Parametri slušanja i pisanja o muzici

1. Zvuk
2. Harmonija
3. Melodija
4. Ritam
5. Razvoj

ZVUK
Tekstura, boja zvuka i dinamika:
Koliko delova (glasova, muzičkih linija) je prisutno? Da li je tekstura, jedna
melodijska linija (monofona), više melodijskih linija koje se kreću odvojeno jedna
od druge (polifona), više glasova i svi se kreću zajedno u istom ritmu (homofona),
ili više glasova izvode odprilike istu melodiju ali sa određenim varijacijama
(heterofona)?
Da li je sveobuhvatna tekstura u visokom, srednjem ili niskom registu čujnog
zvuka? Da li su pojedini delovi u visokom, srednjem ili niskom registu?
Šta je orkestracija? Koje instrumente ili glasove čujemo? Da li sviraju/pjevaju na
uobičajen način ili u ekstremno visokim ili niskim registrima? Koje su to specijalne
tehnike koje se koriste za kreiranje neobičnog kvaliteta zvuka? Da li se kombinuju
instrumenti i kako?
Šta je dinamika (od glasnog do tihog)? Da li zvuk koristi dinamički kontrast ili je
ukupna dinamika u skladu?
Kontrast: da li se u komadu koriste suprotstavljene teksture koje su jedna prema
drugoj, koje se preklapaju ili se naglo mjenjaju? Da li je to urađeno zbog
strukturalnih, tekstualnih ili drugih razloga?
Jezik: ako kompozicija ima tekst šta nam tekst govori o muzici?

HARMONIJA
Sva zapažanja koja se odnose na "vertikalne" aspekte zvuka; Drugim rečima, kako
se istovremeno kombinuju note da bi proizvele specifične efekte:
Ako je tekstura polifona ili homofona, koliko različiti delova zvuči istovremeno? Da
li se stvaraju akordi sa 3 ili više nota? Da li su ti akordi kvintakordi (akordi sa tri
tona, osnovni ton, terca i kvinta) ili su sastavljeni od drugih intervala (kvarta,
disonantnih intervala, itd)?
Da li je komad dijatonski (zasnovane na molskim i durskim ljestvicama), modalni
(zasnovan na modusima), pentatoski ili modus sa prazninom (skala sa manje od 7
nota), atonalan (bez tonskog centra), hromatski (koristi više od 7 nota u oktavi,
koristeći hromatizam polu-stepena)?
Kako se sonornosti-zvučnost (vertikalne kombinacije istovremenih nota) kreću od
jedne do druge? Da li prate konvencionalno kretanje osnovnog tona (za kvartu,
kvintu ili dijatonski skok) ili je kretanje iz jedne sonornosti do sledeće
nepredvidljivo?
Kadence: Da li se kadence (akordske progresije I-IV, I-V, IV-I, ili V-I) pojavljuju na
očekivanim mestima (na primer, kraj fraze)? Da li komad kontrira sa "polu" –
kadencom (npr, I-IV, IV-V, I-V) sa "autentičnom" - kadencom (V-I)? Ako ne, koja
vrsta neočekivane kadence je u pitanju (plagalna IV-I, II-I, polukadenca I-V, IV-V)?
Septakordi (akordi sa osnovnim tonom, tercom, kvintom i septimom): sa li se
dominantni septakord koristi u kadenci? Da li se razrešava po pravilima o vođenju
glasova?
Disonanca: Da li je prisutna disonanca? Ako je jeste, da li je "pripremljena" (po
pravilima o vođenju glasova) ili "nepripreljena" (ne vodeći se pravilima o vođenju
glasova)? Da li se javlja tamo gde se očekuje u kadenci, ili se javlja na drugim
mestima u kompoziciji?
Tonalitet: da li je kompozicija u durskoj ili molskoj ljestvici? Kakav efekat ima
priroda molske i durske ljestvice na akorde izgrađena na toj ljestvici? Koji su
ključni delovi kompozicije? Da li je kompozicija u jednom tonalitetu ili koristi
modulacije? Ako koristi modlacije, da li su te modulacije očekivane, u srodnim
tonalitetima (dominante, tonike, relativni dur ili mol) ili u udaljenim/dalekim i
neočekivanim tonalitetima?
Modulacije: ako je modulacija prisutna, kako je pripremljena i razrešena?
Sveukupna šema ključnih oblasti kompozicije: ako kompozicija ima više ključnih
oblasti, kako su te ključne oblasti raspoređene ili kombinovane? Da li opšta šema
ključnih oblasti pomaže u percepciji organizacije komozicije kao celine?

MELODIJA
Svi aspekti "horizontalnog" kretanja niza tonskih raspona kroz vrijeme:
Kretanje: da li se melodija kreće u malim, povezanim pokretima ili skače i razdavja
se?
Kakav je melodijski raspon (ukupno široki ili uski opseg/raspon)? Kakva je tekstura
melodije (da li je u visokom, srednjem ili niskom registru određenog glasa ili
instrumenta)?
Oblik: da li se melodija kreće (melodijski pokret) glatko u jednom pravcu ili postoji
mnogo promena u u kretanju melodije? Da li melodija ocrtava akorde/arpeđio-
razložene akorde? Da li melodija ima predominantni oblik (luk, talasast, spušta i
podiže, itd)?
Da li je melodija dijatonska (durska ili molska), modalna ili hromatska?

RITAM
Svi aspekti ritma (muzička podjela vremena) od minuta (od otkucaja do otkucaja)
do makro nivoa (cjelokupna kompozicija):
Na nivou od otkucaja do otkucaja: da li postoji dominantna podjela otkucaja? Da li
je podjela na dva ili tri otkucaja ili na neki drugi način?
Grupisanje otkucaja: da li su otkucaji grupisani zajedno na regularan i konzistentan
način ili se ponavljaju (drugim rečima, da li postoji neka vrsta ritmičkog metra? Ako
postoji, da li je metar simetričan (deljiv na 2 ili 3) ili asimetričan (npr, grupisan u 5,
7, 9, itd) neparan metar? Da li je kompozicija koristi karakteristične ritmove,
posebno one povezane sa određenim vrstama plesa? Nasuprot tome, da li se
kompozicija izvodu u tempu, parlando ili rubato (bez specifičnog ritma ili metra)?
Da li kompozicija koristi ritam nalik govoru?
Slojevit ritam: ako kompozicija sadrži više muzičkih linija/djelova, da li se te linije
kreću ritmički unisono (homofona tekstura) ili se te linije kreću ritmički nezavisno
(polifona tekstura)?
Poliritam ili polimetar: ako kompozicija sadrži više muzičkih djelova, da li se ti
izdvojeni djelovi kreću u odvojenom ali konzistentnom ritmu ili metru?
Ritmički kontrast: da li kompozicija povezuje, preklapa, ili kombinuje
suprotstavljene ritmove?

RAZVOJ
Svi aspekti strukture, oblika ili muzičkog sadržaja kompozicije koji će se odvijati
tokom vremena izvođenja:
Na mikro nivou: kolika je dužina fraze? Da li je simetrična (da li se ponavlja ili je
predvidljiva) ili asimetrična? Da li se dužina fraze sastoji od izjednačenih grupacija
otkucaja, ili neizjednačenih grupacija otkucaja? Da li se sekcije ponavljaju, variraju,
ili kontriraju?
Kako je razvoj predstavljen ili signaliziran slušaocu: ponavljanjem, kadencama,
promenom harmonije, modulacijom?
Da li je forma (bilo koje dužine ili kompleksnosti) prepoznatljiva? Da li kompozitor
koristi poznatu formu zbog prepoznatljivosti? U tom slučaju kakve povezanosti
kompozitor pokušava da izazove?
Da li kompozicija u potpunosti sledi, delimično varirajući ili potpuno ignorišući
strukturna očekivanja forme koju koristi? Ako je tako zašto kompozitor radi ovo?
Po vašem mišljenju, da li takav metod funkcioniše i zašto?

Navedene vrste razmatranja su važan i koristan način organizovanja pri slušanju,

pisanju i kritikovanju muzičkih kompozicija. Redovnim korišćenjem i vežbanjem sa
ZHMRR kategorijama možete enormno povećati vašu sposobnost u slušanju
muzike analitički, logičkom upoređivanju i preciznijem pamćenju.