ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКА ШКОЛА

"МИХАЈЛО ПУПИН"
НОВИ САД

Образовни профил: Електротехничар за

термичке и расхладне уређаје

ПРЕДМЕТ

Електротермички уређаји

ТЕМА МАТУРСКОГ РАДА

Индукционе лончане пећи

КАНДИДАТ Чланови комисије(потпис) Оцена

Милош Живковић 1.
2.
МЕНТОР 3.
Јован Бујак, дипл.инж.ел. 4.
НОВИ САД
Јун, 2022.
 ОДБРАНА МАТУРСКОГ РАДА
ПИТАЊА:

1. ____________________________________________________
____________________________________________________
____________________________________________________
2. ____________________________________________________
____________________________________________________
____________________________________________________
3. ____________________________________________________
____________________________________________________
____________________________________________________
4. ____________________________________________________
____________________________________________________
____________________________________________________

Оцена матурског рада:

Оцена на усменој одбрани рада:

Завршна оцена:

2
 Индукционе лончане пећи

Електротермички уређаји

1. Увод.
2. Индукционе пећи са магнетним колом.
3. Индукционе пећи са отвореним каналом.
4. Индукционе пећи са затвореним каналом.
5. Индукционе пећи без магнетног језгра.
6. Електромагнетни процес у пећи.
7. Утицај геометрије на параметре пећи.
8. Закључак.
9. Литература.
КАНДИДАТ (УЧЕНИК):
____________________
Милош Живковић

МЕНТОР:
____________________
Јован Бујак, дипл.инж.ел.

3
 Нови Сад,јун 2022.

Садржај:

1. Увод(Индукционо загревање)........................................................................................... 5

2. Индукционе пећи са магнетним колом..........................................................................7

3. Индукционе пећи са отвореним каналом.......................................................................9

4. Индукционе пећи са затвореним каналом...................................................................10

5. Еквивалентна шема и векторски дијаграм..................................................................11

6. Индукционе пећи без магнетног језгра..........................................................................13

7. Теорија процеса..................................................................................................................15

7.1 Дубина продирања.............................................................................................................20

7.2 Средња снага пренета по јединици површине металне средине..................................23

8. Електромагнетни процес у металној цилиндричној шаржи.....................................27

9. Електромагнетни процес у зазору између индуктора и металне шарже................31

10. Електромагнетни процес у индуктору.........................................................................31

11. Електромагнетни процес у систему индуктор-метал који се топи........................36

12. Утицај геометрије индуктор-метал на параметре пећи...........................................38

13. Закључак...........................................................................................................................40

14. Литература........................................................................................................................41

4
 1. Индукционо загревање
Принцип индукционог загревања почива на претварању енергије
електромагнетног поља у топлотну енергију.

У уређајима индукционог загревања електромагнетно поље ствара индуктор,

који је у облику цилиндричне завојнице-соленоида.Кроз индуктор се пропушта
наизменична струја, која у околини индуктора ствара променљиво
електромагнетно поље. Ова трансформација, уочимо је као права, одређена је
првом Максвеловом једначином:

∂D ∂E
rot H=σ + =γ E+ ε
∂t ∂t

Материјал који се загрева поставља се унутар индуктора или паралелно са

њим. Променљиво електромагнетно поље које ствара индуктор продире у
загрејани материјал. Променљиво електрично поље које се концентрише на
површини материјала и чије су линије затворене криве нормалне на линије
магнетног поља има такозвани вртложни карактер. Под утицајем електричног
поља у складу са Омовим законом у диференцијалном облику, у материјалу ће
протицати вртложне струје, које су по природи кондуктивне. Ова друга
трансформација одређена је другом Максвеловом једначином:

−∂ B ∂H
rot E= =−μ
∂t ∂t

У материјалу који се загрева, енергија индукованог променљивог

електромагнетног поља неповратно се претвара у топлоту. Ово загревање
материјала је последица деловања вртложних струја. Феромагнетни материјали
се до Киријеве температуре загревају не само вртложним струјама него и
топлотном губитака услед хистерезиса. Ова трансформација одређена је
Џуловим законом:

d P=σ E dv

Описани начин претварања енергије електромагнетног поља омогућује да се

електромагнетна енергија индуктора пренесе на загрејани материјал посредно
без кондуктивне везе и да се добијена топлотна енергија генерише непосредно
у материјалу који зе загрева. Зато се овај начин загревања често назива
''Загревање са унутрашњим извором''.

Износ енергије електромагнетног поља који се у загреваном материјалу

претвара у топлоту зависи од:

5
  величине магнетног флукса који упливише материјал
 учестаности система, односно учестаности промене магнетног флукса чије
се линије затварају кроз материјал који се загрева.

Код система за индукционо загревање у употреби су учестаности извора

напајања, које се креће од 5Hz до неколико MHz, тако да се уређаји у односу на
учестаности деле на:

 Уређаје мале учестаности до 50Hz, које се напајају непосредно из мреже

или преко трансформатора.
 Уређаје средње учестаности од 500Hz до 10000Hz, који се напајају преко
претварача учестаности.
 Уређаје високе учестаности преко 50000Hz, који се напајају преко
претварача учестаности.

Особина да се енергија електромагнетног поља може претворити у топлоту

употребом снажних електромагнетних поља мале у честаности, или нешто
слабијих електромагнетних поља високе учестаности, омогућила је две
конструкције система за индукционо загревање, које се разликују не само у
конструктивним решељима него и у условима експлоатације.

Тако су развијени:

1. Системи за индукционо загревање са магнетним језгром. Снажно

електромагнетно поље мале учестаности условило је повезивање
жељеног језгра са завојницом и прстеном од материјала који се загрева, у
поредак који одговара језгру, примару и секундару трансформатора.
2. Системи за индукционо загревање без магнетног језгра. Електромагнетно
поље високе учестаности омогућило је уклањање магнетног језгра и
елиминацију прстенастог повезивања материјала који се загрева.

У односу на намену, системи за индукционо загревање се користе за

следеће технолочке поступке:

 Топљење метала у црној и обојеној металургији

 Одржавање температуре, функција рецептора
 Термичку обраду (лемљење, ковање, пресовање, итд.)
 Грејање течних флуида
 Термохемијску обраду
 Заваривање

Шире посматрано, топљење метала у индукционим пећима остварује се уз

следеће погодности: директно развијање топлоте у шаржи, висок производни
учинак, добар степен искоришћења, квалитет и чистоћа лива, хомогеност
састава и температуре лива, квалитетно топљење свих врста метала, добијање
свих врста ливова(легирани, темпер, нодуларни, итд.), једноставна регулација
снаге и брзине топљења, брзе поправке и ремонти озида, мала топлотна
инерција пећи, једноставани и брзи поступци стартовања и прекида погона,
6
повећање утрошка енергије при хладном старту свега око 15%, могућ висок
степен аутоматизације, прецизност припремања легуре, незнатно сагоревање
материјала, фина структура лива са равномерно распоређеним графитом, лако
ливење танких зидова, одсутност локалних прегревања, што узрокује минимум
гасова у ливу, повољна синхронизација погона топионице и калупарнице,
могућност неограниченог одржавања састава и температуре лива, присуство
угљеника и сумпора у шаржи се не повећава, побољшана обрадљивост лива,
смањена порозност лива, могућност коришћења јефтинијих сировина (шпена,
лимови, стари челик, отпад) за добијање квалитетног лива, велика
флексибилност пећи при промени легура и састава, мала додирна површина
метала са шљаком и атмосфером, пораст температуре је једино ограничена
издржљивошћу лонца, завидна хигијена и хуманизација рада у ливници, знатан
допринос индукционих топионичких постројења очувању животне и радне
средине човека, могућност вођења процеса топљења у вакууму или заштитној
атмосфери, широка могућност примјене специјалних конструкција и технологија.
Уз дате бројне предности индукционе пећи имају и својих недостатака, а од
којих су најбитније: ниска температура шљаке, високи инвестициони трошкови
постројења, проблематика симетрирања снаге, проблематика компензације,
потребе већих учестаности, захтев за већим чистоћама сировина у погледу
фосфора и сумпора, проблематика старта индукционих каналних пећи, итд.

2. Индукционе пећи са магнетним колом

Индукционе пећи са магнетним колом у индустрији топљења метала појавиле су
се врло рано. У Шведској 1891. Године Кјеллин је изградио прву индукциону пећ
са магнетним колом и отвореним каналом. У периоду од појаве прве пећи до
данас развијен је врло велики број ових пећи, које се у извесним
конструктивним детаљима, условима експлоатације и намени разликују, али су
основни принципи остали исти. Индукционе пећи са магнетним колом су врло
сличне трансформатору, једноставно због присуства сва три основна елемента
трансформатора: примарни намотај-индуктор, магнетно коло-жељезно језгро и
секундарни намотај-материјал који се топи. Зато је за анализу рада ових пећи
могуће применити анализу рада трансформатора, чији је секундар намотај са
једним завојком у кратком споју.

Индуктор ових пећи се састоји од великог броја соленоидално цилиндрични

завојака од бакра или алуминијума обмотаних око жељезног језгра. Жељезно
језгро се прави од танких лимова од силицијум-челика, који садржи око 4%
силицијума. Силицијум смањује губитке услед вртложних струја и хистерезиса, а
истовремено повећава топлотну отпорност жељеза. Дебљина лимова је 0,5mm
за учестаности до 25Hz, а 0,35mm за учестаност до 50Hz. Лимови су међусобно
изоловани тако да су вртложне струје смањене и локализоване на изоловане
лимове малих пресека, значи велике топлотне отпорности. Секундар је начињен
од керамичке облоге са прстенастим каналом(хоризонталним, косим или
вертикалним), у коме се налази растопљени метал. Да би пећ остварила своју

7
функцију, у прстенасти канал се доводи истопљени меатал из друге пећи, или се
оставља део истопљеног метала из процеса топљења који је претходио, у којем

случају пећ у процесу експлоатације мора бити стално прикључена на напојну

мрежу.

Ове пећи се често називају индукционе каналне пећи. У експлоатацији су

развијене две основне врсте индукционих пећи са магнетним колом:

-Индукционе пећи са откривеним хоризонталним каналом

-Индукционе пећи са покривеним вертикалним или хоризонталним каналом

Принципијелно је пресек кроз једну индукциону пећ са хоризонталном

каналом приказан на Слици1. Магнетни флукс кога ствара променљива струја
индуктора највећим делом се затвара кроз магнетно коло-корисни флукс, а само
се део тог флукса расипа.

Слика1. Индукциона пећ са магнетним каналом

У новије време развијен је велики број типова и конструкција ових пећи.

Поред назначене поделе, у односу на конструктивно систематски део могу се
поделити на једнофазне, двофазне и трофазне, са једним или више канала.
Наменски се користе за: топљење обојених метала, легура са ниским
температурама топљења и за производњу висококвалитетног челика. И поред
тога што су ове пећи у неким земљама конкурисале и електролучним пећима у
металургији добијања челика, данас се све мање користе за топљење, а све
више за одржавање температуре већ истопљеног метала, односно користе са
као рецептори, тако да се у металурашкој пракси назире коначна профилизација
употребе и да сеу функцији топљења користе у металургији обојених метала и
легура, а као рецептори у металургији производње сировог лива, челика и
обојених метала.

8
 3. Индукционе пећи са отвореним каналом
Индукционе пећи са жељеним језгром и отвореним каналом представљају
трансформатор код кога је секундарни намотај канал испуњен металом. Метал у

каналу у исто време се појављује као оптерећење и кратко спојени секундарни

намотај.

Кроз примарни намотај пропушта се наизменична струја I 1, која образује

магнетно поље, које се највећим делом затвара кроз магнетно коло (језгро). У
секундарном намотају (металној вени) променљиви магнетни флукс индукује
електромоторну силу, односно напон износа:

U 2=4,44 ∙ f ∙Ф

Очигледно је при том да индукована електромоторна сила у секундару

зависи од фреквенце и величине магнетног флукса.

У експлоатацији се индукционе пећи са отвореним каналом, поред низа

предности, одликују и неким евидентним недостатцима:

 При сваком поновном пуштању у каналу треба оставити део метала да би

се остварили услови рада пећи
 Узани и други канал је врло непрегледан и тежак за одржавање
 Температура троске је ниска
 Појава ефекта стискања струјница шарже
 Појава моторног ефекта итд.

Стискање струјнице шарже може се објаснити на следећи начин: ако се

претпостави да се пресек шарже састоји од безброј струјниц кроз које протиче
струја истог смера. Нормално да ће између струјнице деловати електромагнетне
силе које су за посматрани случај по природи привлачне, тј. струјнице
међусобно делују силом привлачења које опет могу да доведу до скупљања
металне вене, односно до смањења површине пресека, па се због природе овај
ефекат назива ефекат стискања. У извесним случајевима овај ефекат може
довести и до прекида металне вене. Овај се ефекат избегава пропуштањем
максималне струје кроз шаржу. Појава моторног ефекта може се објаснити на
следећи начин: посматра се примарни намотај-индуктор и секундарни намотај-
шаржа. Ако се прихвати да су струје у примару и секундару у сваком тренутку
приближно у опозицији, нормално да ће између примарног и секундарног
намотаја који су концентрични, деловати електромагнетне силе које су по
природи одбојне. Овој сили се у сваком тренутку суперпонира сила тежине

9
стуба метала, тако да на метал делује резултантна сила F r, као на Слици2. , где
су:

F - електромагнетна хоризонтална сила

G - тежина

F r - резултантна сила

Слика2. Моторни ефект на шаржу

Очигледно да појава овог ефекта може да доведе до појаве преливања

материјала који се истопио.

Троска T која плива изнад отопљеног материјала је изолатор и не учествује

у предметном електромагнетном процесу, тако да својим положајем не покрива
целокупну површину истопљеног материјала, што узрокује итензивнију
оксидацију.

Фактор снаге ових пећи је врло низак, зато се ове пећи често напајају преко
генератора који обарају фреквенцу, тако за пећи капацитета 0,5 и 1,5 и 8,5 тона
фреквенца износи 25,15 и 5Hz.

4. Индукционе пећи са затвореним каналом

Електроиндукционе пећи са жељезним језгром и затвореним каналом нашле су
огромну примену у топљењу обојених метала.

Обично су у употреби пећи са затвореним вертикалним каналом.Појава ефекта

стискања код ових пећи није изражена зато што постоји становити
хидростатички питисак истопљеног метала изнад канала.

Појава моторног ефекта изражена је и код ове врсте пећи само што су његови
ефекти врло корисни, наиме, код ових пећи не постоји опасност преливања
метала; он изазива интензивно струјање метала и једноставно издвајање троске

10
из истопљеног метала. На тај начин избацује се троска на површину истопљеног
метала, тако да штити метал од оксидације.

11
Основни квалитет ових пећи везан је са релативно високим активним отпором
канала, тако да се може остварити фактор снаге реда (0,7-0,8), што омогућава
рад ове пећи са нормалном фреквенцијом.

Међутим, и код ове врсте пећи неопходно је после сваког процеса топљења
оставити затворену метакну вену у каналу, али и овде показује веће погодности
од пећи са отвореним каналом јер треба задржати мање количине истопљеног
метала реда 20%.

Конструктивно одржавање ватросталне облоге канала код ове врсте пећи

отежано је у односу на пећ са отвореним каналом. Код ове врсте пећи присутан
је тзв. вихорни ефекат који изнад уста канала изазива вертикално струјање
метала. Ова појава је последица расподеле густине струје у каналу и кади пећи,
јер са слике је очигледно да густина струје мења интензитет у каналу и кади,
што изазива интензивно вертикално струјање. Вихорни ефекат омогућава
мешање истопљеног метала и добијање хомогеног производа.

Слика3.

5. Еквивалентна шема и векторски дијаграм

Као што је већ речено, рад електроиндукционе пећи са жељезним језгром у
принципу је сличан раду једнофазног трансформатора снаге, при чему треба
водити рачуна о следећем:

 Секундарни намотај је истовремено и пријемни

 Секундарни намотај чини само један завојак чија је висина знатно мања
од висине индуктора-примара(Слика4.)

12
 Слика4.

У посебном случају може висина секундарног намотаја бити приближно иста

висина индуктора, а то је ако се око индуктора стави већи број вертикалних
канала. Ово се користи ако се жели умањити расипни флукс или ако се жели
повећати фактор снаге.

Низак фактор снаге који је условљен изолацијом између индуктора-примара,

шарже-секундара која повећава флукс расипања који у нормалним
конструкцијама износи 20-30% од укупног флукса, отуда је и разлика између
инуковане електромоторне силе у секундарном намотају (један завојак) Е ₂ и
јединичне индуковане електромоторне силе у намотају индуктора примара
(E1/n1).

1 E1
E2= ∙ ; m> 1
m n1

Еквивалентна шема индукционе пећи са магнетним језгром приказана је на

слици 5., векторски дијаграм је приказан на слици 6.

Слика 5.

13
Ако се занемари струја празног хода I ≈ 0 ,
0

и сведу отпори секундара на примар

' 2 ' 2
R2=n1 R2 , X 2=n1 X 2, може се одредити
фактор снаге система из релације:
'
X1+ X2
tgφ= '
R1 + R2

Очигледно, фактор снаге ће бити утолико

већи уколико је активан отпор секундара
R2 већи и уколико је X 2 мање, а то се
може постићи на следећи начин:

а) висина канала a , треба бити већа од

2

ширине b 2. Однос а 2 /б 2 треба узети у

границама од 1-5.

б) фактор снаге се може директно

повећати, ако се повећа отпор R2,
односно, ако се пресек канала смањи.
Међутим, то је у супротности са капацитетом и снагом пећи.
Слика 6.

6. Индукционе пећи без магнетног језгра

Код ових пећи материјал који се топи смешта се у лонац слика 7. Зато се ове
пећи називају индукционе пећи без магнетног језгра или једноставно
индукционе лончане пећи. Лонац пећи смештен је унутар цилиндричног
соленоидалног индуктора, чији је намотај израђен од бакарних или
алуминијумских профила шупљих проводника, који се хладе водом.

Индукционе лончане пећи раде на принципу рада ваздушног трансформатора

(без магнетног језгра). Одсуство магнетног кола изазива појаву снажног
магнетног поља расипања, па је број магнетних уланчења са металом који се
топи мали. Зато се код неких конструкција нарочито великих снага, на ободу
индуктора са спољашње стране, симетрично постављају јармови израђени од
трансформаторског лима, који побољшавају магнетна својства пећи.

Индуктор који се напаја наизмјеничним струјама у металној шаржи ствара

промјенљиви електромагнетни флукс, односно индукује снажне вртложне
струје. Ове високоучинске струје посредством џуловог ефекта греју и топе
металну шаржу, односно остварују конверзију електричне енергије у топлотну
посредством електромагнетне индукције.

14
 Слика7. Индукциона лончана пећ

На слици 7. приказан је пресјек лончане пећи са основним елементима

конструкције 1-поклопац пећи; 2-осовина за нагињање; 3-нормални ниво
шарже; 4-индуктор; 5-магнетни јармови; 6-набојна маса; 7-електрода за
уземљење; 8-метални омотач; 9-поклопац металног омотача. Дати индукциони
систем са керамичким лонцем користи се за топљење материјала који је
електрично проводан. Загревање материјала који је електрично непроводан
изводи се индиректно, тј. у индукцијом грејаном графитном или металном
лонцу.

Индукционе лончане пећи користе се у линицама и лаких и тешких обојених

метала, као и у ливницама челика и ливеног жељеза. Њихови капацитети крећу
се од неколико килограма до неколико десетина тона, а снаге од неколико
киловата до неколико мегавата. У односу на конструкцију могу бити стабилне,
нагибне и хаубне. Посебну примену имају индукционе лончане пећи мрежне
фреквенције у ливницама челика и ливеног жељеза, капацитета 1-85 тона, са
снагама 300-18000kW продукцијом 0,5-37,3 тона/сат. Често су јавања у употреби
и лончане индукционе пећи средњефреквенце 500, 1000 и 2000Hz.
Високофреквентне пећи су резервисане за мале пећи капацитета неколико
килограма.

У експлоатацији се сусрећу и пећи специјалних конструкција, као што су:

вакуумске, сa ручним преношењем, са ручним нагињањем, хаубне са једним или
два радна места и др.

У раду лончаних индукционих пећи манфестира се неколико појава: скин

ефекат, карбурација лива, издизање металне купе у лонцу оећи и др. Скин

15
ефекат изазива појавуконцентрације струје (снаге) у површинским слојевима
проводне средине, и то: струје у индуктору се концентришу у танком слоју на

унутрашњој страни проводника, а индуковане-секундарне струје у површинским

слојева металне шарже. Значи скин ефектом сеостварује загревање
површинских слојева металне шарђе, док је језгро шарже хладно и греје се
кондукцијом у фази чврсте шарже, однос мешањем у фази течне шарже.

Индукциону пећ дефинише следећи технички подаци: технолошка намена

(топљење, одржавање, прегрејавање), пратећи технолошки поступци
(легирање, рафинација), укупни капацитет лонца, корисни капацитет,
производни капацитет, специфична потрошња енергије, активна снага, укупна
привидна снага, прикључни напон, радна учестаност, снага уређаја за
компензацију, фактор снаге, потрошња расхладне воде, начин регулације
(напона, снаге, учестаности, компензације, температура итд.), начин стављања
у погон, припрема улошка и др.

Савремене индукционе лончане пећи одликују се и низом конструкционих и

погонских побољшања: шира примена аутоматике, регулација фактора снаге и
симетрирање фазних оптерећења,замена машинских претварача учестаностиса
полупроводничким-електроничким, употреба квалитетнијих топлоотпорних,
електроизолационих и термоизолационих материјала материјала, опрема је
квалитетнија и знатно поузданија, итд.

7. Теорија процеса
Физичка суштина електроиндукционог загревања се састоји у продирању
односно простирању таласа у проводној средини, па се и теорија
електроиндукционог загревања базира на теорији простирања електромагнетне
енергије у проводној средини.

Претпостављамо да се равански електромагнетни талас, који се простире у

диелектрику, приближава нормално равној површини коју са једне стране
ограничава проводна средина (Слика 8.)

Претпоставимо исто тако да се проводна средина простире у свим осталим

правцима у бесконачности и да се упадни талас, који је прошао кроз граничну
површину, простире у проводнојсредини. Раван YOZ се поклапа са граничном
равни проводне средине. Нека се вектор електричног поља E0 поклопи са
осoвином OY, а вектор магнетног поља H0 са осовином OZ.

У проводној средини практично се могу увек занемарити диелектричне струје у

односу на кондукционе. Тада је потпуни систем Максвелових једначина:

16
 Слика 8.

∂H
rot H=σ +
∂t

−∂ B
rot E=
∂t

¿ D= ρ

di B=0

D=ε E

B=μ H

σ =γ E

Где су:

H -вектор јачине магнетног поља

σ -вектор густине струје

D -вектор електричне индукције

B-вектор магнетне индукције

E - вектор електричног поља

ρ -запреминска густина наелектрисања

ε -диелектрична константа

μ-магнетни пермеабилитет

γ -специфична електрична проводност

17
своди се на систем једначина:

rot H=σ

−∂ B ∂H
rot E= =−μ 1.
∂t ∂t

¿ B=0

B=μ H

σ =γ E

Разматрања ће бити изведена за случај хомогених проводника и хомогених

проводних средина, тако да су електрична проводност и магнетни
пермеабилитет константне величине.

Применом оператера ротор на прву Максвелову једначину и увођењем у другу

добија се:

∂H
rot ( rot H )=γrot E=−μγ
∂t

како је:

rot ( rot H )=g rad ( ¿ H )−Δ H =−Δ H

добија се:

∂H
Δ H =μγ
∂t

Дефинитивно се добија систем једначина за одређивање магнетног поња унутар

проводне средине:

∂H
Δ H =μγ 2.
∂t

¿ B=0

Са друге стране, ако се оператор ротор примљени на другу Максвелову

једначину и увођењем у прву, добија се:

∂H
rot ( rot E )=−μrot
∂t

∂E
g rad ( rot E )−Δ E=−μγ 3.
∂t

18
 ∂E
Δ E=μγ
∂t

односно:

∂σ
Δ σ=μγ
∂t

и ако се уведе појам комплекснијих физикалних вектора:

jwt jwt jwt
Е= Е̇ e ; H= Ḣ e ; σ= σ̇ e

једначине 2. и 3. добијају облик:

2
Δ Ḣ =К Ḣ
2
Δ Е̇=К Е̇ 4.
2
Δ σ̇=К σ̇

К 2= jω μ γ

Добијене једначине су хомогене диференцијалне једначине другог реда са

константним коефицијентима, где су ( Ḣ , Е̇ ,σ̇ )функције само просторних
координата.

Карактеристична једначина је облика:

r ²+ ar−b=0 , a=0

r ²−b=0

чије је решење:

r 1,2 =± ( b )1/ 2

¿ ± ( jω μ γ )1 /2
1/ 2 1 /2
¿ ± ( j) (ω μ γ)

( j )1 /2=0,5(1+ j)∙ 0,5−1/2

¿ ± ( 1+ j ) (0,5 ∙ ω μ γ )1/ 2

и ако се уведе замена:

1 /2
β=(0,5 ω μ γ )

онда важи:

К 1,2=± ( 1+ j ) β

19
тако да решење једначине из система има облик:
k,x k2x
Ḣ=C 1 e +C 2 e

¿ C 1 e(1+ j) βx +C 2 e−(1 + j) βx

Очигледно да јеC 1=0 зато што би поље бескракно расло за x → ∞ , а што је

физички немогуће, значи:
−(1+ j)βx
Ḣ=C 2 e

Константа C 2 може се одредити из почетних услова:

за x=0

Ḣ=H 0=H 0 m e jwt =C2

односно:

Ḣ=H 0 m e j wt e−(1 + j ) βx

¿ H 0 m e−βx e j (wt −βx )

а тренутна вредност износи:

− βx
H=R e ( H ) ¿ H 0 m e cos ( wt−βx ) 5.

Аналогним поступком:

σ =σ 0 m e− βx cos ( wt−βx +ψ ) 6.

E=E0 m e−βx cos ( wt −βx+ψ )

У самим релацијама 5. и 6. Није назначено какав је фазни став између вектора

јачине магнетног поља и вектора густине струје, односно јачине електричног
поља у проводној средини. Зато треба искористити релације 5. и H=σ .
Решавањем се добија да су густина струје, односно јачина електричног поља
фазно померене унапред за π / 4 , у односу на вектор јачине магнетног поља.

Коначмо може се писати за тренутне вредности:

−βx
H ¿ H0m e cos ( wt−βx )
−βx
E=E0 m e cos ( wt −βx+ π /4 ) 7.
− βx
σ =σ 0 m e cos ( wt−βx + π /4 )

20
21
7.1. Дубина продирања:

Добијене једначине 7. сведоче пре свега да амплитуда проматраних величина

опадају по експоненцијалном закону са продирањем таласа у проводну средину.
Поред тога, почетна фаза осциловања мијења се пропорционално са X, при
чему са продирањем таласа у дубину средине осцилације све више фазно касне
у односу на осцилације на површини проводника. У свим тачкама проводне
средине, рачунајући ту и тачке на тој површини, јачина електричног поља
фазно предњачи јачини магнетног поља за угао π /4 .

Основна манифестација посматране појаве је појава потискивања струје према

површини проводника и њена концентрација у слоју уз површину, који је
утолико тањи што је фреквенција поља већа.

Мерило тога слоја, односно продирање електромагнетног поља у проводник је

величина која се назива дубина продирања d. То је она удаљеност од површине
у проводнику на којој амплитуда густине струје опадне на износ:

1
σ ≈ 36,8 % σ 0 8.
e 0

где је σ 0-амплитуда густине струје.

Ако се искористи релација за густину струје:

− βx
σ =σ 0 e

σ 0=σ 0 m cos ( rot−π /4−βx ) 9.

на дубини d, густина струје износи:

σ0
σ=
e

значи:

σ0
=σ 0 e−βd
e

односно:

1 −βd
¿e
e
1−βd
e =1

1−βd =0

1
d=
β

22
23
па је:

d=
√ 2
ω μγ
10.

Или ако се уведе смена:

1
ω=2 πf , γ =
ϱ

μ=μ 0 μ r

d=
√ 2
=
1
μ0 μ r γ 2 πf μ 0 √ π √ ϱ
μr f

за:

μ0 =4 π ∙10−7 ( Hm ) , ϱ ( Ω ∙m ) i f ( Hz )
d=503
√ ϱ
μr f
(m) 11.

За посебне случајеве од интереса за проучавање процеса:

a) За хладан бакар важи:

−8
ϱ eu =1,8∙ 10 Ω ∙ mi μ r=1
67∙ 10−3
d eu = ( m )= 67 ( mm )
√f √f
b) За челик на температури изнад Киријеве ( θ=721℃ )важи:
−6
ϱ Fe =10 Ω∙ m, μr =1
600 ∙10−3 0,6
d Fe= = ( m )= 600 ( mm )
√f √f √f
У табели 1. дата је дубина продирања за разне карактеристичне случајеве:

24
 Уводећи смену 9. могу се једначине 7. написати у облику
− βx
H=H 0 e

σ =σ 0 e− βx
−βx
E=E0 e

односно:
−x
H
=e−βx =e d
H0
−x
σ
=e− βx =e d
σ0
−x
E
=e− βx=e d
E0
−x
где експоненцијални члан e− βx =e d , дефинише пригушење поља и густине
струје. На слици 9. Приказане су функционалне зависности(крива1).

H σ E
= = =F
H 0 σ0 E0
x
d () 12.

Као и функционална зависност густине активне снаге(крива2).

Крива 1. и 2.

25
 Очигледно, на растојању дубине продирања од површине, амплитуда таласа
се умањује за e=2,718 пута, односно пригушује се до 38,8 % од почетне
вредности.

7.2. Средња снага пренета по јединици површине металне средине

Ефекат загревања електромагнетном индукцијом може се одредити након што

се одреди средња вредност снаге флукса енергије по јединици проводне
површине која се загрева.Ако се претпостави да се електромагнетни талас креће
у једном смеру, снага флукса енергије по јединици површине нормалне на
вектор брзинеV бројно је једнака количини, која пролази кроз јединицу
површине нормалне на вектор брзине V у јединици времена и износи:

S=E∗H 13.

Она исказује Поинтингову теорему о струјању електромагнетне енергије. За

електроиндукционо загријавање карактеристичан је стационарни режим рада,
који се дефинише преко средњих вриједности. Зато треба одредити средњу
вриједност Поинтинговог вектора:
T
1
S sr = ∫ S dt
T 0
14.

Средња вредност Поинтинговог вектора је комплексна величина. Реални део

одређује површинску густину активне снаге, који карактерише брзину
претварања електромагнетне енергије у топлотну:

P=R e S 15.

а имагинарни део представља гуштину реактивне снаге, која карактерише

брзину претварања електромагнетне енергије, и то електричне у магнетну и
обрнуто:

Q=I m S 16.

Средња вредност Поинтинговог вектора према 14. износи:

1
S sr = ( E ^
H) 17.
2

односно:

P=R e ( 12 E H^ )
и

Q=I m ( 12 E ^H ) 18.

26
27
 Имајући у виду да је за равански електромагнетни талас у проводној средини:

rot H=σ

добија се:

( π
j wt + − βx )
σ =√ 2 H 0m β e
−βx 4
e

β −βx j( wt+ 4 − βx)

π
σ
E= =√ 2 H 0 m e e
γ γ

Коњуговано комплексна вредност вектора јачине магнетног поља ^

H је:

H=H 0 m e− βx e− j( wt−βx )

тако да се добија:
π
H = √ H 20 m e−2 βx e 4
1 2 β j
S sr = E ^ 19.
2 2 γ

а како је:
π
e 4 =cos + j sin = √ (1+ j)
j π π 2
4 4 2

1 1 2 β −2 βx
S sr = E ^
H= H 0m e (1+ j)
2 2 γ

односно:

1 2 β −2 βx
P= H 0 m e 20.
2 γ

1 β
Q= H 20 m e−2 βx
2 γ

Код електроиндукционих пећи, односно уређаја, поље ствара индуктор.

Полазећи од тога да равански електромагнетни талас ствара равни индуктор,
чији је број завоја N 1, и ако кроз њега протиче струја I 1, у складу са законом
укупне струје јачина поља на површини метала биће:

H 0 m=N 1 I m

односно:

H 0 m= √ 2 N 1 I 1

и ако се поједностави однос:

28
29
 β
γ
=
√
ω μ0 μr γ
2∙ γ
2
=
2√
2 πf μ0 μr ϱ
= √ π μ0 √ f ∙ ϱ ∙ μ r

β −3
=2 ∙ 10 √ f ∙ ϱ ∙ μ r
γ

добија се:

P ≈(N 1 I )2 ∙ 10−3 √ f ∙ ϱ ∙ μ r e−2 βx

( Wm )
2 21.

2
Q ≈(N 1 I 1 ) ∙ 10
−3
√ f ∙ ϱ ∙ μr e
−2 βx
( VAr
m )
2

Да би се одредила снага која се у слоју дебљине d претвори у топлоту, треба

одредити разлику измећу снаге по јединици површине на граничној површини
метала ( P0 )и снаге на дубини продирања( Pd ):

P0=( N 1 I 1 )2 ∙10−3 √ f ∙ ϱ ∙ μr ∙ 1 22.

Слика 9.
2
Pd ¿ 2( N 1 I 1 ) ∙ 10
−3
√ f ∙ ϱ ∙ μ r ∙ e−2
односно:

ΔP=P0 −Pd ¿ 2(N 1 I 1)2 ∙10−3 √ f ∙ ϱ ∙ μr ∙ ( 1−e−2 )

или у процентима:

ΔP
100 %=( 1−e ) 100 ≈ 86,5 %
−2
P0

На слици где је дата функционална зависност снаге по јединици површине од

дубине продирања(крива 2), може се закључити да је површинска густина снаге
на растојању дубине продирања од површине X =d умањена за e 2 пута, и
представља 13,5% од снаге на површини метала. Односно, у металу се на
дубини d ослободи 86,5% укупне снаге која се трансформише у топлоту.

30
 Зависност специфичног отпора, дубине продирања и снаге по јединици
површине од температуре за жељезо и бакар приказана је на слици 9.

Ако се прикаже пресек индукционе лончане пећи (слика 10.) и принципијално

прикажу основни елементи (индуктор, материјал који се топи), може се
утврдити приближна слика расподеле поља, за које важи:

Слика 10.

Е=Еψ ; Е z=0; Er =0

H ψ =0 ; H=H z ; H r =0 23.

31
8. Електромагнетни процес у металној цилиндричној
шаржи
Да бисмо се приближили практичној примени индукционог загревања, треба
проучити процес бесконачно дуге цилиндричне шарже, која ј постављена у
бесконачно дуги цилиндрични индуктор слика 11.

Слика 11.

Примењена метода базира се на интеграљењу Максвелових једначина:

∂E
Δ E=γ ∙ μ
∂t

∂H
Δ H =γ ∙ μ
∂t

Нужно је одабрати кружно цилиндричне координате ( r , φ , z ), координатни

почетак треба поставити у центру пресека система, али тако да се осовина OZ
поклопи са осовином система.

Горње једначине могу се написати у следећем облику:

2 2 2
∂ E 1 ∂E 1 ∂ E ∂ E ∂E
+ + 2 + 2 −μγ =0
∂r r ∂r r ∂φ ∂Z ∂t
2 2

2 2 2
∂ H 1 ∂H 1 ∂ H ∂ H ∂H
+ + 2 + 2 −μγ =0
∂r r ∂r r ∂φ ∂ Z ∂t
2 2

32
имајући у виду геометрије са слике, може се писати:

∂E ∂2 E
=0 , односно =0
∂Z ∂ Z2
2
∂E ∂ E
=0 , односно 2
=0
∂φ ∂φ
2
∂H ∂ H
=0 , односно =0
∂Z ∂ Z2

тако да следи:
2
∂ E 1 ∂E E ∂ E
+ − μγ =0 24.
∂ r2 r ∂ r r 2 ∂t

∂2 H 1 ∂ H ∂H
+ −μγ =0
∂r r ∂r
2
∂t

или, ако се уведу појмови комплекснијих физикалних вектора:

jwt jwt
Е= Е̇ e и H= Ḣ e

добија се:

∂2 Ė 1 ∂ Ė 1
+
∂ r2 r ∂ r (
− + jωμγ Ė=0
2 )
2
∂ Ḣ 1 ∂ Ḣ
+ − jωμγ Ḣ =0
∂r r ∂r
2

и након смене:

(
− jω μ γ = ј 3 /2 √
d
2
)
где је d-дубина продирања таласа у металну шаржу, може се систем једначина
за расподелу поља поједноставити, ако се уведе нова променљива:

X = ј 3 /2 ∙ √
2r
d

тако да се добија:

d 2 Ḣ 1 d Ḣ
+ + Ḣ =0 25.
d x 2 x dx

d 2 Ė 1 dE
+
d x x dx
2
1
(
+ 1− 2 Ė=0
x )
33
које представљају познате Беселове диференцијалне једначине, чији је општи
облик:

( )
2 2
d y 1 dy n
+ + 1− 2 y=0 26.
dx
2
x dx x

чије је решење линеарна комбинација цилиндричних функција прве врсте I n ( x)

и друге врсте Y n (x ).

y= A n I n ( x ) + Bn Y n ( x ) 27.

Имајући у виду карактер функција I n (x) и Y n ( x ) од комплексне променљиве x ,

може се закључити да први члан представља опадајући талас који се креће од
површине цилиндра према центру, а други члан рефлектовани талас који се
креће од осе цилиндра према површини. Како у овом случају нема
рефлектованог таласа, константа интеграљења:

Bn=0

Како је аналитичко увођење решења у облику I n (x) математички сложено,

једноставније је расподелу магнетног и електричног поља у равном цилиндру
интерпретирати графички у облику функционалне зависности:

|Ḣ r|= | | ()
Ḣ z
H0
=f
' r
R
28.

| | | | ( )
Ėψ '' r
Er = =f
E0 R

|σ̇ |
|σ r|= ψ =f ' '
|σ 0| ( Rr )
чија је графичка представа дата на слици 12.

34
 Слика 12. Графички приказ расподеле поља унутар металног цилиндра
1-расподела магнетног поља; 2-расподела густине струје и електричног поља

На дијаграмима је очигледно да вредност f

'
( Rr )=f ( Rr )=0 одговара осовини
''

цилиндра, а f
'
( Rr )=f ( Rr )=1
''
површини цилиндра. Бројне ознаке уз криве

означава однос D/d , где су: D -пречник металног цилиндра, а d -дубина

продирања таласа.

На дијаграму су црткано приказане криве за однос D/d=14 .

Активна снага која се ослобађа кроз површину цилиндра пречника D и висине

1 m ( S=πD ) , износи:

P ≈ 2∙ 10 ( N 1 I 1) S √ ϱ ∙ μ ∙ f ∙k MP
−6 2
( kWm ) 29.

где је k MP-корекциони фактор активне снаге, која зависи од односа D/d слика
13.

Реактивна снага је:

Q ≈ 2∙ 10 (N 1 I 1) S √ ϱ ∙ μ ∙ f ∙k MQ
−6 2
( kVAr
m )
30.

где је k MQ - корекциони фактор реактивне снаге.

Како са порастом учестаности f дубина продирања опада, за пећи утврђених

димензија у том случају расте однос D/d , тако да крива k MP=f ¿ ¿ са слике тежи
јединици када учестаност расте.

Минимална учестаност код индукционог загревања метала може се одредити

из релације:
35
 ϱ
f min =25 ∙106 ( Hz ) 31.
μ∙ D

Слика 13.

9. Електромагнетни процес у зазору између

индуктора и металне шарже
У зазору између индуктора и металне шарже електромагнетни процес се
одвија у диелектрику, па се и процес може описати једначинама простирања
електромагнетних таласа у диелектрику, где:

α =ω √ ε ∙ μ

Представља таласни број или коефицијент фазе електромагнетног таласа.

Решење таласних једначина у диелектрику, такође се своди на беселове

једначине, код којих је независно променљив реални број r ∙ α . Код индукционих
пећи и уређаја важи да је:
−2
r ∙ α<10

тако да се може усвојити да је једначина магнетног поља на унутрашњој

површини индуктора једнака јачини магнетног поља у зазору H za:

Ḣ u= Ḣ za 32.

тако да је јачина магнетног поља у било којој тачки зазора Ḣ za константа и

једнака јачини магнетног поља на унутрашњој површини индуктора Ḣ u.

Флукс снаге у зазору је чисто реактиван и представља брзину промене

енергије електромагнетног поља електричне манифестације у магнетно и
обрнуто.

36
 Реактивна снага у зазору индуктор-метал, на 1 метар висине, износи:

Q z ≈ 6 ,2 ∙10−9 ( N 1 I 1 )2 f ∙ D2
[( ) ] (
Du 2
D
−1
kWAr
m ) 33.

где је D u-пречник унутрашње површине индуктора

10. Електромагнетни процес у индуктору

Цилиндрични индуктор ствара цилиндрични електромагнетни талас који
продире у металну цилиндричну шаржу, који се налази унутар индуктора. Са
електромагнетног становишта индуктор представља шупљи метални цилиндар,
са чије унутрашње стране продире електромагнетни талас сопственог
електромагнетног поља (слика 14.)

Таласна једначина електромагнетног поља и опште решење су индентични са

изразима за случај металне цилиндричне шарже са комплексним аргументом:

r
X=ј
3 /2
√2 ∙
d

али је за индуктор опште решење:

y= A n I n ( x ) + Bn Y n ( x ) 34.

Представља у облику линеарне комбинације функције I n ( x ) и цилиндричне

(2 )
функције трећег реда друге врсте H n ( x )

y= A n I n ( x ) +C n H (n2) ( x ) 35.

37
 Слика 14.

Први члан описује рефлектовани талас од спољашње површине r =Rs који се

креће радијално према унутрашњој површини r =Ru. Други члан решења описује
електромагнетни талас у металу индуктора, који настаје упадом цилиндричног
таласа са унутрашње површине индуктора и који се креће радијално према
спољашњој површини индуктора.

Значи, у индуктору егзистирају и директни и рефлектовани таласи.

Електромагнетни талас који продире кроз унутрашњу страну индуктора-

директни талас, пригушује се сразмерно трансформацији електромагнетне
енергије у топлотну, а такође и ради повећања радијалне компоненте
r ( Ru ≤ r ≤ Ru ). Зато је у свим реалним случајевима рада индукционих пећи и
уређаја, на спољашњој површини другог цилиндричног индуктора јачина
магнетног поља једнака нули, тј. важи први гранични услов

за R=R s ∴ Ḣ =0

и други гранични услов

38
 за R=R s ∴ Ḣ = Ḣ za = Ḣ u

Због компликованог аналитичког решења таласних једначина, у практичним

анализама се прибегава графичкој представи расподеле релативног износа

магнетног поља |Ḣ r|=

Ḣ z
Hu | |
у функцији релативног односа r r =
r−Ru r −Ru
R s−R u
=
Δ
(где

је Δ дебљина индуктора). Карактеристичне су и функционалне зависности

|Ḣ r|=f 1 ( Dd ) и |Ḣ |=f ( dΔ )

i
r 2
i
36.

Чији је приказ дат на слици 15.1 где су:

d i -еквивалентна дубина продирања у индуктору D

-пречник индуктора

D
При том су бројеви у горњем делу дијаграма у односу: d , а бројеви уз криве
i
Ds /di .

Слична функционална зависност може се дати и за расподелу густине струје и

јачину електричног поља(слика 15.2)

На спољашњој површини индуктора, јачина електричног поља Ė s, и густина

струје σ sу општем случају су коначног износа који је функција учесталости
односно уколико је већи однос Δ /d i, утолико су мањи износи јачине овршини
дугог цилиндричног електричног поља и густине струје.

Активна снага која се губи по 1 метру дужине индуктора Pi 1и реактивна снага

Qi 1могу се одредити из средње вредности Поинтинговог вектора кроз
унутрашњу површину индуктора ( πD ∙ 1- која је бројно једнака унутрашњем
обиму индуктора O i 1), па се добија:

Pi 1 ≈ 2 ∙10 ( N 1 I 1 ) O i √ ϱi ∙ f ∙ k iP ≈ 6 , 2∙ 10 ( N 1 I 1) Du √ ϱ i ∙ f ∙ k iP
−6 2 −6 2
( kWm )37.

где је k iP-коефицијент корекције активне снаге, који укључује закривљеност

индуктора

Qi 1 ≈ 2 ∙10 (N 1 I 1 ) Oi √ ϱi ∙ f ∙ k iQ ≈ 6 , 2∙ 10 ( N 1 I 1) Du √ ϱ i ∙ f ∙ k i Q
−6 2 −6 2
( kVAr
m )
38.

где је k iQ- коефицијент корекције реактивне снаге који укључује закривљеност

индуктора.

39
 Ds−D U
Функционалну зависност K iP и K iQ у функцији приказана је на слици
di
16.1

Бројне ознаке уз криве означавају различите односе ( )

Du
di
.

Слика 15.1 и 15.2

Са слике се види да је за односе ( )

Du
di
, који су већи од 14, минимални износ

коефицијента корекције K iP:

40
 Ds−DU 2 Δ
= =π
di di

односно минимални губици активне снагеу индуктору се добијају из једнакости:

1
Δ= π d i ≈ 1,6 d i 39.
2

Функционална зависност k ip=f ( )

Du
di
приказана је на слици 16.2 где 1-

представља случај ( 2dΔ → ∞ ), 2- случај ( 2dΔ → π) .

i i

Како са порастом учестаности дубина продирања опада, односно повећава се

однос ( )
Du
di
, значи функција k ip=f
Du
di ( )
са порастом учестаности тежи јединици.

Са слике следи:

lim k ip =1 ( крива 1 )
Du
→∞
di

lim k ip =0,917 ( крива 2 )

Du
→π
di

Слика 16.1 и 16.2

41
 11. Електромагнетни процес у систему индуктор-
метал који се топи
Укупна активна снага по јединици висине P1 може се исказати сумом
активне снаге метала који се топи P M 1 и активне снаге индуктора Pi 1, односно:

P1=P M 1+ Pi 1 ( kWm ) 40.

а реактивна сумом:

Q1=Q M 1+Q Z 1+Q i1 ( kVAr

m )
41.

Електрични степен корисног дејства система индуктор-метал представља

однос активне снаге у металу P M 1 и укупне снаге P1:

P M1 1 1
ηe = = =

√
P1 Pi1 Ou ϱ i k ip 42.
1+ 1+
PM 1 OM ϱ M μ M k Mp

DM
Функционална зависност електричног степена дејства функцији односа , за
dM
Ou Du
различите односе обима или пречника (бројне ознаке поред кривих), у
OM DM
условима загревања челика до 1100 ° K и параметрима метал-индуктор:
−6 −8
ϱ M =10 Ω ∙m , μ M =1, ϱ i=2 ∙10 Ω∙ mи μi =1, приказана је на слици 17.

На основу изведене анализе очигледно је да за одређену врсту материјала

(индуктор-метал) дубина продирања таласа d M и d i искључиво зависи од
фреквенце, тако да се гранични степен корисног дејства, када фреквенца тежи
бесконачности, добија:

42
 Слика 17.

1
ηegr =lim ηe =¿ ¿
O
√ ϱi 43.
f →∞
1+ u
DM ϱM μM

Функционална зависност електричног степена корисног дејства од фреквенце

приказана је на слици 18. Различити односи Du / D M приказани су бројним
износима уз криву функционалне зависности. Са слике је очигледно да се на
делу OA степен корисног дејства драстично мења са променом фреквенце, док
се на делу BC мења врло мало. Зато је правило да учестаност треба бирати на
делу BC .

Уколико се димензије пећи повећавају, односно ако се повећава пречник

метала D M , критична учестаност се смањује. Зато је на дијаграмима на слици
приказана зависност степена корисног дејства од учестаности, за пречнике
Du
метала D M =20 , 100и 200 mm и однос =1,0 .
DM

43
 Слика 18.

Са дијаграма се види да се релативно виши степен корисног дејства за

D M =20 mm добија се при учестаностима које су веће од 1400Hz (па и преко
8kHz), док се за D M =200 mm остварује за испод 200Hz.

ϱi
Електрични степен корисног дејства зависи и од односа , и то уколико је
ϱM μM
тај однос мањи, степен корисног дејства је већи. Исто тако електрични степен
корисног дејства зависи и од геометрије система индуктор-метал је функција
односа реактивне и активне снаге у металу, индуктору, а наручито у зазору:

1
cos φ=

√ ( )
2
Q +Q +Q 44.
1+ M 1 Z 1 i 1
P M 1+ P i1

DM
Функционална зависност фактора снаге од односа , за различите односе
dM
Du
(бројне ознаке уз криве), приказана је на слици 19.
DM

44
 Слика 19.

Из графичне представе ηe =f ( )
DM
dM
(слика 17.), у циљу економичнијег

искоришћења енергије, може се добити израз за одређивање критичне

учестаности пећи:

ϰ2 6 ϱ M
f kr ≈ 10 (Hz) 45.
4 μ M ∙ D2Š

DŠ
где је: ϰ= .
dM

У односу на 45. Одређује се радна учестаност пећи.

12. Утицај геометрије индуктор-метал на параметре

пећи
Изведена теорија индукционог загревања односи се на бесконачно дуги
цилиндрични индуктор, који се састоји од једног завоја, код кога је јачина
магнетног поља на површини метала H M једнака јачини магнетног поља на
унутрашњој површини индуктора H u, тј.:

Ḣ M = Ḣ Za = Ḣ u= Ḣ 0.

DM
За карактеристични однос >10 ,практично су једнаке струја у слоју метала
dM
İ M и магнетно моторна сила индуктора Ṅ 1 İ 1, односно:

İ M ≈ Ḣ u= Ṅ 1 İ 1
45
Стварни индуктор се састоји од неколико завоја кружног, елиптичког или
профилног пресека, између којих се налазе процепи, да би се обезбиедила
изолација намотаја. Зато се мора увести појам коефицијента испуне K i
индуктора, јер се активна снага губитака у индуктору Pi 1и реактивна снага Qi 1
повећавају. Тако да важи:

( )
P i1 kW
P,i 1= 46.
ki m

( )
Q i 1 kVAr
Q ,i 1=
ki m

Код проводника индуктора профилног (правоугаоног) пресека коефицијент

испуне је већи него код проводника кружног пресека, тако да је повољније
користити индуктор са проводницима профилног пресека.

Максимална снага која се ослобађа у металу (тј. максимални електрични степен

корисног дејства) добија се када је висина индуктора већа од висине метала, па
се препоручује да однос висине индуктора и висине метала код пећи већих
снага буде реда 1,1 до 1,2, а за пећи мањих снага 1,3 до 1,5.

Исто тако, уколико је висина индуктора мала у односу на његов пречник,

електрични степен корисног дејства значајно се смањује. Зато, да би се могао
остварити висок степен корисног дејства, треба индуктор извести у облику
соленоида, чија је висина hi , приближно једнака унутрашњем пречнику Du. На
електрични степен корисног дејства утиче и на однос унутрашњег пречника
индуктора и пречника метала.

46
 13. Закључак
У раду је приказана практична реализација електроиндукционог уређаја
превасходно намењеног едукацији о основним карактеристикама
електроиндукционог загревања феромагнетских материјала. Следећи изложене
принципе, могуће је реализовати и уређај за индустријску намену.
Електромагнетске појаве при индукционом загревању су комплексне, пре свега
због нелинеарних магнетних карактеристика шарже, односно рада у области
великих магнетских поља и уласка у област засићења. Због тога су спроведена и
експериментална испитивања са циљем анализе вредности магнетне
пермеабилности. Показано је да је важно да се пре уласка у прорачун има што
тачна вредност магнетне пермеабилности шарже, и то за различите вредности
магнетног поља, а поготову за вредност поља у номиналној радној тачки. Кроз
извршена мерења се дошло и до низа параметара реализованог уређаја, који
имају општи карактер код електроиндукционих уређаја, па се на основу њих
може добити и представа о глобалним енергетским параметрима код
електроиндукционог загревања.

47
 14. Литература
[1] Др Ејуп Хот, дипл. инж.ел. - Електротермичка конверзија енергије,
"Свјетлост", ООУР Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево, 1985. .

[2] Др Вељко Брајовић - Електротермички уређаји, за трећи разред

електротехничке школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,
2002.

[3] Др Вељко Брајовић, Електротермички уређаји И постројења

[4] Др Вељко Брајовић, „Електротермија“, Научна књига, Београд, 1985

[5] Милан С. Јовановић: "Основе електротермије и електротермичка

постројења"

48