VRSTE OSIGURANJA

Podelu osiguranja moguće je vršiti prema raznim kriterijumima, tako da tih podela ima
više. To proističe iz same prirode osiguranja koje ima veoma širok domen. Pri tome se može
govoriti o opštoj i generalnoj podeli i o posebnoj konkretnoj podeli na grane, vrste, vidove i
oblike koji mogu biti veoma različiti.
Da bi se sagledala kompleksnost osiguranja kao delatnosti najbolje je šematski
pokazati različite podele osiguranja.
OSIGURANJE

PREMA PREMA PREMA PREMA PREMA NAČINU

PREMA BROJU
PRIRODI PREDMETU NAČINU NAČINU IZRAVNJANJA
OSIGURANIKA
RIZIKA NASTANKA RIZIKA
OSIGURANJE IMOVINE

DOBROVOLJNO

INDIVIDUALNO

KOLEKTIVNO

UNUTRAŠNJE

SPOLJAŠNJE
OSIGURANJE LICA
POMORSKO

PREMIJSKO

UZAJAMNO
OBAVEZNO
VAZDUŠNO
KOPNENO

REOSIGURANJE
SAOSIGURANJE
OSIGURANJE OD POSLEDICA
OSIGURANJE ŽIVOTA
OSIGURANJE STVARI

NESREĆNOG SLUČAJA
ODGOVORNOSTI
OSIGURANJE

Sistematizacija osiguranja prema predmetu osiguranja najbolje zadovoljava potrebu

preglednosti osiguranja. Prema ovom kriterijumu osiguranje se deli na osiguranje imovine
i osiguranje lica. To su najširi i najsveobuhvatniji vidovi osiguranja
.
Kod imovinskih osiguranja objekti osiguranja su stvari – predmeti, objekti koji usled
ostvarenja nekog štetnog događaja mogu biti uništeni ili oštećeni i time za njihovog vlasnika ili
korisnika prouzrokovani materijalni gubici – štete. Međutim, štetnim događajima mogu biti
ugroženi i drugi imovinski interesi, kod kojih se štetne posledice ne odnose direktno na uništenje,
 odnosno oštećenje stvari, nego iz njega izviru posredno. U pitanju su osiguranja od odgovornosti
kojima se pokriva odgovornost osiguranika za imovinsku štetu koju je prouzrokovao nekom
trećem licu.

Štetni događaji kod ličnih osiguranja vezani su za fizička lica, a manifestuju se kao smrt
(prirodna ili prouzrokovana nesrećnim slučajem), odnosno nesrećnim slučajem prouzrokovane
povrede koje ostavljaju trajne ili privremene posledice u vidu trajne ili privremene fizičke
nesposobnosti.
Pošto je ovo podela najzastupljenija u našim društvima za osiguranje, neophodno je
navesti koje sve vrste, podvrste i vidove osiguranja obuhvata, koje su istovremeno i najčešće u
upotrebi na našim prostorima.

To su:
I) Osiguranje imovine:
osiguranje industrije
Osiguranje industrije obuhvata sledeća osiguranja:
- gradjevinskih objekata i opreme na ugovorenu vrednost,
- zaliha na flotantnoj osnovi od opasnosti požara i nekih drugih opasnosti (osiguranje zaliha do
visine stvarne vrednosti u trenutku nastanka štetnog dogadjaja i najviše do vrednosti zaiha na
dan štete iskazanih u poslovnim knjigama osiguranika),
- uskladištenja robe u hladnjačama,
- mašina od loma i nekih drugih opasnosti,
- objekata u izgradnji,
- objekata u montaži,
- elektronskih računara, procesora i sličnih uredjaja,
- stvari u rudnicima sa posebnom eksploatacijom,
- imovine elektroprivrednih preduzeća,
- od opasnosti prekida rada usled požara i drugih opasnosti - šomažno osiguranje,
- od odgovornosti iz delatnosti,
- filmskih preduzeća,
- garancijsko osiguranje
- imovine železničko - transportnih preduzeća i sl.
 osiguranje civila
Osiguranje civila obuhvata sledeća osiguranja:
- od požara i nekih drugih opasnosti,
- od provalne kradje i razbojništva,
- stakla od loma,
- domaćinstva, , umetničkih i sličnih priredbi od atmosferskih padavina,
- stvari izlagača na sajmovima i dr.
 osiguranje poljoprivrede obuhvata sledeća osiguranja:
- useva i plodova i
- životinja.
 osiguranje motornih vozila obuhvata
- osiguranje korisnika, odnosno vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štete pričinjene
trećim licima i
- kasko osiguranje.
Zbog značaja i njihove kompleksnosti dve podvrste osiguranja su se izdvojile u posebne
grupe, ili preciznije, u okviru osiguravajućih društava postoje posebni sektori koji se bave
sledećim vrstama osiguranja.
 osiguranje transporta predstavlja oblast osiguranja koju čine:
- osiguranje robe u prevozu,
- osiguranje od odgovornosti vozara,
- osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu i
- kasko osiguranje transporta.
Ovo osiguranje obuhvata više vrsta osiguranja, odnosno deli se prema putevima transporta na:
- kopneno (drumsko i železničko osiguranje),
- pomorsko osiguranje,
- vazdušno osiguranje (osiguranje od opasnosti kojima su izložena lica, osiguranje robe – kargo,
vazduhoplovno kasko osiguranje letelice, osiguranje nezgode, osiguranje štete na imovini,
odnosno osiguranje od odgovornosti koje može da se odnosi na odgovornost pričinjenu trećim
licima, odgovornost za pričinjene štete putnicima, odgovornost za robu koja se prevozi
vazduhoplovom, osiguranje od odgovornosti aerodroma, itd),
- rečno osiguranje i
- osiguranje poštanskih pošiljaka.
 osiguranje kredita. Ovde je karakteristična podela prema formi i sadržini na:
- delkreder osiguranja – zaključuje se izmedju osiguravača i poverioca, kojim se poverilac kao
osiguranik obezbedjuje od nemogućnosti naplate potraživanja od dužnika. Dužnik po pravilu ne
 zna i ne mora znati da je osiguranje sklopljeno. Rizici su vezani za dužnikovo poslovanje i
njegovu sposobnost otplate duga i nekomercijalni, kada do neplaćanja dolazi usred ratnik
političkih ili katastrofalnih rizika.
- kaucijska osiguranja i
- osiguranja poverenja.
Takođe, česta je podela prema mestu subjekta na domaća (potrošačkih kredita, kredita datih
individualnim poljoprivrednim proizvođačima, kredita datih za stambenu izgradnju…) i
inostrana kreditna osiguranja.

II) Osiguranje lica:

Osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja, deli se na:
 dobrovoljno osiguranje koje obuhvata sledeće:
- osiguranje lica pri vršenju i izvan vršenja redovnog zanimanja,
- osiguranje lica u motornim vozilima pri upražnjavanju posebnih delatnosti,
- osiguranje dece i školske omladine,
- posebna osiguranja omladine,
- osiguranja gostiju, posetilaca i turista sa osiguranjem od odgovornosti,
- osiguranje potrošača, pretplatnika, štediša i sl.
Najčešće se ovi vidovi osiguranja zaključuju kao individualno ili kolektivno osiguranje.
 obavezno osiguranje (po zakonu je obavezno osiguranje putnika u javnom saobraćaju);
 Osiguranje života. Ova vrsta osiguranja može da se zaključuje kao individualno ili
kolektivno osiguranje i pokriva neki od sledećih vidova osiguranja:
 osiguranje za slučaj doživljenja,
 osiguranje za slučaj smrti (riziko osiguranje),
 osiguranje za slučaj smrti i doživljenja (mešovito osiguranje) i
 rentno osiguranje.
Sve ili pojedine vrste osiguranja (za koju organizacije za osiguranje imaju dozvolu za rad),
napred nabrojane, zastupljene su u većem ili manjem obimu u okviru aktivnosti naših društava
za osiguranje.
Ovako širika paleta usluga osiguranja pokazuje koliko je osiguranje ušlo u sve oblasti
života i rada, a sa druge strane predstavlja široku bazu i polaznu osnovu za različite oblike
promocije i raznovrsne akcije odeljenja za Odnose s javnošću.