ŽIVETI

TREZNO

1
 Copyright by

Alcoholics Anonymous World Services

This is A.a. General Service Conference-approved literature

Neki metodi koje koriste članovi A.A. kako ne bi pili

.....”lečenje prvenstveno uključuje ne uzimati alkohol...”

American Medical Association

2
 Nešto u vezi sa naslovom...

Čak same reči “ostanite trezni” ili “živite trezno” – ljutilo je mnoge od nas kada smo
tek čuli ovaj savet. Premda smo prošli mnoga pijanstva, mnogi od nas nikada nisu
ni osećali da su pijani, i bili smo sigurni da gotovo nikada nismo izgledali ni zvučali
kao da smo pijani. Mnogi od nas nikada nisu ni posrnuli, ni pali, nikada nam jezik
nije odebljao; mnogi nikada nisu bili neuredni, nisu izostali ni dan sa posla, nikada
nisu imali saobraćajnu nesreću, i sasvim sigurno nisu bili na bolničkom lečenju, niti
boravili u zatvoru zbog svog opijanja.

Znamo mnoge ljude koji su pili mnogo više nego mi, a i ljude koji uopšte nisu mogli
kontrolisati svoje piće. Mi nismo bili poput njih. Stoga je predlog da bismo možda
mogli “ostati trezni” bio gotovo uvredljiv.

Pored toga, činio se i nepotrebno surovim. Kako bismo mogli živeti na takav način?
Zaista nije bilo ničeg pogrešnog u tome da se popiju jedan ili dva koktela na
poslovnom ručku ili pre večere. Zar svaki čovek nema pravo da se opusti sa
nekoliko pića ili nekoliko čaša piva pre odlaska na spavanje?

Ipak, nakon što smo naučili nekoliko činjenica o bolesti zvanoj alkoholizam, naše
mišljenje se promenilo. Oči su nam se otvorile pred činjenicom da najverovatnije
milioni ljudi na svetu pate od bolesti alkoholizma. Medicina, kao nauka, nije
objasnila “uzrok” alkoholizma, ali stručnjaci nas uveravaju da svako ispijanje
alkohola, osobu koja jeste alkoholičar sigurno odvodi u nevolju. Ovo je potvrđeno
našim poraznim iskustvom.

Dakle, to znači da uopšte ne piti alkohol, tj. biti trezan, postaje temelj oporavka od
alkoholizma. I da naglasimo: Živeti trezno nikako ne znači biti namrgođen, nabusit i
neprijatan, kao što smo se plašili, nego pre svega počinjemo da se radujemo i
nalazimo mnogo više uzbuđenja, nego što smo ga imali u danima dok smo pili.
Pokazaćemo vam kako.

3
Sadržaj:

1 Upotreba ove knjižice....................................................................................

3
2 Ostajati podalje od prvog pića.......................................................................
5
3 Upotreba 24-časovnog plana........................................................................
6
4 Zapamtiti da je alkoholizam neizlečiva, progresivna i kobna bolest...............
7
5 “Živi i pusti druge da žive”............................................................................ 9
6 Postati aktivan..............................................................................................
11
7 Korišćenje Molitve Spokoja……...................................................................
15
8 Menjanje starih navika..................................................................................
15
9 Jesti ili piti nešto - obično,
slatko................................................................. .17
10 Primenjivanje “telefonske terapije”.............................................................
18
11 Pronaći sebi voditelja................................................................................... 19
12 Nalaziti vremena za obilje odmora...............................................................
22
13 “Prva stvar na prvom mestu”....................................................................... 23
14 Čuvati se usamljenosti................................................................................. 27
15 Biti dobar prema sebi................................................................................... 29
16 Pripaziti da se ne bi preteralo...................................................................... 30
17 “Uraditi sve polako”..................................................................................... 31
18 Biti zahvalno biće......................................................................................... 33
19 Sećati se svog zadnjeg opijanja............................................................ 36
20 Izbegavati opasne droge i lekove................................................................ 37
21 Odbacivanje samosažaljenja.......................................................................39
22 Potražiti stručnu pomoć....................................................................... . 41
23 Upravljanje životom oslobođeni emocionalnih okova..................................42.
24 Izbegavanje zamke “ako”.......................................................................... . 44
25 Biti na oprezu u situacijama gde se pije.......................................................45
26 Napuštanje starih zamisli.............................................................................49
27 Čitanje literature A.A....................................................................................51
28 Posećivanje sastanaka Anonimnih Alkoholičara..........................................53
29 Truditi se i raditi na Dvanaest koraka...........................................................57
4
30 Pronaći svoj sopstveni put...........................................................................59
32 Dodatak........................................................................................................60

5
Neka pitanja koja postavljaju oni koji piju, upravo su opisana u ovoj knjizi

*Šta da kažem i radim na zabavi gde se pije alkohol?

*Da li da držim alkoholno piće u kući?

*Kako da objasnim ljudima zašto sada ne pijem?

*Šta sa seksom?

*Šta sa nesanicom?

*Šta sa snovima o piću?

*Da li da ulazim u barove?

*Šta mogu da radim kada sam usamljen?

*Kako dugo sam srećan, da li sam toliko i zaštićen?

*Da li da zatražim stručnu pomoć?

*Da li je neophodno da se rešim starih drugova i starih navika?

Zašto “ne piti”?

Mi, članovi A.A., videli smo odgovor na to pitanje onda kada smo pošteno pogledali
sopstveni pređašnji život. Naša iskustva jasno dokazuju da makar i jedno piće vodi
alkoholičare u ozbiljne nevolje. Ovako je to napisano u tekstu American Medical
Association:

Alkohol, pored svojstva da izaziva zavisnost, takođe izaziva psihološki efekt, i to na

način da menja mišljenje i zaključivanje. Jedno piće može da uzrokuje promene
kod alkoholičara tako da on oseća da je u stanju podneti sledeće, i sledeće i
sledeće....

Alkoholičar može naučiti da u potpunosti kontroliše svoje zdravstveno stanje, ali

bolest ne može biti izlečena na način da bi on mogao da se vraća alkoholu bez
nepovoljnih posledica.1

I ponovićemo: Ono što iznenađuje jeste to da preokret u trezno stanje i ostajanje u

njemu nije strašno i tmurno kako smo očekivali! Dok smo pili, život bez alkohola se
činio nepotpunim. Ali za večinu članova A.A. živeti trezno je stvarno živeti - to je

1
Iz jednog službenog izveštaja izdatog 31. jula 1964. godine
6
radosno iskustvo. Dajemo mu prednost i više nam se sviđa od nevolja koje smo
imali dok smo pili.

Još samo nešto: Svako može steći treznost.Trik je u tome da ostanemo trezni i da
živimo trezno. To je ono čemu je posvećena ova knjižica.

1. Upotreba ove knjižice

Ova knjižica ne nudi plan za oporavak od alkoholizma. Koraci A.A. pružaju kratki
prikaz programa oporavka koji se na dalje, u detalje propisuje u knjigama Anonimni
Alkoholičari i 12 Koraka i 12 Tradicija. Na ovom mestu ti koraci nisu niti tumačeni, ni
razmatrani.

Ovde vam samo iznosimo neka uputstva koja smo mi koristili za život bez alkohola.

Nudimo vam ih sve, bilo da ste zainteresovani za Anonimne Alkoholičare ili niste.

Naše opijanje je bilo povezano sa našim mnogim većim ili manjim navikama. Neke
od njih su bile navike u našem razmišljanju ili osećanjima. Druge su, pak, bile
navike u delovanju, u stvarima koje smo radili i akcijama koje smo preduzimali.

Stekavši naviku da ne pijemo, uvideli smo da su nam bile potrebne nove navike
koje bi zamenile one stare.

(Npr: umesto da uzmete sledeće piće, to koje je u vašoj ruci ili koje planirate da
uzmete, možete li to da odgodite samo dok ne pročitate tekst na dnu 6. strane. Dok
čitate uzmite malo vode ili voćni sok, umesto alkoholnog pića. Malo kasnije ćemo
vam podrobnije objasniti što stoji iza ovih promena u navikama.)

Nakon što smo proveli nekoliko meseci primenjujući te novine, s treznim navikama
ili s novim načinom delovanja i razmišljanja, one su za većinu nas postale gotovo
naša druga narav, različita od one koju smo imali dok smo pili. Ne piti je postalo
prirodno i lako i nije nam izgledalo kao dugačak, dosadan i sumoran napor.

Primena metoda “iz sata u sat” može se lako koristiti kod kuće, na poslu ili na
društvenim okupljanjima. Ovde se, takođe, uključuje i nekoliko stvari koje smo
morali naučiti da ne radimo ili makar da izbegavamo. Sada vidimo da su nas te
stvari katkad mamile da pijemo,a ponekada su ugrožavale naš oporavak.

Mišljenja smo da ćete uzeti u razmatranje mnoge, možda čak i sve sugestije
korisne za život s treznošću, a koji se živi sa zadovoljstvom i lakoćom. Skrećemo
vam pažnju da ne morate slediti red po kojem ih knjiga predstavlja, nego možete ići
onim redom koji vama odgovara. Isto tako, ovo nije kompletna lista preporuka. Na
7
kraju krajeva, praktično svaki član Anonimnih Alkoholičara kojeg upoznate, može
vam ponuditi još dobrih ideja koje ovde nisu spomenute. Verovatno ćete se i vi
domisliti nekoj novoj, koja će biti upotrebljiva za vas i nadamo se da ćete je
proslediti nekom drugom, kome može da bude na dobrobit.

A.A. kao organizacija formalno ne garantuje niti preporučuje red i pravac po kojem
treba da deluje svaki alkoholičar. Ali, dokazano je da svaki pomenuti postupak jeste
od koristi nekim članovima, pa tako može da bude i vama od pomoći.

Ova brošura je zamišljena kao priručna knjižica s uputstvima, koja se koristi s

vremena na vreme, a ne da bi bila pročitana glatko od početka do kraja samo
jednom, a potom zaboravljena. Navodimo dve opomene koje su dokazano od
pomoći, a to su:

A. Budite bez predrasuda

Možda se poneka ponuđena sugestija vama neće svideti. Ako je to slučaj, umesto
da ih odbacite zauvek, smatramo boljom idejom da ih samo odložite na stranu za
neko vreme. Ako ne zatvorimo svoj um za njih zauvek, tada možemo da im se
vratimo bilo kada i pokušamo iskoristiti iste te ideje, koje nam se pre nisu sviđale,
ako to želimo.

Na primer, u početnim danima naše treznosti, neki od nas su prihvatili sugestije i

drugarske savete ponuđene od strane A.A. voditelja, koje su nam jako pomogle da
ostanemo trezni. Drugi su čekali da posete mnogo A.A. grupa i prisustvuju mnogim
sastancima A.A. pre nego što su konačno dozvali u pomoć sponzora.

Da ne bi pili, neki od nas su pronašli veliku pomoć u formalnoj molitvi, dok su drugi
bežali od bilo kakve predložene vere. Ali ako tako izaberemo, svi mi smo slobodni
da promenimo svoje mišljenje o datim idejama.

Neki od nas su smatrali da je bolje da što pre počnu raditi na 12. koraku programa
oporavka Anonimnih Alkoholičara. Drugi su, pak, osećali da treba odložiti ovu
aktivnost, dok ne budu malo duže trezni.

Suština je u tome da nema recepta za “pravi put” i ”pogrešan put”.

Svaki od nas koristi ono što je najbolje za njega ili za nju. Ne zatvarajući vrata
drugim vrstama pomoći, možemo pronaći da je baš ta pomoć dragocena u jednom
drugom trenutku. I svi se trudimo da poštujemo tuđe pravo da radi drugačije od
nas. Ponekad neki član A.A. govori o različitim delovima programa na način kao da
bira hranu, odabirujući ono što mu se sviđa, a ostavljajući ono što ne želi. Možda će
neko drugi doći i pokupiti baš te delove. Ili će se član vratiti baš na te ideje koje je
prethodno odbacio.

8
Kako bilo da bilo, dobro je zapamtiti iskušenje koje imamo u restoranu kada
uzimamo samo ono što volimo, bilo da su to samo slatkiši ili samo salata ili bilo koja
druga hrana koja nam se naročito sviđa.To nam služi kao važan podsetnik da
bismo mogli održavati ravnotežu u našim životima.

U oporavku od alkoholizma, došli smo do toga da trebamo uravnoteženu dijetu

ideja, čak i kada neke od njih u početku ne izgledaju tako kao da se u njima može
uživati kao u drugima. Kao dobra hrana, tako i dobre ideje nisu uvek dobre za nas,
ako ih ne koristimo razumno.

B. Korišćenje vašeg zdravog rasuđivanja

Došli smo do toga da moramo koristiti razuman plan, kako bismo mogli
svakodnevno primenjivati sugestije.

Poput gotovo svih drugih ideja, tako i preporuke iz ove knjige mogu da budu
zloupotrebljene. Na primer, uzmimo pojam koji se odnosi na konzumiranje slatkiša.
Jasno je da alkoholičar sa dijabetesom ili problemom debljine mora pronaći
zamenu za slatkiše, kako ne bi ugrozio svoje zdravlje.Takav alkoholičar ne bi
mogao imati dobrobit od ideje uzimanja slatkiša u oporavku od alkoholizma. (Mnogi
nutricionisti, u opštoj primeni, daju prednost grickalicama bogatim proteinima nad
slatkišima). Takođe nije dobro da bilo ko preteruje sa ovim lekom.

Drugi primer je vezan za slogan “Uradi sve polako”. Neki od nas su shvatili da
možemo lako zloupotrebiti ovaj osetljiv pojam, koristeći ga kao opravdanje za
nedostatak truda, za lenjost ili za neuljudnost. To svakako nije namera ovog
slogana. Ispravno primenjen, može biti lekovit, dok pogrešno primenjen sprečava
naš oporavak. Neki među nama bi dodali: ”Uradi sve polako, ali uradi to!”

Sledeći bilo koji savet, jasno je da moramo upotrebiti svoj razum. Svaki metod
opisan ovde treba da bude upotrebljen sa dobrom procenom.

Još jedna napomena: A.A. ne prisvaja pravo da ponudi naučno iskustvo o tome
kako održati stanje treznosti. Možemo samo da podelimo sa vama naša lična
iskustva, nikako da vam pružimo stručne teorije i objašnjenja.

S obzirom na to, ove stranice ne nude kratak medicinski kurs kako da prestanete
piti ako još uvek to radite, niti bilo kakve čudotvorne tajne ili savete kako prevazići
alkoholizam.

Ponekad sticanje treznosti može da bude na vaš sopstveni način, ali učestalo
prolongiranje je razlog ozbiljnih zdravstvenih problema, tako da bi bilo bolje za vas
da potražite medicinsku pomoć, ili čak zatražite bolničko lečenje. Ako ste ozbiljno
bolesni, možda treba da posetite neku medicinsku ustanovu, pre nego što budete u
mogućnosti da se zainteresujete za ono što mi ovde nudimo.

9
Mnogi od nas nisu bili toliko bolesni, ali kako bilo da bilo, mučili smo se tražeći izlaz
uz pomoć ostalih članova A.A. I zbog toga što smo bili upućeni sami na sebe, na
naš nestručan način često smo mogli pomoći jedni drugima i ublažiti neki jad i
patnju. Na kraju krajeva, razumemo, bili smo tamo.

Dakle, ova knjižica govori o tome kako ne piti (više nego kako prestati piti). Ona
govori o tome kako živeti trezno.

Ustanovili smo da je oporavak za nas započeo prestankom uzimanja pića,

postizanjem treznosti i nastavljanjem da budemo sasvim čisti od bilo koje količine
alkohola i u bilo kom obliku. Takođe smo ustanovili da se moramo držati dalje od
bilo kakvih preparata koji menjaju našu svest. Možemo ići u susret ispunjenom i
zadovoljavajućem životu samo onda kada ostajemo trezni. Treznost je oslonac
našeg oporavka.

Na neki način ova knjižica govori o tome kako da upravljamo treznošću. Pre nismo
mogli, pa smo pili.

2. Ostati podalje od prvog pića

Jednostavne rečenice koje smo čuli u A.A. jesu: “Ako ne popiješ prvo piće, ne
možeš se napiti” ili “Jedno piće je previše, a dvadeset nedovoljno”.

Kada smo počinjali da pijemo, mnogi od nas nisu ni želeli da uzimaju više od
jednog ili dva pića. Ali kako je vreme prolazilo, povećavali smo broj pića. U prošlim
godinama smo uvideli kako pijemo sve više i više i neki od nas su postajali i ostajali
jako pijani. Možda se naše stanje nije uvek ogledalo u govoru ili držanju, ali mi, u
stvari, nikada nismo bili trezni.

Ako nas je to suviše uznemiravalo, mi bismo smanjili količinu ili pokušali da se

ograničimo na jedno ili dva pića, ili prešli sa žestokih pića na pivo ili vino. Konačno
smo pokušali da odredimo količinu koju ćemo popiti, tako da to ne bismo uzimali za
veliku nesreću. Ili smo se trudili da prikrijemo koliko pijemo.

Sve ove mere je postalo sve teže i teže provoditi. Povremeno, čak i nismo pili
alkohol neko vreme.

Slučajno, mi smo se vraćali piću - samo jednom piću. I pored očiglednosti da ćemo
se ozbiljno povrediti, osećali smo se tako sigurni da uzmemo i drugo piće. Možda je
u toj prilici to bilo sve što smo popili, pa je to za nas bio sjajan pokazatelj da
možemo prestati nakon jednog ili dva pića. Neki od nas su to uradili mnogo puta.

Ali iskustvo nam je dokazalo da je to bila zamka, jer smo bili ubeđeni da možemo
bezbedno da pijemo. I onda je došla prilika, neka specijalna proslava ili neki lični
gubitak, ili na kraju krajeva, nikakav poseban razlog, kada dva, tri pića naprave da

10
se osećamo dobro, pa pomislimo da nam piće ili dva više, ne mogu naškoditi. I
apsolutno bez i malo namere da to uradimo, mi opet previše pijemo. Upravo smo
tamo gde smo bili - previše pijani, a zapravo nismo to želeli.

Ovo ponovljeno iskustvo nas prisiljava da donesemo logičan zaključak: Ako ne

popijemo prvo piće, nikada nećemo biti pijani. Zato umesto da planiramo kako
nikada nećemo piti ili umesto da pokušavamo da ograničimo broj pića ili količinu
alkohola, naučili smo da se usredsedimo na izbegavanje samo jednog pića - onog
prvog.

Zaista, umesto da brinemo o ograničavanju broja popijenih čaša na kraju pijane

epizode, mi izbegnemo ono prvo piće s kojim smo počeli.

Zvuči skoro blesavo jednostavno, zar ne? Teško je mnogima od nas da poverujemo
da nismo nikada stvarno uobličili ovaj izlaz za sebe, pre nego što smo došli u A.A.
Naravno, istini za volju, mi nikada nismo stvarno želeli odbaciti piće sasvim, makar
dok nismo naučili nešto o alkoholizmu. Ali glavna stvar jeste: Mi sada znamo da to
deluje.

Umesto da računamo sa koliko pića možemo da se nosimo; četiri, šest, pola litre-
zapamtimo sledeće: “Samo ne uzmemo to prvo piće”. To je tako jednostavno.
Navika da razmišljamo na ovakav način je pomogla stotinama hiljada nas da
godinama ostanemo trezni.

Doktor, specijalista za alkoholizam nam kaže da je to čvrsti medicinski temelj za

izbegavanje prvog pića. To prvo piće je okidač, koji deluje odmah ili nešto kasnije,
ono je prinuda da se pije sve više i više, sve dok ne budemo ponovo u teškom
stanju. Mnogi od nas su počeli da veruju da je naš alkoholizam u stvari navika
drogiranja alkoholom; kao prepuštanje bilo kojoj vrsti droge, čija zavisnost zahteva
lečenje, tako da se moramo čuvati prve doze droge kojoj smo se predali. Izgleda da
naša iskustva to dokazuju, kao što možete pročitati u knjizi “Anonimni Alkoholičari”i
u našem magazinu “Grapevine” i kao što možete čuti gde se nalaze članovi A.A.
zajedno, deleći svoja iskustva.

3. Upotreba 24-časovnog plana

U danima kada smo pili često smo imali tako loše trenutke da smo se zaklinjali
“Nikada više”. Svečano smo se obavezivali da nećemo piti duže vreme, recimo
godinu dana, ili obećavali nekome da nećemo dotaći piće tri nedelje ili tri meseca. I
naravno, trudili smo se neko vreme.

Bili smo apsolutno iskreni kada bismo kroz stisnute zube davali ova obećanja. Svim
srcem smo želeli da ne budemo nikada više pijani. Bili smo odlučni. Odricali smo se
sasvim pića, zaklinjući se, s namerom da se držimo podalje od alkohola u nekoj
neodređenoj budućnosti.
11
Šta više, uprkos našoj dobroj nameri, posledica je bila, skoro isto tako, neizbežna.

Bledela su sećanja na zakletve i patnje koje su im prethodile .

Ponovo smo se napili i upali u još veće nevolje. Naš antialkoholni period “zauvek”,
nije potrajao zadugo.

Neki od nas, koji su davali ovakava jemstva su imali intimnu povlasticu: Rekli smo
sami sebi da obećanje koje smo dali, da nećemo piti, odnosi samo na žestoka pića,
a ne na pivo ili vino. Na taj način smo naučili, ako do tada nismo znali, da nas pivo
i vino može isto tako opiti, samo što moramo popiti veću količinu, da bismo došli do
onog istog efekta koji postignemo kada pijemo žestoka pića. Pijući pivo ili vino,
završili smo isto tako kako smo završavali kada smo pili žestoka pića.

Da, neki drugi od nas su izbacili alkohol sasvim i držali se date reči kao što smo
obećali, sve dok jednom.....Tada je došao kraj “sušnom” periodu, napili smo se
ponovo i uskoro smo ponovo bili u nevolji, sa dodatnim teretom novih krivica,
grehova i kajanja.

S borbama i naporima iza nas, sada se u A.A. trudimo da izbegavamo izraze

“apstinirati neko vreme” i “davati zakletve”. Podsećaju nas na naše greške.

Premda shvatamo da je alkoholizam stalno, neizmenjivo stanje, naše iskustvo nas

je naučilo da ne dajemo dugoročna obećanja o tome da ćemo ostati trezni. Uvideli
smo da je mnogo realnije i mnogo uspešnije – reći: “Neću popiti piće samo danas”.
Čak ako smo i pili juče, možemo da zacrtamo da nećemo danas. Mi možemo piti
sutra - ko zna da li ćemo uopšte biti živi tada? - ali za ova 24 sata, odlučili smo da
nećemo piti. Mi smo zacrtali da idemo u bilo koju neophodnu krajnost da bismo
izbegli danas piće, tako da nije važno kakav je izazov i koliko je iskušenje.

Sećajući se kako su nas gledali dok s teškoćom teturamo kući, naše porodice i
prijatelji su , razumljivo, umorni i istrošeni od slušanja naših zakletvi: “Ovaj put
mislim stvarno”.

Tako da im nećemo obećati, čak ni jedni drugima nećemo davati obećavanja da

nećemo piti. Svaki od nas daje obećanje samom sebi. Konačno, u pitanju je naše
vlastito zdravlje i naš vlastiti život.

Mi, a ne naše porodice i prijatelji, moramo preduzeti neophodne korake kako bismo
bili zdravi.

Ako je želja za pićem zaista jaka, možemo da uradimo ono što mnogi od nas rade,
a to je da podele 24 sata na manje delove. Odlučili da nećemo piti, recimo, jedan
sat. Mi možemo izdržavati privremenu teškoću nepijenja za samo jedan sat, onda
još jedan, i tako dalje. Mnogi od nas su počeli svoj oporavak baš na ovaj način. U
stvari, svaki oporavak od alkoholizma počinje sa jednim satom treznosti.
12
Jedno tumačenje ovog metoda jeste jednostavno odlaganje (sledećeg) pića.

(Kako vam ide? I dalje pijete sok? Da li ste zaista odložili ono piće koje smo
spominjali na prvoj strani? Ako je tako ovo može da bude početak vašeg oporavka).

Sledeće piće se može nabaviti kasnije, ali baš sada, mi odlažemo uzimanje pića,
naposletku, za današnji dan ili za trenutak. (Kažite: do kraja ove strane)

24 - satni plan je vrlo fleksibilan. Možemo ga započeti iznova u bilo koje vreme, ma
bilo gde da smo. Kod kuće, na poslu, u baru, u bolničkoj sobi, u 4 ujutro, u 3
popodne, možemo upravo tada da odlučimo da nećemo uzeti piće u nastupajuća
24 sata, ili 5 minuta.

Neprekidnim ponavljanjem ovog plana izbegavamo slabosti metoda kao što su

“apstinirati neko vreme” i davanja zakletvi. Period apstinencije i zaklinjanja,
podjednako je planiranju na takav način s kakvim planom bismo se na kraju osećali
slobodni da opet pijemo. Ali danas je uvek ovde. Život, inače teče iz dana u dan;
danas je sve što imamo; i svaki čovek može provesti jedan dan bez pića.

Prvenstveno, mi pokušavamo da živimo u sadašnjosti samo zato da ostanemo

trezni - i to deluje. Jednom kada ta ideja postane deo našeg razmišljanja, mi
shvatimo da življenje života u 24 - satnim segmentima jeste jedan delotvoran i
zadovoljavajući put rukovođenja i mnogim drugim stvarima.

4. Zapamtiti da je alkoholizam neizlečiva, progresivna i kobna bolest

Ima mnogo ljudi na svetu koji znaju da ne mogu jesti neku određenu hranu - ostrige
ili jagode ili jaja ili krastavce ili šećer ili nešto drugo - bez posledice da imaju velike
neprijatnosti ili čak postanu sasvim bolesni.

Osoba koja ima alergiju na neku hranu ove vrste, mogla bi se prepustiti osećaju
jakog samosažaljenja, žaleći se svima koji žele da slušaju da je on ili ona
nepravedno lišena nečega, i neprestano žaleći zbog nemogućnosti da jede nešto
iznanredno fino.

Iako možemo da se osetimo prevarenima, očigledno nije mudro ignorisati naš

sopstveni fiziološki “izgled”. Ignorisanjem naših vlastitih ograničenja možemo
izazvati neke neprijatnosti ili bolest. Da bismo ostali zdravi i prilično srećni moramo
naučiti da živimo sa telom koje imamo.

Ako želi da zadrži dobro zdravlje, jedna od novih navika u razmišljanju, koju
alkoholičar u oporavku može otkriti jeste smireni pogled na sebe, kao nekoga ko
treba izbeći razne hemikalije; alkohol i ostale droge koje ga zamenjuju.

Kao očevidnost imamo dane naših opijanja i zbir iskustava stotina hiljada žena i
muškaraca koji su se godinama opijali.
13
Znamo da kako prolaze godine opijanja, tako se naši problemi u odnosu na piće
neprestano pogoršavaju. Alkoholizam je progresivan.

Da, naravno, mnogi od nas su imali vremenske periode za vreme kojih smo, na
neki mesec ili čak godinu, mislili da je naše opijanje našlo način da se popravi
samo od sebe. Činilo se da smo u stanju da prilično dobro podnosimo žestoko piće.
Ili smo ostajali trezni, izuzev prilikom poneke noćne pijanke i opijanje nije postajalo
primetno teže i gore, ukoliko smo mi to mogli primetiti. Ništa strašno, ni dramatično
se nije desilo.

Kako bilo da bilo, a to možemo videti sada, vukući problem s pićem duže ili kraće,
naš alkoholizam je postao jako ozbiljan.

Jedan lekar, stručnjak za alkoholizam nam je rekao da nema sumnje da

alkoholizam neprekidno narasta u sve snažniji, kako postaje stariji. Zna li neko
nekoga ko rastući ne stari?

Takođe smo se uverili, nakon bezbroj pokušaja napravljenih da bismo to dokazali

na drugi način, da je alkoholizam neizlečiv - upravo kao i neka druga bolest. Ovom
rečenicom nam je dokazano da nema “leka”: Mi ne možemo da promenimo
hemijski naše telo i vratimo ga u normalu, da budemo umereni društveni pijanci,
kao što su mnogi od nas bili u mladosti.

I kao što su neki od nas to postavili, ne možemo napraviti promenu, kao što ni
turšija ne može promeniti sebe i ponovo postati krastavac. Ne postoji lek ili
psihološki tretman koji bi bilo koga od nas ikada izlečio od alkoholizma.

Dalje, gledajući hiljade i hiljade alkoholičara koji nisu prestali da piju, mi smo jako
ubeđeni da je alkoholizam kobna bolest. Ne jednom smo videli kako se mnogi
alkoholičari opijaju do smrti – umiru sa znacima delirijum tremensa, ili umiru od
ciroze jetre, direktno uzrokovane alkoholom. Takođe znamo da mnoge smrti nisu
zvanično pripisane alkoholizmu, a u stvarnosti su uzrokovane baš njim.
Saobraćajna nesreća, ubistvo, samoubistvo, srčani napad ili pneumonija, redom su
kao neposredan uzrok smrti imali teško alkoholiziranje koje je dovelo do fatalnog
stanja ili kraja.

Sigurno da su se mnogi od nas u A.A., kada smo pili, osećali zaštićeno i daleko od
ovakvih nesreća i moguće da većina nas nije nikada došla blizu strahota zadnjeg
stadija hroničnog alkoholizma.

Ali videli smo da smo mogli, samo da smo nastavili da pijemo. Ako uđete u autobus
koji vozi u hiljadama milja udaljen grad, tamo ćete se najzad i naći, osim ako ne
siđete i okrenete se u drugom smeru.

14
U redu, šta ćete uraditi kada čujete da bolujete od neizlečive, progresivne i kobne
bolesti – bez obzira da li je to alkoholizam ili neka druga bolest, kao što je loše
stanje srca ili rak?

Mnogi ljudi jednostavno poriču istinu ili ignorišu svoje stanje ne prihvatajući nikakvo
lečenje, pate i umiru.

Ali postoji i drugačiji put .

Možete prihvatiti dijagnozu u koju vas uverava vaš doktor, prijatelj ili vi sami sebe.
Zatim možete pronaći rešenje šta se u vezi s tim može uraditi, ukoliko je to
moguće, da bi držali stanje ¨zauzdanim¨, tako da možete dalje proživeti mnoge
srećne, plodonosne i zdrave godine koliko god dugo podesno vodite računa o sebi.
Prepoznajete punu ozbiljnost vašeg stanja i radite osmišljene stvari potrebne za
zdrav život.

Ukoliko zaista želite da budete dobro, ovaj je izlaz iznenađujuće lako primeniti u
pogledu alkoholizma. A budući da smo mi u A.A. naučili da uživamo u životu tako
mnogo, mi zaista želimo da ostanemo dobro.

Trudimo se da nikada ne izgubimo iz vida nepromenjivu činjenicu našeg

alkoholizma, ali smo naučili da ne brinemo o tome, da ne osećamo samosažaljenje
i da ne pričamo o tome sve vreme. To smo prihvatili kao obeležje našeg tela – kao
što je naša visina ili kao što je potrebno da nosimo naočare, ili bilo koja alergija koju
bismo mogli imati.

Tada smo pronašli način kako možemo da živimo ugodno, bez gorčine sa
saznanjem da koliko god se dugo držimo jednostavnog saveta, a to jeste da ne
popijemo prvo piće, i to danas.

Jedan slepi član A.A. je rekao da je njegov alkoholizam bio veoma sličan njegovom
slepilu. „Jednom kad sam prihvatio gubitak mog vida”, objašnjava, “i uzeo
rehabilitacione vežbe prilagođene meni, i otkrio da zaista mogu uz pomoć mog psa
ići gde god želim, potpuno sam bio siguran, ali samo toliko dugo koliko nisam
zaboravljao ili ignorisao činjenicu da sam slep. Ali kada odbacim znanje da sam
slep povredim se ili sam u nevolji’.”

“Ako želite da se oporavite”, rekla je jedna članica A.A. “samo čitajte postupak
lečenja i sledite uputstva. To je lako toliko dugo koliko pamtite nove činjenice o
vašem zdravlju. Ko želi da sažaljeva samog sebe kada uvidi da ima tako mnogo
radosti povezane sa srećnim životom bez straha od bolesti?”

Da ukratko ponovimo: Zapamtili smo da imamo neizlečivu, potencijalno fatalnu

slabost zvanu alkoholizam. I umesto da nastavljamo da pijemo, više volimo da je
preoblikujemo i iskoristimo priliku da uživamo u životu bez alkohola.

15
Nema potrebe da se stidimo zbog naše bolesti. To nije gubitak milosti. Niko ne zna
zašto neki ljudi postaju alkoholičari, a drugi ne. To nije naša greška. Nismo želeli da
postanemo alkoholičari. Nismo pokušavali da dobijemo ovu bolest.

Mi nismo dobili alkoholizm jer se to nama sviđalo i, na kraju krajeva, mi nismo patili
od njega zato što nam je to bilo drago. Mi nismo namerno radili zabranjene,
pakosne stvari zbog kojih smo morali kasnije da se stidimo. Radili smo ih i ne
znajući, protiv našeg zdravog prosuđivanja i instinkta, zato što smo bili zaista
bolesni.

Žaljenje i briga oko toga kako smo takvi postali ne donose ništa dobro i shvatili smo
da od toga nemamo nikakve koristi. Prvi korak prema tome da se oporavimo i
poboljšamo zdravlje, potpuno je jednostavan - prestati piti.

Iskušajte veličinu ideje. Da li biste radije želeli prepoznati da imate zdravstveno

stanje koje može biti uspešno oporavljeno, ili da provedete mnogo vremena u
jadnom razmišljanju o tome šta nije u redu sa vama? Uvideli smo da je ovo bolji
izgled i bolji osećaj, da je ovo naša sopstvena slika, a ne ona stara, mračna koju
smo navikli da vidimo. Takođe je istinitija. Mi znamo. Dokaz o tome je u načinu na
koji osećamo, delujemo i mislimo - sada.

Ko god želi je dobrodošao u “slobodan period pokušaja” ovog novog shvatanja o

sebi. Na kraju krajeva, svako ko želi ponoviti svoje stare dane je savršeno slobodan
da ih ponovo započne. Vaše je pravo da uzmete nazad svoju bedu, ako želite.

U drugu ruku, možete isto tako zadržati novu sliku o sebi, ako vam je draža.To je
takođe vaše pravo.

5. “Živi i pusti druge da žive”

Ova stara izreka zvuči suviše prosto i lako je sagledati njenu vrednost. Naravno,
jedan razlog zbog koje se godinama ponavlja jeste taj što je dokazala dobrobit na
mnogo načina.

Mi, članovi A.A. smo napravili jednu posebnu primenu ove izreke, koja nam
pomaže da ne bismo pili. Pomaže nam delimično kod susretanja s ljudima koji nam
idu na živce.

Preispitujući ponovo našu istoriju opijanja, mnogi od nas mogu da vide kako nam je
vrlo, vrlo često izgledalo da je naš problem bio prouzrokovan ponašanjem drugih
ljudi. Eksperimentisanja sa pivom ili vinom u našim mladalačkim godinama se činilo
kao nešto prirodno budući da su drugi to radili, a mi smo hteli zadobiti njihovu
naklonost. Zatim su došla venčanja, rođendani, krštenja i praznici, i fudbalske
utakmice i koktel-zabave i poslovni ručkovi ...i lista se može nastaviti i nastaviti. U

16
svim ovakvim okolnostima, mi smo delimično pili , na kraju krajeva i zato što su svi
drugi pili i činilo se da se to očekuje i od nas.

Onaj ko je počeo da pije sam, ili je skrivajući se pio tu i tamo, često se skrivao
zbog toga da drugi ljudi ne bi bili upućeni u to koliko mnogo i često pije. Retko kada
nam se sviđalo da slušamo kako nam bilo ko govori o našem problemu. Ako su to
radili, mi smo stalno ponavljali “razloge” za naše opijanje kao da tražimo zaštitu od
kritike ili primedbi.

Neki od nas su otkrili kako se nakon opijanja postavljaju raspravljački ili čak
ratoborno prema drugim ljudima. Dok su neki drugi od nas osetili da se bolje
osećamo u svojoj koži kada se nalazimo u nekom društvu, nakon što popijemo
jedno, dva pića - ionako je to bilo društveno veče, poslovni pregovori ili razgovor o
novom radnom mestu, ili čak vođenje ljubavi.

Naše opijanje je mnogima od nas uslovljavalo izbor prijatelja kroz to koliko su oni
pili. Čak smo menjali prijatelje kada bismo osetili da smo “nadrasli” njihov stil. Više
smo voleli “prave pijance” nego ljude koji su pili po jedno ili dva pića. Pokušavali
smo da izbegavamo trezvenjake.

Mnogi od nas su bili ljuti zbog načina na koji je naša porodica reagovala na naše
opijanje. Neki od nas su izgubili posao zato što se šef ili naš kolega nije slagao sa
našim pijanstvima. Želeli smo da ljudi gledaju svoja posla i puste nas na miru!

Često smo osećali ljutnju i bojažljivost i prema ljudima koji nas nisu kritikovali. Naša
krivica nas je napravila preosetljivima prema svima koji su nas okruživali i gajili smo
zavist i mržnju. Ponekad smo menjali bar, posao, ili smo se selili u novi komšiluk
samo da bismo pobegli od određenih osoba.

Veliki broj ljudi, pored nas, u bilo kom stepenu na neki način je bio upleten u naše
opijanje.

Kada smo prestali da pijemo, veliko je olakšanje bilo videti da su ljudi koje smo
upoznali u A.A. – oporavljeni alkoholičari – izgledali potpuno drugačiji. Nisu nam se
obraćali s kritikom i sumnjom, već sa razumevanjem i brigom.

Kako bilo da bilo, savršeno je prirodno da se mi još uvek susrećemo sa ljudima koji
nam idu na živce, i unutar A.A. i izvan njega. Možemo uočiti da nas naši prijatelji
izvan A.A., naše kolege ili članovi porodice još uvek tretiraju isto onako kao kako su
to radili dok smo pili. Biće im potrebno malo vremena da poveruju da smo zaista
prestali. Na kraju krajeva, mogli su da nas vide mnogo puta u prošlosti kako
prestajemo, a onda krećemo ponovo.

Za početak sprovođenja stava “Živi i pusti druge da žive” moramo da se suočimo sa

sledećom činjenicom : Postoje ljudi unutar A.A. , i svuda drugde, koji ponekad kažu

17
nešto sa čime se ne slažemo, ili rade nešto što nam se ne sviđa. Učiti da živimo sa
raznolikostima je suština našeg zadovoljstva. Upravo u ovim slučajevima
uočavamo da je krajnje korisno reći sebi: “O dobro, živi i pusti druge da žive”.

U stvari, u A.A. se polaže velika važnost tome kako naučiti da podnosimo

ponašanje drugih ljudi. Kako god njihovo ponašanje agresivno i neugodno bilo, nije
vredno da pijemo zbog toga. Naš sopstveni oporavak je previše važan.

Alkohol može da ubije i on ubija, setimo se.

Naučili smo da ulažemo veoma poseban napor pokušavajući da shvatimo druge

ljude, posebno nekoga ko nas gnjavi baš na pogrešan način. Za naš oporavak je
mnogo važnije da razumemo i shvatimo nego da budemo shvaćeni. Ovo nije jako
teško ako imamo na umu da ostali članovi A.A. takođe pokušavaju da shvate baš
kao i mi.

Na primer, mi ćemo sretati ljude u A.A. ili negde na drugom mestu koji neće biti baš
ludi za nama. Zato svaki od nas pokušava da poštuje tuđe pravo da radi kako je
odabrao ili kako mora. Tada možemo da očekujemo od njih da budu uljudni i
ljubazni prema nama. U A.A. oni to uglavnom i jesu.

Obično ljudi koji vole jedni druge, u komšiluku, na poslu, u nekom klubu, u A.A. - i
privlače jedni druge. Kada provodimo vreme sa ljudima koji nam se sviđaju, mi smo
manje uznemireni onim drugim ljudima i ne marimo naročito za to.

Kako vreme prolazi, uviđamo da se ne bojimo da jednostavno hodamo pored nekog

ko nas uznemirava, umesto da ih ponizno puštamo da nam uđu pod kožu, ili
umesto pokušaja da ih ispravimo kako bi ih bolje prilagodili nama.

Niko se od nas ne seća da ga je iko prisiljavao da pije alkohol. Niko nas nikada nije
oborio i sipao nam piće u grlo. Upravo kao ni što nas niko nije fizički prisiljavao da
pijemo, tako se trudimo da nas niko ni mentalno “ne odvede u piće”.

Vrlo je lako upotrebiti tuđe radnje kao alibi za opijanje. Koristili smo to znalački. Ali
u treznosti smo naučili novu tehniku: nikada ne dopuštamo sebi da budemo toliko
kivni na nekog drugog da bismo dopustili toj osobi da kontroliše naš život - posebno
da nam bude izgovor za opijanje. Shvatili smo da nemamo želju dopustiti bilo kojoj
osobi da nam uništi život.

Drevna priča kaže da dok ne pređemo dobar deo puta u tuđim cipelama, niko od
nas ne bi trebalo da kritikuje onog drugog. Ovaj mudar savet nam može dati veće
saosećanje za srodno ljudsko biće. I kada to upotrebimo u praksi osećamo se
mnogo bolje, nego kada smo osećali mamurluk.

“Pusti druge da žive”- da. Ali neki od nas su našli da je vrednije ono u prvom delu
slogana: “živi”!
18
Kada smo tražili način da potpuno uživamo u svom sopstvenom životu, tada smo
bili zadovoljni da pustimo druge ljude da žive na način kako su god hteli. Ako je naš
sopstveni život interesantan i delotvoran, zaista nemamo nagon ili želju da tražimo
grešku u drugima ili brinemo o načinu njihovog rada.

Možete li se baš sada setiti nekoga ko vas muči i ozlovoljava?

Ako možete pokušajte nešto. Odgodite pomisao o njemu ili njoj i bilo šta u vezi
osobe koja vas ljuti. Možete kasnije, ako želite, ključati iznutra. Ali upravo sada,
zašto da ne ostavite to sa strane i pročitate sledeći pasus ?

Živite! Budite zainteresovani za vlastiti život. Po našem mišljenju, ostajanje u

treznom stanju otvara put ka životu i sreći. To je vredno žrtvovanja mnogih mržnji ili
svađa.....Dobro, nije vam pošlo za rukom da odvojite vaše misli potpuno od te
osobe. Da vidimo šta nam sledeće dolazi u pomoć.

6. Postati aktivan

Veoma je teško samo sedeti pokušavajući ne raditi izvesnu stvar, ili čak ne misliti
na nju. Mnogo je lakše preduzeti neku radnju i raditi nešto drugo - drugačije od
aktivnosti koju pokušavamo izbeći.

Dakle, to je oko pića tako. Jednostavno se truditi izbeći piće ili ne misliti na njega,
sedeći u sopstvenom društvu, ne izgleda dovoljno. Što više mislimo na piće i
pokušavamo da se držimo podalje od njega, ono sve više okupira naš um, naravno.
I to nije dobro. Bolje je da se zaposlimo s nečim, gotovo sa bilo čim, jer će to
uposliti naše misli i usmeriti našu energiju prema zdravlju.

Kada smo jednom prestali piti, mnogi od nas su bili u čudu šta da rade sa viškom
vremena.

Mnoge sate smo nekada provodili planirajući, nabavljajući i ispijajući pića,

oporavljajući se od njegovog trenutnog delovanja. Zasigurno smo sada, kada smo
prestali piti iznenada bačeni u velike, prazne periode vremena, koji su morali biti
bilo kako ispunjeni.

Većina nas ima posao koji obavlja. Ali čak i tako, bilo je prilično vremena, praznih
minuta i sati koji su zurili u nas. Trebali smo novu naviku u aktivnosti da osetimo
veličinu svemira i učinimo korisnom psihičku energiju ranije okupiranu našim
preokupacijama, ili našom opsesijom alkoholom i opijanjem.

Svako ko je jednom pokušao da razbije naviku zna da je zamenjivanje novom i

drugačijom aktivnošću lakše, nego samo prestati sa starom, ne stavivši ništa na to
prazno mesto.

19
Oporavljeni alkoholičari često kažu: “Samo prestati s opijanjem, nije dovoljno.”
Samo ne piti je negativna, suvoparna stvar. To je jasno ispoljeno u našem iskustvu.
Ostati zaustavljen nije dovoljno, uvideli smo da treba na mesto pića umetnuti
pozitivan program za akciju. Mi smo naučili kako živeti trezno.

Strah, prvobitno može gurati neke od nas ka tome da ispitujemo mogućnosti da

imamo problem u vezi pića. I za neko kratko vreme, strah sam za sebe može
pomoći nekome od nas da ostane podalje od pića. Ali strahom ispunjeno stanje nije
jako srećno, ni opuštajuće stanje da bismo ga izdržali zadugo. Zato se trudimo da
otkrijemo zdravo poštovanje za snagu alkohola, umesto straha od njega, kao što
ljudi imaju zdravo poštovanje prema npr. cijanidu i drugim otrovima. Većina ljudi
ima strahopoštovanje prema tim otrovima i onome šta bi mogli uraditi svom telu i
imaju dovoljno razuma da ga ne bi uneli u sebe, a da pri tom nisu stalno opsednuti
strahom od tih otrova. Mi, u A.A. imamo sada neko znanje i poštovanje u pogledu
alkohola. Ali, naravno, ono je bazirano na iskustvima iz prve ruke, a ne na
zastrašivanju od mrtvačke glave i ukrštenih kostiju na etiketama .

Mi ne možemo da se uzdamo samo u strah da ćemo prevazići te prazne sate bez

pića. Dakle, šta možemo uraditi?

Pronašli smo mnoge vrste aktivnosti, više ili manje, korisnih i unosnih. Ovde su dve
vrste po redu njihovog delovanja kako smo mi iskusili.

A. Aktivnosti koje se odvijaju unutar i u vezi A.A.

Kada iskusni A.A. članovi kažu da je “prihvatanje manjih zadataka” bilo od pomoći u
njihovom oporavku od alkoholizma, onda obično misle na aktivnosti unutar i u vezi
A.A.

Ako želite, možete i vi početi s tim, čak pre nego što odlučite da postanete član.
Nije vam potrebna ničija dozvola ili poziv.

U stvari, pre nego što donesete bilo kakvu odluku vezanu za problem vašeg
alkoholizma, mogla bi da bude dobra ideja da neko vreme provedete u krugu A.A.
Ne brinite, samo sedite i posmatrajte. A.A. sastanci vas neće napraviti
alkoholičarem ili članom, kao što vas neće ni sedenje u kokošinjcu napraviti
kokoškom. Možete da isprobate neku vrstu “suvog perioda ili generalne probe “ u
A.A. i tek potom odlučiti o pridruživanju. Aktivnosti koje u prvo vreme često
upražnjavamo u A.A. mogu izgledati prilično nevažne, ali rezultat dokazuje njihovu
vrednost. Možemo da ih nazovemo “ledolomcima”, zato što nam olakšavaju da se
osećamo prijatno, okruženi nepoznatim ljudima.

Na kraju A.A. sastanka možete videti kako neki od tih sadašnjih početnika vraćaju
stolice na mesto, ili prazne pepeljare ili odnose prazne šoljice od kafe ili čaja u
kuhinju. Pridružite im se. Možete da budete iznenađeni uticajem koje ostavljaju
20
ovakve, naizgled, male stvari na vas. Možete da pomognete u pranju šoljica,
odnošenju literature ili u pranju poda.

Pomažući u ovim lakim fizičkim zadacima ne čini vam se da postajete vratar ili
čuvar u grupi. Ništa takvo .Godinama radeći to i gledajući ostale članove kako to
rade, mi znamo da je praktično svaka osoba dobro oporavljena u A.A. imala svoj
udeo u aktivnostima u organizaciji donošenja osveženja. Rezultati koje smo
osećali, izvršavajući takve zadatke su čvrsti, stvarni, dobrobitni i obično
iznenađujući.

U stvari, mnogi od nas su počeli da se osećaju ugodnije u krugu A.A. tek onda kada
smo počeli da pomažemo oko ovih sitnih poslova. Nama je bilo, šta više, lakše i bili
smo mnogo dalje od pića ili pomisli na njega, kada smo prihvatili male, ali
specifične odgovornosti, kao što su donošenje raznih osveženja, pomaganje u
njihovom pripremanju i serviranju, sudelovanje u uslužnim odborima, ili izvođenje
raznih zadataka, koje je trebalo obaviti. Jednostavno posmatrajući druge ljude, vi
ćete da naučite šta treba da bude urađeno da bi sve bilo spremno za A.A.
sastanak, i da se nakon njega prostor uredi kako bi bio spreman za sledeći.

Niko ne mora raditi takve stvari, naravno. U A.A. niko nikada nije nateran da radi ili
ne radi bilo šta. Ali ove jednostavne, proste stvari i obaveze (samo za sebe) da ih
se uradi ispravno, imali su neočekivano dobro delovanje na mnoge od nas, i još
uvek imaju. Jačaju mišiće našoj treznosti.

Ako ostanete unutar A.A. grupe, primetićete i druge zadatke koje treba preduzeti.
Čujete li da sekretar pravi neko obaveštenje i vidite li da blagajnik uzima sitniš za
priloge, stavljajući sebe na raspolaganje u ovim poslovima, jednom sakupljeno
vreme za koje ne pijete (oko 90 dana u više grupa), dobar je put za korišćenje
nekog vremena koje smo pre provodili opijajući se.

Kada su vas ovi poslovi zainteresovali, promenite način života pomoću čitanja
brošure ”A.A. grupe”. Ona objašnjava što grupa “službeno” radi i kako je
pretpostavljeno da radi.

U A.A. niko nije ni “iznad”, ni “ispod” nekog drugog. Ne postoje klase ni hijerarhije
među članovima. Nema formalnih službenika sa bilo kakvom vladajućom silom, niti
autoritetom. A.A. nije organizacija u uobičajenom svetskom smislu. Umesto toga
postoji drugarstvo ravnopravnih. Svi se međusobno oslovljavaju vlastitim imenom.
A.A. ima za cilj da bude na usluzi potrebama grupnih sastanaka i ostalih dužnosti.

Nisu potrebne određene profesinalne sposobnosti ili obrazovanja. Čak i da nikada

niste bili predsednik ili sekretar bilo čega, možete da uvidite, kao mnogi od nas, da
je kroz A.A. ove službe lako obavljati i mogu da naprave čuda za vas. One grade
snažnu kičmu našeg oporavka.

21
Sada o drugom tipu aktivnosti koje pomažu da se držimo dalje od pića.

B. Aktivnosti koje nisu povezane sa A.A

Čudnovato je, ali istinito da su neki od nas, kada smo tek prestali piti, imali osećaj
neke vrste prolaznog nedostatka mašte.

To jeste čudnovato, ali u vreme dana kada smo pili, mnogi od nas su pokazivali
neverovatno bogatu maštu. U manje od nedelje dana, mogli smo da smislimo više
razloga i izgovora za opijanje, nego što mnogi ljudi koriste u druge svrhe za vreme
svog života.

(Uzgred, pravilo je da normalnim ljudima n i k a d a nisu potrebni izgovori da bi pili)

Kada više ne postoji potreba da pružimo sebi razlog za piće, uvek nam izgleda da
naši umovi idu ka tihom štrajku. Neki od nas su uočili da ne možemo zamisliti da
radimo neke druge stvari koje nisu povezane s pićem. Možda je to zato što smo se
tek upravo sada odrekli te navike. Ili možda naš um treba period odmora i
oporavljanja nakon što se aktivni alkoholizam smiri. U oba slučaja, pomućenost
našeg uma će se razići. Posle prvih meseci naše treznosti mnogi od nas beleže
jasnu razliku. Posle tri meseca naš um se čini bistriji. A za vreme od 2 godine
našeg oporavka, promene su očigledne. Izgleda da nam je na raspolaganju višak
mentalne energije i koristi nam više nego ikada pre.

Ali tokom naoko beskrajno dugih napetih prvih dana bez pića i vi ćete čuti neke od
nas kako kažu: “Šta činiti?”

Popis koji sledi je samo početak za upotrebu za to prvo vreme. Nije jako uzbudljv,
ni smeo, ali pokriva vrste aktivnosti koje su mnogi od nas koristili za popunjavanje
naših prvih slobodnih i praznih sati, kada nismo bili na poslu ili kada nismo bili u
društvu ljudi koji ne piju. Znamo da deluje. Radili smo sledeće stvari:

1. Šetati - naročito do mesta gde nismo bili, po parku, ili otići na selo. Hodali smo
ležerno, polaganim hodom, a ne zamorno brzim.

2. Čitati - skoro svi smo osetili neko jako nestrpljenje ako smo pokušavali da čitamo
nešto što zahteva više koncentracije.

3. Posete muzejima i galerijama.

4. Vežbati - plivanje, golf, džogiranje, joga ili druge vrste vežbi koje nam savetuje
lekar

5. Prionuti na davno zanemarene stvari - spremanje radnog stola, sortiranje raznih

papira, odgovaranje na neka pisma, slikanje ili nešto drugo što smo bili zanemarili.

Shvatili smo da je važno ne preterati u bilo čemu od ovoga.

22
Planirati da očistimo sve sobe samo zvuči jednostavno. Kako god, posle dnevnog
teškog fizičkog rada, možemo biti iznureni, prljavi, može biti da nismo završili posao
i možemo da budemo obeshrabreni. Zato je naš savet da srežete plan na izvodivu
meru. Započnite, ali ne tako da preokrenete celu kuhinju i da pospremite sve po
redu, nego deo po deo, polako iz dana u dan.

6. Pokušati s nekim novim hobijem - ništa skupo ili vrlo zahtevno, nego nešto
prijatno, zaludno skretanje u kojem nam nije potrebno isticanje i pobeda, nego
samo ugoda u osvežavajućim drugačijim trenucima. Mnogi od nas započinju s
hobijima o kojima nismo pre ni sanjali, kao što su: bridž, makrame, opera, vez,
pecanje, stolarija, košarka, pisanje, pevanje, ukrštenice, kuvanje, čuvanje ptica,
amaterska gluma, vrtlastvo, jedrenje, gitara, filmovi, ples, kiparstvo, bonsai,
sakupljanje nečega itd. Mnogo nas je shvatilo da sada možemo da uživamo u
stvarima koje pre uopšte nismo shvatali.

7. Revizija starih razbibriga, izuzev - znate već koje. Možda stoji u pripremi tamo
negde vaš set vodenih boja koji niste godinama dotakli, sanduče sa vezivom,
harmonika, teniski sto, kolekcija traka, ili sveska za roman. Neki od nas su bili
nagrađeni iskopavši te stare stvari, obrisavši prašinu i pokušavši se vratiti ponovo
njima. Ako odlučite da to nije više za vas, bacite ih.

8. Upisati se na neki kurs. Niste li oduvek želeli da govorite Svahili jezik ili ruski?
Uživate u istoriji ili matematici? Da se razumete u arheologiju ili antropologiju?

Dopisni kursevi, instrukcije na TV, ili razredi za punoletne - za prijatnost, ne

potrebu, koji se održavaju jednom nedeljno su obično dostupni bilo gde. Zašto da
ne pokušate? Uvideli smo da takav put može dodati svežu krv našem životu, a
nekada je to put ka novoj karijeri.

Ako učenje počinje da bude prepreka ili razvlačenje, ne oklevajte da ga odbacite.

Imate pravo da menjate mišljenje i prekinete bilo s čim ako nije valjano za vas.
Ponekad treba hrabrosti da bi se bilo onaj koji odustaje, a ima vrlo dobrog smisla u
odustajanju od nečega što ne pridodaje pozitivnu ili zdravu struju našem životu.

9. Volontirati u nekoj korisnoj službi. Mnogim, mnogim bolnicama, službama dečje

zaštite, crkvama, i drugim institucijama i organizacijama očajnički su potrebni
volonteri za sve vrste aktivnosti. Izbor je veliki, od čitanja slepima do pečatiranja
koverata za crkvenu poštu ili traženja potpisa za peticije. Proverite u bilo kojoj
obližnjoj bolnici, crkvi, vladinoj agenciji ili građanskom klubu kako biste pronašli što
je volonterskim servisima potrebno u vašem okrugu. Osećali smo se mnogo bolje
sami sa sobom kada smo i najmanje doprineli za dobrobit nekih drugih ljudskih
bića. Čak i čin istaživanja mogućnosti je sam po sebi interesantan i informativan.

23
10. Uraditi nešto za svoj spoljni izgled. Mnogi od nas promene frizuru, kupe nešto
nove odeće, nove naočari ili poprave zube i sve ovo ima neobično dobar efekt.
Obično smo nameravali uraditi nešto slično i prvi meseci naše treznosti, činilo se,
su bili pravo vreme za tako nešto.

11. Nagradite se nečim zabavnim. Ne mora postojati ozbiljni napor u

samopoboljšanju u svemu šta radimo, dok je god svaki takav napor vredan i podiže
samopoštovanje. Mnogi od nas su uočili da je važna ravnoteža ozbiljnih perioda i
stvari koje radimo za čistu zabavu. Da li volite balone? Filmove braće Marx? Soul?
SF romane? Sunčanje? Skijanje? Ako ne, nađite nešto drugo nealkoholičarsko, da
biste se nagradili ni zbog čega, nego da biste podelili zadovoljstvo i imali neku suvu
zabavu.Zaslužili ste.

12.________________________________________________________________

Sami popunite ovu tačku. Nadajmo se da ova lista iznad upalila vašu lampicu za
ideje, i da će vaša biti drugačija od svih navedenih...Da li jeste? Dobro! Samo
napred!

Jedna reč opomene. Neki su uvideli da mi imamo sklonost da odemo u krajnosti i

pokušavamo previše stvari odjednom. Imamo dobru kočnicu za to o kojoj ćete čitati
na 32. strani. Zove se “Uradi sve polako”.

7. Korišćenje Molitve Spokoja

Na zidovima hiljade prostorija gde se održavaju sastanci A.A., na svim mogućim

jezicima može se videti ovakvo prizivanje:

Bože, daruj nam spokoj

da prihvatimo ono sto ne možemo da promenimo,

hrabrost da menjamo ono što možemo da promenimo

i mudrost da razlikujemo jedno od drugog.

Ona ne potiče od A.A. Neka verzija ovog, čini se, bila je korištena vekovima u
različitim verama, i sada je u širokoj primeni izvan A.A., isto kao unutar članstva.
Bez obzira na to kojoj crkvi pripadamo, bez obzira da li smo humanisti, agnostici ili
ateisti, mnogi od nas su uvideli da su ove reči divan vodič u sticanju treznosti,
ostajanju u njoj i uživanju u treznosti. Kad god vidimo Molitvu Spokoja kao sadašnju
molitvu ili samo kao vatrenu želju, to je predlog i jednostavan recept za zdrav
emocionalni život.

Stavili smo jednu stvar pravo u centar liste između “ştvari koju ne možemo
promeniti”, a to je naš alkoholizam. Bez obzira šta radimo, mi znamo da sutra

24
iznenada nećemo biti nealkoholičari, makar kada bismo bili deset godina mlađi ili
šest inča niži.

Mi ne možemo da promenimo naš alkoholizam. Ali, nismo rekli skrušeno: “Dobro, ja

sam alkoholičar. Idem se opijati do smrti.“ Bilo je tu nešto što smo mogli promeniti.
Nismo morali da budemo pijani alkoholičari. Mogli smo da postanemo trezni
alkoholičari. Da, to nam je dalo hrabrosti. I bio nam je potreban bljesak mudrosti da
uvidimo da to jeste bilo moguće, da mi možemo promeniti sebe.

Za nas to je bila samo prva, najjasnija korist Molitve Spokoja. Što smo bili dalje od
zadnjeg pića, ovih nekoliko redaka je u svom značenju dobivalo sve više na lepoti.
Mogli smo da je primenimo u svakodnevnim situacijama, koji smo nekada koristili
da pobegnemo pravo ka flaši.

Daćemo primer: “Ja mrzim ovaj posao. Da li ću prionuti na njega ili mogu dati
otkaz?” Sada dolazi u igru malo mudrosti: “Dobro, ako dam otkaz, nekoliko sledećih
nedelja ili meseci će biti ružno, ali ako imam ’hrabrosti da menjam’ mislim da ću
pronaći bolje mesto.”

Ili odgovor može da bude i ovakav: “Hajde da se suočim - ovo nije vreme za mene
da rizikujem sa traženjem boljeg posla jer imam obavezu izdržavanja porodice.
Pored toga trezan sam tek šest nedelja i moji A.A. prijatelji mi kažu da je bolje da
ne pravim drastične promene u životu baš sada; bolje da se koncentrišem na to da
ne uzmem prvo piće i čekam dok ne dobijem bistru glavu. Dobro, ne mogu
promeniti posao baš sada. Ali možda mogu da promenim moj lični stav. Hajde da
vidimo kako mogu da naučim da spokojno prihvatim moj posao.”

Ta reč “spokoj” izgledala je kao nemogućni cilj, kada smo prvi put videli molitvu. U
stvari, ako je spokoj značio apatiju, gorku rezigniranost ili neosetljivu
nepodnošljivost, onda nismo ni želeli ciljati u tom smeru. Ali mi smo uvideli da
spokoj ne znači tako nešto. Sada kada dolazi k nama znači više nego jasno
prepoznavanje - čist pogled, realan pogled na svet, skriveni mir i snaga. Spokoj je
kao giroskop, puštajući nas da držimo ravnotežu bez obzira na to kakva su
previranja oko nas. I on jeste stanje uma koje je vredno težnje.

8. Menjanje starih navika

Sigurno je da su određeni trenuci, neka dobro znana mesta i naše redovne

aktivnosti povezane sa ispijanjem alkohola, isprepleteni u sastavne delove našeg
života. Dokazano je da neka stanja, kao što su umor, glad, usamljenost, ljutnja i
preveliko oduševljenje mogu da budu zamke koje ugrožavaju našu treznost.

Kada smo prestali da pijemo, mnogi od nas su uvideli da je korisno da bacimo

pogled unazad na rutine koje su okruživale naša opijanja i ako je ikako moguće
promenimo mnoštvo malih stvari koje se mogu dovesti u vezu s pićem.
25
Da prikažemo to ovako: Mnogi koji su započinjali dan s prvim jutarnjm pićem, sada
su glavni u pripremaju kafe. Neki od nas menjaju raspored stvari koje su planirane
za taj dan, kao na primer doručkuju pre tuširanja i oblačenja. Promena marke paste
za zube ili tečnosti za ispiranje usta (pazite da ona ne sadrži alkohol) daje nam novi
ukus u ustima, kada počnemo da je koristimo. Pokušali smo s malo vežbanja ili sa
nekoliko trenutaka meditiranja, pre nego što smo krenuli u novi dan.

Neki su takođe naučili da treba promeniti put kojim idemo kada ujutro napuštamo
dom, da ne bismo prolazili pored poznatih „crpki”.

Neki su iz automobila uskočili u voz, neki su vožnju podzemnom železnicom

zamenili zajedničkim prijateljskim vožnjama biciklom. Neki su izašli iz autobusa i
krenuli pešice. Drugi su otpočeli bitku na različite načine.

Bilo da je naše opijanje bilo u improviziranom baru u autu, susednoj „ fabrici” džina,
u kuhinji, mesnom klubu ili garaži, svaki od nas može prilično tačno otkriti omiljenu
lokaciju. Bilo da smo od prilike do prilike menjali mesto ili povremeno menjali
ustaljenu satnicu, svaki od nas zna za sebe dan, sat i prilike koje su najčešće
uključene u naše pijančenje.

Kada želite da ne pijete treba da se otarasite svih tih rutina i promenite navike i
okolinu. Domaćice, na primer, kažu da je od pomoći promeniti vreme i mesto
kupovine i preraspodeliti dnevne obaveze. Zaposleni ljudi koji su bili naviknuti da se
na pauzi za kafu otšunjaju napolje zbog pića, sada ostaju i stvarno piju kafu ili čaj. I
ovo je dobro vreme za telefoniranje nekome ko je u istoj situaciji. Ono isto vreme
koje smo pre koristili da pijemo, sada je razumno da ga iskoristimo za razgovor sa
osobom koja je prošla kroz isto iskustvo.

Oni od nas koji prestaju da piju i započinju svoju treznost dok borave u bolnici ili
zatvoru, pokušali su da menjaju dnevnu kretanje tako da ne bi baš često nailazili na
kantine ili kioske unutar institucije.

Za neke od nas, vreme ručka je obično značilo da sat, dva provedemo u

osvežavanju omiljenom tećnošću. Kada smo tek prestali da pijemo, umesto odlaska
u restoran gde je konobar znao šta da nam donese i pre nego smo poručili, činilo
se razumnim da imamo drugačije osmišljeno vreme za ručak, posebno je pomagalo
da jedemo sa nekim drugim ko ne pije. “Testirati snagu volje”, s obzirom na
zdravstveno stanje, izgleda prilično ludo kada nije neophodno. Umesto toga
pokušavamo da dođemo, koliko je lakše moguće, do novih zdravih navika.

Za neke od nas ovo je takođe značilo da izbegavamo, na kraju krajeva, bar na neko
vreme, društvo drugova teških pijanaca. Ako su iskreni prijatelji, biće im naravno
drago videti nas da vodimo računa o svom zdravlju, i poštovaće naše pravo da
radimo ono što želimo, upravo kao što mi poštujemo njihovo pravo da piju, ako su

26
tako izabrali. Ali mi smo naučili da budemo oprezni kada nas neko nagovara i nutka
da ponovo pijemo.Onaj ko nas stvarno voli neće nas obeshrabljivati u našem
naporu da održimo dobro stanje.

U pet posle podne, ili kad god je završio naš radni dan, neki od nas su naučili da se
zaustave u prodavnici sendviča da bi pregrizli nešto. Tako smo išli nepoznatim
putem do kuće, a to nas nije prepustilo starim alkoholičarskim navikama. Kada
bismo menjali put, nismo otišli u bar. Otišavši vozom u drugi kraj, ne bismo prolazili
pored susedne taverne.

Kad smo stigli kući, umesto da vadimo led i čaše, mi menjamo odeću, pripremamo
čaj ili uzmimamo malo voćnog soka, odremamo, ili se opustimo tuširajući se,
uzimamo knjigu ili novine. Naučili smo da u razne dijete uključimo hranu koja ne
sadrži alkohol. Ako je gledanje TV bila naša rutina posle ručka, našli smo da je
bolje otići u drugu sobu i prepustiti se drugim aktivnostima. Ako smo obično čekali
da naša porodica ode na spavanje pre nego što izvučemo flašu, pokušavali smo,
za promenu, otići na spavanje ranije, ili u šetnju, ili čitamo, pišemo ili igramo šah.

Poslovna putovanja, izleti, vikendi, praznici, golf, košarkaške dvorane, fudbalski

stadioni, kartaške igre ili skijanje često je za nas značilo opijanje. Ljudi koji imaju
čamac uvek provode leto pijući u nekom zalivu ili pored nekog jezera. Kada smo
prestali da pijemo, uvideli smo da je bolje, za neko vreme, planirati praznike i
putovanja na drugačiji način. Trudeći se da izbegnemo da se napijemo na brodu
natrpanom pivopijama, onima koji srću piće iz pljoskica, ili onima koji ispijaju iz flaše
vreli rum, ili slatko vino, jeste mnogo teže, nego jednostavno otići negde na dugo
mesto i za promenu i novost, raditi neke nove stvari koje nas pojedinačno ne
podsećaju na piće.

Pretpostavimo da smo bili pozvani na koktel-zabavu gde je glavna zabava ili posao
bilo ispijanje. Šta s tim? Dok smo pili mi bismo se lepo majstorski domislili alibija da
se napijemo, ali sada upotrebljavamo tu veštinu da bismo rekli “Ne, hvala”. Na
zabave na koje stvarno moramo da odemo, za našu sigurnost mi imamo novu
rutinu, koje objašnjavamo na str.46.

Da li smo u ranim danima naše treznosti izbacili iz kuće svo piće? Da i ne.

Mnogi uspešni tretni članovi se slažu u tome da je potrebno da budemo oprezni i da

se najpre otarasimo našeg sakrivenog pića, gde god ono bilo – ako ga uopšte
možemo pronaći. Inače, s pogledom na flašu koja je na polici ili u ormariću,
shvatanja se menjaju.

Neki od nas tvrde da piće nikada nije imalo sposobnosti da nas navede da pijemo,
išta više nego neposredne nesposobnosti da nas uzdrži ako smo zaista želeli da
pijemo.Tako neki pitaju: “Zašto baciti dobar viski ?”

27
Živimo u društvu gde se pije alkohol, oni kažu, i ne može se izbeći prisustvo
alkoholnog pića zauvek. Držati ga u ruci i samo servirati kada stignu gosti, sugerišu
oni, i samo treba da naučimo da ga ostatak vremena ignorišemo. Za njih, to deluje.

Mnoštvo nas ostalih je došlo do tačke, kada je ponekad bilo neverovatno lako za
nas da uzmemo piće u trenutku, naglo, umalo ne znajući i pre nego smo
nameravali. Ako nema alkohola pri ruci, ako moramo da odemo da ga nabavimo,
na kraju imamo šansu prepoznati šta mi to radimo i možemo odabrati da ne pijemo.
Oporavljeni alkoholičari ovih uverenja su rekli da su uvideli da je mudrije
preduhitriti, nego žaliti. Oni su se, dakle, otarasili celokupnih zaliha i nisu držali
nikakvo piće, dok njihova treznost nije postala stabilnija.

Čak i sada, oni kupuju samo onoliko koliko je dovoljno za goste za jednu veče.
Izaberite sami. Vi znate kakav je bio vaš sopstveni alkoholičarski šablon i kako se
danas osećate u vezi sa treznosti.

Sada, manje ili više promena u rutini predstavljenih u ovom delu, može se činiti
smešno neznatnim. Kako bilo da bilo, možemo vas uveravati da suma svih ovih
promena u šablonu daje mnogima od nas zapanjujuće snažan pogon da idemo
prema novom, jako dobrom zdravlju. Možete imati istu pomoć, ako je želite.

9. Jesti ili piti nešto - obično, slatko

Možete li zamisliti da pijete viski sa sodom nakon što ste pojeli čokoladu? Ili da
pijete pivo posle kolača sa sladoledom?

Ako vam nije muka da čitate, složićete se da baš ne ide jedno s drugim.

Na jedan način ovo poglavlje priča o tome. Mnogi od nas su naučili da nešto što je
slatkog okusa, ili skoro bilo koja hrana ili grickalica, tera ujed želje za pićem.Tako
da mi s vremena na vreme podsećamo jedni druge da ne treba da trpimo glad.

Možda je to samo umišljaj, ali čini se da je potreba za “trgnuti nešto” velika varalica
kada je stomak prazan. Na kraju krajeva, oseti se jače.

Ovaj priručnik je baziran na našim vlastitim iskustvima, pre nego na naučnim

izveštajima. Stoga mi ne možemo precizno stručnim terminima objasniti zašto je to
tako. Možemo samo ovim rečima staviti na znanje to da su hiljade nas, pa čak i oni
koji kažu da nikada nisu voleli slatkiše, ustanovili da slatkiši smiruju želju za pićem.

Pošto nismo nikakvi lekari nutricionisti ne možemo preporučiti nikome da drži tablu
čokolade kod sebe i uzme je ako oseti želju za pićem. Mnogi od nas to rade, ali
neki imaju dobar zdravstveni razlog za izbegavanje slatkiša. Kako bilo da bilo,
sveže voće ili neki dijetalni supstituti za slatku hranu i piće su od koristi, tako da je
ideja da upotrebljavamo slatke ukuse svima dobrobitna.

28
Neki od nas misle da je nešto više od samog okusa ono što nam pomaže da
zaustavimo nagon za pićem. To takođe, delom može da bude zbog same promene
sveukupnih fizičkih radnji: uzimanje sokova, čaše mleka i nekih kolača ili sladoleda,
koje pijemo, žvaćemo i gutamo. Ovo stanje susrećemo kod svih kategorija ljudi.

Iskreno, mnogi alkoholičari kada su prestali da piju su shvatili da su mnogo više

neuhranjeni, nego šta su očekivali. Iz ovih razloga mnogima od nas su lekari
savetovali uzimanje vitamina. Tako možda nekima od nas jednostavno treba više
hrane nego što mislimo, a bilo koja dobra hrana u stomaku zaista pomaže da se
osećamo fizički bolje. Hamburger, med, povrće, kikiriki, sir, lešnici, rakovi, voćni
žele - što god volite, dobro je za vas i može napraviti varku.

Novi trezni alkoholičari, kada im je sugerisano da jedu umesto da piju alkohol, uvek
se ponovo čude: Šta ako se udebljam? Mi možemo da kažemo da smo videli da se
to dešava u retkim slučajevima. Mnogi od nas su izgubili na težini onda kada smo
se počeli redovno hraniti, umesto ispijanja kaloričnog etil alkohola, dok su drugi
dobili neophodne kilograme.

Budimo sigurni, nekoliko sladoleda, ili slatkih dodataka u prvim mesecima treznosti
i učiniće da se razvije nekoliko ispupčenja i rolnica tu i tamo – obično na pogrešnim
mestima. Ali to je, izgleda mala cena koja se plaća za oslobođenje od aktivnog
alkoholizma. Bolje je biti punačak ili prijatno buckast nego pijan, zar ne? Da li ste
ikada čuli da je neko bio uhapšen zbog vožnje u «debelom stanju»?

Kako bilo da bilo, naša iskustva dokazuju da se sa malo strpljenja i dobrog

prosuđivanja, težina obično ispravi sama od sebe. Ako se to ne desi, ili ako imate
hroničan problem, ozbiljnu debljinu ili veliki problem sa težinom, verovatno treba da
se konsultujete sa lekarom, koji ne samo da poznaje problem težine, nego mora da
razume alkoholizam. Nikada nismo imali bilo kakav konflikt između A.A. iskustva i
medicinskih saveta, dobijenih od doktora koji je iskusan u alkoholizmu.

Sledeći put kada se javi iskušenje, pojedite ili srknite nešto slatko. Na kraju krajeva,
za to vreme odlaganja pića na sat ili dva, možemo da vam damo drugi korak prema
oporavku...možda vam nešto sugerišemo u sledećem delu.

10. Primenjivati “telefonsku terapiju”

Na samom početku, kada smo se trudili kako bismo uspeli u nameri da ostanemo
trezni, mnogima od nas se desilo da uzmemo piće bez da nam je to bila namera.
Ponekad se činilo da se to dešava bez našeg znanja. Nije postojala svesna odluka
da pijemo i nije postojala prava misao o mogućim posledicama. Nismo nameravali
da započnemo novu avanturu opijanja.

29
Sada smo naučili da nas jednostavno odlaganje tog prvog pića, stavljajući nešto
drugo na njegovo mesto, vodi do prilike da razmislimo o našoj istoriji opijanja, da
razmislimo o bolesti zvanoj alkoholizam i da razmislimo o mogućim rezultatima
ponovnog opijanja.

Srećom, možemo da uradimo još više od samog razmišljanja o tome i zapravo

radimo. Pozovemo nekog putem telefona.

Kada smo prestali da pijemo ponavljano nam je da uzmemo brojeve telefona ljudi iz
A.A. i umesto da pijemo pozovemo neke ljude.

U početku nam se zamisao da telefoniramo ljudima koje smo tek upoznali, činila
neobičnom i mnogi od nas nisu želeli to da rade. Ali kako su dani naše treznosti u
A.A. odmicali i kako je odmicalo vreme koje smo provodili pored tih ljudi, prihvatili
smo preporuku. Rekli su da oni mogu razumeti zašto mi oklevamo, jer su i oni prošli
isti taj put. Bez obzira, rekli su, samo pokušajte jednom.

I tako na kraju, hiljade i hiljade nas jeste. Na naše olakšanje, bilo je to lepo i prijatno
iskustvo. A šta je najbolje od svega, delovalo je.

Možda je najbrži put ka razumevanju da pokušate da se stavite u položaj osobe

koju biste pozvali, jer kada vam neko veruje toliko mnogo, osećate se nagrađeni i
zahvalni ste. Osoba koja prima poziv je zbog toga gotovo uvek zadivljena, a ne
iznenađena i uvek joj je drago da nas čuje.

Postoji i više od toga! Mnogi od nas su uvideli da kada smo želeli da se napijemo i
tada pozvali neku malo iskusniju osobu nego što smo mi bili, nije bilo čak ni
neophodno da napominjemo da mislimo na piće. Obično je to bilo razumljivo i bez
reči. I zaista nije bilo važno u koje vreme zovemo, bilo noću, bilo danju!

Kadkada, bez ikakvog vidljivog razloga, imamo napad brige, straha, užasa, čak i
panike koji ne možemo objasniti. (Ovo se događa svakom ljudskom biću, a ne
samo alkoholičarima).

Kada smo rekli istinu o tome kako se osećamo, otkrili smo da smo potpuno
shvaćeni. Dobili smo saosećanje, a ne sažaljenje. Svako koga smo pozvali, to
zampamtite, je nekada bio u potpuno istoj situaciji i svi to živo pamte.

Mnogo češće se dešava, nego što se ne dešava, da za samo nekoliko trenutaka

razgovora nestaje naših misli na alkohol. Ponekad bismo dobili praktičnu
informaciju koja otvara oči ili blagi indirektni putokaz ili direktan savet, pružen od
srca. Ponekada smo uhvatili sebe kako smo počinjali da se smejemo.

Posmatrači oporavljenih alkoholičara zapažaju da oni održavaju opsežnu mrežu

neformalnih društvenih kontakata između sebe, čak i kada ne prisustvuju
sastancima i kada niko ne misli i ne priča o alkoholu. Uvideli smo da možemo da se
30
družimo i van sastanaka, ako to želimo, da zajedno možemo da radimo neke stvari
koje obično rade prijatelji, možemo da slušamo muziku, odlazimo u pozorište, da
jedemo zajedno, kampujemo, pecamo ili samo posećujemo, dopisujemo ili čujemo
telefonom, - i bez potrebe za i jednom kapljicom.

Ovakva poznanstva i prijateljstva imaju jedinstvenu vrednost za sve nas koji smo
odabrali da ne pijemo. Slobodni da budemo svoji među ljudima koji dele naš vlastiti
interes za održavanje srećne treznosti, bez namere i čina da budemo fanatični
protivnici alkohola uopšteno.

Moguće je, naravno, ostati trezan i među ljudima koji nisu oporavljeni alkoholičari,
čak i među onima koji mnogo piju, makar i nećemo, verovatno, da se osećamo baš
najprijatnije u njihovom društvu. Dok među ostalim treznim alkoholičarima, možemo
biti sigurni da je naš oporavak visoko nagrađen i duboko shvaćen. To znači da
imamo mnoštvo takvih prijatelja koji cene naše zdravlje upravo kao što mi bdijemo
nad njihovim.

Prelaz na uživanje u treznosti, ponekada počinje kada ste u kontaktu sa drugom

isto tako novom osobom u ovoj igri. Kao prvo, uvek se čini malo nespretno sklopiti
prijateljstvo sa osobom koja je trezna godinama. Mnogo je lakše i češće se dešava
da se družimo sa onim osobama koje su tek započele put ka oporavku kao i mi. To
je odgovor zašto mi telefonske brojeve razmenimo najpre sa A.A. “savremenicima”.

“Telefonska terapija” se može koristiti čak i kada nemamo broj telefona nikog
pojedinačno. Broj telefona A.A. USA i Canade i mnogih drugih zemalja je upisan u
svaki telefonski imenik. Jednostavno birate broj i odmah ćete biti u vezi s nekim ko
vas iskreno i veoma razume.To može da bude osoba koju nikada niste upoznali ili
nećete upoznati, ali prisutno je isto ono saosećanje.

Jednom kada je napravljen prvi poziv, mnogo, mnogo je lakše uraditi to i drugi put
kada je potrebno. Konačno, potreba da se putem razgovora otarasimo želje za
pićem, zaista tu želju odagna. Uradivši to, mnogi od nas su uvideli, učvrstili smo
naviku upotrebe prijateljske telefonske posete, i držimo je se, jer uživamo u njoj.

Ali uvek dolazi “posle”. Na početku “telefonska terapija” je primarna u pomoći da

ostanemo trezni. Biramo telefon umesto pića. Čak i kada ne mislimo deluje. Čak i
kada ne želimo.

11. Pronaći sebi sponzora

Nije svaki član A.A. imao sponzora. Ali hiljade od nas su rekli da ne bi bili živi da
nije bilo jednog posebnog prijatelja u prvim mesecima i godina naše treznosti.

U najranijim danima A.A. termin “sponzor’ nije postojao u A.A. žargonu. Tada je
nekoliko bolnica u Akronu, Ohaju i New Yorku počelo da prihvata alkoholičare (pod
31
tom dijagnozom) kao bolesnike - ako se trezni član A.A. saglasi da “podupire/
jamči” za bolesnu ženu ili čoveka. Voditelj (sponzor) je odvodio bolesnika u bolnicu,
posećivao ga redovno, bio prisutan kada je pacijent bio otpuštan i vodio ga kući, te
ga pratio na sastanke A.A. Na sastancima, sponzor je upoznavao pridošlicu sa
drugim sretno oporavljenim članovima. Kroz te rane mesece oporavka, sponzor je
bio prisutan i bio spreman da odgovara na pitanja ili sluša što god treba.

To sponzorsto se pokazalo kao jako dobar način da se pomaže ljudima, tako da se

ustalio u A.A. i to je postao običaj primenjivan u A.A. svetu, gde god nije
neophodno bolničko lečenje.

Često je sponzor prva osoba koja se poziva kada se pojavi problem kod pijanca koji
želi pomoć. Ili je to prvi oporavljeni alkoholičar sa kojim ispitanik razgovara ako on
ili ona odu u kancelariju A.A. Ili A.A. član koji dobrovoljno želi biti sponzor
alkoholičaru koji će biti otpušten sa bolničkog lečenja ili rehabilitacijonog centra.

Na sastancima A.A. ljudi često preporučuju da početnik treba dobiti sponzora i

njemu je prepušteno da izabere nekoga koga god želi.

Jedan razlog zbog kojeg je dobro da imate sponzora jeste taj što onda imate
prijatelja - vođu za vreme tih prvih dana i nedelja, kada A.A. deluje strano i
nepoznato, pre nego što osetite da znate koji je vaš sopstveni put u svemu tome.
Pored toga sponzor može da provede daleko više vremena sa vama i da pruži
daleko više pažnje, vama kao pojedincu, nego što bi to mogao neko ko se
profesionalno bavi alkoholizmom. Sponzor čak i noću može voditi sa vama
telefonske razgovore.

Ako imate voditelja (sponzora), onda vam sledeće sugestije mogu pomoći.
Zapamtite da su one bazirane na iskustvima hiljade članova A.A. tokom mnogih
godina.

A. Uobičajeno je da muškarac bude voditelj muškarcu alkoholičaru, a žena ženi.

Tako se izbegava razvijanje ljubavnog odnosa između žene i muškarca, koji bi
mogao da izazove nepoželjne komplikacije ili čak da uništi odnos između pridošlice
i voditelja. Da je ljubav i sponzorstvo vrlo loša mešavina otkrili smo kroz iskušenja i
greške.

B. Bez obzira da li nam se sviđa to što nam sponzor sugeriše (a sponzor može
samo predlagati i ne može nikoga naterati da išta uradi, niti sprečiti neku radnju)
činjenica je da je sponzor trezan duže vreme i da zna kako se izbegavaju “jame” i
verovatno je u pravu.

C. A.A. sponzor nije profesionalni radnik na datom slučaju ili savetnik, bilo koje
vrste. On nije neko od koga se pozajmljuje novac, ni uzima odeća ili hrana i ne traži
se od njega posao. Nije ni medicinski stručnjak, nije određen da daje religiozne,
32
pravne ili psihijatrijske savete, mada je dobar sponzor uvek voljan da razgovara o
ovim poverljivim problemima i uvek može predložiti gde pogodna profesionalna
pomoć može biti primljena.

Sponzor je jednostavno jedan trezan alkoholičar koji može rešiti samo jedan
problem: kako ostati trezan. On ima samo jedan alat na raspolaganju: sopstveno
iskustvo, a ne naučnu mudrost.

Sponzori često ima više interesovanja, nade, sažaljenja i pouzdanja za nas nego
što to mi imamo sami za sebe. Oni svakako imaju više iskustva. Sećajući se svog
sopstvenog stanja, oni nas izbavljaju iz neprilike, a ne uvlače nas. Neko je rekao da
alkoholičari mogu da budu ljudi koji nikada nisu mogli da čuvaju tajnu o sebi,
naročito one koje spadaju pod grehove. Biti otvoren u vezi nas samih pomaže da
se to predupredi i može biti dobro protivdejstvo za bilo koje sklonosti ka
neumerenoj zainteresovanosti za sebe samog i samosvesnosti. Dobar voditelj je
neko u koga se možemo pouzdati i s njim se osloboditi svega onoga što nam tišti
grudi.

D. Prijatno je kada je sponzor simpatičan, neko ko deli naša interesovanja i

interesuje ga više od same treznosti. Ali to nije neophodno. U mnogim slučajevima,
najbolji sponzor je neko sasvim drugačiji. Nekada najbolje uspevaju sponzor i
pridošlica koji su ponaosob najmanje slični.

E. Poput bilo koga drugog, sponzor ima svoje vlastite obaveze na poslu i u porodici
i može biti sprečen da napustiti posao ili dom da bi pomogao svom štićeniku.

Tada nam se ukazuje prilika, mnogima od nas, da koristimo našu ponovo

probuđenu dosetljivost i nađemo oblik zamene za sponzora.

Ako mi iskreno želimo pomoć, nećemo zbog bolesti sponzora ili trenutne njegove
nesposobnosti iz bilo kog razloga, sprečiti sebe da dobijemo potrebnu pomoć.

Možemo se potruditi da pronađemo najbliže mesto gde se održava A.A. sastanak,

možemo čitati A.A. literaturu ili nešto drugo, što nam se čini da je od pomoći.
Možemo telefonirati drugom oporavljenom alkoholičaru kojeg smo upoznali, čak i
ako ga ne znamo baš dobro. Možemo posetiti ili pozvati telefonom u najbližu A.A.
kancelariju ili klub A.A. članova.

Čak i da je jedina osoba koju smo pronašli za razgovor nama sasvim nepoznata,
možemo biti sigurni da ćemo naići na iskrenu i čestitu zainteresovanost i želju da
nam se pomogne u svemu u čemu članovi mogu da pomognu. Kada je stepen naše
nevolje zaista visok, predstoji iskreno saosećanje. Ponekad dobijemo stvarno
ohrabrenje od oporavljenog alkoholičara za kojeg do tada nismo marili. Čak ako je
osećaj uzajaman, kada jedan od nas pokušava da ostane trezan i traži od bilo kog

33
drugog oporavljenog alkoholičara da mu pomogne da se ne napije, sitne i površne
razlike nestaju.

F. Neki ljudi misle da je dobra ideja imati više od jednog sponzora, tako da je,
konačno, jedan uvek, po svoj prilici sposoban da pomogne. Ovakav stav ima jednu
dodatnu prednost, ali takođe nosi i određeni rizik.

Prednost je u tome što su tri ili četiri sponzora opremljeni širim opsegom iskustva i
znanja, nego što je samo jedna osoba u mogućnosti da bude.

Rizik od toga da se ima više sponzora leži u sklonosti nekih od nas, a koju smo
stekli i razvili u danima našeg opijanja. U pokušaju da zaštitimo sebe u tim danima i
da se sačuvamo od kritika okoline, mi smo uvek pričali različite priče različitim
ljudima. Naučili smo čak i kako da manipulišemo ljudima, u tom smislu što smo
smatrali da nam ljudi koji nas okružuju opraštaju ili da oni čak ohrabruju naše
opijanje. Možda i nismo bili svesni ove naše sklonosti kojom smo se redovno služili
obuzeti nevoljom, ali to je zaista postao deo naše ličnosti u danima našeg opijanja.

Tako da su neki od nas koji su se čvrsto držali više sponzora, hvatatali sebe kako
pokušavaju da vode igru i okreću jednog sponzora protiv drugog, govoreći jednom
jedno a drugom drugo. Ovo nije uvek uspešno, pošto se sa sponzorima teško može
igrati. Naviknuti na skoro sve takve trikove, oni vrlo brzo uhvate prevare svakog
onog ko želi da pije. Ali, ponekad se moramo čuvati od toga da „tumačimo” da
jedan sponzor kaže nešto što je direktno suprotno od onog što nam je rekao drugi.
Verovatno se dešava da iz pojedinih reči, koje nam je neko rekao, izvlačimo ono
što želimo da čujemo, a ne ono što bismo trebali, ili bar prevedemo reči sponzora
tako da bi služile našim željama.

Ovakvo ponašanje, čini se izbija više iz naše bolesti, nego u iskrenom traženju
pomoći. Mi, novodošli, najviše smo povređeni kada se ovo desi. Tako, da ako
možda imamo tim sponzora, bila bi dobra ideja držati širom otvorene oči i bdeti nad
sobom, da ne bismo uhvatili sebe kako igramo takvu igru, umesto da se trudimo da
napredujemo pravo ka cilju sopstvenog oporavka.

G. Oporavljajući se od sopstvenog alkoholizma, prirodno je da sponzori imaju svoju

jedinstvenu snagu, ali i slabosti. Koliko mi znamo, ne postoji niti jedno ljudsko biće
bez mane i slabosti tako da to važi i za sponzora.

Retko se događa, ali je moguće da se vođeni pogrešnim savetom našeg sponzora

nađemo na pogrešnom putu. Rukovođen i najboljim namerama, sponzor može da
pogreši.

34
Verovatno možete da pretpostavite šta će sledeća rečenica kazati... neprimereno
ponašanje sponzora samo je još jedan besmisleni razlog da bi se pilo.

Svojom rukom izlivati piće niz svoje grlo je, još uvek, vaša vlastita volja.

Radije nego da okrivljujete sponzora, možete pronaći 30 drugih načina da se držite

podalje od pića. Tih 30 načina leže u drugim poglavljima ove knjige.

H. Vi nemate obavezu da ikad uzvratite vašem sponzoru na bilo koji način pomoć
koju vam pruža. On to radi zato što pomažući drugima, održava vlastitu treznost. Vi
ste slobodni da prihvatite ili odbacite pomoć. Ako je prihvatite nema sumnje da ćete
je uzvratiti.

Sponzori su ljubazni i istrajni, ne za čast i ne zato što oni vole da “urade dobar
posao”. Dobar voditelj je više od pomoći ukoliko je sam imao više pomoći i podrške
od svog sponzora ili, naravno, više njih. Uvidećete ovo onda kada prvi put budete
nekoga vodili.

Jednog dana ćete možda želeti da pružite takvu pomoć nekome. To je sva
zahvalnost koju treba da date.

I. Kao i dobar roditelj tako i mudar sponzor može ostaviti novopridošlog na miru,
kada je neophodno; pustiti ga da napravi svoje sopstvene greške; može videti kada
pridošlica odbacuje savete i još uvek je ljut i oseća se prezren. Oštrouman sponzor
čvrsto drži po strani sujetu i osećaj uvređenosti na putu oporavka izvan odnosa
između sebe i štićenika.

A najbolji sponzor je zaista ushićen kada je novi član sposoban zakoračiti preko
određenog stepena razvoja i postati sponzor nekom drugom. Ne moramo nikada da
ostanemo sasvim sami, ali dođe vreme kada čak i mlada ptica mora da upotrebi
vlastita krila i zasnuje sopstvenu porodicu. Srećan let!

12. Nalaziti vremena za obilje odmora

Ljudi koji jako mnogo piju ne mogu zaista spoznati koliko su umorni, iz sledeća tri
razloga, a to su tri karakteristike alkohola: 1. alkohol sadrži mnogo kalorija, koje
trenutno daju energiju; 2. on umrtvljuje centralni nervni sistem, tako da osoba ne
može da oseti u potpunosti fizičke neprijatnosti; 3. naposletku kada njegovo
anestezijsko delovanje prođe, proizvodi uzbuđenje koje se oseća kao nervoza.

Kada prestanemo piti, efekt uzbuđenja se može zadržati još neko kratko vreme,
prateći nervozu i nesanicu. Može se desiti da odmah postanemo svesni našeg
umora i tako osetimo iscrpljenost i bezvoljnost. Ova dva stanja, takođe se mogu
pojavljivati naizmenično.

35
I jedno i drugo su normalne reakcije koje smo trpili na hiljade nas u samom početku
naše treznosti, u pripadajućem stepenu našeg opijanja i stanju zdravlja u opštem
smislu. Oba stanja su prestala pre ili kasnije i nisu bila razlog za uzbunu.

Ali je bilo važno da se mnogo odmaramo kada smo prestali da pijemo, zbog toga
jer se činilo da misao i želja za pićem dolazi niotkuda, većom lakoćom kada smo
umorni.

Mnogi od nas su se čudili kako to da iznenada poželimo piti, a nemamo valjanog

razloga.

Kada smo ispitali situaciju, s vremenom smo uvideli da se osećamo iscrpljeno, a da

to nismo ni shvatali. U stvari desilo se to da smo istrošili mnogo energije, a nismo
se dovoljno odmarali. Uopšteno, zalogaj neke hrane i malo sna može da promeni
naš celokupni osećaj i ideja o piću nestaje. Čak i kada ne možemo zaspati, samo
sa nekoliko minuta ležanja ili opuštanja na stolici, ublažavamo oštrinu zamora.

Poželjnije je, naravno, staviti svoj život u zdrav raspored, tako da bismo se dovoljno
i redovno odmarali u vremenskom periodu od 24 sata.

Ne svi, ali hiljade nas može da ispriča priču o nesanici koja je nastala kada smo
prestali da pijemo. Očigledno, potrebno je neko vreme da naš nervni sistem nauči
(ili obično ponovo nauči) na naviku redovnog, mirnog sna bez alkohola u našem
organizmu. Šta više, zabrinutost zbog nesanice može biti i najveći neprijatelj, jer
ona još više otežava naš san.

Prvi savet koji smo dali jedni drugima po ovom pitanju jeste: “Ne brini. Niko nikada
nije umro od nedostatka sna. Kada tvoje telo bude dovoljno umorno,
zaspaćeš”.Tako se i pokazalo.

Nesanica je bila često izgovor mnogima “da nam treba jedno ili dva pića”. Mi se
sada slažemo sa potpuno novim stavom da nesanica pomaže u pokušaju da se ne
pije. Radije nego da se prevrću po krevetu i nerviraju zbog toga, neki od nas ustaju
i nešto čitaju ili pišu dok ih ne savlada san.

U međuvremenu je dobra ideja proveriti naše ostale navike, navike koje se odnose
na naše zdravlje, da bismo mogli proveriti da li, možda, na neki drugi način
otežavamo naš san. Da li pijemo previše kafe uveče? Da li jedemo uredno?
Upražnjavamo li dovoljno fizičkih vežbi? Da li naš digestivni sistem uredno
funkcioniše? Ove provere mogu i da upotpune naše vreme.

Mnogo jednostavnije je, a to je staromodni recept protiv nesanice koji zaista

pomaže, popiti šoljicu toplog mleka, duboko disati, opustiti se u toploj kupki, čitati
dosadnu knjigu, ili slušati neku laganu muziku. Neko više voli da se bavi neobičnim
egzotičnom trikovima. Jedan oporavljeni alkoholičar je preporučio vrelo džumbirovo

36
belo pivo sa biberom! (sto ljudi sto čudi ). Ostali se uzdaju u masažu, jogu, ili
različite savete iz knjiga na ovu temu.

Čak i ako i ne možemo da zaspemo odmah, možemo da se odmaramo zatvorenih

očiju. Niko ne ide na spavanje koračajući prostorijom ili pričajući celu noć, dok pije
odviše kafe.

Ako se stanje nastavi možda bi trebali da se posavetujemo sa dobrim lekarom, koji

shvata bolest alkoholizma vrlo dobro.

Za svaku sigurnost, moramo da naučimo : Tablete za spavanje bilo koje vrste nisu
odgovor za alkoholizam. One skoro neizostavno vode ka piću, a naša iskustva to
neprestano potvrđuju.

Zato što znamo moguće opasnosti od ovakvih medikamenata, neki od nas su sa

prezirom prema njima, trpili nesanicu i njene neprijatnosti kratko vreme, dok se
naše telo nije sredilo i dok nismo došli do zdravog redovnog sna. Kada jednom
prođemo kroz ovu prolaznu neprijatnost i kada se ustali prirodan ritam našeg sna,
vidimo da je cena bila izuzetno vredna truda.

Još jedna retka pojedinost u vezi našeg sna, nakon što prestanemo s pićem, može
da bude korisna. Dugo posle nego smo se odbili od flaše, budili smo se ujutru ili
usred noći, shvatajući da smo imali snove o piću. Nemamo svi od nas takve snove,
ali dobro je znati da su oni uobičajeni i bezopasni.

A.A. nije program za tumačenje snova i zbog toga mi ne možemo ni da

protumačimo skrivene misli. To može da uradi psihoanaliza i neka druga
tumačenja. Mi samo možemo da vas izvestimo da se takvi snovi mogu pojaviti,
kako ne biste bili iznenađeni. Među najprostijima od njih je san da smo pijani i da
smo zgranuti nad tim, ali nema sećanja kako smo uzeli piće. Možemo čak i da se
probudimo tresući se, iako već mesecima nismo popili ni kap. To je bio samo ružan
san i može da se pojavi posle dugo, dugo vremena nakon zadnjeg pića.

Moguće da je dobro to što smo šokirani i što se osećamo jadno pri pomisli da opet
pijemo, pa makar u snu.

Kada jednom postignemo da imamo miran trezan san, lepota i krajnje zadovoljstvo
je u buđenju, bez zabrinutosti šta li se sve moglo desiti prošle noći, a čega se mi
uopšte ne sećamo. Umesto svega toga, novi dan će biti ugodan, pun nade i
zahvalnosti.

13. “Prva stvar na prvom mestu”

Ovo je jedna stara izreka i njeno značenje je posebno snažno.

37
Jednostavno znači sledeće: Iznad svih drugih interesa, briga i obzira, moramo da
zapamtimo da mi ne možemo piti. Ne piti je na prvom mestu u poretku naših
poslova, bilo gde, bilo kad i sve je podređeno tome.

To je strogi propis našeg preživljavanja. Naučili smo da je alkoholizam bolest koja

ubija i vodi u smrt na razne i mnogobrojne načine. Draže nam je da ne aktiviramo
našu bolest tako što bismo pili alkohol.

Za oporavak našeg stanja, od reči do reči beleži American Medical Association

ovako: “Prvenstveno ne uzimati piće”. Ovaj recept za terapiju potvrđuju i osnažuju
naša iskustva.

U primeni principa dan po dan to znači da moramo preduzeti bilo kakve neophodne
korake, bilo kakve neuobičajenosti da ne bismo pili.

Neko nas je upitao:”Da li to znači da je treznost po prioritetu iznad porodice, posla i

mišljenja naših prijatelja?”

Kada gledamo na alkoholizam kao na stvar života ili smrti, onda je odgovor jasan.
Ako ne sačuvamo svoje zdravlje –svoj život, jasno je da nećemo imati ni prodicu ,
ni posao, ni prijatelje. Ako cenimo porodicu, posao i prijatelje, prvo moramo
sačuvati svoj život, jer bdenjem nad svojim životom čuvamo i porodicu i posao i
prijatelje.

“Prva stvar na prvom mestu” je bogata i drugim značenjima, koje isto tako mogu da
budu značajne u borbi s našim alkoholizmom. Mnogi od nas su, na primer, opazili
to kada smo tek prestali da pijemo, kada je izgledalo da nam uzima više vremena
sređivanje našeg uma, nego što nam se to sviđalo. Činilo se da odluke teško
padaju; malo da , malo ne.

Da objasnimo, izvesno je da odlučnost nije ograničena kod alkoholičara koji se

oporavljaju, ali to verovatno zabrinjava više alkoholičare nego li one koji to nisu.
Novi trezvenjak, npr. kućni majstor, ne može da krene sa mnoštvom poslova koje
treba sve uraditi prve, tj. koji su svi na prvom mestu. Poslovan čovek se ne može
odlučiti da li da odgovara na telefonske poslove ili da piše pisma. U mnogim
delovima i područjima našeg života, želeći da pohvatamo sve zadatke i obaveze
koje samo zanemarili nismo bili efikasni. Sigurno je da nismo mogli da brinemo o
svemu odjednom.

Tako da “Prva stvar na prvom mestu” pomaže. Ako bilo koji od izbora prvenstveno
dovodi do pitanja piti ili ne piti, tada odluka zahteva i dobiva prvenstvo. Izuzev ako
ne sačuvamo našu treznost, znamo da neće biti obavljeno čišćenje, da nećemo
obaviti telefonske razgovore, da neće pisma biti napisana.

38
Isti ovaj slogan koristimo u sređivanju našeg novonađenog vremena od kada smo
trezni. Trudimo se da isplaniramo dnevne poslove i aktivnosti raspoređujući ih po
važnosti i ne praveći nikada suviše tesan i napet raspored. Držimo na umu drugu
“prvu stvar” - naše zdravlje u opštem smislu, zato što znamo da može biti opasno
ako smo previše umorni ili ako propustimo neki obrok.

Za vreme aktivnog alkoholiziranja, mnogi od nas su vodili prilično neorganizovani

život, a zbunjenost nas je često činila nesigurnima, nesređenima pa čak i očajnima.
Naučiti da se ne opijamo, odnosno da ne pijemo je olakšanje i otkrili smo da treba
umetati određeni raspored i red u svaki naš dan - a pri tom biti realan i ne držati se
plana kruto, već ga treba prilagođavati. Određeni ritam naših posebnih rutina ima
umirujući učinak, i pogodno načelo oko kojeg smo organizovali pravce delovanja
jeste: “Prva stvar na prvo mesto”.

14. Čuvati se usamljenosti

Alkoholizam je opisan kao “bolest usamljenika” i samo mali broj oporavljenih

alkoholičara se s tim ne slaže. Gledajući u prošle godine i mesece našeg opijanja,
bukvalno stotine hiljada naših članova pamte osećaj izolovanosti, čak i kada bismo
bili okruženi mnoštvom sretnih ljudi, usred nekog slavlja. Uvek smo imali duboki
osećaj nepripadanja, pa i onda kada smo glumili veselu društvenost.

Mnogi od nas su govorili da kada smo pijani, mi smo “deo družine”. Mnogi su
osećali da moraju da se napiju da bi “ušli”, i osećali su da bi tek tada bivali
“podešeni” s ostatkom ljudske vrste.

Činjenica je, naravno, da je naša glavna upotreba alkohola bila izazvana

egocentričnim pobudama - tako jeste; sipali smo ga u svoje sopstveno telo, da
bismo se osećali bolje unutar svoje sopstvene kože. Ponekad bi delovanje alkohola
pomoglo da postanemo društveni ili da bismo privremeno ublažili našu unutarnju
usamljenost i tugu.

Ali kada bi delovanje alkohola prestalo, ostajali smo još izdvojeniji, ostavljeniji, i još
više “drugačiji” nego ikada, napokon i tužniji.

Ako smo osećali krivicu ili stid zbog našeg opijanja ili nečega što smo uradili dok
smo bili pijani, tada smo imali sveukupno osećanje da smo izbačeni iz društva. S
vremenom smo se potajno plašili ili čak bili uvereni da zaslužujemo izopštenost i
ozloglašenost zbog stvari koje smo radili. Neki misle “Možda sam izopštenik”, a
mnogi od nas misle “ Zaista sam izopštenik”.

Možda vam je poznat ovaj osećaj pri sećanju na vaše poslednje užasno pijanstvo i
mamurluk.

39
Usamljeni put unapred izgleda crn, mračan i bez kraja. Bilo je isto tako bolno pričati
o tome kao i izbeći takva razmišljanja, tako da smo uskoro ponovo bili pijani.

Premda su neki od nas bili pijanci koji su pili u osami, teško da se može reći da
nam je nedostajalo društvo tokom onih dana kada smo pili. Ljudi su bili svuda oko
nas, videli smo ih, čuli i dodirivali ih. Ali većina naših dijaloga se odvijala u celosti u
našoj unutrašnjosti i vođeni su sa samim sobom. Bili smo sigurni da nas niko drugi
ne shvata. Pored toga, s obzirom na naše mišljenje o sebi, nismo ni bili sigurni da
želimo da nas neko shvati.

Nije ni čudo da smo se zgranuli onda, kada smo čuli prvi put oporavljene
alkoholičare u A.A. kako pričaju slobodno i iskreno o sebi.

Njihova priča o njihovim sopstvenim pijanim bekstvima i ludorijama, njihovim tajnim

strahovima i usamljenosti, uzdrmao nas je kao grom.

Teško smo se usudili poverovati da nismo sami. Konačno smo shvatili da nismo
toliko različiti od svih drugih .

Krhka školjka zaštite i bojažljive egocentričnosti boravila je unutar nas toliko dugo
dok nije napukla i otvorila se iskrenošću ostalih oporavljenih alkoholičara. Uvideli
smo, skoro pre nego što smo mogli da uobličimo, da pripadamo negde i
usamljenost je brzo počela da nestaje.

Olakšanje koje smo osetili je preslaba reč da bi prenela naš prvobitni osećaj.
Pomešano sa čuđenjem, takođe je i skoro neka vrsta užasa. Da li je ovo stvarno?
Hoće li ovome biti kraj?

Mi, koji smo bili nekoliko godina trezni uveravamo bilo kog da jeste to uistinu tako. I
to uistinu traje. To nije još samo jedan pogrešan početak, one vrste koje su mnogi
od nas prečesto iskusili. Niti je to još jedan prasak radosti, koji će uskoro proći s
bolnim razočarenjem.

Umesto toga, mi, mnogobrojni sada trezni članovi A.A. čiji broj buja iz godine u
godinu, vidimo i pre nego naše oči, sve više i više jakih dokaza da mi možemo imati
pravi i dugotrajan oporavak od usamljenosti alkoholizma.

Budući da godinama stičemo duboko nezahvalnu naviku sumnje i drugih zaštitnih

mehanizama, teško da se može preko noći postići napredak. Navikli smo da se
osećamo pogrešno shvaćeni i nevoljeni - bilo da stvarno jesmo ili nismo. Navikli
smo da igramo ulogu usamljenika. Nakon što smo prestali da pijemo, nekima od
nas je možda trebalo malo vremena i malo vežbe da bi odbacili svoju uobičajenu
zabrinutost. Čak i sada kada smo počeli da verujemo da više nismo sami, ponekad
osećamo i delujemo na stari način.

40
Mi smo nezreli za upuštanje u prijateljstva - ili čak prihvatanje prijateljstva kada je
ponuđeno. Nismo potpuno sigurni kako to uraditi, niti koje će od ovo dvoje delovati.
I ta gomila nakupljenog, preteškog, dugogodišnjeg tereta straha, još uvek nam
može biti prepreka.

Zbog toga, kada počinjemo da osećamo delić usamljenosti, bez obzira da li smo
stvarno fizički sami ili ne, stare rutine i balzam pića lako mogu da nas namame.

Sada, kao i nekada, neki od nas, su u istom trenutku namamljeni da se samo

predaju i vrate u staru bedu. Na koncu, blisko nam je i ne želimo da radimo
naporno da bismo ponovili sva ona istraživanja koja smo izvršili u alkoholičarskom
životu.

Govoreći A.A. grupi o sebi, jedan član je rekao da je bivajući pijan od svojih
mladalačkih godina do svojih četrdesetih, bio sve vreme zauzet, i da je propustio
većinu stvari koje američki muškarci obično uče kako bi mogli da izrastu u mlade
punoletne muževne ljude.

Bio je u punoj snazi, kako je on trezan pričao; znao je kako piti i kako galamiti, ali
nikada nije stekao zanimanje ili profesionalno znanje, i bio je neuk za većinu
prednosti i situacija koje pruža društvo. “Bilo je odvratno”, iznosi on. “Nikada čak
nisam ni znao kako da upitam devojku za sastanak ili šta da radim na tom
sastanku! I shvatio sam da nema ni jedne škole koja se zove “Kako na ljubavni
sastanak” za 40-godišnjeg starog neženju, koji nikada nije naučio.

Smeh je te večeri na sastanku bio posebno topao i prisan. Mnogi od njih su

saosećali zato što su i sami prošli kroz takvu vrstu neugodnosti. Kada mi osećamo
isto takvu nespretnost, nesaglasnu sa 40 ili čak 20 godina, mogli bismo pomisliti da
smo patetični, čak smešni i čudni, ali to nije bio slučaj za punu sobu neshvaćenih
A.A. ljudi, koji su poznavali tu posebnu vrstu straha, i mogli su sada pomoći sebi,
videći u tome humor. Dakle, možemo da se smešimo kada pokušamo ponovo,
dokle god ne budemo u redu. Ne smemo se više potajno stideti; ne smemo obnoviti
naše stare bespomoćne pokušaje kako bismo pronašli društveno pouzdanje u flaši,
gde umesto toga nalazimo usamljenost.

Ovo je samo jedan ekstremni primer one vrste kada neki od nas uplovivši u
treznost dobiju “sve ruke i noge”. Ovaj primer isto tako oslikava koliko se opasno
možemo izgubiti ako guramo sami. Šanse su bile jedan prema milion da doplovimo
negde .

Ali sada mi znamo da ne smemo prolaziti sve sami sa sobom. Daleko je razboritije,
sigurnije i izvesnije uraditi to u društvu sa celom srećnom flotom, idući u istom
smeru. Niko od nas nema potrebu da oseća bilo kakvu sramotu u tome što koristi
pomoć, dok mi svi pomažemo jedni drugima.

41
Nije više kukavički koristiti pomoć u oporavku od alkoholizma, nego što se koristi
štaka ako imate slomljenu nogu. Štaka je divna stvar za onoga kome je potrebna, i
za onoga ko vidi njenu korisnost.

Ima li zaista ičeg herojskog u slepoj ličnoj uzvišenosti i izdvojenosti - samo zato jer
on ili ona odbacuju da lako koriste ponuđenu pomoć? Ludo preuzimanje rizika - čak
i kada nije sasvim neophodno - ponekad donosi nezasluženu kaznu. Ali uzajamno
pomaganje, osim što uvek deluje na bolji način, zaista će doneti veću nagradu i čar.

Naše lično iskustvo u zadržavanju treznog stanja, neodoljivo odražava mudrost da

koristimo bilo koju dobru pomoć u oporavku od alkoholizma. Uprkos našim velikim
potrebama i željama, ni jedan od nas oporavljenih alkoholičara, nije jedino u svom
vlasništvu.

Ako imamo, a naravno da ne bismo želeli da imamo potrebu pristupajući u A.A.,

možemo da koristimo pomoć psihijatra ili neku drugu vrstu pomoći.

Niko ne može živeti potpuno sam. Mi nalazimo da je razumno pripadati i raditi

unutar nečeg što je od velike važnosti, kao što je to važnost rešavanja problema
aktivnog alkoholizma.

Čini se da se misli o piću podmuklo ušunjaju u naš um mnogo lakše i lukavije kada
smo sami. I kada se osećamo usamljeno i proganja nas napad želje za pićem,
izgleda kao da tada ima posebnu brzinu i snagu.

Kada smo u društvu drugih ljudi, naročito onih koji ne piju poput nas, mnogo je
manja verovatnoća da se pojave ovakve ideje i želje. Ako nam i padnu na pamet,
izgleda da imaju manju snagu i mnogo lakše ih je odagnati, kada smo u kontaktu sa
nekim članom A.A.

Mi ne zaboravljamo da skoro svi povremeno imaju potrebu da neko vreme izdvoje

samo za sebe, da bi pročistili misli, da bi uradili neke stvari, rešili neku privatnu
situaciju, ili da bi se samo odmorili od svakodnevnog stresa. Ali smo uočili da je
opasno preterati, naročito kada raspoloženje postane mrzovoljno ili se pojavi
samosažaljenje. Skoro svako društvo je bolje od gorke usamljenosti.

Naravno, čak i na A.A. sastancima je moguće da se zaželi piće, s onako kako ljudi
mogu da osete usamljenost u mnoštvu. Ali odbrana protiv uzimanja pića je mnogo
bolja u društvu drugih A.A. članova koji su tamo prisutni, nego kada smo sami u
tihom pustom baru.

Kada imamo samo sebe za razgovor, onda razgovor predstavlja neku vrstu
obilaznice. Mnogo više isključuje vrstu razborite razmene misli koju drugi ljudi mogu
dodati. Pokušavajući da se raspravlja sam sa sobom o izlazu iz misli o piću više je

42
nalik smirivanju samohipnozom. Često je rezultat isti kao da pokušamo ubediti
trudnu kobilu da se ne oždrebi kada dođe vreme.

Iz ovih razloga nam je bilo savetovano da izbegavamo umor, glad i često

spomenemo još jedan rizik, da se ne bi napravila trostruka greška: “Ne dozvoli sebi
da budeš previše umoran, previše gladan ili previše usamljen.”

Sprečite to.

Ako pomisao na piće prolazi vašim mislima bilo kada, zaustavite razmišljanje. Bilo
često ili ne, vi se verovatno nalazite u jednom ili više od ovih visoko rizičnih stanja.

Brzo s nekim porazgovarajte. To je na kraju krajeva i način da prevaziđete

usamljenost.

15. Pripaziti se ljutnje i ogorčenja

Već smo se bili dotakli naših ljutnji u ovoj knjizi, ali neka gruba iskustva su nas
uverila da je to toliko važno da zaslužuje posebnu pažnju svakoga ko želi da se
otarasi problema alkohola.

Neprijateljstvo, ogorčenje, bes - koju god reč upotrebili da opišemo ova osećanja -
zvuče bledo u poređenju sa njihovim otrovnim dejstvom, koje se čak i pojačava u
alkoholizmu.

Na primer, jedan naučnik je pitao veliki broj alkoholičara muškaraca zašto su se

napili i uočio je da je važan razlog bio: “Tako sam jedino mogao da izgrdim
nekoga.” Drugim rečima, oni su osetili snagu i slobodu dok su bili pijani da bi
iskazali bes, koji nisu mogli trezni.

Neko je nagovestio da može postojati tanak, neodređeni biohemijski odnos između

alkohola i vrste fizičkih promena koje prate bes. Jedna eksperimentalna studija o
alkoholičarima pretpostavlja da ogorčenje može da nastane u krvi alkoholičara u
izvesnom neprijatnom stanju, koje se otklanja opijanjem. Vrhunski psiholog je
nedavno rekao da alkoholičar, možda, uživa u osećaju moći nad drugima, koju mu
donosi alkohol. Prikazane su činjenice o uzajamnom odnosu između alkohola,
napada i ubistava. Izgleda da postoji veći broj ovakvih tragedija, u nekim zemljama,
ako je jedan od dvojice ( žrtva ili krivac) - ili oboje - pod uticajem alkohola.
Silovanja, kućne bučne svađe koje vode ka razvodu, zloupotreba dece i oružane
pljačke se, takođe, stalno dešavaju tu pred našim vratima, zbog prekomernog
konzumiranja alkohola.

Čak i oni od nas koji nemaju iskustva u ovakvom ponašanju, mogu lako da shvate
vrstu žestokog gneva, koji može neke ljude, kada su dovoljno napeti voditi u tako
nasilno ponašanje. Mi prepoznajemo potencijalnu opasnost koju nosi bes. Izgleda

43
da ima samo malo sumnje oko toga da to jeste prirodno stanje, koje se javlja s
vremena na vreme u ljudskoj životinji. Kao i strah, bes se može u znatnoj meri
ubrojiti u sastavni deo borbe za opstanak svih članova roda homo sapiens. U
različitim kulturama, ljutnja prema siromštvu, bolesti i nepravdi, nema sumnje,
dovela je do promene na bolje.

Ali ne može da se porekne da fizički ili čak samo verbalni nasrtaji, izvršeni u
prekomernom besu jesu za žaljenje i nanose štetu društvu u celini, isto kao i
pojedincima. Zbog toga mnoge religije i filozofije utiču na nas da se otresemo besa
kako bismo živeli sretnije. Veliki broj ljudi je uz to siguran da u osnovi, ljutnja vrlo
loše utiče na naše emocionalno zdravlje, tako da moramo na neki način izbaciti
neprijateljstvo, ili će ono biti “otrov”našem unutrašnjem životu, okrečući ga stalno
prema nama samima, što vodi ka dubokoj utučenosti.

Bes, po svim aspektima je univerzalan ljudski problem, ali posebno mesto zauzima
kod alkoholičara. Naš sopstveni bes može da nas ubije. Oporavljeni alkoholičari se
gotovo jednoglasno slažu da neprijateljstvo, nevolje ili ogorčenje uvek izazivaju
želju za pićem, i zato treba da budemo obazrivi prema ovakvim osećanjima. Našli
smo mnogo više zadovoljavajućih načina da se nosimo s njima, umesto da pijemo
zbog njih.

Te načine ćemo izneti malo kasnije. Prvo ćemo vam dati pogled na neke od oblika i
boja gneva koji dolaze do nas u određeno vreme:

netrpeljivost snobizam napetost nepoverenje

prezir nemilosrdnost oštra ironija briga

zavist cinizam samosažaljenje sumnja

mržnja nezadovoljstvo zloba ljubomora

Različiti karakteri koje A.A. članovi poseduju, kada su trezni, određuju u kakvom
ptravcu će se ovakva osećanja razvijati kada osećamo (potisnutu) ozlojeđenost. U
danima kada smo se opijali, mnogi od nas su provodili malo vremena u pokušaju
da odbace ovakva osećanja. Bili smo skloniji da ih gajimo, ili da reagujemo
preburno, naročito pojačavajući takva osećanja uzimanjem sledećeg pića.

Možda bi i osećaj straha trebalo da bude na ovoj listi, jer mnogi od nas veruju da je
bes često posledica straha. Nismo uvek sigurni od čega smo uplašeni: ponekad, to
je samo nejasan uopšteni, neimenovani strah koji može da nas uvede u neku
uopštenu ljutnju, a takva ljutnja može odjednom i neočekivano biti svaljena na
nekoga ili nešto. Iz osećaja osujećenosti, takođe se može izroditi bes. Kao klasa,
alkoholičari nisu čuveni po visokom nivou tolerancije, kada su oni suočeni sa

44
frustracijama, bilo stvarnim, bilo umišljenim. Piće se koristi kao omiljeno rešenje za
rastvaranje ovakve „nesvarljive” emocije.

Ogorčenje je najpodmuklije od bilo kojeg osećanja sa kojim se treba nositi.

Ogorčenje je završni proizvod “pravičnog” besa, koji nakon dugog čuvanja i

negovanja i ako mu bude dopušteno da nastavi, polako slabi našu odbranu od
ponovnog uzimanja pića.

Čak i ako je zaista s nama postupano podlo i nepravedno, ogorčenje je luksuz koji
mi kao alkoholičari ne možemo sebi dozvoliti. Za nas je bes u celini,
samouništavajuć, jer nas može odvesti nazad u piće.

(Učenje kako da postupamo sa ogorčenošću je detaljno opisano u knjigama

„Anonimni Alkoholičari” i „Dvanaest Koraka i Dvanaest Tradicija”)

Mi ne možemo prisvajati pravo da budemo stručnjaci u razumevanju dubine

psihologije, zato se nećemo usredsrediti na potragu za uzrokom neprijatnog
osećaja ljutnje, nego ćemo se usredsrediti na umnožavanje samih takvih osećanja,
bilo da mislimo da jesu ili nisu opravdani. Mi smo nula u veštini da se nosimo s
njima, a bez da uradimo glupost da se napijemo.

Nekoliko već razmatranih metoda kojima se služimo da bismo izbegli piće, takođe
deluju sjajno da bismo se mogli otarasiti unutrašnje neprijatnosti patnje onda kada
smo ljuti. Evo primera; kada počinjemo lagano ključati iznutra, od pomoći nam
može biti par zalogaja neke dobre hrane ili čaša nekog slatkog pića.

Isto tako ima osobito dejstvo, kada uzmemo zalogaj bilo čega, podignemo
telefonsku slušalicu i popričamo o tome sa našim sponzorom ili sa drugim
oporavljenim alkoholičarem. Tada treba da se nagradimo pauzom kako bismo
razmislili o svemu, bilo da jesmo ili nismo preumorni. Tako uvidimo da odmor često
rasturi žestinu ljutnje.

Ponavljajući jednostavnu izreku “Živi i pusti druge da žive” smiruje našu

razdraženost.

Možemo takođe, odmah pribeći nekoj aktivnosti da ne bismo podlegli izazovu da se

obrušimo na izvor našeg besa. Od koristi je i šetnja, neka življa vežba ili slušanje
omiljene muzike.

Za mnoge od nas, razmišljanje o značenju Molitve Spokoja zadaje udarac

neprijateljstvu. Kada smo izluđeni nečim što mi ne možemo kontrolisati ili promeniti
(gužva u saobraćaju, vreme, dugi redovi) tada je mnogo bolje samo prihvatiti, nego
da kuvamo iznutra ili da se okrenemo alkoholu.

45
Da, naravno, nekada smo kivni na okolnosti naših života koje mogu i koje bi trebalo
da budu promenjene. Možda bismo hteli da promenimo posao, ili bismo hteli da se
razvedemo ili, možda, da se preselimo. Ovakve odluke zahtevaju da budu donete
pažljivo, a nikako u ljutnji. Još uvek se možemo najpre, smiriti. Možda ćemo, potom
dobiti neku smirenu, konstruktivnu misao, bilo da je naša ogorčenost usmerena na
nešto šta možemo promeniti ili ne. Da biste zasigurno proverili, pogledajte poglavlje
Molitva Spokoja na strani 15. ove knjižice.

Ponekad, to nije dugotrajno ogorčenje s kojim moramo da se nosimo, već

iznenadni žarki bes. 24-satni plan (strana 7) i “Prva stvar na prvom mestu” (strana
27) pomaže mnogima od nas da se nosimo sa takvim besom, iako nismo shvatali
svrhu ovih saveta dok se nismo stvarno potrudili da ih primenimo – i dobili
iznenađujuće dobar ishod.

Sledeći delotvorni lek protiv ljutnje je “kao da “ ideja (ponašamo se kao da je sve u
redu). Odlučili smo da budemo zreli ljudi, a zaista uravnotežene osobe mogu
idealno baratati ogorčenošću kao što je naša, tako da ćemo uraditi tako kao da smo
mi ta osoba. Pokušajte to nekoliko puta. To takođe dobro deluje.

I za mnoge od nas isto tako postoje i mogu da se koriste usluge nekog dobrog
profesionalnog savetnika, psihijatra ili drugog lekara ili sveštenika.

Izlaz možemo potražiti i u neškodljivim fizičkim aktivnostima. Vežbe nas uvek

navode na duboko disanje i toplu kupku, a naravno u privatnosti, možemo i da
gurnemo glavu u neku stolicu ili jastuk i vrisnemo ostatke besa iz sebe.

Često se čini da je nekorisno jednostavno ugušiti bes ili ga protumačiti ili obuzdati.
Umesto toga mi pokušavamo naučiti da ne činimo ništa u besu, nego da učinimo
nešto u vezi sa njim. Ako to ne uradimo, jako ćemo povećati naše šanse da se
napijemo.

Kao laici koji jednostavno samo znaju za svoja lična iskustva, mi, oporavljeni
alkoholičari nemamo laboratorijsko znanje i ne znamo za razne naučne teorije o
ovoj građi. Ali skoro svi ljudi koji su ikada imali mamurluk nisu zaboravili kako su se
nerazumno razdražljivo ponašali. Ponekada iskalimo bes na članove porodice,
saradnike, prijatelje ili strance, koji zaista nisu zaslužili našu srdžbu. Ovakva
sklonost može da bude shvaćena, ubrzo nakon što smo prestali da pijemo kao duh
ustajalog dima u zatvorenom baru i podseća nas na dane kada smo pili - sve dok
ne uradimo dobro totalno pročišćenje našeg uma.

16. Biti dobar prema sebi

Kada se naš dragi prijatelj oporavlja od ozbiljne bolesti, mi pokušavamo da mu

pružimo ono što dobre sestre zovu brižnu pažnju s ljubavlju. Mi mazimo bolesno
dete, nudeći mu omiljenu hranu i nešto zabave da mu pomognemo u oporavku.
46
Oporavak od bolesti aktivnog alkoholizma oduzima neko vreme i bilo ko da prolazi
kroz to, zaslužuje obzir i stepen brižne pažnje s ljubavlju.

U prošlim vremenima ljudi su često verovali da oporavak od ove bolesti upravo

zaslužuje patnju, dok god se gledalo na nju kao na sebično nametnutu samom sebi
i dok je god razmatrana na taj način.

Osećaj krivnje i žig sramote je još ležao u alkoholizmu, kod ljudi koji su ignorisali
prirodu ove bolesti (uključujući i nas dok nismo bolje razumeli stvari), pa mnogi od
nas nisu bili ni malo blagi i ljubazni prema sebi u toku prevazilaženja iste. Mi smo
samo patili i mislili o sebi kao o “dežurnim krivcima”, u obaveznom kajanju za svoj
greh.

Sada kada znamo da alkoholizam nije nemoralno ponašanje, uvideli smo da je od

suštinske važnosti da preuredimo svoj stav. Naučili smo da jedna od osoba koja
verovatno najmanje tretira alkoholičara kao bolesnu osobu, pomalo iznenađujuće,
alkoholičar sam sebe. Zapažamo još jednom kako se naše stare navike
razmišljanja ponovo pojavljuju.

To često kazuje da su alkoholičari u najvišem stepenu netrpeljivi prema bilo kom

nedostatku, a posebno prema svojim vlastitim. Postavljajući nemogući cilj pred
sebe, mi se ipak žestoko naprežemo da dosegnemo te nedostižne ideale.

Budući da ne postoji ljudsko biće sposobno postigne i održava drži ekstremno

visoke ciljeve i standarde koje mi često tražimo, mi mislimo da podbacujemo, kao
što moraju i svi ljudi čiji su ciljevi nerealni. Tako se stvaraju obeshrabrenost i
utučenost i mi ljutito kažnjavamo sebe zato što smo manje od savršenstva.

To je tačno tamo gde mi možemo početi da budemo dobri, na kraju krajeva, pošteni
prema sebi. Nećemo zahtevati od malog deteta ili neke hendikepirane osobe više
nego što je razumno da tražimo. To znači da nemamo pravo da očekujemo bilo
kakva čuda od sebe kao alkoholičara u oporavku.

Nestrpljivi da će biti sve u redu u utorak, mi uvidimo da smo još uvek u toku
oporavka u sredu i počinjemo se prekoravati. To je dobro vreme za misaoni
povratak da bismo pogledali u sebe objektivno, kao da smo odvojeni od sebe
samog, koliko je god to moguće. Što bismo uradili da je neki nama dragi prijatelj
obeshrabren zbog sporog oporavka i prestane da uzima lekove?

Pomaže ako se setimo da je teški pijanac jako oštetio svoje telo, izazivajući stanje
koje se ne može popraviti za mesec ili godinu. Niko nije postao alkoholičar za tri
nedelje (skoro niko).

Ne možemo da očekujemo da ćemo imati magični trenutni oporavak.

47
Treba da ohrabrujemo sami sebe onda kada se pojave osećaji obeshrabrenosti.
Više nego jedan od nas je ustanovio da je dobar lek koji pružamo sebi onaj kada
sami sebe potapšemo po leđima, pozdravljajući napredak koji smo upravo postigli,
a u isto vreme ne postanemo uskogrudni ili opasno sebični zbog toga.

Napravite inventuru od onoga što što vam se nudi: Da li smo se obuzdali od

uzimanja pića ova 24 sata? To zaslužuje pohvalu. Da li smo jeli danas podesno?
Da li smo se trudili da ispunimo svoje obaveze danas? Ukratko da li smo radili
danas kako smo najbolje mogli i sve što smo mogli? Ako jesmo, to je sve što je
dovoljno za očekivati.

Možda i ne možemo dati potvrdne odgovore na sva ova pitanja. Možda smo negde
malo pogrešili, samo mrvicu u razmišljanju ili delovanju, uprkos tome što znamo
bolje. Pa šta? Mi nismo savršena bića. Mi moramo da se odlučimo za mali
napredak i moramo da budemo spremni za njega, radije nego da žalimo za bilo
kojim nedostatkom savršenstva.

Šta možemo uraditi upravo sada za sebe? Možemo uraditi nešto drugo umesto da
se napijemo. Svako poglavlje ove knjige nudi preporuke takve vrste.

Da li ste uživali u životu nedavno, u poslednje vreme? Ili ste možda bili suviše
zabrinuti oko toga da može bolje, držeći svoj nos tako ozbiljno blizu žrvnja
samonapredovanja, i tako propustili da uživate u suncu, u mladom mesecu, u
dobrom jelu, u potrebi odmora od briga, u dobroj šali, nekom događaju?

Dok telo, obično traži da dovede sebe u normalu, možda će i vašem dobro doći
prilika za odmorom. Uživajte u kratkom snu ili dobrom dugom noćnom mirnom snu.
Ili ako možda imate preostalu energiju onda je možete iskoristiti za čistu zabavu i
užitak. Kao mnogi drugi delovi našeg života, ovi su nam neophodni za pun osećaj
našeg unutrašnjeg ljudskog potencijala.

Sada je vreme, jedino vreme je tu i ako ne budemo dobri prema sebi upravo sada,
mi zaista nećemo moći s pravom očekivati poštovanje ili pažnju od drugih.

Uvideli smo da možemo uživati trezni, u svakoj stvari u kojoj smo uživali i dok smo
pili – i mnogo, mnogo više. To zahteva malo vežbanja, ali će biti više nagrađeno
kada pojačamo napor. Raditi tako nije sebično, nego jeste samozaštitno. Ako ne
cenimo naš oporavak, mi ne možemo opstati da bismo postali nesebični, etični i
društveno odgovorni ljudi.

17. Pripaziti da se ne bi preteralo

Velika većina ljudi koji piju (bilo da su alkoholičari ili ne) menjaju unutarnje stanje
nelagode jednim jedinim pićem. Ovaj metod bekstva od bola zamenom za trenutno
olakšanje opisano je kao “bekstvo u opijanje”.
48
Ali hiljade i hiljade nas zna da smo često već bili lepo raspoloženi kada smo uzeli
piće. U stvari, kada pažljivo ispitujemo naš pregled opijanja, veliki broj nas može
videti da smo često pili da pojačamo već i onako veselo raspoloženje.

Ovo iskustvo nam daje povod za našu sledeću preporuku, koja glasi: Budite
posebno obazrivi za vreme slavlja ili za vreme kada se samo osećate neobično
dobro.

Kada stvari idu dobro, tada se osećate gotovo tako kao da niste alkoholičar - zato
pazite! U takvo doba (makar bili trezni godinama) misli o piću mogu da izgledaju
sasvim normalne, i pogled na jad naših starih dana je privremeno mutan. Uzeti
samo jedno piće, izgleda nam manje opasno, i počinjemo da mislimo da neće biti
fatalno, niti čak štetno. Prilično sigurno da jedno neće biti opasno - za prosečnog
čoveka. Ali naše iskustvo sa alkoholom nam kazuje da jedna navodno
pretpostavljena bezopasnost jeste za nas „neprosečne ljude” kobna. Pre ili posle ,
to jedno će nas ubediti da još jedno takođe nije štetno.

A potom zašto ne i nekoliko čašica više?

Ritualno, slavljeničko ispijanje alkohola čini se kao naročito iskušenje za neke od

nas, kada imamo valjani razlog za uveseljavanje među veselim srodnicima ili
prijateljima, koji mogu piti bezopasno. Njihovo “opijanje” izgleda da vrši pritisak
društva na nas, da se i sami pridružimo.

Možda je to zbog toga što je uzimanje čašice alkohola tako dugo bilo blisko
povezano u našoj kulturi ponašanja na zabavama (isto tako kao i kod događaja koji
su žalosni).Ta veza u našem umu čak može dugo istrajati nakon što smo naučili da
ne smemo više piti.

Mi sada znamo da postoje mnogi načini na koje se možemo braniti od pritiska

društva, kao što je opisano na str. 48. Ukratko se samo podsetimo da nema
situacije koja nam pruža mogoćnost “upravljanja” našim alkoholizmom; ova bolest
će se aktivirati vrlo brzo pošto okusimo alkohol u bilo koje vreme, iz bilo kog razloga
ili bez razloga. Za neke od nas, ovaj nagon da uzmemo “slavljeničko piće” kada se
osećamo delimično dobro, je čak i podmukliji, nego kada nemamo razlog za slavlje
i kada ni malo ne postoji pritisak društva. To se može desiti u najmanje očekivano
vreme i nikada nećemo shvatiti razlog tome.

Sada smo naučili da ne paničimo kada misao o piću dođe u naš um. Posle svega,
to je i prirodna misao za bilo koga u sadašnje vreme, a naročito za one od nas koji
smo imali dugu praksu u ovoj umetnosti.

Ali ova pomisao na piće nije potpuno ista stvar kao žudeti za njim, a ni jedno ni
drugo ne treba da učini da se strovalimo u tminu straha. I jedno i drugo može
jednostavno biti posmatrano kao zvona za uzbunu, da nas podseti na opasnost
49
alkoholizma. Ove opasnosti postojaće zauvek, čak i kada se osećate tako dobro da
se čudite da li je stvarno i ispravno da se bilo ko oseća tako dobro kao vi, sada.

18. “Uraditi sve polako”

Da li ste upravo završili čitanje predhodnog dela, i da li ste sada požurili da čitate
ovaj? Zašto? Možda treba da počnete s upotrebom ovog slogana: “Uraditi sve
polako. “ Kao alkoholičari, mi smo često bili skloni da popijemo piće brže od drugih
ljudi. Nama se retko događalo da previdimo nekoliko preostalih kapi u čaši, ili
nekoliko preostalih gutljaja u flaši.

Mnogi od nas su se zabavljali primećujući svoju očiglednu nesposobnost da, čak

nakon mnogo godina treznosti, ostave polupraznu šoljicu kafe ili čašu s vodom. Mi
ponekad uhvatimo sebe kako pohlepno gutamo poslednje gutljaje bezalkoholnog
pića, kao da .....

Možda su čitaoci već mogli izvući poentu: Nije nama uvek lako da odložimo
stranicu nepročitanu do kraja, poglavlje ili knjigu. To izgleda skoro kao kakva prisila
koja ne može a da ne ide do kraja, da umesto da se pređe samo stranica teksta ili
poglavlje za dva dana i ostavi ostatak za drugi put. Nije ova sklonost sasvim loša. U
savlađivanju destruktivne opsesije kao što je opijanje, razumno je ovu sklonost
zameniti sa nekom koja nije opasna kao što je usvajanje sve više i više znanja i
pomoći za rešavanje našeg problema alkoholizma.

Samo napred sa čitanjem, čitajte, ako vam se tako sviđa. U celosti je mnogo
zdravije nego da pijete.

Ali kada pročitate ovaj deo, možda želite da pokušate nešto. Odložite knjigu sa
strane i preispitajte vaš dan. Uočite koliko ste mogli da budete malo sporiji i
smireniji u sređivanju i savlađivanju onoga što ste radili, sada kada razmišljate o
tome.

Ovaj slogan “Uraditi sve polako” jeste jedan način na koji mi članovi A.A.
podsećamo jedni druge, jer mnogi od nas imaju sklonosti da u neko vreme
preteruju u nekim stvarima, i pojure nepažljivo sami, bez ikakvog strpljenja i namere
da uspore. Uvideli smo da je teško opustiti se i uživati.

Kada se neko od nas nađe u stanju oduševljenja da završi nešto ili žuri negde,
prijatelj mu može blago prigovoriti, “Uraditi sve polako , sećaš se?” Tada se javi
blesak dosade i neprilike zbog toga što nas opominju, a taj nagoveštaj saveta mora
nas pogoditi u žicu, zar ne?

Da, mi znamo da naše današnje nestrpljenje postoji zbog toga što ne postoji
ograničavajuća zlatna sredina za alkoholičare. Kao cena brzih promena u našoj

50
civilizaciji, sve više i više ljudi oseća da su pritisnuti vremenom i užurbano se
hvataju sa....S čim? S kim?

Ovakav pritisak nije gurnuo većinu u alkoholizam, koliko se može uočiti. Samo mali
postotak alkoholičara je otkrio naš problem. Ali oni od nas koji su uspeli, često
imaju potrebu da nam kažu da naučimo kako da se opustimo, kako da nađemo
meru za sebe na pravi način, kako da uživamo u malim dobicima i koristima ili čak
jednostavnim prijatnostima tokom tog puta, ukratko - kako da uživamo, umesto da
se samo izjedamo dok ne dostignemo naš cilj. Tamo počinje da se širi horizont.
Ponekad se isplati mirno gledati u njega tek toliko da bi se naš pogled osvežio. Isto
tako su neki od nas više puta uočili da su zagrizli čak više nego što su mogli
sažvakati. Mi se prihvatamo više obaveza nego što se i jedan čovek s njima može
nositi.

Verovatno smo mogli naučiti ovaj važni deo od izvesnih oporavljenih srčanih
bolesnika. Mnogi od njih uspevaju biti bodri i delotvorni na odmeren način,
izbegavajući mučenje, prenaprezanje i očajničko robovanje satu.

Neki od nas rade vanrutinski da bi pomogli sebi da svoje ciljeve drže zaista u
domenu svojih mogućnosti. Možemo doterati listu stvari koje bismo voleli da danas
obavimo, a onda odbaciti pola ili više od tog plana. Neka bude neki drugi dan i neka
druga lista.

Možemo i namerno rasporediti neke stvari tako da ih planiramo prilično daleko

unapred, učeći sebe da se ne obaziremo na njih, nego samo da postoje kao misao,
dok njihovo vreme ne dođe.

Neki od nas su uvideli da popisi i rasporedi mogu da postanu i nasilnici, vukući nas
da završimo svaku stavku, bez obzira koliko vremena i napora odnosi. Zbog toga
ćemo se odreći lista obaveza za neko vreme. Pošto nas više ne pritiska njihova
diktatura, možemo da naučimo da se krećemo spontanijim i ležernijim korakom .

Većini nas, mirno sedenje u samoći 15 - 20 minuta pre početka svakodnevnih

aktivnosti pomaže da se opustimo i dovedemo u red naše raspoloženje. Neki od
nas koriste posebne metode u molitvi i meditaciji koje smo delimično prilagodili u
ovakve svrhe. Možda bi trebalo da tokom dana i nekoliko puta napravimo pauzu da
bismo se rasteretili, sklapajući oči na pet minuta, pa iznova, tako osveženi nastavili
sa radom.

Za neke od nas je lakše da usporimo ako imamo pomoć neke druge osobe. Možda
ne možemo biti sami sposobni da stvorimo naš sopstveni mir, ali možemo da
priuštimo sebi da sedimo mirno i slušamo prijatelja koji je postigao stepen spokoja.
Puna pažnja pružena tom nekom drugom, pomaže u uspostavljanju naše ravnoteže

51
i pruža nam novi pogled na naše sopstvene živote, tako da možemo uočiti da oni
ne moraju biti opasna trka.

Mnogi formalni, institucionalizovani sastanci posvećeni smirivanju u društvu drugih

osoba (kao što su religijski servisi, duhovna povlačenja, izleti i slično) su naročito
korisni pojedinim ljudima.

Možemo jednostavno odlučiti da prenesemo neke obaveze u neki drugi dan kada
nam to odgovara, tako da možemo obavljati poslove sa manje žurbe. Sa malo
razmišljanja, možemo biti sposobni da rasteretimo sopstveni vremenski raspored,
da ga učinimo manje zbijenim, fleksibilnijim, podsticajnijim i manje stresnim.

Kada osetimo koliko smo napeti ili čak očajni, možemo se povremeno upitati: “Da li
sam zaista toliko neophodan?” ili “Da li je ova žurba zaista neophodna?” Kakvog li
olakšanje kada osetimo da je odgovor često negativan! Ovakve šeme zaista služe i
na duge staze, ne samo da nam pomažu u rešavanju problema alkoholizma i
rešavanju problema na stari način, nego nas osposobljavaju da postanemo daleko
delotvorniji, iz tog razloga što bolje prikupljamo i usmeravamo našu snagu.

Prioritete biramo mnogo razumnije. Mi učimo da mnoge akcije koje su jednom bile
od velike važnosti, mogu da budu odbačene ako ih pažljivo preispitamo. Vrlo je
dobro sledeće pitanje “Koliko li je ovo uopšte važno?”

Naravno da nam slogan “Uraditi sve polako” ne daje za pravo da odugovlačimo ili
zapravo da svuda kasnimo. Postoje stvari koje ne smeju da budu ostavljane za
sutra, (i sutra i sutra) isto kao prestanak uzimanja alkohola. Ali ima drugih stvari
koje je bolje odložiti izvan ovih 24 sata, kako bismo se latili tih poslova kada
budemo bolje opremljeni da upravljamo njima.

Jednom je pozvala A.A. kancelariju telefonom jedna krajnje ozbiljno bolesna i

iznervirana alkoholičarka i zahtevala da joj se smesta pomogne! Zamoljena je da se
strpi 20 do 30 minuta, dok neko ne bude mogao doći do nje. Odgovorila je “O, ne
moj doktor mi je rekao da moram dobiti pomoć upravo sada, odmah i nema
vremena za gubljenje.”

I onda je nastavila “A to je bilo prekjuče!”

Mi suosećamo sa svakim ko je u takvom strašnom stanju. Mi predobro znamo kakvi

su to osećaji. Za uzrujanu ženu pomoć je stigla u roku jednog sata, i sada ona
iznosi priču o sebi, kao primer kakva je obično ona bila. Skoro je neverovatno kada
vidite kako je danas staložena, a puna snage, kako je mirna, a živahna.

Ukoliko snažan unutarnji odsjaj mira, strpljenja i zadovoljstva u ljudima i vama

izgleda poželjan, znajte da ga i vi možete dobiti .

52
Podsetite sebe s vremena na vreme “Uraditi sve polako”, da biste proverili li je vaša
današnja brzina idealna. Zapamtite da promena može početi upravo sada.

19. Biti zahvalno biće

Jedna članica A.A. seća se da, čak ni u vreme najgorih dana njene alkoholičarske
karijere, nikada nije izgubila veru. “Imala sam čvrsto, postojano verovanje - u veliku
nesreću”, objašnjava ona. “Svako jutro, skoro da je moja prva svesna misao bila: O,
moj Bože, pitam se koja će me nova nevolja pogoditi danas!”

Kada bi neko pokucao na vrata, bila je sigurna da je povod neprijatan. Pouzdano je

očekivala samo račune i druge loše vesti u poštanskom sandučetu. A kada bi
telefon zazvonio, ona je uzdisala predosećajući loše vesti.

Ovakvo ogromno trošenje energije usmereno ka negativnim nagađanjima je blisko i

svojstveno mnogima od nas; sećamo se tamnog stanja našeg uma, koji je
preovladavao za vreme našeg aktivnog alkoholizma. Treba biti siguran da neka od
njih mogu jednostavno biti zbog farmakološkog delovanja alkohola, a alkohol je
droga koja izaziva depresiju.

Uvideli smo da navike u razmišljanju na ovako neurotično depresivne načine mogu

zadržati kod nekih od nas sve dok ne naučimo da ih prepoznamo i pažljivo
iskorenimo.

Ovo nije recept za nerazumno idealiziranje situacije. Mi ne kažemo da je teškoća

beznačajna, niti poričemo da svako mora da savlada neki težak put s vremena na
vreme. Žalosti i tuge zaista bole, a takođe izazivaju i druge vrste patnji.

Kako bilo, sada smo se oslobodili alkohola i imamo mnogo više kontrole nad našim
mislima. Imamo širi i prostraniji opseg misli u našem umu, koji nije više onako
zamagljen. Misli koje biramo da bismo s njima proveli vreme u svakom
pojedinačnom dobivenom satu od 24, mogu jako uticati na karakter naših osećanja
tog dana; da li će da budu sjajni i zdravi, ili će da budu mračni i obeshrabrujući.

Zbog tako mnogo razmišljanja zamršeno povezanog sa našim životnim stilom

alkoholičara, uvideli smo da je vredno pogledati pobliže na naše navike u
razmišljanju i pronaći drugačije, bolje načine korištenja svog uma.

Sledeće ilustracije možda nisu baš pravilno odabrane za vas, ali čak i kada su priče
nove i nepoznate, možda će vaše emocije biti pokrenute da biste prepoznali blisko
emocionalno raspoloženje koje ih prati. Neke su namerno preuveličane da bi
poenta bila očigledno jasna. Druge mogu biti trivijalne na prvi pogled. Mislili smo da
su i makar male izmene dobra polazna tačka za veliki i snažni oporavak.

53
Kada naša beba padne, udari svoju glavu i vrišti, jednostavno je najbolje pogledati
da li se ozbiljno povredila ili je samo malo preplašena. Tada imamo izbor: Možemo,
takođe, histerično da vrištimo zbog toga što se dete povredilo ili uplašilo, i povrh
svega da brinemo o tome šta se sve još moglo desiti; ili možemo da zadržimo mir i
budemo zadovoljni i zahvalni što nije došlo do ozbiljne povrede.

Kada naš dragi 90-godišnji deda, posle duge bolesti na kraju umre, mi opet imamo
izbor. Možemo biti uporni u tome da besnimo od žalosti i ljutnje na iznenađenje
svih, ili da se valjamo u osećaju krivnje - a možemo se možda i napiti u oba slučaja.
Ili se možemo, i pored toga što smo tužni, setiti da je on imao dug, često dobar i
srećan život; da smo se trudili da budemo dobri prema njemu i nastaviti da ga
volimo; i da je sva njegova patnja i nesreća sada završena. Sumnjamo da bi on
uvažio kada bismo iskoristili njegov odlazak kao izgovor da se napijemo i tako
ugrozimo vlastito zdravlje.

Kada konačno posetimo mesto o kojem smo dugo maštali, možemo se usredsrediti
na neprijatnost našeg smeštaja ili vremenskih prilika, na prolaznost dobrih, starih
dana i na “tužnu” činjenicu da imamo samo nekoliko dana ili nedelja za opuštanje.
Ili možemo da budemo zahvalni da smo konačno stigli do mesta naših snova i
dodati duševnom spisku ushićenje, koje možemo pronaći ako ga tražimo.

Trebamo se čuvati sklonosti da kažemo: “Da, ali -” kao odgovor na bilo kakav
optimistički, laskav ili pozitivni prikaz. Dobra sreća našeg prijatelja ili njegov
mladalački i svež izgled, ili nečija slavljenička euforija, mogu nas dovesti u
iskušenje da mrzovoljno kažemo “Da, ali - “ Ali....da li je ovakva navika razmišljanja
pomogla ikome - uključujući i nas same? Možemo li mi da pustimo da nešto bude
jednostavno dobro i u redu? Možemo li mi samo da budemo zadovoljni zbog toga,
radije nego što pokušavamo da to omalovažimo.

Oni koji pokušavaju da prestanu sa pušenjem cigareta imaju otvorene dve

mogućnosti: 1. neprestano zanovetati kako je to teško, govoreći: “Ni ovaj put neće
uspeti, ionako,” i “Pogledaj, do đavola, upravo sam zapalio još jednu.”; ili 2. uživati
udišući vazduh bez duvanskog dima razmišljajući o tome kako smo zadovoljni što
je prošao još jedan sat vremena bez otrova. I čak kada nesvesno uzmemo cigaretu,
možemo čestitati sami sebi što smo je zapalili pa odmah ugasili ne dopušivši je do
kraja.

Ako neko od nas izvuče neku nagradu od 500 $ u igri koja ima za glavnu nagradu
50000 $ , sasvim lako će izaći na videlo ovaj razborit stav. Nije jad izgubiti najveću
nagradu.

Mi neprestano nalazimo prilike da napravimo slične izbore i naše iskustvo nas

uverava da je osećaj zahvalnosti daleko zdraviji i korisniji, jer mnogo lakše

54
ostajemo trezni. Iznenadiće nas kada otkrijemo da nije teško razviti naviku da
budemo zahvalni, ako napravimo bar mali napor.

Mnogi od nas nisu imali volje da pokušaju. Ali moramo priznati rezultate koji govore
sami za sebe. U početku je teško ne napraviti cinični komentar koji je na vrhu
jezika. Možda moramo da progutamo dva puta, pre nego što se umereno
saglasimo da ima nešto u tome. Ali uskoro postaje lakše, i može da postane
snažna i prijatna snaga u našem oporavku. Život je bio zamišljen da bismo uživali u
njemu i mi imamo nameru da uživamo.

Jureći unazad kroz sećanja na našu prošlost opijanja, neki od nas su otkrili još
jedno ispoljavanje negativizma. Ali to je, takođe, vrsta ponašanja koju su mnogi
naučili da promene, a promena u našim delovanjima je donela isto tako bolje
stavove i poboljšanje naših osećanja.

Iz nekih razloga provodili smo mnogo vremena razmišljajući, opažajući ili pričajući o
tome koliko su drugi ljudi uporno grešili i bili u krivu. (Da li su zaista bili u krivu ili ne,
jeste nevažno u odnosu na to da su za nas promene u našim vlastitim osećanjima
sada dobrodošle). Za nekog promene počinju sa slabašnom spremnošću da čekaju
i vide, da za trenutak prihvate pretpostavku da i druge osobe mogu da budu u
pravu. Pre nego što požurimo da donesemo sud, mi treba da isključimo naše
vlastite argumente, i slušajući pažljivo čekamo dalji razvoj događaja.

Možda hoće, a možda i neće da se pokaže da smo bili u krivu, međutim to ovde
nije predmet rasprave od velike važnosti. Bilo kako bilo, okovi su spadali, a mi smo
se najzad privremeno oslobodili potrebe da budemo uvek u pravu, ili bar pokušaja
da budemo. Uvideli smo da rečenica “Ja ne znam” može, takoreći, doneti svežinu.
Govoreći “ Ja grešim, ti si u pravu” je okrepljujuće kada smo dovoljno u miru sa
samim sobom, a ne ozlojeđeni zbog toga što smo u krivu. Ostaje nam osećaj
opuštenosti i zahvalnosti da možemo da budemo otvoreni za nove ideje. Najbolji
naučnici su uvek otvoreni prema novom dokazu koji može pokazati da je njihova
sopstvena teorija pogrešna, tako da mogu da odbace bilo koje lažne pojmove i
približe se krajnjoj istini za kojom tragaju.

Kada postupamo bez predrasuda, uviđamo da je naš neposredni trenutni

negativizam počeo da isparava. Možda ilustracija može da razjasni odnos između
naše želje da budemo uvek u pravu (negativizam da gledamo sve ostale kao da su
u krivu), i slobode da dopustimo da smo mi u krivu - da shvatimo, da poimamo i
koristimo nove zamisli i drukčiju pomoć da bismo ostali trezni.

Mnogi od nas, iako pijani godinama, jako su duboko bili uvereni da je naše
pijanstvo bilo bezopasno. Kada bismo čuli sveštenika, psihijatra, ili člana A.A. kako
priča o alkoholizmu, mi bismo brzo zapazili da je naše opijanje bilo drugačije, da mi
nismo imali potrebe da radimo bilo šta od stvari koje su ti ljudi sugerisali. Ili nismo
55
mogli čak ni da priznamo da smo imali imalo nevolja sa pićem, ili smo bili sigurni da
ga možemo sami nadvladati.Tu smo ponovo zalupili vrata za nova obaveštenja i
pomoć. A iza vrata nas je, naravno, sačekao alkoholizam.

Naše nevolje su postale strašne i počeli smo da se osećamo prilično bespomoćno,

pre nego što smo mogli da malo odškrinemo ta vrata i pustimo nešto svežeg svetla
i pomoći.

Za hiljade nas, jedno od najjasnijih sećanja koje objedinjuje mudrost, koja kaže “biti
zahvalan”, jeste naše sećanje na ono što smo prvobitno mislili i rekli o A.A. kada su
tek privukli našu pažnju :

“Ovo je nešto što njima pomaže, ali ja nisam u tako lošem stanju, tako da to nije za
mene.”

“Sreo sam ih nekoliko pijanih u barovima. Iz onog što oni kažu, mogu zaključiti da u
mom slučaju to ne bi uspelo.”

“Poznavao sam nekoliko njih koji su pridružili A.A. Okrenuli su se obmani,

zanesenjaštvu, tuposti i dosadi, oni su postali netolerantni trezvenjaci.”

“Odbile su me sve te stvari u vezi Boga i odlaženja na sastanke. Nikada nisam bio
tip pripadnika.”

Sada smo spremni da iskreno priznamo da smo proveli više vremena usredsređeni
na ta negativna mišljenja, pojačavajući naše sopstvene razloge za opijanje, nego
što smo uložili vreme da stvarno pogledamo u A.A. bez predrasuda. Teško da je
naše istraživanje bilo naučno. Tragajući za stvarima koje nam se nisu sviđale, pre
će biti da smo bili površni i pesimistični. Niti smo razgovarali sa mnogim treznim
članovima, niti shvatili dubinu u mnoštvu literature o A.A. Ako nam se nije svidelo
nekoliko stvari ili ljudi koje smo prvo susreli u A.A., mi smo odustali. Ipak smo
pokušali, zar ne? (Sećate li se čoveka koji je rekao da mu se ne dopada čitanje?
On je već čitao knjigu, pa tek onda mu se nije dopalo!)

Sada je jasno da nismo mogli da delujemo drugačije. Nismo imali volje ni snage da
utrošimo neko vreme u potrazi za onim što bi nam se svidelo u A.A, za putevima
duž kojih bismo mogli ići, za stavovima i idejama sa kojima bismo se slagali. Nismo
mogli da budemo zahvalni što nas niko nije prisiljavao da redovno dolazimo na
sastanke i što se od nas nije ništa očekivalo. Nismo mogli da budemo zahvalni
zbog toga što A.A. ne traže dadžbine ili članarine i ne zahteva odanost bilo kojoj
doktrini, pravilima i ritualima. Ako neki brbljivi član nije bio po našem ukusu, mogli
smo da budemo zadovoljni što su toliki mnogi bili ćutljivi ili pričali ono što nam se
sviđalo. Mogli smo da pokušamo da saznamo zašto tako mnogo vrhunskih
stručnjaka sve više i više iz godine u godinu odobrava rad A.A. Mora da se tu
dešava nešto dobro!
56
Naučili smo da to što ostajemo trezni može da bude upravo samo zato što smo
tako odabrali. Možemo da provedemo sate smišljajući razloge iz kojih želimo, iz
kojih nam je potrebno ili čak razloge iz kojih nameravamo da uzmemo piće. Ili
možemo da provedemo to isto vreme navodeći razloge iz kojih opijanje nije dobro
za nas - uzdržavanje je zdravije, i da navodimo stvari koje možemo raditi umesto
opijanja.

Svako od nas pravi sopstveni izbor. Mi smo zadovoljni kada bilo ko donese odluku
poput naše. Bilo da ste zaineresovani za A.A. ili ne, želimo vam dobro, na koji god
način otpočinjete svoju treznost. Zahvalni smo, jer imamo slobodu da to učinimo na
ovde opisani način.

20. Sećati se svojeg zadnjeg opijanja

Ovo nije štamparska greška. Piće nije opijanje. Kao što ćete videti, reč “popiti” je
termin koji vekovima budi unapred osećaj zadovoljstva kod miliona ljudi.

Zavisno od naših godina, i zavisno od okolnosti koje su pratile naša prva iskustva s
alkoholom, mi svi imamo različita sećanja i nade (ponekad brige) koje se bude kada
pomislimo na hladno pivo, džin-tonik, kuvanu rakiju, gutljaj vina ili bilo kog
alkoholnog pića.

Više puta, u početnim danima opijanjima mnogih ljudi, željeno odabrano piće je
potpuno udovoljilo očekivanjima. Pa ako se to dovoljno često puta dešavalo, mi
smo, naravno, naučili da o piću mislimo kao o nečem što nas zadovoljava, bez
obzira da li je to bilo podesno našem verskom običaju, da li je ugasilo našu žeđ, da
li je ulepšalo društvenu zgodu, da li nas je opustilo, stimulisalo, ili nam pružilo bilo
koju drugu vrstu zadovoljstva.

Na primer, 55-godišnjem Fincu, kada čuje da neko nudi piće, nije teško da se seti
navale topline koju su donosili gutljaji votke u hladnim danima njegove mladosti .

Nekoj mladoj ženi se istog trena može pred očima ukazati elegantna kristalna čaša
šampanjca, glamurozno okruženje, nova odeća i novi ljubavnik. Neke druge mogu
da pomisle na natezanje gutljaja nekog alkoholnog pića iz flaše, dok se pored njih
nalaze dugobradi mladići u odeći od džinsa i dok rok muzika bučno odzvanja, a
svetla sa plafona ljeskaju kroz slatki dim i svi vrište u zanosu.

Jedan član A.A. kaže da njega reč opijanje asocira na to da gotovo oseti ukus pizze
i vrenja piva. Jedna 78-godišnja udovica, takođe naša članica, kaže da nju ta reč
neizbežno podseća na liker od jaja, koji je počeo da joj se dopada kada je došla u
dom za stare, a koji bi popila pre odlaska u krevet.

Premda potpuno prirodne, ovakve mentalne predstave za nas su sada obmane. Ti

načini na koje smo neki od nas počeli da pijemo, naravno, ako je to bila cela istina
57
o našoj istoriji opijanja, malo je verovatno da je veliki deo našeg problema sa
alkoholom mogao biti tako razvijen.

Neustrašivo tragajući za potpunim izveštajem o našem alkoholizmu, mi iskreno

uviđamo da, kako god bilo nekada ranije, poslednjih godina i meseci naše opijanje
nije više nudilo onakve potpune i čarobne trenutke, koliko god smo se trudili.

Umesto toga, ponovo smo završavali sve pijaniji, pa čak i više od toga, i kao
rezultat upadali u neku vrstu nevolje. Možda je to bilo samo jednostavno unutrašnje
nezadovoljstvo, podmukao osećaj da smo bili previše pijani, ali ponekad je to bila
bračna svađa, problem na poslu, ozbiljna bolest ili nesreća ili prave financijske
brige.

Zbog toga, kad se sada pojavi nagoveštaj o “piću”, trudimo se da se prisetimo

celokupnog niza posledica koje dolaze nakon samo jednog pića. Mi mislimo
generalno o našem piću, tokom celog njegovog puta, sve do zadnjeg bednog
opijanja i mamurluka.

Prijatelj koji nas nudi pićem obično jednostavno na umu ima jednu ili dve čaše u
društvu. Ali ako smo oprezni i setimo se potpune patnje naše poslednje epizode
opijanja, mi nećemo biti prevareni našom sopstvenom davno prošlom zamisli o
“piću”. Ta gruba, fiziološka istina za nas, takva kakva je danas, jeste ta da piće
prilično sigurno znači pijanstvo pre ili kasnije, i podrazumeva nevolje.

Ispijanje alkohola za nas ne znači više muziku i smeh i koketiranje. Ono znači
bolest i žalost.

Jedan A.A. član postavio je to ovako: “Ja sada znam da se nikada više ne mogu
zaustaviti na jednom piću. Za mene to, jednostavno predstavlja ubijanje u nekoliko
minuta i udaranje glavom u zid. U zamenu za to piće, koje bih tresnuo u sebe,
imam račun u banci, moju porodicu, naš dom, naš automobil, moj posao, moje
zdravlje i verovatno moj život. To je suviše velika cena, suviše veliki rizik.”

On pamti svoje poslednje opijanje, a ne prvo piće.

21. Izbegavati opasne droge i lekove

To što čovečanstvo koristi hemijske proizvode, da bi njegovi pripadnici promenili

raspoloženje i druga osećanja, je vrlo drevno i rasprostranjeno.

Alkohol je verovatno bio prvo takvo jedinjenje i možda je oduvek bio najpopularnija
droga koja se koristi u ovu svrhu.

Neki lekovi su zakonom odobreni i donose dobrobit u slučaju kada su prepisani od

strane lekara koji ima potrebno znanje i ako se koriste samo na način kako su
prepisane i na period koji nije duži od potrebnog, gledano sa medicinske tačke.
58
Kao članovi A.A., a ne kao lekari, mi zaista nismo kvalifikovani da bismo mogli
preporučiti bilo koji lek. Kontrolisani laboratorijski eksperimenti i druge naučne
studije ne postoje u programu A.A. i mi nemamo stranice naučnih činjenica koje bi
podržale naše mišljenje. Ukoliko postoje dobro znana ispitivanja koja su poštovana
u naučnim krugovima, a koja imaju različite zaključke od naših, mi za njih ne znamo
i u svakom slučaju mi nemamo ekspertizu, niti želju da ih prihvatimo ili da im se
suprostavljamo na bilo koji način. Oslanjamo se samo na naše vlastite spoznaje i
primere iskustva. Ipak, u svakom slučaju potrebno je reći da je velika grupa lekara,
koji su i sami oporavljeni alkoholičari, uradila A.A. pamflet, koji se zove „A.A. i
zlupotreba droga “, a taj pamflet vrlo snažno podržava naše zaključke.

Ono što mi možemo pouzdano ponuditi je samo naše lično iskustvo.

Za mnoge od nas opijanje je postalo vrsta samolečenja. Uvek smo pili da bismo se
osećali bolje i manje bolesno.

A hiljade nas su takođe koristili i druge lekove. Otkrili smo tablete koje pružaju
energiju i duševnu vedrinu, koje su se činile delotvorne u prevazilaženju ili
olakšanom oslobađanju od utučenosti (dok nas i one, isto tako, nisu izdale), otkrili
smo sedative i sredstva za smirenje, koja su mogla da budu zamena za alkohol i
koja su mogla smiriti naše drhtanje, razne pilule bez recepta i uputstava, te razne
eliksire (na mnogima od njih je pisalo “ne stvaraju naviku”) koji su nam pomagali da
zaspemo ili nam davali dodatnu energiju ili smo se uz pomoć njih oslobađali naših
zabrana i prepreka ili bi nas preplavili velikim talasom blaženstva.

Potencijalno, ova jaka želja, gotovo potreba, za ovakvim psihoaktivnim (mentalni

efekt) promenama razpoloženja, može imati duboko usađen uzrok u bilo kome ko
jeste alkoholičar.

Ponovo i ponovo, otkrivali smo da čak iako po farmakološkom sastavu, tehnički, lek
nema psihološko dejstvo, lako možemo da steknemo naviku i da postanemo
zavisni o istom. Ta „sklonost ka dodacima” bilo je stanje unutar nas, a nije bilo u
svojstvu samog leka. Neki od nas veruju da smo postali ‘’ljudi od dodatka”. A naša
iskustva pružaju jaku potporu takvom shvatanju.

Mi zbog toga u velikom luku obilazimo i izbegavamo ceo niz droga: marihuanu,
“krank”, one koje podižu raspoloženje i one koje spuštaju raspoloženje, kokain,
hašiš, halucinogene droge, “spid”, pa čak i mnogobrojne tablete i lekove, isto kao i
sredstva za smirenje.

Čak i za one od nas, koji nikada nisu probali ni jednu od njih, jasno je da one
predstavljaju potencijalnu opasnost, jer se to stalno ispoljava iznova i opet iznova.
Droge će uvek buditi onu staru žudnju za ‘’oralnom čarolijom”, ili neku vrstu

59
uzvišenja ili mira. I ako ih upotrebimo jednom ili dva puta, čini se da je mnogo lakše
da posegnemo za pićem.

Pripadnici A.A. nisu nekakav antinarkomanski ili antimarihuanski lobi. Kao i u

celosti, mi nemamo moralni i zakonski položaj da drugima zabranimo da koriste
marihuanu ili bilo koju supstancu. (Međutim, kao i sve odrasle osobe tako i svaki
član A.A. ima pravo na svoje mišljenje u ovim stvarima i da postupa onako kako mu
se čini da je ispravno).

To je pomalo slično onome kakav stav imaju članovi A.A.- ili „nemaju stav” što je
mnogo preciznije - o piću i opijanju. Kao pripadnici A.A., mi nismo antialkoholičari ili
protivnici pića za milione ljudi koji mogu da ga koriste ne uzrokujući ni jednu
nevolju, kako sebi, tako ni drugima.

Neki (ali ne svi) od nas koji su bili trezni neko vreme, prestali su da nude svoje
goste alkoholnim pićima. Da li će piti ili ne, ima pravo da odluči svaka osoba za
sebe. Ne piti ili piti, kako god izaberemo, jeste podjednako naše pravo i nemamo
razloga da se prepiremo s drugim ljudima zbog toga šta oni rade. Uglavnom smo
samo za sebe zaključili da alkohol nije dobar i pronašli načine kako da živimo bez
njega i to nam se više sviđa nego oni dani kada smo se opijali.

Ne svi, nego samo po neki od oporavljenih alkoholičara je uvideo da je njihovo telo

hemijski postalo trajno tolerantno na tablete protiv bolova i oni moraju primati
naročito veliku dozu, kada je to potrebno u medicinske svrhe, kao što je npr.
analgetik ili anestetik.

Neki od nas prijavljuju nepovoljnu reakciju na lokalnu anesteziju (kao npr.

Novokain) kod zubara. Najblaži oblik nelagode je da napustimo stolicu ekstremno
nervozni, a stanje može postati tako loše da ako na vreme ne legnemo, možemo se
onesvestiti. (U ovakvom slučaju pratnja nekog drugog oporavljenog alkoholičara je
smirujuća).

Drugi oporavljeni alkoholiličari ne prijavljuju ovakve nepovoljne reakcije. U svakom

slučaju niko nema nikakvu ideju kako bi se moglo predvideti u kojim slučajevima će
se ovakve reakcije događati. Bilo kako bilo, doista je mudro reći svom doktoru,
zubaru ili bolničkom anesteziologu celu istinu o našim predhodnim opijanjima
(takođe i ako uzimamo neke tablete) samo da bismo bili sigurni da oni znaju sve
činjenice u vezi sa istorijom našeg zdravlja.

Sledeća dva opisana slučaja su, čini se, karakteristična kod iskustva članova A.A.
sa drogama koje uzrokuju promenu svesti, a nisu alkohol.

Jedan naš član koji je bio trezan gotovo 30 godina, odlučio je da isproba “travu”,
koju nikada pre nije dotakao. I učinio je to. Uživao je u njenom delovanju i za mesec
dana bio je sposoban da je koristi u društvu bez ikakvih problema. Tako je on
60
osećao. Tada je neko rekao da bi gutalj vina dejstvo učinilo čak i boljim, i on je to
pokušao, bez imalo razmišljanja o svom lošem iskustvu s alkoholom u prošlosti.
Naposletku, popio je samo jedan gutljaj vrlo laganog vina.

Posle mesec dana je pio jako mnogo i shvatio je da je ponovo bio rob jakog
akutnog alkoholizma.

Možemo da iznesemo stotinu i još toliko priča sa samo malim izmenama.

Zadovoljstvo nam je da vas izvestimo da se ovaj član ponovo otreznio, takođe da je
odbacio travu i da je već dve godine potpuno čist i od pića i od trave. Ponovo je
srećan, aktivan trezni alkoholičar i uživa svoj A.A. život.

Nisu svi oni koji su na isti način eksperimentisali, povratili svoju treznost. Neki od
onih članova A.A. koji su pušili marihuanu, na sličan način su počeli ponovo piti i
njihov prvobitni dodatak ih je odveo u smrt. Većinom, to se ne događa.

Druga priča se odnosi na mladu ženu, treznu deset godina, koja je bila primljena u
bolnicu da bi imala ozbiljan hirurški zahvat. Njen doktor, koji je bio stručnjak za
alkoholizam, joj je rekao da će nakon operacije, zbog bolova biti potrebno da primi
malu dozu morfijuma jednom ili dva puta, ali ju je ubedio da joj duže od toga neće
biti potreban.

Ova žena u svom životu nije uzela ništa jače od tablete protiv retke glavobolje.

Druge noći nakon operacije, zamolila je doktora da joj da jednu malu dozu
morfijuma. Već je bila dobila dve. Upitao ju je da li ima bolove.”Ne, “odgovorila je”
ali možda ću imati kasnije”. Kada se zagledao u nju, shvatila je šta je rekla i što to
zapravo znači. Njezin um i telo već su nekako žudili za drogom.

Smejala se i uspela je bez morfijuma i više nije imala takve želje.

Pet godina kasnije još uvek je trezna i zdrava. Ona o tome povremeno priča na
sastanku da bi prikazala njeno sopstveno uverenje da se ta nepromenjiva “sklonost
dodatku” odupire podjednako za vreme treznosti u bilo kome, ko je ikada imao
problem sa pićem.

Tako da se većina nas trudi da osiguramo kako bi lekar ili zubar, koji nas uslužuje,
znao za našu pravu prošlost i da ima dovoljno znanja o alkoholizmu da bi razumeo
koliko je veliki naš rizik sa lekovima.

Brinemo o tome što unosimo u sebe; klonimo se sirupa protiv prehlade koji sadrži
alkohol, kodeina, bromida, i svih onih vrsta cigareta, praškova, sintetičkih lekova
protiv bolova, tečnosti, koje ponekad slobodno kolaju napravljene od nepoznatog
farmaceuta ili neprofesionalnog anesteziologa.

Zašto rizikovati?
61
Shvatili smo da nije teško preskočiti ovakvo rizično katastrofalne poteze, i to
isključivo iz zdravstvenih, a ne moralnih razloga. Uvideli smo da je život bez raznih
droga i lekova način života koji je za nas daleko više zadovoljavajući od života koji
smo ikada iskusili koristeći supstancu koja menja naše raspoloženje.

Hemijska “čarolija” koju smo osećali u alkoholu (ili nekim zamenama) bila je u
celosti zatvorena unutar naše glave, bilo kako. Niko drugi nije mogao da sudeluje u
ugodi doživljaja unutar nas. Sada sa uživanjem delimo sa drugim ljudima, unutar i
izvan A.A., našu prirodnu sreću bez raznih primesa.

Vremenom, naš nervni sistem postaje zdraviji i uslovljen je potpunim odsustvom

droga koje menjaju raspoloženje, baš kao vatrena voda.

Kada se osetimo prijatnije bez hemijskih supstanci, prijatnije nego što smo se
osećali dok smo ovisili o njima, tada prihvatamo i istinu naših normalnih osećanja,
bez obzira kakva je.

Tada smo sposobni da donosimo zdrave nezavisne odluke, manje se oslanjajući na

udar nagovaranja trenutnog zadovoljstva koje je izazvano putem hemije .

Možemo da vidimo i razmotrimo više stanovišta i prizora neke situacije nego što
smo to mogli pre, možemo odložiti zadovoljenje u korist više produženih
dugoročnijih dobiti i možemo bolje prosuđivati, ne samo u korist našeg ličnog
blagostanja, nego u korist svih onih za koje brinemo.

Za življenje nas jednostavno više ne interesuju hemijske supstance, sada znamo

kako je istinski živeti.

22. Odbacivanje samosažaljenja

Ovaj osećaj je toliko odvratan da niko sa ispravnim načinom razmišljanja ne želi

priznati da ga ima. Čak i trezni, mnogi od nas ostaju vešti u skrivaju činjenice, i od
samih sebe, da se raspadamo u neprijatnosti samosažaljenja. Ne dopada nam se
celim našim bićem da odajemo utisak koji to pokazuje i grubi smo i uporni da bismo
iskazali neku drugu emociju, a ne taj odvratnan “jadan ja-izam”.

Mi možemo i u sekundi iznaći tuce savršenih legitimnih razloga zbog kojih osećamo
nešto kao žaljenje za sebe.

Visiti na vratu samom sebi dugo posle detoksikacije je prijatno blisko osećaju
patnje. Samosažaljenje je primamljiva močvara. Upadanje u nju zahteva mnogo
manje napora nego nadanje, verovanje ili samo jednostavno pokretanje.

Alkoholičari nisu jedinstveni u tome. Svako se može setiti detinjstva i doživljaja bola
i bolesti i može se verovatno, takođe, setiti olakšanja koje donosi plač i nekakvog

62
nastranog zadovoljstva u odbacivanju utehe. Gotovo svako ljudsko biće jednom
može duboko saosećati sa dečjim cmizdrenjem “Pusti me na miru!”

Jednak oblik samosažaljenja se pojavio kod nas onda kada smo tek počinjali da
budemo trezni : “Jadan ja! Zašto ja ne mogu da pijem kao i svi ostali?”(svi?) “Zašto
se to desilo meni? Zašto ja moram da budem alkoholičar? Zašto ja?”

Ovakvo razmišljanje je sjajna ulaznica za kafanu, ali tu je kraj. Oplakivanje pitanja

na koje se ne može dati odgovor je isto kao plakanje zbog toga što smo rođeni u
ovom vremenu, a ne u nekom drugom, ili na ovoj planeti, a ne u nekoj drugoj
galaksiji.

I naravno, to napokon nije “samo ja”, a to smo otkrili kada smo počeli da susrećemo
oporavljene alkoholičare širom sveta.

Kasnije smo shvatili da smo se pomirili s tim. Kada zaista krenemo krupnim
korakom u naš oporavak, u kojem se uživa, mi ćemo možda naći odgovor na ovo
pitanje ili ćemo jednostavno izgubiti interes za potragom. Znaćete kada se to vama
desi. Mnogi od nas veruju da smo i našim spoljnim izgledom bili u skladu s našim
razlozima zbog kojih smo pili. Čak i ako nismo, preostaje nam mnogo važnija stvar,
a to je potreba da prihvatimo činjenicu da mi ne treba da pijemo, i da postupamo u
skladu s tim. Sedenje u sopstvenoj lokvi suza nije naročito delotvorno.

Neki ljudi pokazuju stvarnu predanost upornom sipanju soli na svoje rane. Gruba
veština u takvoj beskorisnoj igri često nadživi dane našeg opijanja.

Mi isto tako možemo pokazati neobičan talenat za pretvaranje neke sporedne

smetnje u tminu veličine cele vasione. Kada poštar donese samo jedan previsok
telefonski račun, mi oplakujemo naše stalno batrganje u dugovima i objavljujemo da
tome nikada neće doći kraj.

Kada nadahnuće opadne, mi kažemo da to dokazuje da nikada nismo mogli, niti

ćemo moći uraditi nešto ispravno. Kada otvaramo poklon, mi mislimo “Kakve sam
ja sreće ovo će biti.....”

To je kao da smo nosili na leđima ogromnu korpu napunjenu neugodnim

sećanjima, kao što su rane i odbacivanja iz detinjstvu. Dvadeset, pa čak i četrdeset
godina kasnije, one izgledaju kao nešto što nas vuče unatrag slično onoj korpi.
Sednemo, skinemo torbu sa naših ramena, izvlačimo i milujemo s ljubavlju, jednu
po jednu svaku staru ranu i uvredu. Obnavljamo snažno svaku od njih sa potpunim
emotivnim sećanjem, preplavljeni neprijatnom posramljenošću jednog deteta,
žesteći se nad starim ljutnjama, obnavljajući stare svađe, drhteći sa skoro
zaboravljenim strahom, ili možda ispustimo suzu ili dve nad davno zaboravljenim
razočarenjem u ljubavi.

63
To su krajnje strašni trenuci pravog samosažaljenja ali ipak prepoznatljivog osećaja
svakoga ko je ikada imao i osetio potrebu ili želju da glasno plače. Njegova suština
je potpuno egocentrična. Možemo postići tako sveobuhvatnu zabrinutost u vezi
sebe, sebe i samo sebe da zapravo gubimo dodir sa svima ostalima. Nije lako bilo
koga podnositi ko postupa na takav način, osim bolesno dete. Tako da kada
upadnemo u “jadan ja” blato, trudimo se da to prikrijemo, naročito od samih sebe.
Ali to nije način da izađemo iz njega.

Umesto toga mi treba da se izvučemo iz opsednutosti sobom, stanemo sa strane i

pogledamo sebe iskreno. Jednom kada prepoznamo samosažaljenje takvo kakvo
je, možemo početi da preduzimamo nešto u vezi toga, nešto što je drugačije od
opijanja.

Od velike pomoći nam mogu biti prijatelji, ako su nam dovoljno bliski da bismo
mogli otvoreno razgovarati s njima. Oni mogu da čuju lažnu notu u našoj pesmi
tugovanja i mogu nas upozoriti. Ili možemo čuti sami sebe; mi počinjemo da
rayvrstavamo prava od lažnih osećanja, naročito kad ih izričemo na glas.

Drugo odlično oružje je humor. Neki od najzvonkih smehova na sastancima A.A.,

izbijaju kada član opisuje svoju vlastitu najnoviju orgiju samosažaljenja, a nama
ostalima izgleda kao da vidimo sebe u kući smešnih ogledala. Tu smo mi, odrasli
muškarci i odrasle žene zapleteni u emocionalne pelene nekog deteta. To može da
deluje kao udar ili šok, ali zajednički smeh odnosi veliki deo bola, i ishod je
spasonosan.

Kada uhvatimo sebe da počinjemo da se samosažaljevamo, možemo istog trena

krenuti u protivnapad hvatajući se knjige. Za svaki ulazak nevolje na stranu
dugovanja, mi nađemo blagoslov da možemo zapaziti dobitak na strani kreditiranja
(poverenja). Dosta dobro zdravlje, iskreni prijatelji, sunčano vreme, ukusno jelo koje
nam stiže, čitave ruke i noge, pokazana ljubaznost i primljena dobrota, 24 sata
provedena u treznosti, sat dobrog rada, dobra knjiga za čitanje, i mnogo drugih
detalja, može da bude zbir koji preteže nad ulazom dugovanja uzroka
samosažaljenja.

Možemo da koristimo neki metod za borbu protiv prazničkih tuga, koje su opevane,
ali ne i za alkoholičare. Božići, Nove godine, godišnjice, bacaju mnoge druge ljude
u baruštinu samosažaljenja. U A.A. mi možemo da prepoznamo staru sklonost ka
usredsređivanju na nostalgičnu tugu, ka naricanju za onim ko je otišao, ko ne mari
za nas sada i kako malo mi možemo da damo u poređenju sa bogatim ljudima.
Umesto toga, mi sabiramo drugu stranu knjige salda; zahvalnost za zdravlje, za
ljubav prema nekome ko jeste tu negde i za našu sposobnost da pružimo ljubav,
što sada živimo u treznosti. I ponovo pretegne na stranu kredita.

23. Traženje stručne pomoći

64
 Svaki oporavljeni alkoholičar treba da traži stručnu pomoć one vrste koju im ne
obezbeđuje A.A. Na primer, prva dva člana, a to su saosnivači A.A. trebali su i
dobili su pomoć sveštenika, lekara i bolničku pomoć.

Jednom kada počnemo da održavamo našu treznost, izgleda da i većina naših

problema nestaje. Ali još postoje izvesni ostaci nekih problema ili mogu da naiđu
neki novi koji iziskuju stručnu pažnju, takvu kao što je doktor, kiropraktičar, pravnik,
pulmolog, zubar, dermatolog ili psihološki savetnik neke vrste.

Kako A.A. nije opremljena ovakvim službama, mi se pouzdamo u profesionalnu

zajednicu za zapošljavanje, savetovanje u porodičnim odnosima, savetovanje u
psihijatrijskim problemima i mnogim drugim potrebama. A.A. ne daje financijsku
potporu, hranu, odeću, sklonište za problematične pijance. Ali postoje dobre
stručne službe i slične pojedinačne službe koje rado pomažu alkoholičaru koji
iskreno pokušava da ostane trezan.

Nečija potreba za rukom pomoći nije znak nemoći i nije razlog za sram. “Ponos”
koji sprečava nekoga da traži ohrabrenje od stručnog lica je lažni ponos. To je ništa
drugo nego sujeta i prepreka oporavku. Postati zreliji i spremniji nekada znači
iskoristiti najbolji mogući savet ili pomoć.

Ispitujući “slučaj razvoja” oporavljenog alkoholičara, jasno možemo da vidimo da su

svi alkoholičari u nekom trenutku profitirali obrativši se specijalizovanim službama,
u koje spadaju psihijatri ili drugi lekari,savetnici, socijalni radnici, pravnici,
sveštenici, i drugi stručni ljudi.

Osnovni A.A. udžbenik “Anonimni Alkoholičari”, posebno savetuje traženje ovakve

pomoći (str. 74 Velike Knjige). Srećom, mi smo pronašli da nema nesporazuma
između A.A. ideje i dobrog saveta stručnjaka sa iskusnim razumevanjem
alkoholizma.

Nećemo poricati da su alkoholičari imali nesrećna iskustva sa nekim stručnim

licima, bilo ženama, bilo muškarcima, ali isto tako su i mnogi ljudi koji nisu
alkoholičari imali slična iskustva. Potpuno savršen doktor, sveštenik ili pravnik koji
nikada nije pogrešio, još ne postoji. I tako dugo dok ima bolesnih ljudi na svetu,
izvesnije je da nikada neće doći vreme, a da se neće počiniti ni jedna greška u
savlađivanju bolesti.

Moramo pošteno priznati da alkoholičari i nisu baš ljudi kojima se može lako
pomoći. Mi ponekada lažemo. Mi ne slušamo uputstva. I kada nam je bolje, mi
optužujemo doktora što nije ranije nešto uradio u vezi naše poteškoće, već smo
potrošili nedelju, mesec ili godinu iskaljujući mržnju na sebi. Ne plaćamo svi svoje
račune brzo.

65
I naposletku, damo sve od sebe da bismo sabotirali dobru negu i savet, okrivljujući
stručnu osobu, a to biva jeftina, lažna pobeda i na kraju mi smo oni koji snose
posledice.

Neki od nas nisu svesni da naše ponašanje ometa primanje dobrih saveta ili nege
koju zaista trebamo. Jedan način tumačenja ovakvog našeg suprotnog držanja je
taj da kažemo da je takvo držanje bilo vođeno našom bolešću. Alkohol je lukav i
zbunjujući. Može da okuje svakoga u svoj lanac kako bi se ponašao u
samodestruktivnom maniru, protivno njenom ili njegovom sopstvenom boljem sudu
i istinskim željama.

Mi nismo voljno planirali da oštetimo sopstveno zdravlje ali smo to ipak radili. Ako
sada primetimo, kako trezni još uvek pokušavamo da izbegnemo savete lekara i
stalno tragamo za drugoim mišljenjem, to može da se uzme kao upozorenje. Da li
to aktivni alkoholizam pokušava da nam se podmuklo vrati?

U nekim slučajevima, oprečna mišljenja i preporuke ostalih oporavljenih

alkoholičara mogu otežati pridošlici koja traži profesionalnu pomoć. Skoro svaka
osoba ima omiljeni protuotrov za prevazilaženje ili lečenje obične prehlade, pa isto
tako skoro svako ima omiljene i neomiljene doktore.

Naravno, mudro je crpiti na širokoj obali iz gomile mudrosti od alkoholičara koji su

već dugo u oporavku. Ali ono što uspešno deluje na nekog drugog, ne mora
obavezno i na vas. Svako od nas mora da prihvati krajnju odgovornost za svoja
sopstvena dela ili nedela. To je upravo individualno za svakog .

Nakon što ste saslušali različite mogućnosti, konsultovali se sa prijateljima i

savetovali se, i marljivo istraživali, odluka da se koristi profesionalna pomoć jeste,
konačno, samo vaša. Uzeti ili ne uzeti Antabus, ići ili ne na psihoterapiju, vratiti se u
školu, promeniti posao, otići na neku operaciju, početi dijetu, prestati pušiti, uzeti ili
zanemariti savet advokata u vezi sa porezom - ovo su sve vaše sopstvene odluke.
Mi poštujemo vaše pravo da ih donosite - i da promenite mišljenje kada vidite da
niste u pravu.

Prirodno je da celokupna medicina, psihologija, ili drugi naučnici i stručnjaci ne

gledaju baš isto kao mi na sve što je izneto u ovoj knjižici. To je savršeno u redu.
Kako bi i mogli? Oni nemaju lično iskustvo, iz prve ruke koje mi imamo sa
alkoholom, i samo nekoliko njih vidi mnoge probleme alkoholičara onako kako mi to
radimo. Isto tako mi nemamo iza sebe stručno znanje i učenje koje je njih
pripremilo za njihovu dužnost.

Ovim se ne kaže da su oni u pravu, a da mi nismo, ili obratno. Mi imamo sasvim

drugačije uloge i odgovornosti u pomaganju alkoholičarima. Možda imate istu dobru
sreću u ovom pogledu, kakvu smo imali mnogi od nas. Stotine hiljada nas smo

66
duboko zahvalni nebrojenim stručnjacima, ženama i muškarcima koji su nam
pomogli ili pokušali da nam pomognu.

24. Upravljanje životom oslobođeni emocionalnih okova

Zaljubiti se u svog doktora ili sestru ili pacijenta je stara romantična priča.
Oporavljeni alkoholičar je podložan istim takvim groznicama. U stvari, alkoholizam
čini se, ne donosi otpornost na ista poznata stanja ostalih ljudi.

Nevolja dolazi iz brzopletog srca, kaže stara poslovica. Isto tako mogu da dođu
ostale nevolje, uključujući opijanje.

U toku onih dana kada smo bili okruženi flašama, limenkama, čašama, mnogi od
nas su provodili vreme zabrinuto okupirani svojim ličnim intimnim vezama. Bez
obzira da li smo želeli povremeno društvo ili dugoročnu “značajnu vezu” često smo
bili preokupirani našim dubokom umešanošću - ili neumešanošću sa drugim
ljudima.

Većina nas je okrivila naše piće zbog nedostatka naklonosti i ljubavi, gledajući sebe
kako smo stalno u potrazi za ljubavlju, opijajući se krstareći od barova do zabava.
Neki od nas su, očigledno, imali potpunu emocionalnu vezu koju su trebali, ali kako
bilo da bilo, mi smo pili. Na jedan ili drugi način, alkohol svakako nije učinio zrelijim
naše shvatanje zrele ljubavi, niti nas učinio sposobnima, ako je i došla na neki
način, da se s njom ophodimo. Pre će biti da je alkohol naša emocionalna bića
ostavio iskrivljenima, osakaćenima, povređenima ako i ne prilično postojano
izopačenima.

Stoga, kao što naša iskustva pokazuju, naši prvi dani u kojim nismo pili su period
velike emocionalne ranjivosti. Da li je ovo prošireni farmakološki efekat alkohola?
Da li je to prirodno stanje za bilo koga ko se oporavlja od duge i ozbiljne bolesti? Ili
označava duboku pukotinu u identitetu? Odgovor nije važan u početku. Bez obzira
na razlog, stanje je takvo da iz njega treba tražiti izlaz, zato jer nas može naterati
da pijemo, brže nego što oči, glava ili srce može da shvati.

Mi smo videli, na različite načine, ponavljanje ovakvih događaja. U ranom olakšanju

i oduševljenju što počinje da nam bude dobro, mi smo mogli upasti u strašne zbrke
sa mnogo ljudi koje smo sreli u A.A. i napolju, naročito kada bi oni pokazali istinsko
interesovanje za nas, ili je izgledalo da uporno, sa divljenjem gledaju u nas.
Lakoumno vrtoglavo ushićenje može brzo da nas vrati u okove alkoholizma..

Isto tako možemo imati slučaj osećajne suprotnosti. Možemo se činiti sebi tako
ukočeno kao da smo gotovo otporni na ljubav u nekom vremenskom periodu nakon
što smo prestali piti (stručnjaci kažu da se obično dešava ljudima koji nemaju
interes ili nemaju mnogo sposobnosti u seksu, mnogo meseci posle, ali da problem
nestaje sam od sebe kako se zdravlje vraća. Mi znamo!). Dok smo mi uvereni da će
67
ukočenost i mrtvilo proći, vraćanje piću izgleda privlačan “lek”, koji vodi u čak veće
nevolje.

Naše kolebljivo emocionalno stanje takođe utiče na naše osećaje prema porodici i
starim prijateljima. Mnogima od nas se čini da se takvi odnosi brzo leče, ako
nastavimo s oporavkom. Kod drugih, to je upadanje u period razdražljivosti kod
kuće. Sada smo trezni, pa imamo predstavu kako se mi stvarno osećamo u vezi
supruga ili supruge, dece, braće, roditelja, ili suseda, koji preispituju naše
ponašanje. Naši saradnici, kljenti, poslodavci, zaposlenici, takođe zahtevaju pažnju.

(Često se dešava da su naša opijanja imala ozbiljan emocionalni udar na ove nama
bliske osobe i oni takođe mogu imati potrebu za oporavkom. Mogu se obratiti Al-
Anonu i Alateenu, koje su porodične grupe. Premda pripadnici ovih grupa nisu
službeno povezani sa A.A., oni su veoma slični i pomažu onima koji ne piju, a naši
su srodnici ili prijatelji, da nastave živeti prijatnije, sa znanjem o nama i našem
stanju).

Tokom ovih godina, postali smo jako ubeđeni da ni jedna važna odluka ne bi
trebalo da bude doneta u ranim danima naše treznosti, osim ako ne mogu biti
odložene. Ovaj oprez se odnosi posebno na odluke u vezi ljudi, odluke sa visokim
emocionalnim potencijalom. Prva, neizvesna nedelja dana nije vreme za nagle
promene oko važnih životnih pitanja.

Druga predostrožnost: Povezati našu treznost s nekim s kim smo emocionalno

povezani, dokazano je ravno propasti. “Ostaću trezan, ako taj i taj uradi ovo ili ono”,
unosi nezdravo stanje u naš oporavak. Mi moramo da ostanemo trezni zbog sebe,
bez obzira što drugi ljudi rade ili imaju nameru da urade.

Takođe smo bili zapamtili da je snažna netrpeljivost emocionalna zamka,

netrpeljivost koja je često obrnuta stvar od prošle ljubavi. Mi moramo da ohladimo
svaki prekomerni osećaj, kako nas on ne bi brzo udario i vratio u piće.

Lako je sebe razmatrati kao izuzetak od ovog uopštavanja. Odnedavno trezni, vi

možete stvarno verovati da ste napokon našli pravu ljubav – ili da vi sada imate
stav da ne podnosite nekoga i dalje uporno, čak u treznosti, misleći da je uvek bilo
nešto osnovno i suštinski pogrešno u vezi sa dotičnim odnosom. U drugom
primeru, možete da budete u pravu - ali sada je samo mudro sačekati i videti da li
će se ili neće vaš stav promeniti.

Iznova i iznova mi možemo videti takve dramatične promene osećanja za samo

nekoliko meseci treznosti. Koristeći slogan “Prva stvar na prvom mestu” uvideli smo
da je od pomoći prvo se usredsrediti na samu treznost, ne upadajući u mrežu bilo
kakvog emocionalnog zapleta.

68
Nezrela ili prenagljena ljubavna veza obogaljuje oporavak. Tek nakon malo dužeg
perioda stabilne treznosti postajemo bolje opremljeni za zrele odnose sa drugim
ljudima.

Kada se naša treznost utemelji i postane dovoljno čvrsta i snažna da bi podnela

pritiske, tada smo spremni da sasvim delujemo i ispravno se postavimo prema
drugim aspektima našeg života.

25. Izbegavanje zamke “ako”, “kad bi”

Emocionalni odnosi sa drugim ljudima nisu jedini način na koji naša treznost može
biti ugrožena. Ona može biti opasno ugrožena i nekim nevažnim stvarima. Bez
namere da se to uradi, neki od nas su skloni da na neki drugi način uslovljavaju
svoju treznost.

Jedan član A.A. je rekao: “Mi pijanice smo ljudi od “ako”. Za vreme dana našeg
opijanja bili smo puni tih ’ako’, koliko smo bili puni i alkohola. Mnoga naša
sanjarenja počinju ’kada bi samo..’ ili ’ako se desi to i to..’I stalno smo sebi
ponavljali da se ne bismo bili napili da je bilo ili da se nije desilo, ili da ne bismo
uopšte imali nikakav problem s pićem kada bi samo.. “

Svi smo dodavali nešto sopstveno ovom poslednjem “kad bi”, neka sopstvena
opravdanja za svoje opijanje. Svaki od nas je razmišljao: Ne bih ovoliko pio da...2

... nije bilo moje žene (ili muža ili ljubavnika ili ljubavnice)....da sam samo imao više
novaca, a manje dugova....da nije bilo svih tih porodičnih problema....da nisam bio
pod takvim pritiskom...da sam imao bolji posao ili bolje mesto za život...da su me
ljudi razumeli...da stanje u svetu nije bilo toliko loše...da su ljudska bića bila
ljubaznija, poštenija, iskrenija...da nisu svi očekivali od mene da pijem...da nije bilo
tog rata (bilo kog )...i tako dalje i dalje i dalje.

Osvrćući se sada na takav način razmišljanja i na naše ponašanje, vidimo da smo

zaista dozvoljavali okolnostima koje su nas okruživale da kontrolišu veliki deo
našeg života.

2
Neki od nas, članovi A.A., iako su dugo trezni sebe nazivaju pijanicama. Drugima se više sviđa
izraz ’alkoholičar’. Oba izraza su opravdana. ’Pijanica’je ’mekši’ izraz i drži naš ego na niskom
nivou i podseća nas na našu spremnost da pijemo. ’Alkoholičar je takođe jasan izraz, ali
dostojanstveniji i usklađeniji sa rasprostranjenim mišljenjem da je alkoholizam prava bolest, a ne
samo puko zadovoljenje sopstvenih želja.
69
Kada tek prestanemo da pijemo, mnoge od tih okolnosti zauzimaju svoje pravo
mesto u našim mislima. Kada se otreznimo, mnogi od tih problema se zaista reši, a
za mnoge počinjemo tražiti rešenje. U međuvremenu, mi smo trezni i naš život
postaje mnogo, mnogo bolji, bez obzira što se sve oko nas može događati.

Ali onda, nakon nekog vremena u kojem smo bili trezni, za neke od nas dođe
vreme kada nas ošamari novo otkriće. Isti stari “ako, kad bi..” način razmišljanja,
koji potiče od dana kada smo pili, neprimetno se zakačio za nas i u dane u kojima
ne pijemo. Nesvesno smo postavili uslove pod kojima možemo održati stanje naše
treznosti. Počeli smo da mislimo kako je upravo odlično biti trezan ako sve ide kako
treba ili ako ništa ne krene naopako.

U stvari, mi ignorišemo biohemijsku, nepromenjivu prirodu naše bolesti. Akoholizam

ne poštuje nikakve uslove ( ..ako...kada bi..).Ne napušta nas ni na nedelju dana, ni
na jedan dan, čak ni na jedan sat, ne ostavlja nas da budemo “normalni” ljudi, ljudi
koji su sposobni da ponovo popiju u nekoj naročitoj prilici ili iz nekog posebnog
razloga koji se događa samo jednom u toku celog našeg života, bilo da je to neka
proslava ili prevelika tuga, ma makar da je tako neobično da pada kiša u Španiji ili
padaju zvezde na Alabamu. Za nas, tih uslova za koje bismo mogli vezati alkohol
nema i nemamo na raspolaganju nikakvo izdvajanje ni po koju cenu.

Možda treba da prođe neko vreme da bi svaka naša siva ćelija usvojila ovo
saznanje. Mi ponekad i ne prepoznajemo uslove koje nesvesno vezujemo za svoj
oporavak, sve dok nešto ne krene po zlu, bez naše krivice. A onda - bum - evo ga.
Nismo računali da će se ovo desiti.

Misao o piću je prirodna u sučeljavanju sa ogromnim razočarenjem. Ako nismo

dobili povišicu, bolje radno mesto, ili posao na koji smo računali, ili ako je naš
ljubavni život krenuo naopako, ili ako neko sa nama loše postupa – tada, u tom
trenutku ćemo shvatiti da smo možda sve vreme računali na spoljne okolnosti koje
bi nam pomogle da želimo da ostanemo trezni.

Negde duboko, sakriveno u sivim ćelijama našeg mozga čuvana je tanušna rezerva
- uslov koji omogućava da održimo našu treznost. Mislili smo stalno “Aha, divno je
biti trezan i ja ću ostali uvek trezan.” Ali nismo čuli šapat uslovljenja: “Da, ako sve
bude išlo onako kako ja želim.”

Ne možemo sebi da priuštimo sve te „ako”. Moramo da ostanemo trezni, bez obzira
na to kako život sa nama postupa, bez obzira da li neki ljudi koji nisu alkoholičari to
cene ili ne cene. Moramo zadržati našu treznost nezavisno od bilo čega drugog, ne
vezujući je za druge ljude, i ne smemo se skrivati iza bilo kakvih opravdanja ili
uslova.

70
Ponovo i ponovo otkrivamo da ne možemo ostati trezni duže samo zbog žene,
muža, dece, ljubavnika, roditelja, rođaka, prijatelja, niti zbog posla, da bismo
zadovoljili šefa (ili doktora, ili sudiju, ili našeg zajmodavca ) - trezni moramo ostati,
ne zbog nekog drugog, nego zbog nas samih.

Vezati svoju treznost za bilo koju osobu (bilo za čak i nekog drugog oporavljenog
alkoholičara) ili za bilo koju okolnost je suludo i opasno. Kada mislimo “Ostaću
trezan ako “ – ili “Ja ne želim piti zato što...” (dopunite bilo kojom drugom
okolnošću, osim da to bude vaša želja da budete dobro i da je to u korist vašeg
zdravlja), mi i nesvesno prihvatamo da ćemo uzeti piće, ako se okolnosti ili osoba
promeni. A to se može dogoditi u svakom trenutku.

Naša treznost može dovoljno ojačati da izađe na kraj sa bilo kakvom situacijom ili
sa bilo kim, a to će se desiti ako je naše trezno stanje nezavisno i nevezano za bilo
što drugo. I kao što ćete i sami videti takvo osećanje će početi da vam se dopada.

26. Biti na oprezu u situacijama gde se pije

Iznašli smo mnoge načine i iskoristili mnoge prilike da bismo manipulisali u

okolnostima kada su drugi ljudi pili, tako da sada možemo da uživamo u takvim
prilikama bez pića.

Vratite se na stranu 18 gde smo pričali o tome da li držati alkoholna pića u kući ili
ne, od onog trenutka kada smo doneli odluku da prestanemo da pijemo. U toj
raspravi smo primili na znanje da živimo u društvu u kojem većina ljudi pije i da
zaista ne možemo da očekujemo da će se ta činjenica promeniti. Do kraja našeg
života biće takvih prilika u kojima bismo mogli da pijemo. Šanse su velike da ćemo
svaki dan gledati ljude kako piju, čuti i videti tuce reklama koje nas nagovaraju da
pijemo.

Mi ne možemo da se izolujemo i zaštitimo od svih tih sugestija i beskorisno je žaliti

zbog toga, niti nemamo nikakvu potrebu i želju da uskratimo ljudima alkohol.
Takođe smo otkrili da i dalje uživamo u društvu svojih prijatelja koji piju. Premda
nam se činilo da ima više smisla da provodimo vreme sa ljudima koji ne piju, nego
sa ljudima koji piju, kada smo počinjali da održavamo stanje treznosti i nemamo
želju da se povučemo iz sveta zauvek, samo zato što toliko mnogo ljudi pije
alkohol. Oni koji ne smeju da jedu ribu, ili orahe ili svinjetinu ili jagode ne zakopaju
se u rupu. Zašto bismo mi?

Da li odlazimo u restorane, kafiće ili klubove gde se toči alkohol?

71
Da, nakon nekoliko nedelja ili meseci, kada imamo ispravan razlog za to. Ako treba
da ubijemo vreme dok čekamo prijatelja, nećemo izabrati da ga provedemo za
šankom pijući kolu. Ali, ako je slučaj takav da to zahtevaju poslovne ili društvene
prilike, mi ćemo biti prisutni i sudelovati u svemu, samo što nećemo piti.

U prvim mesecima naše treznosti, verovatno je bolja zamisao ostati podalje od

naših starih drugova i poznanika i pronaći razumno izvinjenje zbog kojeg ćemo se
izvući da ne idemo na zabavu, na kojoj bi ispijanje alkohola bila glavna zabava. Čini
se da je naročito važno držati se podalje od ovakvih događaja ako smo zbog njih
nervozni.

Ali, pre ili kasnije doći će vreme kada će nas porodične ili poslovne obaveze ili neki
prijateljski odnosi primorati da idemo - ili ćemo možda želeti da idemo. Razvili smo
brojne načine da ovakve prilike napravimo lako podnošljivima, pa makar ne pijemo.
Sada prvenstveno pričamo o velikim koktel zabavama ili o stvarno velikim, ali
nezvaničnim večerama na kojima se beskrajno ispija alkohol.

Ako je domaćin ili domaćica naš bliski prijatelj možemo s njim podeliti naš problem.
Ponekad pomaže da im unapred kažemo da mi upravo sada ne pijemo. Ne tražimo
nikakav poseban tretman, ali to donosi osiguranje, znajući da je makar jednoj osobi
predstavljen naš problem i koja saoseća sa nama u našem naporu da ostanemo
trezni. Ponekada možemo da povedemo sa sobom nekoliko iskusnijih prijatelja koji
ne piju, ili konačno društvo nekoga ko zna da se suzdržavamo i ko shvata koliko je
to važno za nas. Takođe je dobro da, pre nego što krenemo, razgovaramo sa
nekim oporavljenim alkoholičarem ili nekom drugom osobom koja je na našoj strani,
nekim ko je jako zainteresovan za vaše zdravlje i u potpunosti razume pritisak u
kojem ćemo biti. Dogovorite se da ćete ga pozvati kada se vratite da biste mu rekli
kako je prošlo. Drugi oporavljeni alkoholičar će jako ceniti ovakav poziv. Verujte
nam! Mi iz A.A. smo jako uzbuđeni zbog ovakvih poruka.

Jako je dobra zamisao pojesti sendvič ili neku drugu brzu hranu pre odlaska na
zabavu, iako znamo da će kasnije biti servirana hrana. Nešto hranjivo u stomaku,
već smo rekli, odnosi oštrinu u mnogim napornim situacijama. (Možete poneti sa
sobom paketić vaših omiljenih pepermint bombona ili dijetnih zamena). Ovo je jako
važno u situaciji kada počinju da se služe žestoka pića, pre nego što se pojavi
hrana.

Kada se zna da će postojati određeni raspored, možete da preskočite prvi sat

vremena i da dođete malo pre večere. Mnogi od nas to rade. Ako zatim krene duga
pijanka nakon večere, shvatićete da je bolje napustiti zabavu našto ranije. Otkrili
smo da malo onih koji primete da smo se iskrali, ionako teško da zameraju naš
odlazak. Na tom mestu je tako mnogo njih koji su prezauzeti pićem ili nečim
drugim.

72
Od gore opisanog napuštanja takve zabave, obično je bolje otići za čas do bara i
uzeti čašu soka Niko ne zna da li je to alkoholno piće ili nije. Tada možemo da
šetamo i družimo se noseći čašu u rukama, bez da osećamo da smo upadljivi.

Ovakvo iskustvo je bilo sasvim otkriveno mnogima od nas kada smo ga prvi put
imali. Na naše iznenađenje otkrili smo da (1) pijenje drugih ljudi nije ono što smo mi
mislili da jeste, (2) vrlo, vrlo malo ljudi posmatra ili brine da li mi pijemo ili ne.
(Postoji nekoliko izuzetaka kao što su dragi prijatelji ili rođaci, kojima je drago da
vide da smo preduzeli nešto u vezi našeg pića).

Mnogi od nas upotrebljavaju i veruju u sledeću rečenicu: “Svi piju”, i mogli smo da
dokažemo da mi nismo pili više nego drugi ljudi za koje smo znali da piju. Istini za
volju moramo da kažemo, da kako je naše opijanje odmicalo s godinama, tako su
mnogi od nas težili da se sve manje i manje druže sa ljudima koji ne piju, tako da
nam se, naravno, činilo da su “svi” - upravo svi koje smo viđali - pili.

Sada kada smo trezni i kada vidimo te “sve”, otkrovenje je shvatiti da ne piju svi, ali
i da mnogi ostali piju manje nego što smo mi pretpostavljali.

Trezni alkoholičar, koji je tek postigao to stanje, je u čudu što da odgovori prijatelju
koji pije ili rođaku koji kaže stvari kao što su: “Dođi da popijemo nešto”, “Šta ti
piješ?” “Zašto, ti ne možeš da budeš alkoholičar?!” “Zar ne piješ?” “Samo jedno ti
neće naškoditi.” “Zašto ne piješ?” i slično. Takve prilike se, takođe, mogu
predvideti, ali na naše olakšanje, uvideli smo da ta pitanja dolaze ređe nego što
smo očekivali i da naši odgovori, čini se, imaju manju važnost nego što smo mislili
da će imati. To da mi ne pijemo mnogo manje se primećuje nego što smo se plašili.

Postoji jedan izuzetak. Bar jednom se može desiti da će nas neki, zaista teški
pijanac prilično pritiskati zbog toga što ne pijemo. Mnogi od nas su verovali da
takvo držanje izaziva podozrenje. Civilizovani, učtivi ljudi jednostavno ne mare za to
šta drugi ljudi jedu ili piju, osim ako to ne zavisi od njih lično, zar ne? Uvideli smo da
je čudesno kako takvi ljudi ne pokušavaju nagovoriti neku osobu da pije; i naročito
se čudimo zašto se bilo ko trudi da osobu koja ima registrovani problem sa pićem,
nagovori da ona ponovo počne da pije.

Naučili smo da se klonimo takvih ljudi. Ako oni zaista brane takvo sopstveno
shvatanje, mi im želimo svako dobro. Ali mi nemamo potrebu da branimo naš izbor
od njih, niti od bilo koga. I nećemo da se prepiremo s njima ili da pokušavamo da
im promenimo mišljenja. Na kraju, naš je stav “Živi i pusti druge da žive.”

Ali ako ta pitanja dolaze učtivo i povremeno od dobro znanih prijatelja ili rođaka,
onda je takav i naš odgovor. Ima verovatno mnogo dobrih načina na koje bi se u
takvim situacijama moglo postupiti, ako su oni ljudi koji ne piju, a vaša sopstvena
inteligencija vodiće vas tako da biste to uradili na najbolji i najprijatniji način za vas.

73
Kako bilo, kratki pregledi nekoliko različitih uspešnih metoda su izašli na površinu iz
godina nakupljenog iskustva u A.A. Prošlost je podarila mudrosti, i glupo je ne crpiti
iz njih.

Veliki broj nas (ali ne svi), veruju da je za nas bolje da što ranije podelimo istinu s
našim poznanicima. Nismo koristili nikakav izgovor, i mnogi dobri ljudi su cenili naš
iskrene i hrabre napore da se oslobodimo okova pića. Kažemo javno drugim
ljudima da ne pijemo jer smo samo doneli odluku da ostanemo trezni. A ovde može
da se izrodi i nus-proizvod: slučajno možemo na taj način ohrabriti nekoga ko bi,
takođe, želeo da ne pije.

Zato, mnogi od nas ne zamuckuju kada izgleda prikladno reći: “Ja sada ne pijem.”

“Ne pijem danas (ili ove nedelje)” ili jednostavno “Ne, hvala.” ili otvoreno i jasno
direktno „Ne pije mi se “, uvek zadovoljava onog koji postavlja pitanje.

Ako osetimo da je potrebno dalje objašnjavati, trudimo se da to uradimo bez laži i

na način da drugi ljudi mogu to brzo shvatiti i prihvatiti. Na primer, uvek je u
pripravnosti i na raspolaganju ona stara poput “Zdravstveni razlozi”, “Na dijeti sam”
i “Naredio mi doktor”. Mnogi od nas su ionako u nekom trenutku dobili nekakav
sličan savet od lekara.

“Popio sam svoje”, “Popio sam ono sa čim sam mogao da se nosim”, “Shvatio sam
da se alkohol sa mnom ne slaže” su redom, takođe, verni istini.

Dok mi u A.A. ne koristimo između sebe izraz “apstiniram neko vreme” to je nešto
što većina ljudi može da razume i poštuje, toliko dugo dok druge ne ubeđujemo da i
oni treba da se suzdržavaju.

Mada mi sigurno ne možemo predložiti da govorite potpune laži, jer nas tako tera
osećaj, povremeno neki od nas u očajanju pribegavaju “maloj beloj laži”, i za neku
od tih malih laži veruju da je bezopasna i ponekad je opisana kao neophodna za
olakšavanje ophođenja u društvu.

Kada upadnemo ponovo u smišljanje i kada se prigušenim glasom opravdavamo

zbog toga što ne pijemo, mi pokušavamo da dosegnemo nešto što nije jako daleko
od istine. “Imam misterioznu bolest” ili “Ja uzimam neke lekove” može da ućutka
ljude, ali je izvesnije da će to izazvati dodatna pitanja.

Obično “Alergičan sam na alkohol” izgleda prihvatljivo. Stručnjaci nas sada

obaveštavaju da tehnički, u strogom naučnom terminu, alkoholizam nije istinska
alergija. Kako bilo, “alergija” je prilično dobar izraz u govoru za opisivanje našeg
stanja; ako tako postavimo stvar, nailazimo na razumevanje.

74
Kada ponudimo ovaku tvrdnju, obično naiđemo na željenu reakciju, a to je da ljudi
prihvataju činjenicu da nećemo tog trenutka piti i prestaju da nam postavljaju pitanja
u vezi toga.

Kada nas upitaju šta bismo želeli da popijemo, izgleda da je uljudno i razumno
odmah prihvatiti i zamoliti neko bezalkoholno piće, bilo da jeste naše omiljeno ili ne.
Mnogi od nas uzimaju neko lagano piće, sok od povrća ili voća, neki za koji mislimo
da je na raspolaganju. (Možemo da se pravimo da ga lagano ispijamo, iako nismo
žedni). Ovo čini da se postavimo bolje, a takođe dopušta gostoljubivost domaćinu,
koji je obavezan da donosi čaše i nudi piće i izgleda kao prava neprijatnost ako
gost ne pijucka.

Neki zvanični banket sa poređanim čašama za vino, ne predstavlja neki poseban

problem. Jednostavno okretanje čaše na dole je dovoljan znak dobrom konobaru ili
poslužitelju. Neki od nas zatraže mineralnu vodu. I kada se predloži zdravica,
gotovo niko ne obraća pažnju na nas dok mi podižemo neku čašu, sa nečim u njoj.
Zar to nije konačno, simbolična zdravica prijateljstva koja čini zdravicu pravom, bez
prisustva droge (alkohola) u čaši?

Niko nije u obavezi da odgovara na gruba i uvrednjiva ili pak, na lična pitanja; mi u
takvom izuzetnom slučaju, na fin način zaobiđemo odgovor ili zanemarimo pitanje
ili menjamo temu. Ako se to desi vama, zapamtite da smo stotine hiljada nas, sada
oporavljenih od alkohola, na vašoj strani i savršeno dobro shvatamo kroz šta
prolazite i zašto to radite, čak i da niko drugi to ne uviđa. Čak iako nismo fizički
prisutni, u našim srcima mi smo s vama, i možete da budete ubeđeni da vam
želimo najbolje.

Jednom od nas se dogodila druga vrsta incidenta, koji nije naročito ozbiljan ili
opasan, ali vam možda naše kazivanje pomogne da sprečite uznemirenost, ako
dođete u ovakvu situaciju. Može se desiti da neki naš dobrodušni i dobronamerni
prijatelj ili član porodice zbuni svojom nepažljivom i sa prekomernom brigom u vezi
našeg oporavka, misleći samo da nam pomaže (ako nismo dovoljno uravnoteženi
da kontrolišemo situaciju).

Na primer, supruga u razumljivom strahu da bismo opet mogli da počnemo piti i

jako se trudeći da nas zaštiti, može “izvaliti”: “Moj muž jej, tako i tako prestao da
pije”. Ili zabrinuti prijatelj može, bez razmišljanja skrenuti pažnju na nas i na naš
prestanak uzimanja alkohola, uzimanjem čaše sa paradajz sokom, pa srknuvši
malo iz nje, upadljivo reći: “Ovo je piće za tebe.”

Dobro je od njih što žele da nam pomognu i mi se trudimo da se usredsredimo na

njihovu želju da budu fini. Ruku na srce, ne možemo da očekujemo od njih da
odmah shvate kako se mi osećamo. Neki od nas čak ne mogu da raspoznaju vrste

75
svojih pravih osećanja dok nemamo neko vreme iza sebe bez alkohola i dok
prolazeći kroz etape ne steknemo samosvest.

Naravno, više volimo da nam se dopusti da napravimo sopstveni izbor, oprezno i

nasamo, bez javnog prikazivanja. Ali biti previše osetljiv zbog toga šta će drugi ljudi
reći ili uraditi ne povređuje nikoga, nego nas same. Bolje je pustiti da trenutak
nekako prođe, nego da se mrštimo i pokazujemo zube. Obično nije potrebno ni pet
minuta. Možda ćemo kasnije, kada se smirimo, moći da objasnimo da smo istinski
shvatili brigu, ali da bismo se bolje osećali kada bi nam bilo dozvoljeno da pružimo
sopstveni “izgovor”. Mogli smo dodati da nam se više sviđa da praktikujemo zaštitu
za sebe u takvim situacijama, tako da ostale osobe ne treba da brinu, jer mi to
činimo sami za sebe.

Što više vremena prođe, mnogi od nas dosegnu nivo udobnosti u odnosu između
sebe i pića; mi smo dovoljno opušteni da kažemo upravo istinu - da smo mi
oporavljeni alkoholičari ili da smo članovi A.A.

Ovakva otvorenost intimnog otkrivanja o sebi nije u sukobu sa tradicijom o

anonimnosti A.A. , koja preporučuje da ne obelodanjujemo činjenice ni o kome,
osim o samom sebi i da ih ne saopštavamo za javnost, npr.štampu, TV i radio.

Kada ovo, o sebi, možemo sa lakoćom da kažemo, to pokazuje da nemamo šta da

krijemo, i da nije sramota biti oporavljeni alkoholičar. To pomaže da imamo više
samopoštovanja. Ovakvi stavovi odbacuju okrutnu staru stigmu, nepravedno
nametnutu od strane neznalica, na žrtve naše bolesti, i pomaže da stara
stereotipna ideja o aloholičaru bude zamenjena mnogo ispravnijim shvatanjem.

U svakom slučaju takva izjava često potakne nekoga ko se želi oporaviti od

alkohola i ko takođe pokušava naći pomoć.

Još jedna stvar na temu ovih raznoraznih situacija u kojima se pije. Mnogi od nas
imajuju dovoljno hrabrosti jednostavno da se ispričaju i napuste mesto bez obzira
što će ljudi o njima misliti, ukoliko dožive neugodan pritisak da popiju. I na kraju
krajeva naš život je u pitanju. Treba preduzeti bilo koji korak da zaštitimo naše
zdravlje. Kako će ljudi reagovati to je njihov, a ne naš problem.

27. Napuštanje starih zamisli

Ideja koja je bila tako duboko ugrađena u naš život, za vreme opijanja, ne nestaje
brzo u celosti kao odneta nekom čarolijom u momentu, onako kako se može staviti
zatvarač na flašu. Naši dani uz vino možda su prošli, ali bolest se zadržala.

Ono što se trudimo da postignemo je da budemo opušteni i oslobođeni od okova

našeg starog načina razmišljanja. Mnoge od naših bivših navika i načina
razmišljanja, i ideja kao proizvoda takvog razmišljanja, ograničavaju našu slobodu.
76
One nas samo potežu na dole i nisu upotrebljive – baš tako se ispostavi kada ih
ugledamo novim očima. Mi više ni malo ne zavisimo od njih, osim ako se pokažu
kao upotrebljive i plodonosne nakon našeg preispitivanja.

Možemo da odmerimo današnju korisnost i istinitost misli, podesno određenim

merilima. Možemo reći sebi - “Sada, to je tačno ono što sam navikao da mislim dok
sam pio. Da li mi je ta vrsta razmišljanja pomogla da ostanem trezan? Da li mi to
čini dobro danas?”

Mnoge od naših starih zamisli, naročito one vezane za alkohol, u vezi sa pićem, u
vezi s opijanjima i u vezi s alkoholizmom (ili problemu sa pićem, ako više volite taj
izraz) - dokazuju da su ili rđave, ili da su zaista samouništavajuće za nas, i veliko je
olakšanje otarasiti ih se. Možda će biti dovoljno nekoliko primera da bismo opisali
našu spremnost za odbacivanje starih beskorisnih ideja.

Za mnoge od nas, kao tinejdžere, ispijanje alkohola je bio način da dokažemo da

nismo više deca ili da smo hrabri ili puni iskustva i mudri, ili dovoljno čvrsti da
možemo da prkosimo roditeljima i drugim autoritetima. U mnogim umovima, alkohol
je u tesnoj vezi sa ljubavnim doživljajima, sa seksom, muzikom, ili sa poslovnim
prilikama, piti vino je otmeno i u vezi sa luksuzom visokog društva. Ako je neko i
učio nešto u školi o alkoholu, to je često bilo nešto u vezi sa opasnostima po
zdravlje i mogućnošću da se izgubi vozačka dozvola, i ništa više. I mnogi ljudi su
još uvek ubeđeni da je svako opijanje u celini nemoralno, da vodi pravo u kriminal,
u patnju, sramotu i smrt. Kakvi god da bili naši osećaji u vezi sa alkoholom, pozitivni
ili negativni, oni su često bili više emocionalni, nego što su bili racionalni.

Ili su naši stavovi prema piću mogli biti prosto automatski, što znači da smo, ne
razmišljajući, mogli odobravati i usvajati mišljenja drugih ljudi. Prema mnogima,
pijenje je suštinski deo društvenih zgoda i prigoda - bezopasna druželjubiva
razonoda, koja se događa na određenom mestu, među prijateljima u određenom
vremenu. Drugi pogled na ispijanje alkohola je poimanje alkoholnih pića kao
neizbežne pratnje jelu. Ali mi sada pitamo sebe: Da li je zaista nemoguće uživati u
prijateljstvu i druženju ili u jelu bez alkohola? Da li je naš način pijenja poboljšavao
naše društvene odnose? Da li je pojačavao razlikovanje i razumevanje dobre
hrane?

Ideja opijanja često proizvodi ekstremnu reakciju; za ili protiv. Biti pijan je slično kao
da budete viđeni kao samo zabavan, ili kao samo besraman čovek. Pravi pojam je
nepodnošljiv za mnoge ljude, iz različitih razloga. Nekima od nas je to bilo poželjno
stanje, ne samo zato što je to bilo od nas očekivano i što se nama sviđao taj
osećaj, nego takođe zato što je to bilo stanje koje je podsećalo na čaroban svet
slavnih ličnosti. Neki ljudi ne podnose one ljude koji nikada ne piju, drugi preziru
one koji se previše napiju. U današnje vreme, na ovakve stavove malo uticaja
imaju zaključci vezani za zdravlje.
77
Kada smo prvi put čuli reč ’alkoholičar’, mnogi od nas su povezali to isključivo sa
nekim starijim, drhtavim ili neprijatnim čovekom kojeg smo videli kako prosjači ili
bez svesti leži na putevima beskućnika. Dobro obavešteni ljudi su sada svesni da je
takva ideja besmislica.

I pored toga, talog naših prastarih, mutnih misli prilepljen je za mnoge od nas tokom
naših prvih pokušaja u treznosti. One su napravile nejasnom našu viziju i otežale
da vidimo istinu. Ali, konačno smo postali spremni da se shvatimo da su mnoge od
tih ideja pogrešne. Kada smo mogli ubediti sebe da pogledamo u to iskustvo
pošteno i da slušamo ideje drugih, koje su drugačije od naših, mi smo postali
otvoreni prema velikoj količini informacija koje nismo nikada pre saslušali pažljivo.

Na primer, mogli smo da gledamo u naučni opis: Alkohol je droga koja menja svest,
a ne samo ukusan napitak koji gasi žeđ. Droga je nađena, naučili smo, ne samo u
piću, nego se isto tako može nalaziti u nekoj hrani i nekim lekovima. I sad, skoro
svaki dan, čujemo ili čitamo o otkriću da ova droga izaziva još neku vrstu fizičkog
oštećenja (na srcu, u krvi, stomaku, jetri, ustima, mozgu itd.) za koje se pre nije
sumnjalo.

Farmakolozi i drugi stručnjaci za bolesti zavisnosti sada kažu da se alkohol ne

smatra potpuno bezbednim i bezopasnim, bez obzira da li se koristi kao piće,
stimulans, sedativ, tonik ili se koristi za smirenje. Ali, sam po sebi, ne vodi,
neophodno, pravo do fizičke ugroženosti ili mentalnog oštećenja, u svakom
pojedinačnom slučaju. Očigledno, većina ljudi koji ga koristi, može uživati u njemu
bez izazivanja štete po sebe ili druge.

Uvideli smo da alkohol može biti posmatran, s medicinske tačke gledišta, kao
drogiranje, a to je prekomerno opijanje, isto kao što je predoziranje nekim drugim
drogama. Zloupotreba ove droge može direktno ili indirektno biti uzrok mnogih
problema: fizičkih, psihičkih, porodičnih, društvenih, financijskih, stručnih. Umesto
da razmišljamo ponajviše o tome šta je alkohol uradio nama, počeli smo da
posmatramo šta je uradio nekim drugim ljudima.

Uvideli smo da bilo ko, ko ima bilo kakve teškoće povezane sa pićem, može imati
stanje koje se naziva ’alkoholizam’. Ova bolest napada bez obzira na godine, veru,
pol, inteligenciju, nacionalnu pripadnost, emocionalno zdravlje, zvanje, porodičnu
situaciju, jaku konstituciju, običaje i navike u prehrani, društvene i ekonomske
položaje ili opšte lične osobine. Nije pitanje koliko i kako vi pijete ili kada i zašto,
nego kakvo delovanje ima alkohol na vaš život; šta se dešava kada pijete.

Pre nego što smo mogli da prepoznamo bolest kod sebe, odbacili smo ovaj
zamorni stari mit: Ako ne možemo da upravljamo pićem, to je znak sramne slabosti.

78
Slabost? Zapravo potrebna je značajnu odvažnost da pogledamo teškoj istini u oči,
ne štedeći sebe, bez ikakvog lažnog sjaja, bez izgovora i bez zavaravanja samog
sebe. (Nedolično je hvalisati se, ali iskreno, mnogi od nas misle da smo bili svetski
prvaci u samozavaravanju).

Sa pogrešnim shvatanjima, proces oporavka od alkoholizma može biti žalostan i

turoban. Poput miliona ostalih koji su gledali kako osoba opijajući se umire, mi smo
se čudili zašto pijanice nisu upotrebljavale snagu svoje volje da bi prestale da piju.
To je još jedna staromodna ideja ali ona se uvek ističe, jer su mnogi od nas bili
izloženi u životu nekakvom modelu super snažne volje. Možda je to bila porodična
ili komšijska legenda o nekakvom ujaku Johnu. Poznat kao razvratnik i kockar
godinama, on je iznenada odbacio vino, žene i pesmu u dobi od 50 godina i postao
uzor pristojnosti, ispravnosti i čestitosti, koji nikada više nije popio ni jednu kap.

Detinjasta zamisao da možemo da uradimo nešto slično, kada budemo spremni, je

opasna zabluda. Mi nismo niko drugi. Mi smo samo mi. (Mi nismo naš deda koji je
pio dnevno čašu vina sve do svoje 90. godine).

Sada je prilično utvrđeno i afirmisano gledište da je snaga volje otprilike delotvorna

toliko koliko bi i alkohol bio lekovit protiv raka. Naše sopstveno iskustvo je ponovo
to potvrdilo. Mnogi od nas su pokušali da idu sami u oporavak, nadajući se, bilo da
ćemo kontrolisati piće, bilo da ćemo prestati, ali nismo imali dugotrajan uspeh ni u
jednom od ova dva pokušaja. Čak ni tako nije bilo lako priznati da trebamo pomoć.
To se činilo kao znak slabosti. Da, bili smo bića prevarena drugim mitom.

Ali konačno smo upitali sami sebe: Ne bi li bilo inteligentnije potražiti izlaz i koristiti
silu koja je veća od naše, nego da istrajavamo u uzaludnom samostalnom naporu,
koji će se posle nekog vremena pokazati bezuspešnim? Još uvek ne mislimo da je
jako pametno uporno pokušavati videti u tami ako možete upaliti lampu i koristiti
njeno osvetlenje. Nismo postigli stanje treznosti sasvim sami. To nije način koji smo
naučili da ostanemo trezni. I puno uživanje u životu kojeg živimo trezni nije posao
samo jedne osobe, ma koje god.

Kada smo mogli da pogledamo, čak i privremeno, u samo nekoliko ideja koje su
drugačije od naših starih, odmah smo počeli da pravimo snažan zaokret prema
sreći, prema zdravijem novom životu. Ovo se desilo baš na ovaj način hiljadama
onih koji su duboko verovali da nikada neće dogoditi.

28. Čitanje literature Anonimnih Alkoholičara

Ljudska bića, rekli smo, mnoge stvari bolje uče gledanjem i isto tako su dirnuti
slušanjem; i čitanjem o njima pojačavaju snagu, pa čak, takvim učenjem, dalje
napreduju.

79
Postoje mnoge knjige o alkoholizmu, ali neke od njih i nisu tako dobre. Mnogima od
nas donelo je dobro čitanje nekih drugih oblasti. Ali A.A. ne garantuje za bilo čiju
drugu publikaciju, niti joj se suprostavlja. Mi jednostavno nudimo našu sopstvenu
literaturu.

Čak i pijanci koji nikada pre nisu nešto naročito voleli da čitaju, provode vreme
prekomerno usvajajući A.A. građe i sadržaje. Bez sumnje je bolji način shvatanja
saveta, saglasnosti celokupnog A.A. iz prve ruke, umesto samog prepričavanja
rekla-kazala s vremena na vrema i s mesta do mesta.

Postoji sedam knjiga Anonimnih Alkoholičara i tri knjižice sličnog formata kao što je
ovaj.

“Anonimni Alkoholičari” Ovo je osnovni udžbenik A.A. iskustva.

A.A. kao što znamo su izdanak ove knjige, koja je bila u početku pripravljena od
oko stotinu alkoholičara koji su naučili da ostanu trezni, pomažući jedni drugima.
Posle nekoliko godina treznosti oni su se zabeležili šta su uradili i kao rezultat
ponudili ovaj naslov, odnosno knjigu Anonimni Alkoholičari. Naše društvo počinje
da se zove “Anonimni Alkoholičari”.

To je velika knjiga prvobitnih A.A. iskustva, napisana od tih osnivača koji su prvi
došli na ideju, a potom napisali i opisali svoja iskustva. Ova knjiga predstavlja
prvobitno ishodište celokupne A.A. misli za sve nas, bez obzira da li čitamo ili
ponovo čitamo, ili često čitamo ili samo po nekad. Mnogi članovi, ako su u prilici,
nabavljaju svoj primerak ubrzo nakon dolaska u A.A., tako da mogu upoznati
osnovne A.A. ideje direktno sa izvora, a ne da čuju za njih iz druge ili treće ruke.

Članovi često ovu knjigu zovu “Velika Knjiga”, ali ne zato da bi je uporedili sa bilo
kojom svetom knjigom. Prvi primerak koji je štampan 1939. godine bio je štampan
na veoma debelom papiru, tako da je bila debela izvan očekivanja, pa je sa
smehom, u šali nazvana Velika Knjiga.

Prvih 11 osnovnih poglavlja napisao je Bill W. - saosnivač A.A. Takođe sadrži

mnoge lične priče članova, napisane od strane njih samih i takođe sadrži nekoliko
dodataka dopunske materije.

Jednostavno čitanje knjige je bilo dovoljno da otrezni neke ljude u ranim danima
A.A., kada je postojalo samo nekoliko grupa na svetu. Još uvek ima veliki značaj,
posebno za alkoholičare, koje se nalaze u izolovanim krajevima sveta ili kod onih
koji žive na prekomorskim brodovima, odnosno mornara.

Pravi čitaoci ove knjige kažu da ponovnim čitanjem otkrivaju mnogo dublja
značenja i misli, nego što se čini na prvi pogled.
80
“Dvanaest koraka i dvanaest tradicija”

Osnovne postavke A.A. su čak dublje pretresane u ovoj knjizi, koju je takođe
napisao Bill W. (Zovu je ponekad “Dvanaest i dvanaest”). Član koji želi da proučava
ozbiljno A.A. program oporavka, koristi njen sadržaj u sprezi sa Velikom Knjigom.

Napisana 13 godina posle knjige “Anonimni Alkoholičari”, ova knjiga manje

zapremine objašnjava principe A.A. ponašanja, pojedinca kao i grupe.

Dvanaest Koraka vodi ka pojedinačnom razvoju, koji su bili mnogo kraće

razmatrani u Velikoj Knjizi; principi grupe - Dvanaest Tradicija - postali su jasniji
kroz isitivanja i greške, nakon toga što je prva knjiga bila objavljena. Ona
karakteriše pokret i čini ga jedinstvenim - sasvim drugačijim od ostalih udruženja.

“Anonimni akoholičari kroz pokolenja”

Ova kratka istorija priča o tome kako je Društvo započelo, i kako je raslo i razvijalo
se prvih 20 godina. Ova knjiga nam prepričava kako je mala grupa smelih, jednom
beznabežnih bivših pijanica - sa svim šansama, koje nisu bile na njihovoj strani, sa
svim prevagama protiv njih - konačno postala ubedljivo utvrđena i afirmisana kao
pokret kojem je priznata delotvornost diljem sveta.

“Iz Bilovog ugla”

Čitanje jezgrovitih pasusa Billa W., iz njegovih opsežnih ličnih prepiski je tako dobro
kao i čitanje ostalih dela jer pokriva teme interesovanja svakog alkoholičara.

“Doktor Bob i dobri stari drugovi’

Ova životna priča saosnivača A.A. je protkana uspomenama i sećanjima na rani

A.A., ponajviše na članove koji su krčili put, i njihove reči.

“Promene tokom vremena”

Ova biografija saosnivača A.A. s podnaslovom “Priča Billa Wilsona i kako je A.A.
poruka prenesena širom sveta”. Takođe opisuje razvoj zajednice; 39 fotografija
istorije A.A.

“Poverovali smo “

Ova knjiga sa podnaslovom “Duhovni doživljaji i kako su ih iskusili pojedini članovi”

predstavlja kolekciju od 75 verzija o “Sili većoj od nas samih”. Sastoji se od priča
pravih vernika preko tumačenja kroz humanističke poglede, do agnostika i njihovih
viđenja.

“Svakodnevna razmišljanja: Knjiga o razmišljanjima članova A.A. za članove

A.A.”

81
A.A.osvrti na omiljene navode iz A.A. literature. Čita se na način svaki dan u godini.

“A.A. u zatvoru: Ukućanin ukućaninu”

Kolekcija od 32 priče, prethodno štampane u A.A. Grapevine, koje dele iskustva

muškaraca i žena koji su našli A.A. dok su izdržavali kaznu u zatvoru.

Pamfleti

Mnogi letci sa raznim gledištima A.A., neke od njih upućene posebnim interesima
grupa se takođe objavljuju od strane A.A. World Services, Inc.

Oni su svi pažljivo pripremljeni od strane zatvorene inspekcije A.A. predstavnika od

svuda širom SAD i Kanade, tako da oni predstavljaju moguću najjasaniju i otvorenu
saglasnost mišljenja A.A. Nije moguće shvatiti ceo rad A.A. osim ako neko nije
dobro upoznat sa ovim objavama (celokupni popis na strani 61).

U dopuni A.A. Kancelarije Generalnog Servisa prave se dvomesečni izveštaji, Box

4-5-9, i nekoliko drugih povremenih biltena, kao i godišnji izveštaji Konferencije
Generalnog Servisa A.A.

Mnogi članovi A.A. započinju i završavaju dan čitajući pasuse iz neke A.A.
literature. Zadubiti se u A.A. knjigu ili brošuru predstavlja “sastanak u štampi” za
mnoge članove i prostor za A.A. informacije i inspiraciju sabranu u njima, koje se ne
mogu naći nigde drugde. Bilo koje A.A. štivo počinje proces A.A. razmišljanja koje
odvodi od pića, tako da mnogi članovi uvek nose sa sobom nešto od A.A. literature-
ne samo da bi čitali i ne samo da im pomaže u zatvaranju od one vrste razmišljanja
koja vodi ka piću, nego zato što im može ponuditi osveženje i zabavu za
razmišljanje u slobobnom vremenu. A.A. literatura koja nije dostupna na A.A.
sastancima može se nabaviti direktnom molbom na adresu: Box 459,Grand Central
Station, New York, NY 10163.

A.A. Grapevine

Svakog meseca sveža kolekcija A.A. misli i humora se pojavljuje u ovom magazinu.
Gotovo svi njegovi članci, crteži, karikature su delo članova A.A. Autori nisu plaćeni
i mnoga objašnjenja takođe se doprinose besplatno.

Sadržavaju dela sećanja, prikazuju priče, novosti u vezi A.A., pisma članova,
pristigla od svuda širom sveta i članke koji nadahnjuju (bez stihova). Pojedinačna
pretplata može biti izvršena na adresu: Box 1980, Grand Central Station, New
York, NY 10163. Primerci tekućeg izdanja obično su dostupni na sastancima A.A.
grupa.

29. Posećivanje sastanaka Anonimnih Alkoholičara

82
Davno pre nego što se uopšte razmišljalo o ovoj knjižici, baš svaka ideja o tome i
mnogo više predloga za život u treznom stanju, bile su naučene i pokazale su
uspeh kod stotine hiljada alkoholičara. Mi to nismo uspeli samo čitajući, nego i
razgovorima koje smo vodili jedni sa drugima. U početku smo više slušali.

Vi možete lako raditi iste stvari, slobodno, i ne morate se “vezati” nizašta.

Ono što smo radili je bilo to što smo jednostavno odlazili na sastanke Anonimnih
Alkoholičara koji se održavaju u približno 150 zemalja sveta. I zapamtite da ne
morate postati član da biste posetili poneki sastanak A.A. Ako je sve što želite da
uradite neka vrsta “pokušaja”, vi ste sasvim dobrodošli da prisustvujete sastancima,
kao posmatrač ili da samo slušate u miru, bez da kažete i reč. Ne morate da kažete
svoje ime, možete ali ne morate da date svoj broj telefona. A.A. shvata. Niko ne
registruje imena drugih članova ili posetilaca tog sastanka, na bilo koji način. Vi ne
biste dobili bilo kakav znak raspoznavanja, niti bi vas iko išta pitao, niti biste vi
trebali da odgovarate na pitanja.

Budite slobodni da nekoga pitate, ako želite. Mnogi ljudi prvo vreme više vole samo
slušati.

Kao praktično bilo ko drugi ko je došao na sastanak, verovatno biste prvi put bili
iznenađeni. Ljudi koje vidite okolo, većinom izgledaju normalni, zdravi, prilično
srećni i uspešni. Oni ne izgledaju kao staromodne karikature niti kao pijanci ili
fanatici, niti kao suvoparni antialkoholičari.

Šta više, obično ćete naići na družinu upravo prijateljski raspoloženih ljudi, koji se
mnogo smeju - na svoj račun. Eto to je odgovor zašto biste obezbedili veselo
okruženje da prevaziđete prošlost i počnete da se osećate mnogo, mnogo bolje.

Možete da budete veoma sigurni da svaki član u prostoriji duboko shvata kako se vi
osećate, jer se sećamo jasno našeg sopstvenog jada mamurluka i kako smo se
osećali prvi put kada smo došli na sastanak.

Ako ste stidljivi, vrsta usamljenika - upravo kao mnogi od nas - uvidećete da će vas
članovi A.A. ostaviti na miru, ako je to ono šta vi zaista želite i to će učiniti da se
osećate prijatnije..

Kako bilo, mnogi od nas su uvideli da je dobro opustiti se, na kratko uz neobavezno
brbljanje nakon sastanka. Osećajte se slobodno da učestvujete u podržavanju
delenja ili da delite “oči u oči “, upravo mnogo, ili malo, ili kako god želite.

Različite vrste sastanaka: Mnogi članovi širom SAD i Kanade su bili zamoljeni da
doprinesu svojim idejama ovoj knjižici. U svim njihovim popisima, skoro na samom
vrhu je predlog da je jedan od najsigurnijih načina za izbegavanje pića, upravo

83
odlazak na različite vrste A.A sastanka. “Tamo učimo sve te zamisli jedni od
drugih”, napisao je jedan član.

Ako želite da ostanete trezni, ići na bilo koji sastanak je, naravno, sigurnije nego ići
u bar ili na zabavu ili sedeti sam sa flašom!

Šanse da izbegnete malariju su bolje ako ostanete dalje od močvare pune

komaraca. Upravo tako, šanse da ne pijete su bolje na A.A. sastancima nego kada
ste u mogućoj situaciji za uzimanje pića.

Da dopunimo, na A.A. sastancima postoji vrsta pokretne sile koja ide ka oporavku.
Ovde, možda više nego na bilo kom mestu, ste okruženi ljudima koji shvataju
problem, koji cene vašu treznost i koji vam mogu reći mnoge napredne misli o
tome. Vidite pored vas mnoge, mnoge primere uspešnih oporavaka, srećne
alkoholičare koji ne piju. To je ono što ne viđate u barovima.

Ovde ćemo navesti najpopularnije vrste A.A. grupnih sastanaka, i neki od dobiti
izvedene iz prisustva na njima.

Početni ili sastanci za pridošlice: To su obično manji sastanci nego ostali i često
predhode širim sastancima.Oni su otvoreni za sve koji misle da možda imaju
problem s alkoholom. Na nekim mestima takvi sastanci su niz sa rasporedom
rasprave ili razgovora ili priče o alkoholizmu, o oporavku i o A.A. u celini. Na drugim
mestima je to jednostavan sastanak sa pitanjima i odgovorima.

Onaj koji želi može ovo mesto odlično iskoristiti da bi postavio pitanja, da bi
upoznao nove prijatelje i da bi počeo da se oseća prijatnije u društvu alkoholičara,
ne pijući.

Otvoreni sastanci (svi su dobrodošli, bili alkoholičari ili ne): Ovakvi sastanci bi
verovatno trebalo da budu malo više organizovani tj. malo zvaničniji. Obično, dva ili
tri člana, koji su voljni da vode sastanak iznose grupi svoja iskustva o alkoholizmu,
što se desilo, i kakav je njihov oporavak.

A.A.govornici ovog tipa ne treba da slede nikakve obrasce. Naravno, samo mali
broj članova su uvežbani govornici. U stvari, čak i takvi članovi čiji posao uključuje
vešto govorništvo, izbegavaju da budu govornici na sastancima. Umesto toga oni
pokušavaju da kažu svoju priču što je moguće jednostavnije i direktnije.

Nesumnjivo da ono što možete čuti bude kazano neverovatno iskreno i pošteno.
Verovatno ćete biti iznenađeni kada uvidite da se mnogo smejete, govoreći sebi:
“Da, to je upravo tako!”

Jedna od velikih dobrobiti prisustvovanja ovakvim otvorenim sastancima je

mogućnost da čujete prostranstvo raznolikosti stvarnih slučajeva i njihovih istorija
koje se tiču alkoholizma.
84
Čujete o simtomima bolesti, opisani u mnoštvu izmenjenih oblika i to vam pomaže
da prosudite da li vi imate neki od njih.

Prirodno je da su iskustva svakog pojedinog A.A. člana bila drugačija. Moguće je

da ćete ponekad čuti da se neko priseća omiljenog pića, načina opijanja i problema
(možda čak i šala) veoma slično vašem. U drugu ruku, izneti događaji doživljeni u
pijanom stanju, mogu biti sasvim različiti od vaših. Vi ćete čuti ljude sa mnogo
različitih pozadina, razloga i povoda, struka, zanimanja i uverenja. Svaki član priča
samo za sebe i izjavljuje samo svoje sopstveno mišljenje. Niko ne može govoriti u
ime celokupnog A.A. i niko ne može odobravati bilo čije mišljenje ili zamisli iznete
od strane nekog drugog člana. Raznolikost mišljenja je dobrodošlo i cenjeno je u
A.A.

Ali, ako slušate pažljivo i čak ne prepoznate događaje koji su vama bliski, vi ćete
prepoznati bliska osećanja. Prepoznaćete emocije govornika koje su jako bliske
vašim sopstvenim, čak ako je njegov život o kojem priča potpuno drugačiji od
vašeg.

Ovo se u A.A. zove ’poistovećivanje sa govornikom’. To ne znači da su dob, pol,

životni stil, navike, razonode, zadovoljstva ili nevolje govornika identične vašima. Ali
to znači da ono što čujete o strahovima, uzbuđenjima, brigama i radostima sa
kojima možete da saosećate i koje vi pamtite, katkad osećate kao da su vaše.

Može da vas iznenadi da gotovo nikada nećete čuti govornika da zvuči kao da
sažaljeva sebe zbog toga što je lišen alkohola.

Poistovetiti se sa govornikovom prošlošću možda nije važno kao što je utisak o

njegovom sadašnjem životu. Govornik obično ustanovi da je postigao ili teži
zadovoljenju duševnog mira, pruži predlog rešenja problema, polet u životu,
oduševljenje i vrstu zdravlja duha koji vi takođe želite. Ako je tako, budite u blizini.
Ove osobine u A.A. su zarazne.

Pored toga, podsetnik koji nosite od bede aktivnog alkoholizma, može pomoći da
uništi i malu skrivenu želju da uzmete piće!

Na sastanku kao što je ovaj, mnogi članovi A.A. su čuli za razne tipove oporavka za
kojima su tragali. I gotovo svi članovi napuštaju ovakav sastanak osveženi i
ohrabreni u svom oporavku, tako da je piće poslednja stvar na svetu koju bi želeli.

Zatvoreni sastanak (diskusije samo za alkoholičare ili ljude koji pokušavaju

da shvate da li su ili nisu akoholičari): Neke A.A. grupe ovakve sastanke
održavaju pod oznakom ’otvoreni’ tako da su svi prisutni dobrodošli. Mnogo je
češće da su ovakvi sastanci ’zatvoreni’ i da su samo za članove i za buduće
članove, tako da oni koji im prisustvuju mogu da se osećaju slobodno za raspravu

85
bilo koje teme, koja može da bude uznemiravajuća ili neke nevolje ili nekog
interesovanja vezano za bilo koji problem alkohola. Takve rasprave su poverljive.

Član koji je voljan da vodi sastanak može u kratkim crtama da iznese priču o svom
alkoholizmu i oporavku. Tada je sastanak otvoren za opštu raspravu.

Ako neko ima pojedinačnu nevolju, bez obzira koliko je bolna i zamršena i
zbunjuća, može se razrešiti u raspravi i čuti od drugih kako predstavljaju svoja
iskustva u postupanju sa istim ili sličnim problemom. Ali, takođe se dele iskustva
srećnih doživljaja i radosti. Sigurno je jedno, a to je da se na ovakvim sastancima
nauči da ni jedan alkoholičar nije sam ili jedinstven.

Rečeno je da su takvi sastanci radionica u kojoj alkoholičar uči kako da ostane

trezan. Istina je da jedna osoba može na ovakvom sastanku prikupljatiti širok
prostor za održavanje srećne treznosti.

Sastanci na kojim se priča o Koracima: Mnoge A.A. grupe održavaju nedeljne

sastanke na kojima se uzme u razmatranje jedan od Dvanaest koraka programa
A.A. i on postaje osnova rasprave. Dvanaest Tradicija A.A., Tri Zaveštanja A.A.,
A.A. parole i rasprave koje sadrže predloge iz A.A. mesečnog časopisa “Greipvain”
se takođe koriste u nekim grupama u svrhu održavanja ovakvih sastanaka. Ali ni
druge teme nisu nikada izvan pravila, naročito ako neko ima goreću potrebu za
trenutnom pomoći i pritisnut je ličnim problemom.

U svezi sa “Anonimni Alkoholičari” i “Dvanaest koraka i Dvanaest Tradicija” ovakvi

sastancima donose, možda najlakše poimanje i uočavanje razumevanja temeljnih
principa u oporavku od alkoholizma. Ovakva zasedanja takođe snabdevaju obiljem
prvobitnih tumačenja i primena osnovnog A.A. programa, pokazujući nam kako ih
možemo koristiti, ne samo da bismo ostali trezni, nego da bismo obogatili svoj
život.

Državne, regionalne, nacionalne i internacionalne konvencije i konferencije

A.A.: Ma gde da se održava, prisustvo od stotine do više od 20 000 članova A.A.,
često u pratnji svojih porodica, ovaj po veličini kraljevski skup, obično se događa
vikendom i sastoji se od sednica mnogih vrsta. Program ovakvih konvencija često
uključuje razne rasprave i radionice sa raznolikim temama, kao i razgovore s
gostujućim stručnjacima iz polja alkoholizma. Uključuju, obično i banket, plesne
večeri, razne razonode i vreme za druge društvene aktivnosti i rekreacije i sve to sa
velikim veseljem, jer nema prisustva alkohola. Pokazuje kako nam može biti
zabavno kada smo trezni.

Takođe nam pruža mogućnost da upoznamo nekoga ko živi na sasvim drugom

području i mogućnost da on njega učimo. Za mnoge članove ovo su omiljeni
praznični vikendi, visoko ocenjen i vrhunac iskustva u oporavku od alkoholizma.

86
Oni obezbeđuju nadahnuta sećanja za bdenje u svakodnevnici i često sklapaju
doživotna prijateljstva.

Da li morate ići na ovakve sastanke do kraja života?

Sve u svemu, odgovor je ne, osim ako vi to želite.

Hiljade nas je ustanovilo da uživamo sve više i više u sastancima kako godine naše
treznosti odmiču. To je, dakle zadovoljstvo, a ne obaveza.

Mi i dalje jedemo, kupamo se, dišemo, peremo zube i slično. I milioni ljudi
nastavljaju iz godine u godinu da rade, pišu, odlaze na sportske i druge rekreacije,
nastavljaju druženja, ispunjavaju religiozne obaveze.Tako da to što smo i dalje
prisutni na sastancima je naša lična stvar, toliko dugo dok mi uživamo u njima, dok
imamo korist od njih i zadržavamo ravnotežu u našim životima do njegovog kraja.

Međutim, mnogi od nas na sastanke odlaze češće u početnim godinama oporavka,

nego što to rade kasnije. To pomaže da postavimo solidne temelje za dugoročni
oporavak.

Većina A.A. grupa održava jedan ili dva sastanka nedeljno, u trajanju od sat
vremena do sat i po. Široko verovanje kod članova A.A. da je za novog člana
daleko bolje ako ima naviku da redovno prisustvuje sastancima, bar jedne grupe, i
posećuje druge grupe s vremena na vreme. Ovo nije samo zbog pribavljanja
velikog izbora različitih A.A. ideja; nego, takođe, pomaže udubljivanju u problem
života alkoholičara i merilo je urednog života, koji pomaže u borbi sa alkoholizmom.

Ustanovili smo da je jako važno, naročito u početku da se redovno prisustvuje

sastancima, bez obzira koji razlog sebi pokušavamo da predstavimo kao izgovor za
odsustvovanje.

Moramo da budemo onoliko marljivi u prisustvovanju sastancima kao što smo to bili
u piću. Šta je ozbiljnog pijanca ikada moglo da odvoji od ispijanja pića: bolest,
posao, gosti, umor, obaveze? Ako stvarno želimo da se oporavimo, ne smemo da
dozvolimo da nas išta drži podalje od sastanaka.

Takođe smo uvideli da odlasci na sastanke nisu nešto što treba uraditi samo onda
kada imamo iskušenje da pijemo. Mi često mnogo više dobijamo prisustvovanjem
sastanku kada se osećamo dobro i kada i ne mislimo mnogo na alkohol. Čak i
sastanak koji nije potpuno ili trenutno zadovoljavajući je bolji od toga da ga uopšte
nema.

Zbog važnosti sastanaka, mnogi od nas uvek kod sebe drže popis lokalnih
sastanaka i nikada ne putuju daleko od kuće bez imenika A.A., koji nam pomaže da
pronađemo sastanak pripadajuće grupe bilo gde u svetu.

87
Kada ozbiljna bolest ili neka prirodna katastrofa potpuno onemogući sastanak,
naučili smo kako napraviti zamenu za sastanak. (Međutim zapanjujuće je, kako
često čujemo da je mećava u subartičkom području, orkan ili čak zamljotres nije
sprečio članove A.A. da putuju stotine milja ili više da bi prisustvovali sastanku. Da
bi stigli na sastanak, ljudi koriste kanue, kamile, helikoptere, džipove, traktore,
bicikle ili skije, tako da je sasvim normalno za ostatak nas, da sednemo u kola,
autobus ili železnicu).

Kada je nemoguće prisustvovati sastancima, kao nadoknadu možemo da

pozovemo nekog prijatelja iz A.A.; ili možemo da održimo sastanak za sebe dok
čitamo neku A.A. literaturu. Za nekoliko stotina usamljenih članova A.A. zvanih
’usamljenici’ (kao servis koji je utvrđen za osobe koje su daleko od kuće), i za
nekoliko stotina mornara, članova A.A. zvanih ’internacionalni’, opremljen je
poseban servis od strane Kancelarije Generalnog Servisa A.A., da bi im se
pomoglo da budu u bliskom kontaktu sa A.A. Oni primaju biltene i popise što im
omogućava da komuniciraju sa drugim članovima pomoću pisama ili ponekad,
traka, u vremenu u kojem nije moguće ići na redovne sastanke.

Kada uvide da ne postoji A.A. grupa dovoljno blizu, da bi mogli da prisustvuju

sastancima, mnogi od onih, koji su sami sa sobom, urade nešto čak bolje. Oni je
osnuju.

Pitanje novca

Alkoholizam je skup. U A.A. se ne plaća ma kakva članarina. Mi smo već platili

prilično veliku ’obavezu’ u prodavnicama alkoholnih pića, pre nego što smo stigli do
ovog mesta. Zato su mnogi od nas stigli u A.A.kada su bili blizu bankrota, ako ne i u
dugovima.

Uskoro, mi postajemo sami sebi oslonac, postajemo mnogo bolje, uvidećemo to.
Naši poverioci su uvek srećni i uz nas su, toliko dugo koliko mi ulažemo iskren i
pravi napor, da bismo se izvukli iz duga, čak i malenim ratama .

Pojedinačna vrsta troška, bilo u dodatku za hranu, odeću i sklonište, naravno da je

izuzetno važno u prvim danima naše treznosti. Jedan od naših je dao dozvolu da
ovde odštampamo njegov

Savet za ulaganje

U prve tri nedelje kada ne uzimaš piće

Kada vuk je na vratima
I policajac na prozorima
A na podu spava tvoje biće
I život je beznadežan i crn
Iz novčanog ugla,
Vreme je da na siguran način trošiš,
88
 Da užasnu zbrku ovu rešiš:
Da li da poslednji novčić sačuvaš
Ili da ga za autobus daš
Da te na sastanak vodi,
Taj novčić za telefon
Za razgovor toliko potreban
Taj za “trošak” novac sitan
Koji napravi da si bitan,
Taj dolar koji za kafu daš
Uz koju sa “sapatnicima” brbljaš
I novi život primaš
Ovaj ’hleb’ natopljen vodom,
Uvek se kao kolač vraća.

30. Truditi se i raditi na Dvanaest Koraka

“Kada ništa drugo ne uspe, sledite uputstva”- kaže stari mesni lekar.

Nismo govorili o Dvanaest Koraka, koji su ponuđeni u programu A.A. kao programu
za oporavak od alkoholizma, i oni neće biti nabrojeni ili objašnjeni na ovom mestu,
jer ako je neko radoznao u vezi s njima, može ih naći na drugom mestu. Njihov
izvor je izvanredan.

1935. godine dva čoveka su se sreli u gradu Akron, država Ohajo. Obojica su tada
smatrani beznadežnim pijanicama, koji su se, čini se, stideli toga. Jedan je bio
mešetar sa Wall Streeta, a drugi poznati hirurg; ali obojica su se opijala skoro do
smrti. Svaki je probao razne “lekove”i bio više puta na bolničkom lečenju. Zaista je,
čak i njma samima, izgledalo da su bespomoćni.

Gotovo slučajno, upoznavajući jedan drugoga, oni su zapali u zapanjujuću

činjenicu: Kada jedan od njih pokušava da pomogne drugome, rezultat toga je bila
treznost. Došli su na ideju da pokušaju to još sa jednim alkoholičarem, pravnikom,
koji je bio vezan za bolnički krevet. Svaki sa svojim zasebnim životima, ali držeći se
zajedno, njih trojica su se trudili da pomažu jednom alkoholičaru za drugim. Ako se
dešavalo da ponekad ljudi kojima su hteli pomoći, nisu želeli pomoć, oni su ipak
znali da njihov napor nije uzaludan, jer u svakom slučaju onaj koji je želeo pomoći
je ostajao trezan, čak i kada je ’pacijent’ nastavio da pije.

Uporni u ovom zanimanju za svoju dobrobit, ova anonimna grupa bivših pijanaca je
iznenada shvatila 1937. godine da je njih 20 bilo trezno! Mislili su da se desilo čudo
i to im se, zaista, nije moglo zameriti.

Složili su se da to što se desilo treba zabeležiti, tako da bi njihova iskustva mogla

da budu na široko podeljena. Ali, kao što možete da zamislite, našli su se u pravoj
teškoći da usaglase mišljenja. To se nije desilo do 1939. godine, kada su postali i
89
bili sposobni da objave procenu, za koju su se mogli u celini obavezati.Tada ih je
bilo oko stotinu.

Napisali su da se put ka oporavku, koji su oni sledili do tada, sastoji od dvanaest

koraka, i da oni veruju da bi svi koji bi sledili taj put, mogli dostići isti cilj.

Njihov broj se popeo na više od dva miliona i oni su zapravo jednodušni u

ubeđenju: “Stvarno iskustvo pokazuje da ništa neće moći tako mnogo da obezbedi
oporavak od alkohola kao intenzivan rad sa drugim alkoholičarem. To uspeva kada
ništa drugo ne uspeva.”

Mnogi od nas su dugo borili sa alkoholom. S vremena na vreme mi smo prestajali

da pijemo, samo zato da bi se vratili alkoholu pre ili kasnije i da bi se našli u sve
većim nevoljama. Ali ovih Dvanaest Koraka A.A. označavaju put prema oporavku.
Sada ne moramo više da se borimo. I naš put je otvoren za sve došljake.

Stotine nas su imali samo neodređenu zamisao o tome šta je u stvari A.A., pre
nego što smo počeli da budemo pripadnici. Sada, ponekad vidimo da se širi mnogo
više dezinformacija, nego pravih činjenica u vezi A.A. Ako lično ne zavirimo u A.A.
da bismo sami stekli utisak o njemu, možemo steći deformisano i lažno mišljenje.

Srećom, nema potrebe da budete zavedeni i obmanuti ovakvim lažnim glasinama,

jer je savršeno lako da sami vidite i čujete istinu o A.A., u publikacijama (strana 63)
i bilo kojoj obližnjoj A.A. kancelariji ili sastanku (pogledajte u lokalni imenik) jer su to
pravi izvori mnoštva činjenica, koje mnoge od nas iznenade. Nema potrebe da
uvažavate bilo koje mišljenje iz druge ruke, jer vam je dostupna ispravna mera i
možete steći sopstveno mišljenje.

Stvarno zadobivanje nepristrasne slike o A.A. može biti jedan primer u kojem snaga
volje može da bude vrlo dobro upotrebljena. Mi nesumnjivo znamo da alkoholičari
imaju ogromnu snagu volje. Razmatranje načina na koje bismo bili mogli izvesti da
pijemo u prkos vidljivim mogućnostima, jeste jedan od dokaza te tvrdnje. Samo
toliko da se ustane u nekim jutrima, sa osećajem zarđalog gvožđa u stomaku, sa
gorkim okusom u ustima, a svaka vlas na glavi nakostrešena, iziskuje snagu volje,
koju bi mnogi nealkoholičari retko mogli i sanjati. Jednom kada ste bili ustali sa
takvom glavom takvog jutra, sposobnost da se to nosi kroz ceo dan, je krajnji
dokaz o neverovatnoj snazi volje. O da, pravi pijanci imaju pravu snagu volje.

Trik koji smo naučili je taj da upregnemo tu volju da radi za naše zdravlje čak iako
je to ponekad izgledalo kao težak posao.

Može pomoći ako pokušate da zapamtite da članovi A.A. nisu revnosni u tome da
vas ispituju. Može se činiti da vas čak i ne slušaju previše, nego da provode više
vremena, snabdevajući vas nepoliranim činjenicama o našoj sopstvenoj bolesti. Mi

90
se bavimo oporavkom, vi znate, tako da vam jako mnogo pričamo za naše
sopstveno dobro. Želimo vam pomoći, ali samo ako vi to želite od nas.

Može biti da je alkoholizam zaista, kako je rekao jedan stručnjak psihologije, u

bolest za koju je posebno karakterističan egocentrizam. Nisu svi alkoholičari
egoistični, odnosno sebični, mada su mnogi od nas naučili da uoče tu sklonost kod
sebe. Drugi od nas su se osećali inferiorno veći deo vremena; mi smo se osećali
jednaki ili superiorni samo kada smo bili pijani.

Bez obzira koji smo tip bili, sada smo shvatili da smo bili ekstremno samocentrirani,
prvenstveno brigom o našim osećanjima, našoj ličnoj prošlosti i budućnosti. Zato,
truditi se da uđemo u vezu sa drugim ljudima i da im pomognemo, jeste pokazatelj
oporavaka za nas, jer nas odvodi od zaokupljenosti sobom. Trud da izlečite sebe
pomažući drugima uspeva, čak i kada je to neiskren gest. Pokušajte jednom.

Ako ste zaista slušali, a ne samo čuli, ovo što je ovde rečeno, možda možete
pronaći osobu koja se tiho ušunjala unutar vaše glave i izgleda da boravi tamo
slikajući pejzaže neimenovanog straha, boja i hladnoće vlastite propasti - ako to
nisu stvarni događaji i reči ispričane u vašem mozgu.

I bez obzira da li se ovo dešava ili ne, vi ćete se sigurno dobro smejati sat ili dva u
društvu članova A.A. i verovatno pokupiti par ideja za život u treznosti. Ako ih želite
iskoristiti to bolje za vas.

Kad god odlučite to uraditi, zapamtite da ste zakoračili ka oporavku.

31. Pronaći sopstveni put

Nadamo se da je ova knjižica jako dobro razjasnila da alkoholizam ne smatramo

neozbiljnim predmetom. Alkoholizam zaslužuje i dobija od nas smrto ozbiljnu
pažnju. Mi nismo pronašli da su šale izrečene na račun bolesnih pijanaca komične,
osim onih koje smo izrekli na svoj račun, a zbog naše prednosti što se sebi
smejemo trezni. Mi se ne zabavljamo kada se neki mučenik napije. To zadirkivanje
je nalik ruskom ruletu.

Uprkos našem ozbiljnom stavu prema alkoholizmu, možete uvideti da često

govorimo sa humorom i sa odmakom, o našoj prošlosti i našem oporavku. Mislimo
da je ovakav pristup zdrav i da ne slabi našu rešenost da ostanemo zdravi i srećni.

Većina nas su gledali smrti u oči. Upoznali smo vrstu patnje koja otključava ta
vrata. Ali smo, takođe, upoznali vrstu nade koja čini da srce peva. I nadamo se da
će vam ova knjižica doneti više ohrabrenja nego boli. Ako imate problem sa
alkoholom, vi već znate mnogo o boli i usamljenosti. Voleli bismo da na sastancima
pronađete neki mir i uživate kao mi, u životnoj stvarnosti sa svim njegovim
usponima i padovima, bistre glave i sa pouzdanjem u srcu.
91
Nema sumnje da smo napravili tek puki početak u poslu zvanom kako živeti trezno.
Iznova i iznova dobijamo i učimo da koristimo neku novu zamisao koja može
pomoći.

Ako ostanete trezni, vi ćete sigurno smisliti nove ideje, koje ovde nisu iznete.
Nadamo se da će biti tako. Takođe se nadamo, kada dođete do tih novih ideja, da
ćete ih sprovesti i molimo vas da ih podelite. (Setićete se da čin delenja može
pomoći vama, sam po sebi).

Šta više iskustava možemo prikupiti, to većem broju alkoholičara može biti od
pomoći.

Neki od nas se vrate piću u nekom trenutku ili, takođe, pre nego steknemo pravu
stabilnost u treznosti. Ako se to desi vama, ne očajavajte. Mnogi od nas su to učinili
dok su konačno pošli prema uspešnoj treznosti. Pokušajte zapamtiti da je
alkoholizam ekstremno ozbiljno ljudsko stanje i ponovo padanje je moguće kao i
kod drugih bolesti. Oporavak može još uvek uslediti.

Čak i nakon pada, ako nastavite da želite da se osećate dobro, i ako obnovite volju
da biste pokušali nove pristupe, naše iskustvo nam svedoči da ste vi ukrcani sa
stotinama hiljada drugova na putanju srećne i zdrave sudbine. Nadamo se da ćemo
vas lično videti među nama.

Ali, bilo kojim kolosekom vi putovali, sami sa nama ili na vaš sopstveni način, prate
vas naše najiskrenije želje

Dodatak

Zbog toga što je ovaj predmet jedan od onih koji zalaze duboko u polje medicine,
zamolili smo grupu lekara koji su članovi A.A. da nam pomognu u pripremi ovog
materijala3.

Iskustva nekih članova otkrivaju da zloupotreba lekova može ugroziti postizanje i

održavanje treznog stanja.

Međutim, neki članovi moraju dosledno uzimati prepisani lek da bi postupali ozbiljno
sa ozbiljnim medicinskim problemom.

3
Iz konferencijski potvrđenog pamfleta ’’Članovi A.A.- lekovi i ostali narkotici

92
Iskustvo je pokazalo da ovaj problem može biti umanjen ako se vodi računa i obrati
pažnja na sledeće preporuke:

1) Zapamtiti da vi oporavljeni alkoholičari, kao takvi imate automatsku

osetljivost da budete stavljeni u hemijsko oslobođenje od neprijatnih osećaja,
ako uzmete više nego što je uobičajeno tj.više od prepisane količine.
Potražite preparate koji ne sadrže hemijska jedinjenja, kao rešenje za
svakodnevne tegobe.
2) Zapamtiti da najbolja zaštita protiv ponovnog pada u srodne droge jeste
aktivno sudelovanje u programu oporavka A.A.
3) Ni jedan član A.A. da se ne igra doktora.
4) Biti sasvim iskren prema sebi i prema vašem lekaru u pogledu upotrebe
lekova.
5) Ako ste u nedoumici, savetujte se sa lekarom, iznoseći iskustvo u postupku
alkoholizma
6) Budite otvoreni sa bilo kojim lekarom ili zubarom s kojim se savetujete.
Ovakav pristup će biti cenjen i mnogo više pomaže lekaru.
7) Obavestite lekara ako osetite da prepisani lek ima dodatni učinak.
8) Razmotriti savetovanje sa drugim doktorom, ako vaš lični lekar odbacuje ili
greši u prepoznavanju osobenosti osetljivosti alkoholizma prema sedativima
i stimulansima, kao i sredstvima za smirenje.
9) Dajte svom doktoru primerak ovog pamfleta (A.A. članovi – lekovi i ostali
narkotici).

Kako bilo da bilo, nekim alkoholičarima lekovi su potrebni

U isto vreme kada smo prepoznali ovu opasnu sklonost prema pogrešnom
tumačenju, takođe smo priznali da alkoholičari nisu otporni na druge bolesti. Neki
od nas moraju da izađu na kraj sa depresijama, koje mogu da vode do
samoubistva; sa šizofrenijom koja ponekad zahteva bolničko lečenje; sa maničnom
depresijom; i sa nekim drugim mentalnim ili fizičkim bolestima. Takođe, među nama
postoje epileptičari, članovi koji imaju probleme sa radom srca, koji imaju karcinom,
alergije, povišeni pritisak i mnoga druga ozbiljna stanja.

S obzirom na mnoge poteškoće koje imaju alkoholičari sa lekovima, neki članovi

zauzimaju stajalište da ni jedan član ne bi trebalo da uzima bilo koji lek. Dok se
ovom gledištu nije, bez sumnje, usprotivilo, za neke je to značilo ponovno padanje
u bolest, a za neke je značilo katastrofu.

Članovi A.A., a takođe i njihovi lekari su opisali situacije u kojim je depresivnom

pacijentu bilo rečeno da odbaci lekove, samo zato da bi se on, kao rezultat toga,
vratio bolesti, koja je postala još teža i u nekim slučajevima rezultirala
samoubistvom. Čuli smo takođe, za mnoge bolesnike koji su bolovali od šizofrenije,
manične depresije, epilepsije i drugih bolesti, koje su njihovi dobri poznanici iz A.A.
obeshrabljivali u upotrebi lekova. Na nesreću, slušajući savete laika, paćenici su
93
shvatili da se njihovo loše stanje vraća sa svim pređašnjim intezitetom. Povrh
svega toga oni su osećali krivicu jer su svedočili da je “A.A. protiv tableta”.

Postaje jasno da, kao što je upravo pogrešno omogućiti ili potpomagati nekom
alkoholičaru da bude pogrešno obavešten o bilo kom leku, tako je podjednako
pogrešno uskratiti bilo kom alkoholičaru lek koji može ublažiti ili kontrolisati drugu
slabost, bilo fizičku, bilo psihičku.

Pamfleti

- 44 pitanja

- A.A.Tradicije i kako ih razviti

- Sveštenstvo se raspituje o A.A.

- Tri razgovora Medicinskog društva sa Billom W.

- Anonimni Alkoholičari kao izvor za medicinsku struku

- A.A. u vašoj zajednici

- Da li je A.A. za vas

- Da li je A.A. za mene?

- Ovo je A.A.

- Postoji li neki alkoholičar na vašem radnom mestu?

- Da li ste mislili da ste drugačiji?

- Pitanja i odgovori u vezi sa voditeljstvom

- A.A. za žene

- A.A. za starosedeoce Severne Amerike

- A.A. za homoseksualce

- Vreme za početak života – za starije alkoholičare

- Članak o Jacku Alexanderu

- Pismo alkoholičarki

- Mladi ljudi i A.A.

- Članovi A.A.-lekovi i ostali narkotici

94
- Postoji li alkoholičar u tvom životu?

- Unutar A.A.

- A.A. grupa

- A.A. u vojsci

- Beleška ukućaninu

- Prikaz 12 načela

- Prikaz 12 tradicija

- Budimo prijateljski raspoloženi prema našim prijateljima

- Kako članovi A.A. sarađuju

- A.A. poruka zvaničnicima

- A.A. u postupku unapređenja

- Premošćenje jaza

- Ako ste vi stručni

- Pregled A.A. članstva

- A.A. članovi i njihov pogled na Anonimne Alkoholičare

- Sporna pitanja nevezana za alkohol

- Razumevanje anonimnosti

- Saosnivači Anonimnih Alkoholičara

- Govor na sastancima koji nisu sastanci A.A.

- Kratko uputstvo Anonimnim Alkoholičarima

- Pitanja novih članova

- Što se desilo Jou; to se desilo Alici

(dve knjige u komičnom tonu, vrsta pamfleta)

- Premladi ste? (pamflet u karikaturama za tinejdžere)

- Zasedanje u sobici vodi sigurnoj pobedi (ilustrirani pamflet za ukućane)

95
Potpuno dosledno oblikovano od strane General Service Office :Box 459, Grand
Central Station, New York, NY 10163

96