Komunikacija o rizicima eksplozivni praškovi.
Praksa bezbednog rukovanja se mora
A. Uvod
1
Procenjuje se da je više od 32 miliona radnika potencijalno
izloženo jednom ili više hemijskih rizika na radnom mestu.
2
Izloženost ovim hemikalijama može ponekad predstavljati
opasnost po zdravlje i bezbednost mnogih radnika. 3Iz ovog
razloga, vladine agencije su razvile standard za komunikacije o
štetnostima u kojma stoji da zaposleni imaju prava da poznaju
hemijske opasnosti.
4
Neki od zahteva standarda za komunikaciju o štetnostima
uključuju i pisani program, spisak inventara hemikalija, uverenje
o materiji ili tzv. MSDS, obeležavanje kontejnera, kontrolu
izloženosti i obuku zaposlenih.
5 10
Svi ovi elementi su osmišljeni da bi vas zaštitili od hemijskih
rizika na radnom mestu, ali oni imaju efekta samo ako ih
primenjujete. 6Zapamtite, ako želite da saznate nešto više o
hemikaliji, vaša je odgovornost da potražite informacije koje su
vam dostupne. 7Ovaj film za obuku će vam pomoći tako što će
vam pružiti ključnu osnovu znanja koje vam je potrebno da
bezbedno radite sa hemikalijama.
B. Kako vas hemikalije mogu povrediti
1
Pre nego što porazgovaramo o ostalim elementima vašeg
programa za komunikaciju o štetnostima, morate razumeti kako
vas hemikalije mogu povrediti. 2Prvi način na koji hemikalije
mogu da vas povrede je preko fizičkog rizika. 3Fizički rizici od
hemikalija su oni koji se mogu dogoditi iznenada, kao što su to
požari i eksplozije. 4U primere hemikalija koje mogu da stvore
fizičke rizike ako se sa njima nepropisno rukuje su zapaljive ili
eksplozivne tečnosti i gasovi, komprimovane tečnosti ili gasovi i
razumeti pre nego što se ove hemikalije upotrebe.
5
Drugi način na koji vas hemikalije mogu povrediti je tako što će
ući u vaše telo i sistemski izazvati zdravstvene probleme. Tipovi
hemikalija koje mogu da stvore rizike po zdravlje mogu biti
toksični, kancerogeni, mutageni, agensi koji izazivaju osetljivost,
korozivi i iritanti. 6Zdravstveni rizici su, po svojoj prirodi, ili akutni
(kratkotrajni) ili hronični (dugotrajni) i zavise od tipa hemikalije
koju koristite, kao i vrste kontakta koji imate sa hemikalijom.
7
Postoje četiri tipa kontakta sa hemikalijom koji potencijalno
mogu dovesti do rizika po zdravlje. Prvi je direktan kontak sa
kožom ili očima. Ovo predstavlja opasnost kada se koriste
kiseline i drugi korozivi koji mogu izgoreti ili oštetiti tkivo ako
dođe do direktnog kontakta. 8Drugi tip kontakta ostvaruju
hemikalije koje se mogu apsobovati preko kože, kao što su to
ulja ili rastvarači i koji tako mogu ući u krvotok ili izazvati
poremećaje na koži. 9Zatim, postoje neke hemikalije koje vas
mogu povrediti kada ih udahnete, kao što su to azbest ili radon.
Poslednji način na koji hemikalija može dospeti u vaše telo je
putem ingestije, odnosno, gutanja.
11
Važno je dobro voditi računa o higijeni, odnosno prati svoje
ruke posle svakog rada sa hemikalijama, da bi sprečili neželjenu
ingestiju.
12
Tipovi kontakata oko kojih morate voditi računa mogu da
variraju od hemikalije do hemikalije i zato morate znati sve
puteve ulaska hemikalija u vaše telo, kao i metode prevencije za
svaku hemikaliju koju koristite.
C. Obeležavanje
1
Najlakši i najbrži način da dobijete informacije o zdravstvenim i
fizičkim rizicima o hemikaliji koju koristite je da pročitate etiketu
na njenom kontejneru.
2
Svi proizvođači hemikalija moraju da stave etikete na
kontejnere, ali to moraju da urade i zaposleni ako se hemikalije
moraju prebaciti iz originalnih kontejnera u sekundarne.
3
Etikete na kontejnerima moraju da imaju napisan naziv
hemikalije, upozorenje o riziku i potrebna lična zaštitna
sredstva. 4Postoje dva usvojena metoda za obeležavanje
hemijskih kontejnera – NFPA etikete i HMIS etikete. 5Obe
etikete su veoma slične i sadrže oznaku rizika za rizik po
zdravlje, koja je plave boje; zapaljive rizike koji su crvene boje i
reaktivne rizike koji su žute boje.
6
Na obe etikete oznake rizika se kreću na skali od 0 do 4, pri
čemu 0 označava da nema nikakvih rizika, a 4 označava da je
prisutan ozbiljan rizik. 7Jedina razlika između ova dva načina
etiketiranja leži u belom odeljku koji kod NFPA označava
specijalne rizike, kao što je to oksidizator; dok se kod HMIS
etiketa na ovom mestu nalaze preporučena lična zaštitna
sredstva. 8Kako je to ranije navedeno, etikete na kontejnerima
predstavljaju najbrži način da se dođe do informacija o
hemikaliji, ali možda će biti trenutaka kada će vam biti potrebno
više informacija od onih koje se mogu naći na etiketi kontejnera.
Koji uslovi predstavljaju rizik? Kakvo delovanje ili ne-delovanje
takođe predstavlja rizik?
Ovaj zaposleni nije obeležio sekundarni kontejner.
E. Uverenja o bezbednosti materije (MSDS)
10
Vlada zahteva da postoji dostupna MSDS lista za svaku
hemikaliju koja se koristi na vašem radnom mestu, kao i da
MSDS liste budu dostupne svim zaposlenima tokom smene.
11
Iako se MSDS liste mogu naći u različitim formatima i
stilovima, sve moraju da sadrže sledeće elemente:
 Informacije o proizvođaču
 Hemijski identitet
 Fizičke i hemijske karakteristitke
 Fizičke rizike
 Zdravstvene rizike
 Primarne puteve ulaska u organizam
 Granice izloženosti
 Bezbedno rukovanje
 Kontrolne mere
 Procedure za prvu pomoć i za hitne slučajeve
12
Pogledajte MSDS listu za svaku hemikaliju koju koristite ili
kojoj ćete biti izloženi u vašem radnom okruženju. MSDS lista
će vam pružiti sve informacije koje su vam potrebne da
bezbedno rukujete hemikalijom.
13
MSDS liste se čuvaju na centralizovanoj lokaciji u vašem
pogonu ili su dostupne preko kompjutera. Vodite računa da
budete upoznati gde se one čuvaju na vašem radnom mestu.
F. Kontrola izloženosti hemikalijama
1
Metod vaše zaštite od hemijske izloženosti zavisi od hemikalije
koju koristite, puteva ulaska hemikalije u organizam ili tipova
kontakata koje možete imati sa tom hemikalijom. 2Obično,
hijerarhija kontrole izloženosti počinje sa inženjerskim i
administrativnim merama, kao prvim izborom, a sa ličnom
zaštitnom opremom kao poslednjom linijom odbrane.
3
Kontrola izloženosti mora biti efikasna u smanjivanju izloženosti
radnika do bezbednog nivoa, kada se radi sa hemikalijama koje
predstavljaju inhalacioni rizik. 4Granice bezbednosti za
hemikalije koje se prenose putem vazduha ustanovila je država.
Sve kontrole izloženosti moraju biti procenjene i dokazano
efikasne u smanjivanju izloženosti zaposlenih ispod dozvoljenih
granica izloženosti prema svakom radnom mestu, onako kako je
to ustanovila država. 5Prvi izbor pri redukovanju izloženosti
hemikalijama koje se prenose putem vazduha na radnom mestu
mora biti instalacija lokalnog i opšteg izduvnog sistema koji će
bezbedno ukloniti kontaminante sa radnog mesta. 6Kao
poslednja mera, može se koristiti i respiratorna zaštita kao
sredstvo protiv izloženosti hemikalijama koje se prenose kroz
vazduh, kada su druga sredstva o kojima smo već govorili
pokažu neefikasnim ili neprimenljivim.
7
Prilikom upotrebe respiratorne zaštite važno je da respiratori u vašoj fabrici. 5Ovaj program se primenjuje na svakoga ko bi
budu propisno odabrani sa odgovarajućim faktorom zaštite za potencijalno mogao da bude izložen hemikaliji na radnom
nivo prisutne izloženosti. mestu.
8
Kada se radi sa hemikalijama kod kojih postoji rizik od kontakta 6
Iako se izloženost hemikalijama ne može eliminisati, ako se
ili prskanja, mora se koristiti odeća otporna na hemikalije, kao propisno koristi, mogu se sprečiti svi štetni efekti po zdravlje
što su rukavice za hemikalije, zaštitno odelo i zaštita za lice. usled hemijske izloženosti. 7Informacije o tome kako da se
9
Važno je znati oznaku propustljivosti ili vreme izdržljivosti za tip zaštitite dostupne su na etiktetama na hemijskim kontejnerima,
hemijskih zaštitnih sredstava koja su odgovarajuća za MSDS listama i u okviru programa obuke u vašoj kompaniji. 8Na
hemikaliju koju koristite. Hemijska zaštitna odeća ne štiti vama je da primenite ove informacije da biste se zaštitili od
beskrajno svog korisnika od hemikalija. Oznaka propustljivosti neželjenih štetnih efekata hemijske izloženosti po vaše zdravlje.
će vam pružiti detaljne informacije o sposobnosti svakog
pojedinačnog proizvoda koji koristite da vas zaštiti od specifične
hemikalije. a.Na primer: Prirodna guma i rukavice od nitrila ne
štite od izloženosti benzenu. Rukavice od vitona i teflona
pružaju četvoročasovnu zaštitu od benzena, pre nego što počnu
da propuštaju. Rukavice od polivinil alkohola i rukavice sa
srebrnom zaštitom pružaju osmočasovnu zaštitu od benzena
pre nego što počnu da propuštaju. 10Kao dodatak kontroli
izloženosti moraju se postaviti mesta za hitno ispiranje očiju,
kao i tuš-stanice na prigodne lokacije; moraju biti vidno
označena i moraju biti lako pristupačna i u dobrom stanju, na
svakoj lokaciji gde postoji izloženost korozivnim hemikalijama.
Koji uslovi predstavljaju rizik? Kakvo delovanje ili ne-delovanje
takođe predstavlja rizik?
Ovaj zaposleni ne koristi propisna lična zaštitna sredstva
prilikom rukovanja hemikalijom. Uvek koristite obavezna lična
zaštitna sredstva kada radite sa hemikalijama.

G. Zaključak

1
Opasne hemikalije ili proizvodi hemikalija nalaze se svuda na
našem radnom mestu i u našim domovima. 2Ove hemikalije su
neophodne za proizvodnju i za svakodnevni život. 3Iako je
većina hemikalija uglavnom bezbedna, neke mogu biti izuzetno
opasne ako se ne koriste bezbedno.
4
Vaša kompanija je ustanovila Program komunikacije o
štetnostima da bi vas obavestila o hemikalijama koje se koriste