BAZE 1

1. IS-A Hijerarhija
Tip poveznika is-a predstavlja poseban koncept u EER koja zahteva uvođenje pojmova superklase i
potklase.

Posebna vrsta tipova, superklasa i potklasa su pojmovi vezani za postupak specijalizacije (generalizacije).

Specijalizacija se primenjuje kada neki skup entiteta ili poveznika superklasa poseduje prepoznatljive
podskupove potklasa sa : svojim obeležjima i svojim vezama sa drugim klasama entiteta ili poveznika.

Superklasa i podklasa se uvode da bi :

- model statičke strukture realnog sistema bio semantički bogatiji
-da bi se izbegle nula vrednosti
-da bi se izbeglo definisanje TP koji nema mnogo smisla.
U TE superklasa ostaju :
- sva zajednička obeležja
-primarni ključ
Takođe se u TE potklasa distribuiraju samo svojstvena,specifična obeležja.

Slika.1 Geometrijska predstava IS-E u ER dijagramima

Navođenje kardinaliteta (a,b) je obavezno dok se kardinaliteti (1,1) mogu izostaviti tj. podrazumevaju se.
TIP IS-E
MIN Kardinalitet (a)
0– Parcijalna ISA
1– Totalna ISA
MAX Kardinalitet (b)
1-Nepresečna ISA
N- Presečna ISA
Bitne osobine ISE
 Nasleđivanje osobina superklase
 Primarni ključ superklase je strani ključ potklase
 Potklase mogu imati svoje sopstvene kljičeve
 Svaka potklasa je identifikaciono zavisna od superklase
 Potklasa može imati ulogu superklase u drugoj IS-A hjijerarhiji
 Nad jednim tipom se može napraviti više različitih IS-A, koristeći različite kriterijume

2. GERUND,POJAM I UPOTREBA
Gerund je glagolska imenica, u ER modelu TE dobijen transformacijom TP, tj. TP koji predstavlja TE u
nekom drugom TP

Dvojaka uloga (TP I TE)

Upotreba gerunda :

Kada ne mogu proizvoljne kombinacije pojava nekih tipova biti sadržane u pojavi posmatranog tipa
poveznika I postoji posebno pravilo koje kombinacije pojava tih tipova mogu biti sadržane u pojavi
posmatranog TP

3. ZAVISNOST SADRŽAVANJA
Date su šeme relacija r(Ni) I s(Nj) onda važi zavisnost ako Ni[B] ⊂ Ni[B]

Prestavlja ograničenje između skupova obeležja pri čemu mora da važi da je domen jednog obeležja
podskup domena drugog obeležja.
4. UNARNE OPERACIJE RELACIONE ALGEBRE I SQL REALIZACIJA
Unarne operacije se izvršavaju nad samo jednom relacijom.

Restrikcija – Izdvajanje vrednosti pojedinih kolona iz relacije, projektovanje relacije na podskup skupa
obečežja , X ⊂ R . Ukoliko nam iz neke relacije nisu potrebni svi podaci,vršimo restrikciju da bismo dobili
samo one podatke koji su nam potrebni . npr : f:: PLT = 4000 ^ SPR > 11

-Iz polazne relacije po zadatom kriterijumu izdvajamo podskup torki.

Projekcija

Iz polazne relacije po zadatom skupu atributa formira se nova relacija kao skup torki nad tim atributima.

Za dati skup atributa mora biti podskup skupa atributa polazne relacije.

Primer : SELECT distinct ime,prz FROM radnik ;

5. KLJUČ ŠEME RELACIJE – FUNKCIONALNA ZAVISNOST

Minimalni podskup skupa obeležja šeme relacije na osnovu koje se jedinstveno može identifikovati svaka
torksa relacije nad datom šemom.

U procesu projektovanja šeme BP, skup ograničenja šeme relacije se zadaje samo kao skup ključeva

Primer: Radnik ({MBR,IME,PRZ}, {MBR})

Kada je u pitanju ograničenje ključa nula vrednosti su zabranjene. Vrste obeležja šeme relacije može biti:

 Primarno (pripada barem jednom ključu šeme relacija)

 Neprimarno (ne pripada ni jednom ključu šeme relacije)

Svaka šema relacije motra posedovati bar jedan ključ. Ključ može biti primarni I ekvivalentni

Primarni:

 jedan izabrani ključ od svih ekvivalentnih

 oznaka Kp(N)
 svaka šema relacije treba da poseduje tačno jedan Kp
 koristi se za povezivanje podataka u relacijama

Ograničenje jedinstvenosti
 Unique (n,x) gde je x- skup obeležja, x ⊂ R

Zahteva da ne-nula kombinacija vrednosti obeležja bude jedinstvena u relaciji nad N(R,O)

Primer: unique(Radnik,JMBG)

6. GRUPNI UPITI U SQL-u

Koristimo ukoliko u SELECT upitu želimo da grupišemo izlistane podatke. Koristi se GROUP BY, pa se
navede po čemu da se grupiše. Opciona klauzula HAVING će zapravo da filtrira podatke na nivou grupe. U
HAVNIG navodimo uslov po kom želimo da izvršimo filtriranje.

A kada su u pitanju grupne funkcije tu spadaju: MIN(),MAX(),AVERAGE(),COUNT(),TOP.

7. IMPLIKACIONI PROBLEM NA PRIMERU FZ

Rešiti implikacioni problem zanči utvrditi da važi FI=f

Da li je neka f2 posledica nekog skupa f.

8. OGRANIČENJE TORKE
Izražava ograničenje na moguće vrednosti unutar jedne torke. Interpretira se nad jednom torkom bilo
koje relacije. Predstavlja skup ograničenja vrednosti obeležja kojem je pridodat logički uslov

Uslov :

 Logički uslov koji svaka torka mora da zadovolji

 Može u ulozi operanda da sadrži bilo koje obeležje date šeme relacije

Intrepretacija ograničenja je moguća za bilo koje torke na skupom obeležja R

Primer: Radnik({MBR,IME,PRZ,ZAN,BPJZ},0) uslov : ZAN = ‘prg’ <=> BRJZ <> W

9. PODUPITI U SQL
Podupit je naredba SELECT koja je ugneždena unutar nardebe
SELECT,SELECT...INTO,INSERT,....INTO,DELETE ili UPDATE. Za kreiranje podupita mogu se koristiti tri
obrasca sintakse :

 Poređenje (ANY/ALL/SOME)
 Izraz NOT IN, NOT EXIST/EXISTS

Može imati samo jednu kolonu.

Delovi podupita :

 Poređenje – izraz ili operator za poređenje koji poredi izraz sa rezultatima upita
 Izraz- izraz za koji se traži skup rezultata podupita
 SQL Nardeba – naredba SELECT koja prati isti format i pravila kao i svaka druga naredba ,mora biti
ograđena zagradama
 Podupit se može koristiti u nardebi SELECT,WHERE i HAVING uslovima.
 ANY/SOME se koriste za preuzimanje zapisa u glavnom upitu koji zadovoljava poređenje sa svim
zapisima preuzetim u podupitu.

ALL se koristi za preuzimanje samo onih zapisa u glavnom upitu koji zadovoljavaju poređenje sa svim
zapisima preuzetim u podupitu.

10. ARMSTRONGOVE AKSIOME

Podrazumevamo refleksifnost,prošrenje I pseudotranzitivnost

Skup formalnih pravila putem kojih se mogu izvesti sve logičke posledice nekog skupa funkcionalnih
zavisnosti.

 Korektan je (neprotivrečan)
Svaka FZ koja se utvede primenom Armstrongovih pravila iz nekog skupa FZ predstavlja logičku
posledicu tog skupa FZ
 Kompletan je
Svaka logička posledica nekog skupa FZ može se izvesti primenom AP iz tog skupa(možemo da
izvedemo sve moguće posledice)
 Neredudantan (minimalan) je
Ne može se eliminasti kao suvišno ni jedno od tri pravila izvođenja a da prethodna dva svojstva
ostanu očuvana.

11. KARDINALITET TP
Predstavlja par (a,b)

a pripada {0,1} – MIN

b pripada {1,N} / N>= 2 – MAX

Ograničava ukoliko pojava tipa poveznika može učestvovati jedna, bilo koja pojava povezanog tipa
Minimalno (a), i maksimalno (b).

Definiše se za svaki povezani tip

Postoje tri opšte grupe MAX kardinaliteta : M:N, N:1, 1:1

Postoje i rekurzuvni tipovi poveznika : 1:N i M:N

12. KARAKTERISTIKE TIPA OGRANIČENJA U RMP

Formalizam za zapisivanje (definicija)

Pravilo za interpretaciju (validaciju)

Oblast definisanosti(tip logičke strukture nad kojom se ograničenje definiše)

Oblast interpretacije (tip logičke strukture nad kojom se ograničenje interpretira)

Skup operacija nad BP koje mogu dovesti do narušavanja ograničenja datog tipa.

Skup mogućih akcija kojima se obezbeđuje očuvanje validnosti baze podataka pri pokušaju narušavanja
ograničenja datog tipa (definiše se za svaku operaciju koja može dovesti do narušavanja ograničenja).

Tipovi ograničenja u RMP

 Ograničenje domena
 Ograničenje vrednosti obeležja
 Ograničenje torki
 Ograničenje ključa
 Ograničenje jedinstvenosti vrednosti obeležja
 Zavisnost sadržavanja
 Ograničenje referencijalnog integriteta
 Funkcionalna zavisnost

Oblast definisanosti :

Van relaciono ograničenje definiše se izvan konteksta šeme relacije.

Jednorelaciono ograničenje nad tačno jednom šemom relacije

Višerelaciono ograničenje nad skupom ili nizom šema relacija koja sadrži bar dva člana,

Oblast interpretacije :

Ograničenje vrednosti nad tačno jednom vrednošću nekog obeležja

Ograničenje torke nad jednom torkom bilo koje relacije

Relaciono ograničenje nad skupom torki bilo koje relacije

Međurelaciono ograničenje nad barem dve bilo koje relacije

13. PRIRODNI SPOJ U RMP I PRIMENA U SQL
Spajanje torki različitih relacija po osnovu istih vrednosti zajedničkih obeležja.

Dve relacije se spajaju tako što se u rezlutatu dobijaju torke koje su produžrne to je onda torka nad R i S
takva da t[R] pripada I r, t[S] pripada s.

Prirodni spoj se uvek vrši nad zajedničkim obeležjima dve tabele.

NATURAL JOIN – prirodni spoj, je binarni operator primenljiv na dve relacije R i S koje imaju bar jedan
zajednički atribut. R join S sastoji se od svih n-torki dobijeni spajanjem jedne n-torke R sa jednom n-
torkom S koja iste vrednosti zajedničkih atributa. U rezultujućoj relaciji zajednički atribut se pojavljuje
samo jednom.

Primer : Pronađi imena svih studenata koji su upisali ispit 255

SELECT ime

FROM student

JOIN ispit on ispit.id_s = student.id_s

WHERE id_s = 251

14. MOTIVACIJA RAZVOJA RMP

Otklanjanje nedostataka klasičnih modela podataka :

Čvrsta povezanost logičkih i fizičkih aspekata

Struktrualna kompleksnost

Navigacioni jezik

Insistiranje na matematičkim osnovama u razvoju modela podataka :

Matematička osnova relacionog modela podataka (teorija skupova i relacija, jako oslanjanje na
predikatski račun prvog reda).

Zahtev :

Nezavisnost programa od podataka tj. fizičke strukture podataka

Rešenje:

Potupuno odvajanje prezentacionog formata od formata memorisanja

Relacija kao skup torki

Apstraktni opis relacije (šema relacije) N(R,C) gde je R skup obeležja, C je skup ograničenja K podskup C
-obavezno zadat skup ključeva, koji je neprazan
Primer: fakultet ({sfk,naz,bip},{sfk})

r(Fakultet) = { (PMF, Matematicki,7), (EKF,Ekonomski,4)}

Upis neke nove troke sa istim ključem a različitim obeležjima bi narušio ograničenje ključa.

Strukturalna jednostavnost :

Koncept relacije je osova reprezentacije logičkih struktura podataka u RMP (ne sadrži nikakve
informacije o fizičkoj organizaciji podataka)

Prirodna upotreba jednog od fundamentalnih matematičkih koncepata. Relacija homogena I uniformna

struktura je lako razumljiva korisnicima I uobičajena je tabelarna reprezentacija.

Selekcija podataka u operacijama nad BP kod ranijih MP :

Upotreba fizičkih adresa :

 Pozicioniranje upotrebom indikatora aktuelnosti

 Pozicioniranje putem odnosa između podataka

Kod relacionog MP

Asocijativno adresiranje

 Isključiva upotreba simboličkih adresa- vrlo često vrednosti ključa

 Svaki podatak u BP pronalazi se na osnovu naziva relacije,zadatih obeležja vrednosti ključa
 Skup torki sa zajedničkom osobinom selektuje se na uniforman načun- zadavanjem istog
logičkog uslova
 SUBP vodi računa o transformaciji simboličke u logičku adresu.

Povezivanje podataka

Kod ranijih MP:

 Upotreba fizičkih adresa u funkciji pokazivača

 Fizičko pozicioniranje logički susednih podataka o čemu je svaki transakcioni program
morao voditi računa

Kod RMP:

 Upotreba simboličkih adresa-prenetih vrednosti ključa

 Rešenje putem kreiranja posebne tabele sa prostiranjem ključa
 Transakcioni program ne vodi računa o pretvaranju simboličke u relativnu adresu

Deklarativni jezik poseduje osobinu neproceduralnosti,mogućnost definisanja operacija nad skupom

podataka, što dovodi do povećanje produktivnosti programera.

Ima dva alata :

Relaciona algebra- na osnovama teorije skupova,skupovni operatori (unija,presek,razlika), specijalizovani

skupovni operatori (join,projekcija,selekcija)
Relacioni račun: relacioni račun nad torkama I nad domenima.

15. KORAK DEKOMPOZICIJE

Predstavlja postupak sistematskog rastavljanja šeme relacije na po dve šeme relacije.Postupak započinje
od unirvezalne šeme relacije a postupak završava kada se obezbedi da se anomalije ažuriranja u
potpunosti ili u traženoj meri izbegne. Rastavljanje na osnovu FZ (do BCNF) i drugih zavisnosti do viših
normalnih formi. Garantuje se očuvanje polaznog skupa obeležja kao i garantovanje obezbeđenja spoja
bez gubitka. Ne garantuje se očuvanje polaznog skupa FZ.(može se garantovati do 3NF).

16. METODA SINTEZE

Postupak sintetizovanja (sklapanja) skupa šema relacijana osnovu definisanog skupa FZ i skupa obeležja.
Može se garantovati očuvanje polaznog skupa obeležja. Može se garantovati obezeđenje spoja bez
gubitka,ukoliko je to potrebno. Garantuje se očuvanje polaznog skupa FZ. Garantuje se očuvanje uslova
3NF (anomalije ažuriranja izbegavaju se do nivoa definisanog uslovom 3NF).

17. NEDOSTACI KLASIČNE ORGANIZACIJE DATOTEKA

Nepovezanost aplikacija:

Potreba ručnog prepisivanja istih ili sličnih podataka

Redudantnost podataka:

Potreba višestrukog memorisanja istih ili sličnih podataka.

Črsta povezanost programa i podataka:

Program void računa o FSP datoteka

Posledice:

 Otežano održavanje IS
 Otežan dalji razvoj IS

Problemi koji se mogu ublažiti ili čak rešiti u klasičnoj organizaciji :

 Nepovezanost aplikacija
 Redudantnost

Problem koji je gotovo nemoguće ublažiti ili rešiti:

Čvrsta povezanost programa i podataka

Osnovne ideje :
Da se svi podaci jednog IS-a integrišu u jednu veliku datoteku nastanak pojma BAZE PODATAKA.

Neredudantno memorisanje podataka:

Izbegavanje nepotrebnog višestrukog memorisanja istih ili sličnih podataka, da se uvde SUBP

18. RELACIONA ALGEBRA

Pripada kategoriji formalnih upitnih jezika proceduralnog karaktera. Čini je skup operatora za rad sa
relacijama a rezultati operacija su takođe relacije.

Definisana na osnovama teroije skupova teorije skupova i skupovnih operacija. Skupovni operatori su :
unija, presek, razlika.

Specijalizovani skupovni operatori: join (spoj), projekcija,selekcija.

Unarne operacije : projekcija i restrikcija

Binarne operacije: unija,presek,razlika,spajanje,deljenje,dekartov proizvod.

19. STRUKTURA PODATAKA POJAM I KLASIFIKACIJA

Podatak je uređena četvroka (entitet,obeležje,vreme,vrednost)

Entitet – identifikator (oznaka) entiteta

Obeležje – oznaka obeležja

Vreme – vremenska određenost

Vrednost- jedna vrednost iz domena

Struktura podataka- orijentisani graf G(v,ro)

v-prestavlja skup čvorova :

 Svaki čvor reprezentuje neke podatke

 Svakom čvoru je pridružena određena semantika

Ro predstavlja :

 Ro <= v x v – binarna relacija

 Svaka grana reprzentuje neke veze izmena u podataka
 Skavoj grani je pridružena određena semantika

Klasifikacija :

Prema nivou apstrakcije prodružene semantike :

 Logička struktura obeležja

 Logička struktura podataka
 Fizička struktura podataka

Prema mogućem broju direktnih prethodnika i sledbenika čvorova grafa:

  Linearne strukture podataka (ciklične i aciklične)
 Strukture tipa stabla
 Mrežne strukture podataka

Prema mestu memorisanja strukture :

 Struktura podataka u operativnoj memoriji

 Struktura podataka na masovnoj memoriji

20. LOGIČKA STRUKTURA OBELEŽJA (LSO)

Struktura nad skupom obeležja ili nad prethodno formiranim strukturama obležja

Model dela realnog sistema

Nivo detaljnosti vizuelnog prikaza LSO:

 Nivo tipova (globalni prikaz)

 Nivo obeležja (detaljni prikaz)

Primeri :

Nivo tipa : Nivo obeležja :

21. LOGIČKA STRUKTURA PODATAKA (LSP)

Definiše se nad skupom podataka putem posebne relacije. Definiše se u granicama zadatim LSO . LSO
predstavlja model za LSP.

Šema LSP-LSO nad kojom je definisana LSP.

Datoteka:

 Kontekstna LSO (linearna struktura skupa obeležja datog tip sloga)

 Struktura podataka nad skupom pojave jendog tipa.

Baza podataka:

 Kontekstna LSO (struktura nad skupom TE-shema BP)

 Logička struktura nad skupom pojava skupa tipova.

Načini reprezentacije LSP:

 Putem grafova
 Putem tabela
22. FIZIČKA STRUKTURA PODATAKA (FSP)

Logička struktura podataka smeštena na materijalni nosilac podataka – memorijski medijum

Uključuje podatke o samom načinmu smeštanja LSP na memorijski medijum.
Zahteva izbor pristupa i postupaka za :
 Upravljanje slobodnim i zauzetim memorijskim prostorom
 Izbor lokacija za smeštanje podataka
 Kodiranje podataka
 Formatiranje i interpretaciju sadržaja lokacija
 Memorisanje veza u strukturi podataka
 Kreiranje FSP
 Pristupanje podacima i njihovo selektovanje
 Ažuriranje i reorganizovanje strukture podataka

23. SPOJ BEZ GUBITKA, POJAM, PRIMERI

Motivacija problema :
Prirodni spoj služi za dobijanje odgovra na upite koji traže spajanje baznih relacija. Bazne relacije su
dobijene od hipotetičke unirvezalne relacije (dekomponavanjem,primenom operatora projekcije)
Prirodnim spajanjem relacija bi se mogla dobiti hipotetička unirvezalna relacija ali nažalost nije uvek
tako.
Primer prve moguće dekompozicije :

Javila se lažna torka (Aca, IIM, PBP), što predstavlja gubitak informacije zbog viška podataka jer se
ne zna se koje torke predstavljaju tačne, a koje lažne podatke.

Primer druge moguće dekompozicije :

Spojivost bez gubitaka je, u slučaju primene drugog načina dekomponovanja, očuvana r(NPI) = r(NI)
r(NP) Zapažanje:
ključ šeme relacije Nastavnik sadržan je u šemi relacije Povera.
24. FIZIČKA I LOGIČKA NEZAVISNOST U RMP
Razdvaja se logička definicija baze od njene stvarne fizičke građe. Znači, ako se fizička građa promeni, to
neće zahtevati promene u postojećim aplikacijama. Praktično, to ne znači da se fizički raspored i
organizacija mogu menjati, a se de pri tome ne menjaju šema,podšema i programi.

Kod logičke nezavisnosti podataka vrši se razdvajanje globalne logičke definicije cele baze podataka od
lokalne logičke definicije za jednu aplikaciju. Znači, ako se logička definicija promeni,to neće zahtevati
promene u postojećim aplikacijama. Lokalna logička definicija se obično svodi na izdvajanje samo nekih
elemenata iz globalne definicije, uz neke jednostavne transformacije tih elemenata.

25. ZAVISNOST SADRŽAVANJA

Ograničenje između skupova obeležja pri čemu mora da važi da je domen jednog obeležja podskup
domena drugog obeležja.
26. ANOMALIJE AŽURIRANJA
Vrste anomalija ažuriranja: anomalije upisa, anomalije brisanja, anomalije modifikacije

Anomalije upisa :

moraju se, pri pokušaju upisa podataka o jednom entitetu, znati vrednosti obeležja svih povezanih
entiteta. Potrebno je zadati sve vrednosti obeležja ključa a neke od njih, međutim, nisu poznate u
trenutku upisa, to je kritična operacija jer se ne zna koji je koji ključ prilikom samog upisa

Anomalije brisanja:

Brisanjem jedne torke gube se, na neželjen način, informacije o različitim realnim entitetima, koji su
povezani sa entitetom kojeg reprezentuje brisana torka.

Anomalije modifikacije (redundanse):

Modifikacija vrednosti obeležja istog realnog entiteta obavlja se na više mesta u relaciji,jer se
nepotrebno ponavlja na više mesta u relaciji. Često, za takvu operaciju, zahteva se prolaz kroz celu
relaciju.

Primer: Semantika obeležja koja postoje u univerzalnom skupu obeležja U :

BRI - broj indeksa ,IME - ime studenta ,PRZ - prezime studenta ,BPI - broj položenih ispita ,OZP - oznaka
predmeta ,NAP - naziv predmeta ,NAS - prezime nastavnika ,OCE - ocena na ispitu
Primeri nekih anomalija ažuriranja

Ne mogu se upisati podaci o novom studentu, dok student ne položi makar jedan ispit : K3 = BRI+OZP

Brisanjem poslednjeg položenog ispita nekog studenta, gube se i osnovni podaci (IME, PRZ i BPI) o
studentu: K3 = BRI+OZP

Promena prezimena jednog studenta se mora sprovesti u više od jedne torke

27. MODEL PODATAKA I NJEGOVE KOMPONENTE

Matematička apstrakcija - putem koje se gradi šema baze podataka, koja treba da predstavlja:

– model baze podataka informacionog sistema

– pogled na strukture (model) posmatranog dela realnog sistema

Služi za predstavljanje:

Logičkih struktura obeležja (LSO) realnog sistema

Ograničenja u odnosima između podataka o stanjima realnog sistema

Dinamike izmene stanja realnog sistema, putem operacija nad podacima

28. STRUKTURALNA KOMPONENTA MODELA PODATAKA
Koncept

Apstraktna (i formalna) predstava jedne klase pojmova kojima se modeluju delovi realnog sveta
Primitivni (atomični) koncept uvodi se i postoji "per se" percipira se njegova semantika u realnom svetu i
ne može se dalje dekomponovati na koncepte nižeg reda ,primitivni pojam, za koji najčešće nije moguće
uvesti formalnu definiciju.
Primer pravila za izgradnju složenih koncepata

Tip poveznika formira se korišćenjem koncepata:

– tip entiteta

– niz tipova

– rekurzivna struktura

– skup obeležja

– skup ograničenja

– naziv tipa i pravila – N(N1,..., Nm, Q, C) sa mogućom semantikom

tip poveznika služi da modeluje veze između klasa realnih entiteta ili prethodno uspostavljenih
poveznika.

29. INTEGRITETNA KOMPONENTA MODELA PODATAKA

30. OPERACIJSKA KOMPONENTA MODELA PODATAKA
31. SUBP

Softverski proizvod, namenjen da omogući izgradnju i korišćenje baza podataka , Sadrži: jezik za
opis podataka – Data Definition Language (DDL) ,jezik za manipulisanje podacima – Data
Manipulation Language (DML) , upitni jezik – Query Language (QL)

32. INTEGRITETNA KOMPONENTA U ER MODELU

Tipovi ograničenja u ER modelu podataka: ograničenje domena, ograničenje pojave tipa,

kardinalitet tipa poveznika, ograničenje ključa (integritet tipa) za tip entiteta i tip poveznika.
33. PREVOĐENJE KARDINALITETA TP N:M
34. PREVOĐENJE KARDINALITETA TP 1:N

35. PREVOĐENJE KARDINALITETA TP 1:1

36. Identifikaciona i egzistencijalna zavisnost
37. ŠTA JE TORKA,ŠEMA RELACIJE ,RELACIJA ?
Model podataka može se posmatrati kao kolekcija tri skupa: – strukturni deo – manipulativni deo –
integritetni deo.

Strukturni deo relacionog modela :

• Domen

• Relacija (tabela):

– Atribut (kolona) , – N-torka (vrsta)

Relaciona baza podataka je skup relacija. • Relaciona shema je opis strukture relacija(tabela).

Manipulativni deo relacionog modela :

Relacioni model uključuje dva formalna jezika za rad sa relacijama: relacionu algebru i relacioni račun
zasnovan na predikatskom računu prvog reda. Ovi formalizmi su ekvivalentni u pogledu izražajne moći.

Relaciona algebra

• Relaciona algebra je skup operacija nad relacijama. • Relacioni izraz u relacionoj algebri se sastoji od
niza operacija nad odgovarajućim relacijama. • Rezultat relacionog izraza je relacija

Osnovne operacije relacione algebre su :1.Projekcija 2. Restrikcija (selekciju) 3. Proizvod 4. Unija 5.

Presek 6. Razlika 7. (Prirodno) Spajanje 8. Deljenje

38. OPERACIJE SPOJEVA RELACIONE ALGEBRE I REALIZACIJA U SQL

Slobodno spajanje je restikcija proizvoda dveju relacija po nekom uslovu zadatom na dva atributa ovih
relacija: ako je Ө neka binarna relacija na nekom domenu, i Ai i Bj atributi relacija A i B nad istim
domenom, tada je slobodno spajanje relacija A i B: (A times B) where AiBj = { (a^b) | aA  bB  a[Ai]
 b[Bj ]}.

Prirodno spajanje (JOIN):

Ako su A(A1,A2,...,An) i B({B1,B2,...,Bm) relacije i X{A1,A2,...,An} i Y{B1,B2,...,Bm} skupovi atributa

istih domena koji su iste kardinalnosti (|X|=|Y|), a skupovi atributa Z i W sadrže preostale atribute ovih
relacija Z={A1,A2,...,An} \X i W= {B1,B2,...,Bm}\Y, rezultat prirodnog spajanja relacija A i B po skupovima X
i Y je spoj onih vrsta iz A i B koje imaju iste vrednosti nad X i Y: A JOIN B={(z,x,w) | (z,x)A (x,w)B}.
39. TIP POVEZNIKA
40. KATEGORIZACIJA

41. ŠTA JE DOMEN I KOJI POSTOJE ?

Domen predstavlja skup vrednosti koje može da ima konkretni element n-torke. Domeni mogu
biti semantički i predefinisani. Predefinisani domeni već postoje u jeziku baze podataka i neki primeri tih
domena su Integer koji predstavlja skup celih brojeva, Float koji predstavlja skup realnih brojeva, DateTime za
predstavljanje datuma i vremena u različitim formatima, i drugi. Semantičke domene definiše sam korisnik.

42. REFERENCIJALNI INTEGRITET

У области база података, референцијални интегритет је својство које осигурава да су везе
(референце) између података исправне. Прецизније, како би референцијални интегритет важио,
свако поље у некој табели које је декларисано као страни кључ мора да садржи само оне
вредности које се јављају у одређеном у примарном кључу или кандидату за кључ табеле на коју
показује страни кључ. На пример, брисање уноса који садржи вредност на коју реферише страни
кључ из неке друге табеле би прекршило референцијални интегритет. Неки системи за управљање
релационим базама података (СУРБП) могу да захтевају да референцијални интегритет буде
очуван: обично брисањем и реда у коме се налази страни кључ који показује на податак који треба
да буде обрисан, или пријављивањем грешке и небрисањем податка. Који метод ће бити
коришћен се одређује приликом дефинисања страних кључева.
43. NORMALNE FORME I NORMALIZACIJA