка берза на крају јавне понуде обвезница са-
чињава извјештај у складу са прописима којим се уређује
пословање Бањалучке берзе и доставља тај извјештај
Централном регистру, члановима Бањалучке берзе и Ми-
нистарству финансија.
2) Централни регистар, по захтјеву, доставља Ми-
нистарству финансија обрађене податке који садрже иден-
тификационе податке о купцима обвезница.
3) Министарство финансија, након провјере обављених
уплата, доставља Централном регистру одлуку о емисији и
захтјев за регистрацију обвезница, у складу са прописима
којим се уређује регистрација хартија од вриједности.
4) На основу захтјева Министарства финансија, Цен-
трални регистар врши регистрацију обвезница и о реги-
страцији обавјештава Бањалучку берзу.
5) На основу извјештаја о регистрацији Централног ре-
гистра, Бањалучка берза уврштава обвезнице на берзанско
тржиште.
IV
1) Република Српска може у било које вријеме откупити
обвезнице ове емисије, по било којој цијени на тржишту
или на други начин, у складу са одлуком Владе Републике
Српске, под условом да у случају куповине јавном пону-
дом таква понуда буде једнако доступна свим власницима
обвезница.
2) Власник обвезнице нема право да тражи пријевреме-
но доспијеће обвезница, тј. прогласи било коју обвезницу
доспјелом и плативом прије њеног доспијећа.
V отплате): једна година,
Средства за измирење обавеза по овој емисији обезбје-
ђују се из буџета Републике Српске.
38 29.4.2022.
VI
Камата, односно главница исплаћује се на дан обрачуна
камате, односно доспијећа главнице, а најкасније у року од
три дана од дана обрачуна, односно доспијећа, преносом
средстава на рачун власника обвезнице.
VII
У случају кашњења са исплатом камате, односно глав-
нице из обвезница, Министарство финансија платиће за-
конску затезну камату послије истека рока из тачке VI ове
одлуке до дана исплате.
VIII
Обвезнице представљају директну и безусловну обаве-
зу Републике Српске, међусобно су равноправне и најмање
су у истом рангу са свим другим садашњим и будућим оба-
везама за чије извршење средства обезбјеђује Република
Српска.
IX
Ако емисија обвезница не буде реализована по прихва-
тљивим условима за Републику Српску, емитент ће купци-
ма обвезница вратити уплаћена средства.
X
Овлашћује се министар финансија за спровођење свих
активности, припрему и доношење потребних аката и обја-
ве с циљем реализације емисије обвезница.
XI
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-1296/22 Предсједник
21. априла 2022. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
802
На основу чл. 41. и 42. Закона о задуживању, дугу и га-
ранцијама Републике Српске (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, бр. 71/12, 52/14, 114/17, 131/20, 28/21 и 90/21),
а у складу са Одлуком о износу гаранција које може издати
Република Српска у 2022. години (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, број 121/21) и Уредбом о поступку издавања
гаранција Републике Српске (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 15/21 и 65/21), Влада Републике Српске, на 167.
сједници, одржаној 28.4.2022. године, д о н о с и
ОД Л У КУ
О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ ЗА ИЗДАВАЊЕ ГАРАНЦИЈЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА КРЕДИТНО ЗАДУЖЕЊЕ ЈЗУ
БОЛНИЦА “СВЕТИ ВРАЧЕВИ” БИЈЕЉИНА
I
Овом одлуком даје се сагласност за издавање гаран-
ције Републике Српске за кредитно задужење ЈЗУ Болница
“Свети Врачеви” Бијељина код Нова банка а.д. Бања Лука у
износу од 5.000.000 КМ.
II
1) Република Српска, као давалац гаранције, безуслов-
но гарантује правовремено плаћање свих обавеза према
уговору који ће се закључити између ЈЗУ Болница “Свети
Врачеви” Бијељина и Нова банка а.д. Бања Лука.
2) Уговор о кредитном задужењу закључиће се под сље-
дећим условима:
- износ кредита: 5.000.000 КМ,
- период отплате: десет година,
- период одгоде плаћања главнице (урачунат у период
- каматна стопа номинална: 3,83% и
- каматна стопа ефективна: 3,9%.
29.4.2022. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
III
Намјена кредитног задужења је измирење пренесених
обавеза према добављачима и пренесених обавеза према
запосленим радницима и сарадницима.
IV
Дужник и корисник по кредиту је ЈЗУ Болница “Свети
Врачеви” Бијељина.
V
У случају доспјелог и неплаћеног ануитета од ЈЗУ Бол-
ница “Свети Врачеви” Бијељина према банци, Република
Српска извршиће плаћање свих доспјелих и неплаћених
ануитета из буџета Републике Српске.
VI
Све активности у вези са набавком и употребом кре-
дита реализоваће ЈЗУ Болница “Свети Врачеви” Бијељина.
VII
Овлашћују се министар финансија и министар здравља
и социјалне заштите да потпишу:
- Гаранцију Републике Српске за кредитно задужење
ЈЗУ Болница “Свети Врачеви” Бијељина и
- Уговор о регулисању међусобних права и обавеза
између Републике Српске - Министарства финансија, Ми-
нистарства здравља и социјалне заштите и ЈЗУ Болница
“Свети Врачеви” Бијељина.
VIII
За спровођење ове одлуке задужују се Министарство
финансија, Министарство здравља и социјалне заштите и
ЈЗУ Болница “Свети Врачеви” Бијељина.
IX
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-1282/22 Предсједник
28. априла 2022. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
803
На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08) и члана 18. Закона о републичкој управи (“Службе-
ни гласник Републике Српске”, бр. 115/18, 111/21 и 15/22),
Влада Републике Српске, на 166. сједници, одржаној
21.4.2022. године, д о н о с и
ОД Л У КУ
O ИЗМЈЕНИ И ДОПУНАМА ОДЛУКЕ О ОДРЕЂИВАЊУ
ПРИОРИТЕТНИХ ПРОЈЕКТА ИЗ ПРОГРАМА
ЈАВНИХ ИНВЕСТИЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА
ФИНАНСИРАЊЕ ИЗ БУЏЕТА У 2022. ГОДИНИ, СА
РАСПОДЈЕЛОМ СРЕДСТАВА (“Службени гласник
Републике Српске”, бр. 9/22, 12/22, 14/22, 17/22, 19/22,
23/22, 30/22, 32/22 и 33/22)
I
У Одлуци о одређивању приоритетних пројеката из
Програма јавних инвестиција Републике Српске за финан-
сирање из Буџета у 2022. години, са расподјелом средстава
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 9/22, 12/22,
14/22, 17/22, 19/22, 23/22, 30/22, 32/22 и 33/22), у тачки I у
подтачки (2) износ: “74.136.319,00 КМ” замјењује се изно-
сом: “106.759.368,00 КМ”; у подтачки (2) у алинеји 35. бри-
ше се тачка, ставља се запета, а послије алинеје 35. додају
се алинеје 36 – 44, које гласе:
“36. обезбјеђење средстава Олимпијском центру ‘Ја-
хорина’ за реализацију инфраструктурних радова на Јахо-
рини, носилац пројекта Олимпијски центар ‘Јахорина’ а.д.
Пале, вриједност пројекта 15.000.000,00 КМ.
38 25
37. модернизација главне улице у општини Петровац,
носилац пројекта Општина Петровац, вриједност пројекта
64.112,00 КМ,
38. изградња дјечијег вртића у општини Пелагићево -
наставак финансирања, носилац пројекта Општина Пела-
гићево, вриједност пројекта 450.000,00 КМ,
39. изградња Полицијске станице у Власеници - наста-
вак финансирања, носилац пројекта Општина Власеница,
вриједност пројекта 260.762,00 КМ,
40. систем видео-надзора Града Приједора, носилац про-
јекта Град Приједор, вриједност пројекта 100.000,00 КМ,
41. реконструкција, адаптација и санација школских
објеката у Републици Српској, носилац пројекта Ми-
нистарство просвјете и културе Републике Српске, вријед-
ност пројекта 1.550.000,00 КМ,
42. набавка комби возила за ЈУ Народно позориште
Републике Српске, Бањалука, носилац пројекта Јавна уста-
нова Народно позориште Републике Српске, Бањалука,
вриједност пројекта 87.750,00 КМ,
43. пројектовање и изградња нове дионице пута МI-109
(стара ознака М-20) Гацко-Фоча, дионица Тјентиште-Брод
на Дрини, поддионица од Тјентишта до Космана, укљу-
чујући мост на ријеци Дрини, носилац пројекта Јавно пре-
дузеће ‘Путеви Републике Српске’ д.о.о. Бањалука, вријед-
ност пројекта 5.110.425,00 КМ,
44. рехабилитација магистралног пута МI-111 (стара
ознака М-18) Брод на Дрини (Фоча) – Хум (Шћепан Поље),
носилац пројекта Јавно предузеће ‘Путеви Републике Срп-
ске’ д.о.о. Бањалука, вриједност пројекта 10.000.000,00 КМ”.
II
У тачки III послије ријечи: “Фонд за пензијско и инва-
лидско осигурање Републике Српске” брише се слово: “и”
и додаје се запета, а послије ријечи: “Општина Лакташи”
умјесто тачке ставља се запета и додају се ријечи: “Олим-
пијски центар ‘Јахорина’ а.д. Пале, Општина Петровац,
Општина Пелагићево, Општина Власеница, Министар-
ство просвјете и културе Републике Српске, Јавна уста-
нова Народно позориште Републике Српске, Бањалука, и
Јавно предузеће ‘Путеви Републике Српске’ д.о.о. Бања-
лука”.
III
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-1295/22 Предсједник
21. априла 2022. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08) и члана 53. став 1. тачка a) Закона о државним слу-
жбеницима (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републике Српске, на
166. сједници, одржаној 21.4.2022. године, д о н o с и
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
РЕПУБЛИЧКЕ УПРАВЕ ЗА ИГРЕ НА СРЕЋУ
1. Александар Дошић, доктор техничких наука, разрје-
шава се дужности вршиоца дужности директора Републич-
ке управе за игре на срећу.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-1283/22 Предсједник
21. априла 2022. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08)
и члана 50. Закона о управним споровима (“Службени гла-
сник Републике Српске”, бр. 109/05 и 63/11), поступајући по
26 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
пресуди Окружног суда у Бањој Луци, број: 11 0 У 029599
21 У, од 21.2.2022. године, Влада Републике Српске, на 166.
сједници, одржаној 21.4.2022. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
1. Којим се Младен Симић, дипломирани инжењер
електротехнике, враћа на радно мјесто директора Репу-
бличке управе за игре на срећу на које је именован Рје-
шењем Владе Републике Српске о постављењу директора
Републичке управе за игре на срећу (“Службени гласник
Републике Српске”, број 45/21), а у поступку извршења
правоснажне пресуде Окружног суда у Бањој Луци, број:
11 0 У 029599 21 У, од 21.2.2022. године.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-1284/22 Предсједник
21. априла 2022. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
804
Министар просвјете и културе, на основу члана 76. став
2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, број 115/18) и члана 35. став 7, а у вези са
чланом 38. став 1. Закона о библиотечко-информационој
дјелатности (“Службени гласник Републике Српскe”, бр.
44/16 и 62/18), у поступку разрјешења чланова Управног
одбора ЈУ Народна библиотека Нови Град, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ПРЕСТАНКУ ДУЖНОСТИ ЧЛАНОВИМА УПРАВНОГ
ОДБОРА ЈУ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА НОВИ ГРАД
1. Престаје дужност члановима Управног одбора ЈУ
Народна библиотека Нови Град због истека мандата у сље-
дећем саставу:
1) Драгана Јовић,
2) Лахорија Остојић Јока и
3) Гордана Максимовић.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 07.06/620-73-11/22
21. априла 2022. године Министар,
Бањалука Др Наталија Тривић, с.р.
805
Министар просвјете и културе, на основу члана 76.
став 2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник
Републике Српске”, број 115/18) и члана 35. став 7. Зако-
на о библиотечко-информационој дјелатности (“Службени
гласник Републике Српскe”, бр. 44/16 и 62/18), у поступку
именовања чланова Управног одбора ЈУ Народна библио-
тека Нови Град, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНОВА УПРАВНОГ ОДБОРА
ЈУ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА НОВИ ГРАД
1. Именују се чланови Управног одбора ЈУ Народна
библиотека Нови Град на период од четири године у сље-
дећем саставу:
1) Лахорија Остојић Јока,
2) Гордана Максимовић и
3) Сунчица Шарац.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 07.06/620-73-12/22
21. априла 2022. године Министар,
Бањалука Др Наталија Тривић, с.р.
38 29.4.2022.
806
Министар просвјете и културе, на основу члана 76. став
2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, бр. 115/18, 111/21 и 15/22), а у вези са чла-
ном 207. Закона о општем управном поступку (“Службени
гласник Републике Српске”, бр. 13/02, 87/07, 50/10 и 66/18),
доноси
ЗАКЉУЧАК
О ИСПРАВЉАЊУ ТЕХНИЧКЕ ГРЕШКЕ У РЈЕШЕЊУ
О ПРЕСТАНКУ ДУЖНОСТИ ЧЛАНОВИМА УПРАВНОГ
ОДБОРА ЈУ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА “МАНОЈЛО ИЛИЋ”
РУДО
1. У Рјешењу о разрјешењу чланова Управног одбора
ЈУ “Просвјета” Рудо, број: 07.06/620-14-11/22, од 4.4.2022.
године, које је објављено у “Службеном гласнику Републи-
ке Српске”, број 33/22, од 15.4.2022. године, исправљају се
сљедеће техничке грешке:
а) у наслову Рјешења, тако да умјесто: “ЈУ Народна
библиотека ‘Просвјета’ Рудо” треба да стоји: “ЈУ Народна
библиотека ‘Манојло Илић’ Рудо”;
б) у тачки 1. диспозитива Рјешења, тако да умјесто име-
на: “Добрисав Милинковић, Нинослав Пријовић и Мом-
чило Јелић” треба да стоје имена: “Славица Којадиновић,
Никола Павловић и Момчило Јелић”;
в) у образложењу Рјешења, поред броја: “07.06/620-
276-16/17, од 21. фебруара 2018. године” треба да стоји
још и: “07.06/620-276-32/17, од 13. августа 2018. године,
објављен у ‘Службеном гласнику Републике Српске’, број
78/18, и 07.06/620-276-35/17, од 2. октобра 2018. године,
објављено у ‘Службеном гласнику’, број 97/18”.
2. Овај закључак производи правно дејство од дана од
када производи правно дејство Рјешење које се исправља.
Број: 07.06/620-14-17/22
19. априла 2022. године Министар,
Бањалука Др Наталија Тривић, с.р.
807
На основу члана 67. став 1. Закона о стечају (“Службе-
ни гласник Републике Српске”, број 16/16) и члана 76. став
2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, бр. 115/18, 111/21 и 15/22), министар прав-
де, 19. априла 2022. године, у т в р ђ у ј е
ДОПУНУ ЛИСТЕ
СТЕЧАЈНИХ УПРАВНИКА ЗА ПОДРУЧЈЕ
НАДЛЕЖНОСТИ ОКРУЖНИХ ПРИВРЕДНИХ СУДОВА У
РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
1. У тачки 5. Листе стечајних управника за подручје
надлежности окружних привредних судова у Републици
Српској (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 29/19,
72/19, 91/19, 33/20, 102/21 и 11/22) послије подтачке 17) до-
даје се нова подтачка 18), која гласи:
“18) Мастиловић Здравка, из Пала”.
2. Ова допуна Листе објављује се у “Службеном гла-
снику Републике Српске” и на интернет страници Мини-
старства правде.
Број: 08.020/052-3223-24/19
19. априла 2022. године Министар,
Бања Лука Антон Касиповић, с.р.
Уставни суд Босне и Херцеговине
Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарном сазиву, у саста-
ву: предсједник Мато Тадић, потпредсједници Миодраг Симовић
и Мирсад Ћеман, судије Валерија Галић, Сеада Палаврић, Златко
М. Кнежевић, Angelika Nußberger, Helen Keller и Леди Бианку, на
сједници одржаној 24. марта 2022. године, у предмету број У 13/21,
рјешавајући захтјев Суда Босне и Херцеговине (судије другосте-
29.4.2022. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
пеног грађанског вијећа Динка Бешлагић-Човрк, Срето Црњак
и Весна Трифуновић), на основу члана VI/3 Устава Босне и Хер-
цеговине, члана 19 став (1) тачке а) и г) и чл. 57 став (2) тачка а) и
58 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине - пречишћени текст
(“Службени гласник Босне и Херцеговине”, број 94/14), д о н и о ј е
ОД Л У КУ
О ДОПУСТИВОСТИ
Одбацује се као недопуштен захтјев Суда Босне и Херцеговине
(судије другостепеног грађанског вијећа Динка Бешлагић-Човрк,
Срето Црњак и Весна Трифуновић) за оцјену уставности одредбе
члана 79 Закона о служби у Оружаним снагама Босне и Херцего-
вине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 88/05, 53/07
[58/08 - ЗО Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ],
59/09, 74/10, 42/12, 41/16 и 38/18) јер оспорени акт није на правној
снази.
Одбацује се као недопуштен захтјев Суда Босне и Херцего-
вине (судије другостепеног грађанског вијећа Динка Бешлагић-
Човрк, Срето Црњак и Весна Трифуновић) за оцјену уставности
одредбе члана 4 Одлуке Савјета министара Босне и Херцеговине о
начину и поступку остваривања права запослених у институцијама
Босне и Херцеговине на трошкове смјештаја, накнаду за одвојени
живот и накнаду за привремено распоређивање (“Службени гла-
сник Босне и Херцеговине”, бр. 42/12, 78/12, 51/13 и 68/18) због
ненадлежности Уставног суда за одлучивање.
Одлуку објавити у “Службеном гласнику Босне и Херцего-
вине”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”,
“Службеном гласнику Републике Српске” и “Службеном гласнику
Брчко дистрикта Босне и Херцеговине”.
Образложење
1. Суд Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Суд БиХ; судије
другостепеног грађанског вијећа Динка Бешлагић-Човрк, Срето
Црњак и Весна Трифуновић: у даљем тексту: подносилац захтјева)
поднио је 8. новембра 2021. године Уставном суду Босне и Херце-
говине (у даљем тексту: Уставни суд) захтјев за оцјену уставности
одредбе члана 79 Закона о служби у Оружаним снагама Босне и
Херцеговине (“Службени гласник БиХ”, бр. 88/05, 53/07; у даљем
тексту: Закон о ОСБиХ), како је навео подносилац захтјева, и члана
4 Одлуке Савјета министара БиХ о начину и поступку остварива-
ња права запослених у институцијама БиХ на трошкове смјештаја,
накнаду за одвојени живот и накнаду за привремено распоређи-
вање (“Службени гласник БиХ”, бр. 42/12, 78/12, 51/13 и 68/18; у
даљем тексту: Одлука). Подносилац захтјева није прецизирао у
односу на која права из Устава Босне и Херцеговине и/или Европ-
ске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у
даљем тексту: Европска конвенција) тражи да се оспорене одред-
бе испитају. Захтјев није садржавао ни доказе у вези с предметом
Суда БиХ поводом којег је поднесен захтјев. Из тог разлога Устав-
ни суд је затражио допуну захтјева, у смислу члана 21 став (4) Пра-
вила Уставног суда.
2. Поднеском од 14. децембра 2021. године подносилац захтје-
ва је допунио захтјев у којем је затражена оцјена уставности одре-
даба члана 79 Закона о служби у ОСБиХ и члана 4 Одлуке у одно-
су на чл. I/2 и II/4 Устава Босне и Херцеговине у вези са чланом
14 Европске конвенције, чланом 1 Протокола број 12 уз Европску
конвенцију, чланом 26 Међународног пакта о грађанским и поли-
тичким правима (у даљем тексту: Међународни пакт), те Законом
о забрани дискриминације (“Службени гласник БиХ”, бр. 59/09 и
66/16). Подносилац захтјева је у допуни захтјева доставио доказе у
вези с предметом који је био повод за подношење захтјева.
I - Поступак пред Уставним судом
3. На основу члана 23 став (2) Правила Уставног суда, од оба
дома Парламентарне скупштине БиХ (у даљем тексту: Парламен-
тарна скупштина) и Савјета министара БиХ (у даљем тексту: Са-
вјет министара) затражено је 17. децембра 2021. године да доставе
одговор на захтјев.
4. Савјет министара, Министарство одбране БиХ (у даљем тек-
сту: Министарство одбране), Представнички дом Парламентарне
скупштине и Дом народа Парламентарне скупштине доставили су
одговоре на захтјев у периоду од 24. децембра 2021. године до 8.
марта 2022. године.
a) Наводи из захтјева
5. Подносилац захтјева тражи од Уставног суда да испита
уставност члана 79 Закона о ОСБиХ и члана 4 Одлуке са чл. I/2
и II/4 Устава Босне и Херцеговине у вези са чланом 14 Европске
конвенције, чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију,
чланом 26 Међународног пакта, те Законом о забрани дискрими-
нације. У вези с тим, истиче да се пред другостепеним грађанским
вијећем води поступак по жалбама запосленика Оружаних снага
БиХ (у даљем тексту: ОСБиХ) у којем се поставља питање да ли су
тужиоци као професионална војна лица која су први пут примљена
38 27
у војну службу на основу јавног огласа и постављена у почетном
чину, чије је мјесто становања удаљено више од 80 км од мјеста
војне службе, дискриминисани у праву на накнаду за одвојени жи-
вот у односу на професионална војна лица која су због потребе
војне службе у току службе премјештена у друго мјесто службе и
имају право на накнаду трошкова одвојеног живота, под условом
да им је мјесто становања удаљено више од 80 км од мјеста службе
у које су премјештени. Такав захтјев, према мишљењу подносиоца
захтјева, произлази и из тужбеног захтјева који се заснива на “оцје-
ни уставности закона и подзаконског акта”, те су се на тај начин,
према мишљењу подносиоца захтјева, стекли услови да се наве-
дени предмет прослиједи Уставном суду на одлучивање. Према
мишљењу подносиоца захтјева, непрописивање права на накнаду
за одвојени живот за сва професионална војна лица, уз испуња-
вање законом прописаних услова, може кршити уставни принцип
једнакости из одредбе члана II/4 Устава Босне и Херцеговине у
вези са чланом 14 Европске конвенције, чланом 1 Протокола број
12 Европске конвенције, као и чланом 26 Међународног пакта.
Прописивање права на ову накнаду за сва професионална војна
лица води обезбјеђивању одговарајуће заступљености конститу-
тивних народа и Осталих у ОСБиХ.
6. При томе, подносилац захтјева се позвао на члан VI/3ц)
Устава Босне и Херцеговине наглашавајући да је систем уставне
контроле прописа веома важан како би се избјегла дивергентност у
судским пресудама, правна несигурност и правни несклад.
7. Подносилац захтјева је нагласио да одлука другостепеног
грађанског вијећа о жалби тужилаца против првостепене пресуде
зависи од оцјене компатибилности члана 79 Закона о служби у
ОСБиХ и члана 4 Одлуке са чл. I/2 и II/4 Устава Босне и Херцего-
вине у вези са чланом 14 Европске конвенције, чланом 1 Протоко-
ла број 12 уз Европску конвенцију, чланом 26 Међународног пакта
и Законом о забрани дискриминације.
8. У вези са чињеницом да се захтјевом, поред одредбе из За-
кона о служби у ОСБиХ, захтијева и оцјена уставности одредбе
из подзаконског акта, подносилац захтјева се позива на праксу
Уставног суда заузету у предметима бр. У 4/05 и У 7/05 у који-
ма је закључено да Уставни суд може вршити контролу уставно-
сти правних аката нижег ранга од закона када такви акти покрећу
питање кршења људских права и основних слобода заштићених
Уставом Босне и Херцеговине и Европском конвенцијом.
б) Чињенице предмета поводом којег је поднесен захтјев
9. Тужиоци (31 тужилац), професионална војна лица која су
засновала радни однос код Министарства одбране БиХ (у даљем
тексту: Министарство одбране), покренули су парнични поступак
пред Судом БиХ против БиХ - Министарства одбране ради зашти-
те права из радног односа, дискриминације итд. Првостепеном
пресудом број С1 3 П 035145 20 П од 10. септембра 2021. године
одбијен је у цијелости тужбени захтјев којим је тражено утврђење
да је Министарство одбране примјеном Одлуке, у дијелу који је
нормиран чланом 4 став 1, повриједило право тужилаца, и то право
на једнако поступање у погледу остваривања накнада за одвојени
живот, које су лишени у односу на професионална војна лица која
имају статус лица премјештених по потреби службе, а остварују
право на накнаду за одвојени живот уколико је њихово мјесто пре-
бивалишта удаљено више од 80 км у односу на мјесто њихове слу-
жбе у ОСБиХ. Сходно томе, одбијен је тужбени захтјев којим су
тужиоци тражили поништење појединачних аката Министарства
одбране, као и захтјев за накнаду штете по основу дискриминације.
10. Међу парничним странкама није спорно да су тужиоци
засновали професионалну војну службу у ОСБиХ на основу уго-
вора о пријему у службу и да је Савјет министара донио Одлуку у
којој је чланом 4 регулисано право на накнаду за одвојени живот.
Чланом 37 Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ (у
даљем тексту: Закон о платама и накнадама) прописано је да се
накнада за одвојени живот уређује посебним подзаконским актом,
који доноси Савјет министара на приједлог Министарства финан-
сија и трезора БиХ. Савјет министара је донио Одлуку у којој је
оспореним чланом 4 прописано да право на накнаду за одвојени
живот у износу од 300,00 КМ остварују само професионална војна
лица која су премјештена по потреби службе, под условома да им
је мјесто пребивалишта удаљено више од 80 км од мјеста службе у
ОСБиХ и Министарства одбране у које су распоређени (став 1 чла-
на 4 Одлуке). Ставом 2 члана 4 Одлуке прописано је да професио-
нално војно лице које је премјештено на властити захтјев нема пра-
во на накнаду за одвојени живот. Према (оспореној) одредби члана
79 Закона о служби у ОСБиХ, премјештено професионално војно
лице, изузев премјештаја по молби, које издржава породицу с којом
живи у заједничком домаћинству има право на накнаду трошкова
одвојеног живота од породице под условима и у износу који ће
прописати министар одбране. Одредбом члана 148 став 2 Закона о
служби у ОСБиХ прописано је да професионална војна лица у току
службе могу бити премјештена према потребама службе, а ставом
3 истог члана прописано је да се под премјештајем, у смислу става
28 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
1 истог члана, сматра промјена мјеста службе због постављања на
нову дужност, ако то захтијева промјену боравишта.
11. Према ставу првостепеног суда, право на накнаду за одвоје-
ни живот, као и услови за исплату накнаде прописани су законом
и подзаконским актом, те је послодавац (Министарство одбране)
био дужан да примијени одредбе које регулишу спорно питање. У
конкретном случају, према схватању првостепеног суда, тужиоци
су засновали радни однос (професионалну војну службу у почет-
ном чину) својевољно, на основу јавног огласа, у мјесту изван мје-
ста становања, дакле, нису премјештени по потреби службе, те за
исплату накнаде у њиховом случају није одлучујућа чињеница да
је њихово мјесто становања удаљено више од 80 км од мјеста слу-
жбе у ОСБиХ.
ц) Одговор на захтјев
12. У одговору на захтјев Савјет министара, доносилац Одлу-
ке, навео је да је захтјев неоснован јер је члан 4 Одлуке у потпу-
ности компатибилан са чл. I/2 и II/4 Устава Босне и Херцеговине у
вези са чланом 14 Европске конвенције, чланом 1 Протокола број
12 уз Европску конвенцију, чланом 26 Међународног пакта, те
Законом о забрани дискриминације. У односу на члан 79 Закона
о ОСБиХ, чија се уставност доводи у питање, наведено је да је
захтјев беспредметан јер је цитирана одредба стављена ван снаге
ступањем на снагу Закона о платама и накнадама. Стога се не може
цијенити уставност те одредбе.
13. Уставноправна комисија Представничког дома Парламен-
тарне скупштине навела је да је на сједници заказаној 1. фебруара
2022. године разматрала захтјев, али да сједници нису присуство-
вали чланови из Републике Српске, па из тог разлога наведена
комисија не може дати мишљење о захтјеву јер се о захтјевима
Уставног суда одлучује квалификованом већином гласова чланова
из оба ентитета.
14. Уставноправна комисија Дома народа Парламентарне
скупштине доставила је обавијест којом је информисала Устав-
ни суд да није у могућности да одговори на захтјев јер комисија
одлучује већином гласова у којој морају бити заступљена сва три
конститутивна народа. У конкретном случају, чланови комисије из
реда српског народа, који су присуствовали сједници, суздржали
су се од гласања.
15. Министарство одбране, које се у поступак укључило на
позив Савјета министара, доставило је у два наврата исцрпне од-
говоре поткријепљене обимном документацијом везаном за судски
поступак у којем учествује и који се води пред Судом БиХ. Сви
наводи из захтјева су оцијењени неоснованим уз приједлог да се
захтјев одбије/одбаци као неоснован.
II - Релевантни прописи
16. Закон о служби у Оружаним снагама Босне и Херцеговине
(“Службени гласник БиХ”, бр. 88/05, 53/07, (50/08 - ЗО Закона о
платама и накнадама у институцијама БиХ), 59/09, 74/10, 42/12,
41/16 и 38/18). За потребе ове одлуке користи се неслужбени пре-
чишћени текст сачињен у Уставном суду БиХ, који гласи:
Члан 1.
(Предмет Закона)
Овим законом уређују се служба у Оружаним снагама Босне
и Херцеговине (у даљем тексту: Оружане снаге), састав Оружаних
снага, пријем у службу, права и обавезе лица на служби у Ору-
жаним снагама, статус лица током службе, систем класификовања
људства, оцјене, унапређења, управљање евиденцијом персонала
и каријером војних лица, чинови и ознаке у Оружаним снагама,
стандарди понашања и друга статусна питања лица на служби у
Оружаним снагама.
Напомена: Чланом 60. ставом д) (Престанак важења ранијих
закона и прописа) Закона о платама и накнадама у институцијама
Босне и Херцеговине (“Службени гласник БиХ”, број 50/08) пре-
стају да важе чл. 75., 76., 77., 79., 80. и 81. Закона о служби у Ору-
жаним снагама Босне и Херцеговине (“Службени гласник БиХ”,
бр. 88/05 и 53/07).
Члан 148.
(Премјештај)
(1) Професионална војна лица током службе могу бити
премјештена према потребама службе.
(2) Министар одбране доноси пропис којим се регулише по-
ступак премјештаја професионалних војних лица.
(3) Премјештајем, у смислу става (1) овог члана, сматра се
промјена мјеста службе због постављења на нову дужност, ако то
захтијева промјену боравишта.
(4) Премјештај се врши због:
а) потреба службе,
б) замјене професионалног војног лица које напушта службу
или одлази у пензију,
38 29.4.2022.
ц) потребе професионалног усавршавања професионалног
војног лица,
д) уобичајене ротације према измјенама у командовању,
е) унапређења,
ф) личног захтјева.
17. Закон о платама и накнадама у институцијама Босне и
Херцеговине (“Службени гласник БиХ”, број 50/08) у релевантном
дијелу гласи:
ДИО СЕДМИ - ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 60.
(Престанак важења ранијих закона и прописа)
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:
д) члан 61, члан 62, ст. 1, 2, 4, 5, и 6, члан 71, члан 73, ст. 1, и 2,
члан 74. став 2, чл. 75, 76, 77, 79, 80 и 81. Закона о служби у Ору-
жаним снагама Босне и Херцеговине (“Службени гласник БиХ”,
бр. 88/05 и 53/07);
Члан 62.
(Ступање на снагу Закона)
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
“Службеном гласнику БиХ”.
18. Закон о платама и накнадама у институцијама Босне и Хер-
цеговине (“Службени гласник БиХ”, бр. 50/08, 35/09, 75/09, 32/12,
42/12, 50/12, 32/13, 87/13, 75/15, 88/15, 16/16, 94/16, 72/17, 25/18,
32/20 и 65/20). У конкретном случају примјењује се Закон о плата-
ма и накнадама у институцијама Босне и Херцеговине (“Службе-
ни гласник БиХ”, бр. 50/08, 35/09 и 75/09) који је важио у вријеме
доношења оспорених одлука, а који у релевантном дијелу гласи:
Члан 1.
(Предмет)
Овим законом уређуј у се плате и накнаде запослених, име-
нованих и изабраних лица у институцијама Босне и Херцеговине,
које се финансирају из буџета институција Босне и Херцеговине и
међународних обавеза Босне и Херцеговине, изузев плата и нак-
нада судија, тужилаца и одређених категорија стручног особља у
правосудним институцијама, које се уређују посебним законом.
ДИО ТРЕЋИ - НАКНАДЕ
Члан 30. став (1) тачка г) и став (2)
(Врсте накнада)
(1) Овим законом утврђују се сљедеће накнаде за:
г) право на трошкове смјештаја, накнада за одвојени живот и
накнада за привремено распоређивање;
(2) Начин и поступак остваривања права по основу накнада
из става (1) овог члана утврђује Савјет министара подзаконским
актом.
Члан 37. став (1)
(Право на трошкове смјештаја, накнада за одвојени живот и
накнада за привремено распоређивање)
(1) Накнада за одвојени живот, накнада у случају привреме-
ног распоређивања, те регулисање права на трошкове смјештаја
уређује се посебним подзаконским актом, који доноси Савјет ми-
нистара на предлог Министарства финансија и трезора БиХ.
19. Закон о Савјету министара Босне и Херцеговине (“Службе-
ни гласник БиХ”, бр. 38/02, 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07
- Аутентично тумачење Закона о измјенама и допунама Закона о
Савјету министара донесеног Одлуком високог представника и
24/08):
Члан 17.
У остваривању својих права и дужности Савјет министара
доноси одлуке, закључке и рјешења, усваја нацрте и приједлоге
закона, анализе, информације, стратегијска документа, програме,
споразуме, протоколе и друга акта (у даљем тексту: акта).
20. Одлука о начину и поступку остваривања права запосле-
них у институцијама Босне и Херцеговине на трошкове смјештаја,
накнаду за одвојени живот и накнаду за привремено распоређи-
вање (“Службени гласник БиХ”, бр. 42/12, 78/12, 51/13 и 68/18).
За потребе ове одлуке користи се неслужбени пречишћени текст
сачињен у Уставном суду БиХ, који гласи:
ДИО ПРВИ - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
(Предмет Одлуке)
Овом Одлуком уређује се начин и поступак остваривања пра-
ва запослених у институцијама Босне и Херцеговине на трошкове
29.4.2022. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
смјештаја, накнаду за одвојени живот и накнаду за привремено
распоређивање.
ДИО ДРУГИ - УТВРЂИВАЊЕ ПРАВА НА ТРОШКОВЕ
СМЈЕШТАЈА, НАКНАДУ ЗА ОДВОЈЕНИ ЖИВОТ И НАКНАДУ
ЗА ПРИВРЕМЕНО РАСПОРЕЂИВАЊЕ
ГЛАВА I - ПРОФЕСИОНАЛНО ВОЈНО ЛИЦЕ
Члан 3.
(Накнада трошкова смјештаја)
(1) Професионално војно лице има право на мјесечну накнаду
трошкова смјештаја од дана ступања на дужност под условом да
му је мјесто пребивалишта удаљено више од 80 км од мјеста слу-
жбе у Оружаним снагама Босне и Херцеговине и Министарству
одбране Босне и Херцеговине у коју је распоређен, и то:
а) професионално војно лице-генерал има право на мјесечну
накнаду трошкова смјештаја у износу до основице за обрачун пла-
те утврђене у складу са чланом 7. став (1) Закона о платама и нак-
надама у институцијама Босне и Херцеговине.
б) професионално војно лице-официр има право на мјесечну
накнаду трошкова смјештаја у износу до 300,00 КМ.
ц) професионално војно лице-подофицир има право на мјесеч-
ну накнаду трошкова смјештаја у износу до 250,00 КМ.
д) професионално војно лице-војник има право на мјесечну
накнаду трошкова смјештаја у износу до 150,00 КМ.
(2) Ако је професионалном војном лицу обезбијеђен смјештај
од стране послодавца исти нема право на накаду трошкова смје-
штаја.
Члан 4.
(Накнада за одвојени живот)
(1) Професионално војно лице које је премјештено по потреби
службе има право на мјесечну накнаду за одвојени живот у износу
од 300,00 КМ од дана ступања на дужност, под условом да му је
мјесто пребивалишта удаљено више од 80 км од мјеста службе у
Оружаним снагама Босне и Херцеговине и Министарства одбране
Босне и Херцеговине у коју је распоређен.
(2) Професионално војно лице које је премјештено на властити
захтјев, нема право на накнаду за одвојени живот.
ДИО ПЕТИ - ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 21.
(Проведба Одлуке)
За провођење ове Одлуке задужују се институције Босне и
Херцеговине и Министарство финансија и трезора.
Члан 22.
(Престанак важења)
Ступањем на снагу ове Одлуке престаје да важи Одлука о
начину обрачуна плата и других накнада запослених у Савјету
министара Босне и Херцеговине, министарствима Босне и Хер-
цеговине, и другим институцијама и тијелима Савјета министа-
ра Босне и Херцеговине (СМ бр. 260/02, 177/03, 140/04, 173/04,
257/04, 299/04, 310/04, 2/06, 128/06, 195/06, 198/06 и 217/06), као и
други подзаконски акти или дијелови подзаконских аката институ-
ција Босне и Херцеговине, којима је регулисано право на трошкове
смјештаја, накнаду за одвојени живот и накнаду за привремено
распоређивање.
Члан 23.
(Ступање на снагу)
1. Ова Одлука ступа на снагу даном ступања на снагу Закона о
Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза
Босне и Херцеговине за 2012. годину и објављује се у “Службеном
гласнику БиХ”, а примјењиваће се од 01.05.2012. године.
21. При испитивању допустивости захтјева Уставни суд је по-
шао од одредбе члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине и члана
19 став (1) тачке а) и г) Правила Уставног суда.
22. Члан VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине гласи:
ц) Уставни суд има надлежност у питањима која му упути било
који суд у Босни и Херцеговини, а односи се на то да ли је закон на
чијој ваљаности почива његова одлука, сагласан са овим Уставом,
Европском конвенцијом о људским правима и основним слобода-
ма и њеним протоколима, или са законима Босне и Херцеговине;
или у погледу постојања или дјелокруга неког општег правила ме-
ђународног јавног права које је од значаја за одлуку тог суда.
23. Члан 19 Правила Уставног суда у релевантном дијелу гла-
си:
Захтјев није допустив ако постоји неки од сљедећих случајева:
а) Уставни суд није надлежан за одлучивање;
38 29
г) оспорени општи акт није на снази.
24. Захтјев за оцјену уставности поднио је Суд БиХ (судије
другостепеног грађанског вијећа Динка Бешлагић-Човрк, Срето
Црњак и Весна Трифуновић), што значи да је захтјев поднијело
овлашћено лице из члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине (види
Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број У 5/10 од
26. новембра 2010. године, тачке 7˗14, објављена у “Службеном
гласнику БиХ”, број 37/11).
Допустивост у односу на члан 79 Закона о служби у ОСБиХ
25. Овлашћени подносилац захтјева тражи од Уставног суда
да испита, између осталог, уставност одредбе члана 79 Закона о
служби у ОСБиХ (“Службени гласник БиХ”, бр. 88/05 и 53/07)
с одредбама чл. I/2 и II/4 Устава Босне и Херцеговине у вези са
чланом 14 Европске конвенције, чланом 1 Протокола број 12 уз
Европску конвенцију, чланом 26 Међународног пакта, те Законом
о забрани дискриминације. У вези с тим, Уставни суд подсјећа да
је доношењем Закона о платама и накнадама (“Службени гласник
БиХ”, број 50/08), који је ступио на снагу 1. јула 2008. године,
чланом 60 тачка д) тог закона престала да важи оспорена одредба
члана 79 Закона о служби у ОСБиХ (“Службени гласник БиХ”, бр.
88/05 и 53/07) чију оцјену уставности тражи подносилац захтјева.
26. Стога, имајући у виду одредбе члана 19 став (1) тачка г)
Правила Уставног суда, Уставни суд закључује да захтјев у дијелу
којим се тражи оцјена уставности одредбе члана 79 Закона о слу-
жби у ОСБиХ с одредбама чл. I/2 и II/4 Устава Босне и Херцегови-
не у вези са чланом 14 Европске конвенције, чланом 1 Протокола
број 12 уз Европску конвенцију, чланом 26 Међународног пакта, те
Законом о забрани дискриминације није допустив јер “оспорени
акт није на снази”.
Допустивост у односу на члан 4 Одлуке
27. Подносилац захтјева тражи од Уставног суда да оцијени и
уставност члана 4 Одлуке са одредбама чл. I/2 и II/4 Устава Босне
и Херцеговине у вези са чланом 14 Европске конвенције, чланом
1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију, чланом 26 Међуна-
родног пакта, те Законом о забрани дискриминације. Уставни суд
ће, слиједећи своју праксу, испитати допустивост захтјева и у том
дијелу.
28. Уставни суд указује на то да члан VI/3ц) Устава Босне и
Херцеговине не прописује експлицитну надлежност Уставног
суда да оцјењује уставност аката ниже правне снаге од закона. С
обзиром на то да је предмет оспоравања акт ниже правне снаге
од закона, произлази да је у конкретном случају потребно, прије
свега, утврдити да ли Уставни суд може засновати надлежност за
одлучивање у смислу члана VI/3ц) Устава БиХ.
29. Уставни суд наглашава да се овлашћење суда да, према чла-
ну VI/3ц) Устава БиХ, прослиједи Уставном суду питање о устав-
ности закона који треба примијенити у конкретном случају “не
може тумачити на начин да је Уставни суд надлежан да одлучује
о меритуму спора који је покренут пред редовним судом, већ да ће
Уставни суд одлучити о компатибилности закона са Уставом БиХ,
који након те одлуке редовни суд треба да примијени у рјешавању
спора из своје стварне надлежности” (види Уставни суд, Одлука о
допустивости и меритуму број У 11/17 од 15. фебруара 2018. годи-
не, објављена у “Службеном гласнику БиХ”, број 17/18, доступна
и на www.ustavnisud.ba).
30. Рјешавајући о захтјевима по члану VI/3ц) Устава Босне и
Херцеговине, Уставни суд је донио низ одлука којима је захтјеве
редовних судова одбацивао због ненадлежности. У Одлуци број
У 8/20, испитујући допустивост захтјева који је поднесен из на-
длежности члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине, Уставни
суд је закључио да није надлежан за одлучење поводом захтјева
Општинског суда у Бихаћу будући да није испуњен други услов из
члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине (први услов се односио
на овлашћење за подношење захтјева из члана VI/3ц) Устава Босне
и Херцеговине) јер Одлука о јавним паркиралиштима није “закон”
од чијег важења одлука подносиоца захтјева зависи у предмету по-
водом којег је поднесен захтјев (види Уставни суд, Одлука о допу-
стивости број У 8/20, тачка 19, објављена у “Службеном гласнику
БиХ”, број 80/20 од 11. децембра 2020. године, доступна и на www.
ustavnisud.ba).
31. Потом, у Одлуци број У 1/19 Уставни суд је закључио да, у
смислу члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине, није надлежан
да испитује уставност административног прописа. У вези с тим,
Уставни суд је нагласио да “могућност одлучивања у овом предме-
ту, за разлику од онога што је предвиђено у члану VI/3а) Устава
Босне и Херцеговине, о усаглашености акта ниже правне снаге од
закона са Уставом Босне и Херцеговине или са Европском конвен-
цијом за заштиту људских права и основних слобода не постоји.
У овом предмету питање које је подносилац захтјева прослиједио
Уставном суду се односи на уставност и законитост администра-
тивног прописа као што је Упутство о измјени и допунама које је
усвојио ЦИК, што је очигледно изван стварне надлежности Устав-
ног суда” (види Уставни суд, Одлука о допустивости број У 1/19
30 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
од 28. марта 2019. године, тачка 20, објављена у “Службеном гла-
снику БиХ”, број 29/19 од 19. априла 2019. године, доступна и на
www.ustavnisud.ba).
32. У Одлуци број У 12/18 Уставни суд је, између осталог,
закључио да оспорена одлука Општинског вијећа Трново има ка-
рактер проведбеног акта у смислу извршења закона на основу којег
је донесена и да стога произлази да таква одлука нема својство
ни садржај закона, у смислу члана VI/3ц) Устава Босне и Херце-
говине, за чију би оцјену компатибилности био надлежан Уставни
суд (види Уставни суд, Одлука о допустивости број У 12/18 од 27.
септембра 2018. године, тачке 13-15, објављена у “Службеном гла-
снику БиХ”, број 76/18 од 30. октобра 2018. године, доступна и на
www.ustavnisud.ba).
33. У предмету број У 9/17 који је покренут на основу члана
VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине затражена је оцјена усклађе-
ности члана 16 Одлуке о комуналним таксама са чланом II/3е)
Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске кон-
венције. Уставни суд је, указујући на члан VI/3ц) Устава Босне и
Херцеговине, закључио да у конкретном случају није надлежан за
одлучивање јер подносилац захтјева не тражи оцјену закона, већ
оцјену одлуке органа управе (види Уставни суд, Одлука о допусти-
вости број У 9/17 од 30. новембра 2017. године, тачке 7 и 8, обја-
вљена у “Службеном гласнику БиХ”, број 93/17 од 28. децембра
2017. године, доступна и на www.ustavnisud.ba).
34. У предмету број У 16/05 који је покренут на основу члана
VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине затражена је оцјена усклађе-
ности члана 28 Колективног уговора за дјелатност средњег обра-
зовања у Федерацији БиХ са Уставом Босне и Херцеговине. Устав-
ни суд је, у смислу члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине,
закључио да у конкретном случају није надлежан за одлучивање
јер подносилац захтјева не тражи оцјену уставности закона него
колективног уговора (види Уставни суд, Одлука о допустивости
број У 16/05 од 31. марта 2006. године, тачка 4, доступна на www.
ustavnisud.ba).
35. Подносилац захтјева истиче да су тужиоци у тужби затра-
жили оцјену уставности члана 4 Одлуке која је, према тврдњама
тужилаца, дискриминишућа, чиме су се, према оцјени подносиоца
захтјева, стекли услови за просљеђивање захтјева Уставном суду.
При томе, подносилац захтјева тврди да његова одлука о жалби
зависи од оцјене уставности члана 4 Одлуке са чл. I/2 и II/4 Устава
Босне и Херцеговине у вези са чланом 14 Европске конвенције,
чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију, чланом 26
Међународног пакта, те Законом о забрани дискриминације. У
вези с том тврдњом, полазећи искључиво од акта који се оспорава,
Уставни суд упућује на претходно указану праксу из надлежности
члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине из које произлази да
Уставни суд није надлежан да одлучује о оцјени уставности аката
који нису “закон”, у смислу цитиране уставне одредбе (види тачке
од 30 до 34 ове одлуке).
36. Међутим, Уставни суд је у својој пракси из надлежности
члана VI/3а) успостављао надлежност и испитивао уставност ака-
та ниже правне снаге од закона када такви акти покрећу питање
кршења људских права и основних слобода заштићених Уставом
Босне и Херцеговине и Европском конвенцијом. Подносилац зах-
тјева се у контексту допустивости захтјева и позива на ту праксу
Уставног суда. У предметима бр. У 4/05 и У 7/05, на које се подно-
силац захтјева позива, Уставни суд је, полазећи од текста из члана
VI/3а) Устава БиХ, “укључујући, али не ограничавајући се на то”,
закључио да може вршити контролу уставности и правних аката
нижег ранга од закона када такви акти покрећу питање кршења
људских права и основних слобода заштићених Уставом БиХ и
Европском конвенцијом (види Уставни суд, Одлука о допустиво-
сти и меритуму број У 4/05 од 22. априла 2005. године, објављена
у “Службеном гласнику БиХ”, број 32/05, Одлука о допустивости
и меритуму број У 7/05 од 2. децембра 2005. године, објављена
у “Службеном гласнику БиХ”, број 45/05). У наведеним одлука-
ма предмет оспоравања били су статути јединица локалне само-
управе (Град Сарајево, Град Источно Сарајево, Град Бања Лука).
У оба предмета Уставни суд је закључио да се захтјеви за оцјену
уставности односе на питања која произлазе из Устава Босне и
Херцеговине и међународних споразума којима се гарантује за-
штита људских права, те да се тичу остваривања људских права и
уставних принципа, тј. принципа конститутивности народа и пра-
ва на забрану дискриминације, те да је надлежан за одлучивање у
смислу члана VI/3а) Устава БиХ.
37. Уставни суд указује да је у досадашњој пракси изградио
и став да питање сукоба надлежности између различитих нивоа
власти у Босни и Херцеговини у односу на уставну надлежност
за доношење (и) подзаконских аката може довести до покретања
уставног спора у смислу члана VI/3а) Устава Босне и Херцегови-
не. Управо имајући у виду одредбе из члана VI/3 према којима ће
“Уставни суд подржати овај Устав…”, као и одредбе из истог члана
које у релевантном дијелу гласе “…укључујући, али не ограни-
чавајући се…” у вези с којим Уставни суд посматра и одредбе о
38 29.4.2022.
подјели надлежности из члана III Устава Босне и Херцеговине, те
имајући у виду (и) уставни принцип правне државе из члана I/2
Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд сматра да може засно-
вати надлежност и одлучити о уставном спору у којем се тврди
да је ненадлежни орган донио подзаконски акт за чије доношење
није имао надлежност према Уставу Босне и Херцеговине (види
Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број У 10/14 од
4. јула 2014. године, тачка 79, објављена у “Службеном гласнику
БиХ”, број 61/14 од 5. августа 2014. године, доступна и на интер-
нет страници Уставног суда www.ustavnisud.ba). При томе, Уставни
суд је у својој пракси протумачио да спор не може произлазити из
редовних позитивноправних прописа, већ се мора тицати одређе-
ног питања које је регулисано самим Уставом БиХ (види Уставни
суд, Одлука о допустивости број У 12/08 од 30. јануара 2009. го-
дине, тачка 7, објављена у “Службеном гласнику БиХ”, број 62/09,
доступна и на www.ustavnisud.ba).
38. Коначно, тумачећи a contrario образложење из одлуке
Уставног суда у којој није прихваћена надлежност за одлучивање,
може се закључити да би се надлежност могла прихватити када би
оспорени акт изашао изван оквира закона, тј. када би подзаконски
акт регулисао материју коју треба да регулише закон (види Устав-
ни суд, Одлука број У 5/17 од 28. септембра 2017. године, објавље-
на у “Службеном гласнику БиХ”, број 76/17 од 24. октобра 2017.
године, доступна и на интернет страници Уставног суда www.
ustavnisud.ba) у којој је наведено: “Уставни суд закључује да Пра-
вилник, прописујући квалификациону картицу возача, није изашао
из оквира Закона, како су то навели подносиоци захтјева”.
39. Слиједећи наведену праксу, произлази да сама чињеница
да је оспорена одредба садржана у правном акту који није изричи-
то побројан у члану VI/3а) Устава БиХ није, без изузетка, препрека
за одлучивање Уставног суда. Међутим, то у исто вријеме не значи
и да сваки такав правни акт може бити предмет оцјене уставности,
у смислу надлежности из цитиране уставне одредбе, као и да ће
свако позивање на начела садржана у Уставу БиХ нужно резулти-
рати постојањем спора за који је једино надлежан за одлучивање
Уставни суд БиХ (види, mutatis mutandis, Уставни суд, Одлука о
допустивости број У 28/13 од 27. марта 2015. године, тачка 17,
објављена у “Службеном гласнику БиХ”, број 33/15 од 21. апри-
ла 2015. године, доступна и на интернет страници Уставног суда
www.ustavnisud.ba).
40. Уставни суд наглашава да би у конкретном случају, слије-
дећи праксу из надлежности члана VI/3а) Устава Босне и Херцего-
вине, могао успоставити надлежност једино уколико би се радило
о очитом кршењу неког права у вези с питањем које произлази из
Устава Босне и Херцеговине и међународних споразума којима се
гарантује заштита људских права или уколико би се оспореним ак-
том регулисало питање које нема основ у закону или уколико би
оспорени акт донио ненадлежан орган или уколико у закону нема
основа за доношење таквог акта или у случају да је оспорени акт
изашао изван оквира закона.
41. Оспорена одредба члана 4 Одлуке, чија се уставност захтје-
вом доводи у питање, тиче се права на накнаду за одвојени живот.
Право на накнаду за одвојени живот, према члану 4 став 1 Одлуке,
у мјесечном износу од 300,00 КМ од дана ступања на дужност при-
знаје се професионалним војним лицима која су премјештена по
потреби службе под условом да је мјесто пребивалишта удаљено
више од 80 км од мјеста службе у ОСБиХ и Министарства одбране
у које је професионално војно лице распоређено. Према ставу (2)
члана 4 Одлуке, право на накнаду за одвојени живот не признаје
се уколико је професионално војно лице премјештено на властити
захтјев. Из члана 4 Одлуке произлази да се право на накнаду за
одвојени живот веже искључиво за премјештај радног мјеста за по-
требе службе, уз прописани услов који се веже за удаљеност пре-
бивалишта и радног мјеста на које је професионално војно лице
премјештено.
42. Уставни суд из чињеница предмета поводом којих је под-
несен захтјев запажа да су тужиоци као професионална војна
лица покренули поступак ради, између осталог, исплате накнаде
за одвојени живот, иако не спадају у групу “премјештених профе-
сионалних војних лица по потреби службе”, у смислу члана 4 став
(1) Одлуке. Наиме, тужиоци као професионална војна лица која
су постављана на радно мјесто по основу конкурса изван мјеста
пребивалишта које је удаљено више од 80 км у тужби тврде да су
дискриминисани у односу на “премјештена професионална вој-
на лица по потреби службе” која остварују право на накнаду за
одвојени живот.
43. У конкретном случају подносилац захтјева тражи оцјену
уставности члана 4 Одлуке, при чему се у контексту допустиво-
сти захтјева позива на праксу заузету у предметима бр. У 4/05 и У
7/05, али то позивање ничим не аргументује. Стога, имајући у виду
да спорно питање не произлази из Устава Босне и Херцеговине
и међународних споразума којима се гарантује заштита људских
права, нити било што друго упућује на закључак да предметни зах-
тјев покреће питање очитог кршења неког Уставом или Европском
29.4.2022. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
конвенцијом заштићеног права, нити то тврди подносилац захтје-
ва, Уставни суд у конкретном случају не уочава разлог за успоста-
вљање надлежности сходно пракси на коју се подносилац захтјева
позвао. Напомиње се да су се тужиоци (у конкретном предмету
који се води пред Судом БиХ) добровољно пријавили на конкурс
за радно мјесто “изван пребивалишта”. Зато то не може бити “упо-
редна ситуација” с лицима која за потребе службе буду премјеш-
тена на радно мјесто изван свог пребивалишта. Стога се не ради
о питањима која очигледно покрећу питање права на забрану ди-
скриминације из Устава Босне и Херцеговине, односно не покреће
се питање очитог кршења неког Уставом или Европском конвен-
цијом заштићеног права.
44. Испитујући даље допустивост захтјева сходно указаној
пракси, тј. да ли је регулисање спорног питања имало основ у зако-
ну, Уставни суд запажа да су чланом 30 Закона о платама и накна-
дама прописане врсте накнада за запослене у институцијама БиХ,
које у ставу (1) тачка г) тог члана предвиђају, између осталог, нак-
наду за одвојени живот. Према ставу (2) члана 30 Закона о плата-
ма и накнадама, Савјет министара подзаконским актом (Одлуком)
утврђује начин и поступак остваривања права по основу накнада
из става (1) тог члана. Чланом 37 Закона о платама и накнадама,
дато је овлашћење Савјету министара да на приједлог Министар-
ства финансија и трезора посебним подзаконским актом уреди,
између осталог, питање начина и поступка остваривања права на
накнаду за одвојени живот за запослене у институцијама БиХ. За-
коном о Савјету министара, и то чланом 17 дато је овлашћење Са-
вјету министара да доноси акте из оквира своје надлежности, али
и надлежности коју му додијели законодавац, као у конкретном
случају. Уставни суд запажа да подносилац захтјева не доводи у пи-
тање уставност наведених одредаба Закона о платама и накнадама,
нити у захтјеву тврди да није постојало законско овлашћење да се
спорно питање регулише подзаконским актом. Стога, Уставни суд
не уочава ништа што би упутило на закључак да доносилац Одлу-
ке није имао законско овлашћење за регулисање спорног питања,
нити да је регулисао питања за која нема основ у закону.
45. Коначно, испитујући допустивост захтјева у вези с указа-
ном праксом, тј. да ли је регулисање спорног питање изашло изван
оквира закона, Уставни суд, прије свега, запажа да подносилац зах-
тјева у захтјеву то и не тврди, нити износи аргументацију у том
правцу коју би Уставни суд узео у обзир и испитао. Уставни суд
запажа да се у конкретном случају ради о накнади за одвојени жи-
вот, која је предвиђена Законом о платама и накнадама (члан 30
став 1 тачка г), али тим законом нису прописани услови за оства-
ривање тог права. Како је раније наглашено, законодавац је овла-
стио Савјет министара за доношење подзаконског акта којим би се
поближе регулисало питање начина и поступка остваривања пра-
ва на накнаду за одвојени живот, накнаду у случају привременог
распоређивања, те право на трошкове смјештаја (члан 1 Одлуке).
Уставни суд запажа да је чланом 1 Закона о платама и накнадама
прописано да се тим законом уређују плате и накнаде запослених,
именованих и изабраних лица у институцијама Босне и Херцего-
вине, које се финансирају из буџета институција Босне и Херцего-
вине и међународних обавеза Босне и Херцеговине. Из наведеног
слиједи закључак да се накнада за одвојени живот, као и остале
накнаде које има у виду члан 30 став 1 тачка г) Закона о платама и
накнадама исплаћују из буџета институција БиХ и међународних
обавеза БиХ, а да су према члану 21 Одлуке за њено спровођење
задужене институције БиХ и Министарство финансија и трезора.
У вези с тим, Уставни суд указује да законодавац има дискрецио-
но право да уреди поједине области на начин како сматра да је то
најприкладније, руководећи се, поред осталог, ставом Европског
суда да државе уживају широко поље процјене када су у питању
генералне мјере које се тичу економске и социјалне политике. Узи-
мајући у обзир све наведено, уважавајући широко поље процјене
државе о питањима из економске и социјалне политике, Уставни
суд не уочава ништа што би упутило на закључак да је питање на-
чина и поступка остваривања права на одвојени живот којим се по-
ближе регулишу услови за остваривање те накнаде изашло изван
оквира закона, односно да је супротно садржају закона на основу
којег је подзаконски акт донесен. Дакле, ради се о подзаконском
38 31
проведбеном акту којим се детаљније разрађују и регулишу одред-
бе из закона (Закон о платама и накнадама у институцијама Босне
и Херцеговине) ради чијег спровођења је предметни акт донесен.
46. Стога, Уставни суд закључује да предметни захтјев у окол-
ностима конкретног случаја не испуњава услове из члана VI/3ц)
Устава Босне и Херцеговине да би Уставни суд успоставио своју
надлежност.
47. Имајући у виду одредбе члана 19 став (1) тачке а) и г), чла-
на 57 став (2) тачка а) и члана 58 Правила Уставног суда, према
којима ће се захтјев одбацити као недопуштен уколико се утврди
да Уставни суд није надлежан за одлучивање, односно да је оспоре-
ни акт престао да важи, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву
ове одлуке.
48. У складу са чланом VI/5 Устава Босне и Херцеговине,
одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Предсједник
Уставног суда БиХ,
Мато Тадић, с.р.
Централна изборна комисија
Босне и Херцеговине
На основу члана 2.9 став (1) тачка 2. Изборног закона
Босне и Херцеговине (“Службени гласник БиХ”, бр. 23/01,
7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05,
11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14, 31/16 и
41/20) и члана 5. Упутства о утврђивању квалификација,
броју, именовању, обуци и разрјешењу чланова изборне
комисије основне изборне јединице у Босни и Херцего-
вини (“Службени гласник БиХ”, бр. 67/21, 73/21 и 13/22),
Централна изборна комисија Босне и Херцеговине, на 14.
сједници, одржаној 14.4.2022. године, д о н и ј е л а ј е
ОД Л У КУ
О ИЗМЈЕНАМА ОДЛУКЕ О БРОЈУ ЧЛАНОВА ИЗБОРНЕ
КОМИСИЈЕ ОСНОВНЕ ИЗБОРНЕ ЈЕДИНИЦЕ
У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Члан 1.
У Одлуци о броју чланова изборне комисије основне
изборне јединице у Босни и Херцеговини (“Службени гла-
сник БиХ”, бр. 17/18, 56/19, 20/21, 1/22, 8/22, 16/22 и 16/22)
у члану 1. став (1), у колони која се односи на број чланова
изборне комисије, под редним бројем: 129 - Љубушки и под
редним бројем 37 - Маглај, број: “3” замјењује се бројем:
“5”.
У истом члану и ставу, у колони која се односи на назив
изборне комисије, под редним бројем: 4 - Босанска Крупа,
20 - Орашје, 40 - Лукавац, 59 - Завидовићи, 98 - Коњиц и 133
Столац, ријеч: “Опћинска” замјењује се ријечју: “Градска”.
Члан 2.
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће
се у “Службеном гласнику БиХ”, “Службеним новинама
Федерације БиХ”, “Службеном гласнику Републике Срп-
ске”, “Службеном гласнику Брчко Дистрикта БиХ” и на
интернет страници Централне изборне комисије Босне и
Херцеговине www. izbori.ba.
Број: 05-1-02-2-661-8/21
14. априла 2022. године Замјењује предсједника,
Сарајево Жељко Бакалар, с.р.
32 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 38 29.4.2022.

СА Д РЖ А Ј

НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности

директора Републичке управе за игре на срећу .... 25
795 Закон о културним добрима ...................................... 1
Рјешење, број: 04/1-012-2-1284/22 ......................... 25
796 Закон о измјенама и допунама Закона о
унутрашњем платном промету ............................... 13 МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ
797 Закон о међубанкарским накнадама код платних 804 Рјешење о престанку дужности члановима
трансакција на основу платних картица ................ 18 Управног одбора ЈУ Народна библиотека
Нови Град ................................................................. 26
798 Закључак у вези са Законом о културним
добрима ..................................................................... 23 805 Рјешење о именовању чланова Управног одбора
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЈУ Народна библиотека Нови Град ........................ 26

799 Одлука о ванредном усклађивању општег 806 Закључак о исправљању техничке грешке у
бода и пензија ........................................................... 23 Рјешењу о престанку дужности члановима
Управног одбора ЈУ Народна библиотека
800 Одлука о одређивању износа најниже пензије ..... 23 “Манојло Илић” Рудо .............................................. 26
801 Одлука о четрдесет осмој емисији обвезница МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ
Републике Српске јавном понудом ........................ 23
807 Допуна Листе стечајних управника за
802 Одлука о давању сагласности за издавање подручје надлежности окружних
гаранције Републике Српске за кредитно привредних судова у Републици Српској,
задужење ЈЗУ Болница “Свети Врачеви” број: 08.020/052-3223-24/19 .................................... 26
Бијељина ................................................................... 24
УСТАВНИ СУД БиХ
803 Одлука o измјени и допунама Одлуке о
одређивању приоритетних пројекта из Одлука о допустивости, број: У 13/21 ................... 26
Програма јавних инвестиција Републике Српске ЦЕНТРАЛНА ИЗБОРНА КОМИСИЈА БиХ
за финансирање из Буџета у 2022. години, са
расподјелом средстава (“Службени гласник Одлука о измјенама Одлуке о броју чланова
Републике Српске”, бр. 9/22, 12/22, 14/22, изборне комисије основне изборне јединице
17/22, 19/22, 23/22, 30/22, 32/22 и 33/22) ............... 25 у Босни и Херцеговини ........................................... 31
ОГЛАСНИ ДИО ........................................................8 страна

Оснивач: Влада Републике Српске. Издавач: Јавна установа Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, поштански фах 88. Жиро
рачуни: 555-007-00001332-44 код Нове банке а.д. Бања Лука, 562-099-00004292-34 код НЛБ банке а.д. Бања Лука, 567-162-10000010-81
код Sberbank а.д. Бања Лука, 551-001-00029639-61 код UniCredit Bank а.д. Бања Лука, 571-010-00001043-39 код Комерцијалне банке а.д.
Бања Лука и 552-030-00026976-18 код Addiko Bank а.д. Бања Лука. В.д. директора и главног и одговорног уредника Манојла Зрнић.
Уредник Вишња Бајић Прерадовић. Техничко уређивање Горан Зеленбаба. Телефон: (051) 456-330, факс (051) 456-331, 456-341
и 456-349, редакција: (051) 456-357, рачуноводство: (051) 456-337, претплата: (051) 456-339. Интернет: (051) 456-346,
http://www.slglasnik.org, e-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org. Рјешењем Министарства информација Републике Српске, број: 01-411/93
лист је уписан у Регистар јавних гласила под бројем 37. Штампа: ЈУ Службени гласник Републике Српске, Бања Лука.