Patofiziologija bola

Bol predstavlja najčešći razlog zbog koga se pacijenti obraćaju lekaru. Prema definiciji bol je neprijatni osetni
i osećajni doživljaj povezan sa stvarnim ili
potencijalnim oštećenjem tkiva, u suštini bol predstavlja odbrambeni mehanizam
koji nam govori o oštećenju tkiva.

Dva osnovna tipa bola su nociceptorski i neuropatski bol. Nociceptorska bol nastaje nadražnjom
receptora za bol-nociceptora (*nociceptori se nalaze SKORO svuda u organizmu, ali se nalaze u
različitom broju, i prenose ih različita vlakna, što dovodi do različite senzacije tog bola). Neuropatksa bol
nastaje oštećenjem CNS-a ili PNS-a(Trigeminalna neuralgija,periferna neuropatija, neuropatija
uzrokovana HZV infekcijom). Bolni signali preko ova dva mehanizma stižu do
hipotalamusa i limbičkog sistema, što objašnjava vezu izmedju bola-straha-plača- mučnina-povraćanje itd.
Bol je jedan od najtipičnijih znakova koji može da nam ukaže na oboljenje koje se javilo kod pacijenta(
Primeri-bol kod angine, renalna kolika, bilijarna kolika, intestinalna kolilka, bol kod akutnog pankreatitisa ...)
*****Objašnjenje za mehanizam nastanka nekih od navedenih primera:
➢ Angina-bol nastaje usled ishemije miokarda i prelaženja sa aerobnom na anaerobni metabolizam, koji
ne zadovoljava potrebe tkiva i dovodi do oštećenja ćelija iz kojih se oslobadjaju brojne materije koje
nadražuju nociceptore. Bol najčešće počinje u sredogruđu(pacijenti uvek pokažu otvorenom šakom
mesto bola, a ne samo prstom) uz moguću propagaciju najčešće niz levu ruku.
➢ Renalna kolika-bol nastaje usled prestanka toka urina sa posledičnim povećajnem pritiska
proksimalno. Karakteristična propagacija ka ingvinumu je rezultat podražaja n.genitofemoralis-a i
n.ilioigvinalis.
➢ Intestinalna kolika-bol ima sinusoidnu vremensku distribuciju, javlja se zbog
➢ grčenja ili dilatacije zida creva, tup je i nije dobro lokalizovan.

➢ Bilijarna kolika-bol ispod desnog rebarnog luka koji se može širiti u desno
rame*n.frenikus, prati ga mučnina, malaksalost i povraćanje.
➢ Akutni pankreatitis-bol počinje ispod desnog rebarnog luka i širi se pojasno oko struka*******

Nocioceptori predstavljaju nervne završetke.Dele se na one sa visokim pragom za bol(brzo i dobro

lokalizovano prenose bol) i polimodalne (tup i neoštro lokalizovana bol). U unutrašnjim organima
nisu nađeni posebni nocioreceptori- zato oštećenje ovih organa( jetra,slezina) ne dovodi do senzacije
bola. Šuplji organi(creva) odašilju prenos bola ukoliko dođe do promene na nivou njihovog lumena
u smislu spazma, dilatacije
Supstance i mehanizmi koje dovode do nadražaja bolnih receptora: prostaglandini, supstanca P, histamin,
K, H+, pojačano dejstvo simpatikusa (adrenalin), lokalno povišen pritisak…

Postoje određene supstance i mehanizmi koji mogu da deluju ihibitorno na samu senzaciju i prenos
bola:glicin,GABA,B endorfini.
Modulacija bola-Duž celog puta prenosa bolnih nadražaja deluju ekscitacijski i inhibicijski impulsi i brojni
hemijski medijatori. Ponavljana stimulacija bola(hronični bol) može senzibilisati neurone u zadnjim rogovima
kičmene moždine tako da i slabiji podražaji mogu dovesti do bola
Prenos bola sa periferije: Receptori-aferentni spinalni nervi-k.moždina-retikularna
formacija moždanog stabla-somatosenzorni centar velikog mozga.
Podela bola unutrašnjih organa u odnosu na lokalizaciju:
Visceralna, parijetalna i udaljena.

Visceralna - podražaj nervnih završetaka visceralnih organa, bol TUPA, SLABO

LOKALIZOVANA (primer hepatomegalija koja dovodi do rastezanja glisonove kapsule jetre)
Parijetalna-Podražaj nervnih završetaka viscerlnih OMOTAČA organa (tipa peritoneum), bol OŠTRA,
DOBRO LOKALIZOVANA.

Udaljena bol-Oseća se u delu tela koji je udaljen od primarnog mesta oštećenja tkiva. Gde će se javiti bol
zavisi od segmenta iz kojeg se taj organ razvio u embrionalnom razvoju, takozvana HEDOVA ZONA.
Poremećaji doživljaja bolnih senzacija:

❖ Normalgezija-normalan doživljaj bola

❖ Hipalgezija-smanjen doživljaj bola

❖ Hiperalgezija-povećan doživljaj bola

❖ Analgezija-potpuna neosetljivost za bol

❖ Fantomski bol-osećanje bolnih senzacija amptiranog dela tela, pripadaneuropatskom bolu

Podela nervnih vlakana koji prenose senzorne stimuluse.

Srećno!