Logički kvadrat – odnosi sudova

sud 1 sud 2

sud 3 sud 4

Definicije odnosa:
Kontradikcija (protuslovlje, proturječje):
Od dva suda točno je jedan istinit.

P ⊻ Q  P  Q
Kontrarnost (suprotnost, inkompatibilnost, ekskluzija):
Od dva suda barem je jedan neistinit.

P  Q  P ⎸Q
Ili: istinitost jednoga povlači neistinitost drugoga.

P  Q
Subkontrarnost (podsuprotnost):
Od dva suda barem je jedan istinit.

PQ
Ili: Neistinitost jednoga povlači istinitost drugoga.

P  Q
Subalternacija (podrednost):
Istinitost nadreditelja povlači istinitost podređenika.

PQ
Zaključivanje u logičkom kvadratu:
Kontradikcija: ili modus tollendo ponens i modus ponendo tollens ili po bikondicionalu.
Kontrarnost: ili modus tollendo ponens ili modus ponens i modus tollens.
Subkontrarnost: ili modus tollendo ponens ili modus ponens i modus tollens.
Subalternacija: modus ponens i modus tollens.
Podsjetnik na zaključke:

modus bikondicional modus tollendo modus ponendo

ponens ponens tollens
PQ PQ
PQ P P PQ P⊻Q
P Q Q P P
Q ili ili Q Q
PQ PQ
modus Q P ili ili
tollens P Q
PQ P⊻Q
PQ Q Q
Q P P
P

Primjer logičkog kvadrata u predikatnoj logici:

xPx xPx (1) Sve je tvarno.

(2) Ništa nije tvarno.
(3) Nešto je tvarno.
(4) Nešto nije tvarno.

xPx xPx

Primjer logičkog kvadrata u iskaznoj logici:

PQ P  Q (1) Oblačno je i pada kiša.

(2) Niti je oblačno niti pada kiša.
(3) Oblačno je ili pada kiša.
(4) Oblačno je i ne pada kiša.

PQ P  Q
Tradicionalni logički kvadrat kategoričnih sudova
Opća forma kategoričnog suda:
Subjekt je predikat
S je P
Kako se predikat (prirok) može priricati ali i odricati svim ili barem nekim predmetima u opsegu
subjekta (podmeta) razlikujemo četiri vrste kategoričnih sudova. Prikazujemo ih u tablici:

Primjer suda Kvantitet Kvalitet Forma suda Skraćeno

(kolikoća) (kakvoća)
Svi su ljudi univerzalno afirmativan Svi S su P. SaP
pravedni opće potvrdan A ili a
Nijedan čovjek nije univerzalno negativan Nijedan S nije P. SeP
pravedan opće niječan E ili e
Neki su ljudi partikularno afirmativan Neki S su P. SiP
pravedni. posebno niječan I ili i
Neki ljudi nisu partikularno negativan Neki S nisu P. SoP
pravedni posebno niječan O ili o

SaP SeP Napomena:

U predikatnoj logici sudovi: x(Ax  Bx),
x(Ax  Bx), x(Ax  Bx) i x(Ax  Bx) ne
stoje u odnosu logičkog kvadrata. Vrijedi samo
odnos protuslovlja. Razlog je što oba
univerzalna suda mogu biti u isto vrijeme
istinita, odnosno oba egzistencijalna u isto
vrijeme neistinita, a to zbog toga što moderna
logika ne pretpostavlja postojanje barem
SiP SoP jednog predmeta u opsegu subjekta, a
tradicionalna logika podrazumijeva subjektnu
opstojnost. Tako ako ne postoji niti jedan
predmet u opsegu subjekta univerzalni sudovi
su istiniti, a egzistencijalni neistiniti.

Neposredni zaključak
a) po logičkom kvadratu – vidjeti gore
b) po konverziji (obratu)
Forma: S – P, dakle P – S
A: Svi su ljudi pravedni, dakle neka pravedna bića jesu ljudi.
SaP, dakle PiS
Svi S su P, dakle neki P su S.
 conversio per accidens – obrat po prigotku; moguće je da ima drugih pravednih bića koja
nisu ljudi, stoga ne možemo izvesti da su sva pravedna bića ljudi.
Tradicionalno je zaključak valjan zbog pretpostavke subjektne opstojnosti – naime
pretpostavlja se da postoji barem jedan čovjek
Moderno zaključak nije valjan, jer se dopušta da je opseg pojma čovjek prazan, a time ne
slijedi da ima nešto pravedno i da je to čovjek.
E: Nijedan čovjek nije pravedan, dakle ništa pravedno nije čovjek.
SeP, dakle PeS
Nijedan S nije P, dakle nijedan P nije S.
conversio simplex – jednostavni obrat
Zaključak ne ovisi o pretpostavci subjektne opstojnosti, stoga je valjan kako tradicionalno,
i moderno.
I: Neki ljudi su pravedni stoga su i neka pravedna bića ljudi.
SiP, dakle PiS
Neki S su P, dakle neki P su S.
conversio simplex – jednostavni obrat
Zaključak je valjan i tradicionalno i moderno.
O: Neki ljudi nisu pravedni, dakle ?
SoP, dakle ?
Neki S nisu P, dakle ?
Nema slijeda po obratu.
Ako izvedemo da neka pravedna bića nisu ljudi, onda bismo iz suda neke životinje nisu psi,
morali izvesti sud neki psi nisu životinje, a time bismo iz istine izveli neistinu.
c) po kontrapoziciji (protupostavu)
Forma S – P, dakle neP – S
A: Svi su psi sisavci, dakle ništa što nije sisavac nije pas.
SaP, dakle nPeS
Svi S su P, dakle nijedan neP nije S.
Kontrapoziciju nekog suda možemo izvesti u dva koraka:
(1) neposredan zaključak po ekvivalenciji
Svi su psi sisavci, dakle nijedan pas nije nesisavac (nije ništa što nije sisavac)
(2) neposredan zaključak po obratu
Nijedan pas nije ništa što nije sisavac, dakle ništa što nije sisavac nije pas.
Zaključak je valjan i tradicionalno i moderno.
E: Nijedan pas nije opasan, dakle neka bića koja nisu opasna jesu psi.
SeP, dakle nePis
Nijedan S nije P, dakle neki neP jesu S.
U dvokoraku:
(1) ekvivalencija
Nijedan pas nije opasan, dakle svi su psi bezopasni (su neopasni, su takvi da nisu
opasni).
(2) obrat
Neka bezopasna bića jesu psi. (Neka bića koja nisu opasna jesu psi.)
Zaključak nije valjan moderno
I: Neki su psi umiljati, dakle ?
nema kontrapozicije
u dvokoraku
(1) ekvivalencija
Neki su psi umiljati, dakle neki psi nisu neumiljati.
(2) Nema obrata iz suda O.
Neki psi nisu neumiljati, dakle ?
O: Neki psi nisu simaptični, dakle neka nesimpatična bića jesu psi.
SoP, dakle nePiS
Neki S nisu P, dakle neki neP su S.
dvokorak:
(1) ekvivalencija
Neki psi nisu simpatični, dakle neki su psi nesimaptični.
(2) obrata
Neki su psi nesimpatični, dakle neka nesimpatična bića jesu psi.
Zaključak je valjan i tradicionalno i moderno.

Primjer zadataka:
Navedi sve sudove koji pod pretpostavkom subjektne opstojnosti slijede po nekom od navedenih
oblika slijede iz suda Nijedan vrlina nije urođena. Odredi koji zaključci ne vrijede bez navedene
pretpostavke.
Rješenje:
(a) Neke vrline nisu urođene. (po subalternaciji)
(b) Nije točno da su sve vrline urođene. (po kontrarnosti; moderno ne slijedi)
c) Nije točno da su neke vrline urođene. (po kontradikciji)
d) Ništa što je urođeno nije vrlina. (po konverziji)
e) Sve su vrline takve da nisu urođene (su neurođene). (po ekvivalenciji)
f) Nešto što nije urođeno jest vrlina.
Isto učini i za preostala tri suda koji s navedenim sudom stoje u odnosu logičkog kvadrata.