SEMINARSKI RAD

iz predmeta
MENADŽMENT MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

TEMA:
ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO
VINARIJA „ALEKSIĆ“

Profesor mentor: Student:

Dr Dragan Milošević Jelena Đurišić
Br. indeksa: 1-37/16-1

Pančevo, maj 2020.

 SADRŽAJ

Uvod………………………………………………………………………………………….3
1. Žensko preduzetništvo……………………………………………………………………..4
2. Žensko preduzetništvo kroz istoriju………………………………………………………..4
3. Žensko preduzetništvo u Srbiji…………………………………………………………….7
4. Šta to karakteriše uspešne preduzetnice?…………………………………………………..8
5. Najpoznatije preduzetnice u svetu………………………………………………….………9
6. Uspešne preduzetnice u Srbiji……………………………………………………………..11
6.1. Delatnost i planovi razvoja…………………………………………………………..12
6.2. Asortiman preduzeća………………………………………………………………...13
6.3 Proizvodni proces……………………………………………………………………16
6.4 Skladištenje…………………………………………………………………………..16
6.5 Promotivne strategije………………………………………………………………...16
6.6 Priznanja i nagrade…………………………………………………………………..16
Zaključak…………………………………………………………………………………….17
Literatura…………………………………………………………………………………….18
 UVOD

“Bez obzira šta radite, budite drugačiji – to je bio savet koji mi je majka dala, a ja se ne mogu setiti
boljeg saveta za preduzetnika. Ako ste drugačiji, istaći ćete se. “
Anita Roddick

Iako se u teoriji već godinama unazad priča o rodnoj ravnopravnosti, žene su još uvek na nezavidnom
nivou kada je reč o zapošljavanju. Istraživanja pokazuju da se žene teže zapošljavaju, i da su na istom
radnom mestu neretko manje plaćene nego muškarci koji obavljaju posao na istoj toj poziciji.
Nebrojeno puta sam slušala o ovakvim stvarima, pa se čak i našla u neposrednoj blizini situacije u kojoj
poslodavci ne žele da primaju ženske osobe u stalni radni odnos pod izgovorom da im ne treba „još
jedna trudnica“ , trudničko odsustvo i porodiljsko bolovanje. Na žalost, ovakve pojave su čest prizor.
Neke savremene razvijenije države pokušavaju da reše ovaj problem uvođenjem stimulativnih mera
kojima podržavaju razvoj ženskog preduzetništva koje bi trebalo da poveća procenat zaposlenosti
ženske populacije. Jedan od mogućih pravaca razvoja, koji je tek u poslednjoj deceniji prošlog veka
prepoznat kao važan i neiskorišćen izvor ekonomskog rasta, je razvoj ženskog preduzetništva.
U ovom radu definisaću pojam ženskog preduzetništva, osvrnuti se na razvoj ženskog preduzetništva
kroz istoriju i pomenuti nekoliko poznatih žena preduzetnica u svetu. Posebnu pažnju posvetiću
ženskom preduzetništvu u Srbiji, a kao primer navešću jedno, za mene, vrlo interesantno domaće
žensko preduzeće koje uspešno posluje već dugi niz godina.

3
 1. ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO

Sve veći je broj žena koje su se opredelile za započinjanje nekog samostalnog biznisa, bilo da se radi o
o prodaji, proizvodnji ili uslužnim delatnostima. U poslednjih nekoliko godina sve više možemo čuti
pozitivne priče o ženama koje su se odlučile na samostalnost i uspešno razvile neku zanatsku radnju ili
manje preduzeće, i koje uprkos teškoj i nepovoljnoj ekonomskoj situaciji u našoj državi ipak uspevaju
da opstanu i održe svoj biznis. Iako je ovakav vid preduzetništva počeo da bude sve učestaliji, mislim
da se jako veliki broj žena još uvek plaši da se upusti u takav poduhvat. Velika doza nesigurnosti je
prisutna zbog slabijeg imovinskog i ekonomskog položaja, ali mi se čini da uprkos tome broj žena koje
se odlučuju na ovakav potez sve više raste.

Kada bismo želeli da definišemo pojam „žensko preduzetništvo“, susreli bismo se sa nizom različitih
definicija, ali jedna od najzastupljenijih je sledeća:
Žensko preduzetništvo može se definisati kao delatnost koja je usmerena na organizaciju i pokretanje
preduzetničkog biznisa, sa ciljem sticanja dobiti. (Milošević i Popović 2020). Osnovano je od strane
žena koje pokreću preduzetnički poduhvat inovativnim idejama, uključene u rukovođenje poslovanja.
Kratko i jasno, preduzetnica je žena koja inicira sopstveni biznis.

Žensko preduzetništvo je realnost i jedan od glavnih faktora koji doprinosi razvoju ekonomije u
mnogim zemljama. Na Zapadu sve veći broj žena upravlja firmama sa značajnim finansijskim
kapitalom i razvijenim poslovnim kontaktima u svetu. Zbog posledica privatizacije državne privrede i
strukturne nezaposlenosti, osnovni motiv opredeljivanja žena za sopstveni biznis je u obezbeđivanju
izvesnijeg posla i sigurnije porodične egzistencije. Slična situacija je i u Republici Srbiji. (Ćirić i dr.
2019).

Pored svih poslovnih izazova sa kojima se susreću, žene se još uvek bore sa stereotipima - koji su
izraženiji na našim prostorima nego u ostatku Evrope – zbog čega je broj žena u preduzetništvu znatno
manji od broja muškaraca. Uspešne preduzetnice koje svojim radom i uspesima ruše pomenute
stereotipe čine i svojevrsnu mrežu podrške ženama koje su na početku svoje preduzetničke karijere,
kroz ohrabrivanje preduzetničkih osobina kod žena, savetovanje i upoznavanje sa mogućnostima
projektnog finansiranja koje pružaju različite institucije. Profesionalno ostvarenje, potreba za
samostalnošću u poslu i želja za razvijanjem sopstvene ideje u uspešno poslovanje, iz godine u godinu
povećava broj žena preduzetnica, što pokazuje da je žensko preduzetništvo oblast sa mnogo
ekonomskog potencijala koji još uvek nije dovoljno iskorišćen.

2. ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO KROZ ISTORIJU

Trendovi koje donosi ekonomska globalizacija i jednakost polova sve su češća tema. Koliko su ova
globalna dešavanja uticala na razvoj ženskih preduzeća najviše zavisi od zemlje koju posmatramo, kao
i privrednog sektora. Pored toga, stepen prepoznavanja važnosti i iskorišćenosti potencijala ženske
radne snage je različit. Da bismo razumeli aktuelna kretanja, važno je da razumemo šta se dešavalo u
prošlosti i kako se razvijalo žensko preduzetništvo kroz istoriju.
Ukoliko posmatramo stanje koje je vladalo do 20-og veka, možemo zaključiti da su žene uglavnom
radile kako bi dopunile svoj kućni budžet i tako prehranile sebe i svoju porodicu. U to vreme, nije bilo
mnogo preduzetničkih poduhvata kojima su se bavile žene. Ta oblast je kao i dugo godina posle toga
ostala rezervisana za muškarce. Tokom Drugog svetskog rata, mnoge žene su počele da popunjavaju
prazna radna mesta koja su se upraznila zbog odlaska muškaraca u rat.
4
Neke od njih su to počele da rade iz patriotskih pobuda, dok su druge želele da počnu sopstveni biznis i
tako se osamostale. Jedna od ovih žena je bila Paulina Trigere koja je došla iz Njujorka u Pariz 1937-e,
i otvorila krojačku radnju koja je kasnije prerasla u kuću visoke mode i milionski biznis. Vremenom joj
se to dopalo i stvorila je biznis imperiju vrednu nekoliko miliona dolara. Kada se rat završio, mnoge
žene su zadržale svoje mesto u svetu biznisa. Već tada su se razvijala i udruženja koja su potpomagala
žene da se upuste u svet biznisa. Jedno od njih je „The Federation of Business and Professional
Women’s Clubs“. Čak i tada, organizovane su radionice i predavanja koje su imale za cilj da se mlade
preduzetnice motivišu i inspirišu kroz razgovore sa već ostvarenim preduzetnicama, poput Elizabet
Arden.

Slika br.1: Paulina Trigere Slika br.2: Elizabet Arden

U ovom periodu, uporedo sa razvojem preduzetništva u Americi, ono je počelo da se razvija i u Evropi.
Koreni ženskog preduzetništva u Evropi zasađeni su u Francuskoj u periodu oko Drugog svetskog rata,
kada su žene počele da osnivaju sopstvene biznise u pokušaju da se priviknu na teško stanje koje su
donele ratne godine.
Ako se vratimo na početak dolazimo do jednog imena koje je važno u svetu ženskog preduzetništva -
Madam Ivon Fonant (franc.Yvonne Edmond Foinant) vlasnica fabrike čelika, koja je osnovala prvu
asocijaciju žena preduzetnica 1945. godine u Francuskoj pod nazivom „Femmes Chefs d’Entreprises“.
Nakon toga, istomišljenice u drugim državama su počele da se organizuju u Belgiji, Holandiji i kao
rezultat toga, presednici ovih zemalja potpisuju Statut Evropske asocijacije žena preduzetnica
(European Association of Women Entrepreneurs) u Briselu 15-og januara 1950-e. Na početku 1953-e
godine, madam Foinant je zajedno sa Tinou Dutry koja je bila članica organizacije, poreklom
Belgijanka i vlasnica biznisa u Londonu, dogovorila osnivanje slične asocijacije u Velikoj Britaniji.
Upućen je poziv britanskim biznismenima da dođu u njene kancelarije u Hajd Parku gde je i objavljeno
osnivanje novog udruženja. Kao rezultat toga Meiko Orr Ewing i Stella Fisher, preduzetnice iz
Britanije se pojavljuju u Parizu na Kongresu ove ženske organizacije. Tako je i nastala Britanska
asocijacija preduzetnica „British Association of Women Entrepreneurs (BAWE)“ danas jedna od
najuglednijih asocijacija na svetu u ovoj oblasti. (Ćirić i dr. 2019)
5
 Slika br. 3: Madam Ivon Fonant

U periodu 60-ih i kasnih 70-ih, dogodile su se još neke promene u društvu, a jedna od njih je povećana
stopa razvoda. To je uticalo na mnogo žena da se ponovo nađu u situaciji da moraju da same zarađuju
za život. Njihov povratak u svet muškaraca, kakav je do tada bio poslovni svet nije bio baš najbolje
prihvaćen. Čim bi nastupila potreba za otpuštanjem, žene su prve otpuštane. Još jednom, pokretanje
sopstvenog biznisa je bio jedini izlaz za žene da se ostvare i zarade novac i učestvuju u tržišnoj
utakmici. Mary Kay Ash koja je osnovala „Mary Kay Cosmetics“ i Ruth Fertel vlasnica „Ruth’s Chris
Steak House“ bile su jedne od njih
80-e i 90-e su donele nove uspešne borbe ženama za mesto u društvu, bilo u pogledu zapošljavanja,
bilo u pogledu pokretanja sopstvenog biznisa. Marta Stjuart i Vera Bradley su ušle u 21% žena koje su
imale svoj biznis. Marta Stjuart danas može da se nazove osobom koja je pravi reprezent ideje
američkog sna, ženu koja je postala preduzetnica i svoju strast za otmenim životom i neverovatan apetit
za perfekcijom pretvorila u fenomenalan biznis. Društvo je postajalo naklonjenije i ohrabrujuće prema
ženama koje su se odlučile na ovakav korak i počela se isticati njihova uloga u ekonomskom rastu i
razvoju. Veliki korak napred donelo je osnivanje Nacionalne asocijacije žena vlasnica biznisa u
Americi (eng. The National Association of Women Business Owners (NAWBO)) 1975-e godine čija je
svrha bila da umreži i okupi oko 10.6 milliona žena koje su posedovale sopstvene biznise. Ideja je bila
da im ova organizacija omogući da se povežu, dele znanja i iskustva, razmenjuju ideje i razvijaju svoje
potencijale, kao i da zajednički istupaju u društvu i tako utiču na pozitvnu sliku javnosti o ženama u
biznisu.
Bez obzira na sve to, žene su se i dalje borile za svoj položaj u preduzetničkom svetu. Tako je i danas.
2008-a godina i ekonomske promene na globalnom nivou nisu mnogo pomogle. Međutim, sve više
zemalja ima programe za pomoć i podršku ženama da razviju svoj biznis. Razvoj novih tehnologija je
doprineo da je informisanje lakše, te se mnogo informacija i pomoći se može pronaći samo na jedan
klik. Sve dostupniji su i fondovi za finansiranje razvoja biznisa koji su dostupni i namenjeni isključivo
ženama. (Ćirić i dr. 2019)

6
 3. ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO U SRBIJI

Inovativno preduzetništvo je ključni faktor rasta i razvoja svake zemlje. Ono se kao karakteristika
savremenog poslovanja smatra glavnim činiocem dinamične i savremene privrede zasnovane na
ekonomiji znanja. Poslednjih decenija preduzetništvo i preduzetnička kultura kao društveni fenomeni u
fokusu su pažnje naučne zajednice koja nastoji da objasni njihov doprinos u domenu ekonomskog
rasta, inovacija, zapošljavanja kao i u razvoju karijere žena. Posmatrano na internacionalnom nivou
žensko preduzetništvo nesumnjivo doprinosi razvoju svetske ekonomije, a naročito u zemljama sa
niskim i srednjim dohotkom. Takođe, jedan od indikatora razvoja određenog društva je i stepen
uključenosti žena u preduzetničke aktivnosti što je važan pokazatelj njihovog ekonomskog položaja u
društvu. Iako se u većini savremenih društava implementiraju različiti programi i politike za podsticaj
ženskog preduzetništva sa ciljem afirmisanja njihovog ekonomskog položaja ali i opšteg socio-
ekonomskog progresa društva, ono je i dalje na značajno nižem nivou u odnosu na preduzetništvo
muškaraca.
U istorijskom kontekstu preduzetništvo u Srbiji je koncept koji – iako svoje početke beleži u prvoj
polovini 20. veka – se potpunije razvio tek od 2000. godine sa promenom političkog režima i pod
uticajem sveobuhvatnih reformi i restruktuiranja ekonomije. Međutim, i pored postojanja pravnog i
institucionalnog okvira za razvoj i unapređenje preduzetništva u Srbiji, ono se i dalje nije u punom
obimu afirmisalo a preduzetnici se suočavaju sa nizom barijera u svom poslovanju.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (MERR, 2010), uz podršku kancelarije UN Women,
naručilo je 2011. godine dve važne studije koje predstavljaju doprinos znanjima o preduzetničkim
aktivnostima žena u Srbiji. (Ćirić i dr. 2019)

„Polazna studija o preduzetništvu žena u Srbiji“ imala je za cilj da:

- obezbedi uvide u obim i osnovne karakteristike preduzetništva žena;

- utvrdi faktore koji podstiču uključivanje žena u preduzetništvo i njihovo uspešno poslovanje, kao i
- prepreke s kojima se žene suočavaju pri započinjanju, vođenju ili razvoju samostalnog poslovnog
poduhvata.

Studija daje preporuke za bolje praćenje preduzetništva žena i unapređenje poslovnog okruženja u kom
se ono ostvaruje, čiji je cilj podrška promeni trenutnog stanja u ženskom preduzetništvu koje je
pretežno mikropreduzetništvo. Šanse za uspešno poslovanje preduzetnica su visoke kada je u pitanju
mlada žena koja je prethodno bila zaposlena, koja izbegava sektor klasičnih ličnih usluga. Otvara biznis
u oblasti gde je prethodno radila i gde već poseduje određena znanja i kontakte. Učestvuje u
programima edukacije, inovira proizvode ili usluge i ima dobru, redovnu saradnju sa drugim
preduzećima koja su joj klijenti. (Milošević i Popović, 2020)
Glavni nalazi koji se tiču preduzetničkog profila žena u Srbiji ukazuju na to da se žene uglavnom
odlučuju za mikropreduzetništvo (99% preduzetnica zapošljava manje od 10 lica), i to najčešće u
sektoru usluga i na lokalnom tržištu (76% nastupa isključivo na lokalnom tržištu) (Ćirić i dr. 2019).
Najčešći faktori koji motivišu žene da uplivaju u preduzetničke vode su: -pozitivno radno okruženje,
izazovi, ekonomska nezavisnost, kao i fleksibilno radno vreme koje omogućava balans između
porodičnih i poslovnih obaveza. Međutim, faktori koji obično guraju žene u Srbiji u preduzetništvo
jesu: nedostatak raspoloživih radnih mesta, nezadovoljstvo poslom i nezadovoljstvo zaradom.
(Milošević i Popović, 2020)

7
Siromaštvo i nezaposlenost ostavlja traga na žensko preduzetništvo. U regionu još uvek postoji
nedovoljno razvijena kultura preduzetništva, pogotovo ženskog preduzetništva. Sociološka istraživanja
koja su rađena na teritoriji Srbije svedoče o negativnoj poslovnoj klimi, u kojoj 73% aktivnih i 82%o
bivših preduzetnica tvrdi da je poslovno okruženje bilo povoljnije u periodu kada su započinjale
sopstveni biznis nego danas, a 55% aktivnih preduzetnica i 49% bivših preduzetnica smatra da je imidž
preduzetnika negativan (Milošević i Popović, 2020) .
Razvijanjem ideje ženskog preduzetništva stvaraju se preduslovi za otvaranje novih radnih mesta, što
omogućava privredni razvoj i razvoj društva. Žene preduzetnice su primorane da se bore, da budu
priznate ne samo kao ženemajke, već i kao žene-lideri, kako bi dobile ravnopravno mesto u poslovnom
svetu. Tema žena u preduzetništvu je zanemarena. Ne samo da žene imaju nižu stope učešća u
preduzetništvu u odnosu na muškarce, već se njihova karijera često doživljava kao manje važna za
ekonomski razvoj i rast. Najčešće su okrenute poslovima u maloprodaji, obrazovanju i drugim
uslužnim delatnostima. Sasvim je jasno da su žene nedovoljno iskorišćen ljudski potencijal, a da bi taj
značajan resurs bio pokrenut, pre bilo kakvih mera podrške i podsticaja, potrebno je da žene same
počnu da veruju u sebe. (Milošević i Popović, 2020)

4. ŠTA TO KARAKTERIŠE USPEŠNE PREDUZETNICE?

Ključne karakteristike koje imaju uspešne preduzetnice proistekle su iz onog što one imaju u sebi. Neke
od njih su:

Odlučnost - Putanja do uspeha nikada nije glatka. Kada radite za sebe često može da dođe do
komplikacija i da bude teško. Morate da sami sebe motivišete jer uglavnom neće biti onih koji će vas
vući napred. Ako odustanete na prvi znak nevolje, vaš posao će uvenuti.

Težak rad - Iako možda deluje malo zastrašujuće, raditi za sebe ne znači imati niz pogodnosti.
Naprotiv, reč je o velikoj posvećenosti i teškom radu u samom procesu razvijanja biznisa, pogotovo
ukoliko želite zaista da uspete u onome što ste naumili. To često podrazumeva dosta odricanja, puno
radnih sati i nespavanja.

Fokus na finansijama - Iako ne trebamo biti opterećeni novcem, trebalo bi barem jednim okom da
motrimo na finansije jer na neki način one su garancija da je naš biznis uspešan. Sasvim je u redu biti
kreativan, ali svi uspešni poslovni poduhvati treba da se uhvate u koštac i sa svakodnevnim teškim i
pomalo monotonim situacijama.

Dinamičnost - Imati ideju je odlična stvar, međutim ukoliko ih ne realizujete one predstavljaju samo
nešto što je zapisano na papiru. Uspešna preduzetnica je ona koja može da realizuje i ostvari svoje
zamisli kao i da mobiliše i motiviše one koji su u njenom okruženju.

Strast - Ukoliko volite ono što radite, dobre su šanse da ćete biti dobri u tome. Ukoliko vas ono što
radite motiviše i uzbuđuje, dobre su šanse da će se to odraziti na vaše potencijalne klijente, članove
tima, investitore. Inspirisanje drugih je odličan način da mobilišete ljude da vam pomognu u rastu i
širenju vašeg biznisa.

Fleksibilnost - Fleksibilnost je veoma bitna stavka u uspešnom poslu. Suočavajući se sa izazovima,

uspešni ljudi su spremni da se prilagode i promene u zavisnosti kako stvari ispadnu. Promene su dobre
ukoliko vode ka pravom rešenju.
8
Veštine u saradnji sa ljudima - Biznisi su izgrađeni na odnosima – sa mušterijama, dobavljačima,
članovima tima… Ukoliko ste dobri sa ljudima, to je svakako velika prednost. Put od kreiranja neke
ideje do konačne realizacije uspešnog biznisa je veoma dug i naporan, ispunjen nedoumicama,
izazovima i brojnim zamkama.

Kao i za sve što radimo u životu, tako i za preduzetništvo i pokretanje svog biznisa potrebna nam je
inspiracija. Svako od nas inspiraciju pronalazi u različitim stvarima, i mislim da to zavisi od osobe do
osobe. Pa čak i kada pronađemo inspiraciju, bitno je da svoju ideju dobro i pažljivo definišemo, i da na
taj način postavimo ciljeve. Vrednim radom i trudnom treba da hrabro idemo ka ostvarenju tih ciljeva,
ne posustajući na preprekama sa kojima ćemo se susretati na putu ka uspehu. Smatram da svaka žena
koja je uporna i istrajna ima i te kako velike šanse da postane uspešna preduzetnica.

5. NAJPOZNATIJE PREDUZETNICE U SVETU

„Sve je u našim rukama, zato ih ne smemo dići.“ - Koko Šanel

(Preuzeto sa internet strnice Edukacija, www.edukacija.rs )

Pravo ime Koko Šanel je zapravo bilo Gabrijela Šasnel, da bi greškom crkvenog službenika njeno
prezime bilo zapisano kao Šanel, a nadimak Koko je dobila godinama kasnije kada je nastupala kao
zabavljačica na Montmartru. Žena koja je kreirala potpuno novi modni stil koji je promenio modu 20-
og veka, a koji i danas živi i predstavlja simbol elegancije i otmenosti. Otvorila je svoju prvu
prodavnicu 1909-e u kojoj su se prodavali ženski šeširi, tada važan detalj u odevnoj kombinaciji svake
dame. Kasnije, Koko je počela da kreira i prodaje i garderobu, torbe, nakit i parfeme. Šanel broj 5 je
prvi parfem koji se našao na policama širom sveta. Njeno modno carstvo rodilo se još dok je mala
Gabrijela bila u širotištu.
9
 Tamo je naučila krojački zanat koji će je kasnije proslaviti u celom svetu. Obožavala je modu i želela
je da dizajnira šešire i garderobu. Novac za pokretanje svog biznisa dobijala je od svojih uticajnih
prijatelja, a svoju šansu je maestralno iskoristila. Već nakon nekoliko godina od otvaranja prvog malog
butika, Šanel je bila poštovana modna kuća sa nekoliko stotina radnika… Početkom 20-ih godina
prošlog veka, Koko širi područje svog kreativnog delovanja na visoki modni dizajn, kreirajući
komforne i elegantne kostime, haljine, ženske pantalone, nakit i parfeme.
Koko je savršen primer žene preduzetnice jer je stvorila brend koji je i dan danas jedan od najpoznatijih
na svetu. I nakon njene smrti jedinstveni dizajni iz njenih kolekcija ostali su modne ikone koje svaka
žena želi da poseduje. (Ćirić i dr, 2019)

“Razmišljaj kao kraljica. Kraljica se ne plaši neuspeha. Neuspeh je samo jedan

stepenik više do ispunjenja.” - Opra Vinfri
(Preuzeto sa internet stranice Edukacija, www.edukacija.rs )

Najčešći opis priče Opre Vinfri je onaj koji govori da su čuda ipak moguća u životu. Ona je jedna od
najuticajnijih žena na svetu. Pored toga se lako može nazvati kraljicom medija sa višemilionskim
auditorijumom. Opra je i preduzetnica koja je ostvarila svoje snove i inspirisala milione žena da uzmu
život u svoje ruke. Rođena kao vanbračno dete jedne siromašne mlade žene, radnice koja je radila u
fabrici pamuka u malom mestu u državi Misisipi 1954 godine. Njeno detinjstvo je odista bilo veoma
teško. Opra ipak nije odustala. Kompletna stipendija na Univerzitetu u Tenesiju bila je ono što joj je
dalo vetar u leđa. Tamo je studirala komunikaciju, a posle škole i vikendom je čitala vesti za 100 dolara
nedeljno.
10
Danas je producent i domaćin svog The Oprah Winfrey Show, kao i urednica svog magazina „O“ i
webportala Oprah.com. „Oprah’s Angel Network“ je prikupila više od 70 milliona dolara i bavi se
humanitarnim radom. Njena producentska kompanija „Harpo Productions Inc.“, kreirala je još jedan
čuveni televizijski hit „Dr. Phil“, 2002-e. Pored toga, ona je suosnivač „Oxygen Media“, kablovske
televizije koja emituje dvadesetčetvoročasovni program za žene. Od producenta do glumice, filantropa,
izgleda da nema limita onome što Opra može da uradi. (Ćirić i dr, 2019)

6. USPEŠNE PREDUZETNICE U SRBIJI

Iako, po svemu sudeći, žensko preduzetništvo u Srbiji još uvek nije zaživelo, ipak postoje žene koje su
preuzele inicijativu i takoreći „uzele stvar u svoje ruke“. Takav je slučaj sa pričom o hrabrim ženama iz
Vranja koje su svojim vrednim radom i trudom uspele da se probiju na domaćem tržištu i postanu jedna
od vodećih kompanija na tržištu u svojoj branši. Zahvaljujući porodičnim vrednostima, u kojima su
uvek nalazile motivaciju, tri sestre Aleksić – Dragana, Maja i Marija, već deceniju i po uspešno vode
vinariju i dokazuju da je moguće kreirati vrhunske rezultate kao žena u tradicionalnom pozivu kao što
je proizvodnja vina.

Slika br.6 Sestre Aleksić, vlasnice vinarije “Aleksić” iz Vranja

Za malo stvari u životu postoji garancija, a pogotovo za uspeh u preduzetništvu i rod grožđa. Svaka
branša u kojoj zavisite od sunca i vremena je neizvesna, a vinarstvo je jedna od njih. Ali, kada imate
viziju i potrebna znanja, ništa nije nemoguće i uspeh dolazi kao logičan sled uloženog truda. Upravo je
to priča o vinariji “Aleksić”. Od samog početka, od osnivanja 2006. godine, do današnjeg dana ova
vinarija je uspela da održi svoj renome. Sestre svake godine unapređuju koncept u kreiranju premium
proizvoda, stalnim usavršavanjem u oblasti enologije i ulaganjem u proizvodnju. (Preuzeto sa internet
stranice časopisa Blic, https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/boginje-vina-sestre-aleksic-prave-
magiju-od-grozda/xk2hs1z )
11
Istorijat razvoja vinarije

Ovo je istinita priča o ljubavi strastvenog Balkana, o veri i želji koja i danas živi, o nadi koja pomera
sve granice, o sreći koju prenose prelepe kćeri, punih srca životima ispisuju i delima bezrezervno
prepričavaju. Sve je počelo u drevnoj Dalmaciji, gde je porodica generacijama stvarala vino. Tako je i
deka Ilija iz Raštevića sa porodicom, kao i ostali dobri ljudi tog kraja, kreirao ukus za svoju dušu i
uživanje svojih najiskrenijih prijatelja. U veselju i sreći imao je kuću punu dece. Među njima i svoju
najstariju kćer, koja je put svoje ljubavi u cvatu lepote i mladosti našla u Vranju. Mestu gde sunce
prkosi zalasku. Mestu u kome ljubav večno traje, noći hlade uzavrele dane, a dani kroje sunčane
sudbine. Tu gde najlepše grožđe sunča svoje arome i čeka pravu priliku da svoje telo ukusa oslika u
boci beskrajnih, neprekidnih lepota. I u srcu čoveka sa kojim je iznela dekinu viziju o tradicionalnom
dalmatinskom pravljenju vina, a veliku strast prema vinu je prenela na svoje kćeri. E, sad zamislite
vinograde! Ta nepregledna prostranstva puna sočnih sorti grožđa koje se prelamaju na suncu i daju
vedrinu i smisao životu. Zamislite prepune bačve vina i vinariju u kojoj sve što se radi, radi se s
ljubavlju. E, sad zamislite tri žene! Tri sestre: Draganu, Maju i Mariju kako hodaju putevima
tradionalnog bavljenja vinom i ispisuju jednu emotivnu priču na stranicama savremenog vinarstva.
Dugogodišnja porodična tradicija proizvodnje vina nastavlja se vrlo uspešno iz dana u dan, gde one, tri
snažne žene hrabro koračaju i osvajaju tržište proizvodeći vino i plasirajući ga duž Srbije. Ispisujući
priču o ljubavi i sreći, priču koja kroz jedan gutljaj govori mnogo više nego što sve reči ovog sveta
mogu opisati. Priču koja nema kraja, priču sa početka ove priče.
Mnoštvo sunčanih dana i posvećenost gajenju vinove loze, vino koje odležava u podrumu sa
optimalnim uslovima, darujući mu na svakom koraku ljubav i pažnju - odvaja ova vina od
konkurencije.
(Preuzeto sa Facebook stranice vinarije „Aleksić“, https://www.facebook.com/aleksicvinarija/ )

Osnovne informacije o preduzeću

Naziv: VINARIJA ALEKSIĆ d.o.o. Vranje
Adresa: Industrijski blok 9/1, 17501 Vranje, Suvi do
Odgovorna lica: Dragana Janić, Maja Aleksić Ilić
Veličina kompanije: Malo pravno lice
Pravna forma: Društvo sa ograničenom odgovornošću
Trenutan broj zaposlenih: 22.
Godišnji prihod: 1-2 miliona eura.

6.1 Delatnost i planovi razvoja

Savremena oprema i poštovanje zlatnih standarda u procesu proizvodnje, rezultiraju svake godine
rastom tržišne pozcije vinarije. Vinarija “Aleksić” koju vode tri sestre - Dragana, Maja (Aleksić Ilić) i
Marija (Aleksić), na tržište je izašla hrabro - sa sedam etiketa istovremeno. Taj broj stigao je do 14, a
danas imaju ukupno 22 zaposlena lica, godišnju proizvodnju od 450.000 litara, sedam izvoznih tržišta.
Vinsku priču upotpunjuje i tehnološkinja Jelena Živanović, pa ne čudi da su se opredelile za moto:
"ženskih ruku delo". I vinarsku tradiciju, nasledile su po "ženskoj liniji", od majke Dalmatinke.

“Kada radite ono što volite i živite od te ljubavi, onda je vaš posao - vaš život. Mi smo pre nekoliko
godina nastavile porodičnu preduzetničku tradiciju i krenule na sopstveno vinsko putovanje. Sada
smatramo da je to najbolja odluka koju smo mogle da donesemo.” - kažu sestre Aleksić.
(Preuzeto sa internet stranice časopisa Blic, www.blic.rs )
12
U narednim godinama, vinariju očekuje još dosta posla. U planu je proširenje proizvodnog dela - pre
svega za crvena vina, kako bi ona mogla duže da odležavaju.
Trenutno najveći projekat koji predstavlja veliki korak za vinariju, kao i za osnaživanje juga Srbije je
podizanje zasada i stvaranje sirovinske baze. Vinarija Aleksić do pre dve godine radila je isključivo sa
grožđem iz kooperacije, a onda su pokrenuli i podizanje sopstvenih vinograda. U zakup su, na trideset
godina, dobili 70ha državne zemlje, na kojoj su nekada su bili vinogradi koji su iskrčeni pre nekoliko
godina. Pun rod novih vinograda, pak, očekuje se tek za četiri godin, tako da je pred vinarkama dug
put. Vinarija “Aleksić” opremljena je najsavremenijom tehnološkom opremom za proizvodnju vina. Sa
trenutnim smeštajnim kapacitetom od 600 000 litara i sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od 450
000 litara crvenog, belog i roze vina, nalazi se među prvih 10, od 400 registrovanih vinarija u Srbiji.
Pored lokalnog i regionalnog tržišta Bosne i Hercegovine i Crne Gore, vina Aleksić su dostupna i u
Belgiji, Nemačkoj, Švajcarskoj i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Slika br. 7 Vinogradi vinarije „Aleksić“,

6.2 Asortiman preduzeća

Godišnja proizvodnja vinarije je 450.000L belih, crvenih i roze vina.

Postoji 13 različitih etiketa vina, podeljenih u 4 kategorije.

Bela vina:

„Sevdah“ - Blag, harmoničan i elegantan ukus Smederevke obogaćen je notama

Chardonnay-a i Sauvignona blanc-a, u kome se mogu osetiti diskretni tonovi
zelene jabuke i belog cveća.

Slika br. 8 Vino „Sevdah“

13
„Žuti cvet“ - Lepršav i svež ukus Tamjanike sa odlično uklopljenim kiselinama.
Pored veoma prijatnih cvetnih i muskatnih ukusa i mirisa, u sebi nosi i kombinaciju začinskog bilja
poput tamjana, cimeta i bosiljka, kao i voćne tonove grejpa, mandarine i kore pomorandze.

„Arno“ - Aromatičan i delikatan ukus Sauvignon blanc-a sa izraženim voćnim aromama zelenog
limuna i grejpa i blagim tonovima zelene paprike u pozadini.

“Bonaca“ - Dobro izbalansiran, baršunast i dugotrajan ukus Chardonnay-a,kome su izražene

intenzivne arome zrelog tropskog voća, ananasa i manga.

„Bonaca (limited edition)“- Elegancija koju ova serija Bonace barrique-a poseduje daje pečat
kvalitetu, sjaj njene žutozelene boje probudiće sva vaša čula dok arome badema i lešnika nikoga neće
ostaviti ravnodušnim.

Slike 9,10,11 i 12 Vina „Žuti cvet“, „Arno“, „Bonaca“ i „Bonaca limited“

Crvena vina

„Kardaš“ - Intenzivna rubin crvena boja Cabernet sauvignon-a koje odlikuje punoća, jak karakter sa
mirisom borovnice i kupine, savršeno je uklopljena u nežne note barrique-a.

„Amanet“ - Ovaj Vranac iz juzne Srbije, tamno cvene boje, odise bobicastim vocem i jakim i veoma
alkoholnim ukusom koji postaje sve prijatniji kako vreme odmice od momenta otvaranja.

„Nostalgija“- Vino je sjajne rubin crvene boje sa ljubičastim odsjajem. Na mirisu bogato,
kompleksnost izražena kroz mešavinu slatkog crnog voća i začina. Meko i kremasto u isto vreme.

Rose vina

„Barbara“- Vino je izražene, vrlo dopadljive losos roze boje. Na mirisu sočno i cvetno,
sa nagoveštajem mirisa buketa svežih ruža. Na ukusu glatko, puno i sočno.

14
„Rose“- Suvo vino koje u sebi objedinjuje lagano telo i sveže, voćne arome.
Pri konzumiranju mogu se osetiti arome jagode, maline i manga.

Slike 13,14,15,16 i 17 Vina „Kardaš“, „Amanet“, „Nostalgija“, „Barbara“ i „Rose“

Penušava vina:

„Biser“- Belo vino stvoreno najkvalitetnijim odabirom sorte Smederevka, poseduje prelepu žutu boju
protkanu zelenkastim nijansama.

„Žuti cvet penušavac“- Penušav Žuti cvet stilski je prilično drugačji, namenjen publici koja želi
lepršavo penušavo vino diskretnih cvetnih aroma, za dodirom slasti.

Slike 18 i 19 Penušava vina „Biser“ i „Žuti cvet“

15
 6.3 Proizvodni proces

Vinarija je tek od 2005. krenula sa registrovanom proizvodnjom. Pre toga proizvodili su, onako, više za
sebe. Vinogradi su u kooperaciji iz Vlasotinca i okoline Vranja, ukupno oko 14 hektara (četiri pod
zasadima sovinjona, sedam sa kaberneom i tri hektara vranca), a nešto malo sirovine dolazi i iz
Makedonije. Pre dve godine, podigli su nove zasade na 70ha zemlje, i pun rod tih zasada očekuje se za
otprilike četiri godine, što će uvećati ukupan broj prozvodnje vina na godišnjem nivou. Trenutno je
prosek oko 450.000 litara godišnje. Svakodnevno se vrši kontrola kvaliteta proizvoda nadzorom
sistema kako u proizvodnoj, tako i u završnoj kontroli.

6.4 Skladištenje

Što se tiče skladištenja u vinariji „Aleksić“ vrše se sledeće funkcije: u prijemu i isporuci, a u to spada:
sirovine i pomoćni materijal, gotovi proizvodi, potrošni materijal, otpadni materijal. Vođenje evidencije
stanja zaliha, izdavanje zaliha. U skladištu gotovih proizvoda identifikuju se sledeći zadaci: prijem
materijala, vođenje evidencije zaliha, izdavanje materijala, informisanje o stanju zaliha. Vinarija ima u
planu unapređenje skladištenog prostora, kako bi poboljšala kvalitet i omogućila duže „odležavanje“ za
određene vrste vina.

6.5 Promotivne strategije

Osnovno strateško opredeljenje je da sva njihova vina imaju odgovarajući odnos cene i kvaliteta, da
ono što platite stvarno i dobijete. Tu se krije bitan deo odgovora na pitanje o tajni relativno brzog
uspeha ove vinarije na tržištu, u državi gde je vino i dalje getoizirano i gde je konkurencija, kako
domaća, tako i ona iz uvoza, iz dana u dan sve zaoštrenija. Najveći poslovni poduhvat za sestre i
poduhvat od nacionalnog značaja za jug Srbije, svakako je zakup 70 hektara zemlje za podizanje
sopstvenih vinograda. Zahvaljujući tome, vinarija će zaposliti još 13 ljudi i investirati milion evra.
Stvaranjem sirovinske baze, vinarija Aleksić će biti konkurentnija na domaćem, a imaće prednost na
inostranim tržištu zbog vina sa oznakom zaštićenog georafskog porekla.

6.6 Priznanja i nagrade

Dobar odnos cene i kvaliteta poduprt je poslednjih godina i sa više značajnih priznanja. Tu su pre svega
dve bronze sa prošlogodišnjeg Decantera, srebro na velikom testu najboljih vina Srbije za „Kardaš“ i
bronza za „Bonacu limited“, zlato sa AWC u Beču za istu tu Bonacu... Nedavno su i tri njihova vina -
„Kardaš“, „Amanet“ i „Žuti cvet“ dobila preporuku na IWC u Londonu, pa je usledila još jedna bronza
u Londonu na International Wine and Spirit Competition (IWSC) za belu kupažu smederevke
„Sevdah“ , a najnovija priznanja stigla su iz Sofije, sa The Balkans International Wine Competition,
gde je Vinarija Aleksić dobila zlato za Amanet 2011, srebro za Arno 2013 i bronzu za Kardaš Limited
2011. (Podaci preuzeti sa internet stranice www.vino.rs )

16
 ZAKLJUČAK

Na osnovu svega što možete pročitati u mom radu, ja sam došla do zaključka da je potpuno nebitno
koliko imate godina, čime ste se do sada bavili, koje je vaše polje obrazovanja i da li imate iskustva u
biznisu ili kvalifikacije da se bavite time. Najbitnije je da imate dobru ideju o tome koji posao želite da
pokrenete, da postavite sebi cilj koji želite da postignete i da napravite detaljan plan za ostvarenje tog
cilja. Rizik postoji, ali činjenica je da on postoji u svemu što radimo i sa tim se nosimo svakodnevno i
ne treba da se plašimo da reskiramo. Ono što je potrebno je da uvek posmatrate stvari preduzetničkim
očima, da u svemu vidite ideju i da svaku ideju ocenjujete kao priliku. Mislim da se svaki vredan rad i
trud isplati, a kada na sve to dodamo veštine organizacije i poslovanja, velika je verovatnoća da će na
kraju ono što smo radili biti krunisano uspehom.

17
 Literatura

• Milošević D., Popović J. (2020), Menadžment malih i srednjih preduzeća i preduzetničkih

radnji, FAM, S.Karlovci
• Ćirić D., Stančetić M., Andrić M., Topo M. (2019), Preduzetništvo iz drugog ugla (II
dopunjeno izdanje), Studentska asocijacija Univerziteta u Novom Sadu
• Milošević D. (2020), PP prezentacije namenjene studentima FAM-a, S.Karlovci
• Izreke i citati preuzeti sa internet stranice www.edukacija.rs
• Zvanična internet stranica DOO Vinarija „Aleksić“ www.podrumaleksic.com
• Facebook stranica DOO Vinarija „Aleksić“ https://www.facebook.com/aleksicvinarija/
• Blic Online, članak o Vinariji „Aleksić“ iz Vranja
https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/boginje-vina-sestre-aleksic-prave-magiju-od-grozda/
xk2hs1z
• Informacije o proizvodima preuzete sa internet stranice Vinski vodič www.vinskivodic.rs
• Informacije o kompaniji preuzete sa internet stranice PKS Partner https://app.pkspartner.rs/sr
• Fotografije preuzete sa internet stranica www.vinskivodic.rs, www.vino.rs

18