“ANTIGONA”

ANALIZA DELA

Pretpovest Antigone započinje u delu Kralj Edip. Proročište je savetovalo tebanskom

kralju Laju, Edipovom ocu da nema dece, ali je on to zanemario. Njegov rod je iz tog
razloga stigla kazna koja se proteže i na treće koleno. Laja je u neznanju ubio sin Edip
koji se takođe u neznanju oženio sopstvenom majkom, Lajevom udovicom Jokastom.
Jokasta je rodila četvero dece: Polinika, Eteokla, Ismenu i Antigonu koji su Lajevi
praunuci.
Radnja tragedije započinje kada se dva brata, Eteoklo i Polinik nađu na suprotnim
zaraćenim stranama. U međusobnom okršaju stradaju i umru obojica. Sofoklova
drama Antigona podeljena je u sedam činova. Glavni protagonisti ovog dela su
Antigona, koja je otelovljenje ljudske dobrote i Kreont, tebanski kralj. Kreont je zla
ličnost puna mržnje, ogorčenosti, sebičnosti, nepravde i ružnih dela koje kod čitaoca
podstiču osećaj gađenja. Njih dvoje su nosioci sukoba i sukobi su im nepomirljivi.
Antigona je znala da je cena neposlušnosti smrt, ali je ostala nepokolebljiva u svojoj
odluci. Kreont se na kraju predomislio i doživeo preobraženje, ali onda je već bilo
prekasno i za njegovog sina, ženu i samu Antigonu. Na promenu odluke ukazao mu je
prorok Tiresija sa dečakom. Kraj tragedije ne označava njegov fizički kraj, ali za njega
život gubi svaki smisao smrću njegove porodice.
U senci Antigone i Kreonta nalaze se i ostali likovi poput Antigonine sestre Ismene
koja nije imala hrabrosti da se suprostavi Kreontu. Ona je jednostavno bila preslaba i
plašna. Ali nakon što je shvatila da za Antigonu nema izlaza i da se nalazi u životnoj
opasnosti, menja svoje mišljenje i želi da joj pomogne. Heman, Antigonin verenik
nalazi se između dve strane. Ne zna da li da se prikloni ocu ili verenici. Ipak se
odlučuje za Antigonu jer je vođen srcem kao i ona.
Poruka ovog dela je da uvek trebamo da poslušamo svoje srce, izborimo se za
pravednost, budemo dosledni i nepokolebljivi u onom šta radimo. Pisac ovim delom
navodi čitaoca na daljnje čitanje i intrigira ga spletom radnje i okolnosti koji izaziva
napetost i dovodi čitaoca u neizvesnost pa se on pita šta će se desiti na kraju dela. Da
li će pobediti dobro ili zlo? Ali na kraju vidimo da je ipak pobedilo dobro. Iako je
Antigona umrla u cvetu mladosti, njena smrt nije prošla nekažnjeno. Najveća kazna za
Kreonta je bila to šta on nije mogao sam sebi da bira kraj. Morao je da podnese svetlo
s koga je proterao Antigonu, iako su mu duša, srce, um i glava bili u mraku.
Zapravo vidimo da što god da se desilo, na kraju uvek pobjeđuje dobro. Svaki
problem ima rešenje i svako zlo dolazi za neko dobro. Trebalo bi da veličamo ljudsku
dobrotu i da budemo veliki zbog svoje unutrašnje dobrote, plemenitosti i
pravednosti, jer je u današnje vreme jako malo velikih ljudi.
Sofoklova Antigona je delo koje nam pokazuje koliko jedna porodica znači za čoveka i
šta je u stanju da uradi za svoje najrođenije. Drama je isprepletena osećanjima kao
što su gorčina, gnev, oholost i bes, ali i oni najčišći osećaji koji su Antigonu učinili
primerom jedne prelepe devojke sa neiskvarenim i čistim srcem. Kreont ju je proterao
sa sunca pa je umrla u mračnoj tamnici u cvetu mladosti, ali njegova kazna je ta da on
ostaje na tom suncu sa svim grehovima i zlom koje je prouzrokovao.

KNJIZEVNI ELEMENTI

Književni rod: drama

Književna vrsta: tragedija
Tema dela: borba devojke Antigone za bratov pokop, pravednost, ljudsku dobrotu,
poniznost i božanske zakone koji nam to sve takođe diktiraju
Ideja dela: moralni zakoni su važniji od svetskih zakona

ANALIZA LIKOVA

Antigona – tragični junak

Antigona je Edipova kćerka i Ismenina sestra, a njena sestrinska ljubav
prema bratu ju je učinila simbolom snažnih ženskih emocija kojima je
suprotstavljena neprikosnovena muška vlast. Antigona je hrabra i istrajna u
svojim odlukama jer svoju savest i sestrinsku dužnost stavlja ispred zakona i
kralja, zbog čega na kraju i strada. Njena tragična krivica nije u inatu ili
nepromišljenosti, već u težnji ka slobonom razmišljanju i savesnom
postupanju.

Antigona je simbol usamljenog i nemećnog pojedinca koji se bori protiv

vlasti u liku Kreonta, pa je njeno stradanje neminovno. Iako je svesna
posledica svojih postupaka – stradanja i ispaštanja, Antigona ne mrzi, pa su
se izdvojile njene reči: za ljubav, ne za mržnju, ja sam rođena kao simbol
ženske požrtvovanosti i borbe za ljubav i slobodu.
Ismena – Antigonina sestra
Ismena je Antigonina sestra, a Edipova kćerka. Za razliku od Antigone,
Ismena se poslušno pokorava kraljevim naređenjima ne želeći da izaziva
ionako nesrećnu sudbinu koja je zadesila njenu porodicu.
Kreont – tebanski kralj i Antigonin ujak
Kreont je kralj Tebe, koji je izazvao tragediju velikih razmena nakon što je
zabranio da se Polinik (Antigonin i Ismenin brat) pokopa, a nakon toga i
osudio na smrt Antigonu koja se suprotstavila kraljevom proglasu.
Dosledan je svojim idealima zbog kojih je izazvao niz tragičnih događaja,
nakon čega i sam postaje izgubljen i očajan (ta nema me više, ništa

Hemon – Kreontov sin zaljubljen u Antigonu

Hemon je Kreontov sin, zaljubljen u Antigonu. Pogođen je očevom odlukom
koja Antigonu osuđuje na smrt, te u mržnji prema njemu, a u ljubavi prema
Antigoni, oduzima sam sebi život probadajući se mačem. Kreontova žena
Euridika proklinje Kreonta i izvršava samoubistvo nakon saznanja o smrti
svog sina.

Tiresija – Mudrac koji se javlja i u tragediji „Kralj Edip“. Znakovito je to šta je Tiresija
već proročio loše udese koji su značajne ne samo za likove, već su bitni pokretači
radnje unutar tragedije. U „Antigoni“ se pojavljuje u šestom činu. Budući da je bio
slep i star, vodio ga je dečak. Za Kreonta je bio važan jer su njegova proricanja bila
istinita. Došao je javiti Kreontu da bogovi nisu hteli da prime njegovu žrtvu jer se Teba
ogrešila o onozemaljskom zakonu. Vreme u kojem su dozvolili da se Polinikovo telo
potuca po zemlji i da ga jedu stvorovi, ogrešili su se o božji zakon i bogovi su na njih
poslali boginje osvete. Kreont je zbog toga kao vladar, trebao da odgovara za zakone i
bude kažnjen smrću svojih najbližih. Tiresija je pravedan i nastojao je vladara
poštedeti govoreći mu istinu, ali mu je prepustio svu sudbinu, nakon što mu Kreont
zbog tvrdoglavosti nije hteo da popusti i optužio ga je da sve radi samo zbog novca.
Preplavljen gnevom i besom prema Kreontu, naredi dečaku da ga vodi iz Kreontova
dvora.

Euridika – Kreontova žena i Hemonova majka. Kad je čula stražare da govore da joj
je sin mrtav, potrčala je da vidi o čemu je reč. Nakon što je saznala šta se desilo,
povukla se bez reči. Kada je Kreont sa stražarima nosio Hemonovo mrtvo telo,
ugledao je i mrtvu ženu. Ona nije mogla da podnese gubitak svog deteta pa je odlučila
da oduzme sebi život.

Beleške o piscu

Sofokle (oko 495-406/5) je jedan od tri najznačajnija grčka tragičara

(pored Eshila i Euripida), koji važi za vrlo plodnog dramskog pisca: pripisuje
mu se čak 130 drama, od kojih je 114 poznato po imenu. Nažalost, sačuvano
je samo sedam njegovih drama, a to su Ajant, Elektra, Car Edip, Antigona,
Edip na Kolonu, Trahinjanke i Filoktet.

Sofokle je značajno doprineo razvoju drame jer je u nju uneo nekoliko novih
elemenata. Uveo je trećeg glumca, oslobodio je pisca obaveze da bude
protagonista, povećao je broj lica u horu sa 12 na 15 i prvi je obogatio svoje
drame junakinjama. Ono na šta se Sofokle usredsređuje prilikom pisanja je
slikanje karaktera, strasti i emocija čovekovih, što se vidi i na primeru
Antigone.