MIEKPMT2 - Drugi deo - Ivana Ilić

Kakav je to odnos analize muzike i izvođaštva? Ili - kako ono što slušamo na ovom predmetu nama
može da pomogne
Strukturna analiza (analiza partiture), ok, to je jedno, &
Izvođačka analiza - udeo izvođača u „rekonstruisanju” muzičke ideje i sadržaja, deo razmatranja
koji se odnosi na to kako treba svirati; potraga za pouzdanim smernicama, ili pak shvatanje da
analiza partiture ne donosi sasvim neupitna uputstva za ozvučavanje, za „prevod” u zvučnu
realizaciju

Tonalna muzika - „naš maternji muzički jezik”, od samog početka muzičkog školovanja; u nekom
smislu najčešće nedovoljno preispitan
Zbog toga je vladanje analitičkom aparaturom za analizu post-tonalne muzike kako bi se reklo, bože
oprosti, nerazvijeno.
Često se pojavljuje pitanje „A kako ja to da znam?” Pa, eto mora se naučiti. I to je sve u redu.
Činjenica da su neki od vrhunskih najpoznatijih izvođača snimali ta dela (Glen Guld, Polini,
savremeni izvođači; Bergova Sonata, Šenberg Klavirski komadi, itd. itd.), govori da je to „izazov”,
da tu „ima nečega”.
Da smo oduvek slušali samo Šenberga, Berga i Veberna, sada bi nam bilo teško objasniti šta je to
tonalitet, akord. Haha, moguće!

...Ivana Ilić je, čini se, privrženija drugom od dva navedena shvatanja izvođačke analize: radi se o
svojevrsnoj selekciji saznanja i zaključaka iz strukturne analize od strane izvođača. Toj se vika
aproksimacija. Pojedinačno izvođenje ne predstavlja idealnu realizaciju. Isto kao i kod normalne
muzike. A isto tako kao i kod normalne, strukturna analiza doprinosi razumevanju, ali broj
izvođačkih rešenja i dalje nije ograničen.

Šenberg: Klavirski komadi op.33, br.1

Tonski fond = koji tonovi su u opticaju
Skup tonova dobija funkciju motiva - od tih tonova gradi se i vertikala i horizontala
Segmentacija - kada se delovi skupa izdvajaju i grupišu drugačije, iako je tonski fond isti
Oktavna ekvivalencija - kada isti ton u različitim oktavama zadržava svoju funkciju/smisao u okviru
skupa/motiva
Enharmonska ekvivalencija - za razliku od tonalne muzike, gde alteracija određuje smer razrešenja
tona, odn. odražava različitu harmonsku pripadnost tona, u atonalnoj muzici enharmonska zamena
je ono kao, dobrodošla, i uzima se u obzir prilikom analize

U ovom slučaju, tri skupa tonova (a, b i c) imaju stalni raspored intervala, i na osnovu tog
međuodnosa uočava se rad sa motivom - inverzija, segmentacija itd., lociraju se se skupovi koji su
na razne načine na prvi pogled skriveni, aj da tako kažem
Klasa tonskih visina (ima ih 12) - termin u vezi sa oktavnom ekvivalencijom ako dobro kapiram, a
odnosi se na to da iako realna visina može biti u različitim oktavama, jedan ton npr. C je isti (taj niz
se obeležava brojevima od 0 do 11). Slično kao i sa časovnikom, ima 12 različitih časova, tako da je
17 isto što i 5. Jedino što ovde ima samo dva kruga, a kod muzike ima mnogo oktava (u smislu
visinskog ranga).

Notacija intervala je takođe prilagođena u atonalnoj muzici, po principu enharmonske

ekvivalencije, u smislu da se razmak između tonskih visina uzima kao apsolutan (za razliku od
tonalne muzike, gde kontekst pravi razliku između npr. P4 i U5, a ovde ne).