Универзитет Мегатренд

Правни факултет у Београду

Основне академске студије

Увиђај
Семинарски рад

Предмет: Криминалистика

Студент: Ненад Јестровић 200013/2018

Ментор: Доц. др Милован Лакушић

Београд, јул, 2022. године

 САДРЖАЈ:

УВОД ......................................................................................................................................... 3

1. УВИЂАЈ ................................................................................................................................ 4

1.1. Појам и основ предузимања увиђаја ............................................................................ 4

1.2. Предмет и субјекти спровођења увиђаја ..................................................................... 5

1.3. Сврха увиђаја ................................................................................................................. 6

1.4. Методи вршења увиђаја ................................................................................................ 7

1.5. Документовање увиђаја ................................................................................................ 8

1.6. Реконструкција догађаја ............................................................................................. 10

ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................................ 11

ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................................ 12

2
 УВОД

Да би се могли правилно сагледати сви аспекти увиђаја треба, најпре, објаснити

појам и значење термина увиђај.

Увиђај је радња доказивања која се састоји од непосредног опажања промена на

лицу места кривичног догађаја које предузима овлашћени орган тј. увиђај је
систем интелектуалних, реалних и инструменталних делатности које се
примењују на основу одредби Законика о кривичном поступку уз примену
криминалистичко-техничких и тактичких метода и средстава који су усмерени
на проналажење, обезбеђивање од уништења и фиксирање криминалистичких и
правно релевантних материјалних информација (предмета, трагова кривичног
дела, ситуације настале кривичним догађајем) за потребе евентуалног кривичног
поступка. 1

Увиђај као доказна радња има за циљ да прикупи трагове материјалне природе
настале извршењем кривичног дела (међусобним деловањем материјалних
објеката и преносом криминалне информације), а у процесном смислу реч је о
непосредном доказом средству. 2

Увиђај је непосредно и у законској форми предузето чулно опажање органа који

води поступак о чињеницама важним за решавање конкретног кривичноправног
случаја и накнаду штете.

Предмет увиђаја може бити различит. То може бити лице, ствар или место.

Увиђај има криминалистичко – оперативни карактер, зато што се највећи број

увиђаја врши поводом кривичних дела чији је извршилац непознат, па га је
потрбно уз примену одговарајућих криминалистичких метода, открити. Да би се
непознати извршилац открио, потребно је на месту догађаја пронаћи, обележити
и сачувати од уништења предмете и трагове који су у вези са извршеним
кривичним делом.

1
Марковић, М., (2018), Криминалистика, Правни факултет за привреду и правосуђе
Универзитета Привредна академија у Новом Саду; Нови Сад, стр.77
2
Шкулић, М., Алексић, Ж. (2007), Криминалистика, Правни факултет, Београд, стр.97

3
 1. УВИЂАЈ

Увиђај као доказна радња има за циљ да прикупи трагове материјалне природе
настале извршењем кривичног дела, а у процесном смислу реч је о непосредном
доказном средству. 3 Ова радња доказивања се најчешће обавља у предкривично
поступку, непосредно после извршења кривичног дела када је хитно да се изађе
на место кривичног догађаја да би се уочили, прикупили, фиксирали и
обезбедили докази значајни за кривични поступак. Ова радња предузима се код
оних дела иза којих остају материјални трагови (убиство, силовање,
разбојништви, крађа и др.).

1.1. Појам и основ предузимања увиђаја

Увиђај је у Законику о кривичном поступку одређен као истражна радња која се

предузима када је за утврђивање или разјашњење неке важне чињенице у
поступку потребно непосредно чулно опажање органа поступка. Увиђај, притом,
не представља прост збир, већ осмишљен сyстем разноврсних, првенствено,
криминалистичких радњи, које чланови увиђајне екипе предузимају сагласно
правилима криминалистичке тактике и технике, поштујући посебне захтеве
криминалистичке методике.

Формулација Закона о кривичном поступку обавезује надлежни орган да према

одређеним критеријумима, процени да ли је у конкретном случају потребно да
се обави увиђај, односно да ли се ради о кривичном делу које је, као своју главну
или узгредну последицу, произвело одређене трагове. 4

Треба имати у виду да савремена криминалистичка обрада места догађаја,

подразумева и проналажење трагова који се не могу видети голим оком, па је
унапред веома тешко дефинисати који учиниоци кривичних дела не остављају
трагове. Уз опажање које увиђајни орган врши, а које може да буде не само
непосредно, већ и посредно, током увиђаја се врши читав низ радњи које су
изузетно важне, ане састоје се искључиво у опажању.

3
Бошковић, М., (2012), Криминалистичка методика, Полицијска акедемија, Београд,
стр.22
4
Марковић, М., (2018), Криминалистика, Правни факултет за привреду и правосуђе
Универзитета Привредна академија у Новом Саду, Нови Сад, стр.78
4
 1.2. Предмет и субјекти спровођења увиђаја

Предмет увиђаја може бити различит. То може бити лице, ствар или место.
Место кривичног догађаја представља најсложенији предмет увиђаја, јер га чине
све ствари (сви предмети и сва места), као и сва лица на којима се могу наћи
трагови и предмети кривичног догађаја, као и свеокупност односа који између
њих постоје и функционишу, или су постојали и утицали на настанак догађаја. 5
Увиђај се, међутим може вршити и на другом месту.

У складу са одредбама Закона о кривичном поступку Републике Србије увиђај

преузима и врши самоиницијативно истражни судија основног и вишег суда на
лицу места, одмах по сазнању за кривични догађај.За кривична дела за која је
прописана казна затвора до десет година, овлашћена службена лица полиције
могу сами обавити увиђај, ако истражни судија није у могућности да одмах
изађе на лице места. Ако истражни судија стигне на лице места у току увиђаја,
он може наставити са вршењем увиђаја.

Према Закону о кривичном поступку који се примењује у оквиру тужилачке

истраге, увиђај ће предузимати јавни тужилац. У складу са одредбама новог
закона јавни тужилац може поверити полицији извршење појединих доказних
радњи, па и увиђаја. Јавном тужиоцу се даје могућност да у случају када је
починилац непознат може предложити да истражни судија предузме поједине
истражне радње, ако је у односу на околности случаја неопходно или
целисходно да се оне предузму пре покретања истраге. О вршењуувиђаја
овлашћена службена лица полиције, односно судија ће без одлагања обавестити
јавног тужиоца. 6

Законодавац је предвидео да приликом предузимања увиђаја орган поступка

који врши увиђај може ангажовати одговарајућа стручна лица и вештаке
посебних специјалности. Могућност спровођења увиђаја уз експертску помоћ
стручног лица форензичке, саобраћајне, медицнске или друге струке које ће по
потреби преузети и проналажење, обезбеђивање или описивање трагова,
5
Кривокапић, В. (2008), Криминаслистичка тактика, Полицијска академија, Београд,
стр.23
6
ЗАКОНИК О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ ("Сл. гласник РС", бр. 72/2011, 101/2011,
121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - одлука УС и 62/2021 - одлука
УС),
5
извршити потребна мерења и снимања, сачинити скице и друго, предвиђена је
Законом о кривичном поступку. 7 Потписивањем записника, руководилац
увиђајне екипе, гарантује да су сви подаци, које су стручњаци навели, уведени у
записник тачно онако, квалитативно и квантитативно, како су их експерти и
презентирали. У Закону о кривичном поступку предвиђена је могућност
позивања вештака на увиђај ако би његово присуство било од користи за давање
налаза и мишљења. Грађани који су на место извршења дошли пошто се догађај
одиграо, могу дати обавештења о томе, да ли су на месту догађаја затекли нека
лица, ако јесу, која, какав је њихов лични опсис, у каквом положају и на ком
месту су се та лица налазила, како су се понашала када су приметила долазак
других, да ли је неко од лица отишло са лица места и слично.

1.3. Сврха увиђаја

Чињенице и околности које могу бити утврђене, односно разјашњене током

увиђаја могу бити различите. Сврха увиђаја је: 8

• да се утврди да ли конкретан догађај представља кривично дело које се

гони по службеној дужности или не;

• да се утврде битни елементи кривичног дела, место, време, начин и

средство извршења, мотива и др.;

• да се утврди индиција на основу којих ће се идентификовати и пронаћи

извршилац уколико је непознат и евентуални саучесник;

• да се открију, обезбеде, фиксирају и протумаче сви трагови који се нађу

на лицу места, као и предмети и

• да се утврди идентитет жртве,висина, значај последице по оштећеног,

евентуални допринос жртве;

7
Кривокапид, В., (2015), Криминалистичка тактика, Службени гласник, Београд, стр.
265
8
Лепимир, М., (2014), Значај увиђаја као криминалистичке радње у кривичном
процесном праву, Прометеј, Нови Сад, str.399

6
 1.4. Методи вршења увиђаја

По изласку на лице места руководилац увиђајне екипе се информише о свим

радњама које су до тада предузете, и свим променама које су настале на лицу
места до тог тренутка. Ако је лице места било обезбеђено од стране радника
органа унутрашњих послова, те информације ће имати далеко већи квалитет од
оних које се о истим појединостима прикуплају од присутних грађана и
учесника у догађају. После пријема поменутих информација и личног увида у
затечено стање, руководилац увиђајне екипе доноси одлуку да ли ће уопште да
приступи вршењу увиђаја, а ако хоће, да ли ће то урадити одмах или сачекати
бољи тренутак. 9

На самом почетку вршења увиђаја његов руководилац врши просторну и

временску оријентацију лица места и утврђује природу догађаја. На основу тога
он планира начин и редослед предузимања радњи на увиђају, место на коме ће
се вршити поједине увиђајне радње, и одређује конкретне задатке члановима
увиђајне екипе а посебно стручним лицима. Руководилац увиђаја одређује и
задатке екипи која је обезбеђивала лице места.

После добијања информција о догађају и његовим актерима и непосредног

опажања спроведеног у складу са општим криминалистичким знањима и
правилима поступања поводом догађаја одређене врсте, руководилац екипе
упућује криминалистичког техничара, односно заједно са њим улази у круг лица
места, водећи рачуна да не уништи постојеће предмете и трагове и да не наруши
затечено стање лица места. 10

Током статиче фазе увиђаја, утврђује се затечено стање лица места, и положај и
величина појединих предмета и трагова. У том се циљу врши преглед лица
места, и утврђује се да ли је обезбеђено управо оно место на коме се налазе
трагови и премети догађаја.

У статичкој фази увиђаја, криминалистички техничар, проналази и обележава

релевантне трагове и предмете догађаја, припрема их за фотографисање, узима

9
Марковић, М., (2018), Криминалистика, Правни факултет за привреду и правосуђе
Универзитета Привредна академија у Новом Саду; Нови Сад, стр.80
10
Жарковић М., (2019), Криминалистичка тактика, Службени гласник, Београд,
стр.122
7
потребне мере за израду скице лица места, и на крају фотографише лице места и
све трагове и предмете према правилима криминалистичке технике. За то време
руководилац увиђајне екипе надгледа и усмерава рад криминалистичког
техничара и прикупља и у записник о увиђају, фиксира податке о свим кривично
правним и криминалистички релевантним околностима догађаја.

Време отпочињања увиђаја, као и прецизирање времена одигравања догађаја,

утврђује се и фиксира у записнику о утврђају навођењем тачног датума, месеца
и године, те дана у седмици и сата и минута, а, ако то није могуће у потпуности
остварити, навођењем приближног времена употребом израза “око”.

Током динамичке фазе криминалистички техничар, не само што утврђује

постојање одређених трагов, већ и тумачи њихов значај, односно механизам
настанка и њихову везу са самим догађајем, те их фиксира и припрема као
материјал за даљу анализу. 11

Предмете који могу да послуже као доказ, он са рукавицама, узима пажљиво у

руке, разгледа и фиксира невидљиве трагове, а потом их по потреби пакује и
припрема за анализу. Пронађени трагови и предмети, као објективни докази,
омогућавају мисаону и стварну реконструкцију догађаја. 12 У случају потребе
представљају материјал за вештачење, односно омогућавају и олакшавају га,
повећавајући доказну снагу налаза и мишљења вештака. Осим тога, они служе и
за поуздану проверу исказа сведока и учесника догађаја. Једино што може,
умањити доказну вредност трагова и предмета догађаја и њихову објективност,
јесте лоша процена њиховог значаја заснована на погрешној мисаоној
реконструкцији догађаја, односно на уважавању само неких верзија о узроцима
и току догађаја.

1.5. Документовање увиђаја

Сачињвање увиђајне документације је битно обележје сваког увиђаја. Одредбом

ЗКП (Законик о кривичном поступку), установљена је обавеза састављања
записника приликом предузимања сваке процесне радње. Записник пише
11
Симоновић Б, (2004), Криминалистика, Институт за правне и друштвене науке,
Крагујевац, стр.131
12
Марковић, М., (2018), Криминалистика, Правни факултет за привреду и правосуђе
Универзитета Привредна академија у Новом Саду; Нови Сад, стр.81
8
записничар, а само када се врши претресање стана, односно када се радња
предузима ван службених просторија, а записничар се не може обезбедити,
записник може писати лице које предузима радњу. Записник се мора водити
уредно, у њему се ништа не може брисати, мењати или додавати.Прецртана
места морају бити читка.

Ако су током вршења увиђаја направљене скице, цртежи, планови, фотографије

и филмски снимци они који ће се прикључити записнику. Сам записник о
увиђају се састоји из три дела. На самом крају записника констатује се поводом
чега је извршен излазак на место догађаја, као и то када је увиђај започет.

Описани део записника својом садржином треба што верније да одслика

ситуацију затечену и утврђену на месту догађаја. У том циљу на самом почетку
овог дела се констатује да ли је лице места било обезбеђено или не, а потом се
приступа његовом подробном описивању.

Најпре се описују општи амбијентални услови и шири изглед лица места, а

затим се приступа описивању ужег изгледа лица места и предмета и трагова
пронађених током вршења увиђаја. Прецизира се у ком положају су пронађене, у
каквом су односу и положају у односу на друге предмете и трагове, као и на
изабране циљне тачке.

Приликом описивања мора се водити рачуна о томе да описивање буде језички и

граматички исправно, објективно и свеобухвтно, као и да се оствари потпуна
усаглашеност између чињеница наведених у овом делу записника и осталих
елемената увиђајне документације. Записник не сме да садржи субјективне
ставове, закључке и мишљења учесника у вршењу увиђаја нити садржине изјава
грађана датих поводом догађаја. Са посебном пажњом се морају описати
такозване “негативне чињенице”, то јест поједине околности утврђене на месту
догађаја чије постојање, односно изостајање одудара од иначе уобичајеног, или
у конкретном случају логичног стања ствари. У записнику се наводи и то које су
криминалистичке и друге методе примењене поводом вршења увиђаја, као и то
који су предмети изузети са места на којем је вршен увиђај. 13 Завршни део

13
Марковић, М., (2018), Криминалистика, Правни факултет за привреду и правосуђе
Универзитета Привредна академија у Новом Саду; Нови Сад, стр.82
9
записника о увиђају садржи констатацију о томе када је увиђај завршен, потпис
његовог руководиоца и евентуалног, присутног записничара.

1.6. Реконструкција догађаја

Реконструкција представља радњу доказивања, која се састоји у планском

обнављању појединих елемената кривичног догађаја, која се предузима на
основу постојећег доказног материјала са лица места и/или исказа особа које су
га опажале или учествовале у њему у условима у којима се стварни догађај
одиграо, а у циљу провере постојећих или утврђивања нових доказа.
Реконструкцијом се вештачки могу обновити само неки елементи кривичног
догађаја који је предмет конкретног случаја.

Реконструкција догађаја се обавља, уколико је то могуће на месту на коме се

догађај збио, а на начин којим се ни у ком смислу не смеју вређати јавни ред и
морал или се, пак, довести животи здравље у опасност. У симулирању догађаја,
уколико могућности то дозвољавају, суделујуокривљени, оштећени, као и други
актери догађаја.

У вештачки створеним условима унутар човека се не могу поновити сва збивања

и доживљавања која се у њему раније већ догодила. Она никада неће бити
испољена на исти начин као што су се испољила у прошлости. С тога би
резултате добијене реконструкцијом догађаја требало потврдити и употпунити
другим, за конкретан случај, релевантним доказима. 14

14
Илић Р. (2017), Кривични поступак, Службени гласник, Београд, стр. 104.

10
 ЗАКЉУЧАК

Увиђај се предузима када је за утврђивање или разјашњење неке чињенице

неопходно непосредно опажање органа поступка (чл. 133. ЗКП).

Увиђај је радња доказивања која се састоји од непосредног опажања промена на

лицу места кривичног догађаја које предузима овлашћени орган, тј. Увиђај је
систем интелектуалних, реалних и инструменталних делатности које се
примењују на основу одредби Закона о кривичном поступку уз примену
криминалистичко-техничких метода и средстава који су усмерени на
проналажење, обезбеђивање од уништења и фиксирање криминалистичких и
правно релевантних материјалних информација (предмета, трагова кривичног
дела, ситуације настале кривичним догађајем) за потребе евентуалног
кривичног дела.

Наиме, увиђај представља доказно средство које се састоји у непосредном и у

законској форми предузетом чулном опажању суда или другог надлежног
органа, чињенице које су важне за остваривање кривичнопроцесног задатка.
Предмет увиђаја може бити лице, ствар или место.

Орган који врши увиђај има обавезу да о извршеном увиђају састави записник.
У записник поред података о току и садржини предузете радње, уносе се и
подаци који су значајни с обзиром на природу такве радње, уколико су
начињене скице, цртежи, филмски снимци, фотографије, то се обавезно наводи
у записнику и прикључује му се.

Криминалистичке верзије у много чему зависе од резултата који су добијени

увиђајем, међутим, може се установити да на стварање верзије утичу и друге
околности. Колко год били добри резултати увиђаја, они се могу протумачити
другачије и самим тим створити потпуно другачију верзију од реалне. Приликом
стварања верзија, неопходно је поступити са великом објективношћу уз редовне
провере тих верзија, а и провере веродостојности резултата добијених увиђајем.

Дакле, увиђај је кривичнопроцесна радња која се спроводи по правилима

криминалистике.

11
 ЛИТЕРАТУРА:

1. Бошковић, М., (2012), Криминалистичка методика, Полицијска

акедемија, Београд,

2. Илић Р., (2017), Кривични поступак, Службени гласник, Београд,

3. Кривокапић, В. (2008), Криминаслистичка тактика, Полицијска

академија, Београд,

4. Лепимир, М., (2014), Значај увиђаја као криминалистичке радње у

кривичном процесном праву, Прометеј, Нови Сад

5. Марковић, М., (2018), Криминалистика, Правни факултет за привреду и

правосуђе Универзитета Привредна академија у Новом Саду; Нови Сад,

6. Симоновић Б, (2004), Криминалистика, Институт за правне и друштвене

науке, Крагујевац,

7. Жарковић М., (2019), Криминалистичка тактика, Службени гласник,

Београд,

8. Шкулић, М., Алексић, Ж. (2007), Криминалистика, Правни факултет,

Београд

9. ЗАКОНИК О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ ("Сл. гласник РС", бр. 72/2011,

101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - одлука
УС и 62/2021 - одлука УС),

12