Infarkt oka

Začepljenje (ili okluzija) krvnih sudova u unutrašnjosti oka izaziva poremećaj ili potpuni gubitak vida. Može
se javiti u arterijama ili venama oka. Kada dođe do infarkta u oku, kao i u ostalim delovima tela, dolazi do
odumiranja tkiva koje taj začepljeni krvni sud hrani.

Vrste začepljenja krvnih sudova oka

U zavisnosti krvnog suda gde se javi začepljenje, infarkt u oku može biti:

 Okluzija retinalnih arterija

 Okluzija retinalnih vena
 Okluzija centralne retinalne arterije
 Okluzija centralne retinalne vene

Okluzija retinalnih vena

Okluzija retinalne vene javlja se uglavnom na jednom oku. Može da dovede do smanjenja i gubitka vida, ili
do slepih mrlja. Najčešće se dogadja kod osoba sa arterijskom hipertenzijom ili dijabetesom.

Uzrok nastanka okluzije je najčešće tromb. Na očnom dnu se vidi krvarenje u regionu odgovarajuće vene, a u
periodu oporavka mogu se javiti novo stvoreni nekvalitetni krvni sudovi. Tada je potrebno preventivno uraditi
laserfotokoagulaciju.

Lečenje

Podrazumeva praćenje promena. Ukoliko je potrebno uraditi:

 Laser fotokoagulaciju
 Ubrizgavanje anti VEGF lekova u oko

Laser fotokoagulacija

Lečenje laserom vrši se u ranoj fazi bolesti. Cilj laserskog lečenja je sprečavanje stvaranja novih, patoloških
krvnih sudova i pojave krvarenja iz već stvorenih krvnih sudova. Laser fotokoagulacija se radi laserima
specijalne talasne dužine (EyeLite Laser). Laserski zraci, vrlo visoke energije, se fokusiraju na oštećenu
retinu. Laser fotokoagulacija se može vršiti različitim tehnikama.

Lokalizovana
laser fotokoagulacija

Koristi se u početnim fazama bolesti kada nema mnogo novostvorenih patoloških krvnih sudova ili kada je
zahvaćena žuta mrlja (dijabetička maculopatija). Laserskim pečatima se unište patološki krvni sudovi i tako se
spreči pojava krvarenja i otoka. Kod ove tehnike laser fotokoagulacije maksimalno se štedi tkivo retine a
tretiraju se rizična mesta. Prilikom intervencije stavlja se minimalno potrebni broj laser pečata. Intervencija je
kratkotrajna, bezbolna i obavlja se ambulantno.

Panretinalna
laser fotokoagulacija

Ukoliko je bolest zahvatila veliki deo retine sa pojavom mnogobrojnih krvnih sudova radi se mnogo opsežnija
laserska intervencija. Cilj ove intervencije je da se unište novostvoreni krvni sudovi na periferiji mrežnjače i
da se posle nekoliko meseci potpuno izgube. Pošto laserski zraci ne uništavaju samo patološke krvne sudove
1
već i tkivo mrežnjače nakon ovako opsežnih tretmana dolazi do gubitka perifernog dela vidnog polja. Nekada
se tretman mora raditi u više navrata.

Tok intervencije
 Laser fotokoagulacija se radi ambulantno i nema potrebe za dužim boravkom posle intervencije
 Pre intervencije mora se proširiti zenica
 Dobija se lokalna anestezija kapima tako da je intervencija bezbolna
 Lekar na oko postavi posebnu lupu koja sprečava treptanje pacijenta i omogućava lekaru bolju
pregledost mrežnjače
 Laserski zraci su bezbolni sa blagim osećajem toplote
 Posle intervencije primenjuje se terapija kapima nekoliko dana
 Nekada se mora uraditi više tretmana

Oporavak posle laser fotokoagulacije

 Oporavak posle intervencije je komforan i jednostavan. Nekoliko dana koristi se terapija.
 Nakon laserskog tretmana vid može biti zamagljen nekoliko sati ili 1 – 2 dana.
 Oči mogu biti osetljivije na svetlo, tako da prijaju sunčane naočare.
 Pacijent posle intervencije nije u mogućnosti da vozi i zbog toga je potrebno da dođe sa pratnjom.
 Nekada se može javiti bol, naročito ako je predhodno radjena laserska intervencija, pa u tim
slučajevima treba uzeti neki od lekova protiv bolova.
 Preko 50% ljudi koji su imaju laser fotokoagulaciju primetiti neke poteškoće sa njihovom noćnim
vidom, a 3% ima neki gubitak perifernog vida.

Moguće komplikacije
 Privremeno povećanje očnog pritiska
 Krvarenje u oku
 Ablacija retine
 Gubitak perifernog vidnog polja, posle obimne panretinalne laser fotokoagulacije

Anti VEGF terapija

Anti-VEGF je grupa lekova koji smanjuju stvaranje novih krvnih sudova i otok oko njih. Oni se mogu
koristiti u lečenju brojnih očnih bolesti kod kojih dolazi do stvaranja novih, patoloških krvnih sudova ili otoka
na mrežnjači. Trenutno se kao anti-VEGF lekovi koriste Lucentis i Avastin. Urastanje novih krvnih sudova i
edem makule se mogu javiti i kod drugih bolesti, tako da će u budućnosti anti-VEGF lekovi sigurno imati
primenu u širem opsegu lečenja. Anti-VEGF terapija se daje ubrizgavanjem direktno u oko. Na taj način
smanjuje se rizik od ožiljaka i oštećenja mrežnjače izazvanih laserom. Ovim tretmanom smanjuje se rizik od
gubitka vida a kod nekih pacijenata dovede do poboljšanja vida.

Indikacije za Anti-VEGF terapiju

 Vlažni oblik makularne degeneracije
 Dijabetička retinopatija (makulopatija)
 Edem makule izazvan okluzijom retinalne vene

Pripremni pregled za anti-VEGF terapiju

Pregled očnog dna

Pregled očnog dna radi se nakon širenja zenice pomoću odgovarajućih kapi. Za ovaj pregled oftalmolog
koristi mikroskop i specijalne lupe koje se postave ispred ili na oko, tako da lekar može videti površinu
mrežnjače (retine). Pregled se radi ambulantno i nije bolan. Zenice se skupe 2 h posle ukapavanja kapi..
2
OCT

Optička Coherentna Tomografija je neinvazivni dijagnostički metod koji proizvede sliku koja pokazuje
slojeve mrežnjače posebno u makularnom regionu. Ovo snimanje može biti veoma korisno u otkrivanju
promena u makuli (žutoj mrlji). Takođe se može koristiti za poređenje stanja pre i posle tretmana.

Fluoresceinska angiografija

Fluoresceinski angiogram daje sliku sloja krvnih sudova mrežnjače. Kod ovog snimanja koristi se kontrast
(fluorescein) koji se ubrizgava u venu na ruci. Dok boja putuje kroz krvne sudove mrežnjače pravi se serija
fotografija specijalnim aparatom. Ove fotografije pokažu gde se nalaze područja oštećenih krvnih sudova.

Tok intervencije anti-VEGF

Anti-VEGF lekovi se daju u vidu injekcije u staklasto telo (vitreus). Injekcija se daje kroz beonjaču oka.
Davanje injekcija mora biti sterilno i zbog toga se intervencija obavlja u operacionoj sali. Igla koja se koristi
za ubrizgavanje je jako tanka i mala. Samo ubrizgavanje traje nekoliko sekundi. Protokol intervencije
podrazumeva:

 Ukapavanje lokalnog anestetika koji omogućava da davanje injekcije bude bezbolno

 Oko i koža oko oka se očisti dezinfekcionim rastvorom
 Lekar za nekoliko sekundi ubrizga injekciju
 Na kraju intervencije sipa se lokalno antibiotik
 Oko se zatvara gazom

Oporavak

Nakon injekcije vid može biti zamućen nekoliko sati do 1–2 dana nakon intervencije. Nekoliko dana treba
koristiti antibiotske kapi u oko na kome je bila intervencija. Nekada može da se javi crvenilo beonjače na
mestu injekcije koje se povlači za nekoliko dana. Nedelju do dve posle intervencije primećuje se crna senka u
vidnom polju, to je lek koji se nalazi u staklastom telu koji se vremenom resorbuje. Već sutradan posle
intervencije oko treba da bude sasvim komforno, bez bolova.

Komplikacije

Rizik od komlikacija je jako mali ali moguće komplikacije su:

 Privremeni skok očnog pritiska može se javiti nakon intervencije. Ubrizgavanje injekcije povećava
količinu tečnosti u oku pa to dovodi do povećanja pritiska. Ovo povećanje pritiska je privremeno i ne
ostavlja nikakve posledice na oku.
 Endophthalmitis (infekcija oka) je vrlo ozbiljna komplikacija kod koje dolazi do infekcije
unutrašnjosti oka. Mogućnost nastanka endoftalmitisa je vrlo retka, u proseku 1:1000. Antibiotici pre i
posle intervencije kao i sterilno davanje u operacionoj sali su mera prevencije ove komplikacije.