Рационални Мушкарац Роло Томаси - Racionalni muškarac Rolo Tomasi

ПревелиРадеиБошко
уБеранама,201
9
Садржај
УВОД ........................................................................................................................................................ 4
СКРАЋЕНИЦЕ ........................................................................................................................................... 8
ОСНОВЕ .................................................................................................................................................... 9
Не постоји ЈЕДИНА .............................................................................................................................. 9
Религија сродне душе ...................................................................................................................... 12
Истина моћи ...................................................................................................................................... 16
Динамика страсти ............................................................................................................................. 19
Машта ................................................................................................................................................ 21
Планови парења ............................................................................................................................... 23
Амортизери (ублаживачи) ............................................................................................................... 27
Компензација .................................................................................................................................... 30
Алфа ................................................................................................................................................... 32
Дефинисање алфе............................................................................................................................. 35
Порекло алфе .................................................................................................................................... 38
Контекстуални алфа .......................................................................................................................... 42
Теорија тањира ................................................................................................................................. 45
Теорија тањира II - екслузивност ..................................................................................................... 48
Теорија тањира III: Транзиција ........................................................................................................ 52
Теорија тањира IV: Моногамија као циљ........................................................................................ 57
Теорија тањира VI: Оскудица и изобиље ........................................................................................ 63
ПРИКЉУЧЕНИ НА МАТРИКС ................................................................................................................. 65
ПФЛ .................................................................................................................................................... 65
Игра пријатељства ............................................................................................................................ 68
Збогом невидљивим пријатељима ................................................................................................. 71
Наступ витеза на белом коњу .......................................................................................................... 73
Међуполна пријатељства ................................................................................................................. 79
Женски Вингмен ............................................................................................................................... 81
ИСКЉУЧИВАЊЕ ..................................................................................................................................... 82
Растеривање магије .......................................................................................................................... 82
Криза идентитета .............................................................................................................................. 84
Девојке из снова и деца са динамитом .......................................................................................... 87
Убиј Бету у себи ................................................................................................................................. 89
Везе не захтевају рад ........................................................................................................................ 95
Имај имиџ .......................................................................................................................................... 99
Пет стадијума искључивања .......................................................................................................... 101
1
ИГРА ..................................................................................................................................................... 105
Еволуција игре ................................................................................................................................ 105
Поновно писање правила .............................................................................................................. 111
Навигација кроз СТВ ....................................................................................................................... 114
Само буди то што јеси .................................................................................................................... 119
Спектар фини момак - кретен ........................................................................................................ 122
Бета Игра ......................................................................................................................................... 125
Феромонална бета.......................................................................................................................... 127
Игре дреда (страве) ........................................................................................................................ 129
Мета Игра ........................................................................................................................................ 132
КОМУНИКАЦИЈА ................................................................................................................................. 134
Медијум је порука .......................................................................................................................... 134
Dijo sin hablar - Речено без речи .................................................................................................... 138
Из прве руке .................................................................................................................................... 141
Квалитети Принца ........................................................................................................................... 144
ДРУШТВЕНЕ КОНВЕНЦИЈЕ .................................................................................................................. 149
Оперативне друштвене конвенције .............................................................................................. 149
Друштвене конвенције Просечно фрустрираног лика (ПФЛ)...................................................... 154
Парадокс посвећености ................................................................................................................. 157
ХИПЕРГАМИЈА ..................................................................................................................................... 162
За једнократну употребу ................................................................................................................ 162
Ратне невесте .................................................................................................................................. 165
Госпођа Хајд .................................................................................................................................... 167
Хипергамију није брига .................................................................................................................. 170
Егалитаризам у односима .............................................................................................................. 173
Завера хипергамије ........................................................................................................................ 176
Жене и жаљење .............................................................................................................................. 179
Љубимац.......................................................................................................................................... 181
ТОМАСИЈЕВА ГВОЗДЕНА ПРАВИЛА.................................................................................................... 184
Томасијево гвоздено правило број 1 ............................................................................................ 184
2
МИТОЛОГИЈА ...................................................................................................................................... 210
Мит о усамљеном старцу ............................................................................................................... 210
Мит о жени и сексу ......................................................................................................................... 213
Мит о доброј девојци ..................................................................................................................... 216
Мит о биолошком сату ................................................................................................................... 219
Мит о изгледу мушкарца................................................................................................................ 221
Мит о женској СТВ .......................................................................................................................... 225
Женска стварност ............................................................................................................................ 232
Зид.................................................................................................................................................... 238
Претња ............................................................................................................................................. 241
Позитивна мушкост против егалитарности .................................................................................. 244
ПОГОВОР.............................................................................................................................................. 247
3
УВОД
У јануару 2001. године сам први пут у животу уписао факултет, у зрелој доби од
32 године. Мој релативно касни упис је био резултат онога што сам, у то време,
веровао да је била протраћена младост, и покушај искупљења за оно што сам
називао „рокенрол” својих двадесетих.
Имао сам доста тога да надокнадим захваљујући одлукама које сам доносио у
својим раним и средњим двадесетим и осећаја опште непотпуности коју сам
тада осећао.
Гледајући унатраг, драго ми је да сам се вратио школи, боље икад него никад,
зато што сам научио суштинску вредност образовања. Сећам се гунђања
момака са моје године, десет година млађих од мене, како говоре: „Зашто
дођавола морам да учим ова срања? Неће ми помоћи у послу због којег
студирам.” Претпостављам да бих се осећао слично да сам имао 22, да нисам
био више забринут где ћу имати следећу свирку са својим бендом са којим сам
викендом наступао у Холивуду. Никада не бих ценио вредност тога да сам
образована особа. Иако је добар посао дефинитивно конкретно потребан у
циљу побољшавања себе; бити образован, у широком спектру поља, и знати
како учити, је награда сама по себи.
Иако нисам похађао „универзитет либералних уметности”, моја диплома је из
лепих уметности. Међутим, након рада у дизајну, рекламирању, маркетингу и
брендирању кроз професионални живот, знао сам да моја друга диплома мора
бити из психологије. Моја прва заинтересованост за психологију била је
резултат тежње за бољим разумевањем тешких личности са којима сам морао
да се носим током своје каријере, тако да су ми студије личности и
бихеjвиоризам одговарали. Много од онога што сам сакупио у ову књигу је
резултат више од једне деценије примене ових школа психологије на полну
динамику коју сам лично искусио, као и колективног искуства милиона
мушкараца широм света.
Повезивање тачака
Док сам студирао психологију осећао сам природну наклоност према
бихеjвиоризму. Као и већина људи, био сам делимично упознат са осетљивијим
гранама психологије као што су психоанализа и „лези на кауч и причај о
осећањима” које већина људи повезује са психологијом. Бихеjвиоризам је био
много конкретнији приступ, приступ заснован на понашању и мотивима за исто.
Једна од примарних основа свесности игре је заснивање своје процене на
њеним поступцима и понашању, а не на њеним речима или имплицираним
намерама. Овај принцип је заснован на суштинском принципу бихеjвиоризма -
понашање је једини поуздани доказ мотивације. Чак и мотивације које нису
свесно препознате од актера, могу утицати на понашање без обзира на свесно
рационализовани мотив. Другим речима, понекад сами не схватамо зашто смо
лицемери или свеци у одређеним случајевима.
4
Прихватање ове бихеjвиоралне основе била је прва тачка коју сам повезао
између психологије и међуполне динамике. Отприлике годину или две пре него
сам уписао психологију, активно сам писао на пар онлајн форума у покушају да
помогнем неким млађим мушкарцима са “проблемима са девојкама”. У
почетку, ови форуми нису ни у каквом смислу били повезани са оним што ће
касније постати заједница или скренути ка игри. Чуо сам за ране уметнике
завођења (УЗ) попут Мистерија и још пар, али они нису промовисали ништа што
већ нисам сазнао током својих слободних рокенрол година. Више сам био
заинтересован да помогнем овим момцима да не праве грешке (поготову не из
истих разлога) са женама које сам ја правио.
Међутим, нисам могао да се отарасим осећаја да је постојала јасна веза између
онога кроз шта су ови момци пролазили, онога што су уметници завођења у то
време заступали и бихеjвиoралне психологије са којом сам постајао све
упознатији. Просечни бета момци који су били очајни због проблема са
девојкама, а основе понашања на којима су формиране технике УЗ имају
заједнички корен у психологији.
Отприлике у ово време сам се придружио онлајн заједници на SoSuave.com.
Овај форум је постао мој полигон за повезивање тачака којих сам постајао
свестан.
Требало би напоменем да сам покушавао да пренесем идеју својим колегама и
професорима да су међуполни односи засновани на, понекад грубом,
бихеjвиоризму. Био сам затечен када је већина истих професора који су
промовисали бихеjвиоралну психологију као чисту науку били најгласнији
критичари онога што сам им показао.
Тада нисам могао да разумем шта је то што их спречава да повежу тачке и да
дођу до истих неугодних закључака као и ја. Сада знам, а знаћете и ви до краја
ове књиге, али у то време нисам открио утицај који су имали женски императив
и романтичарски идеализам на њихову спремност да прихвате оно што сам
предлагао, упркос њиховој привржености чистом бихеjвиоризму. Моја
истраживања и дискусије о теоријама и идејама су морале бити одрађене на
форуму, где сам могао да добијем нове увиде, или откријем да су други
мушкарци имали концепте које ја нисам разматрао. Сосвејв форум је током
дванаест година био место сусрета сличних идеја.
Већина концепата које ћете прочитати у овој књизи је резултат преко деценије
дебате, критичког испитивања и усавршавања. Међутим, у већини случајева,
још увек их преиспитујем јер ниједан концепт није непроменљив и имун на
усавршавање. Оно што ћете прочитати је суштина кључних идеја и концепата
које сам формализовао на свом блогу - Рационални мушкарац
(www.therationalmale.com). Блог Рационални мушкарац сам започео као
одговор на захтеве својих читалаца са разних форумима маносфере током 2011.
године. Након што је популарност блога букнула у року од годину дана, а како
сам даље на свом блогу градио нове идеје засноване на основним принципима,
постало је јасно да ће верзија књиге са основним принципима бити потребна
како бих привукао нове читаоце.
5
Већина књиге су чланци са прве године блога Рационални мушкарац, које сам
прерадио и прилагодио за књигу. Већина жаргона и акронима који су
карактеристични за блог и који се често користе у маносфери су остали у књизи
(на пример, СТВ је сексуална тржишна вредност) међутим, потрудио сам се да
их све ближе одредим у књизи.
Даље, многи концепти које истражујем у овој књизи потичу од мојих читалаца.
Као и са већином коментатора, њихова анонимност је гарантована јер су
представљени својим онлајн „надимком”. Важно је запамтити да је битно који
се концепт разматра, а не ко га предлаже или ко му противречи.
Пре него кренете са читањем

Главни разлог зашто сам почео да систематизујем Рационалног мушкарца у
књигу дошао је од читатељке под именом Џеки. Џеки је старија, удата жена,
која је искрено схватала оно што сам предлагао о међуполној динамици на сајту
Рационални мушкарац. Џеки није мој типични читалац, али ме је замолила да
јој помогнем да боље разуме неке концепте како би могла помоћи свом сину
који је био спреман да ожени девојку, за коју је она знала да ће бити штетна по
њега. Џеки је рекла: „Волела бих када бисте саставили књигу са свим овим
темама, како бих му је могла поклонити. Он је истинска бета и збуњен, али ако
бих му дала ову књигу он би је прочитао.”
Тако сам због Џекиног сина одлучио да објавим ову књигу. И у духу тога, морам
да замолим тебе, читаоче, да очистиш главу од пар ствари пре него што почнеш
да промишљаш било шта од овога. Рационални мушкарац дословно има
милионе читалаца широм света, тако да постоји јака вероватноћа да сте купили
ову књигу да би је позајмили пријатељима зато што сте упознати са овим
концептима. Постоји одређена моћ и легитимност коју има штампана реч у
односу на блог или онлајн чланак, тако да ако сте већ читалац Рационалног
мушкарца, делите књигу, и охрабрујте друге „прикључене на Матрикс“ да је
прочитају и дискутују о њој.
Уколико по први пут узимате ову књигу, уколико вам ју је дао пријатељ или
вољена особа, и никада до сада нисте чули за Рационалног мушкарца или
маносферу, или нисте били изложени идејама које овде износим, понизно ћу
вас замолити да је читате отвореног ума.
Ово звучи јао јефтин изговор - отворити свој ум - звучи као нешто са чим би
верска секта започела своје представљање. Сви ми волимо да мислимо да смо
већ отворених умова и да смо сви савршено рационални и савршено способни
за критичко размишљање.
Молим вас да ослободите мисли од предрасуда које имате о половима зато
што су оно што ћете овде прочитати радикални концепти; концепти због којих
ћете промислити о својој перспективи о женама, мушкарцима, како међусобно
функционишу и како су се развиле друштвене структуре око тих односа. Са
неким концептима се уопште нећете сложити, док ће вам други дати онај „аха!”
моменат разумевања. Неки од ових концепата ће представљати ударац на
улагања вашег ега у одређена веровања о томе како би мушкарци и жене
6
требало да се односе једни према другима, док ће други концепти потврдити
ваша лична искуства која сте имали. Неки су непријатни. Неки не служе на част
женама, а неки мушкарцима. На прву лопту ћете мислити да сам мизогин јер
сте научени да вам то буде аутоматски одговор. За друге, можда осетите
оправдање за то што вас је бивша повредила, и схватите шта се заправо
дешавало када се то догодило. Разумем да је тежак задатак, али тежите да
ваша лична осећања не утичу на оно што ћу овде изнети.
Волећете и мрзети ме. Мислићете „добро, не у мом случају, а ево и зашто...”
или „вау, ово су стварно револуционарне ствари.” Нисам психолог, нити
уметник завођења, нити активиста за мушка права, нити мотивациони говорник.
Ја сам само тип који је повезао тачкице.
7
СКРАЋЕНИЦЕ
УЗ - Уметност завођења
ДБСД- Да будемо само другови
ПФЛ - Просечно фрустрирани лик
АМП - Активисти мушких права
БТШЈ - Буди то што јеси
МКИСП - Мушкарци који иду својим путем
ДВНД - Дуга веза на даљину
8
ОСНОВЕ
Не постоји ЈЕДИНА
„Зашто ме боле очи?”
„Зато што их до сада ниси користио.”
ЈЕДИНАитис:
Нездрава романтична опсесија једном особом. Обично праћена неузвраћеном
наклоношћу и потпуно нереалним идеализовањем наведене особе.
ЈЕДИНАитис је парализа. Престајете да сазревате, престајете да се крећете,
престајете да будете ви. Не постоји ЈЕДИНА. То је мит о сродној души. Постоје
добре, и постоје лоше, али не постоји ЈЕДИНА. Свако ко вам говори другачије
вам продаје нешто. За вас постоји много неких “које су посебне”, само питајте
разведену жену или удовицу која се поново венчала након што је њихова
„сродна душа” умрла или отишла са другом особом, за коју тврде да је њихова
права сродна душа.
Ово је оно на шта се мушкарци спотичу код мита о сродној души. То је та
фантазија да сви барем на неки начин делимо идеализацију - да постоји ЈЕДАН
савршен партнер за сваког од нас, и чим се планете поравнају и судбина узме
ствар у своје руке, ми ћемо знати да смо „суђени” једно за друго. Иако ово
може бити добар сценарио за романтичну комедију, тешко да је реалан начин
да планирате свој живот. У ствари, често је парализујући.
Оно што ми је још фасцинантније је колико је честа идеја (а посебно код
мушкараца) да рационалан поглед на живот треба да буде засењен овом
фантазијом у области међуполних односа.
Мушкарци који би иначе препознали вредност разумевања психологије,
биологије, социологије, еволуције, бизниса, инжењерства, итд., мушкарци са
конкретном свешћу о међусобним интеракцијама ових аспеката у нашем
свакодневном животу, су неки од првих који се жустро противе идеји да можда
не постоји „неко за сваког” и да постоји много више ЈЕДИНИХ које би испуниле
или чак премашиле критеријуме које им подсвесно постављамо да би постале
она ЈЕДНА.
Мислим да им звучи нихилистички, или тај страх да је можда њихово улагање
ега у ово веровање погрешно - је као да кажете „Бог је мртав” дубоко верујућем.
Превише је страшно промишљати да можда не постоји права, или да можда
постоји неколико правих са којима би провели живот. Ова западњачка
романтизована митологија се заснива на премиси да постоји само ЈЕДАН
савршен партнер за сваког појединца и да се цео живот може утрошити у
потрази за овом „сродном душом“. Толико је јак и толико свепрожимајући овај
мит у нашој колективној свести, да је постао сличан верским тврдњама, чак је
постао део многих верских доктрина, како се феминизација западне културе
ширила.
9
Мислим да је дошло до погрешног разумевања ЈЕДИНАитиса. Неопходно је
направити разлику између здраве везе засноване на узајамној привлачности и
поштовању, и једностраног односа заснованог на ЈЕДИНАитису. Више
мушкараца који су тражили мој савет, су били изазвани мојим ставом по питању
ЈЕДИНАитиса, и у суштини су тражили да прихватим ЈЕДИНАитис као
легитимну моногамију.
„Али Роло, мора да је у реду да мушкарац има ЈЕДИНАитис према својој жени
или девојци. Ипак је она његова права, зар не?”
По мојој процени, ЈЕДИНАитис је нездрава психолошка зависност која је
директан резултат континуиране социјализацијe мита о сродној души у нашoj
колективној свести. Заиста је застрашујуће што је ЈЕДИНАитис постао
асоцијација за здрав нормативни аспект дуге везе или брака.
Дошао сам до закључка да се ЈЕДИНАитис има социолошке корене, не само
зато што је то израз личног уверења, већ и степена до којег је ова идеологија
раширена и промовисан у популарној култури кроз медије, музику, литературу,
филмове, итд.
Дејтинг сајтови попут eHarmony бесрамно рекламирају и искоришћавају управо
несигурности које ова динамика изазива у мушкарцима који очајно трагају за
ЈЕДНОМ „која им је суђена”. Идеја да мушкарци поседују природне
способности за заштиту, материјално обезбеђивање и полу-моногамију има
заслуге и са друштвеног и са био-психолошке тачке, али психоза ЈЕДИНАитиса
није њен нуспродукт. Уместо тога, издвојио бих је из ове здраве
заштитник/снабдевач динамике јер ЈЕДИНАитис у суштини саботира оно што би
наше природне склоности иначе филтрирале.
ЈЕДИНАитис је несигурност која се распламсава када је особа сама, а
потенцијално паралише када се налази са објектом ЈЕДИНАитиса у дугој вези.
Истo неуротично очајање које наводи особу да се скраси уз своју ЈЕДИНУ, било
здраво или не, је несигурност која их паралише да напусте штетни однос - она је
њихова ЈЕДИНА и како би икада могли да живе без ње? Или, она је та права, и
све што морам да урадим је да поправим себе или њу да бих имао своју
идеализовану везу. Ова идеализација везе је корен ЈЕДИНАитиса. Са таквим
ограничавајућим, бинарним све или ништа приступом потраге за ЈЕДНОМ иглом
у пласту сена, и улагањем емоционалног напора током читавог живота, како да
у нама сазре здраво разумевање тога шта у ствари веза треба да подразумева?
Идеализована веза - „срећни до краја живота, веровање у ЈЕДИНУ као крајњи
циљ, осујећена је и противуречна напорима сталне потраге за ЈЕДИНОМ са
којом ће да се скрасе. Након што је бољи део живота инвестиран у ову
идеологију, колико теже ће бити да се спозна да особа са којом јесу није
њихова ЈЕДИНА? До којих граница ће особа ићи да би заштитила ову животну
инвестицију у свој его?
У једном тренутку ЈЕДИНАитис везе, један учесник ће успоставити доминацију
засновану на немоћи коју захтева ЈЕДИНАитис. Не постоји већа предност за
жену од знања да је без сумње једини извор мушке потребе за сексом и
интимом. ЈЕДИНАитис ово додатно учвршћује у схватању обе стране. Не постоји
ништа што више може да паралише сазревање мушкарца од улагања целог свог
1
ега у емотивно и психолошки штетну везу са једином особом са којом сматра да
једино икада може бити компатибилан,. Исто то, наравно, важи и за жене, и то
је разлог зашто одмахујемо главом када се лепа деветка врати свом насилном и
према њој равнодушном дечку, јер верује да је он њен прави, и једини извор
сигурности. Хипергамија може бити основни императив тога што остаје са њим,
али је мит о сродној души, страх да ће „изгубити свог ЈЕДИНОГ” оно што
покреће емоционалну, скоро духовну, инвестицију.
Дефиниција моћи није финансијски успех, статус или утицај над другим, већ
степен контроле над нашим животима. Претплата на мит о сродној души
захтева да препознамо немоћ у овој области нашег живота. Сматрам да би било
боље гајити здраво разумевање да не постоји ЈЕДИНА. Постоје добре, и постоје
лоше, али не постоји права.
1
Религија сродне душе
Оно што сте управо прочитали је један од мојих најранијих постова на Сосвејв
форуму око 2003-2004. При крају студија сам имао графички приказ заблуде о
ЈЕДИНОЈ на предавању. Био сам у амфитеатру, окружен (углавном) много
млађим студентима од себе, који су били веома проницљиви и интелектуални.
У једном тренутку дошло је до дискусије о религији. Већина колега су се
изјаснили као агностици или атеисти, или „спиритуални, али не религиозни.”
Разлог је, наравно, био то да се религија и веровање могу објаснити као
психолошки (страх од смрти) конструкти који су се проширили на социолошку
динамику.
Касније током исте расправе дошло се до идеје о сродној души. Професор
заправо није користио реч „душа”, већ је формулисао идеју тражећи да подигну
руку они студенти, који су веровали „да постоји неко посебан за њих” или који
су се плашили “да не изгубе ону(ог) праву(ог)”. Скоро сви су подигли руке.
Поред читавог рационалног емпиризма, и тежње ка реализму у погледу
духовности, они су (готово) једногласно изразили квази-кармичку веру у
повезивање са идеализованом особом на интимном нивоу, за цео живот.
Чак и момци из братства и промискуитетне девојке за које знам да нису желеле
дугорочну везу, су подигли руке у знак сагласности у веровање у ЈЕДИНУ. Неки
су касније објаснили шта ЈЕДИНА значи за њих, а већина је имала различите
дефиниције те идеализације. Како је расправа текла, неки су чак и признали да
је то идеализација, али скоро сви они су исказивали оно што се иначе назива
ирационалним веровањем у предодређеност, или како би мање спиритуалним
рекли, део је живота да се упаримо са неким значајним, и да постоји „неко за
сваког”. Ова расправа је била катализатор једног од мојих отрежњујућих
схватања: упркос свим шансама, већина људи осећа да има право, или да
заслужују велику љубав у свом животу.
Статистички и прагматично ово изгледа смешно, али шта је ту је. Феминизована
дизнификација овог основног концепта је романтизована и комерцијализована
до те мере да је постала религија, чак и за нерелигиозне. Шекспировска тежња
за ЈЕДИНОМ, потрага за још једном (сродном) душом која је предодређена да
буде наш партнер, је систематски искривљена ван сваке памети. И као што ћу
објаснити касније, мушкарци су спремни да себи одузму живот у заблуди да су
изгубили своју сродну душу.
Мушкарци и сродна душа
Изопаченост мита о сродној души се већином може приписати феминистичким
социјалним конвенцијама са којима се носимо данас. Страх да смо изоловани
од наше замишљене сродне душе, или страх да смо неповратно изгубили “ону
праву“ храни доста личних и друштвених неуроза које налазимо у савременом
матриксу нашег друштва. На пример, велики део страха који је садржан у миту о
усамљеном старцу који нема значај без суштинског веровања у мит о сродној
души. Страх од губитка, и заблуде о правичности односа су једино важне када је
особа на коју мушкарци верују да та правичност треба да утиче њихова
предодређена ЈЕДИНА.
1
Феминистички императив препознаје надмоћ мита о сродној души над
мушкарцима (и женама) од почетака његовог настанка до његове доминације
као примарног родног социјалног императива. Готово све дисторзије суштинске
динамике „сродне душе“ су еволуирале као шема за контролисање мушкараца.
Постоји доста прилика да се учврсти моћ над неким када је жена примарна
награда за мушкарца који тражи сродну душу. Да будемо јасни, немојте
мислити да је ово подмукла завера фемцентричног култа који усађује тај страх у
мушкарце. Генерације мушкараца, одгајаних да буду несвесни тога, вољно и
активно помажу учвршћивању мита о сродној души.
Жене и сродна душа
Иако хипергамија игра велику улогу у одлучивању о томе шта чини
идеализовану сродну душу за жене, оне нису имуне на експлоатацију тог
кључног страха. Иако је то више несрећни нуспроизвод него отворена
манипулација, тврдим да на неки начин хипергамија утиче на интензивирање те
неурозе. Алфа удовица добро познаје пропадање повезано са чежњом за
алфом који је утекао, поготову ако је дугорочно у вези са савесним бета
снабдевачем након што је њена сексуална тржишна вредност (СТВ) опала:
За жене, мит о сродној души представља недостижну комбинацију узбудљиве
алфа доминације са лојалним обезбеђењем снабдевања њене дугорочне
сигурности, коју само она може да припитоми.
Хипергамија мрзи принцип сродне душе, јер је сродна душа крајња
дефиниција, док хипергамија увек тестира савршенство. Хипергамија пита „Да
ли је он ЈЕДИНИ? Да ли је он прави?’’ а мит о сродној души одговара, ”Он МОРА
бити ЈЕДИНИ, он је твоја сродна душа, и постоји само ЈЕДНА таква.’’
Грађење мистерије
Због овог суштинског концепта и митологије сродне душе, оба пола теже да
усаврше ту идеализацију за себе, чак и у најслабијим условима и изразима.
Желимо да изградимо своје интимне везе у идеализам сродне душе у циљу
ослобађања од страха и решавања проблема, и често то желимо тако јако да
спретно игноришемо сва упозорења, злоупотребе и последице тога. Утицај
најзначајнијег алфа мушкарца је оно што у почетку дефинише идеализацију
сродне душе за жене. За мушкарца то може бити прва жена са којом је имао
сексуално искуство, или она која најбоље представља жену за коју он (погрешно)
верује да га може волети на начин мушке дефиниције љубави.
Међутим, то су тачке на којима се гради идеал сродне душе. Овај идеал је онда
измешан са слојевима улагања у нади да је ова особа ”можда она коју им је
судбина одредила.’’ Емоционално улагање, лично, финансијско, чак и улагања
животног потенцијала се жртвује како би се креирала сродна душа. У одсуству
идеала, мора се креирати из доступних средстава.
Овај процес је разлог зашто кажем да је мит о сродној души смешан,
психолошки је много прагматичније конструисати особу да се уклопи у тај идеал
него што ће икада бити „чекање судбине да крене својим током“. Људи који
верују у мит ће најрадије изградити сродну душу, без обзира на последице.
1
Тако ће жене покушати да изграде бољег бету, или да припитоме алфу, док ће
мушкарци покушати да претворе курву у домаћицу, или обратно.
Један од најогорченијих укуса након узимања црвене пилуле је напуштање
старих парадигми и преузимање нових. Овај процес сам раније описивао као
сличан убијању старог пријатеља. Пријатељ којег је потребно убити је ова
митологија. Ослобађање од овог суштинског страха је витално за одбацивање
старих парадигми, зато што од њих зависи много фемцентричног социјалног
условљавања.
Одустајање од мита о сродној души није нихилизам у шта би вас многи навели
да мислите. Ако ишта, омогућује вам да имате бољу, здравију будућу везу са
неким ко вам је заиста битан, везу засновану на истинској страсти, узајамном
поштовању, комплементарном разумевању једно другог и љубави, пре него
веза засновану на страху од губљења ЈЕДИНЕ/ОГ и јединог извора задовољства
у животу. У свакој вези, особа са највише моћи је она којој је мање потребна
друга особа.
Ово је основа сваке везе, не само међуполне, већ и породичне, пословне, итд.
То је динамика која увек важи. Због мог добра и добра моје породице, мени је
послодавац потребнији него ја њему, стога ја устајем ујутру и идем да радим за
њега. Иако сам ја важан део неометаног наставка рада његове компаније и
његових амбиција, једноставно ја сам њему мање потребан него он мени. Ја
бих могао да сутра добијем на лутрији или он би могао да одлучи да ми смањи
плату или укине повластице, или бих ја могао да завршим своје магистарске
студије и одлучим да потражим нешто боље за себе од тога да сам у његовим
уздама. Тиме, кроз промену услова, било да то ја иницирам или не, ја долазим
у позицију где сам ја њему потребнији него он мени. У овом тренутку он је
присиљен да одлучи колико вредим његовим амбицијама и да се, или са мном
разиђе или преговара о унапређењу нашег односа.
Исто важи и за међуполне везе. Није питање да ли желите да заснујете своју
везу на „моћи” или не, то је у игри још од тренутка привлачности. Ти си
прихватљив за њу јер си задовољио низ њених критеријума, а она низ твојих.
Да ово није случај, једноставно не бисте започели однос. У свакој вези, особа са
највише моћи је она којој је мање потребна друга особа.
Ово је прво упоређивање са другом особом које можемо назвати “вагање“,
међутим ми чинимо урођена (и често несвесна) поређења са свим, и у случају
почетне привлачности ми одлучујемо да ли је та особа погодна за нашу
присност са нама.
Принцип није толико везан за „моћ”, колико за контролу. Ово можда изгледа
као семантика, али постоји разлика. Веома је лако упасти у бинарне аргументе и
мислити да ја тврдим да је кардинално правило везе да један учесник мора у
потпуности владати другим, то јест бити доминантна фигура наспрам покорне.
Проблем са модерном интерпретацијом моћи је да је схватамо у екстремним,
апсолутним појмовима.
Контрола у здравим везама иде напред-назад, како диктира страст и потреба
између партнера. У нездравој вези постоји неуравнотежена манипулација ове
1
контроле од стране партнера. Иако контрола никада није у потпуном балансу,
она постаје манипулација онда када један партнер користи оно што би у
здравим условима био подстицај, као уцену.
Ово се дешава услед много различитих разлога, али услов настаје на два начина:
покорни партнер је условљен да дозволи манипулацију и/или доминантни
иницира манипулацију. У оба случаја правило је и даље тачно: онај коме је
друга особа мање потребна има више контроле. Ово је најочигледније у
међусобним односима.
Превише људи које сам саветовао или који читају мој блог претпостављају да
ово правило значи да се ја залажем за одржавање позиције доминације на
уштрб партнерових најбољих интереса. Далеко од тога. Ја се залажем да људи,
поготово млади мушкарци, развију бољу свест о сопственој вредности и својој
истинској ефикасности у везама (претпостављајући да желе да буду у њима).
Не схватите ме погрешно, оба пола су крива за манипулацију, злостављане
жене се враћају својим насилним момцима/мужевима, а мушкарци са женом
звоцалом ће да компромитују себе и своје амбиције да би задовољили
несигурности своје партнерке. Моја намера је да отворим очи младим
мушкарцима који су већ предиспонирани да сами себе обезвреде и поставе
жене као циљ њихових живота, а не да виде себе као награду за којом се трага.
Компромис ће увек бити велики део сваке везе, али кључно је разумети када је
компромис резултат манипулације, и развити самопоуздање да се буде
бескомпромисан у таквој ситуацији. Овде јасно разумевање суштинског
правила везе постаје кључно. Нема ништа лошег у томе да се попусти у
расправи коју имате са девојком, али је лоше ако константно правите
компромисе да бисте „задржали мир“ из страха да ће вам ускратити интимност
као последицу тога што имате став. То је игра моћи, познатија као “шит тест“.
Она га (шит тест) иницира како би преузела контролу. Ниједна женска
интимност (тј. секс) није вредна компромиса зато што тиме девалвирате своју
вредност у њеним очима.
Једном када се успостави овај преседан, она ће поступно имати све мање
поштовања према вама, управо супротно од општеприхваћеног мишљења да ће
она ценити ваш компромис и наградити вас због тога. И заиста, шта желите да
постигнете компромисом? У овом случају, ви апелујете на њену интимност са
вама. То није истинска страст или интересовање према вама, већ суптилни
психолошки тест (којег су превише мушкараца несвесни) чији је циљ да утврди
ко је коме више потребан. Нема надмоћнијег самопоуздања за мушкарца од
саморазумевања да неће направити компромис због препознатих
манипулација жене, и храбрости да је напусти, са знањем да је у прошлости
имао, и да ће у будућности наћи бољу опцију од ње. Ово је човек који полаже
шит тест. То се зове „просветљени лични интерес“, и то је принцип који у
потпуности одобравам.
1
Истина моћи
Порицање корисности моћи, осуђивање њене употребе је само по себи начин

коришћења моћи.
Права промена иде изнутра ка вани. Ако не промените свест о самом себи,
нећете променити ништа друго. Жене могу да промене своју косу, шминку,
одећу, величину груди и број естетских захвата из хира, или колико могу себи
да приуште, али константно незадовољство и константне неадекватности на
које се жале су укорењене у њиховим сопственим перцепцијама, а не у томе
како их други посматрају.
Ово је менталитет који се креће од „споља ка унутра“, то јест нада да ће
спољашње промене узроковати унутрашње. Ово је управо менталитет који
слабији мушкарци примењују на себи, једино се разликује у начину примене.
Просечни фрустрирани лик (ПФЛ у недостатку бољег термина) има исти
проблем као сујетна жена (у суштини свака жена). То је мањак истинског
саморазумевања сопственог проблема. Веома је тешко урадити самоанализу и
самокритику, поготову када се испитују веровања и принципи због којих је наша
личност таква каква јесте. Слично је рећи неком да не живи свој живот на прави
начин, или да погрешно подиже своју децу, само што је ово још теже зато што
смо ми ти који то говоримо сами себи, о себи.
Самопроцена се никада не дешава спонтано, мора да постоји одређена криза
која ће да је изазове. Анксиозност, траума и криза су неопходни катализатори
за стимулацију самосвести. Раскид, смрт, издаја. Трагично, у овим тренуцима
ми имамо најбољу интроспекцију, долазе нам “тренуци јасноће” и откривамо у
какве безнадежне, симпатичне глупане смо дозволили да се претворимо.
Порицање
Први корак ка потпуном искључивању из нашег предусловљавања (тј.
феминистичког матрикса) је препознавање да је ово условљавање довело до
наших веровања за које сматрамо да су саставни део наше личности.
Психолошки термин за ово је “инвестиција у его“. Када особа интернализује
менталну шему толико детаљно, и постане условљена њом толико дуго, она
постаје саставни део њихове личности. Тако да напад на то веровање, буквално,
перципира као напад на особу. Зато примећујемо насилне реакције на
политичке, верске, међуполне, и остале изразе веровања. Они су схваћени као
лични напад, чак и када су представљени са непобитним, емпиријским
доказима који доводе у питање истинитост тих веровања.
Честа фрустрација мушкараца који су свесни игре је та колико је тешко отворити
очи ПФЛ-у о томе зашто девојке не желе да изађу са њим (или изађу по други
пут), зашто константно добија „да будемо само другови“ (ДБСД) одбијања, итд.
Јер су све мане у томе што је он у ствари интернализовао инвестицију у свој его.
Као што волим да кажем, тежак је посао искључивање ПФЛ-а из Матрикса, а још
је теже ако је та особа у стању категоричког порицања.
1
Људи се окрену порицању када знају да би истина уништила оно до чега им је
стало. У случају неверног партнера, порицање омогућава препознавање доказа
свог сопственог понижења. Осим хватања супруге у кревету са најбољим
пријатељем, сви остали докази о превари су обично двосмислени. То је
мотивисани скептицизам. Скептичнији сте према стварима у које не желите да
верујете и захтевате већи ниво доказа. Порицање је несвесно, иначе не би било
успешно: уколико сте свесни да затварате своје очи пред истином, један део вас
зна шта је истина и порицање не може да изврши своју заштитничку функцију.
Једна ствар коју је свима нама тешко да заштитимо је позитивна слика о себи.
Што је важнији аспекат слике о себи који је изазван истином, већа је
вероватноћа да ћете ући у порицање. Ако имате јак осећај сопствене вредности
и компетенције, ваша слика о себи може да прими ударце и да остане већином
нетакнута. Ако сумњате у себе (обележје самоправедног размишљања ПФЛ-а)
свако препознавање неуспеха може бити разорно, а свако признање грешке
може бити незамисливо болно. Самооправдање и порицање произилазе из
неподударности између веровања да сте компетентни и прављења грешке која
се сукобљава са тим веровањем.
Решење: пореците грешку. Припишите је спољњем елементу (жене не играју
„по правилима“) пре него што се окренете интроспекцији (можда ја нисам у
праву у вези са „правилима“).
Отуда видимо да се ПФЛ-ови држе моралистичког осећаја сврхе у својим
методама које су само ојачане популарном културом у нашим медијима,
музици, религији, дејтинг сајтовима, итд.
Чланци о моћи
Термину моћ се приписује доста погрешних конотација. Када размишљамо о
моћним људима, ми мислимо о утицају, богатству, престижу, статусу и утицају
на друге да раде ствари за нас. Све те ствари нису моћ. Колико год би желели да
убедимо себе да жене привлачи ова дефиниција моћи, то је лаж. Јер оно што
сам описао овде као аспекте моћи су заиста манифестације моћи.
Откривам вам космичку тајну:
Права моћ је степен до којег особа има контролу над својим околностима.
Права моћ је степен до ког ми у ствари контролишемо правац својих живота.
Када дозволимо да наше размишљање, наши поремећаји личности, ментални
планови, у комбинацији са њиховим пратећим понашањима, одреде ток наших
одлука, ми се добровољно одричемо праве моћи. Човек који прихвата, силом
или вољом, одговорности и обавезе које од њега захтева друштво, брак,
преданост, породица, очинство, избор каријере, војска, итд. има веома мали
утицај на ток свог живота.
Сликар Пол Гоген је један од најмоћнијих људи у историји. У средњим годинама
Пол је био „успешан“ банкар, са женом и децом, и по свему судећи човек са
великим заслугама и значајним богатством. Онда је једног дана Пол одлучио да
му је доста свега и да жели да слика. Оставио је жену, децу и новац, и одлучио
да постане сликар. Одбацио је свој претходни живот у корист живота који је
1
одабрао, имао је моћ да преузме контролу над њим. На крају је умро на
Тахитију, али не након што је проживео један од најинтересантнијих живота и
постао светски познат сликар.
Можете мислити, како је ужасно да човек напусти своје одговорности да би
себично јурио за својим сновима, али остаје чињеница да је имао моћ у себи да
уради оно чега би се већина људи најежила при самој помисли. Тако смо
заробљени у нашем самоочекивању и самонаметнутим ограничењима да не
можемо да видимо да смо увек имали кључ од свог затвора, само смо били
уплашени да га користимо.
Ова моћ је корен важног термина „самопоуздање” који изговоримо сваки пут
када нас неки 19-годишњак пита како да одведе неку девојку у кревет. То је
способност да доносимо сопствене одлуке, било исправне или погрешне, и да
се самопоуздано носимо са њима, што нас разликује од „других момака”. То је
самовођена моћ која буди на изглед ирационално самопоуздање да вртимо
тањире, да излазимо са више особа (не-ексклузивно), да истакнемо себе и да се
не плашимо да себе поставимо као награду. Ово је управо моћ са којом жене
желе да су повезане.
Недостатак снаге за ово изнад је то што чини да се уметници завођења врате у
стање ПФЛ-а након што започну дугу везу. Они женама представљају
идеализацију и перцепцију да они поседују ову моћ, да би се касније откриле
све несигурности ПФЛ-а које су хтели да прикрију тим чином. Овим не желим да
умањим УЗ вештине као ефикасан начин понашања, већ само да илуструјем да
ово понашање треба да се манифестује као резултат стварне личне промене.
Усвајање позитивно-мужевног менталног склопа би требало да буде резултат
ових УЗ вештина. Уместо тога, у лудој журби да будемо са свим тим женама
којих смо дуго били лишени стављамо кочију испред коња, маскирајући наш
недостатак стварне моћи запамћеним УЗ тактикама у нади да ћемо их вежбом
претворити у „природну игру”, и да ћемо довољно сазрети да започнемо трајну
личну промену.
Вратићемо се на ово касније.
1
Динамика страсти
Истинска страст се не може испреговарати.

Ово је веома једноставан принцип који већина мушкараца и жена својевољно
игноришу. Једно од најчешћих питања за које ми је тражен савет у последњих
10 година је нека варијација ”како да је вратим“? Обично се ово своди на
мушкарца који тражи начин да поврати своју везу у пређашње стање када
његова страствена жена није могла да скине руке са њега. Шест месеци
пријатне присности и узбуђења је нестало, али уствари је истинска страст та
која је нестала. У овој фази мушкарац почне да преговара. Понекад он суптилно,
постепено и систематски почне да ради ствари за њу у нади да ће она узвратити
истим сексуалним/интимним заносом којег су некада имали. У другим
случајевима, пар може ићи на брачно саветовање како би „решили своје
сексуалне проблеме” и преговарали о условима за њену сексуалну сагласност.
Он обећава да ће чешће да пере судове и прљав веш у замену за њено лажно
сексуално интересовање према њему. Ипак, без обзира на понуђене услове,
без обзира колики спољњи напор он учини да заслужи награду, она више нема
искрене страсти. У ствари, она се чак осећа горе зато што није повратила страст
након његових толиких напора. Њена страст је постала обавеза. Испреговарана
страст води искључиво до обавезе прихватања. Због тога је њено понашање
након „испреговараног” секса безвољно, и постаје извор још веће фрустрације
са његове стране. Иако му је сексуално доступнија, секс са пола душе никада
није исти као када су се први пут срели, када није било преговора, већ је
постојала само спонтана жеља и жудња једног за другим.
Из мушке перспективе, поготову код неискусног бета мушкарца, преговори о
страсти звуче као дедуктивно, рационално решење проблема. Мушкарци се
обично ослањају на дедуктивно резоновање, иначе познатије као „ако је - онда”
логични ток. Код је обично сличан следећем: мени је потребан секс + жене
имају секс који ја желим + питај жене о њиховим условима за секс + испуни
предуслове за секс = секс који желим.
Има смисла зар не? То је једноставан дедуктивни прагматизам, али је изграђен
на основама које се ослањају на прецизну самопроцену жена. Истинска страст
коју су искусили на почетку своје везе је заснована на потпуно непознатом скупу
варијабли.
Отворена комуникација жеље за међусобном страшћу ствара обавезу, а
понекад чак и ултиматум. Истинска страст је нешто до чега особа мора доћи,
или бити вођена, сопственом вољом. Можете да присилите жену да се понаша
на одређени начин, али је не можете присилити да она жели тако да се понаша.
Проститутка ће спавати са вама за новац, али то не значи да она то жели. Било
да сте у моногамном браку, дугој вези или имате секс на једно вече, тежите
истинској страсти у вашем односу.
Пола битке је знање да желите да будете са женом која жели да вам удовољи, а
не са оном која је у обавези да то чини. Никада нећете пробудити истинску
страст отвореним средствима, али можете је потајно наводити ка томе. Трик у
1
изазивању праве страсти је да јој не дате до знања да покушавате да изазовете
њену страст. Праву страст ствара она, мислећи да је то нешто што она жели, а не
нешто што она мора да уради.
2
Машта
Женска машта је најкориснија алатка у вашем арсеналу игре. Свака техника,

сваки необавезни одговор, сваки гест, имитација и субкомуникација зависе од
стимулисања женске маште. На њу се ослања напетост конкуренције.
Демонстрирање више вредности (ДВВ) се ослања на њу. Подстицање сексуалне
напетости се такође ослања на њу. Можете то назвати „хрчак на кофеину” ако
желите, али стимулисање женске маште је најпотентнији таленат који можете
развити у било којем контексту везе. Ово је највећи пропуст просечних
фрустрираних ликова. Они избрбљају све о себи, откривајући женама пуну
истину о себи из погрешног убеђења да је женама истина основна
квалификација за њихову интимност.
Научите ово сада: жене никада не желе потпуно откривање. Ништа није више
задовољавајуће за жену него помисао да је „провалила“ мушкарца захваљујући
искључиво њеној митској женској интуицији (тј. машти). Када мушкарац
отворено потврди свој карактер, своју причу, вредност, итд. за жену је
мистерија распршена, а биохемијски налет у којем је уживала услед њених
замисли, сумњи, њених самопотврђивања је нестао. Већина мушкараца са бета
начином размишљања раде управо ово на првом састанку, и питају се зашто
одмах добију ДБСД одговор. Управо је то разлог. Познато није заводљиво.
Нешто што је удобно и познато убија игру, органску страст и либидо. Упркос
њиховим уобичајеним причама, жене не желе да се осећају потпуно угодно са
потенцијалним (или доказаним) сексуалним партнером, потребно им је да им
се заголица машта да би биле сексуално узбуђене и жељне секса са
потенцијалним партнером.
У дугој вези је још критичнија потреба да се подстакне та машта. Ишао бих тако
далеко да тврдим да је то императив за здраву везу, али онда се питате како то
урадити када ваша девојка или жена већ зна вашу причу, а већ вас веома добро
познаје? Брз одговор би био да никада не дозволите да буде таква од почетка.
Било која дужа веза зависи и опстаје на основу оквира са којим улазите у њу.
Темељи здраве везе су постављени док сте још неожењени и излазите
необавезно. Још нисам срео лика који ми је рекао да има чешћи или
интензивнији секс након што се оженио или почео да живи заједно са девојком.
Примарни разлог је релаксација напетости због конкуренције, која је стварала
хитност да спава са вама са пожудном разузданошћу у фази забављања, као
императив да се посветите њеном оквиру. То је суштина ствари где већина
момака подбаци, предају свој оквир пре него се и обавежу на дугу везу. Они
верују (захваљујући женском условљавању) да везивање захтева, чак да је
синоним за њега, прећутно препуштање контроле оквира жени. Повежите ово
са анти-заводљивим познавањем и вашом растућом “осредњости” због тога, и
тачно можете да видите зашто њено сексуално интересовање нестаје.
Шта да урадите да то спречите?
Прво и основно, схватите да ће основе везе бити постављене на томе са чијим
оквиром улазите у њу. Ако приметите да почињете да размишљате да је „ово
2
женски свет у коме ми само живимо” менталитет где се подразумева да улазак
у везу значи да она увек добија, а ви губите, немојте онда ни започињати везу.
Она улази у ваш свет, не обратно.
Друго, морате неговати елемент непредвидљивости о себи, пре и током везе.
Увек запамтите, савршенство је досадно. Жене се обично јадају о томе како
желе господина поузданог, а онда оду и појебу се са господином узбудљивим. У
дугој вези је потребно да будемо обоје, али не једно на уштрб другог. Превише
ожењених мушкараца је не сме да уздрма чамац са својим супругама или
девојкама, јер њихов сексуални живот лежи у балансирању између њеног
умиривања и њеног већ постављеног оквира. Морате свакодневно да је
подсећате како сте забавни, непредвидиви и узбудљиви, и то не само њој, већ и
другим женама. Зато је потрено да индиректно, тактично и очигледно
имплицирате да вас друге жене сматрају пожељним. Жене жуде за хемијским
налетом који потиче од сумње и индигнације. Ако ви то не обезбеђујете, она ће
то задовољство тражити у таблоидима, романтичним романима, ток-шоуима
или посредно проживљавати то кроз животе својих слободних другарица.
Али ако кроз игру ви останете извор тог налета, задржавате позицију
стимулисања њене маште. Ожењени мушкарци, који су били поражени пре
него што су се и посветили, мисле да се елементи игре не примењују у браку из
страха да не поремете оквир њихове супруге, када заправо мангупски хумор,
негови и многи други аспекти игре функционишу фантастично.
Довољно је да је шаљиво подбадате, или да је кроз игру шутнете у дупе да би
јој послали поруку да вас није страх њеног одговора. Можете јој сломити оквир
са благо арогантним самопоуздањем и маштањем које долази уз њега.
Излазак из уобичајеног, предвидљивог познанства је често одличан начин да се
распири њена машта. Ожењени мушкарци често кажу како су њихове жене
постале сексуалније након што су опет почели да иду у теретану (или су кренули
први пут). Може се рећи да је то због тога јер бољи изглед узбуђује жену (што је
и истина), али испод површине је разбијање шаблона. Лако вас контролишу и
предвидљиви сте док год сте дебели и безвољни. Која друга жена би вас
пожелела? Али почните да мењате ваше рутине, уђите у форму, зарадите више
новца, добијте унапређење, побољшајте себе и демонстрирајте своју вишу
вредност на значајан начин, и машта и напетост страх од конкуренције се
враћају.
2
Планови парења
Постоје методе и друштвене конвенције које су жене користиле вековима како

би биле сигурне да су одабрале најбоље мушке гене и осигурале се најбољим
мушким снабдевањем које су способне привући. У идеалном случају, најбољи
мушкарац би требао да буде пример обе категорије, међутим обе категорије
ретко постоје у истом човеку (поготову данас), тако да су у интересу
обезбеђивања свог биолошког императива, и подстакнуте урођеном потребом
за безбедност, жене у целини морале да развију друштвене конвенције и
методологије (које се мењају са њеном околином и личним условима). Не само
да су мушкарци суочени са женским генетским императивом, већ и са вековима
старим женским друштвеним конвенцијама које су прилагођене још из времена
када људска бића нису могла одредити генетско порекло.
У многим својим чланцима на блогу сам детаљно описао да је избор партнера
психо-биолошка функција коју су хиљаде година еволуције усадиле у психу оба
пола. Толико је интернализован и социјализован у нашу подсвест да ретко
препознамо да смо уопште подложни овим покретачима, чак и када поновно
испољавамо иста њима подстакнута понашања (нпр. жене које имају друго дете
са алфа битангом).
Једноставном дедуктивном логиком се може пропратити да би нека врста
преживела, она мора да обезбеди своје могуће потомство најбољим могућим
условима да би осигурала њихов опстанак. Или то или да се репродукује у
толикој мери да осигура опстанак. За жене је очигледна примена овог да дели
родитељске инвестиције са најбољим могућим партнером којег може да
привуче и који може да пружи дугорочну сигурност њој и њеном потенцијалном
потомству.
Тако да жене имају биолошке, психолошке и социолошке филтере сопствене
репродукције, док је мушка репродуктивна методологија да рашири што више
свог генетског материјала у најшири базен сексуално доступних жена. Он
наравно има своје критеријуме за избор парења и одређивање најбољег
генетског упаривања (нпр. „она је добра риба”), али ови критеријуми су свакако
мање дискриминаторни од женских (нпр. „ниједна није ружна после 10 пива”).
Ово потврђује наша хормонска биологија: здрав мушкарац поседује 12 до 17
пута више тестостерона (примарни хормон сексуалног нагона) од жена, а жене
производе значајно више естрогена (значајан код сексуалног опреза) и
окситоцина (који подстиче осећања безбедности и неговања) него мушкарци.
С обзиром на то, ове методологије се сукобљавају у пракси. Да би жена
осигурала опстанак њеног потомства на најбољи могући начин, мушкарац
нужно мора да се одрекне свог начина репродукције у корист њеног. Ово затим
поставља контрадикторни императив за њега да би се упарио са женом која ће
задовољити његову методологију. Мушкарац мора да жртвује свој
репродуктивни план да би задовољио план жене са којом се упарио. Стога, са
толико улога у генетски потенцијал са његове стране, он жели да се осигура да
је она не само најбољи могући кандидат за парење (и будуће парење), већ и да
зна да ће његово потомство имати користи од улагања оба родитеља.
2
Додатна белешка: Један интересантан исход ове психо-биолошке динамике је
мушка способност да уоче сопствену децу у гомили друге деце много брже и са
већом оштрином чак и од њихових мајки. Истраживања су показала да
мушкарци имају способност да брже и тачније идентификују своју децу у соби
пуној деце обучене у исту униформу него мајке. Опет, ово наглашава подсвесни
значај ове генетске размене.
Ово су основе људске сексуалне селекције и репродукције. Наравно, постоји
много друштвених емоционалних и психолошких сложенијих концепата који су
повезани са тим основама, али ове су основни мотиви и разматрања која
подсвесно утичу на сексуалну селекцију.
Друштвене конвенције
Да би преокренуле подсвесну динамику у своју генетску корист, жене покрећу
друштвене конвенције и психолошке шеме како би олакшале остварење своје
методологије упаривања. Зато жене увек имају „право да промене мишљење”,
чак и најпроменљивије понашање је друштвено оправдано, док је понашање
мушкарца ограничено вишим стандардом одговорности да „уради праву ствар”,
која је увек у корист женске репродуктивне стратегије. Мушкарци који су
„швалери” и очеви који напуштају мајке да би остварили своју урођену методу
репродукције су због тога зликовци, а очеви који се несебично жртвују
финансијски, емоционално код доношења животних одлука, чак и за добробит
деце којима нису биолошки очеви, се сматрају друштвеним херојима због
поштовања женских генетских императива.
Ово је уједно и основна мотивација друштвене динамике специфичне женама
као на пример одбијање типа „да будемо само другови” (ДБСД) и њихову
склоност да од себе направе жртву (јер су увиделе да ово изазива “спасилачке”
менталне шеме мушкарца за парење - капетан курвоспаситељ) па чак и самог
брака.
Добри очеви наспрам добрих гена
Две највеће потешкоће које жене морају да превазиђу у својој методологији су:
да су на сексуално одрживом врхунцу у кратком временском периоду
(углавном ране двадесете) и чињеница да особине које чине доброг дугорочног
партнера (доброг оца) и квалитети који чине добар расплодни материјал (добри
гени) се ретко манифестују у истом мушкарцу. Потенцијали за снабдевање и
обезбеђивање су фантастични мотиватори за упаривање са добрим оцем, али
исте карактеристике које га чине таквим су генерално неповољне у поређењу са
мушкарцем који илуструје бољу генетску, физичку привлачност и квалитет
предузимања ризика које ће прожимати њено дете како би имало бољу
способност за прилагођавање свом окружењу (тј. биће јаче, брже, лепше од
других, што омогућава даље преношење сопственог генетског материјала
будућим генерацијама). Ово је парадокс кретена наспрам финог момка, само на
еволуцијској нивоу.
Мушкарци и жене (додуше несвесно) разумеју ту динамику, тако да би жене
добиле најбоље што добри очеви имају да понуде, а истовремено искористиле
најбоље гене које мушкарци са добрим генима имају, оне морају да измишљају
2
и стално мењају друштвене конвенције да би задржале предност у складу са
њиховим плуралистичким сексуалним стратегијама.
Репродуктивни планови
Овај парадокс онда захтева да жене (самим тим и мушкарци) морају да
примењују краткорочне и дугорочне планове парења. Краткорочан план
олакшава парење са мушкарцем са добрим генима, док је дугорочно парење
резервисано за доброг оца. Ова конвенција и психо-социјалне шеме које их
прате су разлог зашто се жена удаје за „финог дечка”, стабилног, верног и по
могућности доктора, а спава са слатким сурфером којег је упознала када је
отишла са другарицама на море. У нашој генетској прошлости, за мушкарца са
добрим генима се подразумевало да има способност да буде добар снабдевач,
али су модерне конвенције ово измениле и жене су морале да развију нове
друштвене и менталне шеме.
Варање
Што се ове динамике и практичности уживања у најбољем из оба генетска света
тиче, жене сматрају да је „варање” потребно. Ово варање се може десити
проактивно или реактивно. У реактивном моделу, жена која је већ упарена са
дугорочним партнером, започиње ванбрачни сексуални однос са краткорочним
партнером (тј. супруга или девојка која вара). То не значи да се ова краткорочна
прилика не може развити у дугорочну причу, али сам поступак преваре је начин
за осигуравање бољег генетског материјала од оног који је мушкарац -
снабдевач способан да пружи.
Проактивно варање је дилема самохране мајке. Овај облик „варања” се односи
на жену која се парила са мушкарцем са добрим генима, која је родила његову
децу и напустила га, или га натерала да он њу напусти (поново кроз измишљене
друштвене конвенције), у циљу проналажења доброг оца који ће да снабдева
њу и децу њеног партнера са добрим генима и обезбеди њихову сигурност.
Желим још једном да нагласим да (већина) жена није свесно изградила и
препознала општи план за спровођење овог циклуса и хватања мушкарца. Пре
ће бити да су мотивације за ово понашање и пратеће друштвене
рационализације измишљене да би се оправдао овај несвесни процес. Већим
делом, жене нису свесне ове динамике, али су ипак подложне њеном утицају.
Женка било које врсте која пронађе начин да се пари са најбољим генетским
партнером којег може да привуче, и да обезбеди свој и опстанак свог потомства
са најбољим партнером за снабдевање је добила еволуциони џекпот.
Рогоња
На неком нивоу свести, мушкарци осећају да нешто није у реду, мада нису у
стању да утврде зашто то осећају, или погрешно разумеју због конфузије
женских оправдања. Они могу да постану фрустрирани због притиска друштва
да „ураде праву ствар” притиснути у мученичко-спаситељској шеми јер су
посвећени лажној одговорности према овим конвенцијама. Ипак, некима је
јасно да треба да се држе даље од самохраних мајки, било због личног
пређашњег искуства или проматрања других рогоња који су оптерећени
васпитавањем и снабдевањем, није битно колико су укључени, деце другог
2
мушкарца са том женом. Мушкарци често упадну у улогу проактивног или
активног рогоње. Никада неће у истој мери уживати повластице као
краткорочни партнери, у смислу сексуалне жеље или непосредности исте, док
истовремено трпе друштвене притиске да снабдевају децу мушкараца “добрих
гена”. Може се рећи да такав мушкарац минимално доприноси добробити деце,
али на одређеном нивоу, било емоционалном, физичком, финансијском или
образовном он се бави генетским материјалом другог човека у замену за
ублажени облик сексуалности/интимности од стране мајке. У одређеној мери
(чак иако само својим присуством) он дели родитељски улог који би требало да
сноси краткорочни партнер. Ако ништа друго, он улаже време и труд који би
могао боље да искористи у проналажењу сексуалне партнерке са којим би
могао да оствари свој генетски императив, својом методологијом.
Међутим, сувишно је рећи да не мањка мушкараца који су довољно сексуално
„загорели” да би могли да увиде дугорочну неповољност те везе, и који, не
само да награђују, већ и подржавају лоше одлуке самохране мајке (лоше из
перспективе његових интереса) у погледу њених одабира и планова парења, у
размену за краткорочно сексуално задовољење. Штавише, подржавајући њено
понашање, он ојачава ову друштвену конвенцију и код жена и мушкараца.
Важно је напоменути да су жене у данашњем добу у потпуности искључиво
одговорне за мушкарце са којима одлуче да се паре и подаре потомство (осим
силовања наравно). Мушкарци без сумње сносе одговорност за своје поступке,
али крајња одлука припада жени и одлука шта следи њеној и дечијој судбини.
2
Амортизери (ублаживачи)
Одбијање је боље од кајања.

Док сам проучавао неке од мојих претходних чланак на Сосвејв форуму синуло
ми је: преко 90% онога што сам заговарао тамо се може умањити ако се пређе
преко страха од одбијања. 90% дилема у којима се ПФЛ налази, а које се тичу
већине мушких брига у вези са супротним полом, вуче корене у начинима и
средствима који се користе да би смањили изложеност од женског одбијања.
Ово су амортизери чија је сврха да смање могућност одбијања интимности.
Мушкарци наравно нису једини који користе ублаживаче. Жене такође имају
своје, али мислим да би било много продуктивније за мушкарце да препознају
ову склоност у себи и да разумеју начине којима прибегавају, и често
инвестирају у его у својих личности, да би се одбранили од одбијања.
Практично сваки заједнички проблем са којим се момци сусрећу вуче корене од
ових амортизера:
Дуга веза на даљину (ДВНД). Момак ће размишљати о ДВНД зато што је
заснована на претходном прихватању интимности, а у недостатку тренутне
практичности (због удаљености) момак ће се и даље држати те “везе” јер је то
заштита од потенцијалног одбијања од стране нових жена, уместо да прихвати
везу као завршену и да опет зрело изађе на тржиште забављања. ДВНД се
сматра “сигурицом”, иако ретко доноси резултате.
Игра пријатеља. Обично након ДБСД одбијања где је перцепција да
потенцијални љубавни интерес може временом прерасти у нешто више. Без
обзира колико погрешно, време и труд које мушкарац проведе доказујући се
као потенцијални „савршени дечко” је амортизер против даљег одбијања од
стране нових жена, што додатно отежава морално осећање дужности да буде
пријатељ са његовом ДБСД девојком. У суштини, његов амортизер против
даљег одбијања је његова погрешно усмерена посвећеност према ДБСД
девојци. Друга варијација ове динамике је капетан курвоспаситељ.
Имејлови, поруке. Требало би овом списку да додам дуге телефонске
разговоре, али у суштини свака технологија која наизглед повећава
комуникацију служи као амортизер (за оба пола) тиме што ограничава
међуљудску комуникацију. Рационализација је оно што ПФЛ-а држи у сталном
контакту са његовим сексуалним интересом (који је сам по себи грешка), али
служи као амортизер против њеног одбијања. Латентна перцепција је да је
лакше прочитати одбијање (или га чути) него бити одбијен у четири ока. Многи
момци ће се успротивити овоме речима да се данашња генерација мува преко
порука. Разлика коју желим да нагласим је да када дигитална комуникација
постане ваша пожељна метода интеракције са женама, то је амортизер.
Фејсбук и онлајн упознавање би требало да буде прилично очигледно из истих
разлога као и горе - онлајн упознавање је можда најбољи амортизер икада
измишљен, поготово за физички мање привлачне жене. У ствари ово је толико
2
ефикасно да се може изградити читав бизнис на заједничким несигурностима и
страху од одбијања код оба пола.
Објективизација пола је мање очигледна али оба пола објективизују један
другог. Наравно када помислимо на то, популарна је идеја да мушкарци
посматрају жене као сексуалне објекте, али и жене имају тенденцију да
објективизују мушкарце као „објекте успеха” из истог разлога. Лакше је
прихватити одбијање од неког објекта него од живог бића од крви и меса. Зато
међуполну комуникацију називамо игром. Ми “поентирамо” или “будемо
испаљени”, не лично или емотивно одбачени. Амортизер је у језику и
менталном приступу.
Идеализација пола је мит о „квалитетној жени”. Овај амортизер функционише у
замишљеним ограничењима заснованим на потрази за савршеним партнером.
Стога постоји тенденција да се развије фиксација на једну жену (ЈЕДИНАитис)
или један тип жене (архетип). Ограничавањем/фиксацијом на једну жену или
један тип, потенцијал за одбијање се смањује, док се осигурава да је било које
одбијање било од „неквалитетне жене”. Одбијање је једнако неквалитетна
жена, и због тога је дисквалификовано. Ово функционише на сличан начин као
и амортизер објективизације, где се жена која одбија своди на предмет.
Менталитет оскудице. „Узећу шта могу да добијем” начин размишљања је
амортизер који функционише супротно од амортизера идеализације. Оскудица
је мотивација, и придржавање “сигурици” као “јединој ствари”, могућност
новог одбијања бива елиминисана.
Старије жене, млађе жене. У ову категорију треба укључити и одређене
телесне типове, али амортизер при бирању одређених типова жена је да
постоје мање шансе за одбијањем од њих, због његових личних околности.
МИЛФ дебата је сада постала мало нерелевантна, али амортизер је да ће
старије жене, поступајући у складу са својим годинама пре прихватити
удварање млађих мушкараца. У истом духу, веома младе девојке ће бити
склоније да прихвате удварање старијих мушкараца због наивности, а дебеле
жене су лакше за остваривање интимности због сексуалне депривације. Ови
приоритети сами по себи нису амортизери, али интернализују преференцију ка
појединим женама код којих је потенцијално одбацивање минимизовано.
Лиге су супротност амортизерима „високих стандарда” и могу се груписати у
менталитет оскудице. Постоје жене којих се момци заправо боје, јер сматрају
да оне имају значајно вишу друштвену вредност него што просечан мушкарац
процењује своју. Помислите на згодну, извајану, корпоративну директорку која
трчи маратоне, много путује, има доста пријатеља, добар стил, итд.. Просечни
фрустрирани лик каже себи: „Вау! Она је ван моје лиге и одмах би ме одбила
зато што бих морао да имам А, Б и В да бих био на нивоу њеног
друштвеног/физичког статуса и да би она уопште могла да се заинтересује за
мене.” Стога, интернализована идеја о лигама је користан амортизер
рационализације против одбијања.
Порнографија је такође начин на који је мушкарци користе амортизер против
одбијања. Са порнићима се не води разговор, не треба им неколико пића да се
опусте, нити захтевају било какве друштвене вештине да би се добила награда.
2
Они представљају прикладно, тренутно, сексуално опуштање које не захтева
ништа више од рачунара и интернет везе (или магазина уколико више волите
аналогна средства). Можемо расправљати о опсесивно-компулсивном аспекту
тога, „моја девојка и ја заједно гледамо порнографију” размишљања, али
слободном момку порнографија служи као амортизер. Желим такође додати да
жене порнографију мрзе управо из овог разлога (онда када је мрзе).
Порнографија мушкарцу даје награду без труда. Награда која је најјачи женски
адут постаје безвредна када човек може да дође до бесконачних варијација
сексуалног искуства искључиво кликом миша. То је неограничен приступ
неограниченој сексуалној доступности без стреса о методама учења како да се
та награда добије од жене.
Амортизери приказани изнад представљају само неколико значајнијих примера,
али када постанете свесни како се они манифестују видећете како и зашто су
корисни против одбијања. Амортизери су углавном линије мањег отвора који су
постали „преферентне опције”. Амортизери нису толико „преферентне опције”
колико су начини избегавања одбијања који се крију иза њих. У овом тренутку
можда размишљате: „Па ако не желим да осетим одбијање, зашто да не
користим амортизере против тога”? Главни разлог да прихватите одбијање је да
је одбијање боље од кајања. Прелетите очима преко ове листе амортизера, и
покушајте да схватите колико од њих су за вас већи и дуготрајнији проблеми у
поређењу са краткотрајно болним одбијањем? Амортизери такође имају
тенденцију да се насложе један на други, што води да, не схватајући да су они
првобитно били само методологије превенције одбијања, њиховом
поистовећивању са вашом личношћу. Након довољно дугог периода, амортизер
се претвара у „просто сам такав”. На крају, искуство је груб, али најбољи учитељ.
Стварно, сирово, директно одбијање стварно зна да заболи. То је нешто тако
неподношљиво да ће људска бића осмислити безброј друштвених и
психолошких конструкција како би га избегли. Међутим, нема бољег учитеља
него се опећи на шпорету. Као мушкарац, суочаваћете се са одбијањем у много
више аспеката свог живота, не само у односу са женама. Амортизери које
прихватите у једном аспекту живота ће вас једнако оптерећивати када се
пребаце у други аспекат. Сви ови наведени амортизери, а и многи други,
постају показатељи колико се поуздано носите са недаћама. Неки од њих чине
да изгледате као бета пичкица, неки су суптилни делови интернализоване
личности, али зависност од њих постепено открива ваш прави карактер жени.
Да ли сте довољно алфа да прихватите одбијање, насмејете се и самоуверено
се вратите по још? Или ћете бежати, блокирати се и сакрити иза одговарајућих
амортизера?
2
Компензација
Један од битнијих физичких стандарда које жене имају за мушкарце је висина.

Постоји небројено форума у маносфери који се баве овим проблемом, али ја
мислим да ово није тешко приметити у „стварном свету”. Требало би да додам
да је ово централна карактеристика теорије друштвеног подударања у томе што
су људи осетљиви на асиметрију и неравнотеже. Али пре него што ми се на
много начина каже како то није увек случај или да „нису све девојке такве”,
дозволите ми да почнем тиме што ћу рећи да то није поента овог текста. Не
желим да расправљам о логистици зашто жене више воле вишег партнера или
тенденцију да се слично привлачи, као у овом случају. Оно о чему говорим је
корен злогласног „синдрома ниског човека”. Тако је, знате о коме говорим:
крајња компензација за инфериорност „застрашујући синдром ниског човека“.
Знате типа. Висок око 170 цм, набија килажу на бенч пресу, дружи се са
крупнијим типовима и бацака свој его унаоколо. Какав креле, зар не?
Али ако мислите да је ово ограничено само на ниске мушкарце, варате се.
Видите, сви ми на много начина компензујемо своје недостатке. Једном сам
читао чланак на форуму који је био о томе да је потребно започети тему зашто
мушкарци лажу, што ме је навело да размишљам зашто било ко од нас лаже,
било мушко или женско. У то време сам такође постављао много питања на
теме које узимамо здраво за готово, и расправљао сам о њима до изнемоглости
у маносфери. Једно од тих питања је било природа личности и нечија
способност да промени личност или да буде промењен околином, или често
обоје. Мислим да је трагично то што сматрамо да је личност статична,
непроменљива или то да доводимо у питање способност за промену, али још је
трагичнија сумња у могућност своје промене.
Једноставна изрека коју многи људи воле користити је БТШЈ (буди то што јеси).
Ово је наравно само савет када људи не знају шта друго да кажу. С обзиром на
то, шта је то што чини промену личности „истинском”? Било ко од нас
вероватно познаје некога ко је почео да се понаша другачије у неком тренутку
свог живота. То може бити резултат неке врсте трагедије или трауме (ПТСП) или
може бити да је осетио потребу да промени свој основни начин размишљања.
Обично ове особе називамо позерима или „истрипованима” јер покушавају да
буду нешто што нису. Они ову промену показују у свом изгледу, свакодневним
поступцима, у односима са пријатељима или познаницима, ставовима,
понашању, итд. и то је оно што је није у складу људима који су познавали
њихову претходну личност.
Проблем је оно што нас чини да сумњамо у искреност њихове промене. Ако је
њихова промена нешто са чим се слажемо или генерално одобравамо, мање
смо склони да сумњамо у искреност те промене. Али када се њихова промена
супротставља нашим интересима, када се драматично сукобљава са оним што
очекујемо од те особе, тада сумњамо у њихову искреност. Кажемо „брате
престани да се фолираш”, спуштамо га и враћамо се на отрцану фразу БТШЈ зато
што се сукоби са нашим интерпретацијама. Због ове сумње тражимо разлоге
3
зашто би та особа желела промену, у суштини, шта компензује? Можда је
смешна претпоставка да неко ко вози огромног џипа компензује за мали курац,
али корен те „компензације” је оно што нам изазива нелагоду при сопственом
унутрашњем компензовању.
Довољно је тежак задатак за појединца да критички процени своју личност, а
још теже да се промени, међутим коначна увреда је то што други сумњају у
њену истинитост. Шта други не успевају да виде јесте да у неком тренутку
развоја личности, они су сами морали да компензују своје недостатке,
незадовољство и подстакну свој раст и зрелост.
Ово је огромна препрека за већину просечних мушкараца који желе да се
побољшају себе. Мени се свиђа појам позитивна мушкост, али срж свега је
колико је сама промена природна. Зашто се мењате? Постоји изрека да су
просечни фрустрирани ликови као гомила краба у бурету. Чим један дође до
врха како би изашао из бурета, остали га повуку назад. Овоме додајте
друштвено условљавање које му говори да мора да остане исти, да не тежи
нечему вишем, да већ ради све што треба: На крају је запањујуће да било који
ПФЛ напредује изнад оног што је био. Ово је названо „друштвеним кокблоком”;
они му говоре да компензује, и у неку руку су у праву, али из погрешних разлога.
Вештине завођења, психологија, позитивна мушкост су компензације за
недостатке. Они иду изван промене понашања, то је лакши одговор. Уметници
завођења подучавају скуп образаца понашања и скрипти које треба имитирати
како би се замаскирао дефицит. Ово су лаке мете за „буди то што јеси” људе јер
су то углавном радње које се не подударају са претходном личношћу особе.
Они нису „стварно” такви, што их чини позерима, или још горе, били су
насамарени од страни момака који продају бренд уметности завођења као
алатке за самопомоћ. Шта они не успевају да виде је искрена жеља за
променом и разлоге за њом.
Када компензујемо, ми импровизујемо, фолирамо док не постанемо то. Ко
одређује када смо престали да га фолирамо? Ви одређујете. Прочитао сам
много чланака који сумњају у остварљиви капацитет који је потребан да неко
унесе „природну игру” у своју личност. Ово јесте процес интернализације, али
мора да постоји одређена тачка транзиције где природни одговор мушкарца
постаје његова игра. То је, у ствари, ко је он сада.
3
Алфа
Оно што ћу сада написати ми неће донети нова пријатељства. То знам јер свака
дискусија о томе шта чини алфа мушкарца увек бива замагљена сопственим
перцепцијама о томе колико се ми добро поклапамо са алфа карактеристикама.
„Заједница“ или „маносфера“, ново схватање међуродних односа које је
добило залет последњих 12 година је увек стварало властиту терминологију за
апстрактне концепте. Опасност је у томе што овим изразима недостаје стварна,
универзална дефиниција.
У сврху илустровања концепата ови термини су употребљиви, опште
разумевање шта чини „бету“, илити мушкарца који је прихватио потчињени
„снабдевачки“ менталитет. Чак и је појам „алфа“ у одређеном контексту
користан као алат који описује, када предмет говора није директно „алфаизам”.
Тек када покушамо да универзално дефинишемо оно што чини квалитете и
атрибуте алфа мужјака, варнице крећу да прште. Дакле, пре него што наставите
да читате, размислите о ономе шта ви верујете да чини мушкарца алфом.
Имате ли га у глави?
У реду, сада ставите то све на страну, избришите из главе и прочитајте наредних
пар пасуса као да не знате ништа о Алфама.
Алфа Буда
Први пут сам чуо за Кори Вортингтона, aлфа Буду, захваљујући Ројсију (Roissy) и
његовом посту „Уммм, извини“? Можете потражити овај пост и прочитати га из
његове перспективе. Мислим да је анализа прилично добра, али да би
читаоцима било много лакше да потраже „Corey Worthington” na јутјубу.
Кори Вортингтон је тинејџер из Мелбурна, који је био озлоглашен на интернету
јер је направио луду кућну журку, без знања његових родитеља, која је
резултирала са 20.000 долара штете на имовини. Након тога га је интервјуисала
згодна водитељка локалних вести, која се трудила да га постиди и натера да се
извини. Вероватно је боље погледати видео да би се добила идеја Коријевог
алфа кредибилитета.
Ја називам Корија aлфа Будом не у нади да ће мушкарци тежити његовом зен
стању алфе, већ да пружим пример шта је алфа у најчистијој форми. Он је
буквално алфа, неоптерећен претварањем, накнадним размишљањем или
свешћу о било каквом утицају који би могао да изазове интроспекцију његовог
стања.
Кори Вортингтон је бедан пример људског бића, али је школски пример aлфе.
Могао бих да искористим доста придева да опишем ово дете, али бета не би
био један од њих. Шта је смешно, и помало иронично је да овај клинац
вероватно никада није наишао на Мистеријев метод или „УЗ заједницу”, или
икадa чуо за термин „шепурење“, а природно има све оно за шта милиони
људи плаћају мала богатства на УЗ семинарима да би то стекли током свог
живота. Он је себичан мали сероња, али оно што га чини увредљивим према
„нормалним” мушкарцима је његова природна, интернализована aлфа смелост
3
коју већина ПФЛ-a жели да има. Ако бисте могли ову алфа есенцију да сипате у
бочице и продајете, били бисте богатији него што можете замислити.
Управо сада вам све те самопотврђујуће предрасуде које имате о aлфаизму
(које сам вам рекао да заборавите на почетку текста) вероватно говоре да их
ослободите из менталне кутије у коју сте их затворили. „...али Роло, како можеш
уопште да помислиш да овај арогантни клинац икада може да представља било
шта приближно алфи?!”
Биће вам драго да у потпуности саосећам са вашим гневом. Вредно радите на
томе да будете бољи мушкарац, анализирате се, урадили сте оно што је
потребно да би се суочили са „искључивањем” и поновним откривањем себе.
Ви сте успех, Кори је сјебан. Кори није бољи човек од вас, међутим, он боље
разуме алфу од вас.
Алфа је начин размишљања, не демографија.
Алфа је оно што алфа чини, а не оно што ми кажемо да јесте. Постоје племените
алфе и постоје алфа ниткови, разлика је само у њиховим поступцима.
Постоји тенденција да се сваком алфа аргументу приступа са становишта
праведности. Отуда нечија лична дефиниција алфе је оно што је
најприближније његовом поимању врлине. Заслужио је свој алфа кредибилитет,
играо је по правилима, и људи (жене) то треба да поштују. Међутим, тужна
истина је да су затвори пуни алфа мушкараца, који су једноставно усмерили
своје нагоне ка деструктивним и антидруштвеним подухватима. Има доста
примера равнодушних алфа сероња за које никада не бисте рекли да су иоле
морални, међутиме жене ће буквално убити једне друге (или себе) да би биле
са њима јер одишу природним алфаизмом. Баш као и Кори овде.
Постоје алфа дилери дроге, и постоје алфа мужеви, очеви и вође индустрије.
Све је у примени. Џингис-кан је био јебени алфа и вођа мушкараца, али би га
већина људи из те ере окарактерисала као сероњу. Ево илустрације:
Момци као Кори ће разбеснети мушкарце који су своју вредност уложили у

достигнућа за која сматрају да треба да буду универзално цењена и награђена.
И када су суочени са природним алфа бићем које је незаслужено награђено за
3
безобразно поступање у складу са оним што они мисле да су правила, онда
кипе од озлојеђености.
Природан одговор на овакву недоследност је редефинисање термина алфа како
би угодили себи и својим достигнућима као “правим мушкарцима”, и
искључили починиоца. Конфликт се онда јавља из сазнања да се његова нова
дефиниција алфе не награђује нити чак цени као природног алфе, и циклус се
наставља. Ваше поштовање (или било чије) према алфи нема никакве везе са
тим да ли он поседује алфа начин размишљања. Три пропала брака и 100+
девојака нема везе са тим да ли човек има или нема алфа начин размишљања.
Има много поштованих бета који никада нису имали помисао о превари, или су
спавали са преко 300 девојака било са проституткама или због поседовања
славе или запањујуће доброг изгледа због којег им жене прилазе по природи
ствари.
Поука је да нисте алфа због својих достигнућа, имате достигнућа јер сте алфа. Ви
поседујете начин размишљања који сте развили или вам је природно дошао.
Стално ме млади мушкарци питају да ли је неки поступак или понашање које су
приказали жени алфа, или довољно алфа. Прави одговор је да је алфа
понашање манифестација алфа начина размишљања.
И баш као за Корија, алфа Буду, испитивање о томе да ли је нешто било алфа
или не никада не би прошло кроз његову главу. Скоро па је потребно детињасто
разумевање да би заиста ценили оно што је заиста алфа. Деца разумеју алфу.
Чак и малтретирани, интровертни, будући бета клинац има боље разумевање
алфе него већина одраслих мушкараца, због тога што нема апстрактно
размишљање које је потребно за рационализацију алфе. Већина мушкараца,
кроз нашу социјализацију, у различитом степену губи овај урођени алфа начин
размишљања. Они природни, Корији овог света имају боље разумевање о
њеној користи али је примењују или у корист свог одраслог доба или на њихову
штету.
3
Дефинисање алфе
Разумем зашто момци, црвене и плаве пилуле, имају проблем са коришћењем

појма алфа и/или бета. У зависности од перспективе, појмови који су коначни о
томе у шта је неко толико уложио чине да се осећамо нелагодно. Много је
лакше да та питања остану у субјективном домену, зато што када их видимо као
објективне, морамо да се запитамо се о сопственом статусу унутар те
дефиниције. Објективни појмови су блиски са апсолутним мерама у зависности
од тога ко их дефинише.
Из опште перспективе, сматрам да су појмови алфа и бета добре референте
тачке при процени карактеристика које жене сматрају узбудљивим и
привлачним код мушкараца, и код краткорочних и код дугорочних стратегија
парења. Међутим, мислим да због одговарајућих појмова, мушкарци морају
бити реалнији у погледу на то како их примењују на себе у односу на то како
жене тумаче алфа и бета знаке које они испољавају.
Да се зна, у одређеним тренуцима свог живота сам био чисти бета, био сам
алфа рокенрол сероња и јак (додуше мањи) алфа отац и муж. Зато мислим да
момци не би требало да мисле да им је то “записано у звездама” и да никада
неће живети у складу са алфа стандардима.
У складу са стандардом
Разлог због којег се момци толико труде да редефинишу алфу је углавном због
тога што се сами не уклапају у њега. Дакле логично је то што се его нужно брани
и редефинише појам како би више одговарао његовим условима. То је потпуно
иста динамика као и дебата поводом игре. Игра даје приоритет онима који
немају изглед и обрнуто. Лично одређење тога шта је алфа постаје оно што је у
складу са снагом тог појединца, а жене које то не могу да цене се карактеришу
као жене нижег квалитета. Кисело грожђе је кисело, али дедуктивно има
смисла. Желимо да будемо отелотворење онога за шта „знамо” да је привлачно
женама. Највећи бета млакоња којег знате сматра да је алфа, зато што је свака
жена коју је срео одредила и потврдила да је бета оно што она жели.
Алфа етика
Проблем представља објективно сагледати дефиницију.
У објективном светлу тешко је видети како не испуњамо алфа идеал. Тако да
мушкарци често сумњају у саму идеју алфе. То је као такмичење у пишању у
даљ између незрелих мушкараца.
Или можда није? Постоји много видљивих доказа да многе такозване алфа
особине изазивају врло предвидљиве, пожељне и повољне облике понашања
код жена. Са еволутивно психолошке перспективе, алфа је једнако
непринципијелан, једнако ефикасно немилосрдан и безобзиран као и женски
еквивалент - женска хипергамија.
Онда се та дефиниција сели у двосмислену моралну дилему: Да је ли етички
бити (понашати се као) алфа? Бити алфа имплицира да се нужно уздижете
3
изнад одређеног степена уобичајеног медиокритета и у зависности од
контекста, било да се понашате као лик из приче „о битанги и принцези” или
као савршени „часни” џентлмен је небитно, ви и даље себе постављате изнад
„других момака”. У некој мери ово је себично али подразумева слику о
самовредности која доводи у питање морална начела.
У овом тренутку треба да додам да жене никада не сумњају у своје моралне
принципе како би надмашиле сопствену конкуренцију на тржишту сексуалне
вредности, оне то раде потајно и са љубазним осмехом, неоптерећене етичким
дилемама. Хипергамија је изговор сам по себи.
Алфа селективност
И то нас доводи до краја субјективно дедуктивног одређења алфе. Сваки
сексуални конкурент тежи да дисквалификује своје ривале у могућем парењу.
Већина животиња се бори за територијална или харемска права. Људи
генерално (иако не искључиво) воде ту исту борбу на психолошком нивоу. Ми
настојимо да дисквалификујемо сексуалне конкуренте тиме што ћемо довести у
питање сексуални кредибилитет супарника. „Да, он добро изгледа, али то значи
да је вероватно геј” за мушкарце или „Мислиш да је она плавуша са великим
грудима згодна? Девојке које се тако облаче су обично курве” за жене. Оба
облика су психолошки, сексуално дисквалификујући облици борбе.
Ово се такође односи на видљиво, доказиво сексуално успешног мушкарца који
је способан да отворено парадира својом високом сексуалном вредношћу са
две (или више) конкурентних жена. Он мора бити ниског моралног карактера да
тако безобразно манипулише својим вишеструким девојкама, зар не?
Његов видљиви успех, као сексуалног конкурента, се сукобљава са оним што
бета сматра да би требала да буде бетом одређена дефиниција алфаизма, она
која њега лично карактерише. Стога, полигамиста мора бити дисквалификован
као сексуални конкурент на основу субјективних (моралних) основа, или је тај
тип присиљен да измени своју дефиницију алфаизма и самим тим своју
самопроцену.
Сваки момак има игру. Сви мисле да су алфа на свој начин. Чак и највећи „фини
дечко” којег жене газе читавог живота, сматра да су његова преклињања или
капетан курвоспаситељ начин размишљања најбољи начин да се задобије
интимност са женама. Он је уложио у размишљање да је он јединствен у свом
схватању како најбоље доћи до секса са девојком. Исто тако, алфаизам је
покретна мета која је погодно примењена или омаловажавана у зависности од
личних околности.
Лично сматрам да алфаизам може, и да има конкретну, објективну дефиницију.
Проблем настаје када неко тврди да може објективно објаснити алфа црте, а то
се коси са субјективношћу инвестиције у его оних који су је дефинисали лично
за себе. Тако добијамо широку лепезу оног што мушкарца чини алфом. Он је
мушкарац високог моралног карактера, кнежевске амбиције и интегритета, као
и онај самоважни женскарош који спава са женом и њеном другарицом.
Обојица су алфа. Стога бих предложио да, иако свакако контекстуално,
објективни алфаизам НИЈЕ искључиво у друштвеном статусу или личном
3
интегритету, већ пре представља израз одговарајућих особина. Оне могу бити
урођене или научене, али дефиниција не зависи од моралних основа (или
недостатка истих).
Подлац и шампион могу бити подједнако алфа у свом сопственом уму.
3
Порекло алфе
„Безбедан секс, безбедна одећа, безбедан лак за косу, безбедан озонски

омотач... прекасно! Све што је постигнуто у историји човечанства
постигнуто је зато што није било безбедно.”
-Леми Килмистер, Моторхед
Читалац Рационалног мушкарца Јеремија ми је предочио излизано питање:
„Моје питање, Томаси, јесте да ли ти мислиш да се алфа особине уче или
наслеђују? Који проценат модерних мушкараца „капира“, а од мушкараца који
„капирају“ колико је оних који си одувек “капирали“ а колико их је научило да се
прилагоде? Је ли тешко поверовати да још увек постоје природне алфе када
се феминизам набија на нос сваком мушкарцу пре него што му изникне први
зуб”?
Мислим да дестиловање суштине присутности алфе у човеку није толико
субјективно као што већина људи осећа да је потребно да га квалификује,
набраја или гунђа о личном идентификовању особина. По мојој процени, алфа
је стање ума, а не демографија. Маносфера ће бескрајно расправљати о
квалификацијама оного што чини алфу, али мислим да је утицај алфа начина
размишљања (без обзира на квалификаторе) мање више усаглашен.
Међутим, имајући то на уму, мислим да је сасвим оправдано запитати се да ли
се алфа рађа таквим или је уобличава такав начин размишљања током живота.
Ово је заправо класична дебата коју воде разне школе мишљења у психологији.
Природа против одгоја је динамика на коју утичу инхерентни, биолошки,
спољни подстицаји или је та динамика научени, социјализовани и асимиловани
феномен? И наравно, подједнако класичан конфликт настаје код људи који
покушавају да дефинишу разне динамике у апсолутним појмовима, када у већој
или мањој мери на динамику утичу елементи и природе и одгоја.
Иако је Томасијева школа психологије чврсто утемељена у бихеjвиоризму,
такође је важно узети у обзир спољње утицаје који веома често могу
модификовати урођене склоности, чак и урођене инстинкте самоодржања.
Дакле, имајући то на уму, моја перспектива о пореклу алфе је да биологија
одређује полазну тачку алфе, а шта се одатле дешава је модификовано
околином. Алфа „енергија”, у недостатку бољег појма, је на различитим
нивоима део биолошки одређеног „почетног пакета” мушкарца. Одатле, кроз
друштвене повратне информације је или рафинисана и развијена његовим
одгојем, асимилацијом и друштвеном афирмацијом, или је потиснута,
ограничена и ублажена друштвеним окружењем.
Када сам био у уметничкој школи, један од мојих најутицајнијих професора ми
је рекао: „Постоје две врсте уметника: они који су рођени са природним,
урођеним даром за уметност, и они којима недостаје тај дар, али поседују такву
страст према уметности да их то покреће да буду добри у томе.” Прави маестро
је уметник који спаја природни таленат са нагоном који долази из страсти за
3
уметношћу. У свом креативном настојању сам се увек освртао на овај модел,
али верујем да се овај модел може проширити и изван уметничког смисла.
Научени Алфа
Отац маносфере, Руш (RooshV) даје одличну анализу мита природе, који
савршено обухвата теорију о учењу алфе. Премиса иза тога је да алфа
понашање, а тиме и знање са женама, долазе као скуп моделованих понашања
заснованих на методи експеримента и грешке:
Ако бих морао да се објасним шта је „природни алфа“, онда би то био
мушкарац који је сексуално чудо, неко ко спава са много више жена него
остали мушкарци без формалног учења „игре“. Ово значи да није био изложен
ниједном од 12 дивидијева ;Мангупског хумора”, сетова семинара у хотелској
соби са три десетине других момака. Гледате га и мислите: „Вау, он поваљује
аутоматски. Рођен је за ово”! Али није. Само зато што није прочитао књигу
не значи да није научио кроз покушаје и грешке као и ви, вежбајући своју
„игру“ на великом броју жена. То не значи да није био свестан и промишљен у
свом понашању, постепено унапређујући своје потезе и тактике током
дужег временског периода. Он је експериментисао као што сте и ви
експериментисали, али он је такође повезао своје покушаје са резултатима
да би открио шта функционише, а шта не.
Он можда није толико опседнут тиме да своје податке уписује у табелу, али
је свестан и пажљив о томе. Он разуме механизме иза шарма и често га
може укључити или искључити у зависности од онога што жели. Он је научио
која врста хумора и који начин препричавања изазива позитиван одговор код
жена. Последње што можете рећи о њему је да је рођен са
„аутоматским“ знањем како да спава са много жена.
Суштински, оно што Руш овде истражује је елементарна премиса бихеjвиоралне
психологије. Макро-психолошка друштвена динамика до микро-психолошке
шеме се развија, намерно или несвесно, кроз процес дедуктивног управљања
експериментом и грешком. Без обзира да ли сте свесни тога или не, сви имају
игру на различитим нивоима. Сваки мушкарац ког познајете има одређени
концепт понашања и менталних ставова за које верује да ће му најбоље помоћи
да дође до сексуалне интимности са женом. Чак и најгори бета плаве пилуле
верује да има неку идеју о томе како најбоље доћи до девојке.
Сва ова прото-игра је у сталном стању експеримента и грешке, од трена кад сте
имали пет година и имали своју прву интеракцију са супротним полом на
игралишту у вртићу, до тренутка када сте почели да читате маносферу и открили
црвену пилулу. И наставићете да мењате своје старо понашање и менталне
ставове базиране на новим информацијама доступним након формалног
усвајања игре.
У ствари, у свом најпростијем смислу, УЗ заједница, маносфера и све њене
варијације су мета-напор модификације понашања путем експериментисања и
повратне информације. За неке овај процес учења бива лакши него за друге.
Опет Руш:
3
Разлог због ког вас он одушевљава није његова генетика, већ због тога
колико је рано почео. Јединствен низ околности га је увео у сексуалну игру
годинама пре вас, још од времена док је имао среће да буде окружен
ученицама које се кикоћу. До тренутка кад сте ви направили свој први прилаз
девојци, он је већ вежбао своју игру на стотинама жена.
Иако се слажем са овим са бихеjвиоралног становишта, морам рећи да у
потпуности не прихватам Рушове теорије. Постоји превише биолошких и
детерминанти из окружења укључених у развој алфа мушкарца, да би
приписали алфа статус искључиво наученом понашању. Једноставна, уочљива
чињеница је да ће физички лепши, привлачнији мушкарац статистички имати
више шанси за експериментисање и развијање своје способности алфа игре
него физички мање импресиван мушкарац. У теорији, физички јачи човек ће
„почети раније” свој процес дедуктивног вредновања понашања, јер ће његови
напори чешће бити охрабривани од стране жена које су природно привучене
његовом физичком појавом.
Нажалост, све ове претпоставке су засноване на развоју понашања у ком
средина не би играла улогу. Буквално постоји свет услова из окружења и
варијабли које предиспонирају мушкарца према друштвеном развоју алфа
статуса или га (много чешће) лимитирају. Руш помиње ово:
У овом тренутку можда мислите: „Па, мора да постоје људи који су рођени
са тим. Погледајте Моцарта!”
Нико не пориче да су Моцартова достигнућа била изванредна у односу на
његове савременике. Међутим, често се заборавља да је његов развој био
једнако изузетан за његово време. Његово музичко подучавање је почело пре
него што је навршио четврту годину, а његов отац, такође вешт
композитор, је био чувени учитељ музике и написао је једну од првих књига о
подучавању виолине. Као и други извођачи светске класе, Моцарт није рођен
као стручњак, он је то постао .
Не мислим да овај пример искључује природни, урођени таленат, али помаже
при илустрацији улоге окружења у обликовању особе ограничавањем или
охрабривањем одређеног понашања и коначно његове личности. У
Моцартовом примеру видимо причу о успеху (причу маестра) природног
талента охрабреног и потпуно развијеног потенцијала подстакнутог спољним
условима. Моцарт је био савршена олуја природног талента са идеалним
окружењем за његово неговање, што му је давало предност раног почетка у
свом бихеjвиоралном експериментисању и грешкама.
Мој читалац Јеремија се жали: „Тешко је поверовати да још увек постоје
„природни алфе“ када се феминизам набија на нос сваком мушкарцу пре него
што му изађе први зуб”. Наравно ово је негативан пример окружења (намерно)
ненаклоњеног неговању алфа начина размишљања.
Не фали примера, али феминизација из перспективе бихеjвиоралне психологије
није ништа мање него социјализовани напор у намерној модификацији мушких
природних нагона и склоности у циљу бољег уклапања у женски императив.
4
Како су мушкарци социјализовани у свеобухватној, прожимајућој
фемцентричној реалности, тежимо да видимо “природне алфе” као
натпросечне, јер некако, кроз комбинацију урођеног дара и спољашњег развоја,
ови мушкарци су успели да се развију у алфа стање упркос мета околини у којој
се налазимо.
Природни алфа
Многи људи доводе у питање мој кредибилитет када прочитају да сам навео
Корија Вортингтона као пример врхунца алфе. Момци који верују да алфа
нужно мора бити „честити вођа мушкараца” су разумљиво увређени Коријевим
равнодушним алфа шепурењем. Дебата о „квалитетном алфи” остаје, али
мислим да постоји општи консензус међу маносфером и легитимним
психолозима да постоји урођени (вероватно вођен тестостероном) алфа нагон
који се манифестује у мушкарцима.
Нико не мора да учи просечног, здравог, петогодишњака како да буде алфа, он
то капира сам. У разним контекстима „мали алфа” жели да истражи своје
окружење, преузме ризике, види шта функционише, а шта не, чак и када може
да буде угрожен последицама тога или када уништи нешто да би га раставио и
видео како функционише. Може се манифестовати као дечак који покушава да
вози бицикл на задњем точку или дете које петља са очевим компјутером, али
то нерафинисано, ирационално самопоуздање, алфа шепурење је, у
различитим степенима, урођени елемент јединствен за мушко стање.
Када је дечак неоптерећен способношћу одраслих за апстрактно размишљање
(прогресивно у доби од 3 - 21) онда је алфа колико год је то било могуће за њега.
Он је неумољиво алфа и потребан је читав живот и читав склоп феминизованог
друштвеног условљавања да би потиснули или/и смрвили ту алфа снагу и
претворили га у савитљивог бету, који је потребан женском императиву да би
осигурале њихов друштвени примат. Управо та сирова, неодговорна,
неукротива несвесно несамосвесна алфа енергија алфа Буде Кори Вортингтона
овог света вређа наш сензибилитет.
Све теорије игре, УЗ технике, чак и изрека „скупи муда” или било који други
начин дизајниран да помогне мушкарцима да боље опонашају или
интернализују алфа понашање или стање ума, представљају напоре латентну
сврху у циљу повратка првобитне алфа енергије мушкарца коју је као
петогодишњак поседовао у изобиљу.
4
Контекстуални алфа
Марту 2012. године, Џејмс Хукер, 41-годишњи ожењени отац, оставио је своју
жену и децу због своје 18-годишње ученице. Дао је отказ у средњој школи
Енокс у Модесту, Калифорнија због скандала који је потресао заједницу и
изазвао једну мајку да сачува своју ћерку од мушкарца којег је назвала
„врхунским манипулатором”.
Ова девојка, Џордан, упознала је свог наставника у првом разреду средње, али
нису имали никакав физички однос док она није напунила 18. Хукер је тврдио
да је гледао на Пауерс само као ученицу, и да у почетку није имао никаквих
романтичних осјећања према њој, али када је напунила 18, ствари су се
промениле.
Толико су се промениле, заправо, да је Хукер оставио своју жену и троје деце
(једно од њих је био и 17-годишњи ученик Енокс школе) како би почео да живи
заједно са Џордан.
Као што је један од оснивача маносфере Роиси (сада Хартист) урадио, The
Chateau (Роисијев блог) је храбро номиновао Џејмса Хукера алфом месеца.
Као што је и било очекивано, коментари су били интензивни али то није био
крај. Дискусија коју су покренули (понекад превише) страствени чланови
форума Сосвејв дошла је до суштине ствари:
Коликим алфом ће г-дина Хукер видети јавност?
Коликом алфом га виде пријатељи његове 18-годишњакиње?
Шта ће се десити са новим запослењем злогласног господина Хукера? Да ли
ће водити своју “сродну душу” на пословне коктеле?
Вероватно ће се наћи у гомили чудних ситуација, или ће постати пар
пустињака?
Размислите мало. Тај тип није већи алфа од Алфија из Малих битанги. Јадни
штребер.
Пре него што дам свој суд по питању овог, осећам дужност да кажем да ја не
одобравам Хукерове поступке. У тренутку писања, имам ћерку која ће напунити
15 година у априлу, и ако постоји боља критика о заблуди способних
самосталних мајки и инхерентној потреби за јаким, позитивним мушким
утицајем у дечијем васпитању било ког пола, не могу је се сетити. Деци су
потребни одлучни, заштитнички очеви које превише „јаке, самосталне жене”
посебно одбијају, избегавају или прикривено презиру, да би их додатно
срамотили за недостатак присуства када се деси инцидент као овај.
Са изнад реченим, слажем се са Роисијевом проценом, Хукер је алфа, али
само контекстуална.
Из Роисијевих исконских 16 заповести мувања:
Унапређењем себе као мушкарца ми привлачимо жене у своју орбиту. Да
бисте их привукли што безболније и ефикасније могуће, морате
4
идентификовати ваше природне таленте и недостатке, и расподелити
своје напоре у складу са тим. Уколико сте надарени шаљивџија, не губите
време и енергију покушавајући да уздигнете свој статус у филозофској
дебати. Уколико добро пишете али лоше плешете, немојте се убијати
покушавајући да проширите свој мушки утицај на плесном подијуму. Ваш циљ
треба да буде привлачење жена без напора, да се окренете вашим врлинама
ма које да су, јер постоји група жена за сваки мушки подухват. Осим за World
of Warcraft.
Џејмс Хукер као наставник по аутоматизму добија статус ауторитета. За ученике
у учионици, бити наставник даје контекстуалну претпоставку мајсторства, тако
да се de facto друштвени статус додељује тој особи. У том театру, у том
окружењу, наставник је алфа. Униформисани полицајац се посматра алфом у тој
улози, упркос томе што је млакоња када није на дужности.
Као што Роиси приказује, Хукер је искористио своје предности. У практично
било ком другом друштвеном окружењу он би био перципиран као бета.
Сосвејв форум и скоро сваки посматрач означава овог типа као бету који он
несумњиво јесте, али у тој учионици, 14-годишњој девојчици која постепено
сазрева у 18-годишњу жену, Хукер је алфа, и вероватно једини алфа којег је
икада искусила.
Коликим алфом ће г-дина Хукер видети јавност?
По свему судећи, он ће бити јавно више нападан него легитимни сексуални
предатори када су улоге обрнуте. Широке неосвешћене масе у наративу поп
културе не препознају легитимност алфа утицаја. За њих је то психолошка
манипулација, што у одређеном обиму и јесте, али право питање које их мучи је
зашто је та манипулација ефикасна. За то ће кривити наивност девојчице, и
њено трагање за очинском фигуром, као и Хукерову препреденост, али оно што
је стварно неугодно је зашто је алфа утицај тако јак.
Шта ће се десити са новим запослењем злогласног господина Хукера? Да ли
ће водити своју “сродну душу” на пословне коктеле?
Управо због Хукерове вере у мит о сродној души, он одзвања као бета. Не
сумњам да је себе убедио у своје племените намере, правећи од себе
спаситеља своје вољене принцезе. Витезови на белом коњу су веома склони да
користе своје илузије каваљерства да рационализују да имају добре намере за
исто понашање које би осудили код мангупа, уметника завођења или типичних
„других момака”. Претпостављам да Хукер верује својим будалаштинама и да
због тога није имао никакву помисао на то како ће то утицати на његову
каријеру, његов однос са породицом, његовом децом или било којим будућим
друштвеним кругом.
Као наставак овог, заједно са својим наставничким послом, Хукер је изгубио свој
кредибилитет контекстуалног алфе. Док његова млада зечица сазрева, она ће
почети да увиђа како његов контекстуални алфа статус еродира кроз сваки шит
тест на ком падне, а уклоњен из окружења које га је чинило алфом, сигурно ће
пасти.
Алфа јесте оно што алфа чини
4
У том контексту, Џејмс Хукер је имао довољно алфа магије да смува усамљену
18-годишњу девоју. Ону у коју је морао уложити најмање четири године труда
да би се учврстио код ње. У ствари, ја сумњам да је он имао икакву идеју да је
био само ситуациони алфа до момента када је помислио да може да
манипулише овом девојком.
Огромна је разлика између контекстуалног Хукеровог алфаизма и подсвесног
зен мајсторства Корија Вортингтона, алфа Буде. Оба ова човека су увреда за оне
које дефинишу „алфа = вођа мушкараца”, али обоје задиру у заједнички корен
алфа енергије на коју жене природно реагују.
Непријатна је мисао да храбри маринци који се боре у Могадишу, који
задобијају племенито поштовање од стране своје земље, задиру у исту алфа
енергију која чини људе као Хукер привлачним женама. Исти алфа, другачији
контекст.
Хипергамија је окрутна љубавница.
Џери Сајнфилд је оженио своју супругу када јој је било 18 година. То је кратко
узбуркало медије, али је Џеријев алфа шарм изгурао ову причу из наслова.
Елвис Присли и Џери Ли Луис су обојица спавали и/или женили малолетне
девојке, али су с времена на време добијали алфа пропуснице. Као што сам
рекао, ја то не одобравам, заправо сматрам јадним, али разумем зашто се то
догађа.
4
Теорија тањира
Вртите више тањира. Ово је главна премиса теорије тањира. Замислите на

тренутак циркусанта који врти тањире. Они су као жонглери, али им је
неопходна права уметност и спретност да би константно вртели тањире на врху
дугог, кратког штапа.
Баш као и жонглер тањирима (онај који врти тањира), мушкарац мора имати
доста истовремених проспеката које врти у исто време. Мислите о сваком
тањиру као о једној жени коју заводите. Неки од њих падну и сломе се, друге
можда престанете да вртите, а неки се не окрећу брзо као што бисте желели.
Ипак суштина теорије тањира је да је мушкарац самоуверен и вредан колико и
његове опције. Ово је суштина менталитета изобиља, самопоуздање настаје из
могућности.
Овај принцип је кључ решавања толиких проблема бета ПФЛ-ова и ПФЛ-ова у
процесу рехабилитације. У ствари рекао бих да ова идеологија треба да буде
камен темељац за успех мушкарца у многим аспектима живота, не само у
привлачењу и задржавању жена. Мушкарац који има опције има моћ, а из ових
опција и осећаја моћи природно се јави осећај самопоуздања. Мушкарац без
опција постаје оскудан и то доводи до мањка самопоуздања и менталитета
оскудице. Оскудни мушкарци никада нису слободни.
Како напредујемо кроз овај део, имајте на уму основно правило веза:
У било којој вези, особа са највише моћи је она којој је друга особа мање
потребна.
Када мушкарац врти више тањира, када истовремено комуницира са више жена,
када има опције једнако вредне истраживања, мушкарац ће имати природно,
подсвесно (али не искључиво) разумевање да ако један проспект не напредује,
други итекако могу. Ово разумевање се манифестује у понашању мушкарца који
потајно привлачи жене. Постоје маниризми и ставови које мушкарац са
опцијама подсвесно преноси потенцијалним женама које оне тумаче, и дају
овом човеку вредност као неком за кога се вреди такмичити са другим женама.
На мом блогу и у УЗ заједници, мушкарци се уче да опонашају ово понашање
јер је то кључни елемент привлачности и интересовања. Бити мангупски
забаван је једна техника која у суштини маскира мањак опција. Другим речима,
мангупски хумор је природно понашање мушкараца са опцијама, а
компензација је за оне без опција. Ово је разлог зашто се „природни“ алфа
мушкарац без муке мангупски шали док се они који немају користи од обртања
тањира (или самопоуздања у обртање више тањира) муче са једноставним
стварима типа контакта очима или приласка женама. Ово је такође
фундаментални принцип у „заболе ме” менталитету који прожима заједницу.
Много је лакше да вас заиста „заболи” уколико имате више истовремених
проспеката на лагеру.
Логика пумпарице
4
Једна велика предност коју теорија тањира даје мушкарцу је што у великој мери
ограничава склоност ка ЈЕДИНАитису, било у вези или ван ње.
Ван дуге везе, већина момака се претплаћује на оно што ја називам снајпер
менталитетом. То је ПФЛ који улаже све своје време, труд и ресурсе у стрпљиво
чекање своје мете, ишчекујући савршену прилику да скупи довољно храбрости,
и у савршеним условима, искористи своју једину шансу код девојке, која је
фокус његовог ЈЕДИНАитиса.
Овај процес може да траје од неколико недеља до неколико година у
екстремним случајевима, али све време он добровољно жртвује свој
највреднији извор, потенцијалне прилике. Човек који примењује теорију
тањира може лакше да избегне ову ситуацију док иде у лов на жене са
пумпарицом. Расипање свог утицаја на најширу могућу површину. Док ПФЛ
пеца штапом и удицом, онај са теоријом тањира лови уз помоћ мреже,
бирајући рибу која је вредна чувања и одбацујући оне које нису.
Током дуге везе, теорија тањира бива још битнијом. ПФЛ се смирује и
идентификује са својом партнерком јер је равнотежа померена у њену корист
јер он јача њено убеђење да је она једини извор његове интимности. Не могу
да замислим бољи рецепт за ЈЕДИНАитис него када он прогресивно постаје
зависнији од ње јер она представља једини извор његове интиме.
Мушкарац који одржава, у најмању руку, потајну перцепцију опција, било на
професионалном или мећуполном нивоу (тј. постоје друштвени показатељи да
има жене које се такмиче за њега) одржава овај баланс моћи. Већина успешних
мушкараца има урођено разумевање овога и ово објашњава њихову познату
резервисаност према браку. У дугој вези теорија тањира постаје суптилан плес
перцепције и препознавања како ваш партер тумачи разумевање мушких
опција, али без обзира на то, услед саморазумевања и самопоуздања смањује
се мушка тенденција ка регресу у ЈЕДИНАитис током везе.
Природна селекција
Обртање више тањира вам даје више прилика да бирате између великог броја
проспеката и да излазите са њима или да испустите тањир када вама то
одговара. Ово има две предности. Прво, служи као драгоцено, иако не
посвећено, искуство за учење онога шта је мушкарцу потребно за његово лично
задовољство. Искуство подучава грубо, али учи најбоље, а ширина искуства
добро служи мушкарцу. Чији је увид бољи, човека који је препловио свет или
човека који се није усудио да пређе преко језера?
Друго, прилике и опције чине мушкарца наградом. Рок звезде, професионални
спортисти и филмске звезде нису неодољиви женама због своје славе, већ зато
што су очигледно, и са највишом формом друштвене потврде, доказали да
имају опције жена које ће се љубоморно такмичити за њих као и самопоуздање
које ово подсвесно сазнање природно буди у њима.
Шта теорија тањира није
Критичари теорије тањира ће често заузети бинарни став у својим аргументима
са ставом да „они никада не би могли бити са више од једне жене из
4
поштовања према њој” или „значи само бих требало да је лажем и да се
виђам са другим девојкама са стране”? за које тврдим да представљају само
феминизоване друштвене конвенције које покушавају да ограниче опције
мушкарца да би успоставиле и/или одржале жене као главне селекторе у
међуполним односима.
Ако се може усадити дечаку/мушкарцу да се осећа лоше уколико се виђа са
више девојака истовремено, због његове неексклузивности са женама, то само
боље служи динамици жена као оних који бирају. Да утврдимо, жене су
природни филтери за своју сопствену интиму, али су мушкарци у суштини они
који врше сексуалну селекцију. Уобичајена изјава да су жене сексуални
селектори је нетачна, само је мушка страна једначине о сексуалној селекцији
опасна по женски примат. Латентна сврха друштвених конвенција које
сублимирају сексуални одабир мушкараца је осмишљена тако да избор
интимности на условној бази фаворизује жене, и док год мушкарци ово
интернализују жене ће имати унапред повлашћени положај.
Начин да се заобиђе ова динамика је брутална искреност и посвећеност
истинитој неекслузивности тањирима које вртите. Ако сте отворени са својим
опцијама и искрени према девојкама и према себи о вашем избору да излазите
неексклузивно, не само да се ослобађате ове конвенције, ви себе ојачавате као
мушкарца са опцијама (или барем привидним опцијама). Надаље, критичари ће
рећи „добро дечко, ако бих то урадио са било којом женом она би ме одбацила
и раскинула” што бих оповргао. Ово није тачно уколико сте искрени од самог
старта. Већина мушкараца који су прогутали причу о „женској моћи” су превише
преплашени или условљени да ово размотре чак и као опцију. Ставити жени до
знања, или је пустити да то потајно схвати, да нећете бити ексклузивни са њом,
повећава вашу вредност и подразумева опције и потенцијални успех те она
разуме да се такмичи са другим женама. Тако речено, теорија тањира свакако
није дозвола да се неселективно односите према женама. Само зато што
можете вртети тањир не мора нужно да значи да би требало да радите. Неки
тањири нису вредни вртења и као мушкарац са опцијама не би требало да
имате икаквих резерви о испуштању једног тањира како бисте завртели неки
бољи. У ствари, мушкарац би требало да буде више пробирљив у том погледу
јер му се тиме нуди најбоље из најшире понуде.
4
Теорија тањира II - ексклузивност
Жене би радије делиле мушкарца високе вредности него биле са верним

губитником.
Следи цитат читаоца Рационалног мушкарца:
„Почео сам да примењујем теорију тањира, и искрено морам да кажем да је
ово вероватно најбоља ствар коју сам икада урадио у животу. Осећај да
имате опције изазива зависност. Целокупна идеја да не полазите из стања
нужности је генијална, а заправо што више опција имате, то сте
привлачнији женама (кроз несвесне промене у вашем понашању) и што више
жена привлачите, више опција имате. Једном када почнете, тешко се
зауставити.
До недавно сам успешно вртео тањире, али дошао сам до тачке када
ризикујем да једна девојка сазна за другу. Како да решим ово без ризика да
изгубим једну од њих? Да ли би уопште требало да вртим тањире који нису
толико вредни као други?”
Стварне опције су камен темељац самопоуздања, зато покушајте да не мислите
о њима у смислу ризика, као да ризикујете губитак „сјајне девојке”. Већина
момака долази до тачке где им игра и вртење тањира дају први укус правих
опција где могу да бирају или да се врате ако са неким другим не успе.
Проблем настаје када успешно врте довољно тањира до тачке где мисле да су
досегли до своје „најбоље” опције, када се старо бета размишљање са
менталитетом оскудице врати. У већини случајева момак који се тек почео
бавити игром и обртањем тањира никада у суштини не врти тањире. Он то
користи за прву моногамну прилику која му је измицала тако дуго и онда
батали, тако да никада не оствари и не интернализује менталитет изобиља.
Вртење тањира не значи нужно да имате секс са свим „тањирима”.
То је више ширење вашег труда на шири спектар субјеката. Некe ће узвратити, и
са њима се забављајте. Друге неће, или ће се испоставити да су мање пожељне,
зато ове испустите. Ово није тешко као што звучи када установите да нисте за
везу. У неком тренутку жена ће покушати да вас увуче у везу а то је тренутак у
којем ће ваша решеност бити тестирана. Жене обожавају да кажу како имају
правила, па, и ви морате имати правила. Ово значи да се не треба започети
заједнички живот са женом, не увлачити се у било какву рутину са њом, не
звати је више него што је потребно да би договорили излазак, јер треба
сачувати викенд за жене које су доказале да су заинтересоване за вас (нпр. секс
или физичка интимност) и померити виђање са онима које нису показале јасан
интерес за уторак и среду.
Ово изгледа као микроменаџмент, али када спроведете у праксу, и на
прагматичан начин ово уклопите у свој живот, видећете да одлуке које
доносите у вези са вртењем тањира постају аутоматске.
Ако осећате да имате нешто да изгубите са одређеном девојком, ви више не
вртите тањире - размишљате и приближавате се вези без могућности да се
4
виђате се другим девојкама. На Сосвејв форуму је давно један од
најенигматичнијих чланова Пук (POOK) добро написао:
Жене би радије делиле мушкарца високе вредности него оптеретиле себе
верним губитником.
Многи момци (и скоро свака жена) имају велики проблем са истином, јер је
схватају превише буквално. Пук није сугерисао да отворено нагласите да ћете
бити отворени за друге опције и да треба очекивати да ваше девојке ово свесно
прихвате. Свака жена схвата овај цитат на тај начин, и са добрим разлогом, јер
не желе да изгледају као лак плен. Када је ова понуда на преговарачком столу,
предвидљиво је да представља увреду њиховом поносу и самопоштовању.
Међутим, у пракси, неексклузивност мора бити притајена.
То се мора подразумевати, а не јасно прогласити. Тада видите истину у Пуковом
запажању, јер то женско понашање потврђује. Машта и напетост конкуренције
упарена са подразумеваном неексклузивношћу су камен темељац вртења
тањира.
Постаните роба коју она тражи.
Мушкарац високе вредности може вртети тањире, а понекад ти тањири могу да
посумњају, или сазнају да има још пар жена које се ротирају мимо њих. Жене
ће ово толерисати све док мушкарац има своју високу вредност (или је
убедљиво представља) из перспективе сексуалне тржишне вредности. Уколико
не, хипергамија ће је преселити у руке другог мушкарца високе вредности.
Као што сам рекао у теорији тањира I, неки тањири падну и бивају замењени
другим. Морате бити довољно вољни и самоуверени да допустите свима да
падну. Ово је тешка реалност за момке у процесу рехабилитације, који су нови у
игри, да прихвате. Загорелост их је условила да се држе сигурице и ово постаје
још теже када је први тањир који испусте прва жена на коју су успешно
применили игру, или је била лепша од било које са којом су до тада били.
Као што сам раније поменуо, не морате бити сексуални са сваким тањиром
којег вртите (ово се некада звало забављање, пре него што је серијска
моногамија постала популарна). Ствар је у потенцијалу знања шта можете бити,
или да постоје жене у приправности које ће ценити вашу пажњу која изазива
такмичарску напетост код жена.
Ако сте сексуални са неколико тањира које вртите, утолико боље јер доказано
знате ако вам нека не одговара онако како желите, и подсвесно разумете да ће
вам друге одговарати, или сте доказали да сте способни да створите више
опција за себе.
Моногамија је нуспродукт, а не циљ.
Једна од највећих препрека коју момци имају са теоријом вртења тањира је
разбијање менталитета „дуге везе као циља”.
Очигледно је да ја нисам против моногамије, али моногамија не би требала
бити циљ сам по себи. Она треба да буде нуспродукт теорије вртења тањира,
јер једино када сте прописно филтрирали довољно тањира разумећете коју
4
улогу играју опције код самопоуздања и контролисања оквира. Оквир са којим
уђете у посвећену моногамију је предуслов здравља те везе.
Ако жена није вољна да буде са вама када имате друге опције (тј. „оставиће ме
ако будем излазио са другим девојкама”) она није тањир за вртење. Ово можда
звучи контраинтиутивно момку чији је циљ дуга веза, а то јесте тко, али момак
који може неустрашиво и искрено отворено исказати своје намере је онај који
ће вртети више тањира и боље се забављати унутар свог оквира.
Већина момака (посебно ПФЛ) су смртно уплашени да ће изгубити ту ЈЕДНУ
савршену девојку и никада ни не покушају да врте више од једног тањира, па
немају ниједну другу девојку са којом ће упоредити њено „савршеност”. Чак
сам гледао уметнике завођења да раде управо то.
Они су толико импресионирани успехом нових, савршених техника да се
задовољавају „девојком из снова”, а онда појме да њихова пажња постаје
безвредна јер она схвата да је она његова једина опција за интимност, прича се
преокрене и он бива маргинализован. То није неуспех технике, већ неуспех
његовог начина размишљања.
Дакле, шта учинити да бисте применили теорију и били истински и успешно, са
женама које прихватају да имате друге опције? На самом почетку бих
препоручио да радите оно што је већина жена усавршавала добар део свог
живота - интернализујете намерну двосмисленост са женама. Жене по природи
практикују теорију тањира - кокетирају, знају како да буду довољно
двосмислене да би задржале своје опције отвореним, али не толико да изгубе
интересовање мушкарца. Оне природно знају да ми ловимо само оно што бежи
од нас. Никада се не обавезују у потпуности, али и даље машу коском испред
пса.
Жене комуницирају индиректно, гестикулацијом, изгледом, са прикривеним
значењима. Ви морате на исти начин саопштити своју намеру да будете
неексклузивни. Никада не реците жени отворено да имате друге тањире које
вртите. Дозволите јој да то открије вашим маниризмима, вашим понашањем и
дефинитивно вашом доступношћу према њој.
Креирајте вредност кроз оскудицу, не будите јој толико доступни, само онолико
колико је довољно да задржите њено интересовање и да дозволите њеном уму
да размотри да имате и друге опције. Чак и онда када немате. Подстицање ове
напетости је веома корисно средство за вас док преузимате још тањира за
обртање. Чак и амбијентално самопоуздање које долази од сазнања да имате
прошлу, доказану способност да генеришете више сексуалних опција за себе ће
се манифестовати у вашој личности и изазвати ову такмичарску напетост. У
неком тренутку жена ће прибећи отвореној комуникацији када јој понестане
опција у прикривеној комуникацији. Ово је тренутак када напетост постаје
неподношљива и њена потреба за сигурношћу је присиљава да буде отворена.
То је обично фаза у којој она пита директно попут: „на чему смо?” или „јесам ли
ја твоја девојка?” или вам чак поставља ултиматум. Видите ово каквим јесте:
она се осећа немоћном и врши притисак да се обавежете. У том тренутку ћете
завршити као онај који вара или ћете наставити да вртите тањире.
5
Ви заправо имате доста опција у овој ситуацији, у ствари више него што сте
икада имали са било којом женом. Наравно, можете поћи кукавичјим путем и
прихватити озбиљну везу са њом, али радећи ово губите све своје опције
(колико год да сте спремни да се обавежете) јер она постаје ваш једини извор
интимности. Она постаје посредник за ваше опције и вашу сексуалност, и ви
губите моћ, док сте пре имали контролу и отворен приступ сексуалности.
Можете наставити да вртите и њу, али имајте на уму да се она отворено суочила
са вама и то неће урадити последњи пут. У зависности од тога колико дуго сте
излазили са њом, можете је једноставно испустити. Можете и наставити, али је
пустите да се мало охлади и вратите јој се кроз пар недеља. Опет, ово звучи
контраинтиутивно, али ваша вредност ће се жестоко повећати или ће она
једноставно одустати, у ком случају она није била ни вредна настављања, а ви
нећете трошити време и труд на жену која није 100% заинтересована за вас.
Самопоуздање се рађа из опција.
Немојте посматрати теорију тањира толико као филтер колико као средство за
јачање самопоуздања. Када би сада ступили у ринг са ММА борцем, вероватно
би то било равно самоубиству. Међутим, ако тренирате пар година,
спарингујете са другим борцима и добијете пар мечева, вероватно ћете имати
довољно самопоуздања због својих прошлих наступа да знате да бисте могли
да се држите у рингу. То је идеја да се самопоуздање рађа из опција са више
жена са једне стране , и успешно остварених опција у прошлости са друге.
То није игра бројева, то је игра неекслузивности. Циљ није повалити што већи
број жена да би просејали гомилу и нашли тај мали златни цвет. Не постоји
„квалитетна жена”. То је идеализација. Неке су, наравно, боље од других, али
не можете наћи савршену жену, већ је само направити.
Не постоји игла у пласту сена, то је менталитет оскудности или ЈЕДИНАитис
поимање. Суштина је да жена са којом на крају одлучите да будете у озбиљној
вези да заврши искључиво у вашем оквиру. Ово је процес који се дешава пре
него што се посветите озбиљној вези, не након тога.
Свет је препун момака који покушавају да касније почну да контролишу оквир и
буду мушкарци који морали да га контролишу пре започињања дуге везе. Они
проведу добар део својих веза/бракова покушавајући да докажу да заслужују
поштовање своје девојке/жене, када би у ствари било боље да је она дошла до
тог закључка много пре обавезивања, кроз здраву дозу напетости због
конкуренције.
5
Теорија тањира III: Транзиција
Не можете помоћи никоме док не помогнете себи.

Текст који следи објављујем уз дозволу особе која ме је консултовала.
„Здраво Роло, моје име је Акаш и велики сам љубитељ твојих текстова. Увек
су луцидни, логични и пуни увида.
Открио сам заједницу пре око 5 месеци након још једне неуспеле везе која би
најбоље била описана високим ПФЛ понашањем са моје стране. Раскинуо сам
уз велику грижу савести јер сам сматрао да сам зато што је она била „добра
особа”, морао да учиним да веза успе иако нисам био заљубљен у њу. Имам 27
година.
На основу твојих чланака заиста бих ценио твој савет у вези са два питања:
1. Како најбоље да искористим повратак у школу, јер сам уписао други
факултет, и;
2. Како да превазиђем когнитивну дисонанцу коју осећам у потрази за
женама ван граница посвећене везе, јер још увек патим од друштвеног
условљавања које ми говори да ћу их повредити тиме што ће ми приоритет
бити сексуални однос, што је неморално.
Уколико желиш да објавиш јавни одговор на форуму, пре него приватном
поруком за добробит других, то је за мене у реду. Само сам желео да
поставим ова питања јер верујем да бих могао имати користи од твог
мудрог мишљења.
Искрено се радујем твом одговору.
Све најбоље,
Акаш
Ово је био мој одговор:
За почетак, ти си укључен у заједницу већ пет месеци, тако да ти прво морам
рећи да је потребно време за обликовање твоје личности и одучавање од
менталних шема које су те условљавале и које си сматрао интегралним делом
своје личности. Једна од највећих препрека код већине мушкараца код
прихватања основа позитивно мушког начина размишљања је став да је личност
статична и ван њихове контроле.
Доста „ја сам то што јесам” менталитета долази од основног условљавања и
треба га решавати од самог почетка јер је то готово универзално улагање у его
од стране типа који је вероватно емоционално узнемирен, збуњен и/или
фрустриран.
Међутим, ти си онај који одређује шта ти је пријатно и које су то особине које
твоју личност чине твојом. Ти дефинитивно ниси табула раза, али имаш
капацитет да избришеш делове који ти се не свиђају или који су ти бескорисни,
и да поново напишеш делове који ти се свиђају и који су доказано ефикасни.
5
1. Како најбоље искористити мој повратак у школу, јер сам уписа други
факултет?
Све ово зависи од личних циљева. Ово време ћеш најбоље искористити тако
што ћеш се потпуно посветити постизању сврхе због које си и одлучио да
стекнеш другу диплому. Могу само претпоставити да радиш на овој дипломи са
одређеним циљем на уму, али да ли је то оно што заиста желиш? Ово питам
зато што познајем превише мушкараца који су променили ток својих живота да
би се боље прилагодили женама у свом животу, или да олакшају своју
несигурност и страх од одбијања.
Није ми непозната ни прича о томе како се тип одлучио за одређени
универзитет или каријеру зато што је убедио себе да ће то одржати везу за коју
се бојао да ће да изгуби, или је осећао да је то била његова одговорност као
мушкарца да подржи њене амбиције на уштрб сопствених. Закључак ове приче
се често завршава горким мушкарцем, љутим на себе због дугорочних
последица својих избора, након тога што га је жена којој је толико дуго
удовољавао напустила због другог мушкарца који се чврсто држао свог
идентитета и амбиција, што је тачно оно што га је њој учинило привлачним.
Нисам сигуран како, и да ли, се ово уклапа у твоје услове, али нека ти служи као
илустрација за повратак и преобликовање твоје личности. Само ти имаш осврт
на то зашто си донео одређене одлуке у животу. Све што тражим је да будеш
брутално критичан према својим истинским мотивацијама у доношењу одлука.
Можда је време да размислиш зашто си кренуо да гањаш другу диплому?
2. Како да превазиђем когнитивну дисонанцу коју осећам у потрази за
женама ван граница посвећене везе, јер још увек патим од друштвеног
условљавања које ми говори да ћу их повредити тиме што ће ми приоритет
бити сексуални однос, и да је то неморално чинити?
Свака иоле привлачна жена зна да бисте волели да имате секс са њом. То је
примални, хемијски инстинкт, и да будемо брутално искрени, нема ништа
лошег у томе. У одређеним исламским сектама мушкарцима је дозвољено да
узму „привремене” жене на одређено време уз своје “сталне” жене док год их
финансијски издржавају. Неки Мормони практикују отворену полигамију на
сличан начин. Неки мушкарци се ожене и разведу више пута, што је познато као
“мека полигамија”.
Све ове праксе се у већој или мањој мери сматрају моралним. Дисонанца
настаје када се рационализација понашања нађе у конфликту са мотивацијом и
асоцијативним психосоцијалним синтагмама које му се приписују. Извини због
коришћења крупних речи, али твоје осећање кривице или неодлучности у жељи
да истражиш вишеструке везе је прорачунати резултат веома ефективног
друштвеног условљавања, којем је латентна сврха сузбијање природног
импулса.
Препознавање овог је први корак ка његовом превазилажењу и (одговорног)
коришћењу у своју корист. Као мушкарци, наш биолошки подстицај је жеља за
неограниченим приступом неограниченој сексуалности са женама које имају
најбоље физичке атрибуте. Јесте ли се икада упитали зашто је порнографија
5
свеприсутни елемент људског друштва већ хиљадама година? Она стимулише
управо овај (виртуални) приступ.
Ово је основна чињеница, и на одређеном нивоу свести је разумеју и мушкарци
и жене. Ниједна количина прозелитизма или друштвеног условљавања неће
избрисати оно што су Бог и еволуција урезали у колективне биопсихолошке
жеље и понашања. Додуше, друштвене конвенције су имале низ добрих
покушаја у ограничавању овог нагона, али он никада не сме (нити би требало)
да буде уклоњен, јер је он у суштини наш атрибут који нам осигурава опстанак.
Нећу заступати ништа против корисности латентног циља апсолутне моногамије.
Ниједна друга метода се није показала кориснијом у родитељским улагањима и
развијању јаких мушких и женских психа него посвећена породица од два
родитеља супротног пола.
Сматрам да је неопходно овде додати да уопште нисам убеђен да је полни
идентитет скуп искључиво научених понашања као што нас многи данас
покушавају убедити. Једноставно постоји превише биолошких доказа и
резултујућих психолошких/бихеjвиоралних одговора на полне разлике да бих то
прихватио, чинећи тако виталним да дете (а касније и одрасла особа) буде
научена здравој захвалности како мушким тако и женским утицајима на
његову/њену психу.
Полови су комплементарни, а не супротстављени. Свакако никада не бих
опростио неверу засновану само на овом принципу, јер се чини да је то
најкорисније за одрасле особе. Онда када здрава моногамија постане
замагљена инфантилним, емоционалним и несигурним романтизмом, са
резултатима који се очекују од истих, онда постаје неопходно да мушкарац
култивише став да је он у ствари награда.
Усвајање овог начина размишљања проширује његове могућности у
моногамији пре него што јој се мушкарац потпуно посвети. Другим речима, ако
у суштини жртвујете свој капацитет да наставите да следите свој биолошки
императив (неограничени приступ неограниченој сексуалности), прагматично
ћете пожелети да изаберете партнера највишег квалитета из најширег
потенцијала могућности којег сте способни да привучете.
Лоша страна овог предлога је двострука. Прво, ваша способност да привучете
значајан број квалитетних “кандидата” је ограничена фактором шта имате на
располагању. У 37-ој, ако све буде ишло како треба, сте финансијски стабилнији
и зрелији него када сте имали 27 година. Као 37-годишњак ћете теоретски бити
привлачнији као дугорочни проспект него као 27-годишњак.
Друго, женска сексуална вредност се смањује старењем, што значи да не
постоји гаранција да ће ваша лепа, живахна, 27-годишња невеста остати таква
са 37. У ствари, вероватније је да неће. Све ово чини да је улагање вашег
биолошког императива у моногамију од критичке важности, и самим тим
заслужује најшири опсег опција.
Мушкарци буквално живе и умиру у складу са својим могућностима, тако да је
јасно да би требало да проведу више времена истраживању што више опција
5
којима имају приступ, док се истовремено развијају и усавршавају пре него што
се обавежу.
Управо због овога већина мушкараца пропада. Они поверују, и интернализују
психолошке друштвене изуме (нпр. ЈЕДИНАитис) које су више од ефективног
начина усађеног очекивања одговорности да се изврши ова обавеза, без обзира
на ниво зрелости или лични успех (не само финансијски). Најжалоснији су ПФЛ,
а вредни су жаљења јер улазе са овим веровањима у брак, никада не схватајући
колико су имали потенцијала којег су пропустили због немогућности да виде
ван ових измишљотина и науче да буду селективни на основу искуства.
Истински моћан човек љубоморно чува своје најдрагоценије ресурсе: његову
независност и способност маневрисања. Другим речима, његове могућности,
опције, и способност да их спроведе.
Истинска моћ није у контролисању других, већ у степену у којем контролишете
ток сопственог живота и сопствених избора. Посвећеност нечему увек
ограничава ово. Када прођете кроз једна врата, стотину других се затворе иза
вас. Слободни сте да радите оно што желите, да? Увек можете напустити посао,
развести се са женом, променити школу, итд., али колико мушкараца знате који
су данас резултат чисто њиховог делања, неспутаног утицајима на његове
изборе од стране девојке, жене, деце, родитеља, итд.? Поређења ради, колико
мушкараца познајете који су савесно заглављени на одређеном послу који их
полако убија, јер је то боље него да се носе са последицама по његову
породицу напуштања истог? Јесу ли слободни да дају отказ? Наравно, али не
без утицаја на своју породицу и везе.
И где вас ово води? Како ја видим, постоје два пута. Можете истражити своје
опције кроз вишеструке кратке везе и, уколико одлучите да будете сексуални са
њима, остајете у неексклузивним везама са њима. Одложите и одучите се од
очекивања којима сте били условљени кроз (корисне за жене) друштвене
измишљотине и истински истражите своје могућности док унапређујете
сопствене услове у антиципацији касније моногамије.
Или, можете остати морални на начин како то разумете (нема ничега срамног у
томе) и још увек излазити неекслузивно и истраживати своје опције док
настављате да унапређујете себе уз опрез јер разумете ограничавање дубине
свог искуства. Нећу осудити никог ко се одлучи за овај приступ, али премало
мушкараца има религиозну истрајност да остану објективни у својој одлуци да
сачекају и предвиде веће карактерне мане у женама које пожеле за супруге јер
журе да стигну до „сексуалног чина”. Боље је имати мањак уверења него
донети пренагљену одлуку која ће негативно променити ваш живот.
Можда ово није оно на шта мислите? Не знам да ли су религијско убеђење или
друштвене измишљотине узрок ваше неодлучности, али зар није интересантно
како су уско повезане? Знам жестоке атеисте који и даље верују у заблуду
ЈЕДИНЕ или мита о сродној души. Већина жена (и превише мушкараца) ме
гледа као да сам порекао постојање Бога када објасним зашто мислим да су
њихове фантазије о сродној души будалаштине и психолошки штетне на
друштвеном нивоу.
5
Без обзира на све, који год разлоге да имате, жене би требало да буду само
додатни квалитет у животу мушкарца, никада његов центар. Када почнете да
живите за жену, ви постајете та жена.
Никада немојте правити компромис са вашим идентитетом да би вас она
прихватила. Морате бити награда све време, не само док сте сами. У ствари,
императив је да останете такви у дугој вези. Мој предлог вам је да чак ни не
размишљате о идеји моногамије док нисте стабилизовали своју каријеру две
године, након што завршите факултет. Шврљајте, радите шта год желите али
немојте улазити у озбиљну вези.
Уместо тога, посветите се себи, обећајте да нећете дозволити да
емоционалност и условљена очекивања моногамије диктирају шта ће вам бити
циљеви и како ћете их постићи.
То се зове просветљени лични интерес. Не можете помоћи никоме док не
помогнете себи.
5
Теорија тањира IV: Моногамија као циљ
Кад год човек који није био упућен у концепт вртења тањира први пут прочита
ову теорију, обично његова прва реакција буде одбијање, јер је у сукобу са
оним што ја називам моногамијом као циљем. Схватите, ово ће увек бити тешко
за мушкарца који је још увек прикључен на феминистички матрикс, али није
ограничено само на њих. Односи се и на „природног” типа који нема проблема
са привлачењем жена. Специфичан за мушкарце „моногамија као циљ“ начин
размишљања служи женском императиву, али такође има корене у нашој
природној жељи за сигурношћу. Тако да се нешто што иоле подсећа на теорију
тањира чини контраинтиутивним.
Женски императив удара мушку колективну свест током читавог живота тако
што му стално говори како моногамија лечи усамљеност, чини мушкарца
одговорним, обезбеђује им редован секс и мноштво других ствари којим их
убеђује да је то „права ствар да се уради” и да је у њиховом најбољем интересу.
Ово онда доводи појединце који немају толико опција да развију и практикују
бета методе и рационализације у складу са оним што верују (и што им је речено)
да жене желе од њих како би остварили моногамну интимност (тј. циљу свега).
Дакле, разумљиво, када се мушкарцу начело неексклузивности представи на
рационалан начин (уместо исмејаваног начина каквим се обично представља)
он се сукобљава са оним што се сматра путем ка срећи у моногамији. Сама
помисао да би било који човек био у предности са више опција у овом делу
живота, или да би то било практично и изводљиво да се изведе, њима звучи
страно. Да би се супротставио овоме смишљају се разлози зашто ово неће или
не може функционисати код њега.
Логистика
„Не могу вртети тањире јер имам премало времена, не могу да имам више
од једне девојке а да друга не сазна, итд.”
Ако заиста вртите тањире на здрав, отворен, неексклузиаван начин ово никада
неће бити проблем. Постоје мушкарци свесни игре, са мање времена који се
сналазе и са 4-5 различитих девојака недељно, а да им оне не узимају све
слободно и пословно време.
Не предлажем да идете овим путем, јер већина уметника завођења се ослања
на неискреност у неекслузивности. Међутим, разлог зашто су способни за ово је
зато што су усавршили вештину вртења тањира тако да се тањири сами врте.
Већина неискусних бета сматрају да морају, по сваку цену, примењивати
константан напор за сваку девојку коју сретну да не би ризиковали да изгубе
„ону добру”.
Осим тога што је ово показатељ „размишљања о сродној души”, оно што чини
да се они боје да испусте тањир је зато што нису навикнути да уопште имају
луксуз да то учине. Ово је доказ менталитета оскудности који је резултат
њиховог предуслова „моногамије као циља“.
5
Теорија тањира захтева став неустрашивости, не немарности. Када вежбате
теорију тањира, ваши тањири треба вас да зову. Ти си награда и принц чије је
време драгоцено и тражено. Ти би требало да будеш предмет женске потраге.
Са тим реченим, још увек морате да се потрудите да их виђате и да им
посветите пажњу, али са ставом да ако један тањир падне, ви останете
самоуверени да генеришете нове опције.
Тип личности
„Ја једноставно нисам такав. Не желим да се сматрам женскарошем. Никада
то не бих могао да урадим жени. Како неко може бити такав?”
Ова рационализација је уобичајена и није ограничена само на слабиће. Постоји
мноштво самоуверених, позитивно мужевних мушкараца који још увек сматрају
да су дужни женама и дозвољавају им да поставе свој оквир у вези без икаквог
страха од напетости због конкуренције.
Женскароши су мушкарци који нису искрени, они не врте тањире јер изолују
сваки тањир од другог, а тиме се враћамо на логистику. Наравно да нећете
имати времена за било шта друго ако је све што радите покушај да ускладите
сваку појединачну причу за сваки тањир из страха да не сазнају једна за другу.
Мушкарац који врти тањире нема потребу за овим, зато што никада не
имплицира ексклузивност било ком тањиру. Оне или ово прихвате или нису
тањир вредан разматрања. Урађено на искрен, поштен, али индиректан начин,
нећете бити „женскарош” и успоставићете себе као човека за чију пажњу жена
вреди да се бори.
Жене би радије делиле успешног мушкарца него биле оптерећене верним
губитником.
Ово савршено резимира теорију тањира наспрам размишљања „моногамије
као циља“.
Мушкарци уопште озбиљно потцењују моћ женске напетости због конкуренције
и колико је она у ствари корисна. Као што ћу илустровати надаље, жене су
природни теоретичари вртења тањира, од раног узраста су навикле да
ублажавају вишеструке сексуалне интересе, и оне једноставно науче како да
балансирају њихове индиректне комуникације са анксиозношћу у свом вртењу
тањира.
Напетост код жена је добра за мушкарце. Чак и када се не труде да је користе,
или је никада не би размотрили чак и када би знали њену корисности, она је
увек присутна. Све што жена ради свакодневно је обојено анксиозношћу због
конкуренције. Шминка, одећа, ципеле (Боже, ципеле!), индиректна
комуникација са мушкарцима и женама, друштвени изуми, поређење и
процењивање потенцијалних момака и просаца, све креће из ове конкурентске
жудње да се постигне сигурност са најбољим могућим мушкарцем и да се
осигура да девојка из суседства не стигне до њега прва.
Ова напетост је аналогна мушком страху од одбијања и свим безбројним
разлозима које ће он смислити и амортизера које ће креирати да би га избегао.
5
Имајте на уму да је моногамија налог женског императива. То је друштвени
уговор који је женама на крају потребан да би оствариле своју сталну потребу за
сигурношћу у хаотичном свету. Када сте предодређени да размишљате о
моногамији као циљу, или покушавате да се тога ослободите, схватите да је то
алат женског императива.
Ово не говорим да бих умањио свеукупне заслуге моногамије, већ да бисте
постали свесни како је су мушкарци усвојили одговорност за пружање
моногамије. Мушкарци који се нађу у стању унутрашњег сукоба око напуштања
„моногамије као циља“ се, у ствари, суочавају са фундаменталном променом у
свом пређашњем женском условљавању.
5
Теорија тањира V: Женска теорија тањира
Колико год често да кажем да су жене природни практичари теорије тањира, не

улазим често у детаље о томе. Мислим да је поприлично утврђено да се у
потпуности не слажем са идејом да ће се жене јебати (или желети да се јебу) са
једним типом у исто време. Могао бих описати у грубим цртама неколико жена
које познајем, али мислим да ће већина мушкараца ово потврдити кроз
посматрање понашања. Ипак се слажем да су жене склоне и друштвено
охрабрене да траже моногамију (када то буде згодно), али као у свему, женска
прича се ретко поклапа са њеним понашањем. Сексуалност је женско прво и
најбоље средство, а то знају и најружније жене, чак иако се само жале на друге
жене које то користе.
Принцип је да је први женски приоритет потрага за сигурношћу, и онда када
смо суочени са женском дволичном плуралистичком сексуалном стратегијом,
било би мудро да када процењујемо мотиве понашања имамо на уму да је
њихова методологија оно о чему се овде ради.
Овде су мушкарци збуњени из оправданих разлога. С једне стране жене имају
сталну фасаду у виду страха од тога да буду виђене као дроље (тј. Да се у исто
време јебу са више мушкараца) који је примаран за њихово самопоштовање и
углед. Међутим, ово ублажује жеља (биолошка и психолошка) за искуством
разноврсности мушкараца да би обезбедиле сигурност са најбољим од њих. Да
би ово олакшале, жене морају практиковати неку врсту прорачунатог лицемерја
које је друштвено охрабрено од стране целог женског рода и понеких
мушкараца (обично оних који су потпуно без опција и оправдавају ово
понашање да би дошли до секса, или оних који су толико условљени да ово
виде као нормално).
Друштвено је прихватљиво да жена очигледно врти тањире.
Да ли ово звучи шокантно? Док жена која чини своју сексуалну праксу помало
превише очигледном, ризикује да буде виђена као дроља (што се доводи у
питање у данашње време), већина релативно привлачних жена има пуну клупу
момака који су спремни да ускоче за њу у било ком моменту, ови мушкарци су
познати као орбитери.
Орбитери су пружаоци пажње, „можда” момци. Мала је разлика у смислу
отворених опција које може да изабере у било ком тренутку, сама чињеница да
она има пет или шест њих који је јуре јој је довољна да подстакне њен осећај
вредности, њен друштвени статус међу њеним вршњакињама, и да јој да
самопоуздање да испусти било који тањир у било ком тренутку, из било ког
разлога знајући да су два или три момка (или још 20 њих на фејсбуку) спремни
да заузму његово место, без икаквих питања и припремљених
рационализација.
6
Штавише, ова пракса је друштвено подржана од стране жена које раде исту
ствар и друштвених конвенција конструисаних да дају изговор овом понашању.
То је неписано правило женске привилегије; жена увек може да промени своје
мишљење.
Ово је моћно женско оружје у свакој ситуацији. Ако жена није изабрала да буде
сексуална онда је нужно присиљена (или обавезна), чак и након тога. Или ју је
„кретен” присилио, физички или емоционално, или је мислила да то жели, а
касније се предомислила, минимална је разлика. У свим друштвеним
ситуацијама увек стајемо на женску страну, страну „слабијег пола” - жене из
саосећајности или емпатије, и жеље мушкараца да дођу до интимности са
њима.
У сваком случају, женска повлашћеност је друштвено подржана. То је важно да
се схвати зато што моје само наглашавање тога, с обзиром да сам мушкарац,
чини да се моји мотиви доведу у питање. Толико је усађена ова динамика, да
самим њеним преиспитивањем ризикујете острацизам. Међутим, исто тако
схватам да за већи део жена ова динамика вртења тањира није свесни напор. У
ствари, рекао бих да је темељно препознато да се жене окрећу ка њој
самостално. Такође, ово је добар пример првог принципа моћи: Када имате
моћ, увек се претварајте да сте немоћни.
Слободна владавина
Дакле, уз чврсто разумевање да ће њихово понашање у већини случајева бити
оправдано, оне су слободне да практикују женску верзију теорије тањира
неоптерећене друштвеном одмаздом. Али женско вртење тањира укључује
много више од секса.
Запамтите, пажња је валута женског света. Способност да привуче пажњу
одређује самопоштовање, статус међу вршњакињама, сексуалну селективност и
мноштво других фактора у женином животу, тако да вртење тањира постаје
више од проспекта „са којим ћу типом бити вечерас”. Ова динамика и ови
фактори су оно што чини жене природним „вртачима тањира”. Чак и када жена
нема намеру да икада постане сексуална са „можда” момком, његова пажња и
даље има неку вредност за њу. Подилази јој дугорочној могућности за
безбедност која је непрекидна подрутина која тече у позадини њеног мозга.
Ово је основна психологија која стоји иза хипергамије.
Сада, комбинујте све ово са женским матерњим језиком: индиректном
комуникацијом, и постаје јасно зашто је за мушкарца природно да претпостави
да ће жена бити сексуална само са једним мушкарцем током истог периода.
Ово служи да га задржи у некој врсти застоја. Уколико претпостави да ће жена
бити сексуална са њим само под условом удобности и преданости, она је
слободна да врти тањире (у суштини да вага опције) како јој одговара и
испробава по жељи оно што мисли да служи најбоље њеном хипергамном
интересу у том тренутку.
Уколико проспект изгледа довољно добро, мушкарац ће стрпљиво чекати до
времена док се не појави други, бољи проспект. У сваком случају он је на
чекању. Ако би мушкарац разумео њено друштвено и психолошко сплеткарење,
6
никада не би чекао, тако да женама најбоље служи да мушкарци мисле да је
обавезивање потребно за интимност, чак и када је њено понашање директно
контрадикцији са тим.
Ратови тањира
Коначно, ова друштвена динамика служи као веома ефикасно оружје жена
једне против друге. Напетост од конкуренције међу женама је нешто што
мушкарци могу искористити у свом вртењу тањирима, а разлог због којег је ово
корисно је тај што је жене олако користе једна против друге. Када жена за другу
каже да је „дроља” то се претвара у отворену издају овог неизреченог
друштвеног инструмента. У суштини она каже: “правила су да жене захтевају
обавезивање и посвећеност пре секса, али она је та која никада неће бити
посвећена било ком мушкарцу јер не игра по правилима по којима ви, будале,
мислите да се игра.”
Она је прећутно дисквалификована за мушку посвећеност и, макар у уму жене
која оптужује, умањује се претња од женске конкуренције. Она постаје
изложена у истој игри коју све играју и губи пажњу а самим тим и статус и лично
поштовање. Ово момцима изгледа ситничаво, али то је стварни рат међу
женским родом. Помислите колико пута ће потпуно анонимну прелепу жену,
изгрдити група жена са којима сте у том тренутку, искључиво због њеног
изгледа.
„Мора да је спонзоруша, чим се овако облачи.”
Ово су исте жене које ће критиковати мушкарца зато што је своју процену жене
засновао на њеном изгледу. Ово је манифестована женска анксиозност од
конкуренције. Замолите жену да наведе најлепшу женску глумицу које се може
сетити. Изгледи су да ће то бити жена (које се мушкарац никада не би сетио)
која представља најмању опасност овој напетости.
Господо, као што ја волим да кажем, жене ће се јебати. Можда се неће јебати са
вама, можда неће са мном, али ће се јебати са неким. Девојка која се кресне у
року од 5 минута са згодним типом на журци на приморју је иста девојка која ће
те навести да верујеш да ће бити само са једним момком у исто време, и то тек
након обавезивања. Све жене су сексуалне, само треба да будете прави
мушкарац у право време.
6
Теорија тањира VI: Оскудица и изобиље
Теорија тањира је за ваше добро, не женско.

Можда звучи оштро, али је то метод да повећате вашу вредност на тржишту и
функционише на два нивоа. Прво, спољашње: практиковањем искреног,
неексклузивног забављања ви комуницирате потенцијалним тањирима да сте
тражени. Ишао сам тако далеко да кажем мушкарцима да негују овај осећај и
не јављају се на телефон викендом, чак и када немају друге планове.
Перцепција да се ваша пажња тражи повећава њену вредност. Када су
мушкарци превише жељни да буду са женом, њихова пажња постаје безвредна
а ниво интереса опада. Ништа боље не служи мушкарцу него када се три или
четири жене такмиче за његову искључиву пажњу, а он суптилно негује њихову
напетост од конкуренције. Не мислите погрешно, права је уметност колико су
жене свесне себе у односима међу женским родом. Жене су природни
теоретичари тањира, оне само користе различите ступњеве физичке
привлачности да поређају своје тањире.
Друго, теорија тањира је за унутрашње добро човека. Мушкарцу је много лакше
да га не дотичу ствари ако га је искрено баш брига. Много се лакше носити са
женама равнодушно када имате подсвесно знате да постоје најмање три које ће
бити срећне да им посветите пажњу, ако једна одлучи да игра игрице.
Разлог због ког мушкарци падају на шит тесту који им жена упути је то што
подсвесно пројектују превише интересовања ка једној жени. У суштини, жене
користе шит тест да одреде једну или комбинацију ових фактора:
1. Самопоуздање, пре свега.
2. Опције, да ли му се свиђам зато што сам „посебна” или сам му једина опција.
3. Сигурност, да ли је овај мушкарац способан да ми обезбеди дугорочну
сигурност.
Практиковањем теорије тањира, ваш ментални став ће бити (или би требало да
буде) такав да ћете проћи већину шит тестова на основу праксе.
Менталитет изобиља је корен теорије тањира. Доста тога је написано о
приласку женама (и о животу уопште) са становишта изобиља. Људи често
праве грешку претпостављајући да широка палета избора умањује вредност
роби. У некој мери је ово тачно, али се самим тим разумева боља, научена
свесност о томе које су ствари честе и просечне, а које су вредније.
„...Али Роло, толико сам заузет да немам избора него да је игноришем и
одложим. Оне то осећају и траже ме. Бринем се да ће ово створити лујке.
Моји викенди су пребукирани. У ком тренутку престајемо?”
Ово је најбољи проблем који можете имати. Успешно вртите тањире, дошли сте
до тачке где вам је то инстиктивно, а тањири активно траже вашу пажњу. Самим
тим, креирате вредност кроз оскудицу.
6
У ком тренутку да престанете? Колико година имате? Ако имате испод тридесет
останите у игри. Ако имате преко 30, останите у игри, али охладите ствари с
времена на време. Мушкарац једино треба да разматра моногамију онда када
је осетио изобиље. Ако сте преплављени женама које вам узимају викенде,
планирајте да се видите са провереним тањирем четвртком вече и резервишите
викенде за друге активности.
Такође, немојте се либити да ослободите свој распоред како бисте се дружили
са пријатељима или радили друге ствари које вас занимају. Запамтите,
несташица повећава вредност. Превише момака мисли да је вртење тањира
нешто што изискује константан напор, али није. У ствари, уколико се подједнако
посвећујете свим тањирима, на крају ћете се зближити са једним или два.
Доста момака мисли да морају непрестано да окрећу тањире, а не морају;
уколико то радите исправно, они ће се сами окретати за вас. Забринути сте тиме
да ако јој не посвећујете сталну пажњу да ће она изгубити интерес и отићи.
Понекад је ово случај, и морате бити спремни да га прихватите, неки тањири се
морају сломити да би се направило места за нове, и то је у реду. Међутим,
чешће ће се десити да ће ваша несташица креирати вредност и мистичност, и да
ће оне од вас тражити потврду.
Теорија тањира, наравно, може бити средство до дуге везе, али имајте на уму
да је практикујете довољно дуго и ефикасно да можете да одредите шта је за
вас квалитетна жена и како да је препознате. Као и већину свари, умеће игре,
неискусни ће је користити релативно успешно до тренутка док не пронађе своју
идеализовану „девојку из снова” и уђу у самодеструктивну дугу везу зато што је
његова идеализација заснована на наивним утисцима, а не на зрелом
разумевању какве су карактеристике квалитетне жене. Све је то због недостатка
конкретног искуства.
Вртите тањире што је дуже могуће, јер једном када се обавежете на дугу везу,
чак и са најбољом игром ћете изгубити добар део напетости од конкуренције
која је чинила вашу пажњу вредном свакој жени. Сви ваши тањири падају и
девојка са којом сте у дугој вези се опусти. Ово је корен тога зашто мушкарци
открију да жена са којом су имали знојави, анималистички секс док су излазили,
постане сексуално резервисанија након пар месеци озваничене везе.
Ослобођена је напетости од конкуренције и због тога не мора више да се
доказује сексуалном учесталошћу и квалитетом секса. То не значи да не постоје
методе за подстицање ове напетости у дугој вези, али у поређењу са оним када
сте били сами, оквир везе се не може оспоравати када обоје знате да је она ваш
једини извор интимности и секса.
У посвећеној вези, једноставно не можете вртети тањире.
6
ПРИКЉУЧЕНИ НА МАТРИКС
ПФЛ
У „заједници” постоји много жеље за бољим терминима. Једна од главних

препрека на путу просечног мушкарца ка искључивању из његових условљених
тумачења полних односа је да се помири са „терминима” које користимо. Негде
на интернету постоји речник честих акронима који се користе у маносфери који
описују различите стенографије којим се користимо. Неки од ових термина су се
рашили и ван заједнице и чак и „мејнстрим” онлајн новинари почињу да
користе скраћенице попут СНЈВ (секс на једно вече) релативно редовно, што
значи да постоји опште слагање да читаоци већ знају шта та скраћеница значи.
Разлог зашто је ово препрека за многе ликове прикључене на Матрикс је то
што изгледају незрело, попут дечачког кликерашког клуба. Признајем да
поређење феминизмом асимиловане друштвене парадигме са централном
причом филма Матрикс, изгледа помало глупаво. Међутим, ради се о
одговарајућем поређењу и корисној алегорији када разумете концепте који
стоје иза њега. Ипак, момак који се тек сусреће са овим, а који је целог свог
живота је био уроњен у примарно женску социјализацију, једноставно не не
може лако да прихвати.
Ово је предвидљиво јер жене које су инвестирале у ту исту социјализацију виде
терминологију као дечке који играју кликера и задиркују девојчице које пролазе.
Међутим, као и свака нова наука, уметност или технологија која се развија,
постоји потреба да се кодификују одређени апстрактни концепти. Недостају нам
бољи појмови тако да морамо да смишљамо нове да би представили нове
концепте.
ПФЛ - просечно фрустрирани лик је израз скован пре деценију. Десило се доста
модификација овог појма током година, а постала је скоро синоним за бета
мушкарца. У суштини, иако је често користим, ретко видим ПФЛ скраћеницу на
форумима или у заједници уопште.
Без обзира на терминологију, концепт је суштина појма. Већина ПФЛ-ова, то јест,
већина момака који погледају себе изнутра, се може пронаћи у концепту
просечно фрустрираног лика, односно, могу се идентификовати са њим. Када
почну да се искључују, идеју о ПФЛ-у боље разумеју, и обично уз одређену
нелагодност, схватају како се појам односи на њих:
Особине ПФЛ-а
• ЈЕДИНАитис је прво и основно,
• Идеализација жене,
6
• Преклињање је знак подршке. Да би се поштовала родна једнакост, она
мора да се уздигне, а он да се спусти, једнакост је основ рационалне
везе,
• Шема спаситеља, очекује узвраћање интимом за решавање њених
проблема
• Шема мученика, већа жртва потврђује приврженост
• Пријатељски дуг, ДБСД и псеудо пријатељство као средство за
очекивање будуће интимности,
• Првенствено ослањање на друштвене вештине (или мањак истих)
развијених током адолесценције и ране одрасле доби,
• Историја понашања која указује на ментални став „серијске моногамије”
и несигурности која је прате,
• Уверење да жене непогрешиво и свесно знају оно што желе, и искрено
то преносе, без обзира на њихово понашање које је у контрадикцији.
Користи дедуктивно закључивање у одређивању намере и процењује
женску мотивацију на основу изјава уместо на објективном посматрању
понашања. Верује у женску природну склоност рационалности, пре него
емоционалности.
• Превелико ослањање на амортизере против одбијања.
• Веровање у мит о идентификацији. Што је сличнији, или што може
учинити себе сличнијим са идеализованом женом, биће способнији да је
привуче и осигура њену интимност.
• Веровање и практиковање доктрине „нисам као остали мушкарци” о
само перципираној јединствености, чак и под условом анонимности.
• Одржавање интернализованог уверења у квалификације и
карактеризације жена које се поклапају са његовом способношћу (или
неспособношћу) да их привуче. Према томе, потврђивање да је нека
жена „ван његове лиге” или да је „превише промискуитетна” за његов
укус да би ојачао свој положај у датим условима.
• Имање ирационалних (често друштвено охрабрених) страхова од
дуготрајне самоће и мењања свог менталног склопа како би се
прилагодио недовољно доброј вези, често са дугорочним последицама.
ПФЛ ће потврдити веровање у егалитаријанску равноправност између полова
без разматрања варијација међу половима. Стога, мушкарци чине савршено
прихватљиве женске моделе, а жене чине савршено прихватљиве мушке
моделе. Због друштвених притисака он подсвесно самопотврђује андрогинију
као своје циљно стање.
Ово ни у ком случају није свеобухватан списак. Особина је много више, али моја
намера није да вам пружим листу критеријума који квалификују ПФЛ-а („ви сте
ПФЛ ако...”), већ да вам обезбедим основно разумевање појма, како бисте
имали јасну идеју шта је ПФЛ.
6
Нема потребе помињати да ове менталне шеме представљају препреке
искључивању са Матрикса, или помоћи другом мушкарцу да се искључи из
његовог старог начина размишљања. Искључивање момака из Матрикса је
прљав посао. Очекујте много отпора, али схватите какве све динамике можете
гајити у себи или којих се ваш пријатељ може држати, и то ће вам помоћи да
превазиђете године друштвеног условљавања. То је незахвалан посао, и често
ћете се сусретати са сталним баражним шит тестовима (од жена и
феминизованих мушкараца) који ће вас исмевати у вашим напорима. Будите
спремни на то. Искључивање мушкараца из Матрикса је као тријажа: спасите
оне које можете, и прочитајте последњи обред онима које не можете. У
наредних неколико одељака ћу детаљније објаснити неке од особина
прикључености на Матрикс.
6
Игра пријатељства
Жене имају момке и другарице. Уколико је не јебете, ви сте њена другарица.

„Роло, како да изађем из „френд зоне”?
Никада не дозволи себи да упаднеш у њу.
Жене су користиле ДБСД одбијање стотину година зато што је то у функцији
очувања њиховог ега. У мањој или већој мери, женама је потребна пажња и што
је више имају, осећају се боље, лично и друштвено. ДБСД одбијање је
друштвена конвенција која је класично осигурала да жена може одбити
мушкарца, а да и даље задржи његову претходну пажњу. Такође, на тај начин
она пребацује одговорност на мушкарца, јер уколико не одбије ову „понуду за
пријатељство”, мушкарац је обавезан да га одржава.
Ово наравно може да се женама обије од главу јер ових дана ПФЛ-ови обично
прихватају ДБСД одбијање у погрешној нади да ће се „доказати” вредним њене
интимности изигравајући савршеног „сурогат дечка”, испуњавајући све њене
предуслове за пажњу и лојалност без очекивања реципрочног узвраћања
интиме.
Требало би да такође нагласим да је ова ситуација аналогна томе када
мушкарци користе жене као „крес комбинацију” испуњавајући све своје
сексуалне потребе без узвраћања обавезивањем. Непотребно је рећи да ово
ставља њеног новог „пријатеља” у позицију бете који јој је „емотивна подршка”
насупрот равнодушног алфе са којим ће се константно јебати, а онда се жалити
бети као емотивном тампону.
ДБСД одбијање служи да очува њен его на начин што му нуди маслинову
гранчицу пријатељства и самим тим може мирно да спава јер она сама, и њене
другарице неће ништа лоше мислити о њој. На крају крајева, понудила је
пријатељство, зар не? Она је ослобођена сваког осећаја личне кривице и
одговорности за његова осећања ако и даље остаје љубазна према њему.
Мушкарцима се удељује ДБСД одбијање због процеса. Ово су „испрва другови”
мушкарци. Они који не „нападају“ усамљену жену већ чекају савршени тренутак
да ствари ескалирају до интимности, у ком тренутку је ДБСД њено најблаже
одбијање (тампон). Ово је још лакше за њу због процеса који је тип користио да
би дошао до те тачке.
Менталитет снајперисте
Готово сви мушкарци долазе до тачке одбијања ДБСД због тога што се понашају
у складу са неким варијацијама онога што ја зовем снајпер менталитетом. Они
стрпљиво чекају своју једну мету, изузимајући све друге, стално настојећи да
докажу свој квалитет,– то јест, наглашавају ниво пријатности и покушавају да
буду пријатељи пре љубавника.
У суштини, они верују да ће их десексуализација учинити привлачнијим (због
тога што нису као „други мушкарци”) јер су прогутали идеју да жена мора да се
осећа пријатно и слободно са њима пре него што иницирају интимност. Када
6
ПФЛ стигне до тачке да скупи довољно храбрости да иницира интимност, и
осећа да би она требало да се осећа лежерно са њим да би га видела као
материјал за везу, снајпериста пали свој метак.
Проблем са овим процесом је што он заобилази кључне фазе привлачности и
неопходне нелагоде и сексуалне тензије које су потребне за интимност, и
наставља директно до познатог, пријатног (и на крају потпуно анти заводљивог)
односа, потпуно супротног узбуђењу. Ако мислите о овоме у оквирима секса,
ово је тренутак одмах након климакса када она жели да се мази, грли и буде
испуњена пријатном дозом окситоцина.
Ово је супротно фази завођења која је набијена тестостероном, знојем и
анксиозношћу за односом пре секса. Тако да сте у смислу „пријатељства” и
менталитета снајперисте прескочили узбуђење и отишли равно у лежерност.
Посматрани сте као плишана играчка која може да се грли, а онда врати у
кревет. Тако да када, платонска, плишана играчка добије ерекцију и каже
„“мислио сам да ћемо бити интимни”, њена реакција је да мисли да је све што
сте до сада урадили за њу била обична варка. „Боже мој, све време си желео
само секс?”
Њен најпредвидивији одговор је ДБСД одбијање.
Ви сте већ све припремили, за њу је то само једна лагани корак да остане у
суспендованом комфору типа „зар не можемо бити само другови?” и онда се
циклус понавља. ПФЛ верује да је ДБСД искрена понуда (а не одбијање) и он се
враћа у менталитет снајперисте. Мора да није био довољно убедљив кад је
доказивао своју вредност и зато се враћа да опет докаже себе као савршеног
дечка док опет не покрене своју намеру о интимности након дугог периода. Све
се ово одвија док она не постане интимна са „правим” дечком и/или он нађе
нову мету када схвати да његови напори са ДБСД девојком не доносе плодове.
Френд зона
Проблем са многим саветима о френд зони који дају жене је тај што имају
тенденцију да баце сумњу на то да ли је ДБСД било одбијање или искрена
понуда пријатељства. На ово ћу рећи да је једини разлог зашто је френд зона
тако честа појава између мушкараца и жена је то што се редовно понавља, а
исход тако предвидљив као одбијање.
Женско понашање је једино мерило њене намере, и онда када се одбијање као
ДБСД тако доследно сусреће са истим исходом и понашањем (о чему сведоче
милиони идентичних прича мушкараца), мудро је да се човек понаша на сличан
начин.
Човеков аутоматски одговор би увек требало да буде да љубазно одбије ДБСД
понуду. Разлог је зато што је то у његовом најбољем интересу, без обзира на то
да ли га она тестира или одбија. Ако је довољно самоуверен да одшета из
сексуално напетог окружења, доказује се довољно одлучним да се постави
изнад таквих игрица. Он је оставља са утиском да је он награда, да вероватно
има контакте са бољим потенцијалним женама и да је довољно самоуверен да
скрене пажњу са ње и самим тим пролази било који шит тест који му је можда
6
имплицитно поставила, док преноси одговорност за поновно повезивање на њу
(где би ионако требало да буде).
Ако је у ствари променила мишљење (олакшавајућа околност по жену, сећате
се?) и користи ДБСД као средство одбијања, он и даље има користи од свега
овога јер тако сади црва сумње у њен ум везаног за њену почетну процену
његове прихватљивости за њену интимност. Чак иако је потпуно
незаинтересована за момка, он одлази на ногама, а не пузећи, док би кроз игру
„пријатеља” са њом изгубио превише времена које би могао искористити много
боље са продуктивнијим проспектима.
Једна од ретких „вуци сити, а овце на броју” ситуација у игри је да тип повуче
сву пажњу када буде суочен са ДБСД. Жене веома добро знају да ДБСД ствара
друштвени притисак на мушкарца да прихвати оно што је у суштини ултиматум
негативног друштвеног показатеља, а то је жестоки шит тест без обзира на њене
стварне намере. Ако мушкарац одбије њену понуду пријатељства, он је сероња,
а не она. Али мушкарац може урадити шта му говоре здрав разум и инстинкт,
указујући да је он тај који успева, са њом, другим женама и самим собом.
Конфронтација
Природна склоност људских бића је да избегавају конфронтацију. Када
мушкарац направи интимни приступ ка жени, то постаје конфронтација. Ако она
није сигурна у његову сексуалну прихватљивост за њену интиму, она мора
прибећи психо-социјалним, наученим понашањима да раствори ову
конфронтацију. Пожељно је да се ове технике унапред науче и ојачају као
доказани као ублаживачи конфронтације, тако да се ДБСД одговор примењивао
кроз генерације жена у разним културама, једноставно зато што углавном
функционише.
Ово можете применити и на изјаве о типу од стране жене која не тако
ноншалантно убаци у необавезни разговор да има дечка, што је превентивно
настојање да ублажи интерес потенцијалних момака. Ово је у суштини
проактивни ДБСД. Она чита ваше пројектоване намере и спречава вас да је
даље притискате.
Онај мушкарац који није вољан да прихвати ове конвенције је онај који оставља
најдужи утисак самопоуздања на жене. Оно иде супротно од оног што наше
заједничко људско наслеђе налаже: избегавајте сукобе, не узбуркавајте
дешавања, будите њен пријатељ, итд. Не прихватајући ДБСД, наглашено
објављујете да сте добри у конфронтацији, да разумете њене мотиве и да сте
довољно самопоуздани да јој то ставите до знања.
То не само да је импресионира потенцијалом за обезбеђење сигурности, већ
подразумева и будуће поверење. Већини мушкараца представља проблем да
ово уради и усвоји га као стандардно понашање јер наша биологија жели да се
удаљимо од конфликта, радије него да се укључимо у неприхватљиву социјалну
динамику која суптилно штети нашим сопственим интересима.
7
Збогом невидљивим пријатељима
Везе на даљину нису везе.

Жао ми је што вам ово саопштавам, али не постоји нешто као веза на даљину.
Тачно, немате везу. Веза на даљину једноставно не испуњава критеријуме
неопходне да би се сматрала легитимном везом. Нема реципроцитета који је
већи од размене речи преко телефонске линије или СМС порука. Схватите ме:
нисте у вези. Имате самоподразумевану одговорност да будете лојални тој
особи, тој идеализацији у вашој глави. Верни сте идеализацији и игноришете
оно што вам сви ван ваше везе на даљину говоре да је лудило.
Везе на даљину су један од подмуклијих облика ЈЕДИНАитиса.
Везе на даљину су најлакше препознатљив облик ЈЕДИНАитиса и било би
смешно да није толико штетно за животно сазревање мушкарца. Мушкарац у
вези на даљину обично жртвује године свог живота у свом јадном покушају да
настави везу са својом „сродном душом” преко читаве планете или само
стотину километара далеко.
Сама помисао да се оповргне идеја везе на даљину једнака је порицању
идеализованог ЈЕДИНАитиса у који је веровао читавог живота. Лако је
критиковати везу на даљину у смислу преиспитивања искрености и верности
било које стране везе, што је тактика коју прати већина људи која даје савете у
вези са ВНД. Једна или обе стране вара или ће варати током везе, то је тачно,
али ВНД далеко више говори о менталитету који изазива далеко штетније
последице дубоко условљаваних сопствених очекивања и страхова.
Не могу навести број иначе интелигентних и амбициозних мушкараца који су
драстично променили ток свог живота да би пратили „праву“. Мушкарци који су
променили факултет, који су променили универзитет, који су се пријавили за
послове у државама које никада нису разматрали, прихватили послове испод
стандарда у односу на њихове амбиције и квалификације, мушкарци који су се
одрекли бивших религија и мушкарци који су се ишли широм планете у
настојању да угоде идеализованој жени чијег су псеудо момка играли током
ВНД, само да би открили да она није била особа која су мислили да јесте и
постали депресивни због тежине одлука које су донели због ње.
ВНД је сродна ДБСД-у, али са додатим напором у човековом животу. Ви глумите
сурогат дечка, добровољно прихватајући и интернализујући све одговорности
женског ексклузивног, моногамног партнера без очекивања узвраћања
интимности или сексуалности у блиској будућности. Међутим, ВНД је гора од
ДБСД аранжмана јер прожима мушкарца у менталитет успеха или неуспеха у
вези са легитимношћу везе. На крају крајева, она је пристала да остане његова
девојка (удаљена километрима) и ако је он тај који је посустао, то је због мањка
упорности у ЈЕДИНАитис инвестицију у его која их је до тога довела. Када се ВНД
неминовно заврши, он је тај који остаје са сумњом у себе, он је тај који се каје
због губитка времена, новца и труда, и он је тај који се осећа кривим, без
обзира да ли су он или она варали у тој вези.
7
Невидљиви пријатељи
ВНД је као да имате невидљивог пријатеља са којим константно разматрате ток
својих поступака. Размотрите личне, романтичне, породичне, образовне,
каријералне и могућности личног раста и зрелости које сте себи ограничили или
никада нисте имали прилику да искусите због овог невидљивог пријатеља. Када
се коначно разведете од овог невидљивог пријатеља, да ли ће све то бити
вредно тога?
Момци се држе ВНД зато што још нису научили да је одбијање боље од кајања.
ПФЛ ће годинама остати у ВНД зато што се то чини бољом опцијом него да
излази и упознаје нове жене које представљају потенцијал за стварно одбијање.
Он мисли да је боље држати се „сигурице”, али на дуге стазе кајање је
неизбежан резултат ВНД која знатно штети животу.
Ништа не зрачи очајањем или потврђује мањак самопоуздања него тип који
поносно проглашава да је у ВНД. Жене вас осете на километар, јер сте
мушкарац без опција, држећи се своје већ реализоване опције. У ствари, једини
разлог што мушкарац остаје у ВНД је недостатак опција. Да вртите више тањира
ВНД никада не би звучало као добра идеја.
И на крају, није необично чути „не у мом случају” одбрану која се нуди о томе
како ви заправо виђате свог невидљивог пријатеља једном у 4 или 6 месеци. На
ово ћу рећи, опет, које шансе цензуришете тиме што се играте виртуелне везе
на даљину са женом коју тако ретко виђате? Да ли стварно мислите да сте
изузетак од правила? Истина је уствари да обликујете свој живот око онога што
се надате да ће та веза бити у будућности, а то није начин да се живи.
7
Наступ витеза на белом коњу
Следи питање је од члана Сосвејв форума:

“Само сам желео да откријем с ким разговарате о аспектима игре ван овог
сајта? Говорим о „игри” у најширем смислу речи, дакле завођење али у исто
време и самопоштовање, како да одржите везу здравом, и које су улоге
мушкараца и жена у друштву, итд.”
„Моје искуство са изношењем ставова маносфере који се заступају у
јавности је скоро увек било негативно. Имам 3-4 добра мушка пријатеља који
су заинтересовани за завођење и то им се свиђа. Али такви су пријатељи
увек изузетак. Моји родитељи (бета отац, мајка која контролише) мисле да
је мој однос према женама сексистички и моје мишљење о СНЈВ (сексу на једно
вече) „одвратно”. Скоро сви које познајем верују у везе дизнијевске сродне
душе, док неки моји вршњаци (имам 21 годину) чак почињу да сe скрашавају и
жене. Нека им је Бог у помоћи. Разговор са девојкама у кревету шта сматрају
привлачним код мушкараца је интересантан, макар да би се видело у којој се
мери заваравају, али је на крају контрапродуктиван, јер жена (прећутно)
очекује да мушкарац зна како да изрази своју сексуалност.”
„Можемо ли као мушкарци икада говорити о овим стварима у јавности?
Каква су ваша искуства?”
Пре него што почнем, дозволите ми да кажем да је охрабрујуће видети да тако
проницљиво питање поставља тако млад човек.
Из Матрикса:
Морфеус: „Матрикс је систем, Нео. Тај систем је наш непријатељ. Али када
си унутра, и разгледаш около, шта видиш? Привредници, наставници,
адвокати, столари. Сами умови људи које покушавамо да спасимо. Али док то
не учинимо, ти људи су и даље део система и то их чини нашим
непријатељима. Мораш да разумеш, већина ових људи нису спремни да се
искључе. И многи од њих су толико навикнути, толико безнадежно зависни од
система, да ће се борити да га заштите.“
Сваки случајни шоња који може начути ваш разговор о игри, о вашем
„промењеном” начину виђења међуполних односа, о вашим објективним
критичким опажањима о томе какве жене у ствари јесу, итд. свакодневно чека
прилику да вас јавно „исправи”.
Тај ПФЛ који је био храњен дијетом племенитих намера, са амбицијама да
изазове женску интимност кроз свој јединствени облик каваљерства, тај тип
живи за такву прилику да докаже свој квалитет тако што ће јавно да исправи
„негативца” попут вас због шовинизма. Чак и условима релативне анонимности
(као што је интернет), он ће се и даље држати своје јединствености само због
могућности да ће нека жена прочитати његово „држање буквице” и онда
судбински бити привржена њему. Ово је основни алат бета витеза на белом
коњу.
7
Најбоље је претпоставити да ће већина момака који само осете ваше зрачење
игре, да не кажем ништа о отвореном разговору о томе, увек стати на страну
женског императива. За практичаре бета игре (што се може рећи за 90%
мушкараца) ово је органска прилика да се идентификују са женама и укључе у
исте конвенције срамоћења које жене користе, без страха да то изгледа
неприродно.
Сада, ово је основни механизам али зечија рупа иде дубље. Да би бета игра, у
коју је наш витез на белом коњу толико уложио, функционисала он зависи од
система претпоставки. Он зависи од потврђивања својих претпостављених
схватања како да најбоље дође до женске интимности (секса). Он мора
притврдити ту претпоставку бранећи је и тражећи прилике да докаже да се
држи женског императива (или верзије императива у коју је научен да верује).
Његова игра, његов идентитет улагања у его дословно зависи од тог система.
Дакле, не само да брани своју игру и свој его, већ брани и друштвену
архитектуру која чини његову бета игру могућом.
Видите, када се ПФЛ држи менталних шема које чине начин размишљања
ПФЛ-а, то захтева сталну потребу за афирмацијом и ојачавањем, посебно у
светлу његовог очигледног недостатка успеха са женама док се држи и понаша
у складу са таквим начином размишљања. ПФЛ-ови су попут ракова у бачви:
када један стигне до врха близу је да изађе, други га повуче назад. ПФЛ-у су
потребни други ПФЛ-ови како би потврдили његов очигледан недостатак успеха.
Потребно му је да му други ПФЛ-ови кажу, „не брини, само буди то што јеси”
или „она једноставно није квалитетна жена јер не може да види како си ти
добар момак”.
Дакле, када ПФЛ коначно добије други излазак, а затим коначно и секс, то
постаје крајња потврда његовог начина размишљања. „Видиш, само мораш да
будеш стрпљив фини дечко и она права ће заиста наићи.” Ово је време када
почиње фаза правичности и он може да почне да говори својим УЗ пријатељима
да његова игра стварно ради, и да може да „смува нешто” без све те приче о
позитивној мушкости. У ствари, он рационализује све услове који су довели до
тога да он има девојку и основну ману да се он скрашава уз жену која жели да
спава са њим, али ово га не спречава да тврди да је морално супериоран.
Његово дуго чекање је завршено и он је коначно пронашао златну жилу витеза
на белом коњу.
Систем части
Концепт части који су мушкарци започели је направљен да служи женској сврси.
Не сумњам да принцип части датира још од кад можемо пратити људску
цивилизацију, али као и многе друге друштвене темеље које су мушкарци
установили, жене ће наћи начин да их потајно позиционирају у своју сврху.
У уводу Уметности завођења аутора Роберт Грина се објашњава зашто је
постојала изворна потреба да се завођење претвори у уметност. За то се
можемо осврнути на древне цивилизације где су жене у суштини биле роба.
Нису имале отворену спољашњу моћ да контролишу своје судбине, али су
7
усавршавале (што раде до дан данас) прикривену психолошку унутрашњу снагу,
што је наравно паралелно мушким и женским преферираним начинима
комуникације. Женско примарно средство је увек била сексуалност и
манипулација њом.
Начин на који један род комуницира са другим је уобичајен начин интеракције
унутар властитог рода. Као мушкарци, ми смо поштовани када држимо своју
реч, жртвујемо се зарад ваљаног разлога (чак и до тачке да смо „за једнократну
употребу”), решавамо проблеме рационално, везани смо својом речју, и читав
низ других квалификатора која нас чине респектабилним и вредним
интегритета. Морамо бити отворени и искрени, а када наиђемо на човека који
је прикривен у својим пословима, називамо га „мутним” и сматрамо
непоузданим. Чак и у најплеменитије сврхе, практиковање уметности
погрешног усмеравања није нешто због чега се мушкарци поштују, макар не
јавно. Управо ова мушка отворена интерактивна природа је оно што су жене
спремне да искористе. У комбинацији са њиховом сексуалном агендом и
утицајем, оне користе отворену мушку интерактивну динамику да би
позиционирале себе на место где могу користити индиректну моћ.
Клеопатра је била одличан пример овога, слала је читаве војске у рат тако што
је удовољавала поносу и части моћних мушкараца, док је задржавала своју
сексуалност као награду. Готово свака женска социјална конвенција је
укорењена у привлачењу или нападу мушких друштвених институција, међу
којима је посвећеност идеалистичком осећају части највећа од њих.
Очигледни примери су „срамоћење” и „уради праву ствар” друштвени уговор. У
ствари, бити „мушкарац” је постао синоним за удовољавање женском
императиву који је паметно замаскиран као мушка част. Није да су жене
креирале част, пре су је рекреирале да служи у њихову корист. У библијских
Десет заповести речено нам је да не чинимо прељубу, немојте спавати са
женом другог мушкарца, што вероватно није било тешко када је полигамија
била норма. У ствари, многобројне супруге су биле знак богатства. Зашто је
полигамија сада друштвена перверзија? Које промене су се догодиле да
претворе часну (чак и завидну) полигамију у веома зао табу?
Заједно са језиком и културом, развијају се и социјални услови. Оно што данас
сматрамо часним је резултат вековног обликовања. Врло лако је романтизовати
времена када је част владала међу мушкарцима, а онда жалити тужно стање
друштва данас. То је узалудни посао. Част би сама по себи требало да буде
темељ за мушкарце, али је једино корисна када је разумемо и у перспективи
када се може користити против нас.
Буди мушко или ућути: између две ватре
Један од примарних начина на који се част користи против мушкараца је у
феминизованом очувању традиционално мужевних очекивања када је то
згодно, док се истовремено очекује егалитаријанска родна равноправност када
им то одговара.
У протеклих 60 година феминизација је изградила савршену „између две ватре”
друштвену конвенцију за мушкарце: очекивање да се преузме одговорност зато
7
што си мушкарац (буди мушко), док у исто време понижавање кроз тврдњу да
је мушкост позитивна (ућути). Који год аспекат мушкости служи женској сврси је
мушка мужевна одговорност, док је сваки аспекат који се не слаже са женским
приматом означен патријархатом и мизогинијом.
У суштини, ова конвенција одржава бета мушкарце у константом стању јурцања
за својим репом. Током читавог живота они су условљени да верују да су
проклети мужевношћу (патријархат) али су и даље одговорни да „буду мушко”
онда када то служи женском императиву. Тако да није изненађујуће видети да
половина мушкараца у западном друштву верује да жене доминирају светом
(мушка немоћ), док се у исто време жене жале на остатке патријархата (женска
немоћ). Ово је класичан пример између две ватре. Мушкарац који је мужеван је
шовиниста, мизогин и патријархалан, али још увек треба да „буде мушко” онда
када треба да задовољи потребе женског императива.
У савременом друштву имамо веома различито схватање онога шта је част била,
или шта је требало да буде на почетку. Један од психолошких подземних токова
које видим код већине ПФЛ-ова је јака, сопствена, правична посвећеност тој
веома искривљеној слици части. Главни принцип је незаслужено,
претпостављено поштовање према женама, у суштини незаслужена част која је
поклоњена жени, ни због чега другог до тога што је жена. Ми то (обично) учимо
од када смо деца, „никада не смеш да удариш девојку”. Природно, ово јако
охрабрују жене још од викторијанског доба зато што је служило прикривеној
сврси све до тренутка када је измишљена (искључиво женска) контрацептивна
пилула, која је покренула сексуалну револуцију.
Данас још увек имамо жене које користе анахронизам мушке части на начин
који служи њиховом интересу, али је у супротности са сексуално наглашеним
опортунизмом. Одговорност мушкарца би требало да буде „поштовање” ње као
„нежнијег пола”, док у исто време мора да се препозна њена „независност”.
ПФЛ гута ову ствар у настојању да себе боље идентификује са њеним идеалима,
и почиње себе да убеђује да је јединствен по томе што боље илуструје ову
лажну врлину, бољи је од других мушкараца у женској дефиницији мушке
части.
Шема спаситеља
„Сваки пут када је мушкарац фин према Вама, он Вам нуди курац. То је све.
„Могу ли да ти додам то? Јеси ли за мало курца? Могу ли да Вам помогнем са
тим? Могу ли да Вам помогнем са мало курца? Треба ли Вам мало курца?’ “ -
Крис Рок
Шема спаситеља је очекивање бета мушкарца да ће му бити узвраћено
интимношћу (обично сексуалном) за проблеме које је решио.
Ово је научено/развијено понашање које произилази из природног порива
мушкараца да дедуктивно траже најрационалније решење проблема. То је
стварно линеарна логика: потребан ми је секс + жене имају секс + морам
открити шта ми је потребно да бих добио секс од жена +
извешћу/постаћу/идентификоваћу се са наведеним захтевима = жена ће
узвратити својом интимношћу. Непотребно је рећи ово је у најбољем случају
7
поједностављено, али мушкарци имају тенденцију да верују да ће жене
реаговати рационално као и они у квалификацији њених изречених жеља.
Маносфера је пуна мушкараца који могу рећи да ово једноставно није случај из
више разлога, али нажалост они још увек мисле да жене треба да испуне свој
имплицирани „договор”.
Основна грешка шеме спаситеља је да је то у суштини преговарана интимност, а

преговарана интимност никада није искрена. Можете заменити гуму на њеном
ауту, помоћи јој да изађе из финансијских проблема, скувати укусне лазање,
пружити савршено раме за плакање, бринути се о њеној деци или је слушати
како дроби на телефону сатима, али ће се она и даље јебати се са својим
дечком бајкером јер је њена интимност са њим искрена, непреговарана,
необавезна страст. Она жели да има секс са њим, она му не дугује секс.
Шта ПФЛ не разуме је да сва финансијска, емоционална и поуздана подршка
коју бисте могли да понудите жени није замена за сирову, непримирену,
хемијску страст. Неки од најнеодговорнијих, непоузданих, сиромашних битанги
често добијају више секса него било који послушни ПФЛ који пате од шеме
спаситеља, јер не постоји обавеза.
Реципроцитет
У дивљини, закон реципроцитета и фер размена је прилично очигледна. Већина
друштвених животиња вишег реда има неко урођено разумевање за размену
ресурса. У ствари, могло би се рећи да су везивање парова, структура породице
и друштвени колективи већином базирани на овом заједничком аранжману
размене. Дакле, разумљиво је да смо током људске еволуције и ми развили ово
урођено психолошко програмирање, чинећи на тај начин мушкарце склонијим
да виде најкраћи пут између оног што имају да понуде и онога што желе.
Потешкоће се јављају када су (можда мудро) жене научиле да прикривено
користе ову урођену психологију размене у контексту друштвених оквира која
им даје предност ресурса за малу или никакву размену с њихове стране. Тако су
жене моделовале друштвену норму, која одговара на мушку природну позицију
заменљивости, и поставиле своју пажњу и интимност као непобитне ресурсе,
тако драгоцене да их ниједан мушки потез не може заслужити. Када је жена
згрожена идејом да би требало да обавезно има секс са мушкарцем у размену
за вечеру и, или филм (чак и у више наврата), ова друштвена конвенција је
корен тог згрожавања.
Динамика заштитника
Наравно, друга страна овог аргумента је динамика заштитника, што је природна
склоност мушкарца да пружи заштиту својој партнерки. Током наше еволуцијске
историје, одређена психо-биолошка понашања су се показала корисним за
опстанак наше врсте. Специфичне хормоналне реакције подстичу различите
емоције и реакције као одговор на наше окружење. Жене, на пример,
производе већу количину окситоцина и естрогена, што доводи до природног
инстиктивног осећаја благостања и неговања своје деце (што се, интересантно,
ослобађа и након женског оргазма). Исто важи и за мушкарце. Пошто су
7
физички снажнији и имају 17 пута више тестостерона, мушкарци су развили
сопствене хемијске коктеле и на тај начин осећају природан инстинкт
заштитника када је изазван.
Сукоб настаје када ПФЛ замени динамику заштитника са шемом спасиоца.
Природна осећања која проистичу из његове биохемије служе само ојачавању
његовог спасилачког начина размишљања и учвршћују део његове личности.
Чак и када је више пута поновљено женско понашање директно
супротстављено овој претпоставци реципроцитета интимности за помоћ (или
његову идеју „заштите”), шема спаситеља је само рационализује као
неконзистентну са овом појединачном женом.
Ово је корен шеме витеза на белом коњу: размена заштите за интимност (тј.
секс). На крају, жене мудро, скоро подсвесно користе ову динамику за
организовање корисне, али неједнаке размене ресурса.
7
Међуполна пријатељства
Откако је „Када је Хари срео Сали” снимљен, може се чути прича о ваљаности
међуполних пријатељстава. Чак само сугерисање да мушкарци и жене не могу
бити строго платонски, зрели пријатељи је позив на прекор од стране друштва
које је прихватило егалитарну једнакост. Ако су мушкарци и жене у основи
„исти”, не би требало да постоји препрека за развој и одржавање пријатељства
између њих.
Прво, мушкарци и жене никада не могу бити пријатељи на начин на који већина
људи доживљава пријатељство међу истим полом. Сада је природна реакција
на ово: „имам пуно женских пријатеља” или „шта покушаваш да кажеш, да не
могу имати женске пријатеље, да су све оне непријатељи?” Ово је наравно,
стандардни бинарни, црно-бели одговор. Обучени ПФЛ сматра да свако ко
сугерише да би односи између мушкараца и жена као пријатеља могли да буду
нешто мање од једнаког и испуњавајућег је неандертално шовинистичко
размишљање. Међутим, ово је нетачно, и то не због тога што не желите да
будете женин пријатељ. Постоје фундаменталне разлике у начину на који
мушкарци и жене гледају на пријатељство у оквиру сопственог пола и начин на
који се ово преноси на концепт међуполних пријатељстава.
Једноставно постоје ограничења у погледу степена до којег пријатељство може
да се развије између мушкарца и жене. Једноставна илустрација овога је да ће у
једном тренутку ваша пријатељица постати интимна са другим мушкарцем. У
том тренутку квалитет онога што ви доживљавате као легитимно пријатељство
почиње да опада. Мора да пропадне да би њена интимна веза сазрела. На
пример, ожењен сам већ 15 година, а да сам имао чврсто пријатељство са
другом женском особом (поготово привлачном) поред своје жене, моје
интересовање за ову жену би одмах постало сумњиво као неверност. Исто је
тачно за жене које имају мушке пријатеље. Ова динамика једноставно не
постоји за истополна пријатељства јер је сексуални аспект неважан.
Разумем колико је ово очигледно, али запамтите да ми оцењујемо
карактеристике међуполних пријатељстава наспрам друштвених струја које
желе да нас убеде да су мушкарци и жене фундаментално једнаки. Према том
правилу, мушкарци би у суштини требало да буду способни да потисну свој
сексуални импулс до те мере да не би требало да он утиче на њихову
рационалну одлуку да се упусте у платонско пријатељство. Исто тако, жена
треба да буде у стању да се дистанцира од своје хипергамне природе да би
наставила потпуно асексуално пријатељство. Тако би оба пола требало зрело да
трагају за пријатељством због међусобног обогаћивања. Међутим, стварност
говори другачију причу.
Пријатељице
Све ово не значи да не можете имате женске познанике, или да морате бити
непристојни или игнорисати све жене с презиром (то је опет бинарно
размишљање), али значи да степен пријатељства које можете искусити са
женама (као мушкарац) у поређењу са истополним пријатељством ће увек бити
7
ограничен услед сексуалних разлика. Већина мушкараца ће се упустити у
пријатељство са женама које су му у почетку привлачне и које онда, наравно,
буде обојено том привлачношћу. Сада сам сигуран да ће те играти на „не у мом
случају” карту и покушати да наведете случај како сте ви изузетак од правила.
На то ћу рећи, чак и да легитимно јесте, то не прави никакву разлику. Зато што је
сама природа међуполног пријатељства УВЕК ограничена сексуалним
разликама. Чак и ако легитимно можете тврдити да ви нисте, сада или у
прошлости, били привучени вашом пријатељицом, ваше друге интимне везе ће
и даље модификовати и/или ограничавати дубину тог пријатељства.
Чак и најбоља, најасексуалнија, платонска мушко женска пријатељства ће бити
подложна ублажавању заснованом на полу. Једноставан пример је: сигуран сам
да бисте били љубоморни и сумњичави према својој девојци ако би проводила
„квалитетно време” са својим „мушким пријатељем”. То је једноставно време
проведено са другим мушкарцем који није ти, и увек ћете преиспитивати њену
жељу да радије проводи време са њим него са вама.
Имајте на уму да је такође важно размотрити како се жене односе према својим
истополним пријатељима као шаблон за своја међуполна пријатељства.
Запамтите да сваки пол користи истополни модел пријатељства на којем ће
базирати своје разумевање и очекивање од међуполног пријатељства. Мало
мушкараца има стрпљења да разлучи како жене комуницирају са својим
пријатељицама, па се одлучују за једноставан одговор који им пружа једнакост:
ми смо исти, тако да су ваши другови исти као и жене. Сваки тип који је био у
кругу пакла да буде женски „телефонски пријатељ” зна да ово није истина.
Пријатељице имају много другачију динамику пријатељства него мушкарци, али
исто тако, и путем њиховог урођеног солипсизма, она претпоставља да ће
међуполна пријатељства пратити сличан образац као онај који има са њеним
пријатељицама.
Зашто жене не би могле да очекују да се њихови мушки пријатељи приклоне
њиховом обрасцу пријатељства? У фемцентричном свету има практичног
смисла да се мушкарце ускладе са женским оквиром пријатељства. Мушкарци
ће врло лако толерисати одређена понашања и ставове пријатељица због којих
би дошло до физичког обрачуна да су их учинили мушки пријатељи. Будући да
је повластица одржавања тог пријатељства, подразумевано, у фемцентричном
оквиру, жене (генерално) не би ни помислиле да промене своје интерпретације
пријатељства да би се прилагодиле мушкој перспективи.
Избаците из главе да сте чак у тзв. „френд зони” са било којом женом. Не
постоји френд зона, постоји само празан простор између вас који сте преварени
да је девојка у ствари ваш пријатељ на равноправном нивоу као истополни
пријатељи, и вашег разумевања да чим она постане интимна са другим
мушкарцем, ваша пажња ће постати оптерећење било којој вези коју она жели
да оствари са новим сексуалним интересом због чега ће вас искључити, мада ви
то исто чините када се повежете са другом девојком.
8
Женски Вингмен
Доста ликова се држи погрешног утиска да могу да повале нешто женско преко
своје другарице. Можда чак имате легитимне примере где се то могло догодити,
али за сваки пример ја ћу вам показати девојку која би спавала са вама без
обзира на то да ли је заједничка пријатељица јамчила за вас. То пријатељство је
можда био прикладан заокрет ка проналажењу нове лепе девојке, али
међуполно пријатељство није оно које вам је омогућило секс. Девојка са којом
сте спавали вас је сматрала довољно привлачним да би спавала са вама.
Не поричем корисност „игре социјалног круга”, нити игноришем чињеницу да је
изражена пажња лепих жена добар друштвени доказ. Ради се о претпоставци
да ће вас пријатељица представити као предодређеног, потенцијалног
сексуалног партнера.
Можда мислите да је сјајан друштвени доказ да имате лепу пријатељицу која ће
вас представити својим пријатељицама као сјајног типа са којим могу да спавају.
Али жене причају. У ствари, то је оно што раде већину времена. Ваш статус
пријатеља се трансферује на њене пријатељице. Зашто? Прво, ако је она била
ваша првобитна мета која вас је претворила у ДБСД, то већ имате као
асоцијацију пријатељства. Ако би касније излазио са било којом од њених
другарица, она би знала да је она била ваш примарни интерес. Друго, под
претпоставком да имате потпуно безопасан, асексуалан, платонски почетак
вашег међуполног пријатељства, постојаће напетост од конкуренције са другим
пријатељицама. То ће резултовати тенденцијом ваше пријатељице да филтрира
ваше излагање ка оној пријатељици коју сматра најмањом претњом. Морате
узети у обзир равнотежу између ваше вредности као пријатеља/орбитера
наспрам њеног представљања вас као потенцијално интимног партнера за
њене пријатељице. Само зато што имате пријатељицу са друштвеним кругом
привлачних пријатељица, не значи да ћете добити подршку за ону за коју бисте
се најрадије одлучили.
Да бисмо завршили круг овде, све ово доводи до разумевања да ваша
пријатељица НИКАДА неће бити један од ваших пријатеља. Ова глупава идеја се
заснива на очекивању да ће ваша пријатељица имати исте интересе и исто
реаговати као и ваши мушки пријатељи. Жене никада неће бити ваш вингмен.
Један од највећих недостатака мушкараца данас је превише женског утицаја у
њиховим животима, до те мере да је постао стигма. Чувајте се момка који има
превише или се дружи само са пријатељицама. Ово може да звучи као заплет
глупих филмова, али већина жена је опрезна са момцима са толико женских
пријатеља, да доводе у питање њихову способност да буду мушкарци и да се
повежу са мушкарцима.
8
ИСКЉУЧИВАЊЕ
Растеривање магије
Жене добијају мушкарце које заслужују.
Једна ствар коју покушавам да истакнем својим лутањем по блоговима је ДА
читам чланке из различитих перспектива. Када имам времена, активно тражим
чланке са којима знам да се нећу сложити. Мислим да је сувише лако створити
навику читања само оних блогера, чланака и статистика који потврђују наше
властите ставове. Чак и у круговима у којима тежимо да се слажемо има доста
супротстављених ставова, као недавни сукоб који су водили АМП (активисти за
мушка права) против УЗ (уметника завођења), или игре против МКИСП-а
(мушкарци који иду својим путем).
Започео сам овај блог с намером да проучим разлоге зашто међуполне
друштвене и психолошке динамике еволуирају, којој функцији служе, и да
развијем непредвиђене или делотворне методе побољшања нечијег живота
користећи ове информације, што је заиста срж игре. Проблем који је својствен
овом питању, и искључивању уопште, је да често долази са здравом дозом
разочарења. Једном када отклоните опојне фантазије о сродној души и
очекивањима „срећни до краја живота”, и замените га практичнијим
разумевањем заснованим на поузданим, емпиријским објашњењима, оно што
вам остаје изгледа као нихилизам. Чак и најизбирљивији реалисти у заједници
још увек имају жељу да примене, колико год ситна била, врсту мистицизма у
процесу повезивања са другим људским бићем. Код мушкараца то може бити
нека езотерична жеља да се удружи у смислу части, интегритета и поштовања, а
са женама у смислу идеализације или предодређености.
Не кажем да је жеља за духовним повезивањем без основа, али не могу да
игноришем конфликт који постоји у његовом коегзистирању са практичношћу
онога што учимо о себи. Тек смо у последњих 30 година схватили биохемијску
природу наших емоција. Знамо да хормон као што је окситоцин изазива осећаје
поверења и подстиче неговање. Знамо да је ендорфин/допамин повезан са
осећањима занесености, пожуде и љубави и хемијски сличан хероину. Паф! Оде
магија. Разумемо женски овулациони циклус и резултујуће сексуалне
бихеjвиоралне навике које он изазивају. Само генерације касног ХХ и ХХI века
имају тај податак. Еволуциона психологија се појавила као област истраживања
последњих 15 година.
Нелагодност и разочарање
Све ово чини да смо дошли до веома неугодних схватања, посебно када људи
постану свесни друштвених шема које су успостављене да би их задржале у
реалности која је усредоточена на жене. Игра је недавна контра мера коју су
мушкарци развили како би се боље прилагодили женском примату, али је ово
било могуће само кроз напредак у комуникационим технологијама, приступу
глобалним информацијама и новој социо-психолошкој теорији. Пре ових
напредака, и са порастом феминизације од касних 60-их до касних 90-их
8
мушкарци нису имали појма о својим друштвеним тешкоћама. Од почетка
сексуалне револуције до почетка овог миленијума, западна мужевност (и
женственост) била је подвргнута највећем намерном друштвеном и
психолошком реструктурирању, коју је било која генерација икада доживела. И
то не би требало ограничавати искључиво на западну културу, јер видимо да се
овај ефекат филтрира у Азију, Јапан, чак и традиционално мужевне културе
Латинске Америке. Како се трендови са Запада шире, тако се шири и
феминизација.
Шта је мушкарцима преостало? Псеудо кривица због које треба да се стидимо
услед дела нашег прошлог „патријархата”, али што је још важније, остали су нам
трагови тог магијског размишљања. Суочени са још недефинисаном
хипергамијом, ми смо желели да још увек верујемо у мит савршене, да
поштујемо њене жеље и са циљем брака, све оно што је активно ојачавано
женским императивом. Мушкарци су били превише глупи у свом романтицизму
да би то знали. Тако је било све док се није успоставила Мета игра.
Велики и моћни Оз који је била феминизација, напокон је повукла застор. У
новом добу комуникације мушкарци могу глобално „делити белешке” и доћи
до властитих закључака, а жене вриште све јаче што смо ближи истини.
Захваљујући његовој релативној анонимности, више не постоји никаква
друштвена стигма страха од излагања о томе како се најбоље носити са женама.
Јак женски лелек који чујемо и читамо се мање тиче тренутних друштвених
импликација, а више откривања 30-годишњег социјалног програма
феминизације онаквим каквим он заиста јесте. Чак суочени са царицом без
одела, мушкарци су и даље бивали романтични, држали се магичних
асоцијација пре него што су постали свесни хипергамије која омогућава
феминизацију. Читамо заповести „буди мушко”, прихвати своје претходне
обавезе да будеш муж и вођа, али немој да заповедаш и ломиш наш дух. Док у
задњем реду нове генерације жена, 22-годишњакиње вриште „где је журка”
док мобилним телефоном сликају своје голе слике у купатилу.
Жене добијају мушкарце које заслужују. Упркос ликовању и публицитету

феминистичког тријумфализма, још увек постоји чуђење зашто су мушкарци све
мање и мање мотивисани да буду актери у женској стварности. Колико год било
тешко мушкарцима да се ослободе заблуда свог романтицизма, толико је теже
женама да прихвате своју сопствену природу у сенци експеримента
феминизације ХХ века. Оне жању вихор који је матријархат сексуалне
револуције посадио. Још је ироничније читати како се исте мајке које су
креирале ову генерацију мушкараца жале како су њихове ћерке неудате и без
деце у 35. години живота.
8
Криза идентитета
Следи одговор који сам дао момку кога сам саветовао, а мислим да је довољно
проницљив да бих га објавио овде у вези са прилично честом темом. Мислим
да ћете се сложити.
„Роло, да ли је могуће идентификовати се са женом а да не компромитујемо
себе“?
Уколико је то свестан напор са стране мушкарца, онда не.
Али покрећемо добру тему, када говоримо о „идентификовању” са женом, што
бих могао детаљније појаснити. Шта тачно „идентификовање” са женом значи?
Корен ове речи је „идентитет”, односно ко сте ви и које карактеристике,
особине и интересовања чине вашу личност. „Идентитет” је, у неку руку,
прилично субјективан и езотеричан појам, као да покушавате да дефинишете
шта је уметност. Може се тврдити да је „идентитет” оно шта год мислите да
јесте. Док сам био на факултету, моја област специјализације у бихеjвиоралној
психологији је била студија личности, и могу вам рећи да постоји доста теорија
и интерпретација тога шта чини идентитет. Међутим, један чланак са којим се
готово сви слажу је да идентитет и личност никада нису статични, већ су
подложни променама утицајних варијабли и услова. Јасна илустрација овога би
били војници који се враћају из борбе са пост-трауматским стресом, веома
препознатљивим и проверљивим обликом психозе. Ови мушкарци су
промењене индивидуе и њихови идентитети су промењени од времена када су
били подвргнути психолошкој ригорозности рата и враћања назад у нормалан
живот. Неки имају способност еластичности, то јест, враћања своје личности у
иоле нормално стање, други нажалост не. Ипак, у сваком случају промена је
била под утицајем услова и окружења.
Исто тако, већина младића подлеже сопственим личним условима и окружењу,
што се пресликава на њихове личности и идентитет. Тип који је природно добар
са женама, ће ово да одрази у свом идентитету. Млади мушкарац који не
добија редовну женску пажњу из било којих разлога ће испољавати ово стање
кроз свој идентитет. Тип који је усредсређен на сопствене амбиције одражаваће
то у сопственој личности, али за сваког, када су услови такви да се осећају
лишеним одређених искустава у животу, то ће креирати конфликт између
прошлог идентитета и мењања, или стварања новог да би се задовољила
потреба за овим искуством. Повежите ово са природном
хемијском/хормонском жељом за сексуалним искуством и можете видети
колики утицај има лишавање.
Превише младих мушкараца и даље мисле да би они, како би добили женску
интимност коју желе, нужно требало да постану више као циљ њихове жеље. У
суштини, они обликују своју личност како би се више поклапали са том девојком.
Тако видимо примере мушкараца који угрожавају своје личне интересе како би
се прилагодили интересима жене са којом желе да остваре интимност (тј. секс).
Сви знамо стару изреку које су жене свесне, „мушкарци су спремни да ураде све
да би повалили нешто”. Ово ни у ком случају није ограничено на промену
8
њихових идентитета или чак услова. Често мушкарци изаберу факултет на
основу тога колико девојака похађа тај универзитет пре него академским
стандардима који би више одговарали њиховим амбицијама, или чак изаберу
факултет да би боље одржали постојећи однос са девојком, факултет који је она
одабрала, а мушкарац пратио. Да би оправдао ове изборе он ће променити свој
идентитет и личност и створити рационализације и нове менталне шеме како би
ову одлуку оправдао. То постаје заштита ега за одлуку за коју он зна, на неком
нивоу, да је донесена за њега.
Ово је само један од очигледних примера ове идентификације, док постоје
хиљаде суптилнијих које мушкарци (и жене) представљају као друштвене
обичаје. Тип заглављен у „френд зони“ који је добио ДБСД одговор када је
покушао да постане интиман са својом метом, радо ће је слушати како дроби
сатима на телефону да би открио како да боље промени себе како би више
одговарао њеним условима за прихватање интимности. Он је спреман да
„промени мишљење” чак и по питању својих личних уверења како би се боље
уклопио у оно што сматра критеријумом за компатибилност са њом. Овој је
компромис идентитета: фундаментална и добровољна промена своје личности
како би се постигло прихватање од стране другог. Када смо директно и
отворено суочени са овом врстом изазова у наша веровања ми се природно
повучемо. Ви сте самостална особа и бунили бисте се да вам послодавац или
родитељи кажу за кога да гласате (политичко уверење), али када је у питању
личност и сексуални интерес, запањујуће је видети границе онога шта су
мушкарци (и у одређеној мери жене) спремни да добровољно ураде.
Мушкарци ће сматрати да је идеја везе на даљину повољан аранжман, чак иако
се интимност никада није догодила зато што постоји потенцијал те интимности.
Ти исти момци ће се давати свакојака оправдања која могу да смисле зашто је
„њихова веза другачија” и да они „верују” да „љубав побеђује све”, само да би
дошли до пуног круга када он или она учини превару или раскине. Тада се
мушкарац враћа свом претходном (иако мисли новом) разумевању да су ВНД у
ствари лоша ствар. Његов идентитет се изменио, а онда је дошло до још једне
промене како би се лакше прилагодио новој ситуацији.
Међутим, он се никада није искрено променио нити веровао у то од самог
почетка. Да су ови момци полагали тест на полиграфу у то време они би сигурно
положили ако би били упитани да ли су то стварно прихватили као истину.
Мушкарци ће чинити оно што дедуктивно решава проблем и у томе они следе
само проповеднике прагматизма. „Потребан ми је секс + жене имају секс који
желим + морам открити шта жене желе да би ми дале секс + питај жене + жене
желе ТО = ја ћу урадити ТО да бих добио секс и изменићу свој идентитет да бих
се боље прилагодио ТОМЕ.” Требало би да буде тако лако, али је то ретко случај
зато што жене често нису сигурне шта је заправо ТО, или је ТО подложно
сталним променама у зависности од њених услова.
Сада, након свега овога, да ли је могуће да мушкарац и жена у ствари деле
истинске заједничке интересе? Наравно. Ви заиста можете наћи савршено лепу
жену која воли Формулу 1 или фудбал исто колико и ви. Можете наћи жену која
вам се свиђа, а која искрено дели вашу страст према пецању. Није неуобичајено
да делите заједничка интересовања, али када мењате своја интересовања да би
8
остварили бољу повезаност је сиљење. Овакво утврђивање истинских и
новостворених интереса је тражење длаке у јајету. Лично сам саветовао момке
који су буквално променили каријеру да би могли да удовоље девојци која им
се свиђала. Знам мушкарце који су се преселили хиљадама километара да би
живели ближе жени која никада није узвратила интересовање, али су наставили
да покушавају да се идентификују са њом. Знам 65-годишње мушкарце који су у
браку 40 година који чак и након остварене интимности покушавају да се
идентификују са својом женом, јер су интернализовали овај компромис
идентитета као стандард за добијање секса од ње. Њена очекивања од његa
постала су његов идентитет, и у 65-ој ова ментална шема постала је толики део
његовог ега да га ниједна количина расветљавања не може убедити у супротно.
Најироничнија ствар у вези са овом „кризом идентитета” је да је женама
најнепривлачнија ствар мушкарац који је вољан да компромитује било који део
свог идентитета како би подишао њој, а још мање потпуно га променио. Жене
природно привлачи мужевна независност јер представља веома јак знак
сигурности и потенцијала да њој (и деци коју може имати)обезбеди сигурност.
Жене не желе мушкарца који ће чинити све што она каже, зато што ово шаље
поруку да овај мушкарац може бити купљен чак и самим проспектом
сексуалног сусрета. Зашто би то били индикација било чега вишег од
несигурности и мањка самопоуздања? Жене желе да им се каже „не”, и
константно тестирају мушкарца да јој то каже (такозвани шит тестови), да би
себи потврдиле да су направиле прави избор (чак и у браку) са мушкарцем који
може да држи свој сексуални импулс на чекању (знајући колико је тај импулс
јак код мушкараца) да би остварио своје сопствене интересе, уверења и
амбиције. То индиректно комуницира да његови циљеви и одлучност
надјачавају њену једину моћ коју она има над њим, а то је њена сексуалност. То
је човек који је НАГРАДА, „велики улов”, мушкарац за кога вреди да се такмичи
са другим женама.
8
Девојке из снова и деца са динамитом
„Самољубље није тако низак грех к’о што је то кад човек сам себе
потцењује.” - Хенри V
Понос је ствар која често збуњује људе. Здраво је бити поносан на себе, бити
поносан на своја достигнућа. То је прави извор самопоуздања. Скромност је
диван квалитет, немојте ме погрешно схватити, али скромност је једино
искрена када је човек сигуран у своје способности. Једино скроман човек може
да се не упусти у борбу за коју зна да би је добио, али бира да не буде део ње.
Скромност је генерално самозадовољавајућa, зато што је други ретко цене као
скромност (осим оних који су упознати са вашим способностима) и не виде је
као кукавичлук или у најбољем случају мањак самопоуздања. Понос често
изгледа арогантно зато што људи са мањим достигнућима постају завидни, а
људи са вишим достигнућима не виде ваша на исти начин као ви. Важно је да
не изгледате савршено, али је исто важно да не изгледате као бескичмењак.
Сасвим је друга ствар да будете поносни. Овде долази до прекида везе са
већином ПФЛ-ова, поготову оних са јаким улагањима у его код морала,
витештва, части, итд. ПФЛ се сублимира, умањује себе из погрешног уверења да
ће га та идеологија издвојити из стада, учинити га „да није као други мушкарци”.
Он погрешно верује да је јединствен када је он у ствари део већине. Зашто? Све
што треба да урадите да бисте добили одговор је да погледате најчешће теме
на форуму које покрећу момци који су тек открили заједницу.
Не сумњам да постоје типови који иду од нуле до УЗ-а, али то су ретки изузеци.
Момци не претражују форуме и блогове зато што добијају превише пичке.
Претражују их зато што оно што су они до сада радили није дало жељене
резултате. Када размислите о томе, они су радили тачно оно због чега Игра бива
критикована: функционисали су на основу сценарија. Волимо да истакнемо
недостатке у аутономном придржавању сценарија у вези са УЗ техникама;
постајеш друштвени робот, ниси „то што јеси”. Али са супротне стране, оно што
сада радите или што сте до сада радили као ПФЛ (бета игра) је такође сценарио.
Једина разлика, што је далеко подмуклије, је да су они интернализовали ове
ПФЛ „сценарије” којим их је друштво у целини условило као своја лична
улагања током целог живота.
Шта се догађа након што одбаците ПФЛ начин размишљања због сопственог
интереса,? Вероватно почињете да увиђате резултате. Можете се смувати са
женама вишег калибра које вам раније нису биле доступне, а све што је било
потребно је да замените ваше млакоњско понашање и менталитет
самопоуздањем и сопственим приоритетом. Можда сте се осећали као сероња,
људи су можда причали да сте се променили или постали огорчени, или да се
претварате да сте нешто што нисте, али не можете се поништити резултате.
Један од највећих проблема УЗ идеала је да не чини ништа да реши основни
проблем ПФЛ-изма (у недостатку бољег термина). ПФЛ-ови не желе да престану
да буду ПФЛ-ови. Углавном, они желе да се њихова ЈЕДИНАитис (или „девојка
из снова”) смува са њима дугорочно, а затим да се врате у удобност „онога што
8
јесу”. У „Игри”, аутора Нила Штрауса, се чак и Мистери (један од оснивача игре),
са свим својим умећем, срозава у гранично суицидалног млакоњу када схвати
да његова УЗ сценарија не помажу у дугој вези са Каћом (његова ЈЕДИНАитис).
Најозлоглашенији уметник завођења у модерној историји је и даље ПФЛ, зато
што није убио тај менталитет, ту ПФЛ интернализацију, то јест, није убио свог
унутрашњег ПФЛ-а.
Још једна веома честа појава је „реформисани” ПФЛ који напредује ка томе да
буде бољи у игри, и као резултат добије своју „девојку из снова”, само да би је
изгубио када се врати у оквир ПФЛ-а када буде у вези са њом. Нисам велики
обожавалац Роса Џефриса, али једном је рекао нешто веома дубоко. Рекао је да
је подучавање вештина УЗ овим млакоњама као да дајеш динамит деци. Ово је
вероватно тачније него што је мислио, зато што је потенцијал за катастрофу
далеко већи. Већина мушкараца жели ту магичну формулу која ће им донети
девојку, али то не чини ништа да их припреми за ту идиличну дугу везу о којој је
њихова бета природа толико дуго маштала. Они не постају мушкарци, они
постају деца са динамитом. Дакле, јесмо ли заиста изненађени када тип који
коначно задобије своју девојку из снова као резултат учења игре, постане
очајан и суицидалан када изгуби „најбољу ствар коју је икада имао” када га она
напусти? Да ли смо шокирани када се испостави да његова ЈЕДИНАитис девојка
има ГПЛ (гранични поремећај личности), а све његове животне амбиције оду
низ сливник јер није био припремљен да се носи са дугом везом након Игре.
Проблем са употребом само УЗ вештина да би се добила девојка је у томе што
се користи да би се добила БИЛО КОЈА девојка. Не постоји процес провере,
разборитости која се подучава као део технике. ПФЛ-ови су толико
импресионирани њиховом новооткривеним УЗ самопоуздањем и мувањем
лепших жена, привлачењем старих девојака из френд зоне, или уопште
задобијањем жена, да немају никакву мотивацију да мисле о томе са ким би
требало да буду. Они су неспремни за емоционално манипулативне жене, а
нарочито када су лепше од било које са којом су били раније. Они су опседнути.
Они предвидљиво добијају ЈЕДИНАитис, и развијају ЈЕДИНАитис до екстремних
граница да могу постати суицидални због жене коју раније нису могли да
привуку.
Вештине уметности завођења су алати, и то вредни, али усвајање менталитета
позитивне мушкости припрема ПФЛ-а за нешто више. ПФЛ мора да се опрости
од дубоких друштвених и психолошких шема. Он треба да се одучи од
самозаваравања којим је условљен да интернализује своју личност. Давање
умећа игре ПФЛ-у пре него што се ова транзиција догоди само га осуђује на
разочарење и очај у дугој вези. Важнија лекција је да одбаци тај стари, бета,
начин размишљања, док у исто време разумева алате и технике у примени
новог, самоувереног, позитивно мушког начина размишљања.
8
Убиј Бету у себи
Рационални читалац Пол је недавно тражио мој савет, а ово испод је најчешће
питање за савет које добијам:
„Прочитао сам твој блог у потпуности, и мој највећи проблем је, како да
убијем бету? За сваку девојку са којом спавам, или са којом се само зезам,
развијем осећања. Чак иако је био само секс на једно вече или је девојка варала
свог момка са мном. Као да немам самоконтролу; као да сам девојка која
размишља о сваком типу са којим је спавала.“
Волео бих када бих имао дефинитиван одговор за Пола. Када бих могао да
направим неки постепени програм, универзални шаблон који би сви мушкарци
могли да прате да би убили бету. Тада бих био богатији него што могу да
замислим. Баш као што сам рекао у вези са алфа Будом, ако бих могао да нађем
начин да произведем бочице са есенцијом алфе, био бих богат до краја живота.
Права истина је да нема једноставног одговора, зато што су услови сваког
човека посебни. Да, постоје заједнички корени њиховим проблемима и
заједнички начини размишљања који се формирају као резултат покушаја да
формулишу успешне сексуалне стратегије (бета игра) унутар женског Матрикса,
али поништавање ових менталних шема и стварање боље и функционалније
сексуалне стратегије је јединствен процес за сваког појединца.
Осећам да је ово главни разлог зашто се игра не схвата озбиљно колико би
требало. Она захтева доста рада на самоанализи, затим стварања стратегије за
преобликовања себе. Један од разлога зашто гуруи уметности завођења и
полубогови Игре последње деценије изгледају тако јефтино, као препродавци
магле, је зато што не узимају у обзир степен персонализације која је потребна
да би се убио унутрашњи бета са којом момци пре или касније морају да се
суоче. То је елемент интернализоване Игре који људи који организују семинаре
не желе да спомињу зато што ваш степен успеха, у ствари како и мерите успех, у
потпуности зависи од вас. Смувати рибе које нисте могли раније продаје
ДиВиДи-јеве. Рад на промени ваше личности је много теже продати. Ако икада
прођете кроз одељак са књигама за самопомоћ у библиотеци и запитате се
зашто је објављено толико књига из те области, разлог је управо следећа
динамике: спровођење фундаменталне промене у нечијем животу захтева
напор за који мало људи има стрпљења или истрајност.
Дакле, имајући све ово на уму, дозволите ми да кажем да немам мапу за вас.
Свако ко вам говори да има, вам продаје нешто. Међутим, ја ћу покушати да вас
упутим у правом смеру. Не могу да кажем шта ће успети, то морате да откријете
сами, али имајте на уму да је мењање себе процес који захтева време. Чак и
момцима којима је лакше да интернализују Игру, то и даље представља процес.
Ја волим да видим себе као блажег алфу (по Роисијевој мери), али то не значи
да се повремено не спотичем. Ово је оно што мислим под процесом. Нећете
бити непробојни и проћи сваки шит тест који се баци пред вас, али будите
охрабрени тиме што ћете научити шта сте урадили погрешно и исправити
следећи пут. Не постоји тренутак великог обавештења да сте постали алфа, или
ако вам се не свиђа тај појам, не постоји дефинитивна тачка у којој сте
8
интернализовали Игру. Не добијате никакав сертификат завршетка Игре.
Међутим, можете променити свој начин размишљања, и тај процес је увек у
току.
Знање је пола битке
Ако заиста постоји први корак у интернализацији онда он полази од
образовања. То је заправо један од најтежих задатака. Ако сте читалац мог
блога, или сте барем периферно свесни Игре као концепта, ово може звучати
прилично очигледно, али запамтите да постоји цели свет мушкараца који су још
увек прикључени на Матрикс. Само мали део њих ће бити подложан
разматрању Игре и позитивне мушкости, а још мање ће видети вредност у томе.
Из наше перспективе то изгледа као курс, читамо књиге или блогове,
упознајемо се са концептима, бирамо шта би могло да функционише,
експериментишемо са идејама, процењујемо њихову исправност и усвајамо их
или одбацујемо. Међутим, шта је очигледно онима који су искључени изгледа
као богохуљење онима који су прикључени.
Ваше „образовање” не престаје када се искључите. У ствари, тврдим да је
битније интернализовати нови начин размишљања сада када спроводите доста
ствари у пракси. Једна ствар на коју подсећам момке који желе да поврате
црвену пилулу је да нема повратка. Пуно фрустрираних момака који открију
Игру и не успеју да је примене зато што им недостаје друштвена вештина или су
били убеђени да је УЗ лагана магична формула да спавају са девојком својих
снова, теже да се врате назад у удобну љуску некадашњег непознавања
међуполне друштвене динамике. А онда открију да нема повратка. Они виде
истину у ономе за шта су били слепи где год се окрену. Друштвене интеракције,
феминизација, све оно чиме су били условљени да прихвате као нормално, све
их то суптилно подсећа на истину коју покушавају да избегну и мрзе је. Постају
непријатељски настројени према истини.
Ово додајем јер је веома реална опасност да момци изврше транзицију ка
интернализацији позитивне мушкости. У истом погледу како сте ви сада постали
(или треба да постанете) осетљивији према истинама игре и реализма
искључености у ком се сада налазите. Постоји полазна тачка од онога што сте
сматрали нормалним, до увиђања знакова око вас. Једноставна илустрација је
размишљање о било ком питању које се тиче родних односа у медијима.
Послушајте песму, погледајте серију, начујте конверзацију у кафићу и
схватићете колико сте окружени основним претпоставкама културе која је
преобликована женским приматом. Разумевање вашег положаја у свему овоме
је од кључног значаја за интернализацију новог начина размишљања и
назадовања у стари оквир размишљања.
Вежбање промене
Требало би да буде очигледно да је од суштинског значаја да примените оно
што сте овде увидели као нову истину. Потребно је да изађете с интернета и
тестирате теорије које научите овде и на другим местима. Било да то значи да
ћете да се мувате по клубовима, заузмете нови став са својом супругом, или чак
са женама са којима се носите на послу, све је на вама. Најтежи део
практиковања промене је почетни шок због преиспитивања ваше промене од
9
стране ваших познаника. Ако бисте се преселили у нови град, и комплетно
променили свој социјални круг и играли улогу алфа сероње, нико не би ништа
рекао. Међутим, направите радикалну промену у вашој личности и за оне који
су вас познавали годинама бићете позер који „покушава да буде нешто што
није.”
Људским бићима је потребна предвидљивост. Она им даје осећај контроле над
другима. Када промените себе, или ако нека спољња сила промени вашу
личност, то је претња тој предвидљивости, тако да је логично да други покушају
да нас врате где смо били. Посрамљивање је природна тактика жена, али
притисак увек врше да би вас вратиле у њихов оквир. То је у суштини претња
како је оне тумаче, као преузимање оквира. Учините промену одједном и
људи ће вас оптужити да је ваша промена неискрена реакција на то што сто
повређени. Чините је суптилно и упорно током одређеног периода и људи ће
бити спремнији да прихвате промену као истиниту. Увек инсистирајте на
промени, али никада пребрзо.
Ово је важно запамтити јер ће ваши пријатељи бити ваш највећи извор сумње у
овој трансформацији. Можда мисле добро, али разумите, намера потиче од
жеље да виде нормалност, не ваше најбоље интересе. Први пут када стара
пријатељица са којом сте имали нешто назове новог Вас „сероњом”, је шок за
систем. То је увек удар на старог Вас који жели да исправи ствари, али ћете
морати да се одупрете импулсу да се увредите. Тешко је рећи „да, ја сам
сероња” на поносан начин када је ваше читаво животно учење засновано на
томе да не увредите друге, а поготову не девојке са којим желите да спавате. То
је контраинтиутивно бети у вама. Колико год садистички звучало, ви ћете
доследно више бити награђивани за своју способност да индиректно увредите
жене са којима желите да будете, а унутрашњи сукоб који се ствара између бета
вас и алфа пупољка је најтежи део с којим треба да се помирите. Ово је место
где већина момака не успе у транзицији, и то је првенствено због неувежбане
способности да задрже своје емоције под контролом.
Естетика против друштвених робота
Ово ће звучати супротно свему што вас је научило феминистичко условљавање,
али мушкарци су прави романтици, жене су једноставно средства за тај ретко
цењени романтицизам. Једна од највећих замерки коју је феминистичка
пост-сексуална револуција имала према мушкарцима је нека унапред
припремљена идеја да мушкарци нису у додиру са својом женском страном.
Ми смо „ван додира са својим осећањима”. Нека је заувек проклет Карл Јунг
због убеђивања популарне културе да сваки пол има једнаке, али неизражене
мере женских и мушких енергија. Западна култура је била толико засићена
Јунговим теоријама да их не препознајемо као такве. Постаје нормализовано
веровање да је идеална држава бесполно, андрогино друштво.
Гунђање на страну, све до последњих 50 година, мушкарци су били ти који су
имали више самоконтроле по питању емоција. Управо та резервисаност је
чинила мушкарце привлачнијим женама. Било као енигматични песници и
уметници које покушавају да провале, или природни стоици чији је сваки
мерени израз осећања догађај сам по себи, мушка класична резервисаност и
9
емотивна неприступачност су чинили жене заинтересованијим за мушкарце. У
савременом друштву, мушкарци су охрабрени да се изражавају кроз примарни
начин приступа женској интимности, у суштини убијајући сваку мистерију која
треба да се открије, разоткривајући се у потпуности. На страну полне разлике у
мозгу, моје мишљење је да су мушкарци кроз еволуцију развили суздржани
израз емоција, не због неке незреле несигурности, већ због тога што је тако
доследно изазивао интерес код жена.
Не толико у овом добу. У свакој прилици, момци и мушкарци су условљени да
мисле да је емотивна експресија средство за решавање проблема. Да
мушкарци не плачу је било уведено са сврхом. Незаштићена и лако изражена
емоција је женска особина. Није да мушкарци треба да постану друштвени
роботи, умртвљени за све осим за најјаче емоције. Међутим, постало је
нормално да израз постане јефтин због пречесте употребе. Мушку емоцију
треба ретко даривати као поклон оним женама које углавном не умеју да је
цене за оно шта она јесте.
Одучите се од свега што сте научили
Веома је тешко за бета мушкарца, условљаваног толико дуго да буде емотивно
доступан, да искључи емоције. Добра вест је да вам не предлажем да то
урадите, ја вам само предлажем да се одучите од олаког развијања емотивних
сентимената. Лако је постати хладан зато што сте били повређени, много је
тежи задатак да се емотивност потисне где треба када се осећате тако. Наше
емоције нас чине људима. То је битно да се прихвати, али је једнако важно да
увидите како се оне могу искористити против вас. Морате да се одучите од
разлога због којих сте лако емотивни. Можда су они резултат напуштања, а
можда и намерног условљавања током вашег одгоја.
Сећате се часова вожње, када сте учени да током клизања на леду исправите
точкове да буду у равни са путем? Када се возимо и проклизимо на леду, наш
природни импулс је да нагазимо на кочницу или још горе, окренемо волан у
правцу проклизавања. Наш инстинкт за преживљавање нам говори да урадимо
то, али само погоршава већ несигурну ситуацију. Међутим, када смо научени, и
када вежбамо да не стискамо кочницу и исправљамо волан, често нам то
постане аутоматска реакција, помоћу које избегнемо катастрофу и безбедно
наставимо даље.
Морате да се одучите од старог понашања и условите нова како бисте
исправили свој курс. Ово захтева вежбу и понављање, чак и када се суочите са
условима где импулсивно мислите да треба другачије да реагујете. Не постоји
замена за истрајност.
Промена свести о себи је први корак. Ово је заправо најтеже за мушкарце јер
већина не жели да мисли да треба да интернализује нови начин размишљања о
себи. Мртвило, у већини случајева, може бити разлог зашто већина момака не
жели да се промени. Много је лакше креирати разлоге зашто су срећни у свом
садашњем стању него се критички суочити и покренути истинску промену.
На жалост, не могу вам дати неки стандардизовани програм који ће вам помоћи
да се магично претворите у мушкарца какав би желели да будете. Само ви
9
можете одредити тај правац. Али рећи ћу вам следеће: мушкарац какав желите
да постанете захтева да предузмете нешто. Заставице ваших циљева ће се увек
удаљавати од вас, и то је добра ствар. То је оно што нас инспирише да растемо,
сазревамо и развијамо капацитет да превазилазимо изазове. Међутим, све ово
захтева да се покренемо.
Можете да проучите све савете и исцедите мудрост из овог блога и заједнице
генерално, али то неће ништа значити ако нешто не предузмете. Не могу да се
присетим свих момака које сам саветовао, давајући им све врсте савета и
охрабрујући их да их примене, да би се они касније жалили како немају
мотивацију. Често је потребно неко трауматично искуство или да изгубе све и да
остану без ичега да би мрднули дупетом и постали нешто више.
Не сматрам себе мотивационим говорником, али у једном тренутку морате да
прескочите понор и да промените свест о себи.
Уважавање
Имам фантастичан брак већ преко 17 година, али нећу да ублажавам чињенице
да брак укључује жртвовања која мењају живот мушкарца, а које жене никада
неће у потпуности разумети или ценити. Ја нисам против брака. Ја сам против
брака који је неинформисан, вођен ЈЕДИНАитисом, који изазива стид, који је
осуђен на банкрот и који оштети децу за читав живот.
Жена вас воли када вас узима здраво за готово. То звучи чудно, знам, али када
вам не подилази и када сте у десетој години брака и када је то део свакодневне
комуникације. „Ок, волим те, ћао” је крај сваког телефонског разговора. Не
размишљате о томе, јер не морате. Ако постављате питање „како знате када вас
воли?” не капирате. Само онда када је блискост и редовна удобност уклоњена,
она може да је цени. Једном када се успостави заједништво у љубави, жене ће
је ретко изражавати отворено, у ствари израз ће бити оно што се очекује од вас,
тако да је морате тражити индиректно.
Сва романтична срања која прочитате на честитки за дан заљубљених или за
вашу годишњицу је написао неко други. И док је лепо имати повремене гестове
уважавања, важније је да видите шуму од дрвета. Не рачунају се појединачни
чинови пажње већ све оно што обоје радите на свакодневној основи. Оно што
вас двоје заједно радите након три стоте здјеле зобене каше у суботу ујутру, а
ваша деца се туку око даљинског док разговарате око плаћања рачуна и како
треба да се покоси травњак је оно што дефинише љубав и брак. Да, управо
ствари о којим никада не бисте мислили док сте је мували или подизали у
хијерархији вртења тањира.
Ово је брак, не нужно досадан (али чешће јесте него што није), али обичан.
Нормалан, уобичајен, или такав постаје. Размислите колико људи који су
живели, венчали се и умрли на планети земљи који су радили исте ствари као и
ви. То је прави тест брака са којим се нико ко га није искусио не може
поистоветити. Срећна „Опра Винфри” идеја је да морате „освежити” ствари. Али
чак и након вечери освежавања, док је секси доњи веш још увек у корпи за
рубље, а ви сутрадан купите децу која су преспавала код њене сестре, враћате
се свакодневном браку који сте увек имали. Ово су ствари које вам нико не
9
говори када вам продају причу о браку. Онај „шта сада?” осећај који долази
непосредно након што сте нашли ону праву коју сте тражили, или „урадили
праву ствар” и оженили се зато што је она постала религиозна НАКОН што сте
имали маратонски секс пуна три месеца и нисте желели да абортира (и не, није
се ово мени догодило).
Уважавање
Мислим да је оно чиме се већина мушкараца заварава то да ће бити цењени
због жртава које су поднели. Научите ово сада: Нећете. Не можете, јер жене у
основи немају способност да у потпуности схвате, још мање да цене жртве које
мушкарац подноси да би олакшао њену стварност. Чак и најпросветљенија,
захвална жена коју знате и даље функционише у фемцентричној стварности.
Мушкарци који чине личне жртве које су потребне за част, поштовање и љубав
су уобичајена појава. То је била твоја обавеза. Одупрео си се искушењу и ниси
преварио жену са згодном секретарицом која те је мувала? То је била твоја
обавеза. Твоје одговорности у одржавању брака, куће, породице итд. су
уобичајене. Оне се једино цене у њиховом одсуству.
То је тоталитет фемцентричне стварности. Мушкарци само постоје да олакшају
женску стварност, и сваки мушкарац који оспорава ово (или чак анализира
његове аспекте) није „мушкарац”. То је једноставно тако. Чак и најегоистичније
говедо међу мушкарцима је и даље у обавези према женском императиву у
томе што је он дефинисан као побуњеник јер се не придржава уобичајених
пракси „мушкараца” у женској дефинисаној стварности. И иронично, управо ово
говедо жене цене више од оних мушкараца који се придржавају тих пракси.
Концепт цењења се уклапа у много других аспеката међуполних односа.
На пример, претпоставимо за тренутак да се 40-огодишњи мушкарац са
опцијама определи да „уради праву ствар” и започне везу са женом својих
година. Да ли би он био цењен за то што је у суштини подарио овој жени нови
живот? Или је то било очекивано од њега да уради?
Да ли ће човек који ожени самохрану мајку и помогне у родитељском улагању
детета другог човека бити више цењен за то што је урадио? Да ли би то био
фактор у женској процени његовог карактера или би то било виђено као нешто
што се очекује од мушкарца? Питање цењења је права дилема за витеза на
белом коњу.
9
Везе не захтевају рад
„Блискост изазива презир”..., и медиокритет и рутина и баналност и

уобичајеност, што је разлог зашто многи бракови заврше у канти за смеће.
Мушкарци и жене одустану од себе.
Изрека да „везе захтевају рад” је друштвена конвенција. Колико често чујете
мушкарце да говоре ове ствари? Ово се филтрирало у популарну свест чак и код
мушкараца. За мушкарце у вези који прате ову изреку бих рекао да су они ти
који „раде” за жене које им дају „оцене”, да се тако изразим. А слободни
мушкарци који се слажу са овом митологијом су били условљени да верују да је
ово случај у дугој вези са женама. Ово је укорењено у погрешном уверењу да
мушки поступци и жртвовања могу бити цењени од стране жена.
Која би била најбоља метода да мушкарац испуни женине идеализације
савршеног партнера (колико год уврнута и загугуљена ова дефиниција била за
њу)? Жене обожавају да „поправљају”. „Он би био тако сјајан тип када би само
________.” Или ће рећи „радим на њему.” Када условљавање пређе из „радим
на њему” у „радимо на нашој вези” је тренутак када је он интернализовао њену
контролу оквира. Одатле потиче митологија „на вези се ради“. Колико често је
жена та која мора да „ради” на вези? И ако то јесте она, терминологија везе и
асоцијације се мењају. Рад подразумева да мушкарац боље усаглашава свој
идентитет са њеном идеалном везом, да се боље уклопи у фемцентричну
реалност. А који је бољи начин да се то иницира него да га психолошки
условимо да жели да постане њен идеал, чак и пре него што ју је икада упознао
или био у вези са њом?
Убице снова
Жене би требало да буду комплементарне мушкарчевом животу, а никад
средиште његовог живота.
Колико је уобичајено данас бити у браку или се венчавати пре него што
остваримо било који од наших потенцијала. Сви чланци које сам прочитао о
жаљењу на нову генерацију тромих незрелих мушкараца коју смо наследили, су
другачији од оног са чим се сусрећем када разговарам са мушкарцима које
консултујем. Оно шта они желе је довољно знања Игре да би се повезали са
девојком из снова и опустили у блажену бета чауру моногамије. Они желе да се
посвете. Животно ПФЛ психолошко условљавање чини ово посвећивање
хитним.
Не престаје да ме задивљује када причам са момцима у двадесетим годинама
који покушавају да ме задиве својом независношћу у свакој другој области
живота, али су они исти људи који су спремни да ограниче ту независност и
амбицију у размену за женску интимност. Превише су жељни да набаце лисице
моногамије, пре него да развију себе у мушкарце од амбиције и страсти са
којима жене желе природно да буду повезане.
Истина је, међутим, да што дуже останете без обавезе, више вам се прилика
указује. Мудрији мушкарци од мене су рекли да су жене убице снова, и док се
9
са овим слажем, ово је више због мушкараца и њиховог саучесништва и апатије,
него због неке велике женске завере.
У ствари је у најбољем интересу жена да се не вежете за њих из разних разлога.
Разумем како контраинтиутивно ово звучи, али то што сте тако лако доступни
умањује вашу вредност као робе. Оскудица увећава вредност, поготову када је
разлог те оскудице нешто што служи нечијем интересу (у овом случају њеном).
Мушкарац у средњим двадесетим који гања своју амбицију да постане адвокат
или студент медицине који стажира и проводи дуге сате у болници са тежњом
да постане доктор је ометен и оптерећен компликацијама које одржавање
моногамне везе захтева од њега. Његово време и напор треба да буде
примењено на постизање његових циљева да постане мушкарац још веће
вредности, не само у финансијском смислу већ и за његово сопствено
просвећивање и самопоуздање. Непотребно је рећи да ограничења и обавезе
које захтева одржавање моногамног односа, како временски тако и емотивно,
отежава остваривање ових амбиција.
Обично промовишем идеју да мушкарци треба да буду сексуално и емотивно
неекслузивни до тридесете године, али ово је минимална старост. Мислим да
35 боље служи мушкарцима. Важност тога да мушкарац сазре у својој каријери,
амбицијама и страстима, личности, његовој способности да боље процени
карактер, уопштено разумевање понашања и мотивација, итд. је да он постаје
вреднији најпожељнијим женама и због тога ужива бољу прилику у овом
погледу. Женска сексуална вредност опада са годинама, а то представља
равнотежу која иде у корист мушкарца који сазрева. Мушкарци који ово схвате
на време и разумеју да се своје унапређење у овом тренутку исплати у
будућности, док још увек уживају (и уче од) прилике које долазе од тога што су
неекслузивни и непосвећени вези чине га мушкарцем за којег ће се жене
такмичити дугорочно.
У средњим двадесетим сте на врху вашег потенцијала у односу на правац на
који ћете усмерити живот. Овим нећу створити пријатеље, али оно због чега
пиздим код серијских моногамиста је неизречено жаљење због преузетих
одговорности и обавеза које моногамија захтева, пре него што су разумели свој
потенцијал.
Ако сте слободни у 35-ој са умереном количином личног успеха, ви сте предмет
зависти мушког света зато што поседујете два највреднија ресурса која већина
мушкараца ваших година или старији статистичке не поседује: време и слободу.
Ја вам завидим. Ви сте слободни од окова одговорности и обавеза са којима се
свакодневно бори већина мушкараца ваших година који су у браку, дугим
везама, са децом или се опорављају од развода. Без икакве намере ви сте у
таквој позицији да можете отићи у било којем правцу без разматрања какав ће
то утицај имати на неког осим вас самих. Многи други мушкарци, у
најидеалнијим везама, немају овај луксуз.
Када размислите о свим обавезама које се захтевају од данашњих мушкараца и
жена, ви сте добили на лутрији! Једном су ме упитали шта бих купио када новац
не би био проблем, рекао сам време. Моћ нису финансијска средства, статус
или утицај над другима, моћ је степен контроле над сопственим животом, и у
9
том тренутку ви сте моћни. Верујте ми, ово је добро колико то може бити, а и
још боље је што сте довољно стари да разумете и цените оно шта се стварно
дешава.
Жене су сада за вас оштећена роба? Па шта? Имате слободу да испробавате
узорке неселективно или пробирљиво ако желите. Не можете наћи девојку за
дугу везу? Зашто ће вам? Пустите њу да пронађе вас! Бојите се да ћете
завршити стари и усамљени? Ја бих се бојао да завршим толико паралисан
страхом од самоће, да бих се задовољио животним веком контролишуће беде у
браку без страсти.
Ја сам следбеник „изгради себе и оне ће доћи” школе мисли по овом питању.
Жене би требало да буду комплементарне мушкарчевом животу, а никад његов
животни фокус.
Да ли је боље изабрати пут мањег отпора да би се дошло до идеализоване,
префабриковане интимности или се развијати и добијати исту интимност?
Истина, у оба случаја је жена стављена у фокус човековог живота, и ово је
позиција која ће у почетку бити драга женама, али их на крају гуши. Жене желе
да „желе” свог мушкарца. Жене желе оног мушкарца који други мушкарци желе
да буду, а друге жене желе да јебу. Она не жели роба њене интимности зато
што ово ставља њу у мушку улогу. Радије, она жели одлучног зрелог мушкараца
који има самопоуздања да јој одбруси, да јој каже „не”, у корист своје амбиције
и страсти јер ово служи двема сврхама. Прво, он ауторитативно одређује свој
правац и развој као примарну ствар, од чега ће она и њена деца имати користи.
Друго, ставља је у позицију да јури за њим, у суштини његове легитимне
амбиције и страсти постају „друга жена” са којом се она такмичи за његову
пажњу.
Обратите пажњу да сам овде навео „легитимне” амбиције. Жена која је у вези
са студентом права или стажистом који има потенцијал да постане адвокат или
доктор има прилично солидну опкладу за будућу сигурност. Уметник или
музичар, ма колико био талентован или посвећен својим страстима, само ће
бити виђен као користан ако може да докаже своју способност бирања жена.
Међутим, овоме може бити противтежа усмереност ка једном циљу, опет, са
одабраним женама које имају способност да то схвате. С овим реченим,
размислите о типу који је изабрао да буде водинсталатер или аутомеханичар
као свој позив. Најбољи водинсталатер на свету може само мало напредовати,
осим ако не сања да покрене свој бизнис.
Све ово је ограничено односом мушкарца према супротном полу. Жене су
убице снова. Не зато што оне имају такву агенду, већ зато што су мушкарци
превише спремни да жртвују све своје амбиције за редован секс и због
одговорности које жене прикаче овоме.
Дакле, да, боље је да развијете себе него да одете линијом мањег отпора. То не
значи да не мувате жене док не изађете с факултета, или у својим тридесетим
када имате стабилну каријеру. Може се рећи, не размишљајте о моногамији
док нисте довољно зрели да разумете њена ограничења, и док нисте остварили
степен успеха који вас задовољава у складу са вашим амбицијама и страстима.
9
Такође се може рећи да жене треба да унапреде и подрже планове за ваш
живот.
9
Имај имиџ
Једна од најтежих ствари за свеже искљученог мушкарца је тежња ка

апсолутизму. Не можете кривити човека који је био очајан за интимношћу тако
дуго да жели да следи неки преписани програм који ће одмах решити његов
проблем. „Ок, шта морам да урадим да бих дошао до девојке? Да носим ово?
Да кажем то? Да се понашам овако?...” Управо ова врста буквалног, бинарног
става чини већину прикључених скептичним према заговорницима Игре, а
самим тим и њеном истинитошћу.
Разумевање разлике између шепурења и стила је једна од главних заврзлами.
„Носите смешан шешир? Црни лак за нокте? Не зајебавај ме!” Већина момака
који су нови у Игри су склони да повежу екстремне примере шепурења са
личним стилом, или како Адам Карола каже, поседовањем имиџа. Ово је врло
неугодно да „обичне” момци ураде јер им је тако дуго говорено да само буду
то што јесу. Они налазе утеху у речима попут „не желим да будем са девојком
која ме не воли због оног што јесам” а онда се питају што су усамљене девице
који никада нису пољубили девојку у 29. години.
Имиџ
Важно је имати (посебан) имиџ. Основа физичке привлачности ће бити посебна
за сваку појединачну девојку, али увек имајте на уму да је имиџ контекстуалан.
Архетипски „мангуп” са тетоважама и ММА апелом је имиџ. Мушка сенка, црни
лак за нокте и емо уске фармерице је имиџ. Тип у троделном армани оделу је
имиџ. Постоје још десетине имиџа, али поента је да су жене као агенти за
кастинг које траже правог лика да попуни улогу.
Али да ли имати имиџ значи имати било какав имиџ? Неки од мушкараца
изгледају тако бизарно да их је тешко замислити као интересантног лика кога
тражи одређена група жена. Може ли наказност бити јака особина у
привлачењу жена?
„Наказност” за неке је оно што је нормално за друге. Свако игра одређену улогу
у зависности од дана или датих околности. Када сам слободан да носим
фармерице и мајицу, а ипак се обучем озбиљније, зашто сам то урадио? Зато
што захтевам одређено поштовање, чак иако је неосновано. Када сам у клубу,
рецимо, и лансирам нови производ, моја личност и одећа се мења да би
одговарала новом окружењу.
Тип попут Мистерија не иде около носећи чизме са потпетицом и цилиндре
када иде у продавницу. Сумњам да их и даље носи и у клубовима, јер су те
слике из његове експерименталне фазе. И даље се шепури, наравно, али тип
попут њега је дестиловао принцип на оно шта привлачи пажњу у одређеним
ситуацијама.
Шетња од клуба до клуба у сценској одећи Џина Симонса никог не
импресионира, а то је оно чему воле да се ругају мушкарци без изгледа -
екстремима. Екстремни мангуп, екстремни емо, екстремни бајкери, итд. су лаке
мете, али то није поента имања имиџа.
9
Шепурење
Шепурење није стил, то је функционална УЗ вештина (уствари употреба
реквизита). Потребан је осећај за стил да би се то успешно извело, али
шепурење као вештина говори више о употреби у одређеном случају него о
општем изгледу.
Када су студије УЗ биле у зачетку, идеја шепурења се подразумевала. Није
тешко испратити концепт јер већина друштвено интелигентних људи жели да се
издвоји из стада. Истини за вољу, свако се шепури до одређеног нивоа. Сам
избор кравате или ципела за неку прилику се чини невиним, али подсвесно ви
чините избор и развијате склоност за одређене ствари јер сматрате да у
одређеним ситуацијама оне побољшавају ваш изглед, а самим тим и изгледе за
привлачење пажње на себе.
Намера иза шепурења је више о суптилним разликама, или делу одеће о којем
може да се поведе разговор и жена увуче у ваш оквир. Интересантно је да сам
приметио да лепе, скупе ципеле природно привлаче неке девојке. Ово није
изненађујуће с обзиром на женску опсесију према ципелама. Оно што је важно
запамтити је женска осетљивост према индиректној комуникацији, говору тела,
изгледу, невербалним знаковима, итд. Најкраћим погледом онe ће скенирати
једна другу и доћи до оперативних закључака о женском статусу у њиховој
женској хијерархији. Из тога следи да оне користе исте методе са мушкарцима
које сматрају привлачним.
Већина нових ликова у Игри који су довољно слободни да користе шепурење не
схватају да мало чини много. Ваша Игра није шепурење, већ шљаштећи мамац
за привлачење риба. На вама је да научите да пецате када се риба закачи на
удицу.
Требало би да додам да понекад помаже ако додате елементе мистике у своје
трикове. Све стриптизете са којима сам излазио су веровале у неку врсту
необичног спиритуализма. Једна девојка је увек држала розе тарот карте у
својој торбици, друга ми је признала да је гатара, итд. Овај тип жена покушава
да оствари повезаност са мушкарцем. На пример, купио сам веома мали
јин-јанг прстен који носим већ осамнаест година, још од факултета. Немам
источњачка веровања, само сам га купио на пијаци у то време као подсетник да
треба да нађем баланс у свом животу. Али проклет био ако није више жена
причало са мном од тад, показујући прстом на њега и питајући ме нешто. И због
тога сам увек имао неку врсту кармичког разговора. То је ситна ствар, али то је
нешто према чему оне гравитирају.
1
Пет стадијума искључивања
Јутрос сам прочитао чланак о пет стадијума туговања због смрти вољене особе
и како се оне примењују у прихватању претходно одбачене истине. Да, знам,
нема краја бесмисленим тумачењима ове листе из популарне психологије, али
сам био знатижељан како би се иста могла применити на ПФЛ-а који се суочава
са искључивањем из Матрикса, па сам мало копао по свом блогу и ево шта сам
нашао:
1. Порицање - још увек прикључен: „Ови момци су гомила кловнова, нема

шансе да ово ради на женама. Жене нису глупе. Каква гомила мизогина.”
2. Љутња - након црвене пилуле: „Ово је смешно! Зашто бих морао да
прескачем све ове обруче због жена? Само желим да будем то што јесам. Зашто
нисам могао бити природни алфа”? Кривим своје родитеље/браћу и
сестре/професоре/либерале/феминисте/медије/друштво. Можда Џорџ Содини,
Андерс Брејвик и Џејмс Холс нису били толико луди.
3. Преговарање - искључен: „Па можда су у праву за неке ствари... Али заборави
на лепе жене, оне су ван мог досега. Испробаћу и видећу ако могу да урадим
нешто са обичном Мајом. Да ли морам да носим чупави шешир и црни лак за
нокте?”
4. Депресија - горак укус црвене пилуле: „Вау, жене заиста падају на ове ствари?
И момци троше доста пара на ово и онда виде више голих дупета него ВЦ шоља?
А ја сам се управо придружио овоме? Свет је јадан, а и ја сам...”
5. Прихватање - свесност игре: „Можда је ово начин на који ствари стварно
функционишу. Претпостављам да би требало да одустанем од митологије о
мушко-женским односима које сам се држао... Хеј, шта мислиш о овим
неговима које сам смислио?”
6. Оронулост* - МКИСП пермутације: „Јебеш учење свих ових правила. Секс није
вредан тога и жене уопште нису толико забавне. Последња ствар коју желим је
да учим су рутине мувања или пет стадијума Игре. Превише вебсајтова,
превише тога да се прочита, не могу све да попамтим, а камоли да распоредим.
Ко уопште има толико времена да излази и разговара са женама? Није да виђам
много жена испод 40 на свом послу на којима бих могао да вежбам. Видео игре
и порнићи су забавнији и доступнији. Само морам да изгледам добро и жене ће
доћи до мене.”
Добијам хиљаде приватних порука од чланова форума који ми пишу о својим
пријатељима или рођацима који су у, или су управо изашли из, ужасним везама
и како су покушали да их искључе само да би наишли на јак отпор. Гледајући
овај процес прихватања, није ни чудо.
*Ово је касни додатак листи, не баш оригиналан и наводно релевантан, али сам
га додао због мера предострожности јер је то честа последица искључивања.
1
Горак укус црвене пилуле
Много тога се може постићи „тамним тројством” или мрачном страном Игре где
вешт играч може садистички да користи своје новонаучене супер моћи црвене
пилуле за зло уместо за опште добро човечанства. Жене свесне Игре, оне које
су на силу исцрпиле сва претварања да је Игра лаж, осећају као да им се дугује,
за њихов уступак стварности Игре, да мушкарци треба да користе игру у женску
корист. До самог краја жене ће се држати алата феминизоване акултурације:
„Добро, провалили сте нас, Игра је оно шта жене желе, хипергамија је закон
женског рода, али сада је твоја одговорност да је користиш за бољитак друштва
тако што ћеш обликовати нову врсту побољшаних бета да би угодили
фемцентричној моногамији. Дугујете нам нашу сигурност зато што смо
признале велику илузију која вас је тако дуго држала у заточеништву.”
Наводи жена свесне игре, и мушкараца који им се улагују, да би требало да
одреде неке аспекте Игре као добре (проженске, профеминизован-е
моногамије) и лоше (манипулативност, полигамија, мушкоцентричност). Чак и у
признавању истина којима је Игра просветила мушкарце, женски императив и
даље настоји да категоризује примену Игре у своју корист. Превелика је претња
да мушкарци имају било каква средства да створе сопствену сексуалну
стратегију, због чега Игра мора бити означена добром или лошом јер угрожава
женски императив и фемцентричне друштвене норме.
Како женама постаје теже да порекну или погрешно усмере Игру, следећи
природни корак постаје квалификација њене прихватљиве употребе. Док је
хипергамија ружна истина, њена карактеризација постаје „само то какве су
жене”, несрећно наслеђе њихове еволуције. Међутим, за мушкарце,
карактеризације оштријих аспеката Игре у најсировијем облику (непредвиђене
околности за хипергамију), постају означене као „мрачне вештине”.
Мит мрачних вештина
Према заједничкој дефиницији, тамно тројство је група три особине личности:
нарцисоидност, макијевализам и психопатија, од којих су све интерперсонално
одбојне. У зависности од контекста, то може бити згодна процена социопатске
личности, али је ретко тачна процена Игре у целости. У свом очајању да се
помири са све ширим прихватањем Игре, женски императив мора да направи
одређене напоре да би обесхрабрио просечног мушкарца (види: бета) од
прихватања средстава за ослобађања из феминистичког Матрикса. Повезивање
Игре са особинама тамног тројства чини овај процес квалификације лакшим, јер
женски императив поседује ауторитет дефинисања оног шта је друштвено, а
шта анти-друштвено.
Тада проблем постаје дефинисање тога која је друштвено прихватљива страна
игре, а која није. Предвидљиво, жене које прихватају Игру ће желети да је ставе
у оквире који њима лично одговарају и у зависности од личних услова и
приоритета њихове посебне фазе живота. Међутим, због те разноврсности
услова, последично постоји много неслагања међу женама које признају Игру
око тога шта контекстуално чини њену прикладну употребу, тако да се
1
пробирљива форма рационализације Игре често спомиње и њиховим интерним
дебатама.
За феминизоване мушкарце ово је врло збуњујућа дебата. Довољно им је тешко
да прихвате да жене воле кретене (иако су их жене половину живота убеђивале
у супротно), али за жене које прихватају Игру које сматрају „квалитетном”, горка
је пилула да прогутају када ове жене расправљају о аспектима прихватљивих,
симпатичних „кретенастих” квалитета, и злих, манипулативних, „мрачних
вештина” кретена, који се контекстуално не поклапају са њиховим садашњим
условима и приоритетима. И за прикључене и свеже искључене ово је
несхватљиво што чини да им је тешко да се помире са идеалима моралности у
које их је убедило фемцентрично друштво.
Док шире разумевање хипергамије и Игре представља корисни алат за
просветљене слободне мушкарце, бета прикључени мушкарци који прихватају
игру ће је видети само као средство задовољења женског императива, то јест,
дугорочне провизорне хипергамије. Свако одступање од овог наратива, сваки
мушкарац који користи игру за личну добит, лично задовољство или да
спроведе своју личну сексуалну стратегију је крив за злочине против
(феминизованог) друштва. Пошто је друштвено опште добро дефинисано од
стране женског императива, све што је против њега је дефинитивно зла,
контрапродуктивна, антисоцијална и манипулативна социопатија.
Горак укус црвене пилуле
Истина ће те ослободити, али то не чини истину ништа безболнијом, нити је
чини иоле лепшом, а поготову те не ослобађа одговорности коју истина захтева.
Једна од највећих препрека са којом се мушкарци суочавају при искључивању је
прихватање сурових истина које Игра тражи. На њима је терет схватања да оно у
шта сте били условљени да верујете тако дуго су били само пријатни идеали, а
умилна очекивања су уствари обавезе. Назовите их лажима ако желите, али се
јавља одређени безнадежни нихилизам који прати категоризацију система од
којег сте сада одсечени. Није да сте беспомоћни, него вам фали увид да у том
тренутку можете створити наду у новом систему, оном у којем имате више
контроле.
Не постоје „мрачне вештине”, то је само последњи очајнички покушај женског
императива да вас повуче назад у Матрикс. Постоји само Игра и степен до које
је прихваташ и колико сматраш подобним да је користиш у контексту који ТИ
дефинишеш. Ако је тај контекст под окриљем узајамно корисне, узајамно
љубавне, узајамно поштоване дуге везе ТВОГ избора, знај да су основи Игре ти
који су корен њеног успеха или неуспеха. Ако је тај контекст у смислу обртања
тањира, ослобађања наклоности жена од других мушкараца, и уживања у
љубавном животу на основу твојих личних задовољстава, такође разуми да
живи и умире на основу твог разумевања основа Игре.
Баш као што алфа суштински није частан или јадан, Игра није суштински добра
или зла, ђаво је у детаљима и дефиницији контекста у којој исту користите. У
уводном делу 48 закона моћи, аутор Роберт Грин говори на исти начин о моћи.
Моћ није ни добра ни зла, једноставно постоји, а ваш капацитет да користите
моћ, ваша слобода у њеном коришћењу, не поништава принципе моћи. Исто
1
тако, ваша нелагодност или неспособност да прихватите ове принципе вас не
оправдава последица ако се исти принципи примене над вама.
Неписани, 49. закон моћи, пориче корисност моћи, или морално и друштвено
демонизује њену употребу. Са раширеношћу теорије игара, ово је била
реакциона мера женског императива: додворити се дубоко условљеним
моралним, етичким, часним, крепосним идеалима урезаним у мозгове
мушкараца од стране фемцентричног друштва, у исто време редефинишући
прихватљиву употребу исте те Игре коју императив демонизује због сопствених
потреба.
1
ИГРА
Еволуција игре
Ако вам је икада потребан подсетник на то како сте дошли до одређеног
веровања или скупа веровања, најбољи начин да размотрите тај процес је да
напишете књигу о томе. Књига коју тренутно држите у рукама је компилација
мог 12-годишњег ангажмана у маносфери. Тада није ни била позната као
маносфера.
За мушкарце (и жене) који су читали моје идеје од зачетка Сосвејв форума пре
скоро 12 година, очекујем да ће видети књигу као допуну, као да опет читају
старе класике које су интернализовали и сада узимају здраво за готово. Ако се
позовем на хипергамију или женски императив, за већину постоји стандардни
ниво разумевања елемената повезаних са овим и другим концептима. Међутим,
проблем упућености се јавља када ја, или било ко други ко је свестан црвене
пилуле покуша да едукује неког ко није. Заједница црвене пилуле на редиту
ради добар посао са овим, али након две ревизије ове књиге постало је
очигледно и мени и мом уреднику да ће упознавање неинформисаних са овим
бити главна препрека допирању до мушкараца који ће имати највише користи
од искључивања (још један појам из маносфере).
Познавање
Већина захтева за свеобухватну књигу Рационалног мушкарца које сам примио
током година су дошли од читалаца који су изразили жељу за верзију у облику
књиге коју могу дати породици и пријатељима (већином мушкарцима) у нади
да ће они боље разумети потребу за ослобођењем из фемцентричних
менталних модела. Наравно да је то био мој циљ од првог дана, али то
подразумева да већина тих читалаца није упозната са уобичајеним појмовима и
концептима који су познати мени и другим читаоцима.
Још један проблем на који често наилазим je претпоставка да су нови
коментатори на мом или другим блоговима упознати са мојим радом. Често
морам упутити људе на прошле чланке где сам говорио о одређеној теми о
којој би критичари или знатижељни читаоци хтели да ме упитају. Углавном се
трудим да правим свесни напор да не понављам оно што сам већ писао, често
годинама раније, али то је једноставно део овог медијума. Због прегледности
сам додао нову страницу на врх свог блога где сам издвојио релевантне
линкове које покривају основне теме са насловом Прва година блога.
Довољно је тешко мушкарце искључити из условљавања плаве пилуле, док
довођење до разумевања принципа према којима имају ментални отпор или
одбојност представља посебан изазов. Мој уредник је само периферно упознат
са овим принципима што је и благослов и проклетство. У једну руку ме тера да
прерадим старе чланке и концепте како би постали јаснији за новајлије, али ме
такође наводи да дам преглед како су се ови концепти развили током година и
постали оно што ја и други из маносфере сада сматрамо општим основама. На
пример, иако могу жустро расправљати о женском императиву са онима који су
1
упознати са тим на Далроковом блогу, морао сам да проведем више од сат
времена одређујући га прецизније свом уреднику, након што је прочитао моје
главне чланке о томе.
Игра
Од свих концепата, онај којем се највише враћам је Игра. Мој уредник ме је
питао: „Шта је Игра?” Кроз књигу, блог и практично сваки блог маносфере
постоји стална претпоставка да ће читаоци тачно знати шта је Игра када се
спомене. Игра је подигнута до скоро митског стања, као панацеја за обичног
човека који се мучи са остварењем интимности са женама. Дошло је до тачке у
којој се упознатост са Игром претпостављена у маносфери. Имамо различите
врсте игре, имамо интернализовану игру, природну игру, директну игру, бета
игру, итд., али дефинисање појма „Игра” за некога ко је неупућен у њене
замршености, понашања и психолошке принципе на којима је игра заснована је
веома тешка ствар за неупућене да схвате у почетку.
За неупућене, сама реч „игра” звучи као да имплирица обману или
манипулацију. Нисте искрени ако играте игру, тако да од самог почетка крећемо
од хендикепа перцепције. Ово се додатно погоршава када покушавате да
објасните концепте игре типу који је био условљен да „буде то што јесте” са
женама и како жене наводно мрзе типове „који играју игрице” са њима. Колико
год лоше звучало, све је у објашњењу тога како је игра више од уобичајене
перцепције, што је довољно да покрене дискусију за новог читаоца да би му се
објаснило.
У својим коренима, игра је серија бихеjвиоралних модификација понашања
животних вештина заснованих на психолошким и социолошким принципима
како би се олакшали интерсексуални односи међу половима.
Рана игра
На својим скромним почецима, игра је била скуп понашања, научених,
прихваћених и модификованих са израженом сврхом побољшавања мушког
сексуалног успеха са женама са којима је имао ограничен (или никакав) успех.
Игра је дефинисана као серија вештина понашања и техника са којима се
експериментисало, а развијена је у растућој култури УЗ раних 2000-их. Иако је
постојало површно знање из психологије шта је омогућавало ефективност овим
понашањима, сврха је више била резултат, а мање механика која је
омогућивала тај резултат.
Овај увод је био један од многих првих контаката садашње маносфере са
формализованом игром. Квалитет уметности завођења је био (и још увек је) у
капацитету практичара да разуме основе бихеjвиоралне психологије (у односу
на жене) и усавршавању способности прилагођавања и реаговања на знакове
његове мете у датом окружењу и/или контексту.
Да је ово крајњи опсег игре, разумљиво је да би она била веома ограничена. У
почетку, корист од игре је била у томе што је помогла већини мушкараца који
немају социјалну интелигенцију да приђу женама и развију стваран, интиман
однос са њима. Проблем је био што игра није била развијана након тачке
„придобијања девојке”, и остављала је чак и најбоље уметнике завођења
1
неприпремљеним да се носе са стварном психологијом која мотивише жене у
целости. Управо је та женска мета-психологија она која је довела мушкарце,
ненавикнуте на добијање, а затим губљење наклоности жена које су им раније
биле ван домета, у депресију и самоубиство.
Игра је била чудесан скуп вештина, али без увида и предвиђања како да се
носимо са оним што би ти алати могли да изграде, то је било као давање
динамита деци.
Развијање игре
Од најранијих зачетака игра је мање више виђена као решење проблема. Игра
је описана као логична друштвена реакција на то шта су жене протеклих 60+
година феминизма, друштвене феминизације и женског примата креирале за
мушкарце данас. Захваљујући модерној повезаности, интернету и
колективизованим друштвеним медијима, развијање игре или неке њене
варијације је било неизбежно за мушкарце. Упркос јавном друштвеном
стигматизацији и исмевању мушкараца који су покушавали да разумеју
психологију жена, интернет је приватно омогућио глобални конзорцијум
мушкараца где су упоређивали искуства, повезивали посматрања и тестирали
теорије.
Бихеjвиорална психологија која је довела до игре која је изазивала жељене

реакције код жена, је почела да узима више маха код мушкараца. Наравно,
сада класичне технике игре попут мангупског хумора, забављачког мајсторства,
негова, шепурења, итд. су биле ефективне у својим уметнички искоришћеним
контекстима, али латентна психологија која је учинила ова понашања
ефективним је навела на питање зашто су била успешна.
Психолошки аспекти успешне (и неуспешне) игре почели су да добијају нови
значај. Кроз шире истраживање улоге биолошких, психолошких и социолошких
фактора који су утицала на игру, појавиле су се нове идеје, теорије и
експериментални модели који су доводили до нових сетова понашања и
напуштања оних мање ефикасних.
Како је повезаност расла, тако је расло и знање заједнице о игре. Игра више
није била ексклузивна пионирима УЗ, она се ширила како би се прилагодила
интересима и утицајима мушкараца који никада нису чули за ранију верзију
игре, или који би је одмах одбацили пре неколико година услед женског
условљавања. Ожењени мушкарци су се питали да ли би аспекти игре могли
поново покренути сексуални интерес њихових фригидних или звоцавих жена.
Разведени мушкарци су пригрлили игру коју су исмевали док су били ожењени
да би побољшали своје прилике за нове сексуалне циљеве, али и пренели своја
искуства и допринели бази знања о игри. Мушкарци, не само у западној култури,
већ и глобално су почели да доприносе не само бољем разумевању жена, већ и
разлозима зашто оне су такве. Игра је учинила непознату жену познатом.
Загонетна женска мистика је почела да се открива са сваким новим доприносом
бази знања игре.
1
Игра је постала нешто више. Људи су сада могли да увиде код у Матриксу:
знали смо да је медијум порука, почели смо да видимо женске конвенције које
су коришћене како би нас контролисале, почели смо да увиђамо свеобухватни
досег женског императива и фемцентричности, и схватили смо лукави, али
натуралистички, утицај женске хипергамије на мушкарце и жене. Игра је навела
мушкарце да разгрну гвоздену завесу женског примата и виде шта им је
покретач.
Предвидљиво, фемцентрично друштво је покушало да успон и експанзију игре
представи као модерну верзију смешних мачо архетипова из 50-их и 70-их.
Претња еволутивне, интелектуално валидније верзије игре се морала исмевати
и осрамотити као било шта мужевно, тако да је повезаност са озлоглашеним УЗ
претечама био очигледан избор за женски императив. Прва реакција женског
императива је био избор између две ватре: сваки мушкарац који је желео да
научи игру је био мање мушко због те жеље, али такође је мање мушко зато
што већ не зна игру (тј. делове одобрене од женског императива). Сваки
мушкарац који плаћа, или лично улаже у игру био је повезан са културом УЗ која
је окарактерисана као повратак у “Лери у лежерном оделу” (Leisure Suit Larrys)
из 70-их.
Савремена игра
Уз све напоре да се посрамљивањем игра пошаље у мрак, женски императив је
открио да покрет игре не може тако лако да се застраши као што је могло 90-их.
Императив се враћао на поуздане фразе и друштвене конвенције које су увек
враћале мушки род у послушност. На врхунцу фемцентризма 90-их година, ови
друштвени конструкти су добро функционисали на изоловани, посрамљени и
неуки мушки императив, али са еволуцијом интернета, крајем 2000-их игра је
прерасла у претњу која је захтевала нове женске оперативне конвенције.
Игра је еволуирала и изван оквира понашања, изван психолошких и друштвених
механика које су подвлачиле женску психу и шире социјализације. Иако још
увек обухвата све пре еволуције, игра је постајала свеснија шире друштвене
мета-скале женског императива. Игра је почела да се креће изван питања зашто
су жене такве какве јесу, и почела да саставља слагалицу зашто су међуполне
акултурације које доживљавамо данас оно што јесу. Игра пита како смо дошли
до овога?
Игра се разгранала у посебне области да би одговорила на шира питања и
решила веће проблеме. Иако још увек имамо све претходне итерације игре,
раширили смо се на хришћанску игру, брачну игру, разведену игру, социјалну
игру, игру средње школе, итд.
Међутим подупирањем свих ових подручја специјализације, још увек је
постојала потреба да се интернализује и персонализује игра у животу мушкарца.
Игра је пут ка поновном оснаживању мушкарца. Игра је захтевала
реинтерпретацију мушкости према нечему позитивном, корисном и
компетентном, нешто сасвим супротно од негативних, срамних и смешних
архетипова у које је 60 година феминизације убедило мушкарце и жене.
Назовите то алфом, зовите га позитивном мушкошћу, али игра захтева поновну
1
процену важности мушког императива. Игра захтева да мушкарци промене
своје мишљење о себи.
Непотребно је рећи, али чак и у најпозитивнијим контекстима, поновно
оснаживање мушкараца је довело до превелике претње женском императиву
да би се то дозволило. Контрола унутрашњих несигурности на којима је
заснован женски императив се увек ослањала на мушку несвесност о својој
вредности и зависности жене од њих. Мушкарци морају да остану зависни од
жена да би се осигурала њихова несигурност, а учврстио женски императив.
Бунар знања и свести коју представља игра се морао затровати. Друштвене
конвенције на које се женски императив ослањао деценијама више нису биле
ефикасне. Настављена експанзија игре у друштвене, психолошке, еволутивне и
биолошке домене је био доказ да је игра нешто што старе конвенције нису
могле зауставити, па је императив развио нове тактике и у исто време
преправљао старе.
Посрамљивање и исмејавање су били (и још увек су) основне тактике којима
прибегава мање интелигентни женски императив, али ширење игре је
захтевало нешто више. Заговорници женског императива почели су да признају
одређене универзалне тачке које је игра дуго тврдила о женској природи (а
женски императив негирао) у настојању да преузму друштвени моментум који
је игри требало више од деценије да развије.
Женски императив није могао био дорастао вредности начела игре, тако да су
настојали да измене игру изнутра како би одговарала њиховим циљевима.
Женски императив жели само довољно мушког оснаживања да врати мушкарце
у побољшано, али старо стање корисности за своје циљеве, али не више од тога,
јер би права мушка еманципација од императива угрозила његову
доминантност. У преузимању игре и признавању истина које сматрају мање
опасним, императив се нада изградњи боље бете, односно мушкараца који
верују да су оснажени игром, али су још увек у обавези према женском
императиву.
Право ослобођење од императива угрожава његову доминацију, тако да су
мушкарци са визијом да виде даље од тога означени као мрачни, социопате и
девијантни од стране императива. Није било довољно да се инфилтрирају у
игру и да је стерилишу, женски императив је морао да категоризије игру на
добру против зле игре. Добра је, наравно, она која је карактерисана свим
аспектима који су ишли у прилог императиву,а лоша она која је „себично”
одговарала мушкарцима. Женском императиву нису битне разне гране игре:
природна, интернализована, брачна итд. Његова једина брига је који аспекти
могу бити искривљени у њихову корист, а који не.
Ово нас доводи до игре какву данас знамо. Игра и даље еволуира, и када бих
могао да предвидим где ће даље ићи, рекао бих да ће доћи до коначног
ослобођења од императива. Не ослобођења од жена, већ од њиховог
императива. Не занемаривања жена попут „мушкараца који иду својим путем” у
нади да ће доћи до тога да се понашају како желе, већ истинског ослобођења,
предвођеног игром, од контроле фемцентризма која је трајала тако дуго.
1
Будите сигурни, женском императиву је потребно да мушкарци буду зависни од
њега, и увек ће бити непријатељски настројен према мушкарцима који
покушавају да се ослободе зависности од тога. И овом погледу, свака игра, чак и
игра коју је преузео императив, је по дефиницији сексистичка. Све што може
користити мушкарцима, чак и када асоцијативно користи женама, је
сексистички. Ослобађање мушкараца из Матрикса, разбијање њиховог
условљавања и њихово охрабривање да поново изграде себе и своје личности
на боље је сексистичко.
Охрабривање мушкараца да буду бољи мушкарци је сексизам.
1
Поновно писање правила
„Жене ће радије делити успешног мушкарца него бити привржене верном

губитнику.” - Пук
Једно од најчешћих питања које добијам на Сосвејв форуму је „Роло, како

одржаваш брак свежим?” Један од мојих уобичајених одговора је да, у
супротности са колумном стандардних „Опра Винфри” одговора, добра веза не
треба да тражи посебан напор. Све приче попут „брак је константан рад” су
просеравање са циљем да се мушкарац држи у константном стању
квалификовања за женску интимност и задржава у њеном дугорочном оквиру.
Жене у браку и дугим везама желе да немају анксиозност од конкуренције, оне
желе сигурност, не само финансијску, већ и емоционалну, а сигурност долази
од закључане посвећености у знању да су оне једини извор секса и интимности
за свог супруга/партнера.
Пре везе и у вези
Један од разлога због којег сексуална учесталост опада код жена након
романтичне посвећености је да је хитност секса која је била неопходна пре везе
замењена агендом да је секс награда/ојачивач везе. У слободном,
непосвећеном, неексклузивном животу, секс је, иако веома забаван, значио
доказивање за већину жена. У суштини, то су бесплатни узорци пре куповине.
Ова хитност потиче не само (надам се) из искрене привлачности, већ и из
подсвесног разумевања да постоји конкуренција на сексуалном тржишту. То је
једна од ретких ствари у животу где се жена мора квалификовати код мушкарца.
Мада је већина мушкараца лишена секса или су толико неискусни да ова
продаја није тако тешка за њу. Међутим, на неком нивоу свести, чак и када је
продаја осигурана, она је свесна да би могла бити замењена бољим
конкурентом.
Ово је контраст за посвећену сексуалну интеракцију. Динамика прелази из
квалификационог секса у корисни секс. Пре него што неко скочи до закључка,
да, секс је и даље забаван, и даље може бити страствен, и она га дефинитивно
може желети, али се сила која га покреће мења. Секс је сада алат. У њеном
непосвећеном сексуалном животу секс је био алат за квалификацију, у дугој
вези то је алат за послушност. Ово је поприлично очигледно, и може бити мање
или више екстремно у зависности од њене нарави или важности одређеног
питања, али будите сигурни, не постоји жена на планети која не узима у обзир
своју сексуалну агенду када се носи са дечком/мужем. Ова агенда може бити
вредна мање или више, у зависности од њеног изгледа, понашања, сексуалне
доступности, итд. - у поређењу са вредности њеног мушкарца на сексуалном
тржишту.
Овде долазимо до кључног правила везе. Она је стална борбе у којој се
одређује ко више зависи од кога. Жене су у протеклих 50 година уложиле
заједнички напор и користиле друштвене конвенције да остваре своју
сексуалност као крајњу моћ над мушкарцима. Вагина је једнако ауторитет
1
папагајски понавља превише мушкараца самим тим ојачавајући ту реченицу.
„Промени се, уради то, повинуј своје жеље, или нећеш добити пичић вечерас,
господине!” На површини ово можда изгледа интуитивно јер се тако „одржава
мир” и завршавају сви задаци на њеној листи у нади да ће она повратити макар
и делић сексуалне жеље из времена када сте били слободни, без деце и када си
добијао пушење у ауту након изласка јер није могла да дочека да се вратите
кући и јебете.
Превага
Па, господо у везама, овде сам да вам кажем да имате суштинску превагу у
овом погледу ако сте неустрашиви и вољни да искористите своју моћ. Оно што
сам описао у претходном пасусу јесте интуитивно: уради оно што каже једнако
добиј секс, тако да не би требало да је изненађење што је одговор
контраинтуитиван. Морате пронаћи начин да је, суптилно, вратите у стање
конкурентске напетости коју је имала на почетку. Наглашавам суптилно, зато
што и са већином других женских ствари, ако то урадите директно наићи ћете
на отпор, љутњу, и у најбољу руку, обавезаном послушношћу. Да би добили
више секса, да бисте задржали оквир, да бисте изазвали више поштовања од
ње, морате се одвојити од ње. То не значи да се бахатите, или мрштите као дете,
или да постанете инстант сероња, што су директни знакови и методе. Оно што
је потребно је постепено потврђивање себе као примарног доносиоца одлука и
потврђивања да њена сексуална агенда, иако и даље добродошла, није основна
мотивација за ваше одлуке.
Волим да кажем да ниједна вагина није вредна година кајања, али ово је место
где управо већина мушкараца заврши, јер нису вољни или нису у стању да
уздрмају вагину. Они не схватају да је женска имагинација најмоћније оруђе у
Дон Хуановој кутији са алатима. Сада, дедуктиван и очигледан начин да се
подстакне та машта било би да се избрбља: „Види, твоја пичка није од злата и
постоји много других жена спремних да ми попуше ако се ти не поправиш,
схваташ?” Али на ово би се наравно реаговало отпором или посрамљивањем.
Оно што боље служи мушкарцу је да прави постепене промене у себи које ће
она препознати као привлачне другим женама. Жене желе да буду са
мушкарцима каквим други мушкарци желе да буду, а које друге жене желе да
јебу. Овим убијате две муве једним ударцем. Што је моћнији, што је у бољем
физичком стању, што више пословних достигнућа прикупи, што више
друштвених доказа и статуса добије, што се учини вреднијим, тим је произвео
више напетости, а са напетошћу не може да се расправља.
Једна од првих ствари које кажем мушкарцима заробљеним у женском оквиру у
вези је да крену у теретану, да тренирају и боље изгледају. Ово има два ефекта:
први, повећава њен интерес за секс, и други распирује њену машту. „Зашто он
ово ради? Стварно изгледа боље ових дана, ја то видим, што значи да виде и
друге жене. Можда и ја морам да почнем да тренирам? Боже ове девојке у
теретани изгледају много боље од мене.” Она не може да се расправља са
здравом жељом да се изледа боље, да се осећа боље, и води рачуна о здрављу.
Постизање добре форме је најлакша и најбржа промена коју можете учинити.
Можда немато много моћи да промените ствари на боље на послу, али
МОЖЕТЕ променити ваше тело овог тренутка. Жене, као прорачунати род, често
1
почну да иду у теретану месецима пред раскид, она се тада не доводи у ред
због вас, она се припрема да побегне са следећим типом са којим ће се јебати.
Оне ово знају, тако да ваше испољавање истог понашања, удара у право место.
Вагина није ауторитет
Не прихватајте став да је њена сексуланост ауторитет у вези. Што учините себе
бољим, то имате више ауторитета, а тим мање уступате ауторитет њој. Женама
је потребно да им се каже „НЕ”, у ствари оне желе да им ви кажете „НЕ”,
поготову у присуству гориле од 300 кила, што је њена сексуална агенда. Када
жена контролише оквир у вези својом вагином, веза се увек гледа кроз ту
призму. ОВО НИЈЕ НАЧИН НА КОЈИ СЕ ИДЕ КРОЗ ЖИВОТ. То постаје свеприсутно,
неизговорено слагање да на крају, она увек може да игра на карту пичке, а ви
ћете се увек повиновати. И мада је ово може задовољити краткорочно, она ће
изгубити поштовање према вама дугорочно. Она жели да јој се каже „НЕ”
упркос томе што ће вам онемогућити секс са њом. Ово представља крајње
одбацивање њене сексуалне агенде:- „ако он каже „НЕ”с предзнањем да неће
добити секс, њена сексуална моћ је умањена”. Ако је њена сексуална агенда
доведена у питање, оставља се простор за сумњу и отварају врата за повратак
такмичарске анксиозности.
Као што сам и пре рекао, брак није изолација од сексуалног тржишта, и нико то
не зна боље од жена које се могу ослонити на друштво које их награђује за
препознавање тога. Користите то у ВАШУ корист. Ништа не изазива
истовремени страх и узбуђење код жена него мушкарац за којег мисли да зна
да је свестан своје вредности. Ово је управо зашто ће га феминизована култура
увек збуњивати, покушавати да изазове сумњу у њему и понижавати га.
Феминизаиција не може дозволити да мушкарци знају своју праву вредност и
потенцијал.
На крају крајева, кога брига ако не појебете ништа недељу дана? Итекако се
исплати да добијете поштовање према вама као роби, и све више, ауторитету.
Ако желите да одржите напетост, морате одржавати себе као робу за коју ће се
жене такмичити, чак и у границама посвећене везе.
1
Навигација кроз СТВ
Знате, не постоји замена за графике, табеле и мапе са подацима. Људска бића,

која су у основи визуелно орјентисана, посвете више пажње када виде графички
приказ, која је потребан да би се видела шума од дрвета. Можда вам се не
допада што сте кући на буџету, али покажите човеку график где му иде новац, и
одмах ће му бити боље што га није спискао на неке глупости.
Са овим на уму, одлучио сам да урадим хронологију мало познатог и

недовољно цењеног тржишта сексуалне вредности (СТВ) које тренутно
доживљавамо (или макар од доба сексуалне револуције). Блогери у маносфери
(као и други самопрокламовани псеудо-феминистички експерти) често користе
СТВ у контексту где се претпоставља да су читаоци већ упознати са њиховом
дефиницијом тога, и да разумеју динамику модерног СТВ-а. Лично мислим да је
ова претпоставка пуна индивидуалне пристрасности, и намерне и ненамерне. И
верујте, ја ћу сада да дефинишем сексуално тржиште (СТ) и СТВ, али у
потпуности препознајем потребу да дефинишем ове динамике у јасном,
разумљивом формату, па ћу молити опрост за ово задовољство.
Могу ли да матурирам?
Као што неки од вас знају, сада је време матуре за многе средњошколце, а са
тиме долази и до понтификације “одраслих” који желе да пренесу велике речи
мудрости на млађе генерације о студентском кредиту и/или лошим
проспектима за запослење. Ово је посебно време за родитеље и одрасле без
деце да погледају уназад на свој живот и упитају се „шта бих рекао млађем себи
да уради другачије?” и да се надају да ће се тај 18-годишњак суздржати од
размишљања искључиво о томе како ће да се напије за матурско вече и
прихватити савет. Тако да ћете ми опростити што се овде играм наставника док
чиним исти узалудни покушај.
1
Не баш тако давно добио сам следећи коментар:
„Роло, само сам желео да кажем да су твоје ствари биле стварно
револуционарне за мене. Овај материјал би требао да буде услов за матуру
за све средњошколце.”
Па, далеко од тога да др Роло Томаси, profesor emeritus, буде толико
непромишљен у својој светој дужности да едукује следећу генерацију о
опасностима сексуалног тржишта у које би се иначе слепо упустили. Изазов
прихваћен. Зато вас молим да се окупите, искључите своје телефоне (не
брините, биће алкохола на матурском), узмете свеску и припремите се за
белешке...
Навигација кроз СТВ
Одељење, ако обратите пажњу на слику изнад, објаснићу вам параметре овог
графикона. На вертикалној оси је сексуална тржишна вредност (СТВ) заснована
на свеприсутној скали од 1-10. Професор доктор Шато (The Chateau) нам је
свима учинио услугу и давно објаснио индивидуалне сексуалне процене за
мушкарце и жене, али за наше данашње потребе важно је напоменути да су ове
процене намењене да обухвате свеобухватну сексуалну вредност базирану на
краткорочном и дугорочном проспекту парења, релационој пожељности,
мушком капацитету обезбеђивања, женској плодности, сексуалној пожељности
и доступности, итд. Ваша километража може варирати, али довољно је рећи да
скала од 1 до 10 одражава свеобухватну вредност коју један пол одређује
према другом. Изузеци ће увек бити елемент сваке студије, али намера ми је да
овде представим општи просек.
На хоризонталној оси имамо временску линију засновану на старости
одговарајућег пола. Ово сам поделио на фазе од пет година, али са значајним
годинама за фазу живота оба пола о чему ће више говора бити касније. Можете
приметити да СТВ почиње од 15. године. Ово је урађено намерно јер је
основна полазна тачка за средњу вредност пожељности просечне
средњошколске одређена просечним средњошколцем. Такође, треба
напоменути да ћу о старосној доби између 23 и 36 година која представља
врхунац размака између полова, такође више рећи касније.
На крају, означио сам бојом криву звона распона СТВ оба пола, и означио
њихове фазе укрштања.
1
Женска СТВ
У различитим контекстима, женска СТВ је без сумње тема о којој се највише
дискутује у маносфери. Покушај да се жена убеди да је њен врхунац сексуалне
вредности између 18 и 25 године је вежба у расправи са порицањем. За све
покушаје убеђивања да редефинишу сексуалну вредност другачије, о СТВ жена
на крају увек одлучују мушкарци. Према томе звонаста крива сексуалне
вредности се базира на мушким стандардима, а не према ономе како би жене
(путем непрекидног друштвеног инжењеринга) желеле да дефинишу
пожељност.
Даље можемо видети да је врхунац женске СТВ око 23 године. Плодност,
пожељност, сексуална доступност и свеукупни потенцијал за мушко узбуђење и
пажњу достижу врхунац између 22 и 24 године. Запамтите да ова процена није
оцена личне вредности или карактера, или било које метрике изван основне
линије привлачности коју жена изазива код мушкарца. Даме, у просеку, ово су
ваше најбоље године.
Ни у једној другој фази вашег живота нећете уживати више легитимне мушке
пажње него у овом кратком распону. Једном када прођете врхунац, сваки напор
који улажете у генерисање мушке пажње ће бити покушај да поново изазовете
искуства из ове фазе. Свака калорија коју потрошите након фазе врхунца, у фази
пред Зид (24-30) ће бити мотивисана успоменама на ваш врхунац сексуалне
тржишне вредности.
До навршене 27. године женска СТВ почиње озбиљно да опада. То не значи да
жене не могу остати невероватно привлачне и живахне у након својих најбољих
година, али у поређењу са млађим нараштајем од 22-23 године, прогресивно
опадање постаје све очигледније. Такмичење за хипергамски одговарајућим
партнерима сваке године постаје све интензивније. Време између 27. и 30.
године је сублиминално најстресније за жене, како јача схватање да морају
трговати своје „године забаве” и протокол краткорочног парења за дугорочну
снабдевачку стратегију.
У овој тачки почињу да се формулишу рационализације попут „живљења новог
живота”, или „исправљања ствари са самом собом”, не толико као резултат
гриже савести, већ у функцији олакшавања напетости повезане са новом
реалношћу да она више неће бити у стању да се такмичи на СТ. Она, или мора
сама да изгради сигурност и обезбеђивање, или да се задовољи најбољим
снабдевачем којег њен тренутни изглед може обезбедити.
Мушкарци
Може се чинити доста песимистичним да мушка СТВ почиње тако ниско у 15.
години, али сетите са да гледамо на просек. 15-годишња девојчица ће сматрати
сексуално одобравање 18-годишњака вреднијим од њених вршњака. Није да је
пажња дечака безвредна, али је далеко мање вредна тинејџеркама, тако да
процена креће доста ниско.
Како мушкарци одрастају може се видети да им се СТВ изједначава, и
постепено расте до 30. Ово представља мушку спору изградњу СТВ. Како постају
вреднији по мерилима физичке снаге, друштвене гравитације, статуса, зрелости,
1
богатства и надамо се доминантности. То је спор процес и нажалост, већина
мушког сазревања СТВ се догађа док су жене на врхунцу свог. У доби од 23
године, док девојка ужива у врхунцу своје СТВ, мушкарац тек почиње да гради
свој успон.
До 36. године просечни мушкарац је достигао свој релативни врхунац СТВ. У
овој фази његова сексуална/друштвена/професионална привлачност је достигла
зрелост. Под претпоставком да је максимизовао што више свог потенцијала, у
овој фази ће га женске хипергамске смернице сматрати најприхватљивијим за
дугорочну инвестицију. Довољно је млад да задржи физички стас, а довољно
стар да је остварио друштвену и професионалну зрелост.
Поређење СТВ-а и распон година на врхунцу
Важна напомена је поређење пада мушког и женског СТВ-а. Женска СТВ која се
првенствено заснива на физичком изгледу, има значајно стрмији пад од мушке,
чији је пад одређен капацитетом да одржи свој статус као и његово
здравље/изглед. Пошто мушка СТВ има корене у личним достигнућима, његова
СТВ-а има више потенцијала за одржавањем. Женска СТВ гори јарко и кратко, а
мушка гори споро и дуго.
Сада, одељење, обратите пажњу на критички распон од 15-16 година између
женског врхунца СТВ и мушког. Не би требало да буде изненађење да је овај
период друштвено најбурнији између полова. Већина првих бракова се деси у
овом периоду, самохране мајке, дипломе, успеси у каријери, ударање у Зид, и
многи други значајни догађаји се дешавају у овој фази. Дакле, од суштинске је
важности да разумемо контекст СТВ-а, и утицај СТВ-а на оба пола током овог
периода.
Са 30 година мушкарци тек почињу да испољавају свест о својој сексуалној
вредности, док истовремено жене постају болно свесне своје немогућности да
се такмиче са својим сексуалним конкурентима на неодређено време. Ово је
место компаративног СТВ-а, када су оба пола на истом нивоу процене (5).
Конфликт је у томе што мушкарци тек почињу да остварују свој потенцијал док
се жене муче са опадањем њиховог.
Ово је примарна фаза у којој жене морају уложити своје биолошке чипове у
нади да најбољи мушкарац у којег ће уложити своју хипергамију неће бити
свестан свог урођеног потенцијала СТВ и изабрати млађу жену (22-24) током
њеног врхунца. О томе сам писао у „Претњи”:
Ништа није више претеће, и истовремено привлачније жени него мушкарац
који је свестан своје вредности код жена.
Спајање компаративне СТВ оба пола је вероватно критични тренутак женске
хипергамије. Она мора бити способна да га држи у незнању о сопственом
потенцијалу СТВ довољно дуго да би оптимизовала своју хипергамију. У
мушком случају, његов императив је да постане свестан своје СТВ (или свог
потенцијала) пре него што је направио одлуке које одређују даљи правац
његовог живота, засноване на недостатку разумевања свог потенцијала.
1
Сваки мушкарац којег сам икада упознао који ми је рекао како би волео да је
био упознат са маносфером, или да је читао моје чланке пре него што се
оженио или „случајно” напунио своју девојку. Ово вуче корене у њиховој
неосвешћености о својој вредности на сексуалном тржишту. Били су склони да
жене вреднују више него свој сопствени потенцијал који ће се касније остварити,
или који никада нису остварили зато што се нису освестили по овом питању.
Мислим да би то било све за данас. Надам се да вам је ова кратка, али
интензивна лекција дала повода за размишљање док улазите у феминизовани
свет који је правно и друштвено посвећен добробити оптимизоване
хипергамије. Само запамтите, док гледате славне инструкторе маносфере у
својим професорским огртачима и капама, да је грам превенције вреднији од
килограма лека.
Час је завршен.
1
Само буди то што јеси
Ми смо оно што кажемо да јесмо.

Да ли је жена која се свакодневно шминка „оно што јесте”? А рецимо жена са
силиконима, да ли је она „оно што јесте”? Шта је са женама које носе штикле
зато што им оне повећавају висину за 10 центиметара? Да ли је девојка која на
фејсбуку има само слике из провода оно што јесте? Да да ли је жена која носи
пословно одело које наглашава њена рамена „оно што јесте”? Ако фарба косу,
да ли је то чини мање аутентичном?
Ако је бивање онога што јесмо идеализовано стање, онда бих разумно могао да
очекујем да ме девојка која је фитнес модел сматра привлачним упркос томе
што је моја највећа страст да седим у фотељи, једем пицу и сперем грло
пакетом пива док гледам фудбал, зар не? Уосталом, само радим оно што јесам.
То сам ја.
Веруј и постаћеш оно у шта верујеш
Најтежа одлика коју прикључени не могу да схвате са БТШЈ (буди то што јеси)
динамиком је да је личност променљива. Личност је увек у кретању. Особа која
сте данас није она од пре две године, нити особа која ћете бити за две године.
Постоје особине и карактеристике које имамо доживотно, али чак и оне су
подложне променама у одређеним ситуацијама. Ви дефинишете оно шта сте у
сваком тренутку, и то је релативно у односу на личне услове и окружење. Али
где се подвлачи црта? Када истинска промена карактера постаје легитимна, пре
него је означена као „површна” или „вештачка”? То су само појмови које су
жене (и превише ПФЛ-ова) успешно користили вековима, а мушкарци
интернализовали као стања која жене сматрају непривлачним, али никада јасно
дефинисаним. Уместо тога, оне намерно остају двосмислене и релативне у
односу на интерпретацију појединачне жене, док њихово понашање указује на
њихове мотивације.
Ви сте оно шта јесте, и ви сте оно шта она сматра да сте.
Једна од најтежих ствари за сваког, било мушкарца или жену, је да чују да
морају да промене свој начин живота зато што имплицира да је њихово „то што
јесам” на неки начин погрешно у садашњим условима. То је аналогно ономе
када се каже како неко не живи свој живот „исправно” или да одгајају децу на
погрешан начин. Ако имам пријатеља који је на хероину, а ја га активно
охрабрујем да престане, и учини напор да се „очисти”, друштво ме назива
херојем или спаситељем. Када охрабрујем пријатеља да престане да пуши пре
него што добије рак, ја сам забринути добри пријатељ који помаже свом другу
да се избори са здравствено ризичним навикама. Али ако кажем пријатељу да
мора да промени свој приступ женама и да је то разлог његове несреће, и да
мора да промени свој поглед на жене и приступ женама, да би изгледао боље и
да би се осећао боље, онда сам „површни” идиот и неосетљив сам на његов
„проблем.” Још горе је да понудим конструктивну критику, у што позитивнијем
светлу, да се особа може побољшати само ако промени свој поглед на нешто и
промени своје понашање.
1
Личност није само донекле променљива, већ се може драстично променити
под одређеним околностима. Једноставан пример су ратни ветерани који имају
пост-трауматски стрес. Ови мушкарци су били изложени трауматским утицајима
која су променила њихову личност из корена. Иако је ово екстремна
илустрација, доказује да је постајање „друге особе” питање услова. Ако су моји
услови да ја волим да седим код куће, једем пицу, пијем десетак бадвајзера
док гледам серије петком, да ли реално могу да очекујем да ће згодна фитнес
инструкторка да дође код мене и да се јебемо до бесвести? И зашто не? Након
свега, ја сам радим то што јесам, и она би требало „да ме воли због тога шта
јесам”, зар не? Ако би ово био мој случај, услови који дефинишу моју личност
нису у складу са привлачењем и/или одржавањем везе са неким чији услови
нису као моји.
БТШЈ је оперативна друштвена конвенција која помаже хипергамији.
Жене оберучке прихватају и ојачавају БТШЈ због свесног резоновања да „звучи
као исправна ствар да се каже”. То је непобитна чињеница. Ко не би желео да
ви будете ви? Ако је оно што се рачуна унутра, онда сви они који ти говоре да се
промениш сигурно манипулишу тобом из њихових себичних разлога. Ово се
лепо уклапа у популарно прихватање дебелог себе, на које се ослања већина
жена након што утицај Зида почиње да се манифестује у њеном изгледу, и желе
да буду вољене због оног што јесу, а не оног како су некада изгледале. Међутим,
на подсвесном нивоу, латентна сврха гајења БТШЈ конвенције код мушкараца је
још један механизам за филтрирање сексуалне селекције. Заправо, то је више
осигуравање тачности филтрације,. Обавезивање на истинитост општу мушку
популацију, жене постају сигурније у тачност своје сексуалне процене мушкарца.
Ако су сви мушкарци само оно што јесу, охрабрени да буду „истински они”,
помаже жени да одреди који мушкарац ће најбоље задовољити њену
хипергамију.
Као што сам навео у многим ранијим постовима, жене тврде да желе искреност
од мушкарца, али ни једна жена не жели потпуно откривање. У општем смислу,
ово саветујем зато што служи одржању ауре мистерије мушкарца, како би је
временом откриле жене са одговарајућим нивоом интереса и одазива на
мушкарце. Међутим, још један разлог за намерну двосмисленост је да се
умањи БДШЈ динамика за коју жене претпостављају да је аутоматска
психологија мушкарца.
Томасијево гвоздено правило #8
Увек пустите жену да схвати зашто неће да се јебе са тобом, никад то не
радите за њу. Саставни део одржавања женског императива као
друштвеног императива подразумева очување позиције жене као примарног
сексуалног селектора. Као што сам навео у многим претходним
коментарима и постовима, ово значи да женска сексуална стратегија
налаже да она буде у тако оптимизованом стању колико јој њен капацитет
(атрактивност) омогућава да бира између најбољих расположивих мужјака
како би задовољила стратегију.
1
БТШЈ је средство одржавања женског императива као друштвеног императива.
Штавише, БТШЈ служи оптимизацији хипергамије у појачавању женског осећаја
сигурности о процени мушкарца који ће најбоље одговарати њеној хипергамији.
Иронично, БТШЈ динамика се обара када се оствари моногамна веза тако што
жена тежи да „поправи” свог мушкарца. Оно што је некада била псеудо-истина
да је он то што јесте је замењено са „радим на њему”, како би он постао
идеалан човек и остварио њену хипергамску сагласност, чиме се открива ова
прорачуната БТШЈ бесмислица.
Ми смо оно што кажемо да јесмо.
Можемо да мењамо наше личности, и да мењамо наше услове или
комбинацијом ова два, али тврдња да је личност статична је нетачна. Замка је у
размишљању да је промена личности увек неискрена. Свакако постоје „глумци”,
„позери” и слично, тако да када се сусретнемо са њима осећамо (или чак
знамо), да они продају причу у којој се често не сналазе добро, али ипак има
одређене вредности у „фолирај се док не успеш” доктрини. Видимо је као
„лажно”, „вештачки” или „покушај да будеш нешто што ниси” када имамо
концепт или знање већ устаљених понашања. Ако упознате симпатичног типа са
мангупским хумором у клубу овог викенда, како можете знати да је он такав
иначе или протеже границе своје личности, ако га никада до сада нисте
упознали?
Закон 25: Обнови се
Не прихватајте улоге које друштво товари на вас. Изнова се обнављајте
тако што ћете исковати нов идентитет, онај који тражи пажњу и никада
не досађује публици. Будите господар ваше личности, а не дозволите да вам
је други дефинишу. Укључите драматичне компоненте у ваше јавне гестове и
поступке. Ваша моћ ће ојачати, а ваш карактер ће се чинити већим и од
самог живота.
1
Спектар фини момак - кретен
Знам, знам, фини момак наспрам кретена је обрађено доста пута, али управо
сам се консултовао са једним момком о овоме и мислим да ће вам се можда
свидети да прочитате моје мишљење о томе. Сматрам да је једна од најлакших
мета за мржњу игре терминологија. Превише је лако да се примени субјективна
дефиниција на архетипове попут „фини момак” или „кретен”. Стандардни
бинарни одговор је обично, „значи треба да будем потпуни сероња све време и
девојке ће ме сматрати привлачним? Јебеш то, нећу у то да улазим.”
Можете прочитати многе странице на форуму где сам давао савете и изнова
говорио момцима да „дођу у додир са својим унутрашњим сероњом.” У
ниједној својој објави нисам тврдио да треба постати сероња. Два најчешћа
питања која добијам су „зашто жене толико воле кретене?” и „како да изађем
из френд зоне?” Оба ова питања илуструју два краја спектрума. Гледајте то на
овај начин: на једном крају спектрума имате потпуног кретена. Он је непријатан,
сероња, граничи се са злостављањем, али жене хрле ка њему. На другом крају
скале имате крајње финог типа који ради и обухвата све што му је свака девојка
рекла да треба да постане, да би постигао интимност са њо. Он је
интернализовао папучарско условљавање у своју личност. Ово је тип који ће
потрошити небројене сате на телефону као „пријатељ” или потрошити мало
богатство на поклоне да би купио њено одобравање.
Мислим да је важно погледати корене појмова „кретен” и „фин дечко”. Не

заборавимо да ове карактеризације постоје јер су им жене дале та имена и
класификовале их на основу њихових заједничких процена. Жене су
дефинисале ове појмове, мушкарци су једноставно направили везу са њима.
Сада тежимо да их видимо као карикатуре. Кретен који туче жену или фини
папучар. Када размотримо ова два екстремна краја спектра, постаје јасно да је
грешка у бинарној све или ништа интерпретацији.
„Значи чешће морам да будем кретен?... Ја једноставно нисам такав.”
фрустрирано каже ПФЛ због онога што изгледа као женска дволичност у речима
и поступцима, али он маши поенту. Проблем је у томе што ако тежите ка
централној тачки између кретена и финог момка, већина момака нагиње
(некада и превише) ка фином момку. То је оно „буди у додиру са својом
женском страном, веруј женским речима уместо поступцима” аутоматизам за
већину мушкараца. То је оно на шта су жене навикле јер је уобичајена појава,
коју охрабрују јер одговара њиховом императиву.
Екстремни кретен је редак колико и екстремно фини момак, тако да је
потребно гледати на ствари у погледу степена. Већина мушкараца су бете. Они
се опредељују за фину, прилагодљиву, молећиву страну спектра. Већина је била
друштвено условљавана да потисне сваки мушки импулс у корист
прилагођавања и идентификовања са женским императивом (или бар ономе
што су разумели као императив) са ризиком од одбијања интиме. Управо овај
начин размишља, овај бета аутоматизам ка „фином” крају спектра на који се
1
ослања 85% момака, чини да момак који нагиње ка „кретенском” крају спектра
буде привлачан.
Да, самопоуздање и равнодушност су особине алфе, али у свету преплављеном
финим момцима увек спремним да лепој девојци пошаљу пиће, тип којег „боли
уво” је онај кога она означава као сексуални потенцијал. Преко 50 година
условљавања је оно што чини фину страну спектра аутоматизмом. То не значи
да су сви фини момци јадни бескичмењаци који пузе пред сваком ЈЕДИНАитис
девојком за коју се закаче. Али треба рећи да, у поређењу, и због стандардне
тежње да „будеш фин”, тип који само нагиње на кретенску страну спектра
постаје приметан и привлачна само зато што се одваја.
Он је привлачан на два нивоа, први је рудиментарни алфа, биолошки ниво
човека који је одлучан, контролише ствари, самоуверен и има став да се мање
брине о њој, јер он разуме (до неке мере) његову вредност која долази из
његових опција. Други је да је он љубичаста крава у мору једноличних,
безбојних финих крава. Он се истиче, и то га чини вредним женског такмичења,
које онда ојачава његов осећај да има опције. Он не злоставља, он није
манипулатор, али тежи да стави себе испред и изнад (иако само мало) жена
којима је привлачан.
Иронија свега је што ПФЛ мисли да је ова ситуација обрнута. Он верује да су
фини момци аномалија у мору кретена. Наравно да верује у то јер све његове
пријатељице причају само о њима. Њен „дечко кретен”, и како су они фини јер
умеју да их саслушају. Његова слика о себи се потврђује и он верује да је
јединствен и драгоцен због тога што „није као други момци” а његово
стрпљење и осетљивост ће се на крају исплатити, што врло вероватно може
бити када објекат његове опсесије заврши забављање (и можда добије дете) са
својим лошим дечком.
Нови светски кретенски поредак
Још једна критика упућена ка игри је страх да ће иначе добри момци примити
ову лекцију к срцу и постати неподношљиви сероње. Постоји страх од нове
генерације арогантних сероња који „нису то што јесу” да би смували нешто.
Разумем страх од масе мушкараца који нагињу на кретенску страну, као што
саветују заједнице УЗ или АМП. Дозволите ми да будем први који ће рећи да су
ти страхови неосновани. Мушкарци не претражују заједницу, блогове или
форуме зато што добијају превише пичке тако што су архетипски „фини”.
Заправо, запажање да мушкарци који су више окренути ка себи јебу више је
тако присутно да постоји читав одељак посвећен томе на Сосвејв форуму, што
ме наводи да верујем да изненадна промена парадигме ка кретенизму није
опасност које би ико требало да се плаши. Фини момци, по дефиницији, имају
проблема да се понашају као кретени, а још већи да истински претворе своју
личност у личност кретена.
Већина мушкараца БИ ЖЕЛЕЛО да нагиње ка кретенском крају спектра, и
покушавају да престану да верују у ствари у које су раније веровали. Уобичајени
начин размишљања бета мушкараца је да очекују да би жене требало да их
цене зато што су „фини”, поуздани и пожртвовани типови као што му је свака
жена рекла да би требало да буде. Много је лакше веровати да свет треба да се
1
промени због вас него да прихватите истину која вам је потребна да би
унапредили себе и дошли до ствари које желите. Пут лењог човека је да
дисквалификује или умањи вредност стварима које очајнички жели, али мањка
мотивације да се промени и добије их. Тако да згодна, „квалитетна” девојка
коју је раније желео, постаје „распала курва” након што га одбије. Права
квалитетна девојка би требало да га воли/жели безусловно, „због онога шта
јесте”, а не да га присиљава да унапреди себе, што у овом случају значи да би
морао да постане архетипска карикатура кретена коју је научен да мрзи. Већина
људи одбија да постане оно што мрзи, чак иако би их то променило на боље.
Требало би мање да бринемо о друштвеним импликацијама претварања финих
момака у кретене, него о томе да их учинимо самосвесним. Ризик стварања
bona fide кретена у покушају освешћивања је пристојна размена.
1
Бета Игра
Ти га бацаш пре било ког дејта, зар не?

Ко год је гледао филм Нешто о Мери зна за класичну сцену: „Инцидент са гелом
за косу.”
Дом: „Бацаш га пре значајног дејта, зар не? Реци ми да гулиш банану пре било
ког битнијег дејта. Боже, он не млати кобају пре великог дејта. Јеси ли ти
луд? То је као да идеш тамо са напуњеним пиштољем! Наравно да си зато
нервозан. О, пријатељу, молим те, седи! Гледај, пошто имаш секс са девојком,
и док лежиш са њом у кревету, јеси ли нервозан? Не, ниси, зашто?”
Тед: „Јер сам уморан...``
Дом: „Погрешно! То је зато што више немаш сперму на памети! Боже, то ти
може зајебати мозак! Види, најискренији тренутак у животу човека јесу пар
минута пошто сврши – то је медицинска чињеница. А разлог је да више не
покушаваш да повалиш , ти у ствари ... ти размишљаш као девојка, а девојке
то воле.”
Чак и ако никада нисте гледали тај филм, вероватно сте барем мало били
свесни принципа Бета игре који Дом објашњава. Можете ли да приметити
неконзистентност.
Не, не воле. Извини Дом, али оне желе пун пиштољ.
„Ти размишљаш као девојка, а девојке то воле”
Десексуализација као игра је једна од основних грешака које бете чине. Овај
ефекат сам назвао „Нешто о Мери”. Претпоставка да је ваш биолошки импулс за
сексом сметња да се до секса дође. Са рационалне тачке гледишта ово је
смешно, али бете прихватају ову идеју јер их на фини начин наводи на
погрешно сексуално условљавање које подразумева да се сличне ствари
привлаче – идентификовање са женским принципом како би били привлачнији
женама. Гледање овог филма представља покушај да се деконструишу начела
Бета Игре прошлих 40 година.
Извињавам се што немам изворе следећих цитата, али се сећам читања студија
о биохемијском утицају на сексуалну интеракцију током постдипломских
студија. Верујем да је то радио Др Марти Хаселтон, а те студије су дале преглед
хемијског ендорфина и хормонских профила присутних у крвотоку здравих
одраслих особа у различитим фазама привлачности: узбуђење, предсексуална и
постсексуална интеракција између парова. Најдраматичније је било увидети
сличности у хемијским особинама допамина и хероина код људи који су
осећали љубав или заљубљеност.
Чак је запањујући утицај који хормони имају на делове мушког мозга када ови
процењују сексуалне знаке код потенцијалне сексуалне партнерке. Здрав ниво
тестостерона буквално чини да мушкарци жене посматрају као сексуалне
објекте. Стимулисање истих делова мозга служи решавању когнитивних
проблема и управљању алатима.
1
Било како, тестостерон је помешан са окситоцином, хормоном који се лучи
после оргазма. Док је тестостерон одговоран за сексуални нагон и агресивне
импулсе (да не помињем развој мишића, дубљи глас и раст длака), окситоцин је
повезан са осећањима неговања, поверења и утехе. Верује се да је утицај
окситоцина примаран после секса, после трудноће и код емоционалне везе код
жена које производе овај хормон у већим количинама од мушкараца.
Постпорођајна депресија се сматра синдромом повлачења чији је окидач
смањење нивоа окситоцина, (и прогестерона) код жена после порођаја. Ефекат
постооргазмичног окситоцина код мушкараца је сличан као код жена, али код
мушкараца служи као ублаживач повишеног нивоа допамина и тестостерона.
Окситоцин игра важну улогу у регулисању нивоа тестостерона. Одмах после
оргазма, људско тело лучи окситоцин у крвоток како би уравнотежило ниво
ендорфина и допамина који су повишени услед сексуалног узбуђења.
Док овај хормон поспешује осећања поверења и утехе код мушкараца, он
такође служи да сексуално умири лика. Окситоцин је ублаживач тестостерона
код мушкараца због чега се се „алатка опусти пошто разбије орах``.
Са еволутивне тачке ово има смисла јер се тиме обезбеђује да одређена
количина сперме остане у вагини, на који начин се увећавају шансе за
плодност, уместо да буде избачена даљим „џарањем`` ерективног пениса.
Не само то, већ окситоцин служи да промовише „повезивање пара`` на начин да
негује осећања заштитничког поверења код мушкараца. Окситоцин који се
испушта код људи је последица феромоналних и околних подстицаја (додир
или поглед на пример).
Уз то постоји улога коју феромони играју у вези са сексуалном привлачношћу и
узбуђењем. Можете гугловати више о овом, али постоји неколико студија о
феромонима које показују да мушкарци чији се мириси разликују од женских
привлаче супротне мирисе код жена. Из перспективе еволуције закључак до
кога се може доћи је да ће људи сличног генотипа (тј. крвно везани чланови
породице) бити мање сексуално узбуђени особама свог генотипа, на који
начин се обезбеђује биолошка различитост (план природе против парења у
блиском сродству). Било како у истим студијама „знојаве мајице``, перспирација
мушкараца са високим нивоом тестостерона се сматрала сексуално одрживом
или је узбуђивала жене више од оних мушкараца са нижим нивоом
тестостерона – посебно жене у плодној фази менструалног циклуса.
Легитимност ових студија можете доводити у питање, али докази говоре да
виши нивои тестостерона играју запажену улогу у сексуалној привлачности.
Такође имајмо на уму да феромони утичу на жене које живе заједно тако да
њихови менструални циклуси бивају синхронизовани, што чини још један
еволутивни механизам за који се верује да обезбеђује плодност и подршку
заједнице социјалним животињама.
1
Феромонална бета
Из биомеханичке перспективе, постоје индикације да мушкарци који редовно

мастурбирају у суштини емитују свој статус Феромоналне бете – а то о њима
женска биохемијска механика подсвесно региструје. Мушкарци са вишим
нивоом тестостерона манифестују своју сексуалну снагу кроз сексуално
самопоуздање и мирис. Ако сте хронично у мањку са тестостероном и/или
подложни ефекту смиривања окситоцина ваша сексуална способност је
доведена у питање. Заправо, са еволуционог становишта, бета мужјаци још од
почетака наших дивљих ловаца и сакупљача били би склонији мастурбацији као
сексуалном ослобађању, пошто су теоретски, имали мање прилика за парење
него алфа мужјаци. Ово би затим било праћено тиме да подсвесни
бихеjвиорални и хемијски знаци помогли женама у одабиру најбољег партнера
за избор оца њихове деце.
Тако, да што се тиче тога што бета ликови желе да верују да ће „бацање змије``
пре дејта побољшати ваше шансе да девојку креснете, вероватније је да ћете
себе упуцати у ногу. Ово глупо веровање укорењено у миту „Нешто о Мери`` да
жене не желе надпросечно сексуалног мушкарца. Ипак биолошка истина је
далеко од тога. Мит је да жене треба да се осећају лежерно са ликом како би
спавале са њим, тако да мушкарци треба да се активно десексуализују како би
се повиновали томе. Међутим, све назнаке говоре о потреби за сексуалном
напетошћу и тензијом при узбуђењу како би се подстакао сексуални однос.
Лежерност и поверење су посторгазмични услови, док су узбуђење и сексуална
хитност предоргазмични услови. Оба имају јединствен хормонални потпис.
Одбијање одговорности
А сада одбијање одговорности. Ја нисам ендокринолог, биохемичар, нити лекар.
И признајем да је ово претпоставка, али валидна. Да напоменем, овде се не
ради о мање пожељним феромонима, већ о нижем нивоу феромона сексуалних
знака услед њиховог умањења и понашања које подстиче умањење. Разумно је
да ће жене више привлачити мушкарци који су мотивисани да буду сексуални
са њима, који то манифестују кроз хемију и понашање од оних мушкараца који
нису сексуално мотивисани који то приказују кроз знаке неинтересовања.
Ја сам некад мислио да су основни разлог одбијања били женски дупли
стандарди: када жене мастурбирају то је секси, узбуђујуће и, данас, друштвено
оснажујуће. Што се мушкараца тиче, мастурбација је перверзна. Она
подразумева немогућност да се буде довољно мушкарац, да би се јебала права
жена. Дркање је мушкарчев промашај, али женско оснажење. Зашто постоје
ови друштвени услови, и која је њихова латентна функција?
Ја и даље видим дупле стандарде у свему томе, и док мислим да је валидно, то
на неки начин скида прашину са површине самозадовољавања из перспективе
друштвене конвенције. Сигмунд Фројд је једном рекао: „сва енергија је
сексуална``, мислећи да ћемо подсвесно преусмерити нашу мотивацију са
неузвраћеног сексуалног импулса на остале напоре. Отуда је на мушкарцима,
имајући у виду да су они пол који има виши либидо покренут тестостероном, да
1
морају да потраже више излаза да пренесу ову мотивацију на жене. Тако, да ли
је изненађење да су мушкарци који су у историји били градитељи царстава,
освајачи, и уништитељи (мање више) највише покретали човечанство?
Мастурбација смањује тај импулс. Она убија тај порив, или га у најмању руку,
сублимира. Стога, зар не би било нормално да глобална друштвена конвенција
која посрамљује мушкарце због мастурбације буде корисна за друштво
заинтересовано за ширење? На тај начин културни мим постаје да су мушкарци
који дркају губитници, док мушкарци који то не раде доказују своју сексуалну
одрживост (јер ако не дркају онда мора да јебу жене с времена на време како
би ослободили сексуалну енергију) и тако бивају мотивисани да преусмере тај
импулс на унапређење себе или друштва.
1
Игре дреда (страве)
Оригинална замерка жена на маносфери о дреду (страва) је дошла на пост о

усађивању осећаја дреда у жени у циљу одржавања доследног оквира контроле
у вези. Природно, безусловни одговор жена на ову отворену тврдњу о контроли
је била демонизација целе идеје дреда. Када размишљате о дреду, како је
предложен, он представља стварни осећај концептуализације могућег исхода
губитка интимности партнера и последично разилажење (емоционално,
финансијско, породично, лично итд.) услед тог губитка. Тако отворена изјава је у
циљу промовисања слика ђавољих мушкараца који уцењују своје жене како би
их емоционално заробили у оквирима својих посесивних и несигурних ћефова.
И мислим да је оно што је изгубљено у свом овом сензационализму о дреду,
који је веома слаб појам концепта, је да примена дреда има много шири оквир
(посебно за жене) од његове сувише драматичне карактеризације када
мушкарци отворено заговарају његово коришћење.
Лица дреда
Ја имам пријатеља, Џона, који је управо напунио 37 година. Он ми је драг, али
није ништа посебно. Око тридесете је углавном дигао руке од себе. Оженио се
сувише млад пошто је урадио праву ствар после „случајне`` трудноће, и са
личне стране то је био крај његових прилика да истражи било коју другу
могућност коју је могао да има. Његова жена се предала после друге трудноће,
заокружила се у велику лопту, и пратила уобичајени пут. У суштини, њему не би
требало много да се врати у игру, али он нема никакву жељу за тим.
Сада после појашњења Џонове ситуације можете помислити да би он био
последњи кандидат да учествује у било чему што сличи манипулацији дредом у
вези, и били бисте у праву, али он, и ликови као што је он, су често несвесни
учесници у дред игрицама њихових жена или девојака. Мада Џон неће
спонтано привући жене нити својим изгледом, нити својим потпуним
неразумевањем Игре, он је изузетан провајдер (домаћин) за своју породицу. Он
се константно разбија од посла, радећи као програмер и једини запослени у
породици – сам финансира школовање своје супруге. Уз то, он је веома пажљив
отац, муж и мајстор по кући.
Упркос свему томе, његова жена уме да буде оштроконџа, редовно га
малтретира, што се преноси на личности његових ћерки тинејџерки које раде
исто што и њихова мајка.
Ипак, упркос свом пасивно-агресивном подсмеху, Џонова супруга је једна од
најпосесивнијих жена које познајем. Он је буквално под сталним надзором без
обзира где се у том тренутку налази. Она га зове само да потврди да је тамо где
каже, а стално сумња да је побегао у стриптиз клуб (у који колико ја знам
никада није крочио) или се упустио у било шта са другом женом. Дошло је
дотле да је комично, она се забринула да ће га отети боља жена, и ту је,
страшна анксиозност од конкуренције која изазива нелагоду, иако, због ниског
нивоа самопоштовања, не постоји никаква реална могућност да се икада
догоди нова жена.
„Не могу да се такмичим са тим,..."
1
Неке од најнеуротичнијих посесивних жена које сам икада упознао биле су
девојке и
жене аматера бодибилдера. Већина ових девојака, чак такмичарки у фитнесу,
морале су бити веома самоуверене или су прибегавале тактици контроле и
посесивности због константних подсећања о томе колико су њихови мушкарци
пожељни другим женама. Чак и када то није био случај, перцепција њихове
пожељности била је довољна да то покрене у њима. Оне су имале љубав и
жељу физички елитних мушкараца, али то још увек није било довољно да се
смири тај урођени осећај дреда (страха). Блогер Маносфере Далрок је објавио
велики број блогова о феминизованом схватању како је мушко гледање
порнографије повезано са женском прељубом. На то бих додао стални притисак
патологизације мушког сексуалног одговора, који говори о лаком излазу за
жене које следе скрипту филма Једи, моли се, воли, и желе да изађу из брака са
кешом и наградама. Међутим, фундаментална тачка те везе је женина, често
прецењена, немогућност да се такмичи са идеалом порно звезде у смислу
физичког изгледа и сексуалне акробатике које ниједна нормална жена никада
не може да задовољи. С обзиром на разноврсност сексуалних апетита
мушкараца, то је смешно, али то чини илустративне преовлађујуће игре дреда у
женској психи. Без обзира који су његови сексуални апетити, она се осећа
неадекватно у тој конкуренцији и страхује од губитка интимности.
Увиђам много непријатељства из фемосфере зато што само сугеришем да
мушкарац треба директно да подстиче напетост од конкуренције у његовој
дугој вези, али основни разлог за овај лек је постојеће стање страве код жене
које се тешко може толерисати када је под површином, а још мање када је
отворена. У овом контексту дред је урођени страх од губитка сигурности који се
појачава како жена стара и помера се од Зида (30 година), а њена способност да
поново успостави обезбеђеност са новим партнером се смањује. У ствари,
управо је тај страх извор гиноцентричних закона којима се награђују жене
новцем и осталим наградама у споразуму о разводу. Толико је моћан тај страх
да је то правно осигурање за смањену способност жена да осигурају дугорочну
обезбеђеност након неуспелог брака, након Зида, након трудноће, итд.
Дред, због недостатка бољег термина, је женско стање. Иако сам поменуо да
повремено користим флерт са другим женама као средство за појачавање жеље
и илустровање овог друштвеног доказа, ово тешко да је једини, или најбољи
начин за подстицање напетости од конкуренције. Претерани флертови су груби
начин изазивања ове напетости, али често све што је потребно, је ситна
промена у предвидљивој рутини да би се покренула машта. Идеја није да
усадимо и одржимо константу терора страха од губитка, него пре тајно,
суптилно, покажемо већу вредност; посебно јер када је женска пажња у удобној,
рутинској блискости она почиње да тражи свађу и драму на други изворима.
Понекад је све што је потребно да се изазове та машта да кренете у теретану, да
се боље облачите, да добијете повишицу, да путујете пословно, да промените
рутину, усвојите менталитет Игре, да почнете да се дружите са новим (или
старим) пријатељем, да будете самоуверени и забавни њој, укратко да
ризикујете да повредите њену сензибилност. Већина жена верује да су њихове
маце довољне да држе своје мушкарце у заточеништву цели живот, али како
1
женска СТВ опада, док СТВ мушкарца расте, њихово самопоуздање у овај облик
утицаја опада, тако их тера да усвоје нову шему за контролу страха од губитка.
Када кренете у Лас Вегас на онај сајам, а твоја жена вас тако добро појебе ноћ
пре него што одете, управо доживљавате једну од тих нових шема. То не траје
дуго, често је довољан нежни додир. Добру Игру дреда не морате чак
покренути ви. Често то раде жене, или открију изворе друштвеног доказа који
потврђују вашу пожељност. У светлу овог страха од губитка које жене
покушавају да избегну, могли бисте доћи у искушење да користите саосећајнији
приступ како би ублажили женске страхове. То овде није вредно помена, јер је
то генерално такт који већина мушкараца интуитивно користи у својим дугим
везама: константно потврђивање љубави и преданости како би умирили њене
страхове. Ликови попут мог пријатеља Џона користе сталну стратегију
умиривања која је штетна по њих. Да будемо јасни, велика већина жена је
довољно сигурна да не дозволи да их ово стање преузме, док само у пар
екстремних случајева које сам навео изнад процвета права неуроза. Насупрот
опште прихваћеном веровању ја нисам заговорник методологије Игре мрачне
тријаде. Не зато што мислим да је она неделотворна, већ пре што уз право
познавање Игре није потребна. Мрачну тријаду треба користити само у
екстремним случајевима, и то само ако ситуација захтева њену употребу. Тада
је важно да лик схвати да је прешао линију са женом којој је је била неопходна
њена употреба.
Дакле, да, требало би да покушавате да уверите вашу девојку, са којом сте дуже
у вези, у вашу љубав и преданост, али знајте да због урођеног женског страха
од губитка обезбеђења и конкуренције који долази услед опадања могућности
да се такмичи са својим „сестрама``, никада нећете постићи идеално стање
задовољства тако што ћете се искључиво ослањати на обезбеђење удобности и
блискости са њом. Она жели да заљуљаш брод што чини да се осећа живом.
1
Мета Игра
Интернет је за мушкарце шта је сексуална револуција била за жене. Дух је сада

изашао из боце, и било добро или лоше ове информације ослобађају. Ово је
Мета Игра. Хајде да размислимо о томе на тренутак: Само прошле недеље сам
пришао хору мушкараца из целог света који желе да помогну младом мушкарцу
који се носи са својим проблемом ПФЛ-а. Прикључио сам се ликовима из
Британије, Аустралије, Шпаније, Канаде, Њујорка, Лос Анђелеса, и ко зна
одакле још. Глобални колектив мушкараца саветује младог мушкарца о
његовом односу са девојком која је прихватила доминантни културни образац у
свету који је под утицајем женских интереса већ дуже од пет деценија.
Ово је мета мушки образац који одговара на мета женски. Ми смо сада свесни
да је овај женски Матрикс свуда, а ја мислим да можемо разумети колико је
свеобухватан и прожимајући. Знам да су џезабел (женски) сајтови овог света
уопште антитеза мета мушког обрасца. Нисам рекао да је лако одрадити посао.
Међутим, олективитет глобалне заједнице ми даје наду. Када год искључимо
једног мушкарца из Матрикса то је групни напор. Ми смо колективни очеви које
ови синови нису никада имали.
Да, постоје разлике у мишљењима. Заступници заједнице, гуруи Игре и
теоретичари света ће се сукобљавати око приоритета и детаља, али веће слике
освешћују мушкарце. Глобални колектив који их буди је прва и највећа корист.
То је прљав, ружан посао искључивања мушкараца из Матрикса, али је тек
почетак.
Ако сам оптимистичан по било ком питању то је да се надам да ће следећа
генерација мушкараца барем имати прилику да буде свесна „кода`` у Матриксу
који једноставно није постојао када сам се ја борио да се искључим. Под тим
мислим да ће млађа генерација мушкараца развити барем капацитет или осећај
да прихвати да постоје одређене женске друштвене конвенције, што значи да
када би родне улоге биле обрнуте они би због истих били оптужени за сексизам.
Увек сам осећао да је поређење први прави корак у разумевању тога шта је
Матрикс. Ја сам много пажљивији према прикривеном, друштвено опростивом
женском сексизму преко кога опуштено прелазимо у данашњој општој култури
јер схватам латентну функцију којој те конвенције служе. Као што редов Џо каже,
знање је пола битке.
Главна препрека за позитивно-мушку мета Игру је то што су већина тих истих
мушкараца којима би служила несвесни (или барем намерно незнавени) пиони
женске мета Игре. Ја верујем да је погрешно мислити о тим људима: бетама,
ПФЛ-овима, неискљученим алфама, као регрутима женског обрасца. Дошао сам
до тог става јер је потребно цело феминизовано друштво да услови младог
мушкарца да током целог свог живота инвестира свој психолошки его у
феминизовану мета Игру као начин постизања својих интереса. Њих треба
васпитавати и вежбати пре него што се њихова его инвестиција самоприхвати,
тада само екстремно трауматско искуство може отворити очи пред тим
условљавањем.
1
Користио сам пример отрежњујућег ПФЛ-а или младог мушкарца који тражи
савет колектива. Скоро универзални проблеми које они хоће да реше су теме
које је тако детаљно обрадио мушки колектив у заједници да ћемо их исказати
у добро дефинисаним саветима или поново парафразирати старе постове на
исту тему. Ја то радим сам, али мислим за тренутак о дубини тога. Овде имамо
лика који се бави питањима којима сам се ја бавио, понекад пре више од 20
година, а неки старији чланови пре 30 или чак 40 година.
Мимови се нису значајно променили у протеклих 60 година. Мислим да је
опште уверење да је основни разлог зашто лик тражи савет заједнице потреба
„да повали што више`` или „пронађе тајну како да дође до своје девојке из
снова``. Иако је то заиста мотивација, већина жели решења за проблеме у
везама који постоје у том облику већ дуже од пола века: Како да је повратим?
Зашто сам добио одговор Хајде Само да Будемо Пријатељи (ДБСД)? Зашто се
јебе са кретеном, а мени каже како сам диван човек? Да ли изглед значи? Како
да придобијем моју жену са којом сам у дугој вези (ДВ) да се креше са мном
сада када живимо заједно?
Има још безброј других питања. Наша мета Игра чини велику штету
„тражиоцима`` када их одбацимо јер само желе да повећају број поваљених.
Наравно, то је само препознатљива мотивација, али оно за чим они заиста
трагају, оно шта ни они нису свесни да траже, је стварна, позитивна
самоувереност у мушкост која може да израсте изнад погрдних брбљања
женске мета Игре. Када видим пет страница савета на форуму Сосвејва тиквану
који је дошао у ситуацију у којој је, а који му говоре како најбоље да се носи са
тим на основу колективних искустава, док му се у исто време отварају
перспективе које би требало да размотри да увидио ширу слику ситуације у
којој се налази, то узвраћа мушка мета Игра.
Помислите о следећем: јадни, изоловани дечак, фрустриран како прићи, како
реаговати на ДБСД, како бити мушко, и слично, наиђе на утицај светског
колектива мушког искуства према понашању и установљеном мишљењу једне
девојке која је социјализована и прихватила женски културни образац. То је
мета Игра.
1
КОМУНИКАЦИЈА
Медијум је порука
Мрзим израз „помешани сигнали`` или „помешане поруке``. Чешће не постоји

ништа „помешано" у комуникацији и рекао бих да се ради о неуспеху (свесном
или не) у читању тога шта жена комуницира са мушкарцем. Просечан лик тежи
да „добије" управо оно шта је жена наговестила речима, али је потребна вежба
да би се прочитало њено понашање, а затим још и више самоконтроле како би
се то применило у сопственој интерпретацији.
Када се жена понаша у вруће - хладно маниру и назад, то представља поруку::
она се каје као купац, ви нисте њен први приоритет, она размишља између вас
и онога што она доживљава као бољи проспект, или сте боље изгледали када је
била припита, итд. Порука није „шта ако", порука је њено оклевање и како се
њено понашање манифестује. Десет састанака пре секса? То је порука.
Отказивање дејтова? Уздржавање? Јако интересовање праћено слабим? То ЈЕ
порука. Жене са високим нивоом интересовања вас неће збуњивати. Када жена
жели да те јебе, наћи ће начин да те појебе. Ако се премишља између тога да и
те жели или не, остави је на кратко и „заврти друге тањире``. Ако промисли
добро и буде заинтересована за вас, онда сте и даље у вашем оквиру и
одржавате вредност ваше пажње према њој. Када стрпљиво чекате своје време
питајући се која је то чаробна формула која ће је приволети вама је управо
време када сте ушли у њен оквир. Она је теби потребна више него ти њој и она
ће да диктира услове за њену пажњу
Оно што већина мушкараца мисли да су „помешане поруке`` или збуњујуће
понашање жене долази једноставно због њихове немогућности (из било ког
разлога) да прецизно тумаче зашто се понашају на такав начин. Обично се то
своди на лика који се тако везао за једну, једину девојку да би њој радије чинио
уступке због њеног понашања него што би видео стварност. Другим речима,
далеко је лакше то назвати „помешаним порукама`` или потврдити стару
„мудрост``како су жене несталне и како реагују различито од случаја до случаја,
када је у ствари то једноставно оправдање да те држе на удици, јер им
недостаје било каква стварна, одржива опција са другим мушкарцима у
њиховим животима.
Жена која има висок ниво интересовања за мушкарца нема потребу (нити
мотивацију) да се понаша на било који начин који би угрозио њену позицију код
њега. Жене свих нивоа интересовања ће постављати шит тестове мушкарцима,
које ће они пролазити или падати, али шит тест је лакше препознати када се
размотри контекст у ком је постављен.
Жене најчешће потпуну истину исказују својим поступцима, оне само то
комуницирају на начин који мушкарци не могу или не желе да разумеју. Као
бихеjвиориста, ја чврсто верујем у психолошки принцип да је једини начин да се
утврди истинска мотивација и/или намера да се посматра понашање појединца.
1
Све што је потребно урадити је упоредити понашање и резултате истог
одговарајућом намером. Жена ће комуницирати велики број информација и
истина човеку ако је он вољан да прихвати њено понашање, а не искључиво
њене речи, као мерило онога према чему се односи. Он такође мора да схвати
да истина коју она исказује својим понашањем често није оно што он жели да
прихвати.
Ми постајемо фрустрирани јер жене комуницирају другачије него ми. Жене
комуницирају тајно, мушкарци комуницирају отворено. Мушкарци преносе
информације, жене преносе осећања. При преношењу информација, мушкарци
дају приоритет садржају, жене контексту. Једно од великих нејасноћа које
негује феминизација у последњој четвртини столећа је очекивање да су жене
једнако рационалне и склоне аналитичком решавању проблема као и
мушкарци. Ово јe резултат егалитаристичког менталитета који погрешно наводи
мушкарце да верују да жене не комуницирају другачије од њих. То не значи да
жене не могу ефикасно да решавају проблеме на свој начин, али је јасно како
жене комуницирају на специфично женски начин. Многе научне студије
илуструју природне способности које жене имају за изузетно сложене облике
комуникације (дотле да је доказано да су њихови нервни путеви различити)
представљају „заставе којима се поносно маше`` у феминизованим медијима
као доказ урођених способности жена, док се од мушкараца очекује да
прихвате да она “мисли то што каже, и каже оно што мисли”. Док доста жена
воли да се хвали овим као неком врстом супериорности, то нужно не значи да
је оно о чему оне комуницирају важније, или да је то како комуницирају
ефикасније већ само да оне имају већу способност да разумеју нијансе у
комуникацији него мушкарци.
Једна од најбољих слика ове генерацијске родне промене је посматрање
начина комуникације „јаких” жена које медији данас приказују у популарној
култури. Како да знамо да је она јака жена? Први знак је да она комуницира на
отворен, на информацији фокусиран, мушки начин. Она комуницира као
мушкарац.
Не морате да будете видовити да бисте разумели тајну комуникацију жена,
само треба да будете пажљиви. Ово често захтева стрпљење које већина
мушкараца једноставно нема, због чега отписују жене као дволичне, хировите
или прорачунате, зависно од ситуације. Чак и људима који су довољно
пажљиви да воде рачуна и детаљно прате шта се заиста дешава око њих, то
изгледа веома неефикасно и ирационално. А зашто и не би? Ми смо мушкарци.
Наша комуникација је уопште заснована на информацијама, дедуктивним и
рационалним. То је отворена комуникација међу мушкарцима. Директан, до
сржи, да реши проблем и настави даље. Женска комуникација изгледа сулудо:
то је веома нефункционална форма комуникације…, да будем прецизнији, то је
детињасти облик комуникације. То је оно што деца раде! Она кажу једну ствар а
учине другу. Имају нападе. Она реагују емотивно на све. То је тачно. И често она
добијају оно што заиста траже - пажњу. Жене су луде, али то је прорачуната
лудост. Скривена комуникација нас фрустрира колико и отворена комуникација
фрустрира жене. Наш језик за жене нема уметности, зато им изгледамо глупо
или просто у најбољем случају. Ми филтрирамо информације да на основу њих
1
радимо, а не да бисмо дошли до суптилних детаља који комуникацију чине
угодном за жене.
То је исти разлог због ког женску комуникацију ми сматрамо збуњујућом,
непредвидивом, чак и када се чини да оне озбиљно покушавају да искажу своју
намеру. Разлика је у томе што нашу конфузију и фрустрацију користе у сврху
свог крајњег циља. Док год жене остају непозната, непредвидива, неразумна
створења која мушкарци не могу да схвате (али увек могу имати изговор), оне
могу несметано да делују ка испуњењу својих циљева.
„Блесави момче, никада нећеш разумети жене, једноставно одустани" је управо
то. Када то прихватите, она је зарадила доживотни кард бланш. Мит о „Женској
мистичности“ и прерогатив жене (да мења мишљење) у потпуности зависи од
тога колико је вешта у коришћењу те тајне комуникације.
Сада ћемо као мушкарци рећи: „Зла, неморална, манипулативна жена! Средите
се и урадите праву ствар, јер говорити једну ствар, а чинити другу је лицемерје!”
Наравно ово је наша рационална природа која се отворено чује када открива
скривену комуникацију жене. Позив на морал, који ће њу придобити, али ... ју
не придобија. То је отуда што жене инстинктивно знају да је њихова
сексуалност њихова прва, најбоља особина, а скривена комуникација је
најбољи начин за њену употребу.
Позиви на моралност само раде у њену корист, јер све што је њој потребно је да
се сложи са мушкарчевом отвореном оценом ње и одједном он мисли да је
чита. Као мушкарци, постали смо тако условљени женском мистиком да
очекујемо да жена буде дволична са нама да када се изненада користи мушком
формом комуникације и прибегава нашем, отвореном, начину комуникације и
слаже се са нама, чини се да је доживела откровење, или тренутак јасноће. „Вау,
она је заиста посебна," високо квалитетна", и изгледа да разуме." То је тако све
док одговара њеним условима. Када више не буде тако, женска мистика је ту да
објасни зашто.
Да ли сте икада били у друштвеном окружењу, можда на забави или сличном,
са девојком или са женом са којом се забављате и која вам наизглед изненада
каже приватно, „Да ли си видео тај прљави поглед оне кучке?!`` Били сте тамо,
физички присутни, видели девојку о којој говори, а ипак нисте регистровали ту
ствар. Природна склоност жена за прикривену комуникацију препознатљива је
од пете године. Жене више воле да се боре на психолошком, док се дечаци
боре на физичком плану. Унутар сопствене вршњачке групе, девојчице се боре
за доминацију уз претњу остракизацијом из групе. „Нећу више да будем твоја
пријатељица ако, .." је једнако претња девојци као „ударићу те у лице ако, .. ”
дечаку. Ова динамика постаје много сложенија када девојчице уђу у пубертет,
адолесценцију и одрасло доба, али ипак користе исти психолошки начин борбе.
Њихов прикривени начин комуницирања помоћу алузије, језика, тела, изгледа,
подсвесне комуникације, гестова, итд. преносе далеко више информација од
нашег отвореног начина комуникације. Можда нам се чини ефикаснијим као
мушкарцима, али наш начин не задовољава исту сврху.
За жене је комуникација више од информација које се њоме преносе. То није
проблем који треба решити, комуникација је примарна. Када јој наивко пружи
1
све информације одједном, ми помислимо, да, мистерија је нестала, он више
није изазов, зашто би она била заинтересована? Ово је истина, али разлог због
којег је интрига нестала је то што више нема потенцијала за стимулисањем
потребе за комуникацијом или њеном маштом.
На крају, морам да додам да жене нису горе у отвореној комуникацији када она
служи њиховој сврси. Када жена изађе и каже нешто на начин да не остави
никакав простор за погрешно тумачење, можете се кладити да је гурнута до
крајње тачке или да тако наступа из страха или очајања да њен прикривени
начин неће бити делотворан. „Зар не можемо само да будемо пријатељи?" је
прикривено одбацивање, „Бежи од мене, ти чудаче!" је отворено одбацивање.
Када се жена одлучи за отворену комуникацију, будите сигурни, она је изашла
из прикривеног начина комуникације. Један очигледан пример је када жена
виче, вришти на вас, или вам постави ултиматум, она је беспомоћна до те мере
да мора то изрећи на ваш начин комуницирања своје фрустрације.
Исто тако, мушкарци могу да овладају уметношћу прикривеног начина
комуникације. Велики политичари, војни лидери, бизнисмени, продавци, и
наравно добри уметници завођења користе прикривену комуникацију да би
постигли своје циљеве. Није тачно помислити да је прикривена комуникација
непоштена или аморална, или чак мислити о њој у моралном контексту. Она је
средство за постизање циља, баш као што је отворена комуникација средство за
постизање циља, а тај циљ без обзира да ли је мушки или женски је оно што је
етично или неетично.
1
Dijo sin hablar - Речено без речи
Игра у вези (или у браку) варира широко у примени у поређењу са Игром која се
користи у сексуалном животу слободног појединца, али су фундаментални
принципи у суштини исти, као и грешке, само су ризици већи, а награде
занемарљиве у том поређењу. Као неко ко је искусио успоне и падове у
сексуалном животу слободног мушкарца са једне, и ожењеног мушкарца са
друге стране, могу отворено да кажем да Игра никада није потребнија него у
контексту брака. Такође сам написао доста о свеобухватном ризику брака за
мушкарце, и женској крајњој немогућности да цени сву жртву коју мушкарци
преузимају када се одлучују на брак. Требало би да буде очигледно да ако под
таквим условима мушкарац одлучи да прихвати брачни стил живота, једини
прихватљив услов је да буде унутар његовог оквира и под његовим условима. А
ово, господо, не захтева само интернализовану посвећеност самој Игри, већ и
разумевање и интернализацију много чвршће Игре него што би било потребно
у животу слободног мушкарца. Већи ризици значе мањи простор за грешку.
У Игри у сексуалном животу слободног мушкарца, имате могућност да „вртите
тањире, испустите оне које не дају дивиденду, а необавезујуће уживате у онима
које је дају. Мада може заболети када изгубите одређену девојку као резултат
грешке у Игри, или када пропустите прилику да пробате жену због погрешног
приступа или консолидације, то је небитно у поређењу са ризицима који су
својствени недостатку дугорочне Игре неопходне да се изборите са женском
хипергамијом у контексту брака. Остављање девојке (или остављања вас са
њене стране) може бити емоционално искушење за неке типове, али
пропадање брака, финансијске, породичне и емоционалне последице због
недостатка Игре у браку представљају казну за коју су сузе услед раскида
слободног мушкарца благослов. Игра у чврстој вези значи много више од тога
да имате секс са својом женом редовно после меденог месеца.
Многи мушкарци ће одговорити да брак није вредан све те контекстуализације
Игре, и они су у праву. Све је то ризик са занемарљивом наградом /
захвалношћу док су обавезе сувише велике. Осим тога, постоје људи који ће
рећи да је немогуће константно играти чврсту игру која је неопходна како би се
ублажила женска хипергамија на неодређено време, и они су у праву. Ако би
Игра била стални чин коју би морали да играју заувек.
Неки ликови просто побесне на саму сугестију да ће морати да играју Игру са
својим потенцијалним женама. „Она треба да ме воли онаквог какав
јесам!“ Они очекују да ће моћи да престану са Игром, опусте се и буду оно што
јесу да би онда спознали да су их жене постепено претвориле у своје
замишљене идеале који заиста нису врста типа који може да заголица њихове
вагине. Онда сазнају да су их њихове жене волеле због тога ко су они били.
Прелазак
Када се линије комуникације између вас и жене, или девојке, прекину нећете
добити поруку да су оне прекинуте. Тако изгледа када се прекину линије
1
комуникације. Када се она одјави из везе она вам то не каже јер се већ одјавила.
Тако изгледа када она напусти везу.
Често морам да контролишем свој смех када год чујем ПФЛ-а како као папагај
понавља говор у Матриксу о томе како „су добре везе засноване на
комуникацији са вашом женом/девојком``. Када ово каже слободни мушкарац
могу барем донекле да га оправдам услед недостатка практичног искуства, али
када то чујем од ожењеног, на Матрикс прикљученог, мушкарца, знам да је то
само пример целокупности његовог условљавања. Већина ликова који вам ово
говоре само понављају оно што њима кажу њихове девојке о томе да је то
најважнија ствар за добру везу, али као и са свим осталим женским
принципима увек постоји латентна намера испод слоја афористичне истине коју
оне виде. Једном сам био на догађају промоције жестоког алкохолног пића са
мојим редовним „промо девојкама`` и током нашег разговора једна ми исприча
о њеним проблемима са мушкарцима, између осталих са једним наметљивим
момком који се очигледно налазио на нижој лествици сексуалне тржишне
вредности (СТВ). „То је тако фрустрирајуће Роло, зашто мушкарци једноставно
не могу да схвате?``
Са увежбаним, али слатким малим набором на носу, и уздахом сиса вредних
5.000 долара, моја девојка је индиректно открила једну од најузнемирујућих
сложености међуродне комуникације: жене једноставно желе да мушкарци
„укапирају``.
Само укапирај
Лик који може да разуме женин блеф са самопуздањем које подразумева да
она треба да буде вредна њега а не обратно је мушкарац за кога се бори. У
суштини, феномен „говора рибе", „савета рибе" је шит тест на великој
друштвеној скали. То чак раде ваша мајка и сестре, очекујући од вас да ћете
укапирати и да ћете разумети поруку и схватити изазов за оно што заиста јесте,
без да вам то кажу отворено. Она жели да то укапирате сами, да не мора да вам
се каже како. Та иницијатива, и потребно искуство, чини вас мушкарцем за кога
се вреди борити. Жене презиру мушкарца коме треба рећи да буде доминантан,
коме треба рећи да треба да буде самоуверен, коме треба рећи да буде све што
мора да има на списку предуслова за њихову интимност. Отворено
објашњавање овога лику потпуно уништава његов кредибилитет као истински
доминантног мушкарца. Лик кога она жели да јебе је доминантан јер је „он
такав какав јесте", уместо што је она морала да му каже да буде такав.
Проматрање процеса ће то променити. Ово је главна функција сваког шит теста
кога је икада осмислила жена.
Ако мушкарцу треба објашњавати мушкост, он није мушкарац за њу. На
примеру моје промо девојке видимо овај парадокс из перспективе сексуалног
живота слободног мушкарца, али због ризика и казне својствених браку, то је
још битније у перспективи сексуалног живота у браку (или дугој вези). Многи
људи ће се жалити да мрзе саму чињеницу да морају да читају ум и да идеалне
жене треба само да комуницирају отворено и директно - баш као и рационални
мушкарац. Проблем је у томе што то мења динамику хипергамије.
1
Као што сам често говорио, жене кажу да желе истину, али никада не желе
потпуно откривање. Са хипергамијом се не може играти, нити се може
преговарати. То је разлог зашто је мим „комуникација је све" одговоран за
пропаст више веза него што ће ико икада признати. Није у питању комуникација,
већ шта комуницирате и на који начин. Саветовао сам више мушкараца који су
плакали у дубинама душа него што могу да пребројим, „ДА МИ ЈЕ САМО РЕКЛА
ШТА ТРЕБА ДА УРАДИМ ДА МЕ ВОЛИ, ЈА БИХ ТО УРАДИО!” не схватајући да је
сама вербализација тога, и веровање у отворену, рационалну комуникацију
управо оно што убија (или је убило) жељу његове жене за њим.
Основна истина васионе је да се о истинској жељи не може преговарати.
Тренутак када кажете својој жени, или девојци, да ћете променити понашање,
став, убеђење или учинити било који други компромис због њене жеље
фундаментално претвара њену органску жељу у обавезу. Оно што она жели,
оно што њена хипергамија жели да јој потврди, не може никада да се објасни,
то може само да буде показано. Ако је њена жеља да будете доминантни, то
што би то она то рекла би негирало природност и валидност постајања вас
таквим. Опет, посматрање процеса ће то променити - на нивоу њене подсвести
њена урођена хипергамија је свесна те истине. Она жели мушкарца који зна да
треба да буде доминантан са њом. То је потврда њене хипергамије.
1
Из прве руке
Комуницирајте својим понашањем. Никада отворено не говорите жени ништа.

Дозволите јој да дође закључка који сте желели. Њена машта је најбоља алатка
у вашем алату Игре. Научите како да га користите. Ово је највећи пропуст ПФЛ-а:
они испричају све о томе, откривајући пуну истину о себи женама у погрешном
уверењу да жене желе да је та истина основа њиховог квалификовања за
интимност или приврженост. Схватите ово сада: Жене НИКАДА не желе потпуно
разоткривање. Ништа не чини веће задовољовство за жену него да мисли да је
укапирала мушкарца искључиво на основу митске женске интуиције (тј. маште).
Када изнесете своја „осећања" или отворено обзнаните да немате других
могућности, без обзира на контекст или племенитост ваших намера, све што
чините је да јој ускраћујете ово задовољство. Она вас тада одбацује као донекле
растројено дете и мења за другу, забавнију играчку која има неку мистерију или
загонетку коју мора да разреши.
Никада не заборавите да жене не интересује садржина онога шта се
комуницира већ контекст како се то комуницира. Никада не прихватајте лаж да
да је добра комуникација кључ за добру везу без разматрања како и шта се
комуницира. Жене су природно солипсистичне. Ваша осећања њој нису важна
док их не учините важним. Упркос томе шта је неки популарни психолог усадио
у вас, комуникација није кључ успеха дуге везе. Шта и како се комуницира јесте.
Чини се да није разумно намерно задржавати информацију за коју верујете да
би могла да реши било који проблем који имате. Али откако је друштвено
успостављена феминизација узела корена, сваки осетљиви психолог ће вам
рећи да се отворите и изразите. Али све то води преговарању о жељи и
неприродним обавезама заснованим на тим условима. Ви не можете рећи
жени било шта, оне морају бити доведене дотле да оне саме верују да су до
тога дошле сопственим средствима, ако је могуће, својом замишљеном
женском интуицијом. Како ће то искористити зависи од ваше ситуације у дугој
вези или односа са вашом потенцијалном женом, али разумевање да је
интернализација идеје да она мора бити наведена да разуме вашу перспективу
индиректно је први корак у правој комуникацији. Индиректна комуникација је
основа успешне Игре. Ви желите да будете лик који једноставно капира?
Говори без речи.
Жене би радије да буду предмет објективизације него идеализације. Један од
најбољих лакмус тестова тога колико је лик заиста искључен из Матрикса је
како реагује на речи његове идеализоване жене. Укратко сам се бавио овим у
тексту Надмени ПФЛ.
Знате, када се ПФЛ држи менталне шеме која чини систем његовог
мишљења, то захтева сталну потребу за афирмацијом и потврђивањем,
посебно у светлу његовог јасног недостатка потврдљивог успеха код жена
док се и даље држи и понаша у складу са тим мишљењем. ПФЛ-ови су ракови у
бурету - када једном дођу до врха и близу су да изађу вани, други га повуче
назад. ПФЛ-у је потрбеан други ПФЛ да потврди његов блатантно очигледан
1
недостатак успеха. Њему су потребни други ПФЛ-ови да му кажу:„ не брини,
буду шта си``, или „она није квалитетна жена јер не види како си ти
изузетан лик``. Тако да када ПФЛ коначно добије други дејт и коначно повали,
то постаје крајња потврда валидности његовог система мишљења. „Видиш,
треба само да будеш фин момак и права ће доћи``. Ово је време када фаза
надмености почиње и када он може да почне да говори својим, са женама
успешнијим, пријатељима да он добија без наглабања о позитивној
мушкости. У ствари, он рационализује све услове који су го довели до девојке,
а основна грешка коју не разуме јесте да је нашао жену „која је желела да га
појебе``, али ово га не спречава да држи моралну висину. Његово дуго чекање
је коначно уродило плодом.
Ова потреба за потврдом система размишљања бета Игре је веома јака код
мушкараца, посебно када се узме у обзир да је читав живот фемцентрично
условљавање. Када одрастеш у свету девојака, ти желиш да верујеш да је
идеализовање жена заиста могуће. То је разлог зашто је „црвену пилулу`` тако
тешко прогутати. Мушкарци заиста желе фантазију, романтику и љубав, на
начин који им је приказиван да постоји толико дуго у свету девојака. То је оно
што чини да се верује речима жена, пре него њиховом глобализованом
понашању. Зато је то тако привлачно мушкарцима, чак и оним мушкарцима који
су постали свесни женског Матрикса.
Објава највишег ауторитета
Када жена (или мушкарац који заступа жену) постави неки опис или лично
искуство о томе како се они више слажу са овом идеализацијом него са
„блесавим карикатурисањем огорчених мизогина“ на мрежи, то покрене
унутрашњи сукоб код мушкараца. Мушкарци желе да верују да за њих може да
постоји изузетак од правила јер се слажу са почетним друштвеним
условљавањем, али научено, искључено условљавање чини да виде шуму
уместо стабала, и узимају у обзир женско уопштено приметно понашање,
против кога се боре. Постати свестан Игре учи мушкарце да је медијум порука,
али на различитим нивоима мушкарци и даље желе да верују да су жене
потпуно искрене, рационалне и потпуно свесне својих унутрашњих мотива.
Крајње примењени бихеjвиоризам ставља открива ову превару, али је веома
тешко ослободити се жеље за лакшим одговором. У својим „прикљученим на
Матрикс” годинама, мушкарци се ослањају на исти дедуктивни прагматизам са
женама који користимо при решавању већине других проблема. Наша природа
заснована на потреби за решавањем проблема нас припрема да
идентификујемо елементе проблемa да би дошли до решења. Чак су и наше
неуронске везе дизајниране како бисмо постигли овај циљ, тако да буквално о
томе не треба ни да размишљамо да желимо поуздане, рационалне податке на
основу којих би могли да припремимо план који би могао да реши проблем, у
овом случају како да повалимо и добијемо интимно одобрење од стране жене.
Дакле, наше следеће питање је „Шта жене желе?"
1
Шта жене желе
Сећам се да сам ово питање постављао небројено пута у својим тинејџерским
годинама. Када сада посматрам уназад могу само да се смејем када читам како
тинејџери и даље постављају исто питање четири генерације касније. То
изгледа тако интуитивно и обзирно према жениним осећањима: Момци верују
да је представа да мушкарац брине да код ње створи идеализовану слику.
Девојке и жене природно воле да одговоре на ово питање јер им пружа
несумњиви ауторитет, док у исто време хране потребу за пажњом. Ово је тако
популарна тема да се чак снимају романтичне комедије о кловновском
неразумевању које потиче од смешних покушаја мушкарца да разуме тако
непознату, мистериозну природу женске праве жеље. Смешни, глупи мушкарци.
Истина је много једноставнија. Жене или немају свест или нису искрене да
признају шта је то код мушкараца што жене уопште (не само
индивидуализовано) желе, или намерно упућују на погрешну страну и
избегавају напоре мушкарца да разуме њихову мотивацију јер, истински, оне
желе мушкарца који сам „капира`` а да не мора да му се каже.
У оба случаја, било због незнања или дволичности, тајна о ружној, окрутној
истини о женској хипергамији се мора заштитити и замаглити као основни
приоритет жена. Тако је важно сачувати истину од мушкараца да женски
принцип мора да се социјализује у женску колективну психу. Једна од кључних
претњи коју теорија Игре представља женском првенству је откривање истине,
и окрутности које су резултат женске хипергамије.
Шта жене желе? Максимизовање хипергамије са човеком који је блажено
несвестан хипергамије. Савршен спој емоционалне инвестиције, родитељског
улагања и материјалног обезбеђења породице са њеном хипергамном
природом.
Међутим, мушкарци и даље желе да верују да жене искрено желе да пренесу
своје интимне жеље како би створили боље мушкарце. Вјерујемо да су жене,
емоционална, чудна, драматична, мистериозна и романтична бића, која су уз то
и доследни, чврсто утемељени прагматичари који су противници мушкарцима
али који само чекају изузетног мушкарца који ће слушати њу. Што је више њена
прича у складу са нашим менталним конструктом о томе шта би жене требало
да желе, то више желимо да верујемо да она постоји. Ако је убеђена у причу, то
је сва потврда која је већини мушкараца потребна: он ју је добио од извора, од
жене која је потврдила ту фантазију.
1
Квалитети Принца
Знате, нисам сасвим сигуран да ли су моји читаоци свесни, али ја сам Принц. Не,
стварно, ја сам Принц (престаните да се смејете), или је то барем очекивање
које ће други препознати у мени након проучавања женских онлајн профила на
тако фантастичним платформама за упознавање као што су Плејс оф вејлс фиш и
ОК ју бид кјупид (Plenty of Whales Fish and OK U-Bid Cupid). Али немојте мислити
да сам ја тако ретка птица, јер изненађење је, да сте, ако читате ову књигу (или
мој блог), вероватно и ви Принц! А то нисте схватали, зар не?
Видите, практично све жене с којима се сусрећете на овим онлајн платформама
за упознавање су једноставно неоткривени, потцењени драгуљи. Они су
принцезе, и заслужују да буду третиране као такве. Само читање сваког
профила је као да идете на сафари и срећете се са виртуелним избором ретких
и егзотичних животиња (попут зоолошког врта), свака је пажљиво описана
енциклопедијским детаљима њихове јединствености и реткости проналаска.
Који обичан смртник може да заслужи да додирне такву женску префињеност?
Пре неколико година посетиоци Сосвејв форума су случајно извели један од
најсмешнијих социјалних експеримената икада. Члан Боном је био стални
посетилац Пленти оф фиш сајта и приметио је интересантан тренд у профилима
жена. Иако се већина жена које користе платформе за онлајн упознавање
налази на скали од безнадежно дебелих до креснути после два пића, једина
ствар која им је била заједничка је био потпуно претеран осећај властите
вредности који допуњава њихово претерано прецењено осећање о сексуалној
тржишној вредности (СТВ за оне који играју Игру). Ово није шокантно за
искључене мушкарце, „заједница“ већ дуго разуме да друштвени медији и
интернет заштита раде у тандему како би уверили жену да је 1 до 2 степена
више на лествици СТВ. Оно што до тада није било проучавано, били су описи и
квалификације којима су се користиле жене на мрежи када би наводиле
спискове својих захтева и евалуација, или „брошуре о особинама додатне
вредности`` (видети фемцентрично условљавање) које би сваки мушкарац који
би могао да се сматра „Мушкарцем`` морао да поштује код жене. Ево стварног
примера извученог из типичног профила:
Ово је моја добро промишљена идеја о томе какав ме тип занима ... 180цм
или виши, живи у близини, саосећајан, интелигентан, дарежљив, ВРЛО
привлачан (што треба да потврди неко други осим ваше мајке или сестре,
лол) у форми, ако је могуће свој газда, оријентисан ка породици, отворен за
нове спонтане ствари, воли камповање, воли голф, жели децу, да је добар
отац и веран муж, господин, да ми даје довољно простора када ми је
потребно, да није штребер или превише саркастичан, да може да разуме
наговештај, друштвен, да се не љути без разлога, да се сећа да пошаље
поруку или поклон, да је романтичан и неопходан, пун поштовања, са
смислом за хумор, и мисли најбоље о мени. Не занима ме нико старији од 41
године нити ико ко зарађује мање од мене јер ја не планирам да мењам свој
животни стил на који сам навикла и да се нада да ћу једног дана бити мајка
која остаје код куће и још ... мојој деци неће никада фалити ништа (али
1
наравно неће бити размажена деришта, лол). Треба да воли животиње.
Уопште ме не привлаче риђи мушкарци.
Вау, заиста је тешко пронаћи таквог. Хвала небесима на интернету који је
обезбедио мушкарцима тако вредан ресурс тако да можемо да сретнемо тако
рационалну и јаку жену као што је ова. Ово је један општи пример, али је
убедљиво најуобичајенија сопствена оцена коју жене користе реч „Принцеза`` -
„ја сам Принцеза, која чека свог Принца`` или „Признајем, ја сам Принцеза.
Само треба да пронађем мушкарца који то може да поштује и који ће тако
да се понаша са мном.``
Па, није на Ролу Ј. Томасију да порекне овим неоткривеним краљевским
личностима њихова очекивања! Брзо сам почео да креирам свој лукави профил;
такав какав би те напућене принцезе сигурно препознале као никог другог до
престолонаследника мушкости. Користећи шовинистичке изразе и шаблонске
идиоме са њихових профила, изградио сам идеализовану личност, која би
свакој жена која има „здраворазумски" осећај равноправности, била
неодољива, ...
“Ево добро промишљене идеје о томе каква ме девојка занима… 166цм или
виша, али не изнад 183цм (јер иако ми не смета да смо исте висине, не могу
одоздо да гледам у њу), живи довољно близу како би могла да стигне до моје
куће у року од 10 минута после мог позива, истински страсна, довољно
интелигентна да буде добро друштво, сексуално расположива (по
могућности незасита) и ВРЛО привлачна - на нивоу Џесике Албе, Кире
Агустине, жене са процентом телесне масти изнад 8% не треба да се
пријављују. Мора имати посао, али то не сме да омета наше сексуалне
активности, оријентисана према ПОРОДИЦИ, али само ако има 30-33 година,
отворена за спонтани секс (знате, на отвореном или изненађење са тројком
са једном од ваших привлачних пријатељица након нашег другог мартинија),
да воли да кампује (гола), не жали се када идем да играм голф са клијентима
са посла. Она мора да жели децу после 33 године, али тек пошто се докаже да
је добра мајка и верна жена, мора бити дама са класом и знати када је право
време да говори и да ћути, не буде кучка, да може да разуме први наговештај,
дружељубива, неочекивано ми текстује слике када обуче нешто ново из
Фредерикса из Холивоода, схвата да је најбољи поклон који може да ми да
потврда њене жеље да се јебе са мном као дивља животиња, и такође
разуме да су поклони за њу награда за жељено понашање.
Мора да поштује моје одлуке које су коначне, не може да узима себе превише
озбиљно и треба да мисли да сам њен свет. Не занима ме жена изнад 31
године (будући да је ово датум истека за већину жена у сваком случају), она
не може имати навику да прекомерно троши или да јој кредитни дуг буде
већи од 1,000 долара, будући да не планирам да променим начин живота на
који сам навикао, јер се надам да ћу једног дана моћи да пошаљем своју децу
на колеџ (уместо да плаћам ваш студентски дуг), и даље ... моја деца ће бити
научена да разумно сама раде на свом унапређењу и поштују одлуке њиховог
оца и мајке (апсолутно неће бити размажена деришта). Веома ме привлаче
риђокосе, плавуше, бринете, белкиње, Латино, Азијаткиње, Афроамериканке,
Пацифичанке, Острвљанке, итд., тј. скоро свака жена која задовољава моје
1
физичке потребе. Не привлаче ме дебеле жене, чак ни донекле дебеле, без
обзира на то колико „унутрашње лепоте" мислите да поседујете. Надам се
да ћемо се ускоро срести. Ваш Принц.
Ето! Која жена би могла да пропусти да уважи све квалитете принца на основу
својих критеријума? Подмукао, паметан и духовит. Све што је требало да
урадим је да сачекам лавину узвраћене љубави и позитивних одговора.
Размишљао сам како нежно да разочарам јадне, одбачене принцезе које нису
испуниле моје скромне критеријуме када је стигао први одговор,…
„Прочитала сам твој профил. Да ли је ишта од тога озбиљно"
Мало узнемирен сам одговорио,
„Зашто мислите да није озбиљно? Зар ми није дозвољено да будем
специфичан? „
"Жао ми је али нећу да се носим с твојим срањем."
Било је веома чудно. Овде сам научио да је самопоуздање особина којима се
жене диве у земљи родне равноправности. Ах, можда је ова принцеза била
помало згрожена таквим недостатком квалификованих принчева. Чекао сам још
мало и био сам награђен од стране принцезе са именом „Лил Свит Харт" која је
случајно прочитала мој сјајни опис, ...
“Какав профил, види, ја сам особа са јаком вољом!! ја говорим када желим
рећи оно што и када желим на начин на који желим. твој профил звучи да то
неби могла; ми би могли бити добар пар а део о подизању размаженог
деришта, то је тешко надмашити, зависи од тога шта ти подразумеваш
под размаженим, сигурно моји дечаци јесу по мало размажени, добро пуно су
размажени, али тако сам их васпитала и то није није погрешно, моја деца
знају да морају да раде како би зарадили за себе и могли да купују ствари, али
нема разлога зашто родитељ не може да им купи нешто из неког разлога,
тако да твој профил можда није погрешан, али мој осећај је да ти ниси неко
кога бих желела да упознам, хммммм „
О Боже! Ја сам одговорио:
“Искрено, заиста сам покушао да прочитам вашу поруку, али сав
бастардизовани енглески и прегажене реченице су учиниле да је практично
немогуће разумети шта покушавате да кажете. ”
Ја кажем. Ко је год је био дадиља овом краљевском детету, заслужује јавно
шибање! Мисао о томе како је лоше припремљена ова принцеза за дворски
дискурс са човеком који ће једног дана бити њен краљ је неопростива.
Изгорео сам овде али ћу бити стрпљив са другом, ...
"Ух, да, не мислим тако." можда је твој профил фора (што би га учинило
мање тужним), али ја не сматрам да је то забавно, а то је мој смисао за
хумор. Чињеница да се чак и трудим да одговорим да кажем не, уместо да те
само игноришем, би требало да ти каже каже колико је то неукусно. (иако би
имали више среће ако би се се вратио сто година у прошлост, уживај у
тражењу таквих риба данас)”.
1
"Након што сам пронашла твој профил, ти си један од најнеотесанијих људи
које сам срела. У твојим сновима ... „
Хмм, почео сам да увиђам ману у дизајну мог профила. Знате да сам
једноставно преформулисао профил мог оригиналног Принцезиног профила и
променио пол специфичних појмова у мушки, додајући мало сопствених жеља
опису идеалне Принцезе, коју бих желео да пронађем. На крају, сви желе да
буду третирани као принцезе, ја само тражим да будем третиран као принц.
Али, … можда сам био немаран у чекању да ми принцезе одговоре.
Како немушки од мене! Ја бих тражио своју награду и јурио за њом. Овај ми је
профил привукао пажњу ...
Ја сам пријатељски расположена, волим да излазим, великодушна, одана,
поштена и авантуристички настројена. Радим у болници. Такође возим и
имам свој ауто. Волим да радим нокте сваке друге недеље. Волим моду и
стил. Волим поп-културу и занимам се за друштвена питања. Мој КИ је 146.
Изузетно сам интелигентна и образована.
Први дејт: Не желим да се упознајем са онима који варају, који користе, играју
Игру, који мрзе, момцима који желе партнерку на позиви или фак другарицу ...
сви ви не треба ни да куцате на врата, већ идите својим путем ... мислим,
тражим да упознам некога мојих година, који је виши од мене, пожељно белца,
привлашног, који воли да ради, има јединствен, гето и саркастичан смисао за
хумор попут мене.”
Па, .. не тражим идеалну прилику, али можда је ово још један необрађени
бисер којем је било потребно полирање. Ја сам одговорио потврдно на њену
дрску, егалитаристичку природу.
Након читања мог профила, она је одговорила, ..
“Ја сама зарађујем свој новац и плаћам своја срања... за некога са тако
високим стандардима погледај се добро у огледалу јер девојке попут Џесике
Албе су изнад твоје лиге ... ако желиш некога ко је веома привлачан барем
БУДИ привлачан!
Ово ми је било збуњујуће, јер у том тренутку нисам имао слику на свом профилу.
Морао бих да се осврнем на то, али је било чудно да је претпоставка била да би
мој физички статус био нужно неодговарајући за њу. Одговорио сам:
„Драга жено, за некога са тако високим мишљењем о својој интелигенцији,
вашу граматика, интерпункција и синтакса су далеко од тога. Пишеш очајно.
„
Оно што ме највише забавило у вези са овом ствари је то што су се те жене
некако осећале присиљеним да одговоре на профил. Као да је то била лична
увреда њиховим осећањима којој треба да посвете пажњу како би је исправиле,
а не да са равнодушношћу једноставно пређу на следећи профил. Судећи по
учесталости и интензитету одговора, да ли претпостављате колико је
мушкараца одговорило на профил првопоменуте жене истим жаром? Један од
најбољих начина да се илуструје како је незасићена феминизација постала
1
нормална у друштву јесте да се окрене родна скрипта по одговарајућој
динамици.
Иако је све то било смешно, послужило је да покаже да жене живе и делују по
родним претпоставкама које оне просто узимају као нормалне. Да је мушкарац
јавно очекивао услове и захтеве за властито материјално обезбеђење и
интимни приступ какав жене траже без задржавања, он би у најгорем случају
био оптужен за мизогинију, а у најбољем би био предмет комедије. Постоји
много више динамике која илуструје ову фемцентричну нормализацију. Моји
критичари добијају нападе хистерије када описујем културно прихватљиво
фемцентрично деловање у друштву. Свет девојака је једини свет за њих, тако да
је навлачење гвоздене маске женске стварности као што је ово било, обично
тешко откровење. Иронично је да је јед приказана у одговорима на мој
преформулисани профил доказала моју претпоставку.
1
ДРУШТВЕНЕ КОНВЕНЦИЈЕ
Оперативне друштвене конвенције
Често се усред неког социо-психолошког промишљања о одређеној теми

застанем јер сам себи играм ђавољег адвоката док куцам и размишљам наглас,
и зато морам да прегледам и уредим пасусе које сам писао последња два сата
зато што нисам успео да разумем како би други могли протумачити моју
намеру. У другим случајевима превидим неки елемент и морам се вратити и
позабавити тим питањем, или у најмању руку припремити извор за цитирање
како бих био спреман за одговоре на најпредвидљива побијања мојих теза.
Непотребно је рећи да је то напоран процес, међутим, открио сам да када
почнем да пишем блогове чије су теме одређене теорије и идеје, оно што ми
помаже је да имам у виду да морам унапред да знам како ће њихова намера
бити прочитана. Дакле, имајући то на уму, овде представљам одређени део мог
рада како бих могао да сазнам да ли постоји консензус о томе шта сам назвао
Оперативне друштвене конвенције. Првобитно сам овај текст био назвао
Женске оперативне друштвене конвенције, на шта се још увек могу вратити, али
након што прочитате ово видећете како су овим конвенцијама (или
измишљотинама) потребни мушкарци да играју по њиховим правилима како би
уопште могле да постоје.
У „заједници`` смо постали упознати са стандардним скупом проблема за које
уобичајено тражи савет од нас : „Да ли треба да се забављам са млађим или
старијим женама, са или без деце?“ „Шта је са женама које имају новац или
каријеру?” на пример. Толико често смо одговарали на оваква питања да смо
имали тенденцију да дајемо стандардне одговоре на њих. И ја спадам у људе
који су то радили. Често сам склон да видим шуму уместо дрвета и одговорим
стандардним саветом: вртите више тањира, или је замените другом. Док су ови
одговори нови онима који их први пут читају (и надамо се да ће им такође први
пут отворити очи), схватио сам да сам крив што нисам видио суштину зашто се у
одређеним темама чешће понављају проблеми за бете-ПФЛ-ијеве и
амбициозне студенте Игре. У већини случајева, теорија тањира покрива
мноштво грешака ПФЛ-ијева, али мене је занимало зашто се ове дилеме
појављују тако често и шта је њихов узрок. У том смислу сам покушао да
„дестилујем“ симптоме (тј. уобичајено повезане проблеме) са мотивацијом која
стоји иза њих (тј. болести, а не симптоме). То ме је довело до нове теорије
Оперативне друштвене конвенције
На свом блогу и на више форума сам више пута писао о овим конвенцијама, али
никада нисам дубље истражио идеју. У суштини сви симптоми ових конвенција
се манифестују као чести проблеми с којима се мушкарци сусрећу, али болест је
латентна сврха ових конвенција. За сваког мушкарца који пита да ли је добра
идеја да се забавља са самохраном мајком или старијом женом, постоји
самохрана мајка или старија жена која пропагира те конвенције како би себи
могла да осигура мушкарца способног да јој обезбеди сигурност. Нећу отићи у
био-психолошки аспект зашто је ово тако важан покрет за жене (и мушкарце у
1
неким случајевима). Уместо тога ћу се фокусирати одређене конвенције, начин
на који оне функционишу и њихову латентну оперативну функцију.
Посрамљивање:
Можда је најлакши и најпрепознатљивији облик друштвене конвенције срам.
Не само то, него је срам и најлакше коришћена и најшире прихваћена, не
само од жена свих узраста, већ и од популарне културе и медија.
Примери:
„Мушкарци би требало да излазе са женама својих година."
„Мушкарци не би требало да буду тако „плитки" и да не прихватају самохране
мајке као одрживе дугорочне партнерке."
„Мушкарци имају „крхки его" који захтева сталну афирмацију кроз готово
инфантилно поштовање."
„Мушкарци се осјећају угрожено од „успешних" жена."
Као и популаризовани митови, све ово су суптилне (и не тако суптилне)
манипулације
срамом. Свака од њих је оперативна друштвена конвенција која мушкарца
ставља у позицију да мора да живи идеализовани стандард који истовремено
подиже стандард за жену, чиме је ставља у бољи положај сексуалне селекције и,
у неким случајевима, „изравњава перципирано игралиште`` у односу на
динамику женске конкуренције (тј. самохране мајке, старије и професионалне
жене треба да буду једнако сексуално конкурентне као млађе жене које
мушкарци биолошки преферирају).
Ефекат „Плиткоће" је користан мит о површности. Ово спомињем као додатак
методологији посрамљивања, јер ми се чини да је корен срама оперативна
конвенција. У свим горе наведеним примерима (или симптомима) терет
очекивања који је на мушкарцу је претња да буде виђен као „плитак" или
површан. Другим речима, само питање о томе да ли мушкарац треба да се
„виђа`` са самохраном мајком или не долази уз прикривену претњу да ће жене
(мајке или не) означити мушкарца као површног. Овај ефекат „Плиткоће" је
толико прожимајући код многих ПФЛ-ијева, младих и старих које сам саветовао
да је постао аутоматска одбрана. Чак и под условима потпуне анонимности, у
ефекат „Плиткоће`` је уложено толико личног ега да се сама могућност да се он
перципира као „плитак" подсвесно избегава. Ово је главна препрека у преласку
са ПФЛ на позитивну мушкост. Сви ПФЛ-ови се у почетку смеју техникама
уметника завођења (Уображен и смешан, накинђурен, користи негове, итд.) јер
они могу бити проглашени „плитким“. Истина је да смо ми појединачно
површни колико нам наше сопствене перцепције дозвољавају, али ефекат
плиткоће је корисна конвенција све док држи мушкарце у сумњи везано за
њихову домишљатост и самопоуздање које се трампе за за интимност жена.
1
Осигурање могућности избора
Примери:
Женама је „дозвољено`` да разумеју мушкарце, али жене морају увек бити а
мистерија за мушкарце.
Убости „срећу" са женом када се говори о сексу.
Методологије осигуравања могућности избора врте се око наглашавања мањка
менталитета код мушкараца. Ако се вредност може надувати, повећати, тиме се
осигурава оквир контроле. Ова конвенција се чврсто држи женске мистичности
или митологије женске интуиције. Докле год жене остају „неспознатљиве",
мање је мотивације да мушкарци покушају да их разумеју. У ствари ова
конвенција активно обесхрабрује било који покушај да се схвати женственост
до те мере да су је мушкарци усвојили и да је понављају попут папагаја а да
нису свесни тога. Управо је то разлог због ког мушкарци исмејавају мушкарце
који траже да на одговарајући начин разумеју жене из претрага књига „како
доћи девојке”, ДиВиДи-јева, семинара уметника завођења или на интернету. То
је такође разлог зашто се исмевају мушкарци који тврде да знају како жене
функционишу; то је савршен парадокс: покушати разумети жену или изрећи да
је жена не само смешна, смешта мушкарца у ефекат плиткоће у оба случаја.
Клаузуле о друштвеном бекству – прерогатив

Жене увек имају опцију да промене мишљење. Мушкарци морају да буду
одлучни. Проактивна и реактивна одбијања псеудо-пријатељства: Одбијање
ДБСД - „Већ имам дечка“ (одрицање од момка) или „Нисам сада
заинтересована за везу“ одбијања.
Уобичајена женска жртвовања
Конвенције о клаузули бекства увек жени нуде излаз и ослобађају је или
значајно смањују њену личну одговорност путем друштвеног јачања.
Стриптизета може да се жали на њену само-деградацију од стране мушкараца,
али у исто време да буде потпуно без осећаја кривице због одлуке да се
свлачи, самом врлином њених друштвених услова, који су, опет, перципирани
резултат друштва под контролом мушкараца.
Женски прерогатив је прихваћена друштвена норма још од ране ренесансе и
појаве „дворске љубави“. Као и Конвенција о обезбеђењу, она служи да се
осигура да „мистериозна жена" буде потврђена у својој двосмислености
друштвено прихватљивим јачањем. Супротно од ове конвенције се примењује
на мушкарце: они морају бити одлучни док прихватају да жена „има право да
промени мишљење."
Ово, као и шаргарепа женске интимне награде, управо је разлог зашто је
друштвено прихватљиво да мушкарац сатима чека да се жена спреми/појави на
дејту и касни 5-10 минута. Он мора да буде тачан, њој је дозвољена опуштеност.
Не мислим да треба да улазим у превише детаља у вези са ДБСД ("да будемо
само другови") клаузулом, али додаћу да је ДБСД бекство можда најкориснија
конвенција за жене. Одбијање ДБСД је осигурало да жена може да одбије
1
мушкарца, а да и даље задржи његову пажњу. Такође овим она пребацује
одговорност за одбацивање на њега, јер, ако он одбије понуду, онда је он
одговоран за крај пријатељства. Наравно да ово данас може да се освети
женама, јер ће уобичајени ПФЛ прихватити ДБСД одбијање уз погрешну нада да
ће да докаже да је он достојан њене интимности тиме што је савршен „сурогат
дечко“ - испуњавајући све предуслове за њену пажњу и лојалност без
очекивања узвраћања интимности са њене стране.
Сaботажа сексуалне конкуренције

Примери:
"Она је „дроља", он је „педер" и прикривена комуникација у терминологији.
„Фине`` примедбе, трачеви, методологија женске комуникације.
Ова конвенција је разарач репутације и лако ју је приметити на терену. Пошто
такође служи потреби жене за пажњом, она је међу социјално
најприхватљивијим и широко распрострањенијим конвенцијама. Међутим,
ради њеног утемељења и разумевања латентне сврхе потребно ју је посебно
размотрити. Када жене користе трач то долази природно јер је он емоционални
облик комуникације (мушкарци имају далеко мању тенденцију да користе
трачеве), али је његова сврха дисквалификовати потенцијалног сексуалног
конкурента. Што се тиче женског трача према женама, он задовољава потребу
за пажњом, али када се мушкарци уведу у причу, трач постаје алат
квалификације. Рећи да је жена „дроља", у ствари значи да „она спава са много
типова, због чега би требало да буде неприхватљива као кандидат који
заслужује дугорочно обезбеђење од стране мушкарца, због њене очигледне
немогућности да било коме остане лојална. Ово онда постаје крајње оружје
утицања на (дугорочни) сексуални избор и понашање мушкарца.
Такође ћу додати да ова саботажа сексуалних односа није ограничена само на
жене. Шта је прво шта је већина мушкараца склона да каже за другог,
анонимног, изузетно привлачног мушкарца? „Вероватно је педер." Мушкарци
су ову конвенцију научили од жена, они сексуално дисквалификују мушкарца на
најкомплетнији могући начин; „Овај тип би могао бити атрактиван као Џи Кју
модел, али се никада не би парио са женом и зато је дисквалификован као
удварач за твоју интимност."
Поновно дефинисање родне улоге
Примери:
Мушкост је смешна и/или негативна са потенцијалом за насилне екстреме.
„Мушкарци би требало да ступе у контакт са својом женском страном.“ -
Идентификација као лажна привлачност.
Иако постоји више оперативних конвенција које треба описати, ја ћу завршити
овом, која је најочигледнија од већине разматраних. Не недостаје чланака
посвећених овој конвенцији, тако да нећу понављати оно што је већ наведено.
Уместо тога, желим да истакнем латентну сврху која стоји иза популарности и
масовног културног прихватања ове, најштетније, конвенције. Функција ове
1
конвенције би могла бити промовисање андрогиније као идеализоване државе,
или борба за моћ у циљу редефинисања мушких и женских атрибута, или чак
осигурање примарне селекције женама у парењу (избору партнера). Све од
наведеног може бити оспорено или валидно, посебно имајући у виду колико су
мушкарци данас склони прихватању и одржавању ове конвенције. Ипак мислим
да је дубља сврха, права латентна функција у процесу сексуалне селекције.
Мушкарац који остаје у контакту са својом мушком страном, тип који, упркос
целој поп-култури омаловажавања и исмејавања његовог пола и самих аспеката
који га чине неопходним, је позитивна снага људског друштва. Он ће издржати
и постојано се одупрети утицају да га претворе у нешто што му никада није било
намењено.. То је лик чије самопоуздање све жене широм света сматрају
неодољивим. Он је отелотворење узбуђења мушким које је њихова
женственост тражила и које жене не могу да објасне. Ово је крајњи мета-шит
тест у сексуалној селекцији: открити или сазнати шта је то што је позитивно
мушко и шта остаје таквим у свету који стално критикује његов пол, шта му
говори да је отрован својим тестостероном док у исто време потврђује мушке
атрибуте као позитивне за жене. То је тип који разуме да су то родне разлике, а
не андрогине сличности које нас чине јаким. То је мушкарац који може да види
да би полови требало да буду комплементарни, а не супротстављени, који
пролази овај шит тест. Редефинисање полова, као друштвена конвенција,
служи као механизам филтрирања алфи.
1
Друштвене конвенције Просечно фрустрираног лика (ПФЛ)
Након што сам детаљно описао квалитете ПФЛ-а, сматрам да је неопходно

приказати да друштвене конвенције нису искључиво подручје женског
императива. ПФЛ-ови имају свој сопствени сет друштвених конвенција, оне које
се најчешће практикују и самопојачавају бета размишљањем. Ја схватам, да
неки читаоци користе неколико ових конвенција, међутим, док ово читате,
покушајте да будете објективни. Пишем ово као запажање чија намера није да
лично увредим било кога. Ове конвенције можете једноставно назвати ПФЛ
друштвеним конвенцијама, ПФЛ „рационализацијама", али мислим да би то
игнорисало друштвено оснажујући елемент тих конвенција. Када сам писао
Карактеристике ПФЛ-а описао сам карактеристичне особине, понашања и
основне менталне шеме онога што обично сматрамо особинама ПФЛ-а. Ово је
била кратка листа у којој је резимирано неколико основних елемената
идентификације и бављења системом размишљања бете и помоћи у
искључивању ПФЛ-а. Друштвене конвенције су другачије по томе што су
друштвено ојачане (обично од стране оба пола) рационализацијом понашања.
Технички, неке од ПФЛ карактеристика које сам раније описао могу се такође
сматрати друштвеним конвенцијама, али сам покушао да се бавим
симптомима, а не болешћу. Дефинисаћу још неколико примера онога што
најчешће примећујем као менталну шему ПФЛ-а која је друштвено ојачана.
Значајан део разлога зашто су процеси интернализације ових конвенција
социјално ојачани је зато што су друштвено неупитни (или их је барем у
најмању руку глупо испитивати). Другим речима, заједнички одговор на њих би
био да се још више учврсте, пре него да се оповргну, што онда постаје саставни
део процеса интернализације.
Мит о квалитетној жени
Изгледа да је све о чему сам читао у маносфери непрекидна потрага за
„квалитетном женом". Увек је било доста чланака и коментара који траже јасну
дефиницију шта је у ствари „квалитетна“ жена, а најједноставније је поделити
жене у две групе: „квалитетне жене“ и курве, као да не може бити средине или
сиве зоне. Веома је лако квалификовати жену на основу њених индискреција
(колико год се сматрале грозним) за било коју од ових категорија. Ово је у
најбољем случају бинарно размишљање: унутра или вани, црно или бело,
квалитетна жена или курва. Мислим да је израз „квалитетна" жена погрешан
назив. Ликови имају тенденцију да овај термин примењују опуштено не зато да
би дефинисали оно што им се свиђа у жени (а шта је заправо идеализација), већ
да искључе жене код којих заправо нису имали никакве шансе, или су погрешно
у њих уложили превише времена и енергије и били превише фокусирани, а на
крају били одбијени. Ово не значи да нема жена које се понашају злонамерно
или неселективно, нити имплицирам да би их требало изузети као такве. Оно
што ја желим да кажем је да је то склоност ПФЛ-а да жене држе у стању
идеализације и у одговарајуће време их одбаце као мање „квалитетне” када не
могу да предвиде, а још мање контролишу њихово понашање. Опасности које
су својствене овој конвенцији је да се ПФЛ (или чак и „просветљени мушкарац"
који прихвата конвенцију) ограничава само на оно што види као квалитетну
1
жену, засновану на ефекту киселог грожђа. У складу са тим, они ће завршити са
„квалитетном“ женом по дифолту зато што је она једина која прихвата
интимност са њим. То постаје самоиспуњујуће пророчанство кроз процес
елиминације. С обзиром на логичан закључак, они одапну стрелу, обоје мету
око ње и назову је поготком, а онда се осећају добро што су се држали
(погрешног) уверења.
Зашто је онда то друштвена конвенција? Зато што је друштвено неприкосновена.
Пошто је ова конвенција укорењена у бинарној премиси, нико је не изазива.
Било би глупо да кажем „Да, господине Балване, мислим да би требало да
избегавате оно што сматрате квалитетним женама. „Не само то, већ сви ми
осећамо одређено задовољство из потврде која долази од других људи који
потврђују нашу процену којој групи жена припада. Тако ова конвенција
друштвено јача. Чувајте се могућности да потреба постане врлина у томе да
„квалитетна`` жена не постане замена за идеализацију Јединаитиса.
Мит о избегнутом метку
У животу сам имао секс са више од 40 жена и никад нисам зарадио венеричну
болест, нити је и једна од тих жена затруднела. Знам мушкарце који су
зарадили херпес од једине жене са којом су имали секс. Чињеница је да можете
бити једнако рок звезда и карати стотине жена без икаквих последица, а
можете бити девица и закачити болест прве брачне ноћи.
Мит о избегнутом метку је друштвена конвенција која је укорењена у
рационализацији моногамије, а његова сврха је контрола сексуално преносивих
болести. Самим тим су особе које су имале мање партнера пожељније од оних
које су имале више. Са статистичке тачке гледишта ово на прву лопту може
изгледати логично. Мање могућности за сексуални однос заиста смањује ризик
од једног појединца, али нажалост ово није практична анализа. Бројеви се
морају заснивати не само на томе колико сте ви и ваш моногамни партнер
имали, већ и колико претходних партнера су имали ваши партнери и
експоненцијално даље. Упркос свему овоме вероватноћа да ћете умрети од
облика рака, болести срца, пушења или болести повезаних са гојазношћу, или
чак у саобраћајној несрећи чији је узрок алкохол далеко надмашује било какав
ризик умирања од венеричних болести у западним друштвим. Стопа
морталитета гонореје, сифилиса, хламидије, херпеса, па чак и ХИВ-а је изузетно
мала у поређењу са многим, у неким случајевима лакше превентивним,
болестима. Наравно, пошто се ради о друштвеној конвенцији, ја бих био крајње
немаран и жестоко омаловажен од стране шире јавности да чак имплицирам да
игноришем, још мање да заступам да мушкарац треба да оствари искуство
секса са више партнера. Опет, ова друштвена конвенција је неупитна. Звучи као
да следеће заиста има смисла: „баш ми је драго што сам се оженио / везао /
остао са једином девојком коју сам икада имао прилику да опалим и нисам
покупио болест, фуј!`` Звучи као убеђење, а у ствари је рационализација
недостатка других реалних опција са женама или немогућности да се носиш са
страхом од вишеструког одбијања. Опет, нужност постаје врлина.
1
Локација, локација, локација
Још једна уобичајена ствар је претпоставка да ће се мање пожељне
(ниско-квалитетне) жене нужно пронаћи у баровима и клубовима (или другим
местима „лоше репутације”). Тако да ће тупан радо избегавати та места. Ово је
још један пример бинарне логике ПФЛ-а чиме потпуно игнорише под: А) да
жене са којима би могли остварити успешну везу често посећују клубове, и Б)
мање пожељне жене се такође могу срести на „алтернативним” местима за
састанке (кафић, универзитетски камп, библиотека, проучавање Библије или на
било ком другом „безбедном месту“). Међутим, прилажење у клубу је тешко за
неискусне играче и ПФЛ-ове. Постоји много конкуренције и много потенцијала
за одбијање у реалном времену за оне неприпремљене. Маскирањем овог
дефицита у Игри кроз осуђивање таквих места, ПФЛ мисли да убија две птице
једним каменом: он штити свој его од стварног одбацивања, и бива хваљен од
стране „правог" друштва (људи који ионако не иду у клубове) због тога што су
поносни појединци јер избегавају те „јазбине порока".
Мит о „другим ликовима"
Ово је можда најопаснија друштвена конвенција ПФЛ-а. Сви бисмо волели да
мислимо да смо јединствени и посебни. То је утешна мисао, али наша
јединственост не значи ништа ако се не цени. Сви бисмо волели да будемо лепи,
талентовани, интелигентни и на неки начин необични, а да други без сумње
примећују ове квалитете. Ово је корен конвенције Нисам као остали типови.
Идеја је да ПФЛ може и јесте цењен у већој мери због његових личних уверења
и/или његове веће способности да се идентификује са наведеним женским
одређивањем мушкарца, он се упоређује са недефинисаним осталим ликовима
за које се сматра да не испуњавају њене услове за интимност. Намера је да, у
суштини, сами генеришете друштвени доказ за привлачност мењајући стварни
друштвени елемент друштвеним доказима. Заблуда у овој шеми је да је увек
боље показати друштвени доказ него га објашњавати али то је ПФЛ који је
прихватио ову конвенцију изгубио. Ово је додатно појачано подршком коју
добија од осталих ПФЛ-ова (и друштва у целини) које дели његову жељу да
засени остале ликове. Потапшан по леђима и хваљен од стране и мушкараца и
жена зато што добровољно формира своју личност како би се боље уклопио у
женин перципирани идеал и тако могао да каже:
„Ох, ПФЛ, .. тако ми је драго што ниси као други момци." Не можеш кривити тог
типа. Он је искрено уверен у своје убеђење о фином момку и сви га подржавају
због тога.
Тврдим да 95% мушкараца није ни свесно да понављају и јачају друштвену
конвенцију зато што је конвенција толико уграђена у нашу друштвену структуру
да се узима здраво за готово. Најефикасније друштвене конвенције су оне у
којима субјект добровољно сублимира своје интересе, обесхрабрује њихово
довођење у питање, чиме се та особа предиспонира да даље охрабрује и јача ту
конвенцију код других. Ово је суштина Матрикса: све може постати нормално.
1
Парадокс посвећености
На свом послу наилазим на ПФЛ менталитет сваки дан, а то не значи да се

срећем са њим искључиво код мушкараца. Често се налазим у неком
друштвеном или пословном окружењу у којем жене подстичу ПФЛ став, а
мушкарци у шали прихватају игру са њима у покушају да се идентификују са
овим женама како би се квалификовали за женску интимност. Овај фактор
„слагања" поп-културе се узима као неупитна норма. Очекује се да се женске
друштвене конвенције једноставно прихвате као чињенице без потребе за
њиховим критичким промишљањем.
За мушкарца који има позитиван став према мушкости нема боље могућности
да се одвоји и почне да усађује семе критичког размишљања код ПФЛ-а него
када се суочи са овом друштвеном ситуацијом. Ја верујем да већини мушкараца
недостају муда да буду покретачи јер ризикују да ће бити посматрани као
пећински људи, али када то урадите искористићете прилику да се истински
издвојите од других ликова. Концепт посвећености је изузетно користан за
жене. Мушкарци могу истовремено бити посрамљени када нису посвећени
ономе од чега они имају користи и када су чврсто посвећени нечему од чега
немају користи. Друштвена конвенција је толико развијена да постоји чак и
фини термин за њу: „Фобија од посвећености”. Овде је занимљива контролна
порука: принцип посвећености је постављен у женско-центричној изузетности.
Идеја је да посвећеност треба да има значење само када жене дефинишу
реалност. Иронично је да су мушкарци они који много више идеализују,
породицу, војску и пословне подухвате или партнерства и служење него што су
жене способне да то цене, јер препознавање тога не служи њиховом
императиву. Другим речима, посвећеност било чему што директно не користи
жени није приврженост. Одговор је редефинисати посвећеност тако да изузетно
одражава женске интересе. Кад год уђем у дебате о неверству (мада обично из
мушке перспективе), и то постане неморално/аморално/моралистичка тројка,
питам се, шта је већи „морални” императив: да останете верни својој морално
обавезној посвећености супружнику упркос непостојању љубави, страсти, секса
са партнером, или да прекинете ту посвећеност како бисте потражили обавезу и
посвећеност коју дугујете самом себи јер „супериорни” мушкарац заслужује
„квалитетнијег” партнера? Шта има морални приоритет, посвећеност себи или
преданост браку?
Видите да је лако махати заставом самоправедности када заступате исправно
против погрешног питања. Много је теже када су оба питања исправна. Не
сумњам да ће сви одговори на ово бити у складу са околностима, рационални и
веома тешки, и можда је то оно што чини да одлучите, али размислите о томе
на тренутак у смислу онога шта се мора жртвовати за другог. Све оно чему не
можете рећи „не" је ваш господар и чини вас робом. Ово је омиљена модерна
изрека за моралне аргументе у којима су јасно дефинисани право и погрешно,
међутим, по овој дефиницији, зар вас обавеза не чини „робом" по правилу?
Уколико вам околности преданости не дозвољавају, да фигуративно, кажете
„не" тој (или због тога) посвећености, зар онда нисте роб? Чак можете из
једначине изузети и брак. Ако сам у посвећеној дугој вези са девојком и ако
1
током те везе схватим да она није оно што тражим (из било којих разлога, не
само секса), иако је она 100% верна и предани мени и тој вези, да ли онда треба
да прекршим ту обавезу? Ако то учиним, да ли сам онда неетичан што сам
прекршио ту обавезу без обзира на то како сам је прекршио? Да ли обавеза
према мом личном благостању и будућој срећи може да буде угрожена другом
обавезом? Која је моја обавеза: занемарити себе у корист лоше преданости или
самог принципа посвећености?
Моја је претпоставка да обавеза треба да буде у функцији искрене жеље. У
идеалном случају, посвећеност би требало да постоји према нечему за шта сте
толико страствено везани да је ограничавање сопствених будућих прилика које
долазе у складу са том обавезом праведна и узајамно вреднована размена. Ово
је нажалост редак случај за већину људи у било ком облику посвећености, јер
људи, околности, прилике и услови увек постоје. Обавеза која се у једном
тренутку сматрала правичном жртвом може постати исцрпљујућа пет година
након тога, зависно од околности.
Дакле, она на шта циљам је где да поставите црту? Људи полуде када лику
предложим да замени другом девојку која очигледно даје све показатеље да га
искоришћава (или је то доказано), а затим два коментара касније предложим
да је обавеза мушкараца да критички проверава жене „тако што ће отићи``. Ако
имам само један живот да живим и само један драгоцени животни век да
проведем, шта је важније: обавеза према себи да учим и обезбедим себи
најбоље могућности за цео живот или да будем предан принципу
само-жртвовања посвећености?
У „заједници“ ми отворено говоримо новајлијама да раде самопобољшању, да
траже и постигну оно што је најбоље за њих. Другим речима, да се
бескомпромисно обавежу на свој циљ, што је могуће позитивније. Тврдим да је
истинска жеља неопходан предуслов за то, али при заговарању овог принципа
самоунапређења, зар им онда не чинимо штету ако је њихова дужност да се
фокусирају на принцип посвећености, чак и када та обавеза јесте (или постаје)
штетна за њихову посвећеност позитивноме себи.
Шта је битније, бити мученик витешке посвећености (жени) или бити чврсто
посвећен себи? Зар не би требало високо ценити ПФЛ-ове када они несебично
жртвују своју будућност због предане посвећености једној Јединаитис (правој)
девојци која му никада неће узвратити, а самим тим и много мање ценити, ту
преданост? Ми бисмо их звали глупанима, али за разлику од њихове
преданости принципу посвећености, могу ли они бити у праву? Не можете
сумњати у њихову (иако погрешно вођену) посвећеност својим убеђењима.
1
Огорчени женомрсци
Када се мушкарци убеде да учествују у женским друштвеним конвенцијама

пола посла је завршено.
Један од најсигурнијих индикатора ПФЛ-бета менталног склопа је аутоматска
претпоставка да се свака критика коју би мушкарац изнео о женама, или
феминизацији, по правилу изједначава са мизогинијом. Све што мушкарац
треба да уради јесте да отвори уста, и на најобјективнији могући начин каже,
било какву критику на рачун женског рода и одмах бива осумњичен да не може
да досегне до „киселог грожђа``. Он мора да је прегорео, огорчен или је на
ивици очаја само зато што критички опажа неке неусаглашене намере и
понашања жена. Каква је то невероватно моћна друштвена конвенција када
мушкарац сам себе цензурише због ње. Најуспешније друштвене конвенције су
оне у којима субјект добровољно занемарује сопствене интересе, обесхрабрује
преиспитивање истих и утиче на особу да охрабрује друге да учествују у њима.
„Огорчен си зато што си прегорео због неке кучке, а твоја мизогина
идеологија је само начин да се извучеш.”
Чујем ово и од мушкараца и жена. То је једноставан папагајски одговор који је
веома користан. Он пребацује одговорност за суочавање са критичним идејама
на мушкарца, док га у исто време посрамљује због стварања идеологије
засноване на ономе што је он (а сада и заједница многих других мушкараца)
потврдила својим запажањем. То је као одговор СБС (само буди свој): звучи
добро, свако га користи да је већ клише, чиме се погрешно усмерава и
обесхрабрује свака даља критичка анализа. Ово је женска друштвена
конвенција која је у истом духу као и посрамљивање. Сваки лик који има нешто
да каже о женствености, ма колико то било валидно, увек може да на његов
аргумент добије одговор да је отрован јер је он мушкарац, да су већина момака
фрустрирани што не поваљују, и да је то његов тривијални начин испуштања
фрустрације. Када мушкарце убеде да буду део женских друштвених
конвенција пола посла је већ одрађено. Претпостављајући да је мушка
мизогинија нормално стање, њоме се имплицитно означава нормално стање
„исправности" или невиности жене. Другим речима, криви по правилу да
морате доказати невиност.
Динамика заштитника
Динамика заштитника је еволуирала у методу бета узгоја. То је као
дарвинистичка верзија „Све за жену`` тако да и на најмању критичку реч о жени
или женском уопште, добијете: „Видиш како брзо браним жене? Која девојка
не би хтела великог заштитника попут мене? Ја сам јединствен. Ја нисам као они
огорчени „остали момци`` тако да би твоја најбоља
емоционална/сексуална/родитељска инвестиција била да будеш са мном, што
сам доказао.” Наравно, то није њихова свесна, когнитивно препозната реакција,
али то је потпрограм који се покреће у њиховом несвесном. Када ова
психолошка шема представља практиковану методологију узгоја, она постаје
друга природа, толико да када се појави било каква прилика да се искаже (чак и
1
анонимно), тип постаје пажљив. То је у ствари бета покушај ПВВ-а (приказ више
вредности) што само по себи није нужно лош импулс, само што користи за даљу
промоцију женске друштвене конвенције.
Уцвељени губитници
"Блогови Игре, уметници завођења, активисти мушких права (АМП) су гомила
уцвељених који би радије да кмече о феминизму и стварној или замишљеној
неправди него да устану и пристану на то.``
Проблем који мислим да већина људи има са тим шта је Игра, или у шта се
развија, је у суштини да је Игра мушки одговор на оно у шта се феминизам (у
суштини феминизација) развио. Док ја могу да се сложим да Игра може да има
туробни тон на неким блоговима, посебно оним намењеним АМП, савремена
игра је заиста противмера друштвеним условима које је феминистичка
идеологија уграђивала у нашу културу у протеклих 50 и више година. Међутим,
друштвени оквир је установљен као такав да ме чак и указивање на то чини
осумњиченим или „огорченим“. Разумете како то функционише? Моје
веровање „да не желим да буде лакше, већ да вам буде боље“, је и даље
уграђено у феминизацију тако да вас чак и анализа и имање критичког
мишљења о томе чини „плачком``.
Нема повратка назад.
Динамика на коју наилазим код ликова који су искусили „заједницу" на
различитим нивоима је жеља да се врате у претходно угодно, незнавено
блаженство. Стварност којој су изложени је била превише да би могли да је
поднесу и зато избацују „црвену пилулу`` коју су били попили. Они желе да се
врате у Матрикс. Не плашим се нити гадим икога више од онога који разуме
истину, али намерно бира порицање. Не гади ми се жеља да се то учини, јер је
разумем, већ истина о томе да се нема где назад. Чак и ако никада не прочитате
други пост или блог и вратите се назад на стари начин, и даље ћете правити
асоцијације, видети знакове онога што су други анализирали у вашем окружењу,
у понашању и мотивацији жена и света, а вас ће подсећати (чак и подсвесно) на
ту истину, или ћете барем имати неугодан подстицај да дођете до истине.
Имаћете оно што сте заслужили само ако наставите да радите оно што сте
радили. Нема повратка сада. Не желим да вам буде лакше. Желим да будете
бољи.
У једном тренутку дође до конфликта (или одбијања ако желите) након што се
лик искључи из Матрикса довољно дуго. Он почиње да сумња у себе и у оно
што види око себе. Сва родна динамика и сложена, али дискретна, узајамна
међуигра између полова, која је била таква мистерија тако дуго, почиње да му
постаје очигледна. Технике нег приласка уметника завођења, које он никада не
би сањао да ће покушати у својим ПФЛ данима, ће постати тако предвидљиво
поуздане да изазову интересовање што постаје депресивно. Увреда прикривена
у комплимент не би требало да функционише, то је против свега што му је било
која девојка икада рекла да ће га учинити привлачним жени, али када скупи
храбрости да експериментише, он схвати да то пали. Оно што је депримирајуће
није то што је добро одрадио нег, или што је накинђурен и забаван, или што
1
зауздавање привлачне енергије алфа шупка може заправо да изазове сексуално
интересовање жена, то је принцип који стоји иза, разлог зашто се то ради, који
подстиче унутрашњи сукоб. Да ли су жене, генерално, више овакве или нису?
Дакле, лик експериментише мало више и тестира друге теорије, и открива да су
ови принципи, уз неке мање варијације, у већини случајева валидни ако не и
предвидљиви. То онда чини пилулу веома тешком за гутање, поготово када
узмете у обзир идеје попут немилосрдности женске хипергамије. То је очајно,
скоро нихилистично, за човека који је већи део живота храњен на цветним
причама феминизације.
Веома је тешко квалификовати се и прилагодити новом разумевању тога како
жене мисле и понашају се. Он не може да помири са оним што му је речено и
чиме је био условљен да верује пре (мит о сродној души, постављање ње на
престо, само буди свој, итд.) ове нове парадигме. Дакле, он или учи да живи са
новим разумевањем, користи га и расте у новој улози, или га одбацује и
увелико омаловажава.
„Жене заиста нису тако лоше као што ти мизогини, огорчени, прегорели
мушкарци хоће да нас увере. Они су плитки и бездушни зато што мисле да све
жене могу да се добију. Превише анализирају када би требало да буду оно што
јесу и препусте се судбини или некој божанској сили са својим сродним душама.
Заиста ми их је жао.
Чуо сам све ове регресивне аргументе од 14-о до 75-огодишњака. Лагодно је

незнање веровати да су ствари једноставно несазнатљиве и да их је немогуће
спознати. А да су ствари још горе, говори и следеће: постоји дуго успостављени
систем друштвених конвенција које јачају и потврђују ове разлоге, систем
спреман да га поново врати у Матрикс и каже му да је јединствен и посебан
(„не као други момци") и да ће бити награђен интимношћу жена уколико
одбаци ово разумевање.
1
ХИПЕРГАМИЈА
За једнократну употребу
Мучеништво је крајњи израз друштвеног доказа.

Након што сам завршио свој пост Витештво против алтруизма, морао сам да
застанем на тренутак да размотрим утицај „жене и деца прво“ (ЖДП) као
оперативне друштвене конвенције. Чак и пре отвореног успона женског
императива, постојао је овај женски протекционизам, а ја сам прилично сигуран
да је то резултат нашег основног неуролошког повезивања у циљу заштите
наших породица. Већина животиња вишег реда је развила овај инстинкт тако да
то не видим као проблем. Међутим, људи су много сложенија врста, тако да
верујем да је ЖДП друштвена конвенција која је битнија од поједностављеног
протекционизам. У ствари, тврдим да је „породични протекционизам"
погоднија форма за жене (и саосећајне људи) који би радије видели жртвовање
мушкараца у име части него огољену истину.
Сисе за драго (уместо израза мило за драго „Tits for tat`` у оригиналу)
У најсировијем облику, сексуално тржиште наших раних предака би била
женска хипергамија на ком је доминација алфе била мање или више
успостављена. То је очигледно је, с обзиром да су мушкарци као јачи пол
насилно потчињавали жене у најранијим инкарнацијама сексуалног тржишта,
али у исто време су се мушкарци борили и убијали једни за друге права парења,
укратко, мушкарци су били за једнократну употребу. Како је наша врста почела
да се социјализује, колективизује и сарађује, наше најраније друштвене
конвенције су биле засноване на подстицајима средине и биолошким
знаковима који су били од суштинског значаја за опстанак њихових дивљих
предака. Најранији облик прото-игре била би сексуална услуга за услугу. Не
знам како да заведем ту згодну, ловачко-скупљачку жену у племену? Спаси јој
дупе из чељусти сабљастог тигра и она ће ти узвратити захвалност тако што ће
да рашири ноге за тебе. Другим речима, ризикујте свој живот и жене ће вас
наградити сексом у знак захвалности. Данас то можда није реално у пракси, али
је то дедуктивна логика која је довела до психолошке интернализације и
друштвених доктрина које је прате. То је примарни, мушко-дедуктивно-логички
принцип који је успешно функционисао дуго тако да су друштвене
непредвиђене околности еволуирале како би га ублажиле и искористиле. Не
верујете ми? Обећајте младићу са Блиског истока 70 девица на небу и сачекајте
да видите да ли ће везати експлозив за себе. Лоша страна овога је да мушкарци
често „умиру покушавајући“. Све ово ме је навело да размислим о
психолошком „софтверу" који је еволуирао у нашој врсти као резултат
адаптација у окружењу у прошлости. У тексту Ратне невесте сам расправљао о
томе да жене са Штокхолмским синдромом имају урођену склоност, што их
логично чини предодређеним да лакше напуштају емоционалне инвестиције
него мушкарци. Узевши у обзир бруталност наше дивље прошлости,
развијеност способности за брзо емоционално напуштање и реинвестирање је
1
била драгоцена особина за преживљавање за жене (чиме се осигуравао
наставак врсте), међутим, у садашњости она компликује новоразвијену
друштвену динамику у смислу родитељских и етичких питања. На исти начин су
мушкарци еволуирали у једнократни пол као резултат те исте дивље
прошлости. У данашњем окружењу је веома лако ослонити се на етичку
индигнацију због нашег једнократног статуса, али то није првенствено због
друштвених утицаја. Без сумње, друштвени утицај је дефинитивно искористио
једнократност мушкараца, али корен те девалвације (за разлику од женске)
заиста лежи у нашој еволуцијској прошлости и нашем биолошком саставу.
Мушкарци су увек били заменљиви, толико да су жене развиле резервне
планове (ратне невесте) против те једнократности.
Како су социјализација и акултурација напредовале, тако су се развијали и
друштвени разлози за мушку једнократност. Постало је часно да се жртвујемо,
наводно због већег циља, али у суштини како бисмо добили признање.
Мучеништво је крајњи израз друштвеног доказа.

Цењење жртве
Нажалост, пошто је женски биолошки императив такав, када мушкарац постане
мученик жене траже одговарајућу замену током исте те недеље. Две године
након овог мог поста на сајту Рационални мушкарац још увек добијам много
имејл одговора. Претпостављам да је већина критика укорењена у
претпоставци да је моја намера била да означим жене као инфериорне у
односу на мушкарце што се тиче искрености уважавања жртви које он мора
направити како би олакшао њену стварност. Немогућност жена да цене жртве
мушкараца није представља питање ко је бољи, већ само посматра чињенице и
последице. Оно што мислим да критичари не успевају да препознају јесте да
сам једноставно повезао посматрани процес, да било које условљавање које
изаберу да примене на тај процес полази из сопствених ставова и предрасуда.
„Да, Роло, прилично је сјебано што жене имају неку урођену способност да
„искључе" емоције према вама у корист мушкарца више СТВ…”
У праву си, прилично је зајебано. Такође је неморално, неискрено и дволично,
посебно када се у то унесе планирање везано за раздвајање постојеће
емоционалне инвестиције у корист нове, али све су то друштвени услови које
примењујемо на одговарајући процес. Такође је прилично зајебано да животи
мушкараца суштински имају мању вредност од женских, али можемо
применити езотеричне принципе части, дужности и храбрости у међусобном
убијању мушкараца и њихово ангажовање у динамици властите
једнократности.
Можемо такође применити принципе кукавичлука и издаје на људе који
одбијају то жртвовање у корист самоодржања, али то су квалификације
друштвених конвенција које успостављамо као културу. Биомеханика је оно што
јесу, без обзира на друштвену боју којом их бојимо. Женама не недостаје
интелектуални капацитет да цене жртве мушкарца, суштина је да то није
њихова развијена психолошка предиспозиција. Друштвени конструкти који јој
1
говоре да очекује жртву мушкарца, која нормализује мучеништво, су
еволуирали како би боље одвојиле њену инвестицију у своје биолошке
императиве (тј. хипергамију). На енглеском то значи да ју је еволуција
припремила друштвено и психолошки за његову жртву, и да је она спремна да
пређе ка бољем обезбеђењу ако се такво (такав) појави у њеном окружењу.
Исто су тако мушкарци који иду опаснијим путем укорењени у нашем
такмичењу за ресурсе, у овом случају праву на парење. Грабљиви вукови који
кидају лосове нису зли, они раде оно на шта их је природа припремила да би
преживели. Ово не треба да даје никоме, мушкарцима или женама, бесплатну
карту за лоше понашање, ово помињем само да би схватили одакле то
понашање потиче и како се данас исказује.
1
Ратне невесте
Читалац сајта који се зове Нас је имао занимљиво питање у вези са женском
дволичношћу:
„Еволуција је углавном обезбедила женама способност да формирају
психолошку шему која чува инвестицију у его која би их иначе погодила
анксиозношћу која ослабљује, кривицом и стресом који произилази из
континуираног, свесног неусклађеног понашања. Еволуција бира за жене
солипсисте које су блажено несвесне свог солипсизма.
Роло, да ли би могао да објасниш детаљније? Мени је то фасцинантно.
У реду, припремите се за проблем, крећемо ка опасним водама. Оно на шта
овде циљам је да сматрам да је склоност жена солипсизму психолошки
еволуирани механизам. Другим речима, солипсизам је помогао женама да се
носе са тешким стварностима прошлости, да развију фокусиран осећај личног
интереса. Да бисте то заиста схватили, морате разумети мождану функцију и
хемију жена. Нећу улазити у сувише детаља овде, али довољно је рећи да
бројне студије показују да је женски мозак „ожичен`` за емоционални одговор и
комуникацију на сложенији начин од мушког. Мислим да ово моји читаоци
прилично добро разумеју, али ако се не слажете, то ће бити тема другог текста.
С обзиром на тешку стварност коју су жене морале издржати још од
палеолитског доба, ово им је послужило да психолошки развију осећај сопства
који је био отпорнији на бруталне промене којима су могле да очекују да буду
подвргнуте. Узмите у обзир емоционалне инвестиције које жена треба да уложи
у дете које може бити одузето или убијено у тренутку.
Анксиозност, страх, кривица, несигурност су емоције које ослабљују, али је
урођена женска психологија та која их чини отпорнијим на ове стресове.
Статистички, мушкарци далеко теже савладавају психолошке трауме (мислим
ПТСП) од жена. Зашто је то тако? На први поглед можете мислити да би већа
способност мушкараца да рационално удаље себе од емоционалног њих
учинила бољим у савладавању психолошке трауме, али то није случај. Чини се
да жене имају бољу способност да прихвате емоционалну жртву и крену даље,
било кроз игнорисање тих стресова или њихово потпуно блокирање из свести.
Жене које имају наглашену способност емпатије су несумњиво служиле нашој
врсти у неговању младих и разумевању племенске друштвене динамике,
међутим, то је била и одговорност у погледу непријатељске промене у њеном
окружењу.
Штокхолмски синдром је много израженији код женских заробљеника (пада ми
на памет прича о Џејси Дугуард). Зашто је то случај? Због тога што је женско
окружење диктирало потребу за развојем психолошких механизама који ће им
помоћи да преживе. Жене су биле те које су преживљавале и настављале да се
размножавају када би њихово племе било је десетковано од стране јачег
племена. Оне су то радиле тако што су могле да раскину емоционалне везе
када су то околности захтевале. Ово је такође познато као динамика ратне
невесте: жене из нужде развијају емпатију према својим освајачима.
1
Мушкарци су једнократни пол, жене, онај одржавани. Мушкарци би
једноставно погинули под налетом јачег агресора, али жене би биле остављане
за парење. То је служило женском императиву како би се развила способност
да се лакше прекину бивше емоционалне везе (у корист њеног новог
заробљивача) и да се фокусирају на за себе важнију психологију, то јест
солипсизам.
Овде силазим са праксе на теорију. Мој задатак је да објасним да је оно на шта
се мушкарци жале као на дволичне поступке равнодушности према њима у
ствари урођени женски солипсизам. То је смела изјава, разумем, али тврдим да
оно што мушкарци сматрају безобзирном равнодушношћу у раскиду или
безобзирне шит тестове је заправо само то да жена користи овај урођени
солипсизам самоочувања. Комбинујте хипергамију са хронично
непријатељским окружењем из прошлости и завршићете са модерним женским
солипсизмом. Додајте овоме у културу унесени смисао женских права,
друштвене конвенције које оправдавају ову „дволичност“, и стално погрешно
усмеравање намера од стране самих жена, и доћи ћете тамо где смо сада. Као
да то није довољно, убаците елемент хипергамије, откуцавање сата у смислу
плодности и дугорочно обезбеђивање које жена мора да реши пре него што
удари у неизбежни зид, и имаћете потпунију слику услова и стресова који
захтевају ову солипсистичку природу. Јесте ли се икада запитали зашто жена
може да вас „преболи" тако брзо након раскида везе за коју сте веровали да је
тако чврста? Јесте ли се икада запитали зашто се она враћа насилном момку за
кога се нада да ће се променити због ње? Не морате да идете даље од женског
солипсизма.
После читања свега овога могу да разумем ако неко мисли да је ово
нихилистички поглед. Дозволите ми да будем јасан, ова динамика је реална на
различитим нивоима за поједине жене. Женски услови могу бити такви да она
никада нема потребу да користи ову склоност. С обзиром да се овде ради о
подсвесним елементима њене личности, није изненађење да женски
солипсизам није на нивоу свести за већину жена, зато се вређају и одбијају
његово помињање. Не тражим да било ко прихвати ову идеју као јеванђеље,
само кажем да је све ово врло предвидљиво.
1
Госпођа Хајд
У студији др. Мартија Хаселтона, коју сам дао у линку, наведена је веома важан
резона поред ког се олако пролази будући да је фокус тог социјалног
експеримента био више на изолацији варијабли у женским физичким
преференцијама мушкараца. Тај резон илуструје плуралистичке сексуалне
стратегије жена, краткорочну стратегију парења: док је жена на сексуалном
врхунцу, која се креће ка дугорочним сексуалним стратегијама када њена
сексуална привлачност опада, а она доживљава све већу напетост од
конкуренције везане за СТВ.
Према теорији стратешког плурализма (Гангестад & Симпсон, 2000), мушкарци
су еволуирали да би наставили репродуктивне стратегије које зависе од
њихове вредности на тржишту парења. Привлачнији мушкарци остварују
репродуктивне користи и троше више времена на тражење више партнера за
парење и релативно мање времена улажу у потомство. Насупрот томе, мање
привлачни мушкарци, који немају исте могућности за парење, улажу
репродуктивни напор и велике инвестиције у њихове партнерке и потомке, те
троше релативно мање времена на тражење додатних партнерки. Из женске
перспективе, идеално је привући партнера који им пружа дугорочне
инвестиционе и генетске користи. Међутим, не могу све жене дугорочно да
привуку партнере који имају добре наследне особине. Према томе, жене се
суочавају са компромисима у избору партнера јер би могле бити присиљене да
бирају између мушкараца који имају добре телесне показатеље и оних који ће
им помоћи у бризи о потомцима и бити добри дугорочни партнери (Гангестад и
Симпсон, 2000).
Најједноставније предвиђање које следи из овога је да би жене које траже
краткотрајне партнере, када је мушкарчев једини допринос потомству генетски,
требало да више воле мишићаве мушкарце него жене које траже дугорочне
партнере. Током живота жене приоритети и критеријуми које она има за
„прикладног“ партнера варирају као одговор на услове у којима се она налази.
Критеријум за краткорочно повезивање је много лакше захтевати када је жена у
фази врхунског нивоа плодности због чега поставља ове предуслове изнад оних
који су пожељнији за дугорочно упаривање. Спољашњи предуслови
карактеристични за мушкарце који служе за краткотрајну сексуалну стратегију
(жестоки, брзи секс са алфом) надмашује квалификације за дугорочне односе
док год је она сексуално атрактивна да привлачи мушкарце. Из тога следи да
паралелно са падом женине СТВ, и њени приоритети везани за привлачност
прелазе на унутрашње квалитете мушкарца. За краткорочну стратегију,
импулсивност и осећај узбуђења има предност. За дугорочну стратегију, споро
разлучивање, пажљивост, упознатост и удобност задовољавају жељу за
сигурношћу док излази из фазе такмичења у СТВ-у. Прљава мала тајна свега
овога је да иако жена може да напусти једну стратегију у зависности од фазе
живота у којој се налази, природа је сматрала прикладним да се побрине да је
никад не напусти заувек. Ако јој њено окружење дозвољава, она лако може да
поново редефинише приоритете својих услова интимности како би постигла
стратешку сексуалну равнотежу. Ово је веома неугодна истина за савремене
1
жене због тога што открива основе великог броја феминизованих друштвених
конвенција чија је намера да погрешно усмере мушкарце у настојању да
задрже надмоћ у сексуалној селекцији и спровођењу тих стратегија. Мушкарци
који постају свесни плуралистичке природе хипергамије представљају највећу
претњу женском императиву. Ништа није више претеће, али истовремено
привлачно жени него мушкарац који је свестан своје вредности за жене.
Биомеханика
Још је неугоднија истина да је плуралистичка сексуална стратегија жена
дословно уписана у њиховој генетици. На сексуалном врхунцу, током
овулацијског циклуса, жена тражи знакове алфа мушкараца са високим
нивоом тестостерона како би наставила са својом краткорочном стратегијом
парења током овулације. У периоду менструације њени приоритети прелазе на
дугорочну сигурност питомог, сигурног бета провајдера, и зато филтрира ове
особине када тражи повезивање са мушкарцем. Овде бих желио да објасним
генетске аспекте јер мислим да је за мушкарце важно да разумеју биолошку
механику женских сексуалних стратегија у ширем опсегу. Ја трпим бескрајне
критике о томе како имплицирам да су жене селективне курве. Очигледно је да
жене уопште имају способност да се одупру овим основним импулсима да
„постану курве", међутим, то је основни биолошки импулс против кога се опиру
уверењем, разумом, сентименталношћу или једноставно реалним
схватањем ниске вредности СТВ-а. Као што сам већ поменуо, све жене имају
способност да збаце обазривост како би појуриле краткорочне сексуалне
стратегије. Право место, прави момак, права овулацијска фаза, била сам пијана,
био је сладак, и једна ствар је водила до следеће,... Природа је изабрала жене
које су најбоље могле да остваре тајну стратегију сексуалног плурализма.
Због цикличне природе женске сексуалности, погрешно је мислити да су „жене
једнако сексуалне као мушкарци“, међутим, због важности доминантне
сексуалне селективности, жене су много сексуалније него што већина
мушкараца верује. Кључно је схватити да жене желе да буду сексуалне под
својим условима када то њихов циклус диктира. У суштини оне служе двама
господарима у томе: оне желе слободу да имају могућност краткотрајне
сексуалне односе (као и слободу од друштвених последица), и пажљивост како
би изабрале мушкарца који је спреман да преузме одговорност за родитељске
инвестиције и обезбеђивање.
НАВАЛТ
(Нису све жене такве (Not All Women Are Like That))
Из недавне дискусије:
Ево савета: смирене, разумне и интелигентне девојке су ми рекле да не желе да
уграђују лажне груди, чак и када су А величине. Такође неке девојке више воле
спорију игру. Њима није потребно тренутно задовољење, оне знају да је за
добру ствар потребно време. Ево идеје: знате како жене мисле да су мушкарци
глупи? ВЕЋИНА ЈЕСТЕ. Зато оне и играју игре: да би уклониле фолиранте.
Ово је написао тип. Веровао сам у то, док нисам схватио основе женске
хипергамије.
1
За превише мушкараца је угодна лаж то што сматрају да привлачне, самосвесне,
„разумне" жене заиста промишљају оно што мушкарци рационално мисле да
би било најбоље за њих. Међутим, као што се може видети и предвидети,
њихово понашање и њихови избори ово не потврђују. Насупрот томе, њихово
понашање доказује валидност женске хипергамије чак и код најморалнијих
жена. Чак и бистра, интелигентна, добра девојка бира, и сексуално се припрема,
за најдоступнијег алфа мужјака којег јој њена привлачност дозвољава, а такође
филтрира фолиранте, и развија везе са мушкарцима за које верује да би могли
да јој обезбеде дугорочни период обезбеђења када им то потреба буде
налагала. Оне су иста та девојка.
Без икаквог друштвеног претварања, и то на најдубљем нивоу, жене су свесне
тога да је примарно интересовање мушкарца за њих да их појебе, све осим
секса је споредно. Тешкоће са којима се жене сусрећу усавршавају дугорочну
сексуалну стратегију која је при том једина мушка примарна стратегија:
вредност коју жена има изван сексуалног долази тек пошто је она била
сексуална.
1
Хипергамију није брига
Истина је негде другде

Пре скоро годину дана, Ферд на Мала Фиде сајту је написао врло занимљив
пост о ономе што изгледа ендемска појава на мрежи: Селфшутерке - милиони
ничим подстакнутих младих жена, којима то нико није тражио, снимају и
објављују своје голе и полу-голе слике снимљене смарт телефонима. Само
претражите ове слике са називом „self shоoters`` на гуглу и биће вам јасно.
Ово иде много даље од тинејџерске разоноде са сликама из купатила. Са
порастом одговарајућих дигиталних медија добијамо јаснији поглед на пејзаж
женске сексуалности.
Погледајте само обим и учесталост којим се просечне жене добровољно
сексуализују. Јесу ли све оне курве? Колико је ових жена изговорило речи:
„Хоћу да сачекам како бих знала да ме желиш више од секса?” Колико ће ових
жена бити дивне жене за 5 до 10 година? Колико је ових жена већ (или су биле)
материјал за супругу? Колико њих је сматрано слатким природним „добрим
девојкама”? Колико је момака сматрало ове девојке „квалитетним женама“ у
неком тренутку? Можемо их видети без одеће и прогласити их курвама, али
да ли бисте препознали разлику ако бисте их срели у цркви?
Од истог критичара:
Већина девојака ће проћи кроз експерименталну фазу. Не мислим да их то
обавезно чини курвама. Зависи од степена. Ја се донекле слажем са тим.
Дефинитивно постоји животна фаза у којој ће жене опортунистички
користити њихову сексуалност. Обично је то од средњих тинејџ до касних
20-их година, али морамо размотрити зашто је ова сексуална пажња толико
хитна, као и то зашто је она нека врста награде за жене у тој фази.
Хипергамија и брзо опадање СТВ подстичу ту хитност. Такође морам да
нагласим да ће жене у својим 30-им, 40-им и 50-им годинама и даље „бити
курвичасте“ и тражити сексуалну пажњу ако њихови услови диктирају да се
морају вратити у ту фазу. Поново погледајте феномен само-сликања. Нису
све ове девојке 18-огодишњакиње које вођене младошћу погрешно
експериментишу својом сексуалношћу по први пут. Солидан проценат њих
чине жене старије од 30 година, а неке чак и старије, које показују своја
„нова“ тела после развода и три месеца тренинга у теретани. Да ли оне и
даље „експериментишу" или осећају потребу да ретроактивно потраже
мушки сексуални одговор због промена у њиховим животним условима?
Оно што сам хтео да кажем је да је мим о „квалитетној жени“ потпуно
подложан условима сексуалне стратегије у којој се жена нашла. Као и обично,
момци би волели да од своје нужности направе врлину и дефинишу оно што
тренутно ради у њихову корист као идеалну ситуацију, не узимајући у обзир
факторе који доприносе тој ситуацији или би је радикално променили да су
ти услови били другачији. Када упознаш лојалну жену, сокер маму у њеним
двадесетим, твоја прва мисао није била „питам се да ли је квалитетна
жена?” Вероватно се више питаш да ли га добро пуши? У то време, њени
услови су били другачији, а њена личност је одражавала адаптацију на њих.
1
Шта сада?
Дакле, шта остаје мушкарцу? Верујем да је то одређено тиме у којој фази
живота се налазите и шта су ваша очекивања. Ако сте млади и тек почињете да
тражите свој положај на лествици СТВ онда бих вам саветовао обртање тањира
и уживање у животу, али са тим да учите из искуства. Можда је то граница
докле желите (одговорно) ићи, или можда размишљате о томе да постанете
моногамни у неком тренутку. Имајући у виду све наведено, не бих вам
саветовао да експериментишете са моногамијом уколико сте млађи од 30
година. Претпоставимо да сте искусни и да разумете како СТВ и хипергамија
функционишу. Највреднији део мудрости који можете унети у својевољну
моногамну везу и ваш оквир је да схватите женски сексуални плурализам.
Прихватите хипергамију као оперативно стање жене у свако доба. Најчешће
речи које изговарају свеже разведени мушкарци су нека верзија: „Ни у најлуђој
машти нисам видео да ово долази, били смо у браку 20 година, имамо четворо
деце, како је могла тако лако да ме преболи.
Тако брзо?” Недостатак разумевања основа хипергамије је управо разлог зашто
су мушкарци заслепљени.
Хипергамију није брига колико сте добар отац својој деци.
Хипергамију није брига како сте променили своје кључне предмете на
факултету или вашу каријеру како бисте боље одговорили на њене потребе.
Хипергамију није брига колико се осећате надахнути или испуњени као тата који
остаје код куће.
Хипергамију није брига што сте се преселили преко четири државе да бисте се
прилагодили вашој вези на даљину.
Хипергамију није брига како сте стално подржавали њене одлуке или то што
се идентификујете као „мушки феминиста".
Хипергамија не мари за искреност ваших религиозних уверења или тежњи
високој
сврси.
Хипергамија не мари за речи које сте изрекли на венчању.
Хипергамију није брига о томе како сте финансирали њен повратак на факултет
да би пронашла задовољавајућу каријеру.
Хипергамију није брига колико си добар лик који би прихватио њену децу са
другим мушкарцима.
Хипергамија не мари за вашу божанску и опраштајућу природу, која није била
заинтересована за њене „Младалачке индискреције."
Хипергамија не мари за вашу великодушност у преузимању одговорности за
њене студентске зајмове, и дугове на кредитним картицама, пошто сте се
венчали.
Хипергамију није брига да ли је он био ваш најбољи пријатељ.
1
Хипергамију није брига за кафу у кревету коју јој доносите или како сте добар
кувар.
Хипергамију није брига за све те женске филмове које сте гледали са њом и
тврдили да их волите.
Хипергамију није брига колико добро обављате свој део кућних послова.
Хипергамију није брига колико се свиђате њеној породици или пријатељима.
Хипергамију није брига ако мислите да сте „добар“ момак или како је ваш
аргумент убедљив за ваш осећај части.
Хипергамију није брига да ли су деца биолошки ваша или не.
Хипергамију није брига ако је „била пијана, он сладак, а једна ствар довела до
друге."
Хипергамију није брига колико сте слатки, забавни или интелектуални.
Хипергамију није брига ако „никада нисте видели да „то`` наилази."
Хипергамију није брига ако сте огорчени.
1
Егалитаризам у односима
Када сам почео да радим на тексту Хипергамију није брига знао сам да ће то
неизбежно бити протумачено као детерминистичко бунцање о злу хипергамије.
Тај текст је настао као резултат мог разумевања оног што су ми много пута
говорили мушкарци о томе како су невероватни били њихови раскиди. Као да
су сва њихова улагања, емоционална, физичка, финансијска, породична и
остала требало да се рационално цене као заштита од хипергамије. Разлог
њиховог менталног стања шока и неверице потиче из претпоставке да су жене
савршено рационалне особе и да отуда треба да разумеју све напоре, сву
њихову уложену снагу, целокупну подршку коју су пружили својим женама пре
него што их оне не замене потенцијално бољим мушкарцем. Преовлађује
мишљење да све њихове заслуге, ако су довољне, треба да буду доказ против
њеног разматрања хипергамије.
За мушкарце, ово је логично. Сва та улагања по њиховом разумевању увећавају
капитал везе. Стога је посебно мушкарцима узнемирујућа сама помисао да је
сав тај капитал безвредан за жену којој је пружена боља перспектива у складу
са њеном хипергамијом.
Не кажем да жене не узимају у обзир тај капитал везе када мењају мушкарца
или их бирају када су саме, али је хипергамија увек њихова оперативна тачка.
Жене очигледно могу контролисати своје хипергамне импулсе у корист
верности, баш као што мушкарци могу да држе своје сексуалне нагоне под
контролом, али треба знати да оне у тренутку одлуке не размишљају
рационално о капиталу везе.
Ова динамика је управо разлог зашто се сурогат момак, савршени орбитер и
фини лик који је толико уложио у идентификацију са својим циљем, толико
разбесни када се његова девојка из снова одлучи за привлачног кретена. Она не
доноси логичну одлуку засновану на уложеној инвестицији у однос. Напротив,
она му емпиријски доказује да је његово улагање неупотребљиво тако што
награђује привлачног кретена, који у суштини ништа није уложио, сексом и
интимношћу. Он не разуме да хипергамију не занима правичност односа.
Ово је истина коју ликови тешко могу да прогутају, јер разумевање како
хипергамија функционише нужно обезвређује њихов концепт правичности везе
са женом којој су посвећени, или са којом разматрају дугу везу. Мушки концепт
правичности произилази из менталног склопа који прихвата испреговарану
жељу (а не истинску) као ваљано средство обезбеђења односа. Управо због тога
већина саветовања за парове не успе, њихово оперативно порекло потиче од
погрешног схватања да се та истинска жеља (хипергамија) може испреговарати
на неодређено време.
Рационална Жена
Постоји много неопипљивих делова фиктивних интерпретација функције алфе
који величају врлине бета мушкараца (којима се говори како су прави алфе
само без зуба, који пишке седећи и говоре само слатке ствари о девојкама). На
страну иронија, ове ауторке су жртве две заблуде у својим жељама за бољом
1
бетом. Први је, као што је горе наведено нада или реално очекивање да жена у
малом мозгу може потчинити хипергамију у корист рационалног когнитивног
одлучивања при избору коме ће раширити ноге, камо ли са ким ће се дугорочно
смирити. Лимбички утицај коју хипергамија има у процесу доношења одлука
код жена је константан потпрограм који је оперативан у позадини. Кратак
одговор на ово је погрешно веровање да здраве везе могу бити укорењене у
договореној жељи (која се у стварности назива и „обавезана жеља“).
Ово води у другу грешку која претпоставља да ће правичност односа - чак и
могућност за такву правичност - довести до животне посвећености према бети
са којим се мора, јер нема бољег, и трајно потиснути урођену хипергамију.
Хипергамија не мари за праведност у односима. Ако се правичност разматра у
процесу доношења одлука жене, то је само у сврху процене хипергамијом
мотивисаног ризика. Понекад је то везано са ризиком приликом одлучивања о
брачној понуди, понекад жена увиђа да је генетски потенцијал ривала,
мушкарцу коме се већ обавезала, бољи. Ипак у свим случајевима подстицај је
увек хипергамија.
Рационални Мушкарац
Све ово може да изгледа као да из једначине искључујем мушкарце, али то није
случај. Како мушкарци постепено постају свеснији своје сексуалне тржишне
вредности, тако боље развијају свој капацитет за процену потенцијалног
улагања са женама. Проблем са овим моделом, у садашњем облику, је фаза у
којој мушкарци постају свесни своје истинске дугорочне вредности за жене
(обично око своје тридесете године) је скоро исто време (сами долазак до Зида)
када се жене надају да ће приволети мушкарце несвесне своје СТВ у своју
дугорочну шему обезбеђења.
Како се то односи на мушкарце, већина њих проводи већину својих
тинејџерских и 20-их година јурећи за женама, пратећи своје биолошке импулсе,
и више или мање успешно учећи из искуства како изгледа како дуалност или
несталност жена. Коначно срести жену за коју верује да је свесна и веома
заинтересована да изгради огњиште и породицу у својој 29. години за
просечног мушкарца (читај бету) изгледа као дашак свежег ваздуха у пустињи.
Њен прошли карактер, њена сама природа, чак и то што је самохрана мајка се
може занемарити и/или опростити у светлу проналажења онога што он сматра
тако ретким бисером.
У маносфери се појавила нова врста белог витеза која са ентузијазмом
промовише идеју строгог проверавања жена као потенцијалних супруга. Ово
звучи као врлина.
Серијским моногамистима, који играју на карту доброг момка, звучи тако
задовољавајуће да могу да тврде да имају довољно искуства и интегритета да
буду добри судије или ауторитети онога шта жена хоће или неће урадити по
његовим строгим стандардима.
Ово је само нови облик бета игре: Даме, пазите, прошао сам све, тако да ако
нисте приближна девица и не знате како да испечете хлеб од срца, овај тип иде
даље,..." и даље, и даље. Све ово заиста представља бољи облик
1
идентификације Игре, јер, на крају крајева, сама изјава да је неко фини момак
представља покушај да се буде оно шта се очекује од своје идеалне жене:
добар судија (њеног) карактера.
Разумите ово сада: ни један човек (укључујући мене) у историји човечанства
није никада у потпуности проверио жену коју је оженио. Свакако то није случај
са типом који се оженио пре своје тридесете године или имао мање од једне
дуге везе у животу. Не кажем да не постоје средњошколске љубави које трају
цео живот, кажем да ни један мушкарац никада не може тачно да одреди како
ће се љубав његовог живота мењати током животног века.
Управо сада, као да са галерије чујем „ау, то је прилично жестоко господине
Томаси", и слажем се, али питајте момка после другог развода колико је био
сигуран да је урадио детаљну анализу са својом другом супругом на основу свог
претходног искуства. Имајте на уму ову истину, не купујете добар брак или дугу
везу, ви их стварате, градите.
Твоја слатка, мала, добра девојка која је одрасла у амишком округу је исто тако
хипергамна као и клупска дроља коју си повалио синоћ. Различите девојке,
различити контексти, иста хипергамија. Можете имати довољно искуства да
познајете жену која би била добра основа, али на крају ви градите свој брак или
моногамну везу на основу ваших снага или га растурате на основу урођених
недостатака. Не постоје унапред успешни бракови.
1
Завера хипергамије
Роло Томаси:
"Хипергамија је механизам за преживљавање."
Тета Сју:
„Хипергамија каже да жена тражи мушкарца вишег статуса од ње због
брака. Ништа мање, ништа више. „
Ескофиер:
„Мислим да то није исправно. На основу онога шта сам прочитао теорија
гласи овако: Хипергамија је природна женска (то јест генетска
предиспозиција) склоност ка мушкарцу вишег статуса - то јест, ка вишем
статусу него што је њен и вишем статусу у поређењу са осталим
мушкарцима у њеном видном пољу, а можда и ка вишем статусу од
мушкараца које је познавала у прошлости, па чак и (у крајности) ка вишем
статусу од већине мушкараца са којима може да замисли да их сретне То се
креће кроз читав низ могућих веза, од крес шеме на ноћ до брака. У свим
случајевима, жене природно више воле мушкарца највишег статуса до којег
могу да дођу. Понекад оне желе толики статус да неће прихватити ни једног
мушкарца кога би евентуално могле да добију.
„Статус” има различито значење у овој дефиницији. Одређене ствари су у
корелацији са високим статусом, нпр. новац, престиж, друштвени положај,
итд. Међутим, мушкарац може имати све то и још увек имати низак
статус због ниског нивоа личног понашања (нпр. Паћеничког понашања).
Највиши могући статус који мушкарац може да има јесте да је богат, доброг
изгледа, фит, елегантан, припада високом друштвеном слоју, има високу
позицију на престижном послу (по могућности послу који укључује ризик,
физички ризик је бољи од пуког монетарног), да је екстровертан,
доминантан, вођа своје групе пријатеља, способан да управља било којом
друштвеном ситуацијом, и тако даље. Међутим, жене су предиспониране да
се више напале на бихејвиоралне него суштинске особине. Дакле, ако морате
изабрати једно од ова два, како бисте дошли до жена, боље будите
друштвено доминантни друштвени губитник, него друштвено неспретни
богати друштвени победник. Ипак, најбоље је бити и једно и дуго, ако је
могуће.
Што се тиче брака, жене заиста желе да се удају. Али то не исцрпљује
утицаје хипергамије. Жене могу да се удају, да то свесно прихвате, и да још
увек лове јер неко „бољи” може да наиђе. То је само хипергамија. Такође, када
жене теже краткорочном и средњерочном парењу, хипергамија није слабија.
Оне увек више воле друштвено најдоминантнијег мушкарца којег могу да
добију. Ово је често релативно (А и Б су мало шоње, али А је више алфа него Б
и пошто желим некога ОДМАХ изабрала сам А) али када се чека нешто
суштинско (А и Б су мало шоње, али иако је А мало више алфа, пошто мени
1
није нужда, и не морам да имам некога САД, уздржаћу се и сачекати праву
ствар).
Не ради се о браку, већ о избору партнера у различитим околностима. У
сваком случају, то је како ја верујем да маносфера разуме „хипергамију".
Ескофиер прави прецизну анализу хипергамије у много ширем смислу него што
су Сјуини феминистички „истраживачи" спремни да је препознају. На
фем-центричној страни имамо Сју која у овом контексту лежерно одбацује
„хипергамију" као неку измишљену игру што анализу чини нелегитимном. Ствар
не може бити другачија, а као што сам навео у претходним текстовима,
хипергамија је термин који би требало да има ширу дефиницију када се
разматра у контексту женског императива и изразито видљивог женског
понашања које се манифестује као резултат самог утицаја хипергамије. Ако би
дефиниција хипергамије била ограничена на такав начин да служи да намерно
спречи њено боље разумевање као еволутивног импулса женске психе, то би
говорило много о значају одржавања овог неразумевања женског императива.
Скоро па да је иронично да је колективном женском егу толико тешко да
прихвати препознавање хипергамије на начин како је то изрекла Сју.
„Хипергамија значи да жена тражи мушкарца вишег статуса од ње за брак.
Ништа мање, ништа више. ” присиљава женски принцип да макар невољно
прихвати да су жене заправо засновале своје дугорочне проспекте ка статусу
(као што су их дефинисали истраживачи), а да то није неко ефемерно правило
попут сродне душе. Не дај Боже да мушкарци (доктори наука или други) имају
смелости да извуку било које друге друштвене, психолошке или еволуционе
закључке који би могли утицати на динамику хипергамије.
Иако нећу оспоравати акредитиве истраживача, често то примећујем у другим
текстовима и коментарима, ја ипак кажем да је женско тумачење (као уосталом
и свачије) подложно пристрасности. У овом случају, та пристрасност служи
женском императиву у чувању одређења хипергамије у толико затвореном
облику колико је могуће у корист женског рода. У еволуирајућем разумевању
мотивација које утичу на међуродне односе, постоје изрази који описују
појмове. ПФЛ-ови, алфа, бета, хипергамија, итд. су дефинисани концептима које
они представљају.
Термин „хипергамија" добро служи у много ширем контексту, али ако женски
императив каже да шира дефиниција тог термина прети његовој сврси, лагано
ће га сматрати нелегитминим. Право питање је, зашто би тај концепт претио
женама? Тај израз можете делегитимисати, али концепт и даље остаје
оперативно питање. Зашто је концепт тог ширег опсега термина тако увредљив
за фем-центрично друштво?
Завера које није било
Једно од питања које многи моји критичари постављају је да им се, при
откривању недоследности тих оперативних друштвених конвенција и латентне
сврхе која стоје иза њих, чини да моје писање (заправо већина маносфере) има
конспиративни тон. То у потпуности схватам, а чињеница да ја одбацујем добар
део популарних погледа АМП (активиста мушких права) може шокирати пар
1
читалаца. Слажем се до одређеног нивоа са АМП погледом на рационалну
анализу, али не постоји велика завера, нити икаква тајна и тајанствена кабала
која промовише негативну перцепцију маскулинитета, управо због тога је оно
што скицирам на мом блогу толико прожимајуће.
Не постоји потреба за јединственом групом „анти-мушкараца“ који су склони
неким мелодраматичним циљевима светске доминација, јер је овај
феминизовани идеал већ уграђен у нашу социјализацију. Фем-центризам је
наша колективна друштвена свест. Њему није потребно централизовано
управљање јер је наше промишљање већ тако инсталирано и прихваћено од
стране друштва у целини, да је сада нормализовано, узето здраво за готово и
самопонављајуће. ПФЛ-ови који васпитавају ПФЛ-ове воде повећању броја
ПФЛ-ова. Ова генерација не схвата сопствену пристрасност, јер је она у њима, и
друштву, већ неколико генерација.
Зашто испитивати, посебно када скретање пажње на динамику феминизације
води исмевању и изопштењу?
Дакле, одговор на питање завере је: Не, не постоји завера сенки илумината, а то
је оно што чини феминизацију нормализованим и занемареним пропустом.
1
Жене и жаљење
Парадокс је на форуму Сосвејва имао занимљиво питање пошто је прочитао

Ратне невесте:
Смешна ствар у вези са жаљењем је да је боље зажалити због нечега што си
учинио, него због нечега што ниси. Видео сам да је било поменуто у пролазу,
али бих желео да знам како се жене носе са жаљењем. Како се носе са
одлукама које могу утицати на њихову судбину?
У тренуцима попут:
Виде некога у возу, аутобусу, кафићу, продавници, али не кажу ћао у
одговарајућем моменту.
Упознају некога на великој забави, али не размене бројеве.
Не јаве се момку.
Видео сам ниски НИ (ниво интереса) који се променио у високи НИ, али да ли
жене генерално варирају у свом нивоу интереса све време?
Сваки одговор који бих могао да дам овде ће морати да буде прилагођен
женском инхерентном солипсизму: све је о њој, и све потврђује њене процене
као подразумеване. У складу са тим, морате имати на уму да, што се тиче
жена, жаљење обично почиње од тренутка пропуштања могућности бољег
окориштавања. Корен овога је у сталној женској психолошкој потрази за
обезбеђењем. Хипергамија, нужно, чини да жене буду солипсисти, како би
најбоље очувале опстанак врсте. То не значи да жене не могу потчинити тај
импулс када налаже потреба, али баш као што мушкарци морају потчинити свој
сексуални императив, жене почињу да ограничавају своју несигурност која је
производ хипергамије.
Кривица и жаљење
Хипергамија као темељно полазиште жене утиче на то како жене процесуирају
жаљење. Овде треба напоменути да кривица и жаљење не долазе из истог
извора. Можете се осећати кривим због нечега што сте учинили или нисте, а
такође жалити због нечега што сте урадили или нисте урадили. Та два појма
нису синоними. Желим да избегнем конфузију од самог почетка, јер је кривица
повезана са дуготрајном негативношћу, док жаљење потиче из различитих
мотива. Ако си урадио нешто за шта се осећаш кривим, вероватно жалиш, али
можеш жалити због нечега за шта немаш осећај кривице.
Након што завршите са читањем овог дела погледајте одељак „Пропуштене
везе“ са Крегове листе. Прочитајте разлике у тону, језику и намери мушкараца и
жена који ламентирају о пропуштеним приликама за које су се надали да ће да
се остваре. Не постоји никаква кривица у овом жељеном размишљању, само
жаљење што није предузета никаква акција.
1
Женско жаљење
Женско искуство са жаљењем зависи од степена или интензитета сусрета у
односу на сопствене услове. Знам да то звучи као психо-лупетање, али да
појасним. Ако, и то до одређеног нивоа, жена осећа жаљење у ситуацијама које
Парадокс описује, то је сразмерно њеној сопственој вредности у односу на
(уочену) вредност сусрета. По цену ризика да поново будем плиткоуман, дебела
риба која мисли да је промашила код Бреда Пита ће да жали више од деветке
која је изгубила телефонски број „просечног" типа. Сигурно ћу бити жестоко
критикован због овога, али ради се аутономном одговору људских бића да чине
подсвесна поређења и користе природни его за опстанак. Док је латентна
психолошка функција жаљења да нам помогне да учимо из искуства, жаљење је
уопште болно, тако да је наш природни одговор да се бранимо од њега. Ми
жалимо зато што нисмо искористили ситуације у којима је уочена вредност
награде висока. Психолошка заштита наравно долази кроз рационализацију
стварног вредносног потенцијала те пропуштене прилике или кроз
минимизирање негативног утицаја те могућности.
Дакле, дебата је заправо како жене посебно процесуирају вредновање награде
у поређењу са мушкарцима? Понављам, то се своди на подсвесно
препознавање њихове сопствене вредности, модификоване кроз друштвене
потврде и поређење те вредности са вредношћу сусрета. Чак и донекле
привлачне жене (шестица или седмица) подсвесно разумеју да су већина
сексуалних сусрета које имају оцењени њиховом фреквенцијом, колико је та
прилика била ретка? Значи ако се девојка стално потврђује кроз пажњу
мушкараца (момци је позивају на састанке све време, утицаји друштвених
медија, и сл.) колико је било који сусрет редак се упоређује са тиме колико је
често ликови стартују. Овде је на делу женска теорија окретања тањира. Ако сте
ви један од многих њених удварача, мање је вероватно да ће зажалити зато што
вас није приметила поред изузетног (види алфе) типа за кога она сматра да
вреди више него што је она била навикла до тада.
1
Љубимац
Један од услова које имам за већину мушкараца (и жена) које саветујем је да

прочитају 48 закона моћи (Уметност завођења је такође у програму). У уводу
аутор Роберт Грин поништава етичке импликације разумевања и примене
различитих закона. Ако погледате синопсис закона, можете разумети како ће
неки од тих закона учинити да се људи осећају непријатно. Многи од ових
закона разумљиво сметају некима зато што смо већи део наших живота учили
да подражавамо друштвено прихватљиво понашање и усвајамо размишљање о
сарадњи која је изнад наших интереса.
Већина људи је условљена да мисли да је намерна употреба моћи инхерентно
манипулативна, служи себи, а понекад је и само зло. У одређеном контексту
ово може, али не мора, бити истина, али ако је демонизована чак и жеља да
разумемо моћ, не само да спречавамо критичко разумевање моћи, већ
доприносимо томе да необразовани буду рањивији на употребу моћи против
њих. 49. закон је:
Никада не образујте друге о принципима моћи, која је сама по себи облик
коришћења моћи. Никада не причај о Фајт клубу.
Ја ово износим јер ће, као што је случај са законима моћи, бити објављивани
чланци о Игри, или основама међуродне комуникације, заједно са свим
имплицитним мотивима, да ће се мушкарци (и женe) осећати непријатноо
када прихвате те законе или их користе до те мере да изазову неке дубоко
укорењене емоционалне или инвестиције у его. Дозволите ми да будем први
који ће тврдити да је нелагода део разумевања. Истина треба да учини да се
осећате нелагодно како би вас инспирисала на акцију.
Исто тако треба да додам да, иако вам можда није удобно да изводите
одређену тактику или се не осећате пуним самопоуздања када прилазите
одређеној међуличној ситуацији на неки начин, ипак је важно да то учините
разумевајући концепте и методологије иза којих ти закони, принципи, технике,
ставови, и слично, стоје. Можда имате личне разлоге да не учествујете у неком
одређеном аспекту Игре, али је императив да у потпуности прихватите
механику иза тог аспекта пре него што одлучите да то није нешто што можете
да користите. Одбијање коришћења одређеног закона или аспекта Игре вас не
чини имуним на њене последице, нити поништава тај аспект када га други
користе на вашу штету.
Пола битке
Примарни (иако не и ексклузивни) фокус мог блога био је посвећен критичкој
анализи механике која стоји иза међуродне динамике од чега могу да поменем
неколико: Игра - пракса, теорија Игре, социјална и еволутивна психологија.
Могу да разумем потребу за практичном применом ове области знања. Током
мог посла сам радио сопствено „теренско истраживање“ већине ствари које
истражујем овде, мада немам ни времена, ни прилика, ни ресурса да то
развијем у пракси изван онога што нудим овде. Барем не у мери у којој то
већина мојих читалаца може да ради, а то је добра вест.
1
„Ово је изузетна ствар, Роло, али како да то искористим да побољшам свој
живот са следећом девојком коју са којом будем, и слично?``
Ово је уобичајена жеља мојих читалаца, а најбоље што могу да понудим је
знање пола битке. Један исти савет не може да се да свима у Игри или
односима међу половима. Свако ко се дохвати књиге, а даје вам упутства како
да имате добар брак или како да покупите рибе је и даље ограничен властитим
искуством. Другим речима, они нису ви.
Управо из тог разлога се више бавим основама и функцијама родне динамике
него уметношћу завођења. Када ме повезују са „манипулативним
макејивелистичким гуруима Игре" само показују незнање и недостатак било
каквог разумевања онога на шта сам ја фокусиран овде. Игра је психологија,
социологија, економија, биомеханика, еволуција и политика. Игра је далеко
шира од једноставних трикова и техника. А управо је то латентна сврха ових
(уметника завођења) и механике која стоји иза њиховог рада који угрожавају
инвестиције у его оних чији би их феминизовани интереси радије
маргинализовали или пренели као глупост, или би их било корисно исмејати
како би посрамили знатижељне због страха да би њихови темељи могли бити
подривени.
Глава у песку
Слатки отров није мање смртоносан.
Сећам се својих двадесетих када сам радио као позоришни техничар за казино
кабаре. Магија чина који сам постављао и изводио сваке ноћи укључивала је
бенгалског тигра и црног пантера. Обе животиње су водили професионални
тренери, и иако су се чинили најсрећнијим животињама које сам знао били су
способни да ме озбиљно среде под погрешним околностима. Тренери би их
држали на дистанци од осталих глумаца и екипе, а само ја и још један техничар
смо могли да им се приближимо, јер смо их ми изводили на сцену у посебним
кавезима. Један тренер ми је рекао, „оног тренутка када помислиш на њих као
на кућне љубимце је тренутак када ће те животињски напасти.`` Они би се
играли са овим дивљим животињама, и чинило се да имају посебну везу (готово
као са кућним љубимцем), али када бисте их гледали како једу, знали сте за шта
су способни. Научио сам драгоцену лекцију из тога када сам једне вечери гурао
кавез са пантером до завесе. Он се налазио се у ојачаном акрилном акваријуму
на точкићима са платном од баршуна преко. Неколико минута пре мог знака
помислио сам да огртач пада на једну страну и подигао да бих га изравнао. Био
је то тренутак када сам био лицем у лице са овим „љубимцем” док је између
нас био десет центиметара провидног акрила и слабо светло у студију.
Погледао ме је тим жуто-зеленим очима и мукло зарежао, а у полумраку је
блеснуло довољно зуба да ми јави да се не ради о „кућном љубимцу".
Грешка је (понекад фатална) да игноришете оно што знате да се налази испод
површине. Утешно је вјеровати да имате посебну везу, и док су услови прави
сачуваћете однос заснован на узајамном поверењу и заједничком афинитету.
Грешка је у веровању да је то поверење безусловно, да су унутрашње дивље
мотивације потчињене до те мере да су небитне. Можда имате посебну везу
1
која превазилази физичко, али се тај однос још увек заснива на физичким
правилима која непрестано тестирају и утичу на тог појединца.
Ви боље знате, али жеља за том везом је толико јака да маргинализујете
природне импулсе у рационализацији осећања. Сваки разведени човек кога
познајем изговорио је неку варијацију следећег: „Ја никада нисам мислио да је
она способна за то.” У својој опуштености питали су се како су престали да раде
на заједничком циљу, поготово након што су тако дуго играли по правилима.
Неки су били упознати са хипергамијом, други су је учинили својим
„љубимцем”, али су њихови дивни пантери подивљали.
Играјте моју игру
Далеко здравији приступ је прихватити законе моћи, законе Игре, постати
свестан црвене пилуле, хипергамије, итд. и уредити живот у складу са тим
разумевањем уместо што ћете убедити себе да су оне изузетак свему.
Постоје они који траже моћ тако што мењају Игру, спуштајући кошеве како би
боље погађали, али у том спуштању стандарда они само успеју да промене
природу такмичења како би боље одговарало њиховим индивидуалним
(не)способностима, на тај начин не унапређујући нити Игру нити себе.
Привремена промена правила служи само њиховим недостацима у тој Игри.
Затим има и оних који прихватају Игру за оно што је, разумеју је и овладају
њоме (или барем покушају да то уради). Њима је јасна потреба за
сукобљавањем и корист коју имају од тога када достигну следећи ниво
савладавања игре, не само што се тиче технике, већ и самопоуздања које је
истинско и потврђујуће.
Не желите да ствари буду лакше, желите да будете бољи!
То је аномалија која настоји да легитимише њено варање у Игри као нови начин
Игре. Одапнете стрелу, означите мету, и увек ћете погодити центар.
1
ТОМАСИЈЕВА ГВОЗДЕНА ПРАВИЛА
Томасијево гвоздено правило број 1
Оквир је све.
Увек будите свесни подсвесне равнотеже у чијем оквиру функционишете.
Увек контролишите Оквир, али не одајите утисак да то радите.
Концепт „оквира” је још једна пролазна идеја којој је био потребан термин на
самом почетку великог мушког буђења које је постало „заједница“. Ако ме
памћење служи, мислим да му је кум био уметник завођења са ником Мистери
који је поменуо оно што је заиста рудиментарни и добро успостављени
психолошки принцип. У психолошком смислу, оквир је често подсвесни,
међусобно прихваћени лични наратив под којим су утицајем људи. Наша
способност доношења личних одлука, животних избора, емоционалних
инвестиција, верских и политичких уверења (међу многим другима) су под
утицајем психолошког наративног „оквира", на који смо највише прилагођени
да га прихватимо као нормалног.
Концепт оквира покрива много аспеката нашег свакодневног живота, неких
којих смо болно свесни, других којих нисмо, али који пасивно утичу на нас кроз
оквир у којем смо. Оно шта нас занима у међуродним односима је начин на
који оквир одређује окружење, амбијент и стварност у којој стартујемо жену у
бару и веза са женом са којом живимо двадесет година. Једна важна чињеница
коју би требало размотрити, пре него што дам превише детаља, је схватање да
оквир није моћ. Чин контролисања оквира може бити вежба власти за неке, али
пробаћу да будем јасан, од самог почетка концепт оквира у ствари значи у чијој
„стварности`` одлучујете да функционишете у односу са женом. На
интернализовани концепт оквира оба пола утиче наше појединачно прихватање
одређене културе, социјализација, психолошко условљавање, васпитање,
образовање, итд., али треба да вам буде јасно да функционишете у свом или
њеном оквиру. Такође треба да схватите да се равнотежа оквира често мења.
Оквир је флуидан и наћи ће свој ниво када се мањак или вишак воље примени
како би га променио. Силе које утичу на недостатак или јачање воље су неважне,
само треба да знате да ће се услови оперативног оквира променити због тих
сила.
Оквир за пре дуге везе
Често се сусрећем са постовима на форумима или коментарима на блогу у
којима аутори жале због губитка оквира: „Изгубио сам оквир, како да га
повратим?``
Много пута ликови верују у то зато што су им жене на самом почетку пружиле
одређене показатеље интереса (ПИ) или су заиста на почетку биле веома
1
заинтересоване за њих, да су они имали „оквир''. Ово је још једно погрешно
разумевање оквира, за које делимично кривим културу уметника завођења.
Међутим, оквир није ниво интереса (НИ). То што је жена заинтересована за вас
не значи да је спремна да „уђе у вашу реалност". Њен улазак у ваш оквир може
постати нуспродукт те привлачности, али то никако не мора да буде случај. У
данашњем друштвеном окружењу, пре бих очекивао да се жена свом снагом
одупре томе да улети у мушки оквир. Због тога су жене психолошки развиле
подсвесну склоност ка шит тестовима, чији је циљ потврда легитимности
мушког оквира. Већина недоследности Игре се развија око неспособности
мушкарца да успостави оквир и да се самим тим опредељује за женски оквир.
Оно што је иронично је да на основном нивоу инстинктивно разумемо
неравнотежу оквира. Ако се осећате као да вас воде, или да морате да чекате
на секс, функционишете у њеном оквиру. Јесте ли у пријатељској зони или сте
прихватили одбијање ДБСД? У њеном сте оквиру.
У идеалном случају, желите да жена уђе у вашу стварност. Њена стварна (о којој
нема преговора) жеља за вама зависи од вашег прикривеног успостављања
овог наратива њој. Познати мушкарци, мушкарци са упадљивим богатством и
статусом, и мушкарци са огромним друштвеним доказом имају врло мало
потешкоћа у успостављању оквира, другачије они могу да успоставе свој оквир
на веома отворен начин. Жена већ жели да уђе у тај свет. Жели да се лагано
повеже са мушкарцем који је несумњиво доказана роба и нуди своју
хипергамију, и то не само актуализовану фантазију, већ и висок степен личне
афирмације зато што је она та коју је мушкарац таквог калибра изабрао између
других жена.
Нажалост, ви и ја нисмо тај мушкарац, он је женски идеал. Било како, важно је
разумети како се хипергамија уклапа при успостављању оквира. Мушкарац који
смирено прихвата женску хипергамију може много лакше да временом
успостави свој оквир од самог почетка. Ви или ја можда нећемо бити онај
славни тип са аутоматском, отвореном контролом оквира, али можемо до
одређене мере успоставити оквир у зависности од наших услова и услова жене
са којом смо одлучили да се повежемо.
Подразумевано стављање на педестал жена којима су мушкарци склони
директан је резултат прихватања женског као јединог оквира. Већини
неискључених мушкараца је тешко да схвате да могу и треба да спроводе
контролу оквира како би успоставили здрав однос у будућности. Ово није
изненађење с обзиром да је сваки аспект њиховог друштвеног разумевања
родног оквира увек прихватао женски оквир током већег дела живота. Да ли им
је то усађено популарним медијима или тако што су посматрали како су се
понашали њихови бета очеви, тек за већину мушкараца у западној култури
женска стварност је нормализовани оперативни оквир. Да би се успоставио
здрав мушки оквир, први корак је да се мушкарци ослободе предрасуде која
подразумева да жене контролишу оквир. Оне то не контролишу, и искрено, то
не желе.
1
Оквир током дуге везе или брака
У већини савремених бракова и дугих веза, жене су обично стварни ауторитет.
Мушкарци траже „дозволу" својих жена да се баве чак и свакодневним
активностима које би радили без икаквог промишљања док су били самци.
Имам пријатеље који ми говоре како су били „срећни`` што су оженили тако
разумне жене које им „допуштају" да гледају хокеј на ТВ-у у гостинској соби,...
понекад.
Ово је само пар општих примера мушкараца који су се оженили и чији оквир
чврсто контролишу њихове жене. Они живе у њеној стварности, јер све може
постати нормално. Оно што ови мушкарци нису успели да схвате је да оквир,
попут моћи, презире вакуум. У одсуству сигурносног оквира који жена
природно тражи од јаког мушкарца, та потреба за сигурностшћу је тера да ту
сигурност обезбеди себи. Тако добијамо рогоње и субмисивне мушкарце у
западној култури, док жене плаћају рачуне, зарађују, доносе одлуке, одобравају
шта њихови мужеви могу да раде и изричу казне и награде. Жена тражи
сигурност коју мушкарац са којим је у вези не може или неће да обезбеди.
Од суштинског је значаја за здравље сваке дуге везе да мушкарац успостави свој
оквир као основу за заједнички живот пре него што се уђе у било какву
формалну обавезу. Као што сам на почетку рекао, оквир ће бити флуидан,
одређени услови ће утицати на равнотежу, али ви сте онај ко треба да води и
обликује општу тему ваше везе. Чак и веома утицајне, професионалне и жене
интелектуалке жуде за правим мушкарцем који успоставља његов оквир у
њеном животу. Оне се могу грчевито борити против њега, али на крају то је
најбоље за здраву равнотежу која може да се постигне. Постоји све већи број
жена средњих година које испитују и жале због својих претходних одлука да
остану неудате. А што се тиче њихових закаснелих рационализација игре,
једина ствар коју оне једноставно одбијају да усвоје је прихватање мушког
оквира, оквира који њихова „некомпромисна независност" не би прихватила, је
управо био тај мелем који њихов его очајнички жели касније у животу.
Господо, успоставићете оквир у било којој моногамној вези у којој се налазите.
Ући ћете у њену стварност или ће она ући у вашу.
1
Никада, под претњом смрти, искрено или не, не откривајте број жена са
којима сте спавали нити не објашњавајте било који детаљ вашег сексуалног
искуства садашњој љубавници.
Са колико си девојака био?!!
Покер, читалац Рационалног мушкарца ме је недавно контактирао:
Излазио сам са том девојком и спавао са њом неколико пута... Данас ме је у
кревету питала са колико сам девојака био? И зашто нећу да будем њен
пријатељ на Фејсбуку?
Колико девојака поставља ово питање...
Ево како сам то „исхендловао``. Волео бих да знам да ли мислиш да сам
исправно поступио ... (користећи дрско-забаван став).
Ја: „Не причам о томе"
Она: „Више или мање од 20?"
Ја: „У ауту имам неке обрасце упитника - можеш их попунити и добити
одговор за 20 година."
Она: „Зар не желиш да знаш са колико сам ја мушкараца била?"
Ја:„Не."
Најгори ПФЛ потез који мушкарац може да направи је да отворено описује своја
прошла сексуална искуства и/или да број (тачан или не) жена са којима је био
био пре оне са којом је у вези. Овај једноставни чин, било да сте дали
информације или их је она извукла из вас, увек изгледа као претенциозност и
често је катализатор лавине емоционалне љутње, ако не и директне
емоционалне уцене од стране несигурне жене. Ово је почетничка грешка из
које ћете научити.
Ако вас жена притисне и директно од вас тражи те информације увек
прикривено заобиђите тему. Дрско-забаван став чини чуда у тој ситуацији, а и
даље одржава мистерију и чини вас изазовним.
Она: „Са колико си девојака био?"
Ви: „Ти си ми заправо прва.“
Она: „Стварно, са колико девојака?"
Ти: „Мислиш вечерас?"
Она: Хајде, реци ми?"
Ти: „Знаш, стварно сам престао да бројим после 50″ (или нешто стварно
велико).
Када вам жена постави ово питање, она тражи потврду онога у шта већ сумња,
никад јој не дајте то задовољство. Запамтите, када се жена одлучи за отворену
1
комуникацију (тајно је њен матерњи језик) она је углавном исцрпла своје
стрпљење да би била прикривена, што је тактика очајања несигурне жене. Иако
овај сценарио може водити потенцијалној катастрофи, то је и прилика да
охрабрите њену маштовитост и подстакнете напетост од конкуренције.
Она: „Са колико си девојака био?"
Ти: „Имам идеју, хајде да се јебемо, а онда ми можеш рећи са колико девојака
мислиш да сам био, у реду?"
Многи почетници Игре мисле да ако су били само са једном или две жене у
свом животу не могу да направе штету ако то отворено, искрено, јасно открију?
Као и већина бета они су прихватили мим да је „отворена комуникација" тајна
доброг односа”, тако да је њихов импулс да буду јасни унапред њихов
подразумевани одговор. Они не виде корист од неодавања те информације,
или давања двосмислених одговора у вези са тим, на тај начин садећи семе
такмичарске анксиозности и подстицања њене маште. Када она сазна да је твоја
прва, ти си јој већ предао оквир у било којој врсти односа.
Друго, ако је она твоја девета, онда свака претходна девојка постаје маркица у
њеној колекцији коју ће искористити против тебе у првој свађи. На сваком дејту
на који је поведеш она се пита „Да ли је овде водио и број 6?" То је као да сте
је преварили са сваком претходном девојком. Желим да додам да је ово прво
питање које ће вам жена са ГПЛ (гранични поремећај личности) поставити тако
да ће се осећати очајно зато што не досеже до ваших стандарда и тако вас вући
у њену емоционалну паклену јаму.
1
Ни једна жена која учини да чекате на секс са њом, или својим поступцима
имплицира да морате да чекате на секс није НИКАДА вредна чекања секса.
Када жена намерно чини да чекате секс са њом, вам шаље поруку да ви нисте
њен приоритет. Сексуалност је спонтана хемијска реакција између две стране, а
не процес преговарања. Најпре секс, онда веза, а не обрнуто. Жена која хоће да
те јебе ће наћи начин да те јебе. Прелетеће целу земљу, пузати испод
бодљикаве жице, попети се кроз прозор до вашег стана на другом спрату,
добро те изјебати и стрпљиво чекати у ормару ако се твоја жена врати кући
раније са посла. Дакле, жене које желе да се јебу пронађу начин да се јебу.
Девојка која вам каже да треба да се осећа пријатно и да најпре жели везу је
иста дјевојка која је јебала згодног типа на пена забави у Канкуну на пролећној
паузи само пола сата након што га је упознала. Ако је девојка заиста
заинтересована за тебе она ће хтети да има секс са тобом без обзира на АДО
(антидроља одбрану) или то што јој пријатељи у соби снимају филм вашег
јебања на забави. Све жене могу бити курве, само треба да будеш прави момак
да то изазовеш у њима, а то се дешава пре него што се вратиш на њен стан. Ако
мораш да се мазиш и ваљаш по кревету или повремено љубакаш у образ до
краја ноћи, значи да мораш да се вратиш на почетак и почнеш испочетка.
Вероватно ћу сада изнервирати пар уметника завођења, али никада нисам био
заговорник разбијања ОПТ (отпор у последњем тренутку) са женом. Можда је
то резултат искуства током моје рокенрол каријере током мојих двадесетих, али
сам у једном тренутку дошао до закључка да је секс са женом која се органски
напали на мене увек много боље искуство од оног у коме сам јој морао продати
идеју секса са мном пре самог чина. Не морате да узимате ово као бинарну
крајност и схватате да је једини добар секс који ћете икада имати поваљивање
прве ноћи (ППН) са курвицом која не може да не рашири ноге. Оно што хоћу да
кажем је да ако још увек покушавате да схватите које су то чаробне речи које
треба користити да би убедили неку девојку да се јебе са вама после три дејта,
или дуже, ви сте већ код саветника за преговоре о жељи. Губите време и
ограничавате шансе са потенцијалним бољим женама чекајући жену која
одгађа мање од 100% њене стварне жеље да има секс са вама. Секс никада
неће бити вредан чекања.
Проститутка би била боља алтернатива. Истинска жеља се не може преговарати.
Једном када прођете одређену тачку у игри чекања, оно што је некада била
шанса да буде органски сексуална жеља постаје ублажено преговарање о
физичком чину. Сама чињеница да морате да изградите случај за себе (чак и
прикривено) је доказ да постоје други фактори који ометају њену способност да
буде сексуална са тобом.
Као што сам навео, осим физичке неспособности, то је готово увек због
непоменуте агенде са њене стране. Може бити да она у исто време има дечка,
може бити да је то њена природна урођена опрезност, можда је и то што ваш
процес телеграфира „бета" поруку, или вас можда задржава док чека да ли се
1
може појавити неки други, пожељнији момак. Ипак ништа од овога није
непремостиво ако она има искрену жељу да те кресне. Многи преварени
момци знају да је то истина. У сваком случају, секс са вама онда није хитна ствар
за њу. Ако она схвата вашу вредност као високу, она неће оклевати дуже од
неколико дејтова да буде сексуална, а сигурно вам неће рећи да треба да
чекате. Хипергамија не даје жени много времена да чека са мушкарцем кога
види као суперниорног.
Једна од фрустрирајућих ситуација с којом се често сусрећем долази од
мушкараца којима је отворено речено да морају да чекају на секс док не испуне
неке околности или критеријуме жену. Стандардно одуговлачење (или роба
која се продаје испод цене) се образлаже тиме што она „треба да се осећа
удобно“ пре секса са мушкарцем. То је чак више фрустрирајуће типу који је већ
поваљивао, када му то каже постојећа девојка. Ако се нађете у било којој од
ових ситуација имајте на уму неколико ствари.
Прво и најважније, секс је по својој природи је неудобан. Секс који је мотивисан
узајамнoм, аутентичнoм жељoм је напет, потакнут тестостероном,
анксиозношћу и хитношћу. Када двоје људи плешу први плес (који претходи
копулацији), то је веома ретко, ако је икада, интиман спори плес. То је салса,
трљање, то је пумпање, врелина и зној. То није нешто утешно и познато. То није
пријатни топли баде мантил. Немојте ово схватити погрешно, али секс је
претећи. Он то мора бити, а ви треба да будете сексуализовани играч у њеној
личној сфери. Отворено прихватање да се чека да она постане сексуална је
супротно од заводљивог. То њој потврђује да ниси сексуализовани играч. Алфа
не би чекао секс и она то зна. Шта је још горе, то обезвређује њену СТВ јер је
мање вредна ваше крајње нужности.
Друго, увек се сетите зашто жене прибегавају отвореној комуникацији (језику
мушкараца). Оне то раде зато што не могу другачије да пренесу поруку или је
мања могућност да порука буде погрешно схваћена. Ако жена директно каже:
„Нећу да имам секс са тобом док се не деси А, Б и В", шта ти она у ствари говори?
Она каже да постоји предуслов који јој је важнији од тога да те јебе истинском,
неконтролисаном страшћу. Ти желиш да она буде тако загрејана за тебе да је
вољна да прекрши правила. Идеална ситуација за њу је да истинска страст
према теби буде тако неконтролисана да би се због ње одрекла своје вере и
одбацила своја уверења само да буде са тобом. То можда изгледа помало
драматично, али разумете идеју. Добра вест је да је она отворена, што значи да
је исцрпла своје резерве да би била прикривена и, под претпоставком да нисте
толико очајни да се даље заваравате, можете да је оставите и наставите даље.
Пријатан однос ≠ Удобност
Многи „чекачи" сматрају да је то веома тежак пут. Они га се ипак држе и виде
да ли ствари могу да се развију, и не остављају „девојку коју чекају`` јер би им
то изгледало као да одбацују нешто вредно након толико времена које су
уложили у изградњу онога што мисле да је хармонична веза. Ово се обично
дешава када тип не врти довољно тањира које би му донели више плода. Ипак,
имајте на уму: чекање на секс не гради однос.
1
Постоји много конфузије у вези са пријатним односом, од којих је већина због
добронамерног повезивања уметниика завођења са удобношћу. То је прилично
езотеричан термин, али пријатан однос је веза, то је поверење које се
подразумева између две особе које се раније никада нису среле или су имале
ограничено знање једно о другом. Можете имати пријатан однос са животињом,
то је веза, то је инстинктивно. Удобност долази од познавања и
предвидљивости. То је изразито антизаводљиво. И док удобност има своје
заслуге у међуљудским односима, то није основа за истинску, страствену
сексуалну жељу. За људе (укључујући мене) који су у браку или дугој вези, у
нашем је дугорочно најбољем интересу да будемо уверени да је секс бољи
када сте опуштени са партнером, међутим, стварност је другачија. Следи
једноставна илустрација: По изјавама и мушкараца и жена, која од следећих
околности изазива најинтензивнија, незаборавна сексуална искуства? Када пар
планира и организује романтично „вече“ да би „одржали везу свежаом“ и
поново се повезали? Или је то „секс помирења" после ужасног раскида, или
избегнутог раскида, где је дуго успавана напетост од конкуренције постала
реална могућност? Ако кажете раскид, у праву сте! Један сценарио је удобан,
други неудобан. Један има елемент предвидљиве сигурности, други је хаотичан
и неизвесан, али у обе ситуације дефинитивно функционише међусобна веза.
Три промашаја и ван
Проблем који се јавља у вези са утврђеним и брзим правилима Игре је да
постоји упозорење или посебни услови за одређену девојку на коју је тип у том
тренутку фокусиран. Чак и када тога нема, момци су склони да помисле да „има
нешто посебно у тој девојци." Део разлога зашто је теорија обртања тањира део
Игре је да она охрабрује мушкарце да се одвоје од својих претходних бета
утисака да је свака жена која је случајно привукла њихову пажњу јединствена.
Тешко је просечном тупану да помисли да жена која показује основне елементе
показатеља интересовања (ПИ) НЕ помисли да је она предодређена за њега на
основу његовог менталитета оскудице. Када умирете од глади у пустињи, слани
крекери изгледају као поклон са неба.
Ризик и награда
У Игри постоји суптилна равнотежа коју треба препознати између ризика
претераног улагања у посебну жену у погледу практичности, у смислу бацања
пословичне бебе са прљавом водом и губљења потенцијално корисне прилике.
Жене ће, у њиховој Игри, природно посумњати у мушкарчеву валидну процену
вредности потенцијалне жене, како у дугорочној перспективи, тако и као
могућег сексуалног задовољења. Ова претпостављена сумња је уграђена
женска друштвена конвенција: „Само да сте били стрпљивији, само да си
уложио мало више, био би награђен добром мајком твоје деце и најбољом
пичком свог живота. Немој сада да упрскаш!"
Укратко, није у женском сексуалном стратешком интересу да мушкарац има
више сексуалних опција. Женска сексуална стратегија је веома шизофрена. У
идеалном случају жене желе мушкарца са ким друге жене желе да се јебу, али
да би процениле његову сексуалну тржишну вредност другим женама, он мора
да има изводљиве опције са којима она треба да се такмичи, или барем покаже
1
индиректни друштвени доказ у том смислу. Дакле, она треба да ограничи
његове опције док истовремено потврђује да он има те опције. Сада додајте
овоме хипергамну потребу да се задржи одређен број потенцијалних
пратилаца како би смањила сумњу у властиту СТВ и изабрала најбољу опцију
међу њима за краткорочно сексуално искуство и дугорочно обезбеђење.
Прагматизам
У светлу разумевања женске сексуалне стратегије, за мушкарце је важно да
усвоје менталну шему прагматизма: на сексуалном тржишту сте заиста још
једна роба у процени хипергамије. Схватам потешкоће које већина момака
(посебно млађих) има са менталном обуком за промишљање на тај начин, тако
да не говорим да треба да убијате своје романтичне, уметничке душе у корист
хладних прорачуна. У ствари, од суштинске је важности да држите ту страну
себе нетакнутом за неку будућу везу и уравнотеженије људско искуство.
Теорија обртања тањира, и заиста, ефикасна Игра може да изгледа нехумано,
али оно што они који ниподаштавају Игру не схватају је да они већ
функционишу у дехуманизованом окружењу. То је друштвено условљавање
женског императива који чини да мушкарци верују да је Игра нехумана, јер је
женски императив постао синоним за човечанство.
Хипергамију није брига ако сте велика, песничка душа. Хипергамија не мари за
вашу дубоко искрену веру. Хипергамију није брига ако сте изузетан отац својој
деци. Хипергамија тражи свој ниво, жели најбољу робу коју је способна да
привуче и задржи. Хипергамија је, изнад свега, практична, тако да мушкарци,
истински романтичари морају да буду прагматичари да би спровели сопствену
сексуалну стратегију.
Имао сам доста проблема када сам на почетку дефинисао треће гвоздено
правило. Предвидљива доктрина женске сумње се била надвила нада мном од
самог почетка. То сам и очекивао, али дефинитиван одговор на то питање је да
будете прагматични.
Схватите то на следећи начин: уз просечно познавање Игре после три дејта ћете
моћи да утврдите да ли је њен ниво жеље толики да жели да се појебе са вама.
После три састанка ћете знати да ли је њена жеља аутентична или је ублажена
нечим другим: другим типом који је оптицају, сексуални прекидом,
одуговлачењем, да ли је у доњој фази менструалног циклуса, итд.
После три дејта ћете или имати секс или ћете „желети да чекате док не будете
могли да водите пријатан разговор. „
Ако имате секс после првог дејта или крес шему на ноћ, она је по свему судећи
заиста напаљена да се јебе са вама само на основу физичких критерија. Ако
имате секс после другог или трећег дејта она жели да се јебе са вама, али
вероватно жели везу, и хоће да вам пружи симболичан утисак да она није
„лака". Ако се јебе после четвртог дејта, ти си њена прва замена. Ако немате
секс после петог или шестог дејта, вероватно сте били ту преко шест недеља и
порукаје да НАСТАВИТЕ ДАЉЕ.
1
Одрицање
Ово правило се показало као најспорнија ствар коју сам икада објавио на сајту
Рационални мушкарац. Само су моји есеји о природи алфе били контроверзнији.
Из хипергамијом мотивисаних разлога, моје заступање истински сексуалног
показатеља интереса жеље са женске стране никада није прихваћено од жена.
Штавише, чак и многи освешћени мушкарци тврде да је непосредни сексуални
интерес жене знак дроље. Мој одговор на ове тврдње углавном се заснива на
видљивом, органском женском понашању. Иако је можда оплемењујуће
сматрати да жена може да буде опрезна са ким има секс, женска биологија и
хипергамна природа тестира ту тврдњу. Слично томе чини се разумним да
моногамно оријентисани тип разабира карактер жене која је била „лака за
повалити", али ће лагати себе ако се појави природна прилика.
То је конзистентан парадокс овог правила, који га не чини ништа мање
одрживим. Чак и религиознијим мушкарцима, чија уверења их убеђују у чистоту,
ово правило је мерило истинске жеље. Као што сам навео у теорији обртања
тањира, не морате да креснете сваку девојку са списка, али би те жене требало
тебе да кресну. Ако је ваша позиција идеална, треће правило треба
модификовати како би филтрирали стварну, а не ублажену, преговарајућу
жељу.
1
Никада, ни под каквим околностима, не живите са женом са којом нисте

ожењени или не планирате да се ожените у идућих шест месеци
У овој ситуацији сте потпуно немоћни. Никад не купујте кућу са девојком,
никада не потписујте уговор о закупу са девојком. Никада се не слажите да се
уселите у њен дом и да никада не уводите жену у властити животни аранжман.
Снажно се противим динамици „везивања", то је замка у коју превише
мушкараца упада. То што сам ватрено против овог се не заснива на неком
моралном принципу, већ је једноставни прагматизам. Ако живиш са женом,
можеш се оженити јер тако прихваташ сву одговорност брака. Не губите само
слободу анонимности, већ се обавезујете да ћете легално бити одговорни за
наставак животног аранжмана без обзира на то да ли се ваш однос распада.
Требало би да поменем и то да када се обавежете (а то је и финансијска
обавеза), на заједнички живот са девојком приметићете значајно смањење
њене сексуалне доступности и жеље.
Убедљиво најчешћа жалба коју добијам од читалаца је како поново подстаћи
жељу жене пошто је мушкарац почео да живи са својом партнерком. Сва
конкурентска анксиозност и сексуална напетост која је довела до тога да је ваш
сексуални живот тако добар је уклоњена, а она се може удобно опустити у
спознаји да је она ваш једини извор сексуалне интимности. Ставити своје име
на уговор са њом (чак и ако је то само ваше име) је слично потписивању полисе
осигурања за њу:
„Ја, доле потписани, обећавам да нећу јебати ниједну жену осим ове девојке
на годину дана."
Она мисли: „да није озбиљан са мном, не би потписао уговор о закупу." Сада су
сав подстицај и енергија који су учинили да маратонски секс са вама
представља непосредну потребу олабављени. Она контролише оквир и добија
га у писаној форми на најмање годину дана.
Једноставно то не радите. Везе су најбоље када вртите више тањира или бар
држите једно друго на дистанци. Прошло је време када је хипи контра култура
заједничког живљења са девојком, без уговора о браку, преокренула
естаблишмент. У свингерској постсексуалној револуцији, феминизам је снажно
охрабривао ову идеју све док није дошло до проблема да мушкарци буду
финансијски одговорни за секс који добијају од жена.
Међутим, и даље се код момака одржава некакав осећај о заједничком животу
као доброј идеји. Од свих разумних изговора које сам чуо од мушкараца који
желе да живе заједно са својим девојкама најуобичајенији је да то чине из
финансијских разлога. Њему (или њој) је био потребан цимер и зашто не имати
неког са којим уживаш да се јебеш? То је општа прича, али испод ње стоји
полусвесно схватање да је много прихватљивије имати стално расположиву
пичкицу као комуналну услугу без прекида и формалности дејтова или вожења
да би сте дошли до ње. На површини ово нема смисла. Остави мушкарцу да
пронађе најдеуктивније решење свог проблема. Међутим, као што је случај са
1
већином ствари код жена, оно што изгледа као најбоље дедуктивно решење је
често паметно прикривена замка.
Везивање, баш као и у браку, пружа жени разуман осећај удобности. Постаје
бар делимично уточиште од напетости од конкуренције, коју је морала да
издржи док је живела сама и излазила са типом који је још увек имао могућност
да буде непредвидив. То није случај у квазибрачној заједници коју заједнички
живот диктира. А сами осећај предвидљивости јој омогућава да се опусти и
осећа лагодно, а касније и диктира услове сопствене интимности. Другим
речима, она је у савршеној позицији да ограничава њену сексуалност, да
преговара о условима своје жеље у замену за животни аранжман.
По истом принципу, већина ПФЛ-ова види заједнички живот као идеалан
аранжман. Мало њих има стварне опције, а још мање вољу да их истражује, и
такво везање види као одличан пут изласка са сексуалног тржишта,
ограничавањем потенцијалних одбијања и закључивањем сталне понуде
пичкице. Мушкарци који врте тањире, мушкарци са опцијама, мушкарци са
амбицијом, ретко виде заједнички живот као било шта осим као ограничавајућу
препреку у својим животима. На неком нивоу свести жене разумеју ову
динамику: момци са опцијама (алфе које се њима више свиђају) не разматрају
заједнички живот. Дакле, када мушкарац пристане или предложи заједнички
живот, он је импресионира двема стварима: или је он алфа кога је она
надвладала тако да је он спреман да се посвети искључивом односу с њом, или
је бета који нема бољих опција него да се задовољи животом за који верује да
је његова „сигурна ствар".
Оно што је болно за жену је то што она може почети свој животни аранжманом
мислећи да је пронашла неухватљивог алфу који је спреман да се обавеже да
би касније открила да је он само паметна бета која се враћа у свој бивши,
удобни, ПФЛ идентитет пошто потпишу уговор о закупу.
Сада када је све изречено, шта има више смисла? Живети самостално и уживати
у могућностима живота неометаног саживотом са девојком, или је увести у
животни простор и морати се носити са њом сваког будног тренутка?
Заједнички живот са женом подразумева посвећеност, а сваки пут када се
обавежете на нешто губите своја два највреднија ресурса: опције и способност
маневрисања.
1
Никада не дозволите да жена контролише рађање. То се зове контрола

рађања зато што неко контролише рађање
Тренутно постоји 41 различит тип контрацепције за жене, за мушкарце само два:
вазектомија или кондом. Ваша једина линија одбране од њеног „избора",
једина ствар која раздваја мушкарца од доживотне (не 18-огодишње робије) у
интеракцији са неким ко доноси одлуку о мењању тока његовог живота је танак
слој латекса.
Увек имај заштиту. Срео сам превише момака који су говорили да они
имплицитно верују да су њихове девојке на пилулама или било чему другом, и
да она „не жели децу" да би после девет месеци после незгоде били
неприпремљени тате. Једина незгода коју су имали јесте да они нису
контролисали рађање. У ствари, тврдим да мушкарци морају да буду посебно
опрезни када су у дугој вези с обзиром на лакоћу опуштања коју она собом
носи.
Случајна трудноћа је сада практично кућна радиност. За жену без (или чак са)
средстава, „непланирана`` трудноћа може бити прилично добра перспектива,
посебно када сваки закон и друштвено очекивање иду у њену корист. Ово су
професионалне маме. Када сам саветовао у Рену, познавао сам типа који је
оженио жену која је имала троје деце од два оца и који јој је направио четврто.
Била је професионална самохрана мајка.
Пусти воду
НБА је 2002. године издала веома контроверзно и јавно упозорење
професионалним кошаркашима у којем се играчима саветује да носе кондоме
када имају сексуалне односе са женама када играју у гостима и да „бацају
кондом у веце шољу" како би се решили сперме. Ово упозорење је издато као
одговор на неколико тужби за очинство које су те године поднеле жене са
којима су неки играчи спавали, а које су покупиле кондоме из канти за ђубре и
„самооплодиле се" спермом играча. НБА је имала довољно оваквих ситуација
да би те године издала упозорење за лигу. Сви ови играчи су сада 100%
одговорни за добробит ове деце и њихове бивше партнерке по дифолту јер не
постоје закони који штите мушкарце од лажних трудноћа.
У којој мери се имплицитно подразумева заштита? Ако мушкарац учини све што
је у његовој моћи да избегне трудноћу (осим апстиненције или вазектомије) и
може да докаже своју намеру, а жена и после тога остане трудна, чак и на
превару, мушкарац је и даље одговоран за ту трудноћу. Жене су 100%
заштићене док су мушкарци потпуно незаштићени. Могу чак ићи толико далеко
да цитирам случајеве у којима мушкарац ожени самохрану мајку од које се
касније разведе, а од њега се и даље очекује да плаћа алиментацију за дете
чији није отац. Чак и без званичног усвајања детета од стране мушкарца.
Многи мушкарци би волели да направе морално питање од овога, али не
питање да ли је то исправно или погрешно, већ да се утврде чињенице којима
1
смо окружени данас. Чињеница је да ако мушкарци не користе претходну
дискрецију и не преузимају одговорност за контролу рађања, не дозвољавајући
да жена буде једина одговорна, они су потпуно немоћни. То значи
обезбеђивати сопствене кондоме и бацати их у веце шољу (посебно) у дугој
вези или браку. То значи стајати чврсто чак и када она каже: „Скини ту ствар, ја
сам попила пилулу и желим да те осетим."
Мајке желе да буду мајке, иначе би одлучиле да не буду. Самохране маме су
превише уобичајена ствар да бисте се играли са остатком живота. Сексуална
револуција имала је много више везе са развојем хормонских средстава за
контролу рађања него легализацијом абортуса. Кондоми су присутни још од пре
Другог светског рата, али чак и у бејби бум генерацији (рођени између 1940. и
1960.) је било много мање нежељених трудноћа или самохраних мајки него
након појаве пилуле. Пилула је ставила контролу над рађањем у руке жена тамо
где је то пре била мушка одговорност да се навуче гума и то уради исправно ако
обе стране желе да избегну да њихове мање верзије не трче по кући.
Избор професионалаца
Стопа абортуса која је скочила у деценијама након што је развијена контрола
рађања на бази естрогена је подстакла потребу за правним и клиничким
прописима о абортусима, као и за реформу закона о очинству током 70-их.
Сигурно је било абортуса (како медицинских и нелегалних) пре тога, али ако
погледате стопе абортуса пре и након открића одговарајуће форме контроле
рађања за коју су одговорне жене, шокираћете се. А сада чак и са огромном
разноликошћу метода контроле рађања које су данас на располагању женама,
и тридесет и више година сигурних медицинских абортуса, још увек видимо
пораст броја породица самохраних мајки и стопа абортуса. Неко би могао да
помисли да би ова стопа могла да буде нижа у светлу модернизације и
„напретка" које су жене културолошки постигле од почетка сексуалне
револуције, али одговор је, на жалост, негативан. У ствари, стопа рађања код
самохраних мајки се повећала (прилагођена за становништво) од
изједначавања током касних 80-их, а абортус је једнако популаран као и увек,
чак и када су нове методе као што је пилула за јутро после и РУ286 лако
доступне. У складу са тим, за друштвене болести као резултат тога су одговорни
очеви који не желе обавезу за дете, а не жене које бирају да добију децу.
То није научни проблем, већ културни. Мајке желе да буду мајке. Мушкарци су
очеви само када жена то одлучи, чак и у најсрећнијим браковима. Мислим
(надам се) да ћемо видети другу сексуалну револуцију када мушки облик
хормонске контрацепције буде тестиран и доступан. Али се можете кладити да
ће се свака заинтересована страна, од религиозне до феминистичке, борити
против ове методе и изналазити свакојаке врсте објашњења како би је
демонизовала. Све ово са циљем да могућност контроле рађања не буде у
искључивој контроли мушкараца. Искрено сумњам да ће мушкарци
„заборављати да је узму“ или да ће имати толики број „незгода“ као што је
случај код жена.
1
Контролисање рађања
Много је другачије навући кондом у тренутку страсти (реактивно) него
једноставно прогутати пилулу ујутро (проактивно). Може се расправљати о томе
шта је тежи задатак, сетити се да да узмеш пилулу ујутро или да ставиш кондом
у одговарајуће време. У овој другој ситуацији најмање две особе треба да буду
свесне да кондом треба ставити пре односа. Да ли је жена једнако саучесник у
сопственој трудноћи ако је пристала на секс са типом без кондома? Обоје знају
за претпостављене ризике, али жена која заборавља да узме њену таблету није
узбуђена као „идиот" или немарна као мушкарац који не ставља кондом.
Узимање њене контроле рађања зависи само од ње и ретко мушкарац може
свакодневно да буде сигуран да је његова партнерка сигурно узела пилулу. У
ствари, чак и само питање у вези са тим би било дрско и граничило се са
непристојношћу, иако се ради о уобичајеном чину. Када мушкарац и жена
пропусте да предузму мере предострожности стављања кондома они су тога
обоје свесни. Када она не узме пилулу случајно или намерно, она је једина
страна одговорна за ту трудноћу, али у сваком случају она одлучује о животном
току мушкарца, ако се то догоди.
Очигледан одговор је да мушкарац добије контролу рађања коришћењем
кондома. Међутим, природа контроле рађања мушкарца је реактивна, а чак и у
случају када мушкарац има кондом у џепу, може и даље бити ометен њеном
реченицом: „не брини о томе, попила сам пилулу". Она је сад одговорна за
контролу али није одговорна за само рађање.
Опростите ми што стално понављам, али не постоје случајне мајке. Размотрите
статистику плодности као и то да је потребан приличан немар да жена пропусти
да попије неколико редовних таблета и „случајно“ затрудни. Може се тврдити
да чак и пар који има секс без кондома и даље може бити релативно сигуран да
жена неће затруднети чак и ако она пропусти неколико редовних таблета. Опет,
оно што желим да кажем је да је потребан труд да се затрудни. Чак без икакве
контроле рађања и временског одређивања циклуса овулације моје жене током
нашег секса, требало нам је четири месеца да зачнемо нашу ћерку. Зато се
смејем случајним изговорима трудноће који су тако чести данас. Ако жена жели
да затрудни она то може да учини некажњено, а за ту незгоду јој није потребан
било какав изговор. Али тип је „идиот" зато што не носи кондом и не преузима
одговорност за своје поступке, чак и ако јесте дозволио да она преузме
контролу над контрацепцијом. Ипак, он је тај који је финансијски и друштвено
кажњен због њеног избора.
1
Жене су у основи неспособне да воле мушкарца на начин на који мушкарац

очекује да га жена воли.
Мушкарци верују да је љубав сама по себи важна. Жене воле
опортунистички.
Овај цитат је узет са блога Експат рентингс. Израз је кратак, али проницљив:
„Заиста, стварно, стварно се надам да ће мит о томе да су девојке
безнадежни романтици добити жесток ударац и то што пре. Свако треба
да схвати да су мушкарци „романтичари који се претварају да су реалисти" а
жене обратно."
Мени је посебно занимљиво то што су мушкарци романтичари који су
присиљени да буду реалисти, а жене реалисти који користе романтику да би
оствариле своје императиве (хипергамија). Ово је окрутна реалност коју је
тешко прогутати, а која се лепо уклапа у шесто Томасијево гвоздено правило:
Жене су потпуно неспособне да воле мушкарца на начин на који он очекује да
буде вољен.
У свој својој једноставности оно говори много о стању мушкараца. Оно тачно
изражава прожимајући нихилизам са којим мушкарци морају да се суоче,
прихвате га, или полуде у порицању целог свог живота када не успеју да се
помире са разочарењем. Жене су неспособне да воле мушкарце на начин на
који мушкарац идеализује да је могуће, на начин на који он мисли да она треба
да буде способна да га воли.
На исти начин жене не могу да цене жртву која се од мушкараца очекује да чине
за њих како би олакшале своје императиве. Жене не могу да разумеју како би
мушкарац желео да буде вољен. То није природно стање жена, а тренутак када
он покуша да објасни своју идеалну љубав је тачка када његова идеализација
постаје њена обавеза.
Наше девојке, наше жене, ћерке, чак и наше мајке су неспособне за ту
идеализовану љубав. Лепо би било да можемо да се опустимо, верујемо и
будемо рањиви, директни, рационални и отворени, али недостатак капацитета
жене да воли мушкарца како би то мушкарац желео представља велики понор.
За прикључену бету тешко је да се суочи са овим аспектом „буђења". Чак и у
сусрету са константном, често трауматичном, унутрашњом контроверзом у вези
са тим да то што мушкарац мисли да се, ако живи у складу са женским
стандардима, квалификовао да буде награђен женском љубављу и интимношћу,
он ће се и даље држати то дизнијевског идеала.
Веома је важно разумети да је овај архетип љубави у ствари артефакт нашег
најранијег феминизованог условљавања. Много је здравије прихватити да то
није могуће и живети у том оквиру. Ако је она ту, ту је, ако није, па добро. Она
није неспособна за љубав на начин на који то сама дефинише, она је
1
неспособна за љубав какву бисте ви желели. Њој недостаје капацитет за
повезаност и емоционалну инвестицију, она нема капацитет за везу за коју
мислиш да би ти идеално одговарала.
Таква љубав која одређује дугорочни однос пара је резултат разумевања ове
немогућности и поновног замишљања онога шта би ту требало да буде за
мушкарце. Мушкарци су били, и треба да буду, доминантнији пол, не због неког
замишљеног божанског права или физичке моћи, већ зато што на неком
основном психолошком нивоу треба да схватимо да женска љубав зависи од
наше способности да одржимо ту љубав упркос женској хипергамији. У складу
са тим, хипергамија ће дефинисати кога ће жена волети, а кога неће, у
зависности од њене могућности и способности његовог привлачења.
Заљубљени мушкарци
Једном ми је једна жена поставила наочиглед безазлено питање у коментару
текста:
„Да ли мушкарци заиста не виде када их жена не воли?"
Као што сам и очекивао, одговори мушког пола на овај и њене следеће
коментаре су се кретали од благе узрујаности услед наивности до неверице у
њену искреност која се тицала њеног „желе да знају". Било како, њена истинска
зачуђеност тиме што мушкарци заправо нису знали када их жена не воли, ја
мислим, носи већу тежину него што већина мушкараца (чак и оних из
маносфере) разумеју. Зато ћу поновити коментаре и дискусију испод:
Да ли мушкарци заиста не виде када их жена не воли?
Не, не виде.
Зашто? Зато што мушкарац жели да верује да може бити срећан и
сексуално задовољан, и цењен, и вољен, и поштован од стране жене онакав
какав јесте. Мушкарци су прави романтичари, а не жене, али велики је план
хипергамије да мушкарци верују да су жене оне које су романтичне.
Хипергамија, по својој природи, дефинише љубав према женама у
опортунистичким појмовима, остављајући мушкарце као једине објективне
арбитре онога шта љубав представља за њих. Тако да, мушкарци не могу
рећи када их жена не воли јер они желе да верују да их жене могу волети на
начин на који они мисле да могу.
Један мушкарац је одговорио:
У реду, ја се и даље надам да је ваше правило број 6 погрешно, али немам
доказ. Тако је велика лаж да мушкарци не разумеју то шта жене могу да
пруже, али ми не улажемо ту енергију у наше ближње? Можда ми не можемо
наћи мушкарца са којим можемо бити рањиви, тако да нисмо емоционално
припремљени за изазове које жене стварају у нашим домовима. Да ли је то
разлог зашто тако много жена тежи да изолује њихове мужеве или момке од
њихових мушких пријатеља рано у браку или на почетку везе?
Претпостављајући да је ова жена заиста збуњена (а ја сам напола склон да
мислим да јесте) то је стварни извор њене конфузије. Женски солипсизам их
спречава да схвате да мушкарци чак могу имати различит концепт љубави
2
од онога како жена доживљава љубав. Отуда и њено питање „да ли
мушкарци заиста не виде када их жена не воли? „
Не мислим нужно да је то „велика лаж", то је само недостатак узајамног
разумевања концепта љубави са обе стране. Ако је то „лаж", уопште, онда је то
она лаж коју мушкарци који више воле да кажу себи.
Премостити јаз
Касније у дискусији, Џеки (која је једна од два женска блогера које пратим) је
изнела још један интересантан аспект премошћавања недостатка узајамног
разумевања појмова о љубави између полова:
Ако је то оно изван оног на шта је жена способна, чак и ако жена препознаје
ту своју неспособност, зар не постоји начин да се то нечим компензује? Шта
ако жена заиста жели да покуша да то превазиђе?
Да ли то она само сматра безнадежном ствари и не чини ништа? Или је то
нешто чему треба да тежи непрекидно уз наду да се барем донекле може
приближити тој идеализованој љубави? Да ли је чак и то превише за њу да
схвати?
Као што сам говорио претходном типу, ради се више о недостатку узајамног
разумевања појма љубави између полова. Оригинално питање о томе да ли
мушкарац може знати када га жена не воли иде много дубље него што је она
свесна. Мислим да много тога кроз шта мушкарци пролазе у својим бета
данима плаве таблете (незнавености Матрикса): фрустрација, љутња, порицање,
лишавање, осећај да му је продата фантазија коју ни једна жена није икада
остварила. Укратко, све што је укорењено у темељном веровању да нека жена,
било која жена, зна како је њему потребно да буде вољен и шта све треба да
уради да је пронађе и отелотвори оно што му је речено да она очекује од њега
када то учини.
Тако он проналази жену која му каже и показује да га воли, али не на начин на
који је он све време замишљао у његовој глави. Њена љубав се заснива на
хипергамичким квалификацијама, перформансама, и много је више условљена
од онога шта је њему речено да верује, или како је убедио себе, да љубав
између њих треба да изгледа. Њена љубав се чини дволичном, двосмисленом и
наизглед се лако може изгубити у поређењу са оним како је толико дуго био
учен, да ће га жена волети када је буде нашао.
Отуда, он троши своје моногамне напоре на „изградњу њиховог односа"
онаквог у којем га она воли по његовом концепту, али то се никада не дешава.
То је бескрајна јурњава за репом одржавања њених осећања и поштовања
њеног концепта љубави уз повремене напоре да је привуче у свој концепт
љубави. Непрестано њено умиривање како би помирила своје љубавне сукобе
са његовом потребом да буде вољен је хипергамни рецепт за катастрофу, тако
да када она престане да га воли, он дословно не схвата да га она више не воли.
Његов логичан одговор је да прихвати старе услове љубави које му је она била
поставила када су први пут почели, али ништа од тога сада не пали јер су они
засновани на обавези, а не на правој жељи.
2
Љубав, као жеља, не може се испреговарати.
Требало ми је дуго времена, а био је то и веома тежак део мог властитог
искључивања из Матрикса када сам се коначно помири оса тим да оно што сам
мислио о љубави и како се она преноси није универзално међу половима. Били
су потребни вишеструки шамари стварности да бих то појмио, али мислим да
сада здравије разумем ствари. То је била једна од најконтрадикторнијих истина
коју сам морао да научим, али је то суштински променило мој поглед на односе
које имам са својом женом, ћерком, мајком, али и моје разумевање бивших
девојака.
Ако је то изнад онога за шта је жена способна, па чак и ако жена препознаје
ту неспособност, не постоји ли начин да се то компензује? Шта ако жена
заиста жели да покуша да то превазиђе? Да ли она то сматра безнадежном
ствари и не чини ништа?
Не мислим да је то нужно немогуће, али жена би, за почетак, требало да буде
довољно свесна да разуме да мушкарци и жене имају различите концепте
идеалне љубави, што је, мало вероватно. Највећа препрека није толико да то
жене препознају, већ да то мушкарци препознају. Дакле, хипотетички, то је
могуће, али проблем тада постаје искреност жеље. Љубав, као и жеља, је само
легитимна када је неприсилна и необавезана. Мушкарци верују у љубав ради
љубави, жене воле опортунистички. Није ствар у томе да се претплатите на
безусловну љубав, већ у томе да се услови за љубав два пола разликују.
2
Увек је време и труд боље потрошити на развој односа са новом, свежом,

перспективном женом него икада покушавати да обновите пропали однос.
Роло, ПОМАЖИ! Зајебао сам увелико и желим је назад! Како да је вратим?
Једноставно, једно од најчешћих питања које ми је било постављано на
СоСвејву у протеклих седам година била је варијација „како да је вратим?" У
одређеној фази живота сваки момак сматра да је одбацивање горе од жаљења.
Бог зна да сам покушао да повратим једну или две старе љубави из моје
прошлост. Да ли због невере са њене или моје стране, или регресије у бета
размишљање након почетка дуге везе, ово је гвоздено правило које увек треба
поштовати.
Никада не претурајте по смећу када је канта са смећем већ на тротоару. Тада
постајете неуредни, комшије виде да то радите, а оно за шта сте мислили да је
било вредно копања никада није толико вредно колико сте били веровали. Чак
и ако бисте могли да се вратите тамо где сте били, било какав однос који имате
са бившом ће бити обојен оним питањима која су довела до раскида.
Другим речима, знате шта је крајњи резултат тих питања. Увек ће у било којој
будућој вези са бившом, у продавници бити слон. Као што сам то приказао у
тексту Динамика жеље, здрави односи се заснивају на правој заједничкој жељи,
а не на попису договорених услова и обавеза, а ово је, по дефиницији, тачно
оно што свака веза после раскида захтева.
Ви или она можете обећати да никада више нећете учинити нешто, можете
обећати да ћете „обновити поверење”, можете обећати да ћете бити неко други,
али не можете обећати да питања која су водила раскиду не могу поново да
раставе везу. Сумња постоји. Можете бити у браку 30 година, али увек ће
постојати период када сте раскинули, или када се јебала са другим типом, и све
што сте мислили да сте изградили са њом током година ће увек бити угрожено
том сумњом њене жеље.
Никада нећете побећи од њеног утиска да сте били тако безвредни да сте је
морали молити да поново потпали интимност са вама. Изузетан напор који би
вам био потребан да бисте је вратили далеко је боље потрошити на нову жену
са којом немате лошу причу.
2
Увек пустите жену да схвати зашто неће да се јебе са тобом, никад то не

радите за њу.
„Роло, ја сам новајлија по питању разумевања игре, недавно сам узео црвену
пилулу, и од тада имам више успеха са девојкама, али не могу да се одупрем
осећању да су заиста привлачне девојке које бих желео, ван моје лиге.
Имаш ли неки предлог?
Саставни део одржавања женског императива као друштвеног императива
подразумева очување позиције жене као примарног сексуалног селектора. Као
што сам навео у многим претходним коментарима и постовима, ово значи да
женска сексуална стратегија налаже да она буде у тако оптимизованом стању
колико јој њен капацитет (атрактивност) омогућава да бира између најбољих
расположивих мужјака како би задовољила стратегију.
Ово је права дефиниција хипергамије, и на нивоу појединца, верујем да само
мушкарци најприкљученији на Матрикс ово не схватају на неком нивоу свести.
Међутим, оно што мислим да измиче многим мушкарцима је сложена природа
хипергамије на друштвеној скали. Да би хипергамија одржала своју доминантну
позицију као подразумевана сексуална стратегија у нашем друштву, неопходно
је да женски императив одржава постојеће, негује нове и нормализује сложене
друштвене конвенције које му служе. Обим ових конвенција се креће од
индивидуализованог психолошког условљавања у раном делу живота у
великом делу друштвеног инжењеринга (нпр. феминизам, религија, влада,
итд.). Једна од тих друштвених конвенција која функционише у спектру од
личног до друштвеног је идеја „лига". Основна идеја коју теорија друштвене
подударности појашњава је да: „Када су све ствари једнаке, појединца ће
привлачити, и вероватније је да ће се упарити са особом која има исти или
сличан степен физичке привлачности као и он сам. ” У вакууму, то је клица идеје
која стоји иза „лига". Менталитет друштвене конвенције лига где „све ствари
нису једнаке``' се користи да подржи женски императив, док на неки начин још
увек подржава принцип друштвене подударности. Латентна функција „лига“ је
да охрабри мушкарце да се сами изаберу за женско одобрење интимности.
Како се друштвени услови развијају и постају сложенији, тако се развија и
способност мушкараца да опонашају личне особине обезбеђивања за породицу
и сигурности. Другим речима, слабији мушкарци постају довољно интелигентни
да заобиђу постојеће женске сексуалне филтере и тако ометају њихову
сексуалну стратегију. Ова стална усложњавања су отежавала идентификацију
оптимално одговарајућих мушкараца и фолираната, а женама, као примарним
сексуалним селекторима, су били потребни различити друштвени конструкти да
одвоје жито од кукоља. Са сваком наредном генерацијом није се могло
очекивати да ће сав овај детективски посао обавити саме, тако да је женски
императив уврстио помоћ самих мушкараца и овековечио,
само-интернализоване друштвене доктрине којих се мушкарци морају
придржавати како би постојали у друштву дефинисаном од стране жена.
2
Концепт лига је само једна од ових доктрина. Сумња у своју вредност у смислу
да ли заслужујеш интимност жене произилази из условљене идеје да „ ти ниси
из њене лиге". Идеја клуба оптимиста да „ако мислите да не можете, у праву
сте" је истина. Безгранични ентузијазам може превазићи неке препреке, али да
би се више позабавили извором болести важно је запитати се зашто сте научени
да мислите да не можете. Много напетости прилаза жени долази од вашег
сопственог утиска: да ли сам гладан, згодан, богат, забаван, самопоуздан,
занимљив, одлучан, довољно обучен да привучем пажњу деветке? Можда
шестице? Опасност за нас није што циљамо превисоко и не успемо, већ што
циљамо прениско и успемо. Не говорим о легитимности стандарда процене
сексуалног тржишта, оно је често окрутна стварност. Оно што заиста покушавам
да урадим је да вам отворим очи у погледу тога зашто верујете да можете да
заслужите седмицу. Изглед много вреди, као и Игра, богатство, личност, таленат,
итд. Да ли је ваша самопроцена тачна, или сте добровољни учесник у
сопственој девалвацији на сексуалном тржишту у складу са менталитетом лига
који би женски императив желео да усвојите.
Економија лиге
Као што сам навео изнад, сврха подстицања стратификованог менталитета лига
код мушкараца је да аутономно филтрирају слабије од јачих мушкараца које
жене бирају. Међутим, исто тако служи повећању вредновања жене као робе.
Као и сваки велики економски ентитет, женски императив живи и умире у
складу са својом способношћу да увећа своју вредност на тржишту. У суштини
женски императив је рекламер. Једна од иронија овога, током последњег века,
је да је женски императив покушао да заснује процену женске СТВ на
колективном нивоу на штету СТВ појединачне жене. Код мушкарца је то
обрнуто. Мушкарчева сексуална процена је првенствено индивидуализована,
док је мушка СТВ колективно девалвирана. Овде мислим на то да колективни
ентитет женске сексуалности не може себи приуштити да буде виђен као ништа
мање од вредно од награде. Ако се све вагине сматрају златним стандардом
онда ће мушка сексуална подразумевана вредност увек бити нижа. По овој
дефиницији мушкарци су, у целини, ван женске лиге.
У даљем разматрању можемо претпоставити да су просечни мушкарци, који су
у већини различитих степена бете, благословени „чудесним даром“ сексуалне
пажње просечне жене. Динамика моћи је већ унапред успостављена да би се
приклонила женском оквиру, тако да није чудо да су мушкарци склони
Јединаитису чак и са објективно просечном женом.
Намера шеме лиге је да необјективно предиспонирају мушкарце за
посвећеност женама које под објективним условима не могу да уживају исту
селективност. Узима се за истину да за постојање здравог односа мушкарац
мора по процени жене да буде 1-2 бода изнад њене СТВ. Ово је прилично висок
циљ с обзиром на то да женски императив по правилу више вреднује женску
сексуалност. Ово не говори ништа савременим женама које имају надуване
прооцене сопствене вредности услед раста друштвених медија.
2
Изигравање лиге
Све горе наведено не значи да не постоји зрно истине у појму лига. То
једноставно није „истина" у коју мушкарци треба да верују. Колико год женски
императив хтео да мушкарци прихвате лиге, једнако жели да ослободи жене из
исте лигашке хијерархије процењујући жене у целини. Непотребно је рећи да
мушкарци имају сопствене системе рејтинга: најпопуларнија је свеприсутна
физичка привлачност рибе на скали од 1 до 10. Желим да додам да је било који
унапред одређени систем оцењивања жена који би мушкарци установили
требало нужно исмевати, посрамљивати и демонизовати, али то сте већ знали.
Ирационално самопоуздање је добар почетак заобилажења и одучавања од
концепта лига. Одучавање од овог условљавања је оперативни циљ. Мушкарац
који је свестан Игре може заиста да користи концепт лига у своју корист с
довољно лукавости. Када приђете жени без обзира на менталитет лиге или чак
на несвесност Зен филозофије (попут Корија Вортингтона, алфа буде), ви
шаљете поруку да сте ви изнад нечега што женска стварност може да
контролише. Управо то занемаривање утицаја женског императива чини алфу
привлачном. Он није свестан, или је равнодушан према правилима које би
његова условљеност требало да га је научила раније. Управо у покушају играња
жене очигледно „ван ваше лиге" прекрећете женски рукопис и садите семе
сумње (и подстичете машту) о вашој перципираној вредности. Сумња је веома
моћно оруђе, у ствари сам концепт лига се заснива на самопоуздању
мушкараца. Употребите тај алат у вашу корист занемарујући женске друштвене
конвенције лига.
2
Никада немојте озбиљно да омаловажавате себе пред женом са којом желите

да будете интимни.
Извињење због недостатка игре није игра
Лоша услуга за коју верујем да већина мушкараца има тенденцију да превиди је
став самоомаловажавања којем прибегавају као средству за изазивање
интересовања код потенцијалне жене у покушају да се поигра њеним
симпатијама. Ево једног примера испод (објављено са дозволом):
Извињавам се што сам био потпуни кретен:
Заправо сам хтео да те позовем и разговарам са тобом вечерас, али сам се
управо преселио на нови стан и изгубио појам о времену и тек се сада, после
поноћи, сетио. У сваком случају, био сам комплетан џибер када смо последњи
пут разговарали. Мислио сам о ономе што си ми рекла, а у последње време
сам стварно био безвезе. Сетио сам се пар наших првих „дејтова", и сада
схватам какав сам потпуни и досадни промашај био. То и нису били дејтови
јер сам превише покушавао да те импресионирам и да се представим као неко
зрео (лош избор речи, али не знам шта сам радио), а не оно што заиста јесам.
У сваком случају, сада схватам да ми је потребно да извадим колац из дупета
и почнем опет да се проводим у свом животу. Зато сам био пијан током
последња два викенда.
Надам се да можемо поново да почнемо да излазимо, јер уживам у твом
друштву. Обећавам да ћу, ако изађемо,попити, опустити се, и нећу бити лик
кога нико не жели. Такође обећавам да нећу више да шаљем педерске поруке.
Мрзим кад људи то мени раде, тако да могу само да замислим како
ретардирано изгледам када ја то радим.
Ален
Ово је био стварни имејл који ми је проследила млада жена коју сам саветовао
након што је одбила тог типа после три дејта, а то је само једна од многих СМС
порука које сам добијао од жена. Ово је уџбенички пример о томе како
мушкарци прибегавају тактици самоомаловажавања како би испровоцирали
одговор „Жао ми је, разумем" од стране жене са очекивањем да се она
„сажали" на њега због тога што је „слаб мушкарац" и пружи му другу (или трећу,
или четврту) прилику или било какву прилику.
Ово је директна манифестација мушкараца који су друштвено условљени да
препознају и признају своје слабости, које их када их признају ојачају (јер
погрешно верују да када то учине „постају не као други ликови“ и отуда
јединствени). „Видиш? Ја сам стварно осетљив, интроспективан тип који је
спреман да се суочи са слабостима свог карактера, молим те, воли ме. „
Томасијево гвоздено правило број девет
Никада, ни под било којим околностима немојте да самоомаловажавате себе.
2
Ово је пољубац смрти који себи дајете и који је антитеза менталитета награде.
Када једном прихватите и прикажете себе као „потпуног кретена``, не можете
да поново задобијете поверење жене. Никада не тражите симпатије жене. Она
симпатије даје по сопственој вољи, никада када се за њих моли. Жене презиру
обавезу саосећања. Ништа не убија узбуђење као сажаљење. Чак ако се не
сматрате патетичним, никада није у вашем интересу да се прикажете
патетичним. Самопонижавање је погрешна алатка за ПФЛ, а не нешто што би се
могло десити алфи.
Чини се да су људи збуњени начином на који самоомаловажавање
функционише. Не кажем да мушкарац треба себе да схвата толико озбиљно да
се не може себи смејати. У ствари, изузетна тактика је представити се углавном
амбијенталним осећајем озбиљности, затим признати то и смејати се без
обзира на грешку која вас је изузела из таквог става. Ништа више не чини
мушкарца дражим жени него да мисли да само она може сломити ту вашу
шкољку и учинити да пронађете хумор у себи. Међутим, истинско
самоомаловажавање , као оно приказано у Аленовој поруци, је самоиницирано.
То није оно „ха ха, погледај, оклизнуо сам се на кору банане`` осећај за
спуштање, већ „ја сам потпуни кретен, али заиста вредим труда“ апологетско
спуштање. Постоји значајна разлика између патетичности и могућности да се
смејете себи у доброј намери.
Ја не заступам то да момци никада не признају грешке или лоше ствари које
начине. Треба се разумно извинити у датим ситуацијама у зависности од услова
и урадити то на одговарајући начин, али самопонижавање представља потпуно
другачију менталну шему. Понизност је врлина (до одређеног нивоа), али
једноставно није врлина коју ће жена за коју си заинтересован икада ценити на
начин на који мислите да хоће. У ствари она често то схвата као супротну
намеру. Верна понизност није замена за самопоуздање.
Ако сте већ у вези са женом, она може развити друштвено обавезни смисао
уважавања, али опет само до одређене границе до које ви мењате њену
процену вашег самопоуздања за вашу способност адресирања сопствене
кривице. Када жена да шит тест на основу овога, а лик се потчини кроз
самоомаловажавање, штету која је већ учињена није је могуће поништити.
Признање кривице није снага која инспирише жене, у питању је грешка. То
може бити часна, неопходна, истинита ствар коју треба урадити, али ни за
тренутак немојте помислити да ће вас жена више ценити после признања
кривице. У складу са тим, истинско самоомаловажавање је свеприсутно.
Савремени мушкарци су постали толико подложни самоомаловажавању и
исмевању мушкости од стране популарних медија да се то чини нормативним
начином привлачења жена.
Порука је да „жене воле мушкарце који се смеју мушкарцима". Дакле, морате
бити изузетно свесни и одучити се од тога. Морате застати у пола реченице.
Жене функционишу на нивоу субкомуникације и када отворено признајете
недостатак вере у себе или свој пол можете бити само ДБСД. Од тог снажног
утиска се нећете лако опоравити ако се икада и опоравите. Жене желе
компетентног, самопоузданог, одлучног мушкарца, а не оног који себе
посматра као „потпуног, или чак делимичног пенала``. Стереотип о чудном, али
2
симпатичном типу који се увуче у женино срце можда пали у романтичним
комедијама, али не у стварном свету. Додаћу и то да када постанете изузетно
свесни тога, то можете претворити у своју корист када имате конкурента или
мувате девојку чији се момак или удварач самоомаловажава. Превише је лако
ојачати њену процену типа кроз прикривено потврђивање овога, док
истовремено исказујете поверење у себе и своју вредност.
Све ово не значи да је погрешно препознати властите слабости и разумети када
сте у криву. Ради се о начину на који то радите. Постоји доста начина да
преузмете одговорност за грешке који нису самоомаловажујући. Најлакши
начин је да увек усвојите став да постајете „све бољи". Овај менталитет
подстиче самопоуздање и пројектује амбицију, док вас самоомаловажавање
чини слабијим и каже „молим те, воли ме без обзира на све?``
2
МИТОЛОГИЈА
Мит о усамљеном старцу
Да ли је усамљеност болест за коју је потребан лек? Ако би мушкарци били

убеђени у то, замислите потенцијални профит који би се могао остварити из
тога, као и о потенцијалу за манипулацију мушкарцима. Прави тест за мушкарца
је када живи сам. Веома мали број мушкараца икада дозвољава себи да буду
сами и научи се правој, јединственој независности и самопоуздању. Велика
већина мушкараца (бете), посебно у западној култури, имају тенденцију да
прелазе са мајке на жену са малом или никаквом паузом између. Они су
углавном претплаћени на женски императив, постају серијски моногамисти који
иду од једне до друге дуге везе све док се не смире, а да никада нису научили
нити сазрели, те не знају да се понашају као одрасле особе.
Страх од усамљености потпуно је преувеличан у модерном западном
романтизму. Популаризована митологија страха од тога да се постане
„усамљени старац који никада није волео" је нови мит о „старој девојци" који је
био популаран у време када је вредност жене зависила од њеног брачног
статуса и подједнако је (барем сада) лажна премиса. Али у нашој храброј новој
генерацији „ПФЛ-ова", мушкарци (који су постали жене) су препаковани и
посрамљени кроз веровање у то срање као део феминизованог преокрета
родних улога. Тако добијамо Спид дејтинг и Е-Хармони као и мноштво других
„погодности” за смиривање несигурности које овај преокрет усађује.
Предлажем да већина ПФЛ-ова, већина феминизованих, условљених
мушкараца, воли и прихвата мит о усамљеном старцу зато што је то штит од
потенцијалног одбацивања. Да ли то можда звучи сувише? Не би требало. Када
се користи из феминизоване перспективе, овај мит је свакако „срамотна"
друштвена конвенција са латентном функцијом да се мушкарци обавежу на
женски оквир: „боље се промените ускоро, или ваша сродна душа може проћи
поред вас и ви ћете бити усамљени и сиромашни у својој старости”. То је
феминизована употреба мита, међутим, интернализована употреба мита од
стране ПФЛПФЛ-а је његов штит.
Ово затим постаје његово оправдање за прихватање лошег брака или дуге везе.
Боље да оженим оштроконџу него да будем усамљен. То је троструки ударац.
Код жена постоји појачани страх од самоће. Затим, то самопојачано очекивање
зрелости или „чињења праве ствари”. И на крају, оно је погодно за избегавање
одбацивања или потенцијалног одбацивања. Управо је то оно на што циљам
када кажем штит.
Пример случаја: Имам пријатеља који је заробљен у бесстрасном браку са
женом која је наметнула свој оквир од првог дана. Он би волео да се прикаже
доминантним својим мушким пријатељима, али већини пријатеља је јасно да
његова жена поседује оквир тог брака. Пре него што је срео ту девојку наш
пријатељ је био серијски моногамиста, огранак свингера. Његова претходна
2
девојка са којом је био у дугој вези водила је причу на, у много чему, исти начин
скоро пет година. Када се коначно ослободио ње (уз мало моје помоћи), он је
почео да види вредност самосталног живота и независности и почео да се
забавља на необавезној основи око три месеца. Након сусрета са својом
садашњом женом постепено је покушавао да пронађе одговарајуће начине да
се повуче и постане ексклузиван. Знајући каква ће бити наша реакција у тако
кратком временском периоду, он је почео да тражи све врсте оправдања да би
то учинио и коначно је прихватио мит о усамљеној старцу.
Његова прича је била класична прича о томе како се мушкарац отресе својих
старих начина размишљања о женама и изласцима, и скоро искључи из
Матрикса, али не успе да убије свог унутрашњег ПФЛ-а због чега се повуче
назад у свој стари бета менталитет када осигура сродну душу. Он је био момак
који је потрошио више од половине двадесетих у јадној дугој вези те је успео
накратко да се искључи на око три месеца пре него је закачио други Јединаитис.
Ипак, он је размишљао на следећи начин: „Уморан сам од игре дејтова. Морам
да се смирим. Не желим да будем усамљен када будем имао шездесет." Ово је
говорио тип који је био слободан три месеца свог живота. То је био његов штит.
Наравно да је сада огорчен, да размишља о свом браку и живи живот посредно
преко својих пријатеља, док их у исто време праведнички грди због тога што су
самци.
Мит о усамљеном старцу је штит против одбијања. Тај мит је скривање у везама
у којима им је речено да морају стално да раде како би их усавршили, због
страха од потенцијалног одбацивања. Они су унапред подешени на ову идеју,
док су још увек сами, они то виде као ваљан разлог и пожељан циљ: брзо се
ожени, пре него што буде касно. Најгоре је што је образложење неосновано.
Темељ мита је повезан са зрелошћу, а ко ће вам рећи да не будете зрелији?
Овако добијамо „Кидалт“ (одрасли клинац) друштвену конвенцију коју жене
воле да нагласе: „Он никада неће порасти!” Проблем је у томе што је овај
недостатак зрелости повезан само са спремношћу мушкарца да се потчини или
да се посвети дугорочним циљевима збрињавања жене. У друштвеном
конструкту женског императива зрелост значи брак, а брак значи
обезбеђивање.
Не прихватајте ову причу шоња да ако не пронађете своју митолошку сродну
душу или ону ПРАВУ до ваше тридесете године изазивате судбину и ризикујете
живот пун очајања. Овај изум само служи интересима жена чији је императив
да у својим двадесетим годинама уживају у забави са онолико алфи колико
могу да привуку, да би касније имале стабилног финог лика престрављеног да
ће живети усамљеним и очајним животом, који их чека када су између 28 и 30
година како би се удале и дугорочно се збринуле.
Не купујте ову лаж. Мушкарац који је задовољан собом и сигуран у своју
истинску независност је онај са којим ће жене желети да буду. Како се носите са
самим собом и шта радите са могућностима које вам слобода даје је стварна
мера мушкарца. Ако сте неожењени у својој педесетој, ипак имате опције ако
сте довољно храбри да их истражите. Знам разведене мушкарце у својим
педесетим годинама који се излазе са женама које имају тридесет и коју, а знам
мушкарце у својим шездесетим који су били заробљени и емоционално
2
уцењивани од стране својих жена тридесет година. Брак није заштита од
сексуалног тржишта.
2
Мит о жени и сексу
„Женска задњица је толико важна да постоје људи који су вољни да се разнесу

због невероватне могућности доласка до исте у другој димензији. Не постоје
рибе које су спремне да се разнесу због пениса. ”- Џо Роган
Један од најдосаднијих прича које читам или чујем од мушкараца (чак и више
него од жена) јесте „Жене су исто или више сексуалне од мушкараца“. Ништа
ме не нервира више него када прочитам ову папагајску изјаву коју обично пише
какав скромни бели витез који покушава да увери себе, у сталној нади, да би то
могло да буде истина. Ово је веома ефикасна женска друштвена конвенција,
интернализована и појачана од стране неколико озлоглашених уметника
завођења. Ова фантазија спада међу митове о друштвеној конвенцији вишег
реда попут мита о сексуалном врхунцу. Основно познавање женске биологије је
све што је потребно да би се овај мит разградио. Жене су сексуалније него
мушкарци, али су потиснуле сексуалост због друштва или недостатка
„поверења" с типом.
Доказано погрешно. Здрав мушкарац производи између 12 и 17 пута већу
количину тестостерона од жене. Биолошки је немогуће да жена жели секс
колико мушкарац. Сетите се када вам жена каже: „Не разумем зашто је
момцима толико важан секс?" Она тада говори дословну истину. Ниједна жена
неће никада искусити 17 пута већу количину сопственог нивоа тестостерона
(осим ако не узима стероиде). Међу многим ефектима, тестостерон је примарни
хормон који стимулише људски либидо. Требало би да додам да, у просеку, и
ако се изузму еколошке варијабле, ниво тестостерона опада само 1% годишње
после четрдесете године, тако да чак и у шездесетој, просечан, здрави
мушкарац има просечни дефицит тестостерона од 20%. Критичари овог
запажања тврде да, за женски сексуални одговор и узбуђење, тестостерон није
једини фактор који треба размотрити. Слажем се са тим, али он је примарни
фактор сексуалног одговора.
Жена не може да схвати како би изгледало да има 12 до 17 пута већу количину
тестостерона ако не користи стероиде. У ствари, први ефекат који
бодибилдерке пријаве када користе анаболичке стероиде је 100 пута већи
сексуални интерес и либидо. Дакле, у смислу природног женског хормона и
биохемијског одговора не постоји други начин на који би жена икада могла
прецизно упоредити ниво мушког либида у поређењу са њеним.
Женска сексуална жеља је циклична. Чак и на врхунцу свог циклуса овулације,
када је најнапаљенија, она никада неће искусити како се мушкарци осећају 24
сата дневно. Ово је корен мита и извор друштвене конвенције. Као и мушкарци,
жене се ослањају на тестостерон како би одржале либидо, густину костију и
мишићну масу током живота. Код мушкараца, естрогени једноставно смањују
ниво тестостерона, смањују мишићну масу, смањују раст код тинејџера,
узрокују гинекомастију, повећавају женске карактеристике и смањују
осетљивост на карцином простате. Сексуална жеља зависи од нивоа андрогена,
а не од нивоа естрогена.
2
Такође разуме се да женска сексуалност функционише другачије од мушке, али
то само потврђује мој став. Женска сексуалност је циклична, не само на
месечном нивоу, већ и током различитих периода живота (менопауза и
максимална плодност). Постоје периоди током месец дана и животног века
када сексуална жеља расте и опада, код (здравих) мушкараца она остаје на
релативно константном нивоу од пубертета до 40. године. Жене се спорије
узбуђују, имају тенденцију да им је потребно више од визуелног подстицаја, а
дефинитивно им је неопходан психолошки елемент (потребна им је фантазија).
Мушкарцима је потребна визуелна стимулација и минимална повратна
информација да би се узбудили (нпр. порнографија).
Није чудо да се у хормонској терапији након менопаузе користи тестостерон за
јачање либида жена. Када су жене на врхунцу овулационих циклуса, оне
доживљавају оштар пораст нивоа тестостерона како би олакшале трудноћу, а
онда он опада за време менструације. Можете расправљати о томе шта учинити
да се добије женски тестостерон који је потребан да изазове сексуални одговор.
Сада је право питање, зашто би такав популарни мит био тако корисна
друштвена конвенција? Размилите о томе. Он сексуализује жене, али их не чини
отвореним дрољама. Оне могу да избегну стигму промискуитета док приказују
фантазију да су прикривено „сексуалније" него што је „дозвољено" да буду, ако
би само упознале мушкарца довољно вештог да то покрене у њима.
То је конвенција о сексуалном избору. Фантазија да су жене вукови у овчој кожи
за правог момка је у одређеној мери истинита. Студије показују да жене на
врхунцу своје плодности агресивно трагају за алфа мушкарцима ради
конвенционалних сексуалних сусрета, нарочито током пролиферативне фазе
њихових менструалних циклуса. Међутим, опет, корен ове друштвене
конвенције је у претпоставци да су „жене једнако сексуалне као и мушкарци”,
што једноставно није случај имајући у виду да условљеност сексуалног одговора
жене зависи од тога. Ниједан мушкарац који води рачуна о себи никада неће
бити охрабрен да оповргне идеју да су жене једнако заокупљене, једнако
узбуђене или једнако жељне секса као и мушкарци. Ми волимо фантазију у
којој жене тајно чезну за сексом са нама, и само је потребно да друштво
отвореније прихвати женску сексуалност. Ипак, у истом тренутку од тих ликова
ћемо чути како како су жене постале дрољасте и агресивне што показује пад
западног друштва. То је иронично, али даје момцима наду да ако би могли да
пронађу тајну формулу за ослобођење сексуалне звери у свакој жени пронашли
би незаситу ђаволицу са којом ће се парити у моногамној вези. Ако су жене
сексуално равноправне са мушкарцима, зашто нису склоне истим нагонима који
су у сукобу са моногамијом? Замислите свет у којем су жене напаљене као
мушкарци. Размислите о геј купатилу и имаћете практичан модел.
Жене, наравно, воле да охрабрују и јачају ову друштвену конвенцију јер им она
изгледа као оснаживање у односу на патријархално сексуално угњетавање (да,
биле бисмо више сексуалне када би нам то дозволили зли мушкарци), док у
исто време прећутно одобравају претварање мушкараца у беле витезове,
симпатизере тог принципа (тј. женских права и примата).
2
Разлог зашто сам започео ову тему није био да расправљам о томе да ли су
жене уопште сексуалне. Очигледно јесу. Међутим, моја намера је била да
скренем пажњу на лажну причу да жене (и њихови тобожњи мушки
подржаваоци) желе да сви верују да су „жене једнако или више сексуалне од
мушкараца". Ни једна жена то не може реално оценити, осим ако је имала 12
до 17 пута више тестостероона од њеног природног нивоа и живела у
биолошком стању мушкарца. Само на први поглед та тврдња изгледа глупа, али
као што сам рекао, жене сматрају да их јача то што мисле да су жене „једнако
сексуалне“ као мушкарци. Мушкарци који се поистовећују са женама жељно
потврђују тај мим, јер им даје наду да ће повалити неку од тих „сексуално
потиснутих`` жена.
2
Мит о доброј девојци
Добре девојке су само лоше девојке које никад нису биле ухваћене
Дозволите ми да се овде осврнем на студију случаја у којој сам био саветник
пре 6 година. Имам веома доброг пријатеља, Рика, кога сам запослио и са којим
радим. Иако смо почели као колеге, постали смо добри пријатељи, он је имао
користи од тога што сам га лично искључио из Матрикса. Био је добар ученик (у
недостатку бољег израза), али је током тог процеса доживео трансформацију.
Као и већина момака који су били животно условљени женским принципом, он
је прихватао све оно чиме сам га у почетку подучавао, али приватно, он се и
даље држао свог менталитета ПФЛ-а. То јест, све до тачке преокрета.
Нисам знао да се Рик забављао са полу-атрактивном пиар девојком са којом
смо неко време радили. Он је био упознат шта сам говорио о одбијању ДБСД и
„игрању пријатеља" са женама, па ме није информисао о тој афери. Он је
неколико пута имао дејт са њом, али осим понеког „пијаног пољупца" она га је
држала на растојању руку користећи стандардне технике одуговлачења које
жене уобичајено користе: „Нисам спремна за везу“, „не тражим дечка”, „ми смо
добри пријатељи”, итд. У сваком случају га је држала у својој мрежи и
постепено му давала шаргарепу тако да се он вртео око ње неких три – четири
месеца. Ипак, разумите да Рик никада није био тупан. Имао је он жена, али ова
слатка, „добра девојка" која је у најбољем случају била седмица је постала
његов Јединаитис. Све му је постало јасно када је једне ноћи морала да ради са
Ароном Луисом (да, из Стејнда) који је имао концерте соло акустике у нашем
казину. Да скратим причу, та пиар девојка је те вечери наишла и појебала се са
менаџером турнеје Арона Луиса, што је била класична ситуација правог алфе,
правог окружења, правих услова. Њена грешка је била у томе што је осећала
потребу да се исповеди Рику који се осетио изданим, узимајући у обзир своје
улагање у оно што је сматрао правим начином. Једне јој се ноћи десио тип са
којим се појебала у тренутку хемијске реакције, јер је: „био привлачан, била сам
пијана и једна ствар је довела до друге, ...” насупрот Риковом труду који је
трајао три, четири месеца (тј. заблуди о родном егалитаризму). Тек када ме је
обавестио и консултовао о свему што је довело до тога, схватио је да се налази
у ћорсокаку. Она му се увелико извињавала и пружала (још једном) маслинову
гранчицу ДБСД одбијања. Питао ме је шта треба да каже, и тек је преузео
иницијативу када јој је рекао: „Не, не можемо само да будемо пријатељи". Он је
учинио оно што сам му рекао и отишао од жене по први пут у свом животу. Тек
тада је наступио пакао за њу. Никада пре није доживела такав одговор, јер су
све карте прешле у Рикове руке. Од тада би стално упадала у барове или на
догађаје где је он био како би „још једном поразговарали", и променила однос
према њему за 180 степени у покушају да „буде његов пријатељ."
Сада сам изузетно поносан на Рика, који је, за разлику од већине момака који
не проналазе снагу да оду, он одржао реч и без обзира што га је јурила, одбио
да буде њен ДБСД. Он је заправо усвојио вредну алатку коју још увек користи, а
то је моћ преузимања. Поред тога, он је схватио принцип разумевања жене, да
не верује у то шта она каже, већ шта ради (Медијум је порука). Он је разумео
2
важност читања понашања. Наравно, након отприлике шест до осам месеци она
је престала да га прогони „да буду пријатељи". они су разговарали после, али се
оквир њиховог дискурса променио. Она га сада поштује како никада не би да се
још једном предао ДБСД.
Добре девојке
Ова девојка је у свакој прилици волела је да покаже своју „исправност“ и увек
би говорила да „жели човека са добрим срцем” када су је питали шта тражи код
мушкарца. Волела је да излази што је и потребно једној пиар особи, али се у
сваком тренутку представљала као неко ко је свестан како људи перципирају
њу и њену репутацију. Ово је класичан случај заснивања процена на понашању,
а не на речима. Биологија, која надјачава уверење о сексуалности, колико год
ми мислили да можемо да је обуздамо, неће моћи остати неизражена. Монаси
у целибату, моралистички конзервативни државници и морално чиста као снег
девојка због које имате Јединаитис и желите да будете само са њом, наћи ће
начин да уради шта жели. На фејсбуку се може видети да сада живи у Монтани
са бета мужем, који вероватно нема појма да је била способна за сирову, дивљу
хипергамију. Једна од замки жене коју мушкарац доживљава као „добру
девојку" је да ће он по правилу имати тенденцију да је ставља на престо. Бели
витезови су Богом дати за то, али чак и очврсли уметници завођења су склони
да желе да виде више у личности „добре девојке``. Слатка осмица „добра
девојка" је рецепт за Јединаитис јер изгледа да је изнад завођења. „Ја само
желим момка са добрим срцем" звучи бајковито, а само са правом количином
наивности, она се појављује као девојка која заиста верује да се Дизнијеве
жеље заиста остварују. Момцима који познају Игру она је драгуљ у грубом
оклопу девојке која представља нову парадигму везивања. Она је архетип
невине девојке која треба да буде спашена од света пре него што се њена душа
поквари, а она претвори у све остале жене са којима неће хтети да се забављају.
Обоје су једнако шокирани када се спонтано појебе са алфа менаџером турнеје.
Ако још нисте прочитали, препоручујем вам Уметност завођења од Роберта
Грина. У овом важном делу он профилише архетипове заводника, а међу њима
налази да је наша „добра девојка“ заиста природно, невино дете које маскира
мотив завођења. Можда сте склони да мислите о доброј девојци као о
претерано чедној, али то је честа грешка. Добра девојка треба да буде довољно
заводљиво слатка да учини да њена хипергамија ради за њу. Било која
маргинална чедност је ту ради заустављања удварача довољно дуго да јој се
омогући времена да боље процени своје опције, или као у случају наше пиар
девојке, пружи опција да има искуство са алфом.
Игра „Добра девојка" је изграђена око мита „Квалитетна жена" којег мушкарци
гаје. Они
желе да верују да она постоји у мору бљутавих, самозадовољних курвица које
желе да се уновче пре него што ударе у зид. Она није чедна Мадона и није
курва из Вавилона, већ слатка добра девојка негде између ове две. Она је само
осмица, а не полубогиња деветка плус, тако да ју је могуће достићи. Све ово код
типа води веома идеализованом, веома цементираном облику Јединаитиса све
2
до тренутка док се исти не распрши у његовој патњи. Баш као што сви
мушкарци имају неку врсту игре, жене имају своју игру. Пошто живимо у
стварности коју одређују жене, женска игра се не сматра подмуклом, она нам
једноставно говори да су жене такве, или да поседују женску мистичност. Оно
што чини добру девојку у поређењу са „другим девојкама“ још увек је
засновано на женској друштвеној нормализацији.
Мудри практичар Игре зна шта најбоље функционише, али мора бити свестан
Игре која се користи против њега. Један од најважнијих аспеката принципа
забавног мајсторства је заправо поседовање мајсторства како би забавили. То
можда звучи загонетно, али значи да имати искуство познавања шта се може
очекивати од женске игре, савладати ту Игру и бити у стању супротставити се уз
забаван смех. На пример, оперативни циљ Игре девојке је да максимизује
хипергамију. То је темељ Игре. Знајући то, можете спремити забаван одговор на
било коју методу завођења коју жене користе на вама. Добра девојка још увек
тражи алфу, и зауставиће се да га појебе ако јој се укаже прилика. Када се
будете бавили добром девојком или методом њене сестре, увек имајте ову
слику на уму.
2
Мит о биолошком сату
Популарна култура подучава жене, и самим тим, непросветљене мушкарце, да

постоји урођен биолошки сат у свакој жени који полако откуцава на магични
период када је њен мајчински инстинкт коначно предиспониран да жели дете.
Можда, што не изненађује, се ово савршено поклапа са Митом о женском
сексуалном врхунцу који баш наилази у погодном тренутку после или
непосредно пре него што већина жена удари у зид (око тридесете године).
Сами концепт биолошког сата звучи веома уверљиво на први поглед. Он је
„биолошки”, и када је реч о женским друштвеним конвенцијама, ништа није
убедљивије за жене од њихових тела, то јест њих самих. У свету биолошких
разлога девојке увек сумњају у разлоге лошег понашања мушкараца, али што се
тиче жена, биологија је „Мајка Природа", и не расправља се са том кучком.
Нажалост, као судбина, егзактна наука о биологији често тежи да се убаци у
женске друштвене конвенције. Само видите многе жене које потцењују
откуцавање сата плодности. У 2011. Је НПР (државна радио станица у САД)
емитовао чланак истог наслова. Изгледа да се хладна, чврста наука и стварни
женски оквир плодности не подударају баш са чланцима у којима се исказује
вера у оно чему их женско првенство учи. Ново истраживање открива велику
разлику када је у питању плодност. Године у којима жене мисле да могу да
зачну бебу се веома разликују од онога за шта су њихова тела заправо способна.
Ово представља све већи проблем, јер све више жена дуже чека да добије децу.
Која је шанса да тридесетогодишњакиња затрудни у једном покушају? Многи су
мислили до 80 одсто, док је у стварности мање од 30 одсто. За
четрдесетогодишњакињу, многи су претпоставили да је стопа успеха 40 одсто,
док је заправо мање од 10 одсто. А када наставите да покушавате?
Истраживање је показало да многе жене мисле да могу да затрудне брже него
што се то у стварности деси. Оно такође показује да многе жене потцењују
успешност третмана плодности.
Не само да је мит о биолошком сату нетачан у смислу када жена треба да
затрудни, он је опасно обмањујући што се самих изгледа да се затрудни тиче.
„Прво што жене кажу је, зашто ми то нико није рекао?", каже Барбара Колура,
која је ко-аутор анкете и председник Ризолва, Националног удружења за
неплодност. Она се жали да се ни једна федерална агенција не бави овим
питањем, а ни жене ни њихови гинеколози то не помињу. Мада, Колура
признаје да је тешко изрећи поруку о плодности која нестаје. „Будимо искрени,
жене не желе да чују да немају све", каже она. „Можемо имати одличан посао,
можемо имати мастер, не морамо да бринемо о порођајима зато што је то
нешто што ће доћи. А када се то не деси, жене су заиста љуте``.
Не тврдим да жене заправо немају матерински инстинкт, већ да је њихово
разумевање када се исти манифестује намерно искривљено кроз фемцентрични
културни утицај. Ако су жене „љуте” када открију да не могу или да тешко могу
да зачну у периоду после Зида услед биолошких услова, њихов бес је погрешно
усмерен. Уместо да сиђу са свог педестала психологије јаке жене, у који су
уложиле у свој его, оне ће кривити мушкарце зато што нису прикладни очеви,
или зато што им недостаје воља да „играју по правилима“ женског императива
2
или зато што троше своје време на порнографију и видео игре. „Осећам се као
да је то нешто на шта жене немају контролу", каже режисерка Моника Минго,
која је писала блог о свом десетогодишњем напору да затрудни. Она каже да је
право питање друштво у целини, које одлаже старосну доб када се од људи
очекује да се смире и добију децу. Минго је срела свог мужа кад је имала 32
године. „Кажете да ваше плодне године брзо опадају у средњим двадесетим „,
каже она. „Па, ако не излазим, а хоћу да имам породицу, чему ми служи та
информација?" У суштини јасан избор је ствар која вас може натерати да
кренете правим путем у свом будућем животу, уместо да окривљујете
такозване „Кидалт” (дечаке у телима одраслих) мушкарце када схватите да
желите децу. Претпостављам да се превише тражи од вас када сте у најбољим
годинама за журке на факултету за филм. Жао ми је Моника, време је истекло, а
ви сте имали контролу над њим у својим годинама пред Зидом. Сви унезверени
духови феминизма весело кокодачу око котла кипућих добрих намера у паклу.
Оно што овде видимо је сукоб хипергамије и женског првенства који се разбија
о неумољиву стварност биологије. Женски императив треба да створи нову
друштвену конвенцију да би помирио неусклађену стварност са својом
доктрином. Ово је раније урађено са одговарајућим поновним откривањем
сексуалне флуидности. Окривити мушкарце за то што не испуњавају принципе
идеологије „имати све“ и створити одговарајућу нову друштвену конвенцију
која срамоти мушкарце у решавању проблема који сте сами изазвали.
Ако заиста постоји биолошки сат, он је најгласније откуцавао када је жена
имала 22 до 24 године, а не када јој је најпотребније мушко обезбеђење, и када
њена сексуална тржишна вредност опадне средином тридесетих.
2
Мит о изгледу мушкарца
Ваша непробојна игра и шармантна личност неће вам помоћи да изгледате

боље када ваша кошуља спадне."
Изглед.
Имовина.
Игра.
Имате двоје. Три је најбоље, али ако имате само једно, игра је најбитнија.
Схватам да са овим улазим на опасну територију, али сматрам да је изглед
саставни део привлачности, извињавам се, то је чињеница живота, али ја
никада нисам рекао да изглед поништава Игру. У ствари ја се залажем да је
учење Игре једнако неопходно као и одржавање добре физичке кондиције.
Проблем је са људима који само могу мислити у апсолутним категоријама. Код
њих је увек или-или. Прича да је Игра јача од физичког изгледа или да је
физички изглед јачи од Игре је срање. Обоје су важни и допуњавају једно друго.
Има много типова који изгледају просечно, а који успевају код жена
захваљујући Игри упркос њиховом изгледу, а постоје и згодни момци који
добро стоје код жена иако нису никада сазнали шта је игра. Али зар ти не би
радије био тип који има обоје? Тип који може да привлачи жене без
надокнађивања личних недостатака?
Узмимо у обзир да је више од 66% људи у западном друштву гојазно (33% је
морбидно гојазно). Дакле, две трећине ликова који траже друштво како би
променили своје животе, изглед и сексуалне изгледе се од самог почетка боре
са гојазношћу. Сада, такође размислите о увреженом уверењу међу момцима
који тврде да је изглед мање важан од личности, Игре, итд. да би били
привлачни женама. Ово није случајност. Овим типовима је потребно више
напора да промене своја тела него да промене мишљење.
„Изглед женама није толико важан."
Прво што ће вам већина мушкараца који су били ван форме рећи када се врате
у исту да је то унапређење значајно повећало пажњу коју добијају од жена. Ово
је можда најједноставнији експеримент који раскринкава ову тврдњу.
Постоји популарна заблуда коју мушкарци усвајају мислећи да „изглед није
важан женама" и да оне праштају неколико килограма вишка ако је момак
духовит, забаван и/или отелотворује неку комбинацију бесмислених описа на
њиховим профилима за онлајн упознавање. Ово је мушка верзија прихватања
тела коју жене промовишу већ педесет година кроз друштвену конвенцију. Не
брините ако нисте фит: новац, хумор и самопоуздање ће учинити да се свака
жена заинтересује за вас. Ако би то била истина Луи Андерсони и Денији
Девитои овог света би били међу најтраженијим фрајерима. Не сумњам да
веома богати мушкарци који нису у форми релативно лако привлаче жене, али
они не да могу потакну жену да искрено пожели да га појебе. То је само
комерцијална верзија преговарања. Иако ово може изгледати као друштвена
2
конвенција специфична за мушкарце, погодите опет, то је заправо веома
прорачуната женска конвенција. У смислу стратегија женског размножавања и
распореда парења, много је повољније за жену да има краткорочне стратегије
размножавања са алфа мушкарцима током врхунца њене сексуалне виталности
када зна да постоји друштвена структура спремна да прихвати њену дугорочну
стратегију парења (тј. обезбеђења) са мушкарцима у будућности. Другим
речима, охрабрите мушкарце да мисле да „изглед није толико важан женама“,
тако да ће они бити прихватљивији будући провајдери, док се оне краткорочно
паре са мушкарцима који сами по себи представљају њихов физички идеал.
Управо је то разлог зашто „кидалт/буди мушкарац" феномен који данас мучи
жене угрожава ову дугорочну стратегију.
Приоритети
У складу са женским сексуалним стратегијама, женама је битан изглед у складу
са фазом живота у којој се налазе. Приоритете и значај особина које ће жене
узети у обзир као предуслове за прихватање интимности налажу животни
услови.
14 - 24 године: Изглед је све. Да, неки романтизам би могао помоћи да се
доврши фантазија, а Игра је дефинитивно фактор, али приоритет за узбуђење је
пре свега Дарвин. Жене ће радо превидети недостатке карактера или
недостатак средстава у корист јебања физичке алфе када она прилази свом
сексуалном врхунцу. Изузетна студија која говори о овоме је она доктора
Мартија Хаселтона: Зашто је мишићавост секси која је дата као линк на сајту
Рационални мушкарац.
25-30 година: Изглед је још увек од примарне важности, али други фактори
почињу да се такмиче у значају како она постаје све више свесна ударања у
предстојећи Зид. Док је још увек довољно привлачна да привуче пажњу, њени
хипергамични приоритети више циљају потенцијал за обезбеђење током
животног века и потенцијал за родитељско улагање које мушкарац представља.
Како се приближава тридесетој, зна да мора добро одиграти своје карте ако
жели да изађе из игре са кешом док још може да се такмичи са другим женама.
Амбиција, карактер, средства, хумор, личност, итд. почињу да бивају важнији у
светлу потенцијалне обавезе у току живота.
30-35 година: Већина жена у овој демографској популацији је у различитим
степенима порицања (потпомогнуте друштвеним конвенцијама), али на неком
нивоу свести схватају да им је рок трајања истекао, а обезбеђење посвећености
мушкарца представља тежу борбу сваким даном. Изглед тада губи предност у
корист имовине и статуса. Игра и личност постају израженије, али примарни
фокус је ухватити опције које је имала (или требало да има) када је имала 28
година. Сада је циљ обезбедити доказану робу, то јест разумно успешног
мушкарца високог статуса. Не мушкарца са „потенцијалом” за успех. Док је
физичко још увек важно, она је више вољна да занемари физичке стандарде
које је имала у двадесетчетвртој, ако мушкарац приноси много за сто.
35-45 година: Њен рок трајања је давно истекао, ударила је у зид, и љубазно
или не, прихватила да је коришћена роба. Сваки појам о списку предуслова или
приоритета сада је само драгоцено сећање. Она може играти на кугар карту
2
како би заштитила свој его. Ово може изгледати као да се вратила њеном
примарном фокусу на изглед када игра кугара, али опет, на неком нивоу свести
она разуме да јој млађи мушкарци чине услугу тако што је јебу и ни на који
начин не очекује више од забаве. Нада постоји, да ће неким чудом, ПФЛ са
барем нешто значајне имовине да се разведе. Статус је леп, изглед је шлаг на
торти ако га још има, али обезбеђење има приоритет чак изнад Игре или
социјалне интелигенције.
Направити промену
Промена себе тражи напор. Највећа препрека у промени је најпре
препознавање и прихватање да треба да се промените. Ово је место где
ПФЛ-ови и бета мужјаци једу говна, јер су већи део живота слушали да само
„буду оно што јесу" и све ће ићи према плану судбине. Онда када се из било ког
разлога искључе из Матрикса схвате да им је продата лаж и да им је неопходна
лична промена. Треба да промене свој животни стил, промене своје ставове,
промене своје погледе, промене мишљење о себи, и на крају, да промене свој
физички изглед.
Али промена захтева труд, а људи су лењи. Они желе брзу поправку, чаробну
пилулу која их чини срећним, успешним и сексуално неодољивим. Тако да они
хрле ка ликовима који продају најбољи програм који све то обећава уз
минимум труда. Учење Игре захтева практичан напор, али далеко мање
физичког напора него побољшање тела. Ово је посебно застрашујуће за типове
који нису навикли да тренирају у теретани. Потребно је време, енергија и
посвећеност, све сразмерно томе колико је лик ван форме. Постоје бројне веб
странице на којима се траже дебељуце које пружању услуге мушкарцима који
имају овај „фетиш" али не постоји ни један сајт где жене траже дебеле типове.
Зашто? Постоји проценат просечних мушкараца у друштву који који траже
гојазне жене, а стандарди изгледа идеалне мушкости остају константни за жене
јер оне немају фетиш према гојазним мушкарцима. Тражња мушкараца који
желе дебеле жене, је довела до тога да се развијају бизниси како би је
задовољили, али слична тражња од стране способних жена (или оних које нису
толико успешне) не постоји за дебелим мушкарцима.
Зашто мислите да је ово случај? Никад у историји није постојао „рубеновски”
период за мушкарце, где су мушкарци прекомерне тежине били сматрани
женским идеалом. Мишићна спортска грађа је увек био мушки стандард.
Мушкарци дефинишу шта је женствено и секси за жене, али је обратно тачно да
жене одређују оно што је мушко и секси за мушкарце. Разлог зашто жене
проналазе одређене аспекте физиологије мушкараца сексуално узбудљивим је
због тога што су мушкарци који су то отелотворивали у прошлости били
награђивани сексом довољно често да су те особине постале психолошким
потпрограмима у мозгу жена.
Да, Игра је од виталног значаја, као и корени, динамична лична промена.
Мислим да не морам да објашњавам колико је ово важно. Међутим, изглед се
броји, изглед је важан.
Оно што ми се чини запањујуће ироничним је да је изглед тела једна од ретких
области промене коју мушкарац директно контролише. Изузимајући физичке
2
недостатке, немате изговор да не будете у бољој форми. Зашто не желиш да
будеш комплетан пакет? Престани да будеш тако проклето лењ и прихвати да
треба да уложиш мало труда и зноја да би био привлачнији и узбудљивији
женама. Игра и позитивно-мужевни начин размишљања су витални елементи
ваше привлачности и доброг стања, али они неће учинити да изгледате боље
када скинете кошуљу.
* Напомена: Треба да нагласим да ће, колико год жене, тврдиле да је величина
пениса небитна за њихово сексуално задовољење, често прва увреда коју ће
рећи мушкарцу да би га посрамила „Кладим се да имаш мали курац!" Повежи
тачке.
2
Мит о женској СТВ
Маносфера је преплављена чланцима који описују сексуално тржиште

(укључујући и моје чланке) и утицај који женске краткорочне и дугорочне
сексуалне стратегије имају на исто, још од кад сам ја почео да пишем о
родним питањима (преко десет година). Ове анализе се крећу од биолошких
последица до подмуклих, животних казни које социјализовано женско
првенство (феминизам) спроводи над пристојним припадницима оба пола.
Најновије манифестације овога биле су друштвени покушаји „Посрамљивања"
мушкарца у другој генерацији популаризација у мејнстрим медијима. Да,
помињем ову тему више пута, али је неопходно понављати како феминизам,
егалитаризам и женски императив кују заверу како би променили сексуалну
тржишну вредност жене.
СТВ
Пратећи СТВ припремио сам основни преглед о томе како сексуално тржиште
(СТ) изгледа. Другим речима, упоредио сам сексуалне тржишне вредности два
пола. Иако сам почео са дозом сарказма, искрено сам покушао да визуелно
2
прикажем како би изгледао животни пут особе из перспективе свевидећег
„Божјег ока”, то јест, када ће њихова СТВ бити на врхунцу, када расте и када
опада. Као и све остало што сам објавио, и овде сам покушао да дођем до
кључних аспеката СТ-а и тога како се догађаји у нашем животу поклапају са тим
вредновањем. Ево поновног прегледа. Ово је покушај дефинисања савременог,
реалног погледа на то како се тржишна вредност секса мења за сваки пол.
Мислим да се ово компаративно рефлектује, иако донекле грубо, али ја сам
приступио овом графикону из мушке перспективе јер је сама његова намера
била да образује мушкарце о њиховој потенцијалној СТВ касније у животу, и да
у складу с тим планирају свој живот.
Оно што нисам објаснио је утицај феминизације на колективно разумевање
сопствене СТВ жена (и самим тим мушкараца). Имајући у виду мноштво чланака
у маносфери посвећених искривљеној и преварној интерпретацији женске
сексуалне тржишне вредности, против овога се оне боре до смрти. Требало ми
је да мало протресем главу како би се родила нова мисао.
Жене као мушкарци
Као на знак, црвени тим фрустрирано коментарише:
„Зашто би новац тим женама био важан дугорочно када изгледа као да је
већина њих фокусирана на своје каријере, док су брак и децу оставили за
касније у животу? Чини се да је свет забављања загађен каријерним
тридесетогодишњакињама које су биле на сексуалном рингишпилу 10-15
година, а сада су спремне да се „смире" и избаце двоје, троје деце до своје 40.
године. Чини се да су те жене заборавиле да су ризици који се тичу тога да
имају децу тако касно у животу виши."
Нашао сам овај коментар, јер сумира моје мисли о Миту о биолошком сату:
Жене желе да буду мушкарци. То је наслеђе које је генерацијама мушкараца и
жена донео један од пропалих феминистичких друштвених подстицаја који су
дошли након што се Глорија Стајнем удала, исушила и прхнула. Жене морају
бити мушкарци сутрашњице. Претпостављам да је требало да видим ову поруку
пре, а искрено мислим да се већи део феминистичког размишљања врти око
преокретања улога, међутим ово је и више од преокрета. Жене желе да буду
мушкарци. Ако мушкарац може да сачека док не сазри, његова достигнућа се
остварују, а његова СТВ је на врхунцу између 38. и 40., егалитаризам каже:
„Зашто не би и ти тако мушкарче девојко?" Било да је реч о доминацији против
потчињености у сексуално флуидним везама, или је смисао поштовање у
друштву, жене желе да буду мушкарци. То је оно што је 60 и више година
феминизације научило жене да је драгоцено, а мушкарце да се прилагоде. У
ствари, мушкарци су „мање мушкарци“ зато што не нуде женама „руку
подршке" ка мушкости. Феминизација је у том погледу крајњи облик зависти
према пенису: Култивисање генерације за генерацијом оба пола како би били
спремни да маскулинују жене на истакнуто место. Ово је суштина женског
императива и женског првенства. Хипергамија и урођена психологија жене
природно су у сукобу са тим покушајем социјализације. Тако имамо жене које
очекују егалитаризам са мушкарцима док истовремено осећају право на
традиционални однос према женствености. То значи „имати све”. У
2
интересу женског првенства је да то користе ако је могуће.
Дакле, не би требало да буде шокантно да у жељи да буде као мушкарац,
популаризована паралела мора бити социјализована у колективно разумевање
жена о очекиваној СТВ. У дословном смислу, ако мушкарци могу да уживају у
напреднијој и зрелијој СТВ, доктрина егалитаризма каже да би, „нова“ жена
такође требало да буде у стању да копира ту мушку СТВ.
Феминизована СТВ
Комбинованим покушајима феминизма, женског првенства и његових
императива жене су социјализоване и култивисане да верују да њихова СТВ
обухвата и да је синхронизована са мушком. Будући да су жене у суштини
мушкарци, егалитаризам (религија феминизма) уверава жене да је њихова СТВ
требало да буде барем идентична мушкој. Могао сам једноставно да пресликам
криву СТВ мушкараца са мог претходног графикона СТВ како бих илуструвао
феминизмом редефинисану СТВ, али то не би било тачно. То не би објаснило
очигледне бенефиције које жене очекују да уживају у својим годинама
сексуалног врхунца (22-24) уз маскулинизовану СТВ у коју је феминизација
убедила модерну жену. Овде сам имао за сходно да објасним мит о сексуалном
врхунцу. Као што црвени тим каже, а и ја говорим у мом тексту Мит о
биолошком сату, ова феминизмом дефинисана заблуда је наизглед блиска
женској процени вредности после Зида. Пошто мушкарци врхунац СТВ углавном
досежу око 38. године, женама је потребна друштвена конвенција која би
учинила да се њихов сексуални врхунац поклапа са мушким. Тако имамо
безбројне чланке у којима се надувава сексуална вештина старијих жена изнад
двадесетдвогодишњакиња које мушкарци очигледно више желе за сексуалне
партнере. Равноправност намеће заблуду да, ако су мушкарци најпожељнији у
каснијим фазама живота, онда то мора бити случај и са женама (wo-МЕN).
Пукотине у Зиду
Без обзира на све покушаје да убеди жене у феминизовано редефинисање СТВ,
постоје очигледне пукотине које почињу да се показују у друштвеним
конструктима осмишљеним да осигурају трајно женско првенство. Од
последњег таласа јаког феминизма који је носила је бејби бум генерација, жене
из генерације у генерацију тек сада почињу да схватају озбиљност лажи.
Институција родног првенства (маскирана као „егалитаризам") је у великој
мери и веома очигледно, у сукобу са стварном проценом сексуалне вредности
жена и њеном прогресијом. Иако је покушао, женски императив никада није
имао ефективан бројач биолошке мотивације која покреће СТВ: Како жене
старе, женско првенство постаје жртва своје властите хипергамије. Стога
императив мора стално да редефинише своју мисију, креира нове друштвене
конвенције и ослања се на окривљавање мушкараца који се потчињавају услед
својих недостатака. Жене сада схватају да њихова права СТВ није оно у шта их је
од недавно уверавала феминизација – појавила се пукотина у Зиду. То је још
један начин како посрамити мушкарце због њихове неспремности да учествују у
сексуалном тржишту који је дефинисао женски императив који од њих очекује
да учествују.
„Будите мушкарци, ви инфантилни дечаци!” је друга пукотина која се појављује
2
у Зиду. Многи феминистички писци могу направити добру каријеру и достигну
славу на својој неспособности да прихвате сукоб између своје стварне СТВ и
модела СТВ који је женски императив утиснуо у њен его као оптужницу у којем
обиму је искривљени феминизовани модел СТВ био прихваћен од стране жена
и наше културе.
2
О љубави и рату
Опште гледано ни један пол не воли да им неко други дефинише љубав.

Концепт љубави је субјективан, а није изненађујуће да ћете својом
дефиницијом љубави увредити разна људска тумачења и сензибилитете који
покушавају да задрже своју идеју љубави. То је један од разлога зашто је љубав
тако велика људска идеја, али њена двосмисленост је примарни узрок великог
дела људске трагедије и патње. Видимо љубав у религијским контекстима,
личним интерпретацијама, филозофским есејима, биолошкој динамици и
читавом низу других поља, тако да је веома лако разумети колико је она
универзално замршена, манипулативна, а опет колико може бити обавезујућа и
неговатељска, у зависности од тога колико се добро или лоше наши концепти
љубави слажу са другима. У оцртавању (не дефинисању) мушке перспективе
љубави у односу на женску неопходно је разумети како се мушко разумевање
љубави мења како мушкарац сазрева. Многи коментатори на Рационалном
мушкарцу су желели да пронађу основни корен тог концепта у свом односу са
мајкама. Иако је то фројдовски, не бих рекао да је лош почетак. Мушкарци
заправо уче о својим првим утисцима интимне, физичке и неговатељске
љубави од мајки, што онда чини основу љубави коју очекују од њихових
потенцијалних жена (или љубавница). Чак и када деца не могу да размишљају у
апстрактним појмовима, постоји урођено, основно разумевање услова који се
морају испунити да би се одржала мајчинска љубав. Јохами је објавио одличну
илустрацију овога допуњену експериментом.
Јохами је то објаснио на следећи начин:
То коло у мозгу се утисне пре него што научимо да говоримо, пре него што
успемо да формирамо апстрактно и концепте. То је у основи емоционално,
односно бихеjвиорално коло.
Постоји много начина на које се коло може утиснути „погрешно". Један од
њих је укључивање маме (или тате) као примаоца, што чини децу
дариваоцима. Други је да дете поседује оквир. Следећи је да дететова мама
(или тата) реагују само када оно има нападе. Затим, када се натера дете да
има нападе, а онда ућутка или казни због тога. Кратко, дете разуме игру и
почиње да је игра. На ту основу затим градите остало.
Ваша искуства између 12. и 21. године су наравно, помогла у вашем
формирању, јер сада имате 35 година, а све то представља збирну игру. Али
искрено, оно што вам се дешавало између 12. и 21. је иста механика која се
већ догађала, само уз више утицаја спољног света, сексуалног нагона, и
додатних притисака. Покушавам да лоцирам извор бола, и да ли је то:
компас или геометријски део који жели да пронађе равнотежу, бол жели
поново да пронађе „добро" (између доброг, лошег и ружног), али зна само да
достигне то „добро" жестоко балансирајући између лошег и ружног и
епизода беса. Ако то не функционише следи раздвајање, самоповређивање
(сечење нежељених делова, ваше прошлости, идентитета, емоција, људи,
веза, блокирања ствари, итд.). То је стално тежња за неухватљивим
2
„добрим" делом динамике.
Јохами наставља:
[Али] нисте били самоуверени или свесни својих потреба и жеља, јер сте још
увек преговарали о томе како да се осећате „добро" и сигурно, тако да нисте
развили Игру нити сте видели девојке и везе онаквим какве су заиста биле,
али сте управо ово додали у претходно нерешену мешавину, као потрагу за
„добрим" (основном, мајчинском, очинском љубави у којој сте беспомоћни и
присно вољени, збринути и безбедни) од девојака, и помешали беспомоћност
и сексуални агресивни нагон са дуготрајном чежњом за љубављу и осећањем
очаја да се никада нећете осећати безбедно, итд.
Од тренутка када смо рођени, схватамо да је љубав условна, али желимо да она
буде безусловна. Наше идеализовано стање је безусловна љубав. Бити
мушкарац значи остваривати, надмашивати, бити онај коме се осећања
слободно дају у знак поштовања и обожавања. На основном нивоу, ова стална
тежња ка идеализованом стању љубави нам помаже да постанемо више од
онога одакле смо почели, али она долази по цену погрешног уверења да је
жена способна, а уз то и вољна, да нас воли како ми мислимо да је могуће.
Место за одмор
У свом коментару Перегрин Џон је то лепо сажео:
Желимо да се опустимо. Желимо да будемо отворени и искрени. Желимо да
имамо сигурно уточиште у ком нема места за борбу, где добијамо снагу и
одмарамо се, уместо да се стално трудимо. Желимо да не будемо стално на
опрезу и да имамо прилику да једноставно будемо са неким ко може да
разуме наше основно људско осећање, а да нам не замера. Да престанемо да
се боримо, да престанемо да играмо игру. Само на кратко. Ми то заиста
много желимо. Али ако то урадимо, ускоро више нећемо бити способни.
Ово је спознаја које мушкарци нису свесни све док не буду у „љубавној вези`` са
женом. За мушкарце ово јесте (треба да буде) катализатор сазревања који је
изнад оне жеље за идеализованом безусловном љубављу. У том тренутку они
долазе до пуног круга и схватају да концептуална љубав, коју су имали са
њиховом мајком, а којој су се надали да би могли да је поврате, не постоји са
женом у коју је „заљубљен", и коначно схватају, да никада није ни постојала
између њих и њихових мајки, од детињства до одраслог доба.
Нема одмора, нема предаха или одлагања постизања, али толико је јака жеља
за том безусловном љубавном потврдом да су мушкарци сматрали да је
паметно да је унесу у „традиционалне“ брачне завете: „У добру и злу, у
богатству и сиромаштву, у болести и здрављу, волети, неговати и поштовати се,
све док нас смрт не растави``, другим речима, залог безусловне љубави упркос
свим околностима. Ти завети су директна молба за осигурање против женске
хипергамије која би иначе била неспутана да није сачињена у контексту
постојања пред Богом и човеком.
У претходним есејима сам поменуо шездесетпетогодишњег мушкарца кога сам
саветовао, кога је жена емоционално уцењивала преко 20 година. Једном се
2
већ био женио и развео од своје прве жене након 12 година због
„неиспуњавања њених очекивања” у вези са финансијским обезбеђењем.
Никада није повезао да жене у које је био „заљубљен" имају различите
концепте онога што је љубав. Напротив, он је развио свој концепт љубави на
начин да га је помирио са концептом жене коју је „волео". Отуда је његова
идеја о љубави била заснована на бескрајном квалификовању за ту љубав. У
првој години другог брака изгубио је посао, и био је незапослен око пет месеци,
што је учинило да његова жена буде једини извор прихода за њих. На крају
четвртог месеца незапослености, након повратка са интервјуа, дошао је кући и
видео да је брава на вратима куће промењена. Испред врата су биле две торбе
пуне његових ствари. На њима је била белешка коју је написала његова друга
супруга и која је гласила: „Не враћај се док не нађеш посао." Сећам се да ми је
он поносно испричао ову причу у то време, и рекао, да иако је тада био веома
љут, био је и „захвалан" што га је ударила у дупе да буде „бољи мушкарац". Од
тог тренутка његов концепт љубави се потпуно изменио у поређењу са готово
идентичним искуством са првом женом у модел који је у потпуности зависио од
његове способности да заслужи љубав своје жене. Нестала су идеализовања
безусловне љубави ради љубави, и била замењена тактичким,
опортунистичким концептом женске љубави његове нове жене. И био је
захвалан на томе. После 20 година, са 65 година (сада 69) и због лошег здравља,
схватио је да његови неограничени напори да обезбеди њену „љубав" никада
нису били цењени, већ је то било просто очекивање. Тада се суочио са
окрутном стварношћу да је губио своје здравље, а тиме средства која су
одржавала то непрестано квалификовање за њену љубав и наклоност.
Помирење
Добио сам пуно имејлова и писама у вези са мојом немилосрдношћу,
претпостављам у есеју Ратне невесте. Момцима је тешко да прихвате
аморалност урођене способности жена да се повежу са њиховим
заробљивачима као психо-социјално адаптивне особине преживљавања коју су
оне развиле у женску наглашену способност кроз коју могу да пређу преко
бивших љубавника много брже него што су мушкарци на то способни. Жене не
воле да ово детаљно описујем из очигледних разлога, али мислим да се
мушкарцима не свиђа појам њихове лаке „једнократности" због исте
недоследности у родним концептима љубави. Чак и као мученици, чак и у
смрти, тај безусловни мушки концепт љубави је прекорен женским, по
потреби, флуидним и утилитаристичким концептом љубави. Суочавање са овим
је један од најтежих аспеката узимања црвене пилуле. Схватам да ово изгледа
превише нихилистички, али у томе је ствар. Сви позитивни, корисни аспекти
прихватања стварности црвене пилуле долазе по цену напуштања идеала плаве
пилуле која нас је условљавала тако дуго. Остављајући иза себе склоност да се
присећамо пријатних ствари више него непријатних, очекивани сан плаве
пилуле изгледа као да убија старог пријатеља, али одучити се од старе
парадигме вам омогућава да имате користи од постојања црвене пилуле. Не
негирам искреност женске способности да воли. Оно о чему овде говорим је то
да женски концепт љубави није оно на шта су мушкарци наведени да мисле да
јесте.
2
ЖЕНСКИ ИМПЕРАТИВ
Женска стварност
Верујем да је једна од основних претпоставки коју сам прихватио у својим

есејима она коју чак и неки „просветљенији“ мушкарци „заједнице“ не схватају
у потпуности. То је претпоставка о женској стварности. Понекад то називам
женским императивом, а понекад га колоквијално прикажем као „Матрикс”
ради лакшег разумевања, али увек претпостављам да моји читаоци (чак и они
који читају моје коментаре на другим блоговима или форумима) поседују
основно разумевање овога. Мислим да мало грешим у овоме.
Све што човек доживљава, свако друштвено условљавање од најранијег доба,
свака прихваћена друштвена норма и свако очекивање да се квалификује као
зрео одрасли мушкарац у савременом друштву осмишљено је да служи
женском императиву. Моралисти се ваљају у њему, апсолутисти и поражени
бели витезови егзистенцијално зависе од њега, па чак и већи део релативиста
се (често несвесно) храни њиме и служи женском циљу. Заправо, толико је ова
стварност свеобухватна да ми дефинишемо нашу мушкост у смислу колико
добро можемо да прихватимо тај женски утицај.
Наши медији је прослављају и не помишљају на противљење. Врло је мало
неслагања, јер говорити о томе је у супротности са дефинисаном стварношћу
женског циља. Осећаш се усамљено јер не можеш да разумеш његов утицај, а
условљавање којем си подвргнут дефинише објективно решење за излечење
тог осећања. Доносиш одлуке о својој будућности, образовању, каријери, своја
верска уверења, чак и то где ћеш да живиш, како би се боље прилагодио
садашњем женском утицају или се припремио за његово прихватање у
будућности. Венчаш се, из страха да нећеш бити прихваћен, или из друштвене
срамоте зато што још ниси прихватио своју улогу у служби императива. Твоја
деца су понуђена у његову част, док га заузврат несвесно овековечујеш у њима.
Плаћаш данак у алиментацији, у поступку развода брака, у очекиваним жртвама
које ваша каријера захтева како би задржао контролу сопственог живота и
утицаја у друштву у целини.
Мушкарци постоје да би олакшали женску стварност
Можемо га оправдати морализмом, можемо му приписати појмове части и
стабилности, можемо чак и уверити себе да је женски императив наш властити
императив, али без обзира, мушкарци му још увек служе.
Сексуалне стратегије
Да би један пол остварио свој сексуални императив, други мора жртвовати свој.
Ово је корен извора моћи који женски императив користи да успостави своју
стварност као норматив. Из овога потичу правила излазака и парења,
оперативне друштвене конвенције које се користе у циљу одржавања
когнитивне доминације, закони и законитости које вежу друштво у корист
2
женског рода. Из овога проистиче положај мушкарца као „једнократног“, док су
жене заштићени пол. Ово је корен који императив користи за оправдавање (не
извињење за) најизразитијих недоследности и гнусности жена.
Моногамија и верност су корисне само када су упарене са оптимизованом
хипергамијом. Без те оптимизације, оне су неугодне обавезе према женској
стварности. Да би се остварила та стварност, мушкарци морају бити уверени да
они сами имају одређени ниво контроле женског императива. Они морају да
верују да су они ти који су господари стварности коју одређују жене, док остају
зависни од система које женска реалност оцртава за њих. Тако им се говори да
су краљеви, сирови дивљаци, племићи, интелектуалци, елита, све што би их
могло убедити да су привилеговани у стварности у којој постоје и да она
изричито служи њиховој себичној сврси. Већ „заштићени пол", подстиче
подразумевану претпоставку о жртвама за жене.
Круна ироније женске стварности је да мушкарце треба оптужити за патријархат
и омогућити сами оквир женског императива. Женска сексуална стратегија
побеђује јер чак и под измишљеним мушким угњетавањем, то је и даље женски
циљ који је договорен уз исправне покушаје. Задовољење женског императива,
постизање циљева плуралистичке женске сексуалне стратегије је и даље
нормативни услов. Циљеви мушкараца су неприродни, жене су блажене.
Опростите ми ако сам овде превише поетичан, али важно је видети Матрикс
онаквим какав он стварно јесте. Следећи пут када будете укрстили аргументе са
чак најдобронамернијим женским (или феминизованим мушким) ставовима о
животу, везама, браку, бебама, религији, итд. разумите да су њене
перцепције су засноване на овој стварности. Она је у праву јер се њена уверења
слажу са оквиром њене стварности који је ојачао њену исправност. Било који
други референтни оквир јој је, или потпуно стран, у најбољем случају, или је
покварен и зао у најгорем.
Фемцентризам
Моја намера је да овде илуструјем како је стварност у којој ствари сматрамо
„нормалним” креирана под фемцентричним утицајем. У свим етничким
групама, укључујући све друштвене различитости, овај утицај је тако уграђен у
културу, законе, медије, забаву, у наше колективне друштвене свести наших
индивидуалних психа, да га једноставно узимамо здраво за готово као
оперативни оквир у ком живимо. Схватам да је ово тешка пилула за прогутати,
зато што се мушки императив сече са женским у зависности од заједничких
циљева. Међутим, ствар је у томе што је оперативни оквир, односно стварност у
којој функционишемо, примарно дефинисан женским оквиром. Сећам се да сам
први пут постао свестан тога када сам критичким оком први пут гледао
популарне серије на ТВ-у. Једноставно није било позитивних мушких глумаца
или улога у било којој емисији, штавише, сваки мушкарац је бивао исмејан због
своје мушкости. Ово је водило до других аспеката друштва и медија којих сам
тек почео да постајем свестан. Алегорија о узимању црвене пилуле је прича о
буђењу. Феминизација је била свуда, али моје унутрашње биће, условљено
кривицом зашто уопште разматрам могућност женског првенства је ометало
моје искључивање.
2
Сећам се да сам се у почетку осећао кривим због тога што сам се осећао
увређеним само зато што сам то примећивао. Стидео сам се што сам мислио да
ствари нису биле „нормалне" као што би жене желеле да мислим. Нисам
разумео да је то део мог условљавања: интернализација осећања срама зато
што преиспитујем ту „нормалност". Многи мушкарци никада не оду даље од тог
програмирања и никада се не искључе. То је сувише уграђено у то „ко су они“, а
последични унутрашњи сукоб их наводи да поричу реалност њиховог стања, а
понекад и да се активно боре са другима који изазивају ту нормалност која им
је потребна да би постојали.
Једном када сам превазишао срам, почео сам да примећујем друге обрасце и
међусобно преклапање друштвених конвенција које су промовисале овај
фемцентризам. Из макро динамике закона о разводу и законске дефиниције
силовања, родне пристрасности у војној обавези (регрутовање мушкараца да
гину у рату), све до најситнијих детаља о обичном хладњаку за воду на радном
месту, почео сам да схватам колико овај утицај преовлађује у нашем постојању.
Примећивање Оквира
Недавно сам слушао радио ток шоу у ком се јавила жена емоционално
узнемирена неким делима свог мужа. Наиме, излазила је са тим мушкарцем
годину или две пре брака када су разговарали о томе како ни једно није желело
децу. Пре брака су се сложили, нема деце. То је трајало до отприлике годину
дана након венчања када је жена тајно престала да пије пилуле и намерно
покушавала да зачне. Проблем је био што није остајала трудном. Тек касније је
мушкарац признао да је имао вазектомију како не би ризиковао да има децу са
било којом женом са којом би спавао.
Огорчење које је уследило није било усмерено на женину дволичност и тајне
напоре да превари свог супруга како би овај помислио да је случајно
затруднела, већ су сви жестоки напади били концентрисани на наводну обману
овог мушкарца.
Ово служи као одличан пример како женска стварност замишља правце наших
живота. Јавно и приватно, чак ни и накнадној мисли није поменута мотивација
и очајни покушај ове жене да постигне њен сексуални императив, јер је женски
императив нормализован као исправан циљ у сваком конфликту.
Женски егзистенцијални императив, њена срећа, задовољство, заштита,
обезбеђивање, њено оснаживање, буквално све што је корисно за женско биће,
не само да се охрабрује у друштвеном смислу, већ је у већини случајева
прописано законом. Иронично, већина лекара захтева писмену сагласност жене
да изврше вазектомију ожењеног мушкарца. Не због законског мандата, већ
због избегавања законске одмазде и одштете од супруге мушкарца. Користећи
сва средства, њен императив је исправан.
Неки тврде да то није увек било тако, и да су у неким временима жене сматране
имовином попут стоке. Иако би то могло да се разуме, ја тврдим да
овековечење овог појма боље служи новој женској стварности у промовисању
потребе за признавањем статуса жртве, а тиме и потреби за реституцијом.
Истина је да чак и најгорљивије присталице помирења „патријархалне
2
прошлости” још увек делују у женској стварности. Осим султана и царева, врло
мало мушкараца рођених пре мрачног доба су икада заиста „поседовали" жену.
Сексуална револуција
Ушао сам у хипотетичку дебату са пријатељем на мрежи о томе шта би то
значило за човечанство (а посебно за мушкост) ако би био развијен нови метод
контроле рађања са специфичном и јединственом способности да се
мушкарцима омогући да контролишу зачеће у истом степену као што је женама
омогућена хормонска контрацепција средином шездесетих година двадесетог
века. Мислио сам да је занимљиво да су људи створили поуздану
контрацепцију за жене шездесетих година двадесетог века, а да у 2013. можемо
мапирати људски геном, а не знамо како да приуштимо мушкарцима исти
степен контроле рађања?
Једноставно речено, женски императив то неће дозволити.
Замислите друштвену и економску штету на женској инфраструктури ако би
Прометеј открио ватру мушкарцима? Замислите како се равнотежа контроле
рађања опет успоставља. Ако би мушкарци дословно имали ексклузивни избор
да ли да испуне женску сексуалну стратегију или не. Разговор се загрејао.
Мушкарцима се никада не може веровати ако би имали такву моћ! Сигурно би
човечанство дошло до тешког, апокалиптичног краја ако би женска сексуална
стратегија била осујећена од стране поуздане контрацепције за мушкарца.
Друштва би се распала, становништво би опало, а основну породицу би
заменио неотрибализам диктиран сексуалним стратегијама мушкараца.
Искрено, помислили би да је откриће атомског оружја било је једнако таквом
проналаску.
Смешној, патетичној, ендемски незрелој и перверзној мушкости створеној
после 50 година систематичне феминизације никада се не може веровати да ће
унапредити човечанство у остваривању урођеног сексуалног императива.
Ипак, то је управо снага која је стављена у руке жена шездесетих година и
опстаје и данас. Опасност коју мушка контрацепција представља за женски
императив је контрола оквира чија ће родна стратегија бити нормативна. Пре
доласка једностране женске хормоналне контрацепције и сексуалне револуције
која је резултирала из тога, терен на коме се играла родна игра је био раван,
ако не и мало нагнут на мушку страну услед мушког обезбеђивање које је
мотивишући фактор код жена које би постизале свој родни императив. Латекс
профилактика је била доступна у четрдесетим, и то је можда мушкарцима дало
малу предност, али обе стране су пристајале на услове сексуалне активности у
време копулације.
Када је ексклузивно женска контрола рађања била постала погодна и доступна,
акценат контроле се пребацио на женску страну. Њен императив је постао
нормализовани императив. Његов сексуални императив је био само средство за
постизање њеног, а сада је контрола чврсто стављена у корист женске
хипергамије. Било у земљама у развоју или у земљама првог света, одговорност
за правац човечанства је на женама, а тако је женска стварност еволуирала у
оно што је данас.
2
Женска мистичност
Можда је најкориснија алатка коју су жене вековима користиле било њихова
непознатост. Измислио сам ту реч, али она може да се користи. Жене свих
генерација већ стотинама година култивишу то осећање непознатости, случајно
или у најгорем случају несталности или двосмислености. То је женска
мистичност која иде руку под руку са женским прерогативом: жена увек
задржава право да промени мишљење и (митску) женску интуицију, „само жена
зна."
Док мушкарац увек мора да буде искрен и одлучан, да говори шта мисли,
мисли оно шта говори, друштво жене награђује и снажи због тога што су
неухватљиве, и усудио бих се рећи, наизглед ирационалне. У ствари, ако се то
ради са правом уметношћу, управо је та неухватљивост чини пожељном и
неподношљиво фрустрирајућом. Међутим, то мора да буде (или да изгледа)
непознато, и да охрабрује целокупно мушко друштво да у то верује.
Женска мистичност апелује на женску психу из истих разлога као што „женске
глупости (астрологија, читање из длана, и сл)" добро служе техници у уметности
завођења. Она се позива на исту динамику „тајне моћи`` која чини метафизичке
асоцијације тако привлачним (религија, сујеверје, интуиција, итд.). Не треба ићи
даље у разумевању од женске урођене љубави према оговарању. Жене верују у
моћ тајни. Није изненађење да је вештичарење тако дуго било повезано са
женама. У историјски „мушкој" доминантној култури следи да жене моћ
тајности и мистицизма култивишу као извор утицаја на мушкарце који
контролишу то друштво. Понекад је то завршавало ломачом за жену, али чешће
је то било средство да се осигура „моћ иза престола`` у зависности од статуса
мушкарца којег је могла зачарати.
Повежите тај мистицизам са сексуалношћу, и добићете истинску женску
мистичност: најкориснију алатку који женски императив има у својој потрази за
оптималном хипергамијом.
Женска мистичност прожима међуродну комуникацију. У сваком одговору на
форуму, у сваком коментару на блогу, у свакој фејсбук поруци и у било ком
чланку који су икада написале жене које су лично биле заинтересоване за тему,
постоји тај остатак препознавања женске мистичности. Када жена одговара на
опажање женског понашања које издаје женску намеру, стандардно се увек
погрешно усмерава ка непознатој, непредвидивој, хировитој, женској мистици.
Прво (и друго) правило Борилачког клуба за женски императив је да заштити
мистерију жене. Сестринство нема милости за оне који би то издали. Што сте
ближе истини жене гласније вриште. Годинама сам се трудио да разбијем
конфузију и опште проблеме посматрајући понашање. Жене су људска бића са
истим основним мотивима као и мушкарци са већим или мањим варијацијама у
њиховим образложењима и методологијама. Ствар је у томе што су жене у
сваком случају субјективне у својој прозаичности или изузетне као и мушкарци,
али разлика је у томе што мушкарци не поседују мушку мистичност.
2
Уз ретке изузетке, ми обично не култивишемо тај осећај мистерије зато што
нисмо награђени у мери у којој су жене, и искрено, није нам ни било потребно.
Али за жену, ако може да култивише ову мистичност, пажња постаје награда за
мушкарца који је „срећан" што је успио да је укроти. Будите сигурни, кад
мислите да је жена луда, луда је као лисица, она је луда са разлогом. Жене су
једнако прорачунате као мушкарци, у ствари, ја бих рекао и више, зато што иза
мистичности крију мноштво греха. Оне нису ирационалне, оне су прорачунате,
само морате развити способност да прочитате женине радње и понашања и
увидите латентну сврху иза њих.
У савремено доба, мушкарци су често спремни да отпишу жене као
ирационалне. Чак је и Фројд био преварен хистеричношћу женских одговора
због чега их је отписао као неспособне, насумичне и дволичне у односу на
сопствене интересе. Не могу вам рећи колико је фрустрирајуће слушати старијег
мушкарца када каже: „Жене, претпостављам да их никада нећемо разумети, а?"
Колико пута вас је питао пријатељ: „Па, јеси ли имао среће са Кристи синоћ?”
Ми не размишљамо много о овом успутном питању, али је оно постављено на
такав начин да мушкарци посебно продужавају мит о овој мистичности. Не чини
срећа да повалите. Разумем да околности и прави момак у право време свакако
играју улогу, али то није битно овде. Међутим, ако због нашег
предусловљавања, сматрамо да имамо среће, да смо добили на лутрији, или да
одлазимо са ретком и вредном наградом, то нам не помаже да схватимо шта је
то шта смо тачно учинили у датом случају. Она овековечује жене као
мистериозне уручиоце награда и осигурава им да задрже индиректну,
примарну улогу моћи у давању награде за коју се страхује да ће бити изгубљена.
Имао си среће када си „добио`` секс са овом мистериозном женом тако да мора
да је она заиста нешто ретко и вредно.
Женска мистичност обесхрабрује пропитивање процеса или мотива оних који су
укључени у међуродне односе. Мушкарци су срећни што су имали шансу да
буду са „неупознатљивом`` женом коју тешко могу да разумеју. Када се то
помеша са сексуалном депривацијом, срећни елемент судбине чини тај секс
много више опијајућим. То је предзнак среће за мушкарце, подстакнут од
стране жена, који доводи до менталитета оскудице и често (али не и искључиво)
Јединаитиса код мушкараца. Ово служи женском принципу ако мушкарци
добровољно усвоје женски мистични начин размишљања у вези са интимношћу
коју добију. Сексуалност је женско прво, најбоље средство, а било који
социјални механизам који доприноси њеној вредности ће увек бити охрабрен.
2
Зид
Кроз целу ову књигу сам помињао Зид, који је тачка у којој жене губе своју
конкурентску предност у СТВ од својих млађих ривалки. Коментаторка сајта
Рационални мушкарац са ником „С`` је дала свој допринос у облику следећих
пар реченица. Њен коментар у вези са Зидом ме је освестио да још увек
нисам препознао одређене појединости о Зиду и његовим социо-психолошким
ефектима на жене:
„Да, то је појам са којим сам се сусрела пре доласка на овај блог, али никада
нисам чула за њега у стварности. Увек се приписује жени чији изглед слаби,
али ми се чини да је тачно тридесет година када се то дешава сувише
прецизан прорачун… пошто, како ја то видим, постоји много варијабли које
треба узети у обзир у вези са тим. На пример, „парти`` девојка, редовна
муштерија соларијума и пушач би вероватно изгубиле изглед много пре него
што напуне 30. годину, док девојка која је живела чистим животом и која
касно процвета можда и не разуме свој потенцијал до средине или касних
двадесетих. Приметила сам да су се жене из моје школе, које су биле
најпопуларније девојке (код момака), промениле на негативан начин, док су
штреберке или оне девојке од којих се то најмање очекивало постале
привлачније са годинама. То је веома чудно.``
Технички, појам Зид се користио као спортски израз за спортисте који су дошли
у доба када су изгубили своју конкурентску предност. Злогласни Зид који жена
достиже (или удара у њега) је донекле двосмислен термин који су заправо
сковали подмукле жене давно пре него што је настала маносфера. Некада је то
био релативно мање оштар израз који су жене користиле у покушају да једна
другу дисквалификују као сексуалног конкурента. Жена која је наговестила да је
друга жена „ударила у Зид“ је била мало финија него да ју је назвала старом
дрољом, али латентна сврха је и даље иста, а то је дисквалификовање
сексуалног конкурента из мушког разматрања парења.
Страх од пропадања
Испод очигледне корисности Зида као епитета стоји болна истина: неизбежно
пропадање сексуалне привлачности жена, њиховог првог, и за већину, јединог
стварног средства моћи које су икада оствариле над мушкарцима како би
осигурале своје дугорочне потребе за сигурношћу.
На врхунцу другог таласа феминизма, главна порука сестринства била је о
колективном јачању и солидарности, али испод тога је била суштинска
хипергамичка потреба да се такмиче за најбољег партнера којег би њихов
изглед и сексуални приступ могао привући. Као што сам раније написао, жене
више воле да воде борбу на психолошком нивоу, а мало је страхова које жене
носе дубоко у себи попут страха од губитка сексуалне привлачности
мушкарцима. Оне знају да ће доћи до Зида, и не воле да их се подсећа на њега.
Женско унутрашње сексуално офанзивно коришћење познавања и страха од
Зида није прошла незапажено код мушкараца. Због тога је женски императив
сматрао потребним да истину о Зиду учини колико је то могуће друштвено и
2
индивидуално субјективним феноменом. Као и код већине неугодних истина
које су јединствене за женске слабости, жене стварају друштвене конвенције и
двосмислености како би спречили мушкарце да постану свесни евентуалне
немоћи жена над њима (тј. прогресивног губитка њене сексуалне
привлачности).
Претња да мушкарци постану свесни женске Ахилове пете пре него што оне
могу обезбедити дугорочну посвећеност најбољом хипергамном опцијом била
је превелики ризик који је учинио формирање друштвене конвенције о Зиду
неизбежним.
Импликације Зида
Дакле, у међуродном друштвеном контексту, Зид је постао индивидуализован и
субјективан за жене, и у том оквиру жене попут коментаторке „С" се осећају
најлагодније када говоре о стварности Зида. „Нису све жене такве” (НАВАЛТ),
мантра феминизоване субјективности, је директан резултат субјективизације
неизбежности Зида. У ствари, практично свака оперативна друштвена
конвенција на коју се жене ослањају ради сопственог оснаживања и очувања
самопоштовања налази своју основну сврху у избегавању страха од Зида. Мит о
сексуалном врхунцу, мит о биолошком сату, друштвена конвенција да су жене
једнако сексуалне као и мушкарци, су све врло сложене друштвене
рационализације са латентним циљем да се убеди већина мушкараца и жена да
све жене које су прешле Зид и даље могу бити подједнако сексуално
конкурентне женама које још нису удариле у Зид.
Важно је имати на уму да су ове сложене друштвене конвенције укорењене у
страху од Зида. Понављам ову ствар како бих нагласио значај који она има у
феминизованом друштву подвргнутом женској хипергамији као својој
оперативној доктрини. Када довољно жена, кроз културне силе или личне
околности, не успе да капитализује оно за шта мисле да је њихова одговарајућа,
оптимална хипергамна мушка опција, онда друштво мора бити уверено да жене
које су прошле свој датум истека Зида могу и треба да буду једнако пожељне
као и оне на свом врхунцу. Размислите о томе као о ретроактивном друштвеном
покретању феминизованих циљева. Ради се о озбиљности и обиму страха од
Зида који жене имају. Феминизовано друштво је дословно структурисано да то
избегава.
Дефинисање Зида
Када сам писао Управљање СТВ, разлог због којег сам навео 30 година када
жене у просеку ударају у „Зид`` је резултат неколико фактора. Најважнији је да
он представља праг на ком највећи број жена схвата своју смањену способност
да се сексуално надмеће са следећом генерацијом жена на свом
„оствареном“ сексуалном врхунцу (22 до 24 године). Међутим, постоји један
мушки део једначине Зида који треба разумети. 30 година је уопште доба у ком
мушкарци (треба) постају свесни своје властите, дуготрајније сексуалне
тржишне вредности и потенцијала. То утиче на женску интерпретацију Зида.
Када једном мушкарац постане свестан да може да привуче сексуалну пажњу
млађих жена којима је раније имао ограничен приступ и разумевање, његови
поступци и императиви почињу да дефинишу Зид за жене које се приближавају
2
том прагу. Није изненађујуће да је ово тачка када жене које страхују од Зида
почињу да оптужују мушкарце због њиховог инфантилног ега, посрамљују их, и
слично зато што се овима више свиђају млађе девојке од њих.
Када ми (и како жене заиста желе) гледамо Зид само у смислу физичке
привлачности видимо пуну слику и релевантност коју он има за жене. То је исто
толико психолошко питање колико и физичко. Веома је лако (и често забавно)
упоредити слике девојака које смо знали у средњој школи са њиховим
данашњим фејсбук профилима када имају 40 или више година и смејати се како
је нека јако ударила зид. Женама је такође лако да истакну изузетке од правила
и пронађу 38 година стару жену са троје деце која се такмичи у фитнесу. То им
даје осјећај наде против сопственог пропадања. Међутим, Зид је много више од
физичког, то је услов који убрзава или успорава женски састанак са Зидом.
Самохрана мајка? Убрзање.
Константно лоше личне навике? Убрзање.
Опсесија каријером? Убрзање
Гојазност? Убрзање.
Да ли постоје изузеци? Наравно, али они доказују правило. И то правило долази
у облику огромног страха да је савременом друштву било потребно
реструктурирање како би га избегло. Тридесетшестогодишња каријеристкиња,
самохрана мајка са троје деце, која се такмичи у фитнесу је херој само из страха
од Зида.
2
Претња
Ништа није толико претеће, али истовремено привлачно жени од мушкарца

који је свестан своје вредности за жене.
Ја под речи „претња" не подразумевам пакост. Сигуран сам да је природно
повезати овај појам са насиљем или конфликтом, али „претња” је изазов. Како
се неко са њом носи је питање. Као што сам рекао у Чекај на то?:
„Женска сексуална стратегија је веома шизофрена: у идеалном случају жене
желе мушкарца кога друге жене желе да јебу, али да би процениле његову
сексуалну тржишну вредност код других жена он мора имати изводљиве
опције са којима се она такмичи или барем мора да покаже посредан
друштвени доказ о томе. Дакле, она треба да ограничи његове опције док
истовремено треба да одреди да ли он има те опције.``
Овај унутрашњи конфликт између жеље за сигурношћу и обезбеђивањем, и
њене потребе за „ узбуђењем вагине`` које само драма и доминација алфе
може да подстакне је у корену женских шит тестова. Из теорије окретања
тањира 6:
„У суштини жене користе шит тест да одреде један или комбинацију ових
фактора:
а.) Самопоуздање - пре свега
б.) Опције - да ли је овај тип заиста са мном зато што сам „посебна" или сам му
једина опција?
ц.) Обезбеђење - да ли је овај тип способан да ми обезбеди дугорочну
сигурност?
Женско шит тестирање је психолошки развијен, неуролошки ожичен механизам
преживљавања. Жене ће постављати шит тестове мушкарцима како свесно тако
и подсвесно, док ће мушкарци буљити у велике сисе. Оне не могу против тога,
баш као што мушкарци буље у сисе или велику задњицу, чак и када су свесне
шта раде, оне ће то радити и наставити да чине. Мушкарци желе да потврде
сексуалну доступност жена исто колико жене желе да потврде мушку
доминацију и самопоуздање.
Када жена сретне мушкарца са здравом свешћу о властитој вредности за жене,
ово представља претњу. Овде је човек за кога ће се жене такмичити, и он то зна.
Основна увреда за женски императив је да је он искључен из Матрикса, да има
високу сексуалну тржишну вредност и да из тога извлачи свестан осећај
самопоуздања о томе. Стога, да би промовисала и остварила своју сексуалну
стратегију, његово самопоуздање мора бити пољуљано сумњом у себе, јер ако
би такав човек користио то знање у своју корист, можда онда не би њу изабрао
из групе бољих жена. Дакле, на различите начине, и свесно и подсвесно, она
мора да га пита: „Да ли си заиста сигуран у себе? Мислиш да си изузетан?
Можда си само егоиста? Не искушавај судбину."
2
На овом примеру можемо видети сукоб својствен сексуалној стратегији жена.
Она жели алфа доминацију самоувереног мушкарца, али не толико
самоувереног да може да користи опције са другим женама како би направио
тачну процену њене СТВ. Двосмисленост процене мушкараца о стварној
тржишној вредности жене је примарни алат женског императива.
Особине које му обезбеђују самопоуздање и јасан осећај вредности су управо
исте ствари са којима жене желе да буду повезане. Чак и најснажнија,
доминантна жена и даље жели да каже својим пријатељицама да је ПФЛ за кога
се удала „прави мушкарац”, па чак и пошто га насамо изгрди, она ће га
бранити као таквог, јер све мање од тога је одраз њене слике о себи. Она жели
да буде са мушкарцем каквим други мушкарци желе да буду, а са ким друге
жене желе да се јебу, јер тиме потврђује да она има једнаку или вишу вредност
да привуче и буде повезана са таквим мушкарцем. Жене не желе да их
мушкарац вара, али воле мушкарца који може да их вара.
То је претња и привлачност. Жене желе мушкарца који је самопоуздан и свестан
своје вредности. То је секси, али што он то више схвата, то је она више
узнемирена да ће она бити недовољна јер он боље разуме своје опције. Отуда
је неопходно развити стандардизоване женске друштвене конвенције које ће
ограничити пуну процену мушке сопствене вредности. Тако се мушкост исмева,
мушкарци се карактеришу као робови своје сексуалности, а мужевност постаје
сумњива сама по себи. У глобалном смислу, женски императив се ослања на
исте нејасноће које жене појединачно користе да збуне покушаје мушкараца да
процене њихову стварну СМВ. Помоћу друштвених конвенција, женски
императив мушкарца психолошки присиљава да сумња у властити СМВ, а жене
постају арбитри и оне које одређују СТВ како би одговарала њиховој сексуалној
стратегији.
Трка ка спознаји
Због релативно кратког периода сексуалне виталности жена, императив је да
мушкарци буду тако несвесни њиховог споријег, али прогресивног повећања
СТВ што је дуже могуће како би се постигла примарна директива женске
хипергамије: остварити најбоље генетске опције и најбоље опције обезбеђења
које она има капацитет да привуче на свом врхунцу. Ако људи постану свесни
њихове СТВ пре него што жена може да консолидује своје опције у моногамној
вези, њена сексуална стратегија је поражена.
Грешка (и бинарни одговор) је мислити да је ова потреба за концептима уопште
припремљена као део неке велике завере сестринства. То само доказује
непознавање друштвених конструката. Да би друштвена конвенција била то,
неопходно је да се понавља у друштву без формалне замисли, што значи да
учимо концепт када га видимо, интернализујемо га и понављамо без
претходног промишљања.
Најбољи друштвени концепти су неупадљиви и ретко се доводе у питање зато
што су научени без формалног учења. Зато верујем да је охрабривање
мушкараца да се не труде да разумеју жене само по себи друштвена конвенција.
Не гледај тог човека иза завесе, само га прихвати за оно шта он јесте, уживај у
представи, боље ти је тако, рекао је Велики Оз. То је претња коју Игра
2
представља женском императиву. Широко распрострањена, објективна СТВ
мушкарца и то како се она развија је антитеза женске сексуалне стратегије.
Највећи страх жена је да оне могу постати „изабране“ уместо оних које „бирају“.
2
Позитивна мушкост против егалитарности
Ако у текстуални оквир блога укуцате реч „егалитарност“, видећете танку

црвену линију испод ње која показује да сте нешто погрешно написали. Другим
речима, енглески
језик званично не препознаје ту реч у било ком речнику (још увек).
Претпостављам да је ово згодно јер се у последњих 50 и више година за рад на
феминизацији друштва увек користио апстрактни концепт родне егалитарности
иза стварне агенде. Она нема званичну дефиницију зато што колективно треба
да буде схваћено као нешто већ дато, као нешто што би требало сматрати
„здравим разумом”. Без сумње, молба феминизације за хуманијим
реструктурирањем друштва одувек је била дефинисана појмовима
„егалитарности”, што звучи утешно када се изговара, чак и ако је сама намера
дистракција. Међутим, не ради се о „егалитарности" као нечему што мој
компјутер не препознаје. Понекад га видим како се увлачи преко неких блогова
и како осуђује неку опаку, неолибералну друштвену агенду, или га видим као
неки коруптивни елемент који спречава конзервативизам да схвати његов
„прави" потенцијал. Међутим, оно што ја не видим је да се он добро не разуме.
Егалитарност се мора извући из таме, ако ни због чега другог оно због тога што
онда нећу морам више да гледам ту црвену линију.
Нове дефиниције рода
Мушкост је редефинисана од стране људи (мушкараца и жена) који немају
појам о томе која је њена оригинална дефиниција била. Понашања и
карактеристике које чине оно што је јединствено мушко, се оспоравају. Оне се
редефинишу тако да одговарају потребама агенде. 1905. године нико није
писао чланке о томе како „бити мушкарац” или се трудио да анализира основе
мушкости. Мушкарци су знали кроз њихову социјализацију што је мушко, а
жене су реаговале на то.
Традиционално, жене одређују мушкост, а мушкарци одређују женственост.
Особине које су учиниле мушкарца пожељним су биле супротне онима које су
мушкарци налазили пожељним за женственост. Мушкарци и њихова биологија
дефинишу шта је то у женама што их побуђује, жене реагују на то и понашају се
у складу са тим (свесно или не). Корен ендемске болести ПФЛ-а лежи у
чињеници да су недавно, пре отприлике 50 година, започели усмерени
покушаји да се „демаскуларизује” друштво, и то не само у масовним медијима,
већ и кроз начин на који се образујемо и условљавамо нашу омладину да
преузме мушке и женске улоге. Оно што се доводи у питање је предиспозиција
мушкараца у претежно Западној култури, да чак и промисле о томе шта је
мушкост. Груба, стоичка, херојска дефиниција мушкости губи тло, али да ли је то
добра ствар? Егалитариста сигурно верује да јесте.
Када се мушкарци феминизују, да ли се тим поравнава терен или напредујемо
ка андрогинији и хомогенизацији пола? Егалитариста ово поздравља као
тријумф парадигме новог пола. Зашто би мушке особине биле мање вредне од
женских особина? За сама обележја која дефинишу традиционалну мушкост
попут независности, самопоуздања, робусности, индивидуализма, физичке
2
снаге, преузимања ризика, решавања проблема и иновација сада треба да
верујемо да су (или би требало да буду) циљеви жена до те мере да се посебно
исмевају женствене жене. Очекујући да жене буду једнако мужевне као и
мушкарци, а да истовремено и даље отелотворују идеал женствености, не само
да ставља на њих непотребне, нереалне идеале, већ и обезвређује заслуге
сопствене женствености. Уз то, с обзиром на ову нову родну динамику, жене
нису обесхрабрене да потврђују своју женственост поред њихове мушкости.
Напротив, оне се охрабрују „да воде свој посао као и било који други мушкарац”
а да и даље “буду секси, живахне жене” коју би сваки мушкарац пожелео.
Ипак, супротно овој постмодерној родној динамици, мушкарци се не охрабрују
да пригрле своју мушку страну. Нама се каже да засигурно „будемо мушкарци",
док је у исто време наша мушкост (како је ми дефинишемо) мана. Ми смо
отровани нашим тестостероном. Наша тежња треба да будемо све више
феминизовани, осетљиви, емоционални, суосећајни, негујући, итд. Треба да се
осећамо лагодно када „депилирамо ноге`` и да уклањамо длаке које су резултат
отровног тестостерона. Занимљиво у исто време у друштву има оних који се
залажу за то да жене не брију длаке са ногу или испод пазуха. Ипак, „мушкост``
којој женски императив жели да тежимо не охрабрује било шта што сличи
традиционално мушким особинама у личности мушкарца. У ствари, то се толико
исмева у масовним медијима и друштву као да се буквално ради о болести.
Док се женама честита за отелотворењу мушких особина уз прихватање њеног
женског карактера, мушкарци се условљавају да верују да су женске особине у
ствари мушке особине, а било које традиционално мушке карактеристике које
манифестујемо су само несрећни нуспродукти наше „мањкаве" биологије.
Прави злочин овог редефинисања полова је стварни „двоструки стандард” по
ком мушкарци треба да буду тако феминизовани да презру своју урођену
мушкост, а у исто време да буду одговорни за јединствено и традиционално
мушке одговорности због тога што су мушкарци. Ово је још једна мушка Квака
22: Мрзите вашу мушкост, али се сматрајте одговорним „ако нисте довољно
мушкарци`` да решите јединствено мушке проблеме, онда треба да вас буде
срам када се маскулинизована жена укључи у решавање тог проблема, и онда
будете исмејани због тога што нисте мужевни као она. То је тај циклус. Ово је
самопонављајућа негативна мушкост која је довела до генерација ПФЛ-ова.
Непотребно је рећи да све ово первертира појам мушкости у прошлости,
садашњости и потенцијалној будућности. Пре него што можете поставите себи
план да живите на начин који ја зовем позитивна мушкост, најпре морате узети
у обзир зашто мушкост има вредност и зашто треба је охрабривати и
култивисати у себи, вашим синовима и друштву у целини. Ја сам следбеник
школе мисли „унапређуј то и оно ће доћи" али разумевање тога да је
традиционална мушкост редефинисана друштвеним изумом и дестиловањем
назад ка суштинским основама је императив за повратак на мушкост као
позитивну ствар.
Дакле, одакле почети? Од себе. Морате престати мислити о себи као о
„мушкарцу“ са малим „м``, и почети размишљати о себи као о „Мушкарцу" са
великим „М``. Први корак је да ослободити се онога што вас је научило
2
феминизовано условљавање до тачке да је постало ваша инвестиција у его
ваше личности. Потребно је да постанете неосетљиви за одговарајуће оптужбе
за „мизогинију" или то да сте попут пећинског човека из 1950-их када год
стојите чврсто при својим ставовима. Истински позитиван мужевни човек се
издваја из Матрикса и без обзира на свет који је постављен наспрам њега, ово
несвесно мета признање вас чини привлачним за жену (и друге мушкарце) као
живог, одговорног, али чврсто сигурног мушкарца.
Морате га искрено живети да бисте били пример тога. То не значи да сте робот
који види уско и не брине о људима, који није вољан да учи од било кога или из
било чега, то значи да упркос свету који вас назива „егоистичним”, „пећинским
човеком”, „крхким егом”, „мачо”, „инфантилним”, „кретеном”, „женомрсцем”,
и слично, ви непоколебљиво, доказиво, живите и илуструјете позитивне
вредности тога што сте мужевни.
2
ПОГОВОР
Био бих непромишљен у својој дужности ако као нови аутор не бих признао
заслуге других људи, посебно након тако дугог процеса развоја концепата које
сте управо прочитали. У есеју, Еволуција Игре покушао сам детаљно да опишем
како се Игра (сада због недостатка бољег термина) разгранала у друге аспекте
живота мушкараца и како су је мушкарци користили да задовоље своје животне
потребе и побољшају не само сексуални, већ и професионални и породични
живот. Следи списак блогова које често користим и који су се доказали као
веома корисни и тако ми помогли да дођем до основних идеја изложених у овој
књизи. Неки од аутора постали су моји лични пријатељи, док су други моје
неформалне колеге из маносфере.
Најпре наравно мој блог Рационални мушкарац: www.therationalmale.com.
Већина онога што сте прочитали овде се може наћи у оригиналној форми на
линку Прва година. Ту можете пронаћи већину есеја из ове књиге, али овде је и
мали део есеја из 2011. и 2012. У то време објављена је и збирка есеја из друге
године. Тренутно имам више од 320 постова. Ако постоји тема за коју сте
посебно заинтересовани, а коју сам покрио у овој књизи и коју бисте желели да
пронађете и да више читате о њој, или ако постоји нека тема за коју мислите да
сам је покрио, слободно претражите сајт. Ако не, увек можете затражити
мишљење на ту тему или ме питати нешто посебно на страници About page.
СоСвејв форум је место на којем сам дошао до већине мојих најранијих идеја.
Можда имам преко 320 постова на Рационалном мушкарцу, али имам више од
5,300 постова на овом форуму где сам још увек модератор:
www.sosuave.net/forum/index.php. Међу маносфером сам уврштен у гурпу три
„Р``, Руш, Ројси и Роло. Почаствован сам овим. Иако верујем да је моје бављење
Игром трајало барем колико и њих двојице, ова два блогера су вероватно
најутицајнији у области Игре као концепта и као праксе. Желео бих да изразим
своју личну захвалност Рушу зато што ме је индиректно охрабривао да саставим
ову књигу.
Руша можете пронаћи на http://www.rooshv.com/ а Ројсија (или једно од
његових многобројних псеудонима) као Хартист на
http://heartiste.wordpress.com/. Са чисто практичног приступа игри Ник Краузер
је један од најбољих: http://krauserpua.com/. Ник је аутор многих водича
уметности завођења и фокусира се првенствено на приступ и завођење, али
такође веома добро схвата психолошке и друштвене механике иза технике.
Његова прича о томе како се преобразио у оно што је сада је инспиративна.
Нику дугујем доста због тога што је у његовом интервјуу Лондон Рилу допринио
ширењу Рационалног мушкарца.
Од свих блогера са којима сам се сусрео од покретања Рационалног мушкарца и
његовог учвршћења у маносфери, нико није имао дубљи утицај на мене од
Далрока:
http://dalrock.wordpress.com/. Импресиониран сам Далом јер је он човек у
„сфери`` са којим могу разменити идеје о општој моралности и како се иста
односи на концепте Игре, а знам да смо он и ја на истој таласној дужини.
2
Далрок је најбољи блогер у хришћанској маносфери, јер јасно разуме концепте
Игре и хипергамије и тачно их примењује у хришћанском контексту. Ради
јасноће и избегавања утиска моралистичке пристрасности, која би иначе
обојила објективне закључке до којих покушавам да дођем, ја намерно
избегавам контексте моралности и настојим да моју анализу дефинишем на што
аморалнији могући начин. Далрок премошћује ову празнину читаоцима којима
је непријатан тако антисептичан приступ Игри. Ако сте прочитали Рационалног
мушкарца сложили се и прихватили концепте, али се осећате као да они
оспоравају ваша лична или верска уверења, охрабрујем вас да прочитате
Далрокове текстове.
Искрено се надам да вам је читање ове књиге променило мишљење о томе
како сте претходно разумели родну динамику. Можда сте се сложили са целом
књигом, можда се са нечим не слажете или имате питања. Ја охрабрујем тај
дискурс, а то исто чини и маносфера у већем делу. Људи који постављају
питања ме не плаше. Плаше ме они који их не постављају. Ако вам је ова књига
помогла да постанете свесни, волео бих да прочитам о томе. Ако мислите да
сам вас узнемирио предлажући опасне идеје, такође бих волео да знам. Важно
је да у маносфери постоји овај дискурс и да ви придодајете своје идеје или
забринутости како би јој помогли да еволуира у бољу свест за све мушкарце.

Рационални Мушкарац Роло Томаси - Racionalni muškarac Rolo Tomasi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Рационални Мушкарац Роло Томаси - Racionalni muškarac Rolo Tomasi

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Рационални Мушкарац Роло Томаси - Racionalni muškarac Rolo Tomasi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПревелиРадеиБошко

Пре него кренете са читањем

Порицање корисности моћи, осуђивање њене употребе је само по себи начин

Истинска страст се не може испреговарати.

Женска машта је најкориснија алатка у вашем арсеналу игре. Свака техника,

Постоје методе и друштвене конвенције које су жене користиле вековима како

Одбијање је боље од кајања.

Један од битнијих физичких стандарда које жене имају за мушкарце је висина.

Момци као Кори ће разбеснети мушкарце који су своју вредност уложили у

Разумем зашто момци, црвене и плаве пилуле, имају проблем са коришћењем

„Безбедан секс, безбедна одећа, безбедан лак за косу, безбедан озонски

Вртите више тањира. Ово је главна премиса теорије тањира. Замислите на

Жене би радије делиле мушкарца високе вредности него биле са верним

Не можете помоћи никоме док не помогнете себи.

Колико год често да кажем да су жене природни практичари теорије тањира, не

Теорија тањира је за ваше добро, не женско.

У „заједници” постоји много жеље за бољим терминима. Једна од главних

Жене имају момке и другарице. Уколико је не јебете, ви сте њена другарица.

Везе на даљину нису везе.

Следи питање је од члана Сосвејв форума:

Основна грешка шеме спаситеља је да је то у суштини преговарана интимност, а

Жене добијају мушкарце које заслужују. Упркос ликовању и публицитету

„Блискост изазива презир”..., и медиокритет и рутина и баналност и

Једна од најтежих ствари за свеже искљученог мушкарца је тежња ка

1. Порицање - још увек прикључен: „Ови момци су гомила кловнова, нема

Бихеjвиорална психологија која је довела до игре која је изазивала жељене

„Жене ће радије делити успешног мушкарца него бити привржене верном

Једно од најчешћих питања које добијам на Сосвејв форуму је „Роло, како

Знате, не постоји замена за графике, табеле и мапе са подацима. Људска бића,

Са овим на уму, одлучио сам да урадим хронологију мало познатог и

Ми смо оно што кажемо да јесмо.

Мислим да је важно погледати корене појмова „кретен” и „фин дечко”. Не

Ти га бацаш пре било ког дејта, зар не?

Из биомеханичке перспективе, постоје индикације да мушкарци који редовно

Оригинална замерка жена на маносфери о дреду (страва) је дошла на пост о

Интернет је за мушкарце шта је сексуална револуција била за жене. Дух је сада

Мрзим израз „помешани сигнали`` или „помешане поруке``. Чешће не постоји

Комуницирајте својим понашањем. Никада отворено не говорите жени ништа.

Оперативне друштвене конвенције

Често се усред неког социо-психолошког промишљања о одређеној теми

Клаузуле о друштвеном бекству – прерогатив

Сaботажа сексуалне конкуренције

Након што сам детаљно описао квалитете ПФЛ-а, сматрам да је неопходно

На свом послу наилазим на ПФЛ менталитет сваки дан, а то не значи да се

Када се мушкарци убеде да учествују у женским друштвеним конвенцијама

Чуо сам све ове регресивне аргументе од 14-о до 75-огодишњака. Лагодно је

Мучеништво је крајњи израз друштвеног доказа.

Мучеништво је крајњи израз друштвеног доказа.

Истина је негде другде

Парадокс је на форуму Сосвејва имао занимљиво питање пошто је прочитао

Један од услова које имам за већину мушкараца (и жена) које саветујем је да

Томасијево гвоздено правило број 1

Никада, ни под каквим околностима, не живите са женом са којом нисте

Никада не дозволите да жена контролише рађање. То се зове контрола

Жене су у основи неспособне да воле мушкарца на начин на који мушкарац

Увек је време и труд боље потрошити на развој односа са новом, свежом,

Увек пустите жену да схвати зашто неће да се јебе са тобом, никад то не

Никада немојте озбиљно да омаловажавате себе пред женом са којом желите

Мит о усамљеном старцу