Professional Documents
Culture Documents
ГОВОР ТЕЛА НАС ОДАЈЕ
ГОВОР ТЕЛА НАС ОДАЈЕ
ГОВОР ТЕЛА НАС ОДАЈЕ
Онлајн комуникација и употреба заштитних маски само су неке од околности које пажњу изнова
скрећу на важност порука које размењујемо на невербални начин – кроз положај и покрете тела,
изразе лица, гестикулацију рукама, интонацију и јачину гласа.
Свакодневно, на улици, у продавници или превозу, свако од нас шаље и одговара на више хиљада
порука без употребе речи. Такве поруке у понашању брзо опажамо јер усмеравају одговоре на
питања како се неко односи према другима и начину на који види себе.
Подржавањем садашњости креира се будућност
Суочен са све бржим темпом живота, ипак, савремени човек се више усредсређује на речи, док
невербално често превиђа у процесу примања и слања порука. Управо та околност доприноси
многим неспоразумима и чак њиховом прерастању у сукобе.
Невербалне поруке
О сложености и значају невербалне комуникације говори и интересовање веома различитих
научних дисциплина. Почев од 1872. године, када је Чарлс Дарвин објавио прву научну студију
невербалне комуникације, ова област је предмет изучавања психологије, биологије, социологије,
антропологије, археологије и лингвистике. Касније, антрополог Грегори Бејтсон запазио је да
еволутивно старија, невербална комуникација током еволуције није једноставно замењена
вербалном, већ се упоредо с њом развија и даље постајући комплекснија и богатија.
Психолози и социолози процењују да се између 65 и 94 одсто наше комуникације одвија без
употребе речи. Социјални антрополог Едвард Т. Хол сматра да је око 60 процената наше укупне
комуникације невербалано. Међутим, када је реч о преношењу искључиво емоција, невербално
пренете поруке достижу чак 99 процената.
Примери преношења порука невербалним путем су разноврсни. Свим родитељима је познато
врпољење детета у столици када би пре било на неком другом месту и радило нешто угодније.
Положај тела одражава општи мишићни тонус и стога је узбуђеном човеку тешко да се опусти, а
оном ко се досађује тешко је да одржи телесну живахност. Код одраслих се очигледни покрети
који указују на неугодност смањују, али не нестају. Посебно у ситуацијама из којих бисмо радо
побегли.