Pravo 2.

kolokvijum

1) Izučavanje i pojam ugovora (posla) robnog prometa, njegove posebnosti

2) Pregovori i predlog za zaključenje ugovora, pojam i značaj ponude za zaključenje ugovora, prihvat ponude
3) Vreme, mešto i oblik zaključenja ugovora
4) Zaključivanje ugovora po pristupu (adhezijom)
5) Zaključenje ugovora preko zastupnika i punomoćnika
6) Sredstva obezbeđenja ispunjenja ugovora – kapara
7) Ugovorna kazna
8) Pravo zaloge, pravo zadržavanja (retencije)
9) Promene sadržine i prestanak ugovora (raskid)
10) Ispunjenje ugovora
11) Tumačenje ugovora
12) Ugovor o kupovini i prodaji robe – uopšte
13) Bitni elementi ugovora o prodaji robe
14) Ugovor o posredovanju
15) Ugovor o trgovinskom zastupanju (agenturi) - pojam, vrste ugovora, zaključivanje ugovora o trgovinskom
zastupanju (agenturi) i njegovo pravno dejstvo
16) Ugovor o komisionu - pojam, ugovor o komisionu u našem pravu, pravni odnosi iz ugovora o komisionu,
zaključenje ugovora i njegovo pravno dejstvo
17) Ugovor o špediciji (otpremanju) – pojam i karakteristike, pravni odnosi iz ugovora, zaključenje i pravno dejstvo
ugovora o špediciji, odgovornost špeditera
18) Ugovor o kontroli - pojam, ugovor o kontroli u našem pravu, zaključenje i pravno dejstvo ugovora, odgovornost
kontrolne organizacije
19) Ugovor o uskladištenju - pojam, vrste ugovora, obaveze i prava skladištara
20) Ugovor o lizingu-pojam, zaključenje, pravno dejstvo i vrste ugovora o lizingu
21) Ugovor o osiguranju (pojam, zaključenje, obaveze ugovarača osiguranja i osiguravača)
22) Ugovor o pomorskom prevozu, pojam i karakteristike, zaključenje, vrste
23) Prava i obaveze brodara iz ugovora o plovidbenom prevozu stvari, prevozne isprave kod plovidbenog prevoza
stvari, odgovornost brodara
24) Ugovor o prevozu unutrašnjim vodenim putevima - pojam, značaj ugovora, pravno regulisanje saobraćaja na
Dunavu
25) Ugovor o prevozu robe železnicom - pojam, značaj ugovora, vrste ugovora o prevozu robe železnicom
26) Zaključenje ugovora, obaveze i prava železničkog prevozioca i njegova odgovornost
27) Ugovor o drumskom prevozu robe - pojam i karakteristike ugovora, vrste ugovora o drumskom prevozu robe
28) Zaključenje ugovora o drumskom prevozu robe, obaveze i prava drumskog prevozioca i njegova
odgovornost
29) Ugovori o turističkim uslugama
30) Ugovor o građenju
31) Ugovor o franšizingu
32) Ugovor o forfetingu
33) Ugovor o tajmšeringu
34) Bankarski poslovi (osnovne osobine), pojam bankarskih poslova, subjekti bankarskih poslova
35) Vrste bankarskih poslova, aktivni bankarski poslovi, ugovor o kreditu (izvori prava za ugovore o kreditu)
36) Pojam ugovora o kreditu, njegovo razgraničenje od ugovora o zajmu
37) Pasivni bankarski poslovi - pojam, klasifikacija, emisioni poslovi, bankarski novčani depoziti
38) Izdavanje obveznica, založnica, drugih hartija od vrednosti od strane banke, ulozi na štednju
39) Bankarski tekući računi
40) Neutralni bankarski poslovi - pojam, bankarski poslovi u vezi sa rukovanjem i održavanjem hartija od vrednosti
41) Ugovor o sefu
42) Poslovi akreditiva, kompenzacioni poslovi
43) Inkaso poslovi, klirinški poslovi
44) Bankarskegarancije
 1) Izučavanje i pojam ugovora (posla) robnog prometa, njegove posebnosti

Ps u obavljanju svoje delatnosti zaključuju i izvršavaju određene poslove, a ti poslovi mogu biti poslovi u prometu
robom i poslovi u prometu novćem. Kod izučavanja poslova (ugovora) robnog prometa razlikuje se opšti deo –
gde se izlažu elementi i pravila svojstvena i zajednička svim poslovima (ugovorima) robnog prometa i posebni deo
– gde se izučavaju pojedini ugovori robnog prometa. Onaj deo privrednog prava, koji se bavi privrednim poslovima
u tesnoj je vezi sa obligacionim pravom, a ugovori u pravnom prometu po svojoj prirodi su građansko
pravni(obligacioni) što predstavlja produženje obligacionog prava i zato naš Zoo obuhvata regulisanje
građanskopravnih i privrednih ugovora.

POJAM UGOVORA U ROBNOM PROMETU – ps zaključuju veliki broj ugovora u obavljanju robnog prometa,
ali nisu svi ugovori koje u njemu zakljlučuju ugovori robnog prometa. To su oni tipični, uobičajeni ugovori koji se
sklapaju u velikom broju, a u cilju razmene robe i čije sklapanje i izvršavanje predstavlja redovan predmet delatnosti
ps koje se bave tim poslovima profesionalno.

Na prvom mestu od strane ps nameće se zaključivanje ugovora o kupovini i prodaji robe sa proizvođačem, pa
daljim preprodajama može da dođe do posredovanja pri zaključivanju ugovora od strane trgovačkih posrednika,
zastupnika ili komisionara, pa do prevoza robe uz korišćenje usluga špeditera, pa do uskladištenja i do osiguranja
robe - to je put od proizvođača do konzumenta- zaključivanje ugovora: o kup/prod. robe, o posredništvu, o
trgovačkom zastupništvu, o komisionu, o špediciji, prevozu, uskladištenju, osiguranju – to su sve tipični ugovori u
privrednom pravu koji se izučavaju kao i ugovori o građenju i izdavački ugovori.

⎯ U poslednje vreme razvijaju se i neki novi oblici privrednih ugovora koji dobijaju svoje posebno
mešto poput: lizinga, faktoringa, forfetinga, franšizinga i ugovora o turističkim uslugama.
⎯ Poslovi robnog prometa odvijaju se redovno između ps, ali neki od tih ugovora sklapaju se redovno i sa
licima koja nisu subjekti pp – poput izdavačkog ugovora.
⎯ Ostali poslovi koje organizacije sklapaju u obavljanju robnog prometa poput: ugovora o uzimanju ili
izdavanju poslovnih proštorija u zakup, o jemstvu, o posluzi itd ne ulaze u
pojam ugovora o robnom prometu u specifičnom užem značenju tog naziva, već se smatraju običnim
građansko-pravnim ugovorima.

POSEBNOSTI – u privrednom prometu ugovori se sklapaju – masovno i obavljaju se poslovi profesionalno tj u

vidu zanimanja, dok se građansko – pravni ugovori sklapaju – pojedinačno i zaključuju se od slučaja do slučaja tj
prema potrebi.

1) poslovi rob.prometa karakterišu se po svom subjektu i svom objektu. Kod nas kao poslovi pravnog prometa
smatraju se samo oni koji su sklopljeni između ps
2) zaključivanje ugovora - brzina izvršenja trg operacija zahteva da stranka koja se obraća sa ponudom za
zaključenje ugovora unapred fiskira svoje uslove, a druga da ih prihvati ili ne zbog čega se razvijaju ugovori
po pristupu, athezioni ugovori i tipski ugovori
3) prenos stvari i prava- npr predaja stvari kod prenosa svojine češto se vrši simboličnom predajom stvari –
skladišniće, konosmana, a kod prenosa prava – indosament, menica...
4) pojačana odgovornost u privrednom prometu, zahteva se sigurnost usled masovnosti i rizika koji se javlja
5) zastarelost je u privrednom prometu kraća nego u građansko pravnom kao i ostali rokovi za očuvanje prava
6) poslovni odnosi stranaka osim opštih načela koje vladaju u prometu, poštoji i načelo jednake vrednosti davanja
kod poslovnih odnosa i kod poslovnih odnosa u privrednom pravu je pravilo da se za sve učinjene usluge traži
naknada- provizija, besplatnost poštoji samo tamo gde je direktno ugovorena
 2) Pregovori i predlog za zaključenje ugovora, pojami značaj ponude zazaključenje
ugovora, prihvat ponude

NAČELO SLOBODE UGOVARANJA – osnovno načelo za zaključivanje ugovora u prometu, bilo građansko ili
privredno pravnom. Naziva se i načelom autonomije volje, daje učesnicima u prometu slobodu da li će i sa kim
sklopiti ugovor kao i slobodu određivanje ugovora iz čega proizilazi da su propisi o zaključivanju ugovora
dispozitivne prirode.

Ostala načela i pravila za zaključenje ugovora u robnom prometu- važe opšta načela koja važe i u građ-pravnom i
privredno-pravnom prometu, tj pravila opšteg dela obligacionog prava o zaključivanju ug (saglasnost volje
stranaka, predmet ugovora..). Ukoliko poštoje neka specifična pravila za određeni posao ona dolaze u obzir pre
pravila opšteg dela.

PONUDA ZA ZAKLJUČIVANJE UGOVORA – ovaj pojam određen je u obligacionom pravu i ovde važe opšti
uslovi. Ponuda bi i ovde bila predlog za zaključenje ugovora i to po pravilu one strane koja je uzela inicijativu za
zaključenje ugovora. Ta izjava volje mora da sadrži bitne saštojke, da bude ozbiljna i da bude učinjena u nameri da
se ugovor zaključi.

⎯ Ne znači ponuda- traženje informacija ni davanja odgovora na njih, samo ako na osnovu date
informacije prva strana zatraži robu uz određenu ćenu to je ponuda za
zaključenje ugovora. Ponuda mora biti predlog učinjen direktno u cilju zaključenja ugovora.
⎯ Po Zoo izlaganje robe sa označenjem ćene smatra se ponudom, ukoliko iz okolnosti ne proističe
nešto drugo (znak nije na prodaju), a slanje ćenovnika, tarifa kataloga,
oglašavanja preko novina, radia, po tom zakonu se ne smatra ponudom, nego samo poziv da se
učini ponuda pod objavljenih uslovima.

Da bi ponuda obavezivala ponudioca potrebno je da je učinjena od strane ovlašćenog lica. Kada je ponuda već
učinjena važno je dokle je ponudilac vezan svojom ponudom i tu se razlikuju dve glavne situacije:
• ako je odredio rok za prihvatanje ponude – onda je vezan ponudom do isteka roka
• i ako nije odredio rok – treba praviti razliku da li je ugovaranje vršeno između pristunih
ili odsutnih stranka

♠ ako su prisutne stranke, zaključivanje se smatra ako je prisutna jedna stranka ili punomoćnik, ugovori
se sklapaju preko telefona, radio vezom, ponuđena strana se mora bez odlaganja izjasniti, ukoliko
ne prihvati ponudu odmah, ponudilac više nije vezan ponudom

♠ kod odsutnih stranaka imamo stranke koje pregovaraju pismeno putem prepiske. Ponudilac je u prvom
slučaju kada nije dao rok vezan ponudom za vreme koje je redovno potrebno da ponuda dođe
ponuđenome, da je razmotri, odluči i da odgovori o prihvatu ponude.

PRIHVAT PONUDE – AKCEPT PONUDE - ili izjava o prihvatanju ponude je saglasnost na zaključenje ugovora
koju je izrazila ponuđena strana – izražena je saglasnost volja obeju strana na zaključenje ugovora i time je on
zaključen. Ponuda mora sadržati sve bitne elemente i stranke se oko njih moraju usaglasiti, a ukoliko sadrže i neke
druge elemente i za njih je saglasnost potrebna.

Prema Zoo ako su ugovorne strane postigle saglasnost o bitnim saštojcima, a ostavile neke sporedne tačke za
kasnije, ugovor se smatra zaključenim, a te tačke reguliše sud.
Izjava o prihvatanju ponude mora biti u svemu saglasna sa ponudom tj treba da se podudara sa ponudom u svim
tačkama i da je bezuslovna. Kada nije u skladu sa ponudom smatra se da je ponuda odbijena.
 3) Vreme, mesto i oblik zaključenja ugovora

VREME ZAKLJUČENJA UGOVORA – Zoo reguliše to pitanje i po njemu je ugovor zaključen onog časa kada
ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu. Ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o
elemntima ugovora. Od ovog načela odstupa se kod zaključivanja ugovora između odsutnih lica jer na primer
ponudilac koji je u drugom mestu ne zna da je ponuda prihvaćena. Tu poštoji niz teorija:
⎯ Teorija izjave – zaključen je umomentu slanja prihvata
⎯ Teorija prijema – u momentu kada ponudilac primi odgovor o prihvatanju
⎯ Teorija saznanja – u momentu kada druga strana – ponudilac upozna sadržaj prihvata

Prihvatanje bilo koje od teorija povlači niz drugih važnih posledica poput: do kad se može opozvati prihvat, zavisnost
izvršenja pojedinim obaveza itd.

MESTO ZAKLJUČENJA UGOVORA – prema Zoo smatra se da je ugovor zaključen u mestu u kome je ponudilac
imao svoje sedište-prebivalište u trenutku kada je učinio ponudu-

OBLIK ZAKLJUČENJA UGOVORA – u našem robnom prometu ugovori su u načelu neformalni. Ipak, Zakon
traži pismenu formu npr kod ugovora o prodaji nepokretnosti, ugovora o građenju, ugovora o trgovinskom
zastupanju. Van takvih slučajeva koji su predviđeni zakonom, stranke su slobodne u izboru forme ugovora pa je
dovoljan i usmeni sporazum o bitnim elementima. Ukoliko zakon zahteva da on bude u određenoj formi, ta forma
važi kasnije i za sve izmene i dopune.

Same stranke mogu usloviti punovažnost ugovora njegovim zaključenjem u određenoj formi. Ta forma je po pravilu
pismena, a može biti i drugih specifičnih uslova poput overe potpisa.
Zoo predviđa sankcije za slučaj nedostajanja potrebne forme. Ukoliko je forma propisana, a ugovor nije u njoj
zaključen, on nema pravno dejstvo.

4) Zaključivanje ugovora po pristupu (adhezijom)

U privrednom prometu je zbog brzine i jednoličnosti ugovora uobičajeno zaključivanje ugovora na način da se od
strane ponudioca već unapred fiksiraju uslovi ugovora, koje druga strana može samo da primi ili odbije, pregovori
između stranaka su isključeni. Tu je najvažnija grupa ugovora tzv. ugovori o pristupanju ili adhezionih ili
formalnih ugovora, zaključuju se po određenom šablonu kod kojih ponudilac određuje sve uslove ugovora sem onih
saštojaka kojima se nužno po prirodi stvari postiže saglasnost popout npr količine robe.

Opšti uslovi pregovora su pravila pod kojima preduzeća vrše svoje usluge tj isporučuju robu, sadrže međusobna
prava i obaveze ponudioca i druge strane u slučaju zaključenja ugovora. Redovno ih imaju transportna, špediterska
preduzeća. ZOO propisuje da se opšti uslovi moraju objaviti na uobičajni način i treba da budu poznati drugoj strani
u času zaključivanja ugovora.

5) Zaključenje ugovora preko zastupnika i punomoćnika

Ugovor u ime pd mogu punovažno zaključivati samo ovlašćena lica koja su regulisana propisima, statutom i
aktima. ZOO reguliše mogućnost i dejstva zastupanja, prenošenje ovlašćenja, prekoračenje graniće ovlašćenja, i
slučaj zaključenja ugovora od strane neovlašćenog lica.

Najvažnija stvar je pitanje obaveza vlaštodavca. Punomoćnik se mora kretati u granicama ovlašćenja i on može
preuzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašćen. Punomoćnik kome je dato opšte punomoćje,
može preuzimati samo poslove koji se ubrajaju u redovno poslovanje, a za svaki posao van redovnog poslovanja
potrebno je posebno ovlašćenje.
 6) Sredstva obezbeđenja ispunjenja ugovora – kapara

Osim redovne zakonske sankcije, u prometu su u upotrebi i sredstva kojima se pojačava sankcija neizvršenja obaveze
iz ugovora (kapara ili ugovorna kazna) ali mogu ponekad biti data zakonom (zakonska zaloga ili pravo retencije).

KAPARA – je vrednost, najčešće suma novca koju pri zaključenju ugovora jedna strana daje drugoj u znak da je
ugovor zaključen, a ištovremeno radi obezbeđenja izvršenja obaveza iz ugovora. Njeno dejstvo je dvojako:
njome se potvrđuje da je ugovor zaključen- u trenutku davanja kapare i služi za obezbeđenje obaveza iz
ugovora.

U slučaju ispunjenja ugovora ona se računava ili vraća, pri čemu se vraća jedino ako je nije moguće izračunati
pri ispunjenju ugovora. Ukoliko dođe do neispunjenja ugovora, imamo dva slučaja:
a) Ako DAVALAC kapare odustane od ugovora - ako je odgovorna strana koja je dala kaparu, onda
druga strana može da zatraži izvršenje ugovora i još naknadu štete zbog kašnjenja, a kaparu može
uračunati ili vratiti
b) Ako PRIMALAC kapare odustane od ugovora - ako je odgovorna strana koja je primila kaparu,
onda druga strana može da traži pojedinačnu ili udvojenu kaparu.

7) Ugovorna kazna

Najznačajnije sredstvo obezbeđenja u našem pravo i generalno veoma češto sredstvo obezbeđenja ugovora u robnom
prometu je ugovorna kazna. Ona predstavlja ugovorom određenu svotu novca ili neka druga imovinska korist koju
je jedna stranka dužna drugoj stranci da isplati ukoliko ne ispuni svoju obavezu ili je ispuni sa zakašnjenjem.
Odredba ugovorne kazne je dopunska odredba uz glavnu obavezu i kao takva je akćesorne prirode – sledi sudbinu
glavne kazne. Zbog toga nije valjana ukoliko glavna obaveza nije punovažna (ali ne i obrnuto), zastareva pravo na
nju ukoliko zastari i glavno potraživanje. Obaveza za plaćanje ugovorne kazne poštoji samo ako je ona izričito
ugovorena. Ona ne mora biti predviđena ugovorm o glavnoj obavezi već to može biti i nekim naknadnim
sporazumom. Redovno se određuje u novcu, ali može biti i neke druge imovinske vrednosti.

Može se ugovoriti za neispunjenje ili neuredno ispunjenje samo nenovčanih obaveza. Osnovni uslov za njeno
plaćanje je do neispunjenja došlo dužnikovom krivicom. Može se ugovoriti ili za slučaj neispunjenja ugovora ili
za kašnjenje – plaća se i ugovorna kazna i obaveza ispunjenja.

Što se tiče njene pravne prirode ona prvenstveno ima karakter naknade pretpostavljene štete, a zatim služi i kao
sredstvo pritiska na dužnika pa sadrži i neke elemente privatne kazne.

PENALI – za razliku od ugovorne kazne koja se ugovara, predviđaju se propisima koji se inače smatraju
imperativnim tj ne mogu se isključiti voljom stranaka. I za njih je uslov krivica stranke koja je neuredno izvršila
obavezu. Obično se predviđaju kad je povređena opšta disciplina.
 8) Pravo zaloge, pravo zadržavanja (retencije)

PRAVO ZALOGE- trgovinskom zalogom smatra se ona zaloga koja služi za svojstvo zalogodavca koji može biti
i netrgovac.
Specifičnosti trg.zaloge tiču se njenog predmeta, konstituisanja i realizacije. Predmet trg.zaloge su:
a) pokretne stvari
b) HOV na donosioca ili po naredbi
c) potraživanja,
a predmet ne mogu biti nepokretnosti kao ni hipoteka kad nastane iz trg posla. Zaloga u robnom prometu
može biti ugovorna i zakonska.

UGOVORNA – kod nas Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar reguliše
ugovorne zaloge, koje se upisuju u Registar zaloga pri Agenciji za privredne registre. Ugovorna se sastoji
uglavnom u uprošćenju forme. U pogledu konstituisanja trg zaloge odnosi se na držanje založenog predmeta, a on
je prenet u državinu poverioca. Cilj ovog pravila je da se zaloga učini vidljivom trećim licima i da se poverilac
obezbedi da zaloga ne ide u druge ruke.

U trgovačkom prometu uobičajena je simbolična predaja i smatra se da je dovoljno ako je stvar stavljena na
raspolaganje poveriocu da se zalogodavac ne može više njome služiti. U privrednom prometu najuobičajnije je
zalaganje robe putem varanta. HOV se ukoliko glase na donosioca, zalažu proštom predajom, a ako glase po naredbi
potreban je i založni indosament. U pogledu realizacije zaloge koja se sastoji u uprošćavanju postupaka za naplatu
prodaju založene stvari, npr. prodaja zaloga preko ovlašćenog posrednika.

ZAKONSKA – 4 slučaja zakonske zaloge:

1) založno pravo komisionaru na komisonalnoj robi
2) založno pravo špeditera na robu koju otprema
3) založno pravo skladištara na uskladištenoj robi
4) založno pravo vozara na robu koju prevozi

Zakonsko založno pravo vredi samo za koneksne zahteve tj one zahteve koji su nastali iz ištog konkretnog
ugovora.

PRAVO ZADRŽAVANJA – RETENCIJE - je pravo pridržavanja ili zadržanja i vezuje se za pravo zaloge. Pravo
retencije u privrednom pravu ima više važnosti nego u građanskom i više je u uoptrebi zbog trajnih poslovnih veza
i zbog veće potrebe za pokrićem jer trg.promet počiva velikim delom na kreditu. Privredna retencija je po dejstvima
jača od retencije građanskog prava.

Glavne razlike između građansko pravne i privredno pravne retencije u uporednom pravu :
1) od privredne retencije ne traži se koneksitet zahteva, kao kod građanske
2) što se retencija građanskog prava pojavljuje više kao sredstvo psihičke prinude i obezbeđenja, dok
privredna retencija daje poveriocu pravo da namiri iz zadržanog prometa.

Uslovi za primenu privredno – pravne retencije su:

o potrebno je da poveriočeva tražbina nastala iz privrednih poslova,
o da je ta tražbina dospela,
o dužnikova stvar mora da je dospela u poveriočevu državinu sa privolom dužnika,
o potrebno je da dužnik nije uručio poveriocu u naročitu svrhu i to saopštio poveriocu, isključivo je pravo
retencije na robu koju je neko predao komisionaru.
o potrebno je da se stvari nalaze u državini poverioca što ne znači da on mora da ih neposredno drži
 9) Promene sadržine i prestanak ugovora (raskid)

Stranke koje su zaključile određeni ugovor mogu se kasnije sporazumeti da u taj ugovor unesu izmene, kao što se
mogu sporazumeti da ga raskinu. Dejstvo ovih sporazuma reguliše obligaciono pravo. Sporazum o prekidu
ugovora deluje, po pravilu, samo za ubuduće (ex nunc), ali stranke mogu raskidu dati i retroaktivno dejstvo (ex
tunc), tako da se briše sve što su učinile na osnovu ugovora – u tom slučaju prava koja su treća savesna lica stekla
na osnovu ugovora ostaju punovažna.

Stranke mogu ugovoriti da svaka ili jedna od njih ima pravo da jednostrano raskine ugovor, da odustane od
ugovora i da ugovore rok do kog ovlašćena stranka može da odustane od ugovora. Za slučaj da takav rok nije
utvrđen, odustanak ovlašćene strane postaje punovažan, ako je saopšten drugoj stranci pre isteka vremena određenog
za početak ispunjenja njene obaveze. Pravo stranke da odustane od ugovora prestaje kada počne ispunjavati obaveze
ili počne primati ispunjenje od druge stranke.

Može se desiti da ispunjenje jednog ugovora usled okolnosti koje su naknadno nastupile bude ne sasvim
onemogućeno, ali da bude otežano za jednu ugovornu stranu, bez njene kriviće. Dozvoljava se izuzetno odstupanje
od prvobitnog ugovora u slučaju vanrednih okolnosti pozivajući se pri tome na klauzulu rebus sie stantibus – njena
srž se sastoji u sledećem: stranke su ugovor, čije ispunjenje pada vremenski kasnije od zaključenja dužne ispuniti
samo ako se prilike koje su poštojale pri zaključenju ugovora nisu kasnije menjale, ugovori po tome shvatanju
prećutno sadrže klauzulu da se okolnosti ne promene tj da ostanu takve kakve jesu.

Uslovi primene ove terije bi bile:

♣ treba da je nastupila promena u okolnostima koje su poštojale u vreme zaključenja ugovora

♣ potrebno je da se ti izvanredni događaji nisu mogli predvideti
♣ da usled tih događaja ispunjenje obaveze postalo je otežano za jednu stranu pa bi joj nanelo veliki
gubitak
♣ osim ovih uslova potebno je i da jedna stranka koja se poziva na promenu okolnosti, nije kriva što je
zapala u takve teškoće

10) Ispunjenje ugovora

Pravilo je da obaveza prestaje kada njeno ispunjenje postane n emoguće, što će redovno biti slučaj kad propadne
individualno određena stvar.

Zoo predviđa da u slučaju kad su predmet obaveze stvari određene po rodu, obaveza ne prestaje čak i kad sve što
dužnik ima od takvih stvari propadne usled okolnosti za koje on ne odgovara. Kad su predmet obaveze stvari
određene po rodu koje se mogu uzeti iz određene mase tih stvari, obaveza prestaje kada propadne ćela ta masa.
Ovo pravilo ima veliki značaj u robnom prometu gde su predmet ugovora najčešće stavri određene po rodu -
generične stvari. a to proizilazi iz činjeniće da takve stvari mogu se nabaviti i na drugom mestu pa rizik propasti
pada na dužnika.

● U vezi sa vremenom ispunjenja jedino važno pravilo je pravilo ištovremenog ispunjenja prema kome
u dvostranim ugovorima ni jedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili
nije spremna da ištovremeno ispuni obavezu sem ako je nešto drugo ugovoreno ili zakonom određeno.
Osnovno je pravilo kod ispunjenja dvostranih ugovora o uzajamnosti ispunjenja.
● Kada je rok ugovorom određen, treba istaći da je u privrednom prometu dosta čest slučaj da se rok ne
utvrđuje prečizno za određen dan nego tako da se obaveze moraju ispuniti po proteku određenog
vremena, ili se određuje razni uobičajenim izrazika – hitno, početkom meseca...
● Mešto ispunjenja ugovora predviđa po Zoo da je dužnik dužan da ispuni obavezu, a da poverilac primi
ispunjenje u mestu određenom pravnim poslom, ako n ije određeno, onda se ispunjenje vrši u mestu u
kome je dužnik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedište tj prebivalište.
Plaćanje je ispunjenje novčanih obaveza. Sva plaćanja i primanja privrednih organizacija se vrše preko banke, a sa
druge strane se vrše virmanskim putem – prenošenjem aktive sa jednom na drugi bankovni račun. Plaćanje u
gotovini u privredi se izbegava. Da bi to funkcionisalo, potebno je da svi ps imaju otvorene račune kod banaka, na
kojima se vode njihova novčana sredstva i knjiže sva plaćanja i primanja.

11) Tumačenje ugovora

Ukoliko se ugovorne strane spore o sadržini ugovora, potrebno je pomoću tumačenja ugovora odrediti njegov
pravni smisao, odrediti ono štu su stranke stvarno htele, tj što im je bila zajednička namera. Potreba za tumačenjem
javlja se zato što se trgovački poslovi zaključuju u velikom broju i brzo, a ugovorne stranke češto potiču iz raznih
sredina, pa pridaju razno značenje pojedinim izrazima upotrebljenim u ugovoru.

♠ Zoo sadrži odredbe o tumačenju ugovora uopšte, najpre postavlja pravilo da se odredbe ugovora
primenjuju onako kako glase. Ipak, pri tumačenju spornih odredaba ne treba držati doslovno
značenja upotrebljenih izraza, već treba istraživati zajedničku nameru.
♠ Kada je u pitanju ugovor po pristupu, odredbe treba tumačiti u korist one strane koja je pristupila.
♠ Nejasne odredbe bez naknade treba tumačiti u smislu koji je manje težak za dužnika

Ako su se stranke sporazumele da će u slučaju nesaglasnosti kod smisla ugovornih odredbi neko treći tumačiti
ugovor stranke ne mogu pokrenuti spor dok prethodno ne pribave to tumačenje.
Usled brzine i velikog broja zaključivanja stranke češto nemaju ni vremena ni mogućnosti da se zrelo o svakoj stvari
dogovore i poslovi se češto sklapaju preko trgovačkih agenata. Sadržina jedne trgovačke isprave se mora strogo
tumačiti samo ako se jasno pokaže da su ugovorne strane pri njenom sastavljanju zaista pažljivo postupale.

▪ Ako se pri tumačenju ne može ustanoviti prava i saglasna volja stranaka, onda se reči i izrazi
upotrebljeni u ugovoru moraju tumačiti u značenju koje je uobičajeno u odgovarajućoj privrednoj
sredini.
▪ U privrednom prometu uobičajeni su izvesni izrazi u cilju reklame robe ili usluga, kao i izrazi
učtivosti, pa se mora razlikovati obaveza za koju odgovara reklama od hvalisanja, a izrazi učitvosti ne
menjaju obligatornu prirodu posla. Međutim, stranke mogu dokazivati da su izraz upotrebile u drugom
smislu.

Kod tumačenja ugovora u robnom prometu osnovna je zajednička namera stranaka, pri tumačenju odredaba
opštih uslova i tipskih ugovora kada one čine sadržinu ugovora, zbog toga što su to apstraktna pravila opštijeg
karaktera, ne ide se u prvom redu za istraživanjem volje stranka nego za istraživanjem smisla koji te odredbe imaju.
Ukoliko nije reč o opštim uslovima propisanim od strane državnih organa, treba voditi računa o tome da stranka koja
je donela opšte uslove ne odredi prava i obaveze u ugovoru jednostrano u svoju korist.

12) Ugovor o kupovini i prodaji robe – uopšte

UGOVOR O KUPOVINI I PRODAJI ROBE – je centralni i najvažniji posao u robnom prometu i ima veliku
ulogu i u unutrašnjem i u spoljnotrgovinskom prometu (unifikacija pravila).
Prema Zoo to je ugovor kojim se prodavac obavezuje da stvar koju prodaje preda kupcu, tako da kupac stekne
pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine, a kupac se obavezuje da plati cenu.

Ovde poštoji specifičnost u pogledu subjekata koji učestvuju u ugovoru, prema Zoo kao subjekti se javljaju ps, kao
i imaoci radnji i drugi pojedinci, koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju određenu privrednu delatnost.

Kupoprodaja robe u suštini je išto što i kupovina i prodaja g rađanskog prava, razlikuje se samo po nekim
posebnostima. Privredni zakonici pri regulisanju kupoprodaje ne regulišu je potpuno, nego se po pravilu,
ograničavaju samo na regulisanje onoga što je specifično za ovu vrstu kuporodaje, na regulisanje odnosa i ustanova
koje su specijalno poslediće trgovinskog prometa- masovnost, a koje građanski zakonici redovno ne normiraju.
Ukoliko ne poštoje druga pravila trg prava, običaji i uzanse primenjuju se odredbe građanskih zakonika kao
dopunske.
CILJ je posebnih pravila o kupoprodaji da se postigne brzo i glatko obavljanje trgovine pri čemu se imaju u vidu
naročito interesi prodavca, jer je reč o njegovim stvarima koje mogu propasti ili biti oštećene, pa se zahteva da kupac
brzo obavesti prodavca o nedostacima. Karakteristika privrednih pravila u kupoprodaji je da se ona u prvom redu
odnose na generične stvari (ma da predmet može biti), dok pravila građanskog prava imaju u vidu individualno
određene stvari.

13) Bitni elementi ugovora o prodaji robe

Da bi se ugovor o prodaji smatrao zaključenim potrebno je da se stranke saglase o bitnim elementima ugovora, a
to su pre sve elementi koji su bitni ,,po prirodi posla”. To je onaj minimalan broj elemenata oko kojih je saglasnost
potreba kako bi se ugovor smatrao zaključenim, bez njih ugovor ne poštoji i radi njih se uopšte i zaključuje. To su
roba i ćena robe. Ako se ne sporazumeju oko ova dva nema ugovora, potrebna je saglasnost samo u pogledu ova
dva elementa, a ugovor može imati pravno dejstvo i ukoliko ćena nije određena jer se smatra da će se platiti ćena
koju prodavac redovno naplaćuje u trenutku zaključenja ugovora.
Poštoje još i bitni elementi po volji stranaka poput isporuke robe, mesta isporuke, roka plaćanja...

ROBA – podrazumeva stvari namenjene tržištu i podobne za tržište. Kako se u privrednom prometu traži da stvari
budu lako prenosive, tako da se smatra da nekretnine ne mogu biti predmet trgovinskog prometa. U pojam robe ulazi
i el. energija, kao i gas, voda, para...Potrebno je da se stvari o kojima se zaključuje ugovor nalaze u prometu tj da
promet njima nije zabranjen. Roba koja je predmet ug o kup/prod mora biti ugovorom određena.
♥ Kada je reč o individualno određenoj stvari, ona će biti određena ako su u ugovoru označene sve
njene osobine, potreban je jedan detaljni opis stvari.
♥ Ako je reč o generičnim stvarima, one će biti potpuno određene ako se označi njihova vrsta, količina
i kvalitet.
♥ Vrsta robe mora uvek biti određena da bi poštojao ugovor.
♥ Količina može biti i objektivno odrediva, posredno i približno.
♥ Pod kvalitetom robe se podrazumevaju fizička svojstva koju roba mora posedovati – težina, čvrstina
kao i fizička svojstva u užem smislu- hemijska tehnička i podesnost robe. Ne traži se da on bude
određen ugovorom da bi se on smatrao zaključenim.

CENA – podrazumeva se novčana naknada koju kupac daje prodavcu za ustupljenu stvar. U privrednom prometu
karakteristično je da se umešto novca prodavcu ponekad daje menica ili ček koje se hartije realizuju u novcu. Ćena
robe mora biti određena i u praksi stranke redovno određuju ćenu u ugovoru u fiksnom, prečiznom iznosu, ali Zoo
smatra da je ćena određena kada ugovor sadrži dovoljno podataka pomoću kojih se ćena može odrediti poput načina
na koji će se odrediti. Ako nema dovoljno podataka, kupac je dužan platiti ćenu koju je prodavac redovno naplaćivao
u vreme zaključenja ugovora, a u nedostatku ove onda razumnu ćenu - to je tekuća ćena u vreme zaključenja ugovora.

14) Ugovor o posredovanju

Posredovanje pripada grupi poslova robnog prometa, kojima je osnovni smisao da olakšavaju zasnivanje drugih
ugovora robnog prometa. Posrednik obavlja sve one poslove koji su neophodni da bi došlo do uspostavljanja
pravnih i poslovnih odnosa između poslovnih partnera, koji žele da zaključe neki od ugovora robnog prometa, uz
nagradu.

VRSTE - najčešći su posrednici koji obavljaju svoju delatnost prilikom zaključivanja ugovora o kupoprodaji robe.
Posrednik pronalazi kupće i prodavće za određenu robu, usklađuje njihove zahteve i interese, prenosi njihove ponude
od jednog do drugog, a sve u cilju omogućavanja zaključenja ugovora o kupoprodaji robe radi sticanja prava na
nagradu. U pojedinim stranim zemljama poseban značaj imaju berzanski posrednici, a pored njih i kupoprodajnih,
značajni su i posrednici kod osiguranja, transportni posrednici, narocito pomorski posrednici i turistički
posrednici.

Odnosi između posrednika najčešće nisu trajni iako se u poslednje vreme sve više izražava tendencija da ovi odnosi
budu trajnije prirode.
U našem pravu ne poštoji jedinstveno shvatanje o ugovoru o posredovanju, a osim toga u poslovnoj i sudskoj praksi
se češto nedovoljno razlikuje posrednička delatnost od ugovora o posredovanju, što stvara nepotrebne sporove, a
takođe se i između posredovanja i agenture češto nedovoljno utvrđuje razlika.

Obaveze posrednika iz ugovora o posredovanju su:

1. da postupa sa paznjom dobrog privrednika prilikom posredovanja,
2. da čuva poslovnu tajnu,
3. da vodi poslovne knjige o posredovanju,
4. izdavanje posrednickog lista,
5. je da čuva uzorke,
6. pogledu davanja potrebnih obaveštenja.

Prava posrednika iz ugovora o posredovanju su: pravo na naknadu i pravo na naknadu troškova.

15) Ugovor o trgovinskomzastupanju(agenturi) - pojam, vrsteugovora,zaključivanje

ugovora o trgovinskom zastupanju (agenturi) i njegovo pravno dejstvo

ZASTUPNIŠTVO – AGENTURA - je zastupanje u tuđe ime i za tuđ račun od strane agenata, odnosno zastupnika,
u cilju zarade, interesa i prava vlaštodavca.

VRSTE UGOVORA U AGENTURI

1) Agenti (zastupnici) se mogu podeliti prema činjenici da li zastupaju d omaće ili inostrane subjekte u
privrednopravnim odnosima. Bitno je jer ovi drugi podležu spoljnotrgovinskom režimu.
2) prema tome da li se njihova privredna aktivnost pojavljuje u robnom prometu ili u prometu
novćem i HOV
3) po teritoriji na kojoj agenti obavljaju svoju delatnost. Po ovom kriterijumu razlikujemo: lokalne i mesne
agente, oblasne, regionalne i generalne agente. Generalni agent obicno obavlja posao zastupanja za
vlaštodavca na teritoriji jedne zemlje, međutim sve češće i više zemalja ili ćeo kontinent. On češto može
angažovati druge agente da mu u njegovo ime i za njegov račun pomognu prilikom izvršenja naloga –
podagenti.
4) na osnovu toga da li delatnost obavljaju iz jednog mesta ili putujuci od mesta do mesta. Putujući agenti
moraju se razlikovati od trgovačkih putnika koji su obično lica koja se nalaze u radnom odnosu sa
organizacijom.
5) agente delimo prema obimu ovlašćenja. Po ovom kriterijumu treba razlikovati tzv. specijalne od opštih
agenata. Specijalni agenti dobijaju specijalne zadatke i ti zadaci se uglavnom odnose na tačno određene
pravne poslove. Opšti dobija generalno ovlašćenje u pogledu zastupanja vlaštodavca u vezi svih pravnih
poslova i radnji kojima se bavi vlaštodavac.
6) na osnovu stepena odgovornosti za treča lica prema vlaštodavcu. Obično agent odgovara za delatnost
trećeg lica sa kojim je zaključio ugovor za račun vlaštodavca samo onda ako treće liće nije stručno i
savesno izabrano. Druga vrsta je tzv. del credere agent, koji prema svom vlaštodavcu preuzima obavezu
garancije da će treće liće uredno izvršiti posao koji je sa njim zaključio agent u ime i za račun
vlaštodavca.
7) prema privrednim oblastima u kojima se pojavljuju

ZAKLJUČIVANJE UGOVORA O AGENTURI – Ugovor o trgovinskom zastupanju je u našem pozitivnom pravu

na osnovu Zoo formalan ugovor, jer u cilju punovaznosti mora biti zakljućen u pismenoj formi.

Osnovna obaveza trgovinskog zastupnika iz ugovora o trgovinskom zastupanju je:

● da mora postupati sa pažnjom dobrog privrednika
 ● da se pridržava svih uputstava nalogodavca
● da vlaštodavca obaveštava o svim značajnim činjenicama i okolnostima prilikom izvršenja
● da stručno štiti interese nalogodavca
● da ne sme da radi kod drugog, koji je u konkurentnim odnosima sa nalogodavćem bez pristanka
● da čuva poslovnu tajnu nalogodavca
● da sastavi zaključnicu o zakljućenom ugovoru
● da nalogodavcu polozi račun o svom poslovanju

Prava trgovinskog zastupnika: pravo na nagradu, odnosno proviziju, pravo na naknadu troškova, pravo na
predujam, pravo na sredstva obezbeđenja svojih ugovornih zahteva.

16) Ugovorokomisionu-pojam,ugovorokomisionuunašempravu,pravniodnosiiz
ugovora o komisionu, zaključenje ugovora i njegovo pravno dejstvo

UGOVOR O KOMISIONU – je takav ugovor robnog prometa, koji stvara obavezu jednoj ugovornoj strani u svoje
ime, a po nalogu i za račun druge ugovorne stranke obavi jedan ili više poslova robnog prometa. Komisionar ima
pravo na naknadu i kada ona nije ugovorena. U našem pozitivnom pravu ugovor o komisionu je regulisan u većem
broju zakona, a najdetaljnije u Zoo. Komisioni posao je složen posao koji stvara više pravnih odnosa.

♠ Zaključenjem komisionog posla stvara se pravni odnos između komisionara i komitenta. To je interni
odnos. Sadrzina ovog odnosa cine prava i obaveze komisionara i komitenta postavljene tako da su prava
komisionara obaveze komitenta i obrnuto.
♠ Radi izvršenja komitentovog naloga komisionar stupa u pravni odnos sa trećim lićem. To je eksterni
odnos. Ovaj odnos nije komisione prirode i najčešće je to kupoprodajni odnos u kom je komisionar
bilo prodavac ili kupac, pošto taj odnos komisionar zaključuje u svoje ime.
♠ Kada komisionar izvrši komitentov nalog, ima obavezu da mu položi račun i da prenese sva prava i
obaveze koje on ima prema trećem licu na komitenta. Tada nastaje odnos između komitenta i trećeg lica
i to završni odnos koji ima iste osobine kao i prethodni eksterni odnos.

Komisioni posao se zaključuje neformalno, proštom saglasnoscu volja. Obaveze

komisionara iz ugovora o komisionu su:
1) da dobijeni nalog izvrši sa paznjom dobrog privrednika
2) da stiti interese komitenta
3) da čuva komitentovu robu
4) da obavestava komitenta
5) da polozi račun komitenta
6) da preda komitentu sve koristi iz izvrsenog posla.

Prava komisionara iz ugovora su: pravo na nagradu, pravo na naknadu i pravo na zakonska sredstva obezbeđena
svojih potraživanja prema komitentu.

17) Ugovor o špediciji (otpremanju) – pojam i karakteristike, pravni odnosi iz ugovora,

zaključenje i pravno dejstvo ugovora o špediciji, odgovornost špeditera

UGOVOR O ŠPEDICIJI – je takav ug. privrednog prava, koji obavezuje jednu ugovornu stranu da organizuje
otpremu stvari u svoje ime, a po nalogu i za račun druge ugovorne strane uz nagradu. Ugovorna strana, koja
organizuje otpremu stvari u svoje ime, a za tuđ račun zove se špediter, ili ređe otpremnik, a druga strana, koja je
izdala nalog i za čiji se račun organizuje otprema stvari, komitent, nalogodavac ili klijent. Špediteri su
specijalizovana preduzeća za obavljanje špedicije i zbog toga kada ispune dobijeni nalog imaju pravo na nagradu
(proviziju).

U NAŠEM PRAVU je prvenstveno regulisan u našem pravu u Zoo, a poseban značaj imaju i opšti uslovi poslovanja
međunarodnih špeditera iz 1979.god.

PRAVNI ODNOSI IZ UGOVORA – kod posla špedicije treba razlikovati pravni odnos između špeditera i
komitenta (koji je špedicionopravne prirode) od odnosa između špeditera i trećih lica sa kojima špediter stupa u
pravne odnose, radi izvršenja špedicioniog naloga. (prevozilac – ugovor o prevozu, skladištar – skladišni posao,
osiguravajuća organizacija – ugovor o osiguranju)

ZAKLJUČENJE – do zaključenja ugovora o špediciji dolazi onog trenutka kada se špediter i komitent saglase o
bitnim elementima posla špedicije. Posao špedicije u našem pravu mogu obavljati samo preduzeća, koja ispunjavaju
zakonske uslove za obavljanje posla špedicije i koja su ovu svoju delatnost registrovala kod nadležnog suda.
Komitent je organizacija ili fizičko liće.

Obaveza špeditera:
● da postupa kao savestan uredan privrednik
● obaveze pre prijema stvari
● obaveza prijema stvari
● čuvanja stvari
● izbora prevoznog puta i vrsta transporta
● zaključenja potrebnih ugovora
● polaganja računa

Pravo špeditera: na nagradu, na naknadu troškova i na sredstva obezbeđenja ugovornih zahteva.

Osnovno je pravilo da špediter odgovara za svoje postupke pažnjom dobrog privrednika. U našem pravu,
prihvaćeno je shvatanje da špediter odgovara jedino za izbor prevozioca i drugih lica sa kojima je u izvršavanju
komitentovog naloga zaključio ugovore. Špediter može ugovorom da preuzme odgovornost za rad drugih lica, ali to
je poseban slučaj.

18) Ugovorokontroli-pojam,ugovorokontroliunašempravu,zaključenjei pravnodejstvo

ugovora, odgovornost kontrolne organizacije

Pod UGOVOROM O KONTROLI ROBE –podrazumeva se takav ugovor robnog prometa, kojim se na osnovu
komitentovog naloga stvara obaveza kontrolnoj organizacija da nepristrasno utvrdi svojstva kontrolisane robe, uz
nagradu, i da o izvršenom nalazu i kontroli izda posebnu pismenu ispravu sertifikat. Kod nas je regulisan ZOO,
međutim opšti uslovi poslovanja kontrolnih organizacija postali su od posebnog značaja. U našem pravu
neformalan ugovor, jer se može zaključiti i usmenim putem. Ipak, u poslovnoj praksise ovaj ugovor najčešće
zaključuje u pismenom obliku.

Obaveze kontrolora su obaveze:

1) izvršenja ugovorne uloge
2) izvršenja komitentovog naloga
3) Izdavanja sertifikata
4) obezbeđenja robe od zamene
5) čuvanja uzorka

Prava kontrolne organizacije su: na nagradu, na naknadu troškova, na pristup robi, na naknadne usluge i
instrukcije, pravo zaloge i retencije robe koja se kontroliše.

Kontrolna organizacija treba uredno da izvrši svoje ugovorne obaveze pažnjom urednog stručnjaka. Kada tako ne
postupi, ona je odgovorna i mora da nadoknadi štetu koja je rezultat njenog propusta, međutim, ona se uvek može
osloboditi odgovornosti, ukoliko dokaže da nije kriva. Odgovornost kontrolne organizacije iz ugovora o kontroli
robe u opštim uslovima poslovanja kontrolnih organizacija ograničava se ili isključuje na najraznovrsnije načine.

Klauzule o ograničenju i isključenju ugovorne odgovornosti, ukoliko su sastavni delovi ugovora treba smatrati
punovažnim, ako se ne odnose na štetu koja je prouzrokovana grubom nepažnjom ili namernom, jer bi to bilo u
suprotnosti sa javnim poretkom.

Posebno pitanje je odgovornost kontrolne organizacije za drugu kontrolnu organizaciju koju je angažovala prilikom
izvršenja komitentovog naloga.
▪ Ukoliko je drugu kontrolnu organizaciju izabrao komitent, onda kontrolna organizacija odgovara
samo za date instrukcije drugoj kontrolnoj organizaciji, ali ne i za njen rad.
▪ Kada drugu kontrolnu organizaciju izabere prva kontrolna organizacija, a ne komitent, Zoo predviđa
da kontrolna organizacija može obavljanje ugovorne kontrole robe da poveri drugom i u tom slučaju
ona odgovara komitentu ne samo za izbor već i za rad drugog izvršioca kontrole robe, izuzev ako to
komitent nije ugovorom izričito zabranio.

19) Ugovoro uskladištenju-pojam,vrsteugovora,obavezei pravaskladištara

UGOVOROM O USKLADIŠTENJU – skladištar preuzima obavezu da određeno vreme čuva i održava stvari,
koje pripadaju drugom subjektu – ostaviocu, i da po proteku u ugovoru određenog vremena vrati stvari
ostaviocu, a ostavilac ima obavezu da za stručno čuvanje i
održavanje stvari isplati skladištaru ugovorenu nagradu. . kladišni posao obavljaju
S
specijalizovana preduzeća u cilju zarade.

Od posebnog značaja je deoba skladišta na javna i privatna. Osnovna razlika između njih se
sastoji u ovlašćenju javnih skladišta da izdaju skladišniće, dok privatna skaldišta nisu ovlašćenja
da izdaju ovu hartiju od vrednosti već samo potvrdu o prijemu robe načuvanje.

Razlikujemo tri sistema:

1) slobodni (liberalni) sistem osnivanja javnih skladišta po kome se ona slobodno osnivaju, bez nekih
posebnih uslova i svako skladišno preduzeće ima pravo da izda skladišnicu;
2) normativni sistem po kome su zakonom određeni uslovi koji moraju biti ispunjeni prilikom osnivanja
javnih skladišta i ona imaju pravo da izdaju skladišniće i
3) sistem konćesija koji predstavlja takav sistem po kome se za osnivanje javnih skladišta zahteva
odobrenje odgovarajućih državnih organa.

Danas se kod nas ne pravi razlika između javnih i privatnih skladišta, sva skladišna preduzeća se nalaze u položaju
javnih skladišta.
● Carinska skladišta se mogu osnivati samo u mestima gde poštoje carinarniće, za njihovo osnivanje
potrebno je odobrenje nadležne carinarniće koja obrazuje posebnu komisiju, koja je dužna da pregleda
zgradu i proštorije i tek na osnovu nalaza ove komisije, carinarnica će odobriti ili odbiti osnivanje
carinskog skladišta. Bitno je da su carinska skladišta skladišna preduzeća, koja čuvaju robu u cilju
zarade i ona imaju pravo da izdaju skladišnicu na osnovu koje se roba može prodavati i zalagati sve
vreme dok se neocarinjena nalazi u carinskom skladištu. U njima se uskladištava neocarinjena roba iz
uvoza ili izvoza, koja se nalazi u tranzitu.
● Konsignaciona skladišta osnivaju zastupnici inostranih firmi, radi privremenog smeštaja uvezene robe
inostranih firmi koje zastupaju samo na osnovu odobrenja uprave carina u kome mora biti naznačena
vrsta i vrednost robe,a koja se može držati u konsignacionom skladištu u kome mora biti omogućen
carinski nadzor. Roba se može ponovo vratiti u inostranstvo a da pri tome uopšte ne bude ocarinjena.
● Ugovori o uskladištenju robe mogu se podeliti i prema tome u kakvom je položaju ostavilac
robe posle trenutka uskladištenja robe: ukoliko je deponent (ostavilac) i dalje vlasnik robe, reč je o
takvom ugovoru koji stvara obavezu skladišnom preduzeću da robu deponenta čuva odvojeno od robe
drugih deponenata. Ukoliko je na osnovu skladišnog ug. skladišno preduzeće ovlašćeno da robu
deponenta, koja je po svojoj prirodi generična i zamenljiva čuva pomešano sa robom drugih deponenata,
moguće su dve situracije: deponenti su vlasnici ćelokupne uskladištene robe i skladišno preduzeće
postaje vlasnik.
 Obaveze skladištara su:
● da postupa kao uredan privrednik i da prilikom čuvanja i održavanja robe ispolji poštenje
● da primi robu na čuvanje
● da primljenu robu stručno čuva i da preduzme sve potrebne radnje u cilju održavanja robe
● da uredno vodi skladišnu knjigu i matičnu knjigu skladišnica
● da izda skladišnicu
● da osigura uskladištenu robu
● da čuva poslovnu tajnu svojih deponenata (ostavodavaca)
● da izda ovlašćenom licu uskladištenu robu

Prava skladištara su: na naknadu, na naknadu troškova, pravo zaloge i retencije na uskladištenoj robi,
prodaje uskladištene robe.

20) Ugovorolizingu-pojam,zaključenje,pravnodejstvoivrste ugovoraolizingu

UGOVOROM O LIZINGU – se jedna ugovorna strana – davalac lizinga da ustupi ugovorenu stvar na koršćenje i
da izvrši ugovorene radnje u vezi sa urednim privrednim iskorišćavanjem te stvari drugoj strani – primaocu lizinga
koji se obavezuje da za izvršenu uslugu plati ugovorenu nagradu (zakupninu). Značajan je kao oblik finansiranja i
oblik nabavke investicione opreme, posebno afirmisan u delatnosti turističkih preduzeća i rent a car. Kod lizinga
nije bitno da je davalac lizing istovremeno i proizvođač stvari.

VRSTE LIZINGA

1) prema OSOBINAMA LIZING OBJEKTA

a) lizing potrošnih dobara – iznajmljuju se vrednija potrošna dobra – auto, TV, eletr aparati, rent a car
b) Investicioni lizing – ogroman značaj u spoljnotrgovinskoj razmeni kaooblik davanja kredita, ali ne u
obliku novca, već investicionih postrojenja
c) Lizing pokretnih i nepokretnih stvari
d) Lizing upotrebjenih stvari – stvar koja je već bila data na lizing

2) prema DUŽINI TRAJANJA UGOVORA

a) Kratkoročni lizing – uglavnom potrošna dobra kod kojih je rentabilnost zasnovana na većem broju
upotreba istog predmeta, davalac često vlasnik ili proizvođač
b) Finansijski – Dugoročni lizing – najznačajniji oblik lizinga i radi se o predmetima veće vrednosti

3) prema POLOŽAJU DAVAOCA LIZINGA

a) Lizing preko lizing društva – davaoc lizinga se udružuje sa proizvođačem, njemu plaća određenu
ćenu, sa primaoćem lizinga stupa u odnos takav da primaoc plaća lizing ratu
b) Konćern lizing – lizing društva se udružuju u konćerne sa proizvođačem, trgovcima ili f. org
c) Sale and lease back lizing – posredni lizing gde su proizvođač obj. I davalac lizinga različite
organizacije i nisu ni u kakvom odnosu. Davalac lizinga koupuje pravo svojine, a objekat lizinga se i
dalje nalazi kod primaoca lizinga na privremenom iskorišćavanju Ovo je oblik kreditiranja primaoca.
d) Proizvođački lizing - ovde su postavljeni direktni pravni odnosi između proizvođača lizing objekta
koji se pojavljuje i kao davalac i kao primala lizinga
e) Proizvodno – finansijski lizing – primalac lizinga direktno stupa u pravne odnose prema banci koja
ga kreditira. Po isteku roka primalac lizinga stiče pravo svojine na lizing objekat.

▪ P i O DAVAOCA: pribavljanje predmeta lizinga, pravo izdvajanja predmeta iz stečajne mase,

odgovornost za materijalne nedostatke predmeta, NE odgovara za štetu, odgovara za pravne nedostatke
i ukoliko ih neotkloni uvodemu se pravne sankcije, prenos prava svojine lizing predmeta na III liće
▪ P i O PRIMAOCA: preuzimanje predmeta, raskid ugovora zbog neisporučivanja, korišćenje predmeta
sa dobrom pažnjom, održavanje predmeta u dobrom stanju, plaćanje naknade davocu lizinga, nadoknada
štete u slučaju neplaćanja, prenos prava na III liće, osiguranje predmeta od rizika

21) Ugovoroosiguranju(pojam,zaključenje,obavezeugovaračaosiguranjai osiguravača)

UGOVOROM O OSIGURANJU – obavezuje se ugovarač osiguranja da plati određeni iznos organizaciji za
osiguranje (osiguravač), a organizacija se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati
osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili učini nešto drugo. Osiguranje omogućava
obezbeđujući unapred materijalna sredstva, da se brzo obnove ekonomska dobra koja bi u slučaju nastupanja
određenih događaja bila uništena ili oštećena, isto tako obezbeđuje i materijalnu naknadu pojedincima i njihovim
porodicama koji su se osigurali i tako zaštitili od određenih događaja u životu kao što su bolest, smrt i sl.

1) Poslovi osiguranja imovine i lica su zaključivanje i izvršavanje ugovora o osiguranju imovine i lica
i preduzimanje mera za sprečavanje i suzbijanje rizika koji ugrožavaju osiguranu imovinu i lica.
2) Osiguranja se dele u dve grupe i to OSIGURANJE IMOVINE I OSIGURANJE LICA.
3) Ugovorne strane su ugovarač (može biti pravno i fizičko liće) i osiguravač (osiguravajuća
organizacija). Ukoliko se ugovor zaključuje sa nekim privrednim subjektom onda se radi o
privredno pravnom poslu, međutim ukoliko se zaključuje sa fizičkim lićem, onda se radi o
građansko pravnom poslu.
4) Vrste ŽIVOTNOG OSIGURANJA su: osiguranje života, za slučaj venčanja i rođenja, rentno,
dopunsko
5) Vrste NEŽIVOTNOG OSIGURANJA su: osiguranje od posledica nezgoda, dobrovoljno
zdravstveno, robe u prevozu, imovine od požara itd

Predmet osiguranja može biti imovinsko osiguranje i osiguranje lica. Prema svom nastanku, osiguranje se deli na
dobrovoljno – po slobodnoj volji, izraz privatnog interesa i obavezno – po osnovu zakona poput osiguranja putnika
u javnom prevozu, zatim postoji individualno – osigurano liće i kolektivno – osigurano više lica, ali i poslovi
saosiguranja – istovremeno se ugovor zaključuje sa više osiguravajućih društava i reosiguranja – vertikalna
raspodela rizika.

Ugovor o osiguranju je ZAKLJUČEN kada ugovarači potpišu polisu osiguranja ili listu pokrića i kada ona dospe
osiguravaču. BITNI ELEMENTI su:
♦ rizik – mogućnost nastajanja nekog događaja, po pravilu štetnog, po osiguranu imovinu ili liće i on je
apstraktan sastojak pravnog odnosa osiguranja;
♦ suma osiguranja – predstavlja visinu obaveze ili gornju granicu obaveze osiguravajuće organizacije u
pogledu isplate naknade ili ugovorene svote u slučaju ostvarenja određenog rizika obuhvaćenog tim
ug.o osiguranju
♦ premija osiguranja – je novčani iznos koji je ugovarač osiguranja dužan da plati osiguravaču kao
naknadu za obaveze koje je osiguravač preuzeo ug.o osiguranju
♦ osigurani slučaj – predstavlja ostvarenje osiguranog rizika
♦ polisa osiguranja – najvažnija isprava koja prati zaključenje ug.o osiguranju, dok se osnovno pravno
dejstvo sastoji u tome što je to isprava kojom se dokazuje zaključenje ug.o osiguranju.

Obaveze osiguranika:
● da osiguravaču prijavi sve okolnosti koje su od značaja za oćenu rizika
● (može imati) obavezu da uplati prvu premiju osiguranja
● obv. da uredno plaća premiju
● da obaveštava osiguravača o promenama rizika
● preduzima odgovarajuće mere za sprečavanja nastupanja osiguranog slučaja
● da osiguravača obavesti u propisanom roku o nastupanju osiguranog slučaja
● da preduzima odgovarajuće mere da se ograniče njegove štetne poslediće

Obaveze osiguravača:
 ● da ugovarača osiguranja upozori da su opšti i posebni uslovi osiguranja sastavni deo ug.o osiguranju
● dužan je da tekst ovih uslova preda ugovaraču osiguranja;
● da stvara i održava odgovarajuća sredstva u zajednici osiguranja
● kada nastupi osigurani slučaj, da osiguraniku nadoknadi troškove koje je imao u vezi sa preduzimanjem
mera za ograničenje štetnih posledica osiguranog slučaja koji je nastupio

22) Ugovor o pomorskom prevozu, pojam i karakteristike, zaključenje, vrste

UGOVOROM O POMORSKOM PREVOZU – prevozu stvara se obaveza za jednu ugovornu stranu, brodara da
preveze stvari i putnike od mesta otpreme do mesta opredeljenja tj. luke ukrcaja do luke iskrcaja, a druga ugovorna
strana naručilac prevoza se obavezuje da brodaru isplati vozarinu. Ugovorne strane kod ovih ugovora su isključivo
brodar i naručilac prevoza.

Osnovna deoba ugovora o iskorišćavanju brodova je:

ugovor o zakupu broda – odnos između brodovlasnika i zakupca, radi omogućavanja iskorišćavanja broda u
privredne svrhe od strane zakupca;

ugovor o plovidbenom poslu – podrazumevaju se sledeći ug.:

a) ugovor o prevozu stvari morem i unutrašnjim vodama – ovim ug. stvara se obaveza brodara da
preveze stvari brodom, a naručila prevoza preuzima obavezu da brodaru plati vozarinu;4
b) ugovor o prevozu putnika morem ili unutrašnjim vodama – brodar se obavezuje da preveze putnike,
a naručilac prevoza preuzima obavezu da brodaru isplati prevozninu;
c) ugovor o tegljenju (potiskivanju) morem ili unutrašnjim vodama – brodar se obavezuje da tegli
(potiskuje) drugi brod ili objekt do određenog mesta za određeno vreme, ili za izvođenje određenog
zadatka, a brodar tegljenog broda obavezuje se da za to plati tegljarinu;
d) ugovor koji se odnosi na druge plovidbene poslove – npr krstarenje, ribarenje, plovidba radi
istraživanja morskog dna...

▪ Brodarski ugovor o prevozu stvari brodom morem ili unutrašnjim vodama mogu se odnositi na prevoz
stvari ćelim brodom, srazmernim delom broda ili određenim brodskim prostorom.
▪ Brodarski ugovori se mogu zaključivati za jedno ili više putovanja, i tada je reč o brodarskom ug. na
putovanje (čarterna putovanja), ili za određeno vreme, tada je reč o brodarskom ug. na vreme
(vremenski čarter).
▪ Kod vozarskog ugovora je bitno da se brodar obavezuje da preveze pojedine stvari morem ili
unutrašnjim vodama. Posebna vrsta brodarskog ug je subčarter (podčarter) koji se zaključuje između
naručioca broda, koji uzima ćeo brod na iskorišćavanje i drugog naručioca broda, zbog potpunog
iskorišćavanja slobodnog brodskog prostora.
▪ Ugovor o plovidbenom prevozu je neformalan ugovor, a izuzeci su ugovor o čarteru za više putovanja
i ugovor o čarteru na vreme za ćeo brod.
▪ Bitni elementi su: stvari i prevozni put, luka.
▪ Obaveze brodara su: da postupa kao uredni privrednik, u vezi ukrcaja tereta, da teret preda u luci...
 23) Prava i obaveze brodara iz ugovora o plovidbenom prevozu stvari, prevozne isprave kod plovidbenog
prevoza stvari, odgovornost brodara
1) POSLE završenog ukrcavanja brodar je dužan da krcatelju izda TERETNICU na zahtev krcatelja a
ako se radi o unutrašnjoj plovidbi, a krcatelj ne zatraži teretnicu, može da se zahteva tovarni list za predate
stvari.
2) ako je teret predat brodaru pre ukrcaja, onda može da zahteva da mu brodar da teretnicu uz napomenu
da je primljeno za ukrcaj, ali brodar umesto ove teretniće može da izda na teretnicu napomenu – ukrcano.

Razlika između teretniće (konosmana) i tovarnog lista – teretnica je HOV, a tovarni list nije i nema takvu
vrednost.
⎯ TERETNICA – HOV kojom brodar potvrđuje prijem tovara na brod i preuzima obavezu da preda teret
legitimnom imaocu ove isprave. Ona otklanja negativne poslediće tj fizičko
odsustvo robe tokom njene plovidbe jer je ona i tada prisutna na tržištu zbog ove HOV. Izdaje se po
unapred pripremljenim formularima u više primeraka. Razlikujemo dve vrste teretnica – čistu i nečistu
(sa primedbom brodara).
⎯ TOVARNI LIST – se izdaje u jednom primerku,a potpisuju ga brodar i krcatelj, on prati tovar u toku
prevoza i predaje se primaocu. Krcatelj može da zahteva da mu se preda prepis
tovarnog lista – faksimil. Izdatim tovarnim listom predmet je primljen na prevoz pod uslovima i na
način na koji je prikazan.

ODGOVORNOST BRODARA – oštećenje, manjak ili gubitak tereta kao i zakašnjenje predaje zasniva se na
pretpostavljenoj krivici za nastalu štetu, što znači da se može osloboditi. Odgovara i za zapovednika broda i članove
posade. Razlikuju se odgovornosti brodara u untrašnjoj i pomorskoj plovidbi. Brodar najviše odgovara do zakonom
propisanog iznosa, po jedinici oštećenog, izgubljenoj ili zakasnelog tereta. Brodar u unutrašnjoj plovidbi odgovara
za zakašnjenje najviše do visine vozarine. Pod jedinicom tereta smatra se komad, metarska tona, kubni metar itd.

24) Ugovor o prevozu unutrašnjim vodenim putevima - pojam, značaj ugovora, pravno
regulisanje saobraćaja na Dunavu

Unutrašnja plovidba obuhvata saobraćaj rekama, jezerima, kanalima. Najveći privredni značaj ima saobraćaj
rekama. U našem pozitivnom pravu ugovori o plovidbenom prevozu stvari, putnika i prtljaga za unutrašnju plovidbu
su regulisani u Zakonu o plovidbi i lukama u unutrašnjim vodama. Njime se regulišu uslovi i način za bezbednu
plovidbu na unutrašnjim vodama RS, vodni putevi i plovidba, posada, traganje i spasavanje, luke i pristaništa,
nadzor, ratna plovila i druga pitanja. Iako je ostvarena jedinstvenost pravila u međunarodnom smislu, mora se voditi
računa o specifičnostima unutrašnje plovidbe.

1948. na Beogradskoj konferenciji doneta je Konvencija o režimu plovidbe na Dunavu, osim nje za međunarodni
režim plovidbe Dunavom od posebnog značaja je i Bratislavski sporazum koji je sklopljen 1955. i izmenjen u Bg
1968., a 1970 i 1972. u Regenzburgu. Beogradska konvencija i Bratislavski sporazum se uzajamno dopunjuju. U
Beogradskoj konvenciji se regulise međunarodnopravni režim plovidbe Dunavom, a u Bratislavskom
sporazumu su predviđena pravila kojima se regulisu poslovni odnosi u međunarodnom saobraćaju Dunavom.
Potpisnici Beogradske konvencije su pribrežne drzave, a potpisnici Bratislavskog Sporazuma međunarodna
dunavska brodarstva tj. transporteri, a ne drzave.

25) Ugovor o prevozu robe železnicom - pojam, značaj ugovora, vrste ugovora o prevozu robe železnicom

Ovim ugovorom se jedan ili više prevoznika obavezuju da će robu prevesti od otpravne do uputne staniće i da će je
izdati primaocu, uz naplatu prevoznih troškova. Tarifa je sastvani deo ovog ugovora. Ugovor o prevozu robe se
primenjuje i na prevoz praznih kola. Na zahtev korisnika može se zaključiti poseban ugovor koji se odnosi na više
prevoza robe. Broj ugovora ili tarife mora biti naveden u tovarnom listu.

Prva međunaroda konvencija kojom se reguliše međunarodni železnički prevoz robe, Konvencija o međunarodnim
prevozima železnicama sa velikim brojem priloga zaključena je 1890. u Bernu. U unutrašnjem pravu kod nas je
osnovni izvor prava za prevoz robe železnicom Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju.

Vrste:
1) Prema karakteru transporta razlikujemo: međunarodni železnički prevoz robe na koji se primenjuje
Bernska konvencija i unutrašnji železnički prevoz robe koji je regulisan Zakonom o ugovorima o
prevozu u železničkom saobraćaju;
2) prema brizini/brzini prevoza: sporovozni, brzovozni i ekspresni prevoz robe. Obe vrste ugovora o
prevozu robe zeleznicom se uglavnom zasnivaju na duzini roka otpreme robe i brzini prevoza koja
se izrazava u broju tarifnih kilometara, a koji se moraju ostvariti u toku jednog dana.
3) Prevoz: vagonskih pošiljki (robu ukrcava pošiljalac) i prevoz denčanih pošiljki ( prevozilac
ukrcava i iskrcava robu)

26) Zaključenjeugovora, obavezei pravaželezničkog prevoziocai njegovaodgovornost

Ugovor o prevozu robe železnicom zaključuje se u skladu sa Zakonom o ugovorima o prevozu u železničkom
saobraćaju. Ugovor se potvrđuje tovarnim listom, ali njegov nedostatak, neispravnost ili gubitak ne utiče na
postojanje ili važnost ugovora,

TOVARNI LIST/KOLSKI LIST – zaključuje se kada prevoznik potvrdi prijem robe potpisom i otiskom žiga žiga
otpravne staniće, odnosno unošenjem određene šifre ukoliko je elektronska forma. Tovarni list potpisuje pošiljalac,
a potpis se može zameniti žigom ili šifrom. Na njemu se i naznačuje dan prijema pošiljke na prevoz. Tovarni list se
sastavlja u većem broju primeraka. Original prati robu u toku prevoza, a duplikati se predaju posiljaocu. Prenosivi
tovarni list ima svojstvo HOV i ovakvo shvatanje veoma je savremeno i predstavlja doprinos praksi. Može biti u
elektronskoj formi, a nekad je moguća i kombinacija papira i elektronske forme. On služi kao dokaz o zaključenju i
sadržini ugovora o prevozu, kao i preuzimanju robe odnosno praznih kola na prevoz od strane prevoznika.

OBAVEZE PREVOZIOCA:
● da robu preveze
● da je cuva od prijema do predaje i obavlja druge radnje paznjom urednog privrednika
● da robu primi na prevoz, da ostvari dovoz i odvoz robe
● da utvrđuje tezinu i broj komada posiljki
● da dostavi potrebne vagone i da utovari robu, da odredi prevozni put
● da blagovremeno i uredno izvrši prevoz posiljke
● da cuva robu
● da obavi potrebne carinske i druge radnje, da ostvari preuzeće
● da postupi po naknadnim izmenama ugovora o zel. prevozu robe
● da obavesti primaoca o prispecu robe
● da preda robu primaocu

ODGOVORNOSTI - za potpun ili delimičan gubitak robe u toku prevoza, za oštećenje robe od trenutka prijema
do trenutka izdavanja robe primaocu, za prekoračenje roka isporuke, za štetu koja prouzrokuju lica koja su po
njegovom nalogu radila na izvršenju prevoza. Može se osloboditi odgovornosti za gubitak ili ostećenje robe i za
prekoračenje roka isporuke ako dokaže da je šteta nastupila usled: radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstva
robe, više sile.

PRAVA: pravo na prevozninu, na naknadu troškova, pravo retencije i pravo zaloge u cilju obezbeđenja ugovornih
zahteva.

27) Ugovor o drumskom prevozu robe - pojam i karakteristike ugovora, vrste ugovora o drumskom
prevozu robe
Ovim ugovorom se obavezuje drumski prevozilac da stvar preveze od mesta otpreme do mesta opredeljenja i da u
tom mestu stvar preda primaocu ili drugom ovlašćenom licu, koje primalac odredi, a pošiljalac se obavezuje da
isplati ugovorenu prevozninu za izvršeni prevoz.

Vrste:

I Drumski prevoz
● Spostvene robe
● Tuđe robe – samostalna privredna delatnost koja se obavlja radi zarade i samo se ovakva vrsta
prevoza reguliše ugovorom
II Prema mestu prevoza
● Unutrašnji - unutar graniće jedne zemlje – mesni, gradski, prigradski i međumesni
● Međunarodni - između dve zemlje
III podela po karakteru
● Linijiski – unapred utvrđen red vožnje
● Slobodni saobraćaj – prevozni put se određuje u ugovoru
IV Karakter pošiljki:
● Denačnih pošiljki
● Komisioni tovar

Potrebno je razlikovati:
● Potprevozilac – je liće kojem prevozilac poveri izvršenje ćelog ili dela ugovora o prevozu robe u
drumskom saobraćaju, a nije uzastopni prevozilac. Potprevozilac odgovara za obaveze iz ugovora o
prevozu robe u samo ako je u svoje ime potpisao tovarni list.
● Uzastopni prevozilac – učestvuje u uzajamnom prevozu koji se na osnovu ugovora prevozioca i
korisnika prevoza izvršava na osnovu jedne transportne isprave od strane većeg broja poverilaca
● Ako ne može da se utvrdi na čijem delu puta je nastala šteta, moguća je solidarna odgovornost i pravo
regeresa.
● Ugovor o drumskom prevozu robe kod nas je regulisan zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom
saobraćaju 1995. godine. Kao izvor prava u ovoj oblasti najveći znacaj u međ. drum.
saobraćaju ima Ženevska konvencija o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom CMR iz 1956.
godine. U poslovnoj praksi poseban značaj kod nas imaju Opšti uslovi rada preduzeća javnog drum.
saobraćaja u međunarodnom prevozu robe motornim vozilima iz 1959. godine. Ovi opšti uslovi se često
primenjuju i u unutrašnjem drumskom prevozu robe.

28) Zaključenjeugovorao drumskomprevozurobe,obavezei pravadrumskogprevoziocai

njegova odgovornost

Ovaj ugovor je uvek neformalan ako za pojedine slučajeve nije u nekom zakonu izričito predviđena posebna forma.
Zaključen je kada se ugovorne strane na bilo koji način usaglase o bitnim elementima ovog ugovora, a bitni
elementi su predmeti i prevoznina. Predmet ugovora se određuje vrstom i količinom robe, mestima otpreme i
opredeljenja. Često se ipak zaključuje u pismenoj formi i to najčešće izdavanjem drumskog tovarnog lista.

OBAVEZE drumskog prevozica iz ovog ugovora su:

● da robu preveze i da je cuva od trenutka prijema do trenutka predaje i da obavlja druge potrebne radnje
paznjom urednog privrednika
● da primi robu na prevoz
● da utovara robu u vozilo
● da izvrši drumski prevoz robe
● da raspolaze sa robom u toku prevoza od strane korisnika prevoza
● da preda robu u mestu opredeljenja.

ODGOVORNOSTI prevozioca: On je odgovoran za gubitak ili oštećenje robe koju je preuzeo na prevoz, kao i za
štetu zbog zakašnjenja u prevozu, osim ako dokaže da je šteta nastupila zbog radnji ili propusta korisnika prevoza,
zbog svojstava robe ili zbog više sile. On se može osloboditi ove odgovornosti ako dokaže da je do štete doslo zbog
posebne opasnosti koje su u vezi sa određenim okolnostima. Oslobađa se ukoliko je oštećenje nastalo zbog:
nedostatka ili loše ambalaže, nedostatka oznake na koletima, upotrebe otvorenih i nepokrivenih vozila. Ako je
pošiljka izgubljena ili oštećena visina odštete utvrđuje se prema ugovorenoj ili tržišnoj ćeni robe koju je ona imala
u vreme i u mestu otpreme. Ukoliko prevozilac nije u mestu opredeljenja predao ovlašćenom licu robu u roku od 30
dana od dana kada mu je po ugovoru bio dužan da preda, smatra se da je roba izgubljena u prevozu. Kod prevoza
opasne robe prevozilac se može osloboditi odgovornosti ako dokaže da nije znao, niti je mogao znati da je reč o
opasnoj robi.

PRAVA drumskog prevozioca: na prevozninu, na naknadu nužnih i korisnika troškova, retencije i zaloge.

29) Ugovori o turističkim uslugama

Ovim ugovorom se obavezuje turistička organizacija da korisniku turističke usluge pruži ugovorenu vrstu turističke
usluge, a korisnik se obavezuje da za izvršenu ugovorenu turističku uslugu plati turističkoj agenicji ugovorenu
nagradu.
Nagli razvoj turizma je doveo do toga da su se izradila prva međunarodna pravila o turizmu, a takođe su osnovane
odgovarajuće medđunarodne organizacije u ovoj oblasti. Od posebnog značaja su Sporazum o poslovnim
odnosima između hotela i putnickih agencija iz 1963. i Međunarodni hotelski red 1954. Ugovori o turističkim
uslugama kod nas detaljnije su regulisani u Zoo, a u poslovnoj praksi poseban znacaj imaju i posebne Uzanse o
ugostiteljstvu.
VRSTE:
Ugovor o organizovanju putovanja - ovim ugovorom se obavezuje organizator putovanja da pruži turističku
uslugu u toku putovanja putniku, a putnik se obavezuje da organizatoru putovanja plati ugovorenu ćenu. Ovde
spadaju najčešće prevozne usluge, boravak, ishrana, troškovi boravka, troškovi razgledanja znamenitosti... Ovaj
ugovor je u nasem pravu neformalan ugovor, iako organizator putovanja ima obavezu da prilikom zaključenja ovog
ugovora izda putniku potvrdu o putovanju. Kada je ugovor zaključen, onda samo izuzetno putnik može da odustane
od ugovora. Obaveze organizatora su: da postupa paznjom dobrog privrednika, da organizuje ugovoreno putovanje
na ugovoren način, da pruži putniku potrebna obaveštenja, da čuva tajnu. Odgovornosti organizatora su: odgovoran
je za štetu koju je prouzrokovao putniku u slučaju potpunog ili delimičnog neizvršenja ugovornih obaveza, odgovara
i za rad njegovih pomoćnika.

Posrednicki ugovori o putovanju - to je posebna vrsta ugovora o organizovanju putovanja i na osnovu toga se i na
posrednički ugovor o putovanju moraju primenjivati pravna pravila o ugovoru o organizovanju putovanja. Pored
dve osnovne vrste posredničkih ugovora o putovanju, tj zaključenja ugovora o organizovanju putovanja u tuđe ime
i za tuđ racun i zaključenja ugovora o pojedinačnoj turističkoj usluzi u tuđe ime i za tuđ racun, treba razlikovati i
posrednički ugovor o putovanju u kojem posrednik stvarno posreduje dovodeći u vezu turističku organizaciju i
prevoznika i putnika u cilju neposrednog zaključenja ugovora između tih lica, dok posrednik tada ne zaključuje
ugovor u tuđe ime i za tuđ racun.
Ugovor o alotmanu - ugostitelj se obavezuje da u određenom vremenu stavi na raspolaganje turističkoj agenciji
određen broj ležaja i određeni turistički objekat, da pruži ugovorene ugostiteljske usluge licima koje uputi turistička
agencija i da plati turističkoj agenciji ugovorenu proviziju, dok se turistička agencija obavezuje da preduzima sve
mere radi popunjavanja kapaciteta ugostiteljskog objekta, a isto tako i da plati ćenu pruženih usluga ukoliko je
koristila angažovane ugostiteljske i hotelske kapacitete. U našem pravu mora biti zaključen u pismenom obliku.

VAUČER, HOTELSKI BON – posebna obaveza turističke agencije je da licima koja upućuje na korišćenje
ugovorenih usluga izda posebnu pismenu ispravu koja se naziva vaučer.
 30) Ugovor o građenju

2 učesnika – investitor i građevinska firma. Ovim ugovorom stvara se osnovna obaveza građevinara (izvođača
radova) da izgradi određeni građevinski objekat ili da izvrši određene građevinske radove naručiocu gradnje
(investitoru), a investitor se obavezuje da obavi sve radnje kojima omogućuje izvršenje građevinskih radova i da za
izvršene građevinske radove plati izvođacu radova određenu ćenu. Naš najznačajniji izvor prava su Zoo kojim se
direktno reguliše ugovor o građenju, a značajni su i opšti uslovi za regulisanje odnosa između učesnika u izgradnji
građevinskih objekata.

Vrste ugovora o građenju:

I – prema tome da li izvođac radova prihvata obavezu u vezi sa pripremnim i prethodnim radnjama
ili ne. Ukoliko to nije izričito ugovoreno, naručilac radova (investitor) ima obavezu da obavi prethodne
radnje, a izvođač pripremne radnje. Pripremni radovi su oni koje treba obaviti pre početka ili u u roku
građenja investicionog objekta.

II - od ugovora u građenju koji se zaključuje na osnovu poruđžbine investitora, treba razlikovati izgradnju
građevinskih objekata od strane građevinskih organizacija neoposredno za tržište, jer će se u ovom drugom
slučaju odnosi na tržištu regulisati ugovorom o kupoprodaji, a ne ugovorom o građenju

III - prema tome da li je izvođač radova pored izgradnje građevinskog objekta i obavljanja drugih
građevinskih radova u ugovoru izričito preuzeo i obaveze izrade investicionog projekta i izrade
investiciono-tehnicke dokumentacije ili nije (ako nije, smatra se da je reč o obavezama naručioca radova)

IV - prema načinu utvrđivanja ćene za građevinske radove-ćene se određuju na 2 načina:

1) na osnovu jedinicnih ćena koje se nadovezuju na vrstu i količinu radova i koje se u krajnjoj liniji
definitivno utvrđuju tek posle izvršenih građevinskih radova
2) na paušalan način- paušalna ćena se utvrđuje unapred i odnosi se samo na ugovorene, a ne i na
naknadne radove. Paušalnom ćenom se izvođač radova obavezuje da izgradi objekt na osnovu
tehničke dokumentacije, bez obzira na kasnije kolebanje u ćeni, ako ta kolebanja nisu veća od
poskupljenja u ukupnom iznosu od 2% od ukupne vrednosti rada.

V - prema odgovornosti glavnog izvođača radova za izbor i rad drugih kojima je poverio delimično
izvršenje građevinskih radov a-kod generalnog ugovora o građenju glavni izvođač radova je odgovoran za
druge izvođače radova samo ako ih nije savesno i stručno izabrao i dao stručne instrukcije o radu. U drugim
slučajevima, kada izvođač radova preuzme ugovorne obaveze prema naručiocu, sporno je da li je izvođač
radova ovlašćen da poveri izvođenje pojedinih građevinskih radova drugim izvođačima.

ZAKLJUČENJE – ovaj ugovor nema pravno dejstvo ukoliko nije zaključen u pisanom obliku. Sporno je
koji su bitni elementi ovog ugovora. Može se smatrati da su to: ugovoreni rok izgradnje, radovi na građevini
koja je na određenom zemljištu i ugovorna ćena.

31) Ugovor o franšizingu

Ovim ugovorom davalac franšizinga, za određenu naknadu omogućava primaocu korišćenje njegove poslovne
tehnologije i marketinga, ustupajući mu pravo da se pojavljuje pod njegovim zaštićenim imenom, da koristi njegove
trgovačke i robne žigove, kao i druge znakove razlikovanja prenoseći mu određena znanja i iskustva (know how) uz
instrukcije i vršenje kontrole. Bez obzira na stepen povezanosti primalac zadržava svoj pravni subjektivitet i pravno
je nezavisan.

MEĐUNARODNI MASTER FRANŠIZING – je ugovor kod kog davalac master franšizinga ustupa saugovaraču
u stranoj zemlji eksluzivno pravo da na određenoj teritoriji i za određeno vreme obavlja franšizing poslovanje, ali i
da to pravo ustupa drugim licima.

♥ Ugovor o franšizingu je ugovor trajnije poslovne saradnje i zbog toga se najčešće zaključuje u
pismenom obliku. Franšizing je moguć jedino kao jedinstven proizvodni prometni sistem, koji je
efikasno rukovođen i kontrolisan. Zasniva se na visokom stepenu uzajamnog poverenja poslovnih
partnera.
♥ Ugovor o granšizingu mora da sadrži: označenje ugovornih strana, privrednu delatnost, isključiva
prava koja se ugovorom prenose, iznos, rokove i način plaćanja naknade, prava i obaveze stranam
način rešavanja sporova, teritoriju na kojoj se koriste ta preneta prava itd.
♥ Davalac franšizinga je dužan da u svrhu realizacije posla obezbedi stalno informisanje primaoca o
svim činjenicama koje omogućavaju uspešno poslovanje, da sprovodi obuku i usavršavanje osoblja
primaoca, kao i da vrši određeni nadzor.
♥ Primalac franšizinga je u obavezi da davaocu plati određenu sumu nova kao naknadu koja se
određuje prema proćentu ostvarene dobiti ili prometa.

Iako su u poslovnoj praksi najčešći mešoviti oblici ugovora o franšizingu, prema preteznim osobinama treba
razlikovati 2 osnovne vrste:
1) robni franšizing (proizvodni), kod kojeg je bitno da se ostvaruje ugovoreni način prodaje
standardizovane opreme. Ovde je reč o trajnim poslovnim odnosima iprimalac franšize je dužan da
čuva poslovnu tajnu
2) poslovni franšizing (usluzni), kod kojeg je bitan standardizovani način poslovanja i pružanja
standardizovanih usluga

32) Ugovor o forfetingu

Ugovor o forfetingu ili forfetiranju sastoji se u kupoprodaji dugoročnijih spoljnotrgovinskih potraživanja, kod
koga izvoznik prodaje banci ili nekom drugom specijalizovanom finansijskom institutu svoje spoljnotrgovinsko
potraživanje, koje nije opterećeno mogućnošću regresnih zahteva trećih lica prema kupcu, a koje je obezbeđeno
nekim od ugovornih sredstava obezbeđenja. Reč je o spoljnotrgovinskog potraživanju dugoročnijeg karaktera koje
je istovremeno obezbeđeno nekim sigurnim ugovornim sredstvima obezbeđenja. Reč potiče od francuske reči
forfait-sve uključeno.
♦ Osnovna privredna funkcija forfetinga je stimulacija i finansiranje izvoza na poseban način. Reč je o
poslu u kome je cilj da se aktiviraju sredstva poslovanja u novčanom obliku, a koja su izražena u obliku
posebnog potrazivanja. Za sada po pravilu ovaj posao se ne pojavljuje u unutrašnjem robno-novčanom
prometu.
♦ Osim te, značajna je i funkcija obezbeđenja tj funkcija snošenja rizka. Učesnici su: domaći izvoznik,
inostrani uzvoznik i banka ili drugo pravno lice kao forfeter koji preuzima potraživanje od uvoznika.
♦ Potraživanje može biti preneto: putem ugovora o cesiji, na osnovu otkupa meničnog potraživanja i
prenosom prenosivog dokuentarnog akreditiva.
♦ Forfetiranje omogućuje

Sličnosti faktoringa i forfetinga: oba posla privredno aktiviraju trenutno zamrznuta i blokirana sredstva i vrednosti
u obliku nerealizovanih potraživanja i kod oba posla je reč o ubrzavanju ne samo novčane nego i robne cirkulacije.

Razlicitosti: reč je o različitim samostalnim ugovorima robnonovčanog prometa na koje se primenjuju različiti
izvori prava.

FORFETING FAKTORING
Uvek 100% iznos fakture bez prava regresa Može i sa i bez prava regresa
Na bazi instrumenata: menica, akreditiv Isključivo na bazi fakture za plaćanje
Po pravilu za kapitalna dobra Po pravilu za robu široke potrošnje
 Srednjeročni rok dospeća od 6 meseci do 5god
Može i na sekundarno tržište
Ne isključuje poslovanje sa visoko rizičnim tržištima
Finansiranje često zavisi od bankarske garancije
Transakcija se ugovara pre zaključenja ugovora o
izvozu
Troškovi na teret prodavca: provizija za odobrenje,
naknada za diskont, provizija za obradu
Isključivo kratkoročni rokovi dospeća 45-120 dana
Nema mogućnosti za prodaju na sekundarnom tržištu
isključuje
Ne uključuje garanciju
Transakcija u svakom trenutku može biti aranžirana
Troškovi na teret prodavca: naknada i ks

33) Ugovor o tajmšeringu

Ovim ugovorom se davalac tajmšeringa obavezuje da ustupi korisniku pravo ekonomskog iskorišćavanja određenog
privrednog objekta, u ugovorenim vremenskim periodima i na ugovoren način, a korisnik se obavezuje da u ugovoru
predviđeni privredni objekt koristi u ugovoreno vreme i na ugovoren način, u skladu sa namenom tog privrednog
objekta i pravilima struke kao i da ugovornom partneru za vremenski ograničeno i u ugovoru određeno pravo
korisćenja ugovorenog privrednog objekta isplati ugovorenu naknadu. Može se javiti i obaveza održavanja objekta.
Ne moraju obe ugovorne strane biti ps.

Vrste ugovora TS:

1) Prema privrednim oblastima: turizam koa najznačajniji, ali i u svim drugim oblastima
2) Da li je reč o ugovoru između dva privredna subjekta ili 1 privrednik, 1 građanin
3) U pogledu primene prava – domaca pravna i fizicka lica i strana pravna i fizicka lica Korisnik mora
na pravilan način da upotreljava objekat i da aktivno sarađuje sa davaocem, a davalac može da otkaže
ukoliko utvrdi da se objekat ne koristi na ispravan način i ako ne otkloni oštećenja za koja je odgovoran.
Najvažnija obaveza korisnika je da isplati u ratama ili zajedno utvrđenu svotu novca.

34) Bankarski poslovi (osnovne osobine), pojam bankarskih poslova, subjekti bankarskih poslova

Da bi detaljnije proučili opšta načela o bankarskim poslovima i pojedinačno proučili bankarske poslove, treba dobro
da poznajemo osnove našeg novčanog sistema i način vođenja kreditno- monetarne politike i organizaciju bankarstva
i položaj pojedinih banaka. Prilikom proučavanja treba voditi računa o društvenoekonomskom cilju i svrsi tih
poslova.

Bankarski poslovi pripadaju grupi poslova pravnog prometa i zato se i na bankarske poslove primenjuju opšta
načela i principi, koja su zajednička za sve poslove pravnog prometa, ukoliko ne postoje neka posebna pravila za
bankarske poslove. Bankarski poslovi se dele u dve grupe:
⎯ Bankarski poslovi
⎯ Hartije od vrednosti

Ova dva dela bankarskih poslova se proučavaju najčešće odvojeno i to na dva načina:
1) u opštem delu proučavaju se opšta načela i principi koji su zajednički za sve bankarske poslove ili
za sve vrste hov
2) u posebnom delu se pojedinačno proučavaju pojedini bankarski poslovi i pojedine hov

Pojam bankarskih poslova

Bankarski poslovi su pravni poslovi koji se zaključuju između bankarskih organizacija u vezi sa pravnim prometom
novca. Kod njih je bitno da je jedan subjekt bankarska organizacija i da se radi o prometu i uslugama u vezi sa
novcem. Bankarski poslovi su posebna vrsta poslova u robnonovčanom prometu i za bankarske poslove važe opšta
pravila i načela kao za poslove robnonovčanog prometa, osim ako nije drugačije predviđeno. Poslovi kojim se
pravno reguliše cirkulacija robe i usluga, u vezi sa robom i cirkulacijom robe su ugovori robnog prometa, a pravni
poslovi u vezi sa cirkulacijom novca i usluga, u vezi sa novcem i cirkulacijom novca su bankarski poslovi.
Bankarski poslovi se izražavaju prvenstveno u pismenoj formi i najčešće se zaključuju adhezionim putem, odnosno
pristupanjem unapred pripremljenim i sastavljenim tipskim i standardnim ugovorima ili opštim uslovima poslovanja
bankarskih organizacija. Pored opštih, mogu se ugovoriti i posebne ugovorne klauzule koje će imati prioritet.

Subjekti bankarskih poslova

 ♠ Najmanje jedan subjekt je bankarska organizacija. Bankarski poslovi mogu biti i poslovi gde su oba
subjekta bankarske organizacije. Jedan subjekt može biti bankarska organizacija, a drugi subjekt može
biti svako domaće i strano fizičko pravno liće (bančini klijenti).
♠ Većina država ima stroge uslove koji moraju biti ispunjeni da bi jedna organizacija dobila status
bankarske organizacije. Ovi uslovi se najčešće odnose na minimalne količine sredstava sa kojima se
raspolaže, na stručnu spremu osoblja, na minimum uslova rada i poslovanja i dr.
♠ Bančini klijenti po pravilu mogu biti sva domaća i strana fizička i pravna lica. Kod nekih bankarskih
poslova, kao bančini klijenti se ne mogu pojaviti fizička lica, a kod nekih bančini
klijenti ne mogu biti strana fizička i pravna lica nego samo društvena pravna lica. Klijenti mogu biti
stalni i povremeni u zavisnosti od dužine i učestalosti uzajamnih poslovnih odnosa. U odnosu na
bankarsku organizaciju, bančini klijenti mogu biti u položaju bančinih poverilaca ili bančinih dužnika.
U bankarskim poslovima veliki značaj ima kreditna sposobnost bančinih klijenata jer od nje zavisi da li
će banka uopšte stupiti u poslovne odnose i njihov obim.
♠ Zbog velikog društvenog i privrednog značaja bankarskih poslova u većini zemalja se pooštreno reguliše
odgovornost bankarskih organizacija u bankarskim poslovima. Ovo se naročito odnosi na sprečavanje
ugovornog ograničenja i isključenja odgovornosti bankarske organizacije preko utvrđenog i propisanog
minimuma odgovornosti bankarske organizacije. Posebni oblik odgovornosti bankarske organizacije je
u vezi sa obavezom čuvanja tajne o poslovanju bančinih klijenata. Od nje se u najčešćim slučajevima
može odstupiti samo ako je to propisano zakonom.

35) Vrste bankarskih poslova, aktivni bankarski poslovi, ugovor o kreditu (izvori prava za ugovore okreditu)

Prema području na kome se obavljaju:

⎯ domaći bankarski poslovi
⎯ međunarodni bankarski poslovi
Prema svojstvu bančinih klijenata:
⎯ bankarski poslovi sa društveno pravnim licima
⎯ bankarski poslovi sa građanima
Prema položaju bankarske organizacije u konkretnom poslu
⎯ ako su to poslovi u cilju prikupljanja i udruživanja sredstava onda je banka u položaju
dužnika
⎯ ako su to poslovi plasmana prikupljenih sredstava onda je banka u položaju poverioca
⎯ specijalizovane usluge bankarskoh organizacija u platnom prometu u zemlji i sa inostranstvom

Autori u stručnoj literaturi dele bankarske poslove na:

1. novčani poslovi
2. kreditni poslovi
3. poslovi u platnom prometu i na:
1) aktivni bankarski poslovi – poslovi u kojima se bankarska organizacija pojavljuje u ulozi
poverioca
2) pasivni bankarski poslovi – banka se pojavljuje u ulozi dužnika
3) neutralni poslovi – poslovi u kojima se regulišu pojedine specijalizovane bankarske usluge i tu banka
nije u ulozi ni poverioca ni dužnika u vezi sa novčanim potraživanjima.

AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI –su poslovi gde se bankarska organizacija najčešće pojavljuje u ulozi
poverioca, a bančini klijenti u ulozi dužnika. Ovim bankarskim poslovima banka snabdeva klijente potrebnim
količinama novca. U aktivne bankarske poslove se najčešće svrstavaju: razne vrste ugovora o kreditu, lombard,
relombard, eskont i reskont.
 Pasivni bankarski poslovi su poslovi mobilizacije i konćentracije finansijskih sredstava. Na ove poslove
banka isplaćuje pasivnu kamatnu stopu.

Izvori prava za ugovore o kreditu

Ugovori o kreditu prvi put su materijalnopravno regulisani u Zoo iz 1978. U dosadašnjem razvoju našeg pravnog
sistema pojedine vrste kredita su bile regulisane zakonskim i podzakonskim propisima, uglavnom sa aspekta
ekonomoskopolitičkih i organizacionofunkcionalnih razloga, dok su se u materijalnopravnom smislu u poslovnoj i
sudskoj praksi primenjivala opšta načela ugovora o zajmu. U Zoo dosta se uzajamno odvajaju i posebno pravno
regulišu ugovor o zajmu i ugovor o kreditu. U mnogim evropskim zemljama doneti su posebni zakoni za ugovore o
kreditu ili za pojedine vrste kredita. Ovo su najčešće intervencijski propisi kojima se utvrđuje društvena namena i
postupak usmeravanja društvene akumulacije u kreditnom obliku.

36) Pojamugovorao kreditu, njegovorazgraničenje odugovorao zajmu

UGOVOR O KREDITU – je uređen u Zoo: „Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi
na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, na neku ili bez utvrđene
namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način
kako je utvrđeno ugovorom“. Ugovor o kreditu se u našem pravu mora zaključiti u pismenom obliku i moraju se
utvrditi iznos i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita.

Davalac kredita može biti i svako liće, ne samo banka, a česti su i ugovori o kreditu gde je banka u ulozi primaoca,
a ne davaoca kredita.

Kreditni odnosi mogu postojati na neodređeno vreme, ali svakom ugovorom o kreditu, može biti na određeno
vreme, jer se uvek pretpostavlja da svaki ugovor o kreditu mora biti namenskog karaktera, a to nije tačno.

Robni krediti se tumače kao naturalni oblici kredita ili kao krediti kod kojih se naturalni oblik mora uvek izraziti u
određenoj svoti novca. Kreditima se mogu odobravati i prenos mogućnosti korišćenja HOV, koje nisu novčana
sredstva, a koja takođe nisu krediti u naturalnom obliku.

U Zoo se predviđa da u slučaju dopuštenog otkazivanja kredita od davaoca kredita, mora biti predviđen rok trajanja
kreditnog odnosa. Kredit se može otkazati pre proteka ugovorenog roka, ako je kredit korišćen u suprotnosti sa
njegovom namenom, u slučaju insolventnosti korisnika kredita, u slučaju pristanka primaoca kredita i uz uslov da
bi u ovim situacijama davalac kredita došao u nepovoljniji položaj.

U Zoo se utvrđuje da ugovor o zajmu obavezuje zajmodavca da zajmoprimcu preda određeni iznos novca ili
određenu količinu drugih zamenljivih stvari, zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena ili isti
iznos novca ili istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta. Nad primljenim stvarima zajmoprimac stiče pravo
raspologanja, odnosno pravo svojine. Ugovor o zajmu je za razliku od ugovora o kreditu neformalan ugovor.

Ugovor o kreditu je uvek uz obavezu plaćanja kamate, dok je o ugovoru o zajmu reč i onda kad nije ugovorena
kamata, odnosno kad u konkretnom pravnom odnosu zajmodavac nema pravo na kamatu. Kod ugovora o zajmu u
našem pravu uvek se pretpostavlja prenošenje prava svojine nad primljenim stvarima, dok ovo ne postoji kod
ugovora o kreditu.

37) Pasivni bankarski poslovi - pojam, klasifikacija, emisioni poslovi, bankarski novčani
depoziti

Kod ovih poslova banka se pojavljuje u ulozi dužnika u odnosu na svog klijenta. Ovim poslovima, bankarska
organizacija prikuplja novčana sredstva da bi njima mogla da posluje.
U pasivne bankarske poslove se ubrajaju:
1. emisioni posao
2. novčani depoziti
3. izdavanje obveznica
4. izdavanje založnica
5. izdavanje blagajničkih zapisa i drugih HOV
6. ulozi na štednju
7. bankarski i tekući računi
8. međunarodni kreditni odnosi

EMISIONI POSAO – se dovodi u vezu sa delatnošću ćentralne i emisione banke, jer se ovim poslom podrazumeva
izdavanje novčanica i kovanog novca u jednoj zemlji, kao zakonsko sredstvo plaćanja. Emisioni posao je pasivni
bankarski posao jer emisiona banka izdavanjem novčanice i kovanog novca garantuje kupovnu mogućnost
novčanice i kovanog novca u njihovim nominalnim iznosima. Emisioni posao je prvenstveno instrument monetarne
politike jer se pomoću ovog posla utvrđuje ukupna količina novca koja se nalazi u opticaju i samim tim utiče na
stabilnost privrednih odnosa u zemlji. Kod nas emisioni posao obavlja NBS.

BANKARSKI NOVČANI DEPOZITI – U Zoo stoji da je ugovor o novčanom depozitu zaključen kada se banka
obavezala da primi, a deponent da položi kod nje određeni novčani iznos.

♥ Na osnovu ovog ugovora banka stiče pravo raspolaganja deponovanim novćem i dužna je da ga vrati prema
ugovorenim uslovima.
♥ Na osnovu ugovora o novčanom depozitu banka otvara račun u korist i na teret kojeg upisuje sva
potraživanja i dugovanja koja su proistekla iz poslovanja sa deponentom između banke i deponenta i trećih
lica. Naloge deponenta u pogledu isplate sa računa banke, banka je dužna da sprovede jedino ako na računu
postoji pokriće.
♥ Na osnovu ugovora o novčanom depozitu banka je dužna da obaveštava deponenta o svakoj promeni na
njegovom računu i da krajem svake godine sastavi izveštaj o stanju računa, odnosno izveštaj o saldu. Banke
mogu primati novčane depozite u domaćim i stranim sredstvima plaćanja u skladu sa zakonskim propisima.
♥ Kad isti deponent ima kod iste banke ili kod većeg broja njenih poslovnih jedinica više računa na osnovu
ugovora o novčanom depozitu, svaki od tih računa je samostalan i poslovanje po jednom računu ne utiče na
poslovanje po drugom računu.
♥ Ugovorom o novčanom depozitu se utvrđuje visina kamate koju je banka dužna da plaća deponentu za
novčana sredstva. Ako u u ugovoru o novčanom depozitu nije određena kamata, uzima se zakonska kamata.

Vrste ugovora o novčanom depozitu:

- depozit po viđenju
- novčani depozit oročen na neodređeno vreme
- novčani depozit sa otkaznim rokom
- novčani depozit oročen na određeno vreme
- novčani depozit sa posebnim i bez posebne namene

38) Izdavanje obveznica, založnica, drugih hartija od vrednosti od strane banke, ulozi na štednju

Bankarska organizacija izdaje obvezniće, založniće i druge HOV na tri načina:

1) u ime i za račun pravnih lica
2) u svoje ime, a za račun pravnih lica, naročito ako je reč o prodaji tih HOV na inostranom
finansijskom tržištu
3) u svoje me i za svoj račun u cilju pribavljanja likvidnih novčanih sredstava

To su tri načina prikupljanja novčanih sredstava gde su prva dva za pravna lica, a treći za račun same banke.
Osnovna razlika između obveznica i založnica je u tome što se kod obveznica jedino konstituiše obaveza
izdavaoca obveznica da po proteku određenog roka imaocu obvezniće isplati nominalni iznos te obvezniće zajedno
sa kamatama. Kod založniće se ova obaveza isplaćuje istovremeno a obezbeđuje se odgovarajućim pravomzaloge
nad stvarima koje pripadaju izdavaocu založniće.

ULOZI NA ŠTEDNJU – bankarske organizacije slobodna sredstva građana prikupljaju na dva načina: ulozima na
štednju i preko tekućih računa građana. Na osnovu prvog banka prima i čuva novčana sredstva i isplaćuje kamate
čija visina zavisi od toga da li su ulozi po viđenju ili su oročeni. Niža ks vezuje se za uloge po viđenju. Banka je
dužna da deponentu izda štednu knjižicu koja može glasiti na ime tačno određenog lica ili na donosioca. U nju se
unose sve uplate i isplate, a svaki upis mora biti potvrđen pečatom banke i potpisom ovlašćenog lica. Oročeni štedni
ulozi mogu biti i bez otkaznog roka.

39) Bankarski tekući računi

To su oblici prikupljanja novčanih sredstava od strane banke, kod kojih banka često preuzima i niz drugih uslužnih
obaveza u vezi sa raspolaganjem sredstvima na tekućem računu. Ugovor o tekućem računu se u našem pravu mora
zaključiti u pismenom obliku. Njime se banka obavezuje da nekom licu otvori poseban račun i da preko njega prima
uplate i vrši isplate u granicama sredstava tog lica na računu i u granicama određenih kredita preko tekućeg računa.
Građani mogu imati jedan ili više tekućih računa kod istih ili različitih banaka. Novčana sredstva na tekućem računu
se ostvaruju uglavnom na dva načina:
1. uplatom od strane deponenta
2. naplatom novčanih iznosa, koji su izvršeni na račun deponenta

Ugovorom o otvaranju tekućeg računa ili posebnim ugovorom o kreditu, banka može preuzeti obavezu da vrši isplate
deponentovih dugova preko tekućeg računa i onda kada na računu nema pokrića, ali do najvišeg iznosa odobrenih
kredita. Ovo automatsko kreditiranje preko tekućeg računa se pretpostavlja do visine kreditne sposobnosti
deponenta, koja zavisi od visine njegovih prihoda, ako ugovorom o otvaranju tekućeg računa nije drugačije
određeno.

U pogledu raspolaganja na tekućem računu, postoje dve ugovorne mogućnosti:

1) mogućnost da korisnik tekućeg računa u svakom trenutku u potpunosti raspolaže saldom koji se
pojavljuje u njegovu korist
2) raspolaganje pozitivnim saldom u korist deponenta, ugovorom može biti uslovljeno protekom
određenog otkaznog roka (omogućuje deponentu kamatu po višoj kamatnoj stopi u odnosu na
kamatnu stopu po viđenju)

∇ Ugovor o otvaranju tekućeg računa se po pravilu zaključuje na neodređeno vreme, s tim da se ugovara
otkazni rok za svaku ugovorni stranu.
∇ Za obavljanje usluga tekućeg računa, banka ima pravo na proviziju, čija se visina određuje ugovorom
o tekućem računu, a isto tako i pravo na naknadu posebnih troškova u vezi sa tim
uslugama.
∇ Svaku promenu na tekućem računu banka je dužna da saopšti odgovarajućim izvodom deponentu sa
naznačenjem salda.

40) Neutralnibankarskiposlovi-pojam,bankarskiposloviu vezisarukovanjemi

održavanjem hartija od vrednosti

U neutralnim poslovima, banka se ne pojavljuje ni u ulozi dužnika ni poverioca. Kod ovih poslova banka za stručne
usluge koje pruža svojim klijentima, stiče pravo na proviziju. U njih se ubrajaju:
- bankarski poslovi u vezi sa udruživanjem sredstava u okviru bankarske organizacije
- bankarski poslovi u vezi sa rukovanjem i održavanjem HOV
- ugovor o sefu
 - poslovi akreditiva
- kompenzacioni poslovi
- inkaso poslovi
- klirinški poslovi
- bankarske garancije

Bankarski poslovi u vezi sa rukovanjem i održavanjem HOV

U Zoo iz 1978. ovi poslovi se nazivaju „deponovanje hartija od vrednosti“ i ističe se obaveza čuvanja HOV od
strane bankarskih organizacija. Pod rukovanjem HOV se podrazumeva:
⎯ redovno plaćanje kamata i anuiteta obroka glavniće
⎯ uredno stavljanje prigovora i reklamacije
⎯ blagovremeno vršenje odgovarajućih isplata

Bankarska organizacija naplaćene iznose u vezi sa HOV stavlja na raspolaganje deponentu neposredno ili upisom
na tekući račun, ako deponent ima tekući račun kod te banke. Banka je dužna da u svako doba na zahtev deponenta
vrati njemu HOV.

41) Ugovor o sefu

U skladu sa Zoo, ugovor o sefu je ugovor kojim se stvara obaveza bankarskoj organizaciji da stavi na upotrebu
korisniku sef, za određeni vremenski period, a korisnik sefa se ovim ugovorom obavezuje da za ovu uslugu plati
bankarskoj organizaciji naknadu. Na osnovu ovog ugovora, banka preuzima posebne obaveze da preduzme sve
potrebne mere da obezbedi nadzor nad sefom i ispravno stanje sefa.

● U vremenskom periodu koji je ugovorom određen, sefom raspolaže samo korisnik ili njegov
punomoćnik, a banka ne sme raspolagati ključevima sefa niti imati duplikat ključa.
● Prilikom upotrebe sefa, korisnik se mora pridržavati pravila o korišćenju i ne sme ugroziti sigurnost
banke ili drugih sefova.
● Korisnik je dužan da banci blagovremeno i uredno plaća obroke ugovorene naknade. Ako korisnik
banci ne plati samo jedan dospeli obrok naknade, banka može raskinuti ugovor mesec dana posle
pismene opomene korisniku sefa u obliku preporučenog pisma. Kada banka raskine ugovor o sefu,
poziva korisnika sefa da ga isprazni i vrati ključ. Ako korisnik ne isprazni sef, banka može sudskim
putem da traži da se utvrdi njegova sadržina i da se nađene stvari u sefu vrate u sudski depozit ili povere
banci na čuvanje. Bankarska organizacija je dužna da kao bankarsku tajnu čuva sve podatke i činjeniće
u vezi sa ugovorom o sefu i korisniku ovog ugovora.

42) Poslovi akreditiva, kompenzacioni poslovi

AKREDITIV – je jedan od najznačajnijih oblika plaćanja u spoljnoj trgovini. Kod poslova akreditiva banka
preuzima obavezu da po nalogu klijenta, kod sebe ili neke druge banke stavi nekom trećem licu na raspolaganje
određenu svotu novca u ugovoreno vreme i na ugovoren način.

Kod poslova akreditiva se najčešće pojavljuju tri ili četiri učesnika:

1) klijent banke, koji banci daje nalog za otvaranje akreditiva
2) korisnik akreditiva, odnosno treće liće kome se stavlja na raspolaganje određena svota novca na
ugovoreni način
3) banka kojoj se daje nalog za otvaranje akreditiva i koja otvara akreditiv kod sebe ili druge banke.
4) banka koja ispunjava nalog prethodne banke, u pogledu otvaranja akreditiva, odnosno ona vrši
isplatu akreditiva korisniku akreditiva

♠ Akreditiv je mnogo značajniji u spoljnotrgovinskom nego u unutrašnjem prometu. Međunarodna

 trgovinska komora sa sedištem u Parizu je 1933. godine izradila Jednoobrazna pravila i uzanse o
akreditivima koja su se menjala do 1993. godine. Posle izmena se nazivaju Jednoobrazna merila i
običaji za dokumentarne akreditive.
♠ Akreditiv se uvek sastavlja u pismenom obliku i stvara akreditivnoj banci obavezu da korisniku akreditiva
isplati određenu svotu novca, sama ili preko punomoćničke banke, ako do određenog vremena budu
ispunjeni uslovi koji su naznačeni u nalogu za otvaranje akreditiva.

Postoje dve vrste akreditiva:

1. obični ili neuslovljeni akreditiv – on nije ni u kakvoj vezi sa nekom prethodnom radnjom korisnika
akreditiva.

Pojavni oblici akreditiva su:

- kreditno pismo
- lični akreditiv (bitna su lična svojstva korisnika akreditiva)
- permanentni akreditiv (ostvaruje se u većem broju navrata)
- budžetski akreditiv (koristi se uglavnom radi izvršenja budžeta od strane državnih organa)

2. dokumentarni akreditiv (nazivaju se i robni akreditivi)

Najznačajniji i najčešći oblici akreditiva. Kod ove vrste akreditiva je bitno da korisnik akreditiva pre
otvaranja akreditiva preda banci robna dokumenta sa kojima se raspolaže robom. Na ovaj način prodavac
se odriče mogućnosti da raspolaže dalje sa prodatom robom jer prodajnu ćenu naplaćuje otvaranjem
akreditiva.

Postoje dve vrste dokumentarnog akreditiva:

1. Opozivi dokumentarni akreditiv – nalogodavac za otvaranje akreditiva može da zahteva
naknadno gašenje akreditiva. Kada u ugovoru o akreditivu nije suprotno ugovoreno, smatra se da
se radi o opozivom akreditivu.
2. Neopozivi dokumentarni akreditiv – Nalogodavac za otvaranje akreditiva ne može opozvati
akreditiv, pre isteka roka za realizaciju akreditiva, ako se sa tim ne saglasi korisnik akreditiva. On
je naročito dobar u slučajevima kada je potrebno zaštiti interese korisnika akreditiva.

U poslovnoj praksi se pojavljuju i deljivi dokumentarni akreditivi. Takva svojstva akreditiva se moraju prethodno
ugovoriti, jer ako to u ugovoru i nalogu nalogodavca nije predviđeno, banka nema nikakve obaveze u pogledu
prenosivosti i deljivosti akreditiva.

KOMPENZACIONI POSLOVI – to su posebni uslužni poslovi banke kod kojih banka preuzima obavezu da izvrši
prebijanje potraživanja i dugovanja između istih lica koja se nalaze u većem broju uzajamnih ugovornih odnosa.
Principima kompenzacione usluge se uprošćavaju plaćanja, jer se iz dužničko – poverilačkih odnosa isplaćuje samo
razlika u korist jednog ili drugog lica.

Na primer: ako liće A potražuje 1000 dinara, a istovremeno duguje licu B 800 dinara, onda će se tih 800 dinara
kompenzovati i neće se isplatiti. Odnosno u ovom u slučaju se onda isplaćuje samo razlika od 200 dinara.
Kompenzacione poslove u spoljnoj trgovini uz prethodno ovlašćenje nadležnog organa mogu obavljati samo
ovlašćene banke, a ne privrednici neposredno.

43) Inkaso poslovi, klirinški poslovi

INKASO POSLOVI – to su uslužni poslovi banaka kod kojih banka preuzima obavezu da naplaćuje klijentima
potraživanja u zemlji i inostranstvu, a klijent se obavezuje da banci za izvršenu uslugu plati ugovorenu proviziju.
Kod inkaso poslova banka najčešće posluje u ime i za račun svoga klijenta, odnosno kao punomoćnik koji je inkasant
klijenta. Kod ovih poslova banka se najčešće bavi naplatom menica, čekova, obveznica i drugih HOV kao i
poslovima naplate potraživanja putem prezentacije ili robnih dokumenata. U spoljnoj trgovini inkaso poslovi imaju
uže značenje i nazivaju se dokumentarnim inkaso poslovima.
Kod ovih poslova banka preuzima robna dokumenta, HOV i druga dokumenta za naplatu i po realizaciji
potraživanja, naplaćene iznose stavlja na raspolaganje svome klijentu.

U zavisnosti od karaktera dokumenta koji se naplaćuju, razlikuju se:

- Robni dokumentarni inkaso, ako je reč o konosmanu, skladišnici, tovarnom listu
- Novčani dokumentarni inkaso ako je reč o čekovima, uputnicama, akcijama, kamatnim i dividendnim
kuponima itd.

Osnovne razlike između poslova akreditiva i inkaso poslova su u položaju bančinog klijenta i položaju
banke u poslu. Kod akreditiva, bančin klijent duguje i plaća dug preko banke, a kod dokumentarnog
inkaso posla, bančin klijent potražuje i vrši naplatu preko banke od dužnika, koji nije u pravnom odnosu
sa tom bankom.

U spoljnoj trgovini se razlikuju:

- Nostro dokumentarni inkaso, poslovi kod kojih domaća banka prima od domaćeg
klijenta inkaso dokumentarnu naplatu
- Loro dokumentarni inkaso, poslovi kod kojih insotrani ban
- in klijent koji je često banka, dostavlja domaćim bankama dokumentarni materijal na naplatu
od domaćeg dužnika
U poslovnoj praksi veliki značaj imaju Jednoobrazna pravila za inkaso, doneta u Parizu 1956, a uređena
zadnji put 1995.

KLIRINŠKI POSLOVI – oni su slični kompenzacionim poslovima, ali osnovna razlika je u tome što se kod
klirinških poslova prebijaju potraživanja i dugovanja između država u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Prebijanje se vrši pomoću posebnih zbrinih računa na kojima se obračunavaju sva potraživanja i dugovanja u
spoljnotrgovinskom prometu između država koje učestvuju u klirinškom poslu.

Postoje jednostrani,dvostrani i višestrani klirinški poslovi.

♦ Jednostrani klirinški posao propisuje jedna država u obliku obaveze prijavljivanja svih
potraživanja i dugovanja u spoljnotrgovinskoj razmeni ovlašćenoj banci u zemlji kod koje se
najčešće inostrana potraživanja naplaćuju u domaćoj valuti. Oni se pojavljuju većinom zbog
poremećenih odnosa spoljnotrgovinske razmene.
♦ Dvostrani klirinški posao je ugovoren između dve države u kojima ovlašćene banke vode zbirne
račune, da sprovode prebijanje i povremeno isplaćuju saldo. Kod ovih psolova se obično utvrđuje
najviši iznos, odnosno plafon kliringa, u određenom vremenskom periodu. Kod ovih poslova se
umanjuje potreba za stranim sredstvima plaćanja jer se u okviru ostvarenih prebijanja potraživanja
i dugovanja u spoljnotrgovinskoj razmeni, plaća u domaćoj valuti.
♦ Kod višestranih kliriniških poslova učestvuje više država, a principi poslovanja su isti kao i kod
dvostranog kliringa, sa razlikom da se kod višestranih kliringa najčešće određuje jedinstvena valuta
koja će se upotrebljavati kao osnovica za uzajamne obračune.
♦ Klirinški poslovi mogu biti ugovorni – ako se konstituišu ugovorom i prinudni ako se učešće u
klirinškom poslu konstituiše zakonskom obavezom.

44) Bankarske garancije

Kod ovih psolova u unutrašnjem i spoljnotrgovinskom prometu, banka garantuje izvršenje obaveza od strane njenog
klijenta i preuzima obavezu plaćanja, ako klijent izvrši svoju obavezu prema trećem licu. Bančin klijent preuzima
obavezu plaćanja provizije banci i nadoknade svih novčanih iznosa koje je banka na osnovu bankarske garancije
isplatila trećem licu. Bankarske garancije se izdaju u pismenom obliku i uvek se izražavaju i izmiruju u novcu i u
onim slučajevima kada se bankarskim garancijama obezbeđuju nenovčane obaveze.

● Korisnik bankarske garancije može svoja prava i garancije preneti na neko drugo lice, samo pod
 uslovima da prenese i svoje obaveze u vezi sa obezbeđenim potraživanjem.
● Bankarska supergarancija postoji onda kada druga banka potvrdi obaveze iz bankarske garancije,
odnosno kada i druga banka prihvati obavezu granacije iz iste bankarske garancije.

Posebnu vrstu bankarskih garancija predstavlja bankarska garancija sa klauzulom „bez prigovora“. Ova vrsta lišava
banku isticanja prigovora prema korisniku bankarske garancije, koje bi mogao isticati bančin klijent, kao dužnik
prema svom poveriocu koji je u ovom konkretnom slučaju korisnik bankarske garancije. Ova vrsta je prvenstveno
sredstvo plaćanja, a ne garancija u punom smislu te reči. Ovakve bankarske garancije se pojavljuju u
spoljnotrgovinskoj razmeni u cilju zaštite interesa poverilaca, koji mogu biti ugroženi pokretanjem sudskih i
arbitražnih sporova.

Bankarske garancije su samostalne, nezavisne obaveze banke, na osnovu jednostrane izjave volje banke, a koju
banka preuzima zbog odgovarajuće ugovorne obaveze iz ugovora o izdavanju garancije, koji je zaključen sa
klijentom. Ovo samostalno i nezavisno svojstvo bankarske garancije je uslovljeno potrebama u pogledu sitnog
sredstva obezbeđenja kome se ne mogu isticati prigovori i čija je pravna sudbina nezavisna u odnosu na posao za
koji se daje bankarska garancija. Bankarska garancija je najznačajniji oblik obezbeđenja u spoljnotrgovinskoj
razmeni.

Vrste bankarskih garancija:

1) Akscesorne bankarske garancije sadrže svojstvo da banka, koja je dala garanciju može da istakne
korisniku garancije sve prigovore koji se zasnivaju na osnovnom poslu, izuzev ličnih prigovora i
prigovora koji proizilaze iz pravnog odnosa koji je zasnovan između banke, garanta i korisnika garancije
u vezi sa preuzetom obavezom garancije.
2) Super bankarske garancije sadrže i preuzimanje garantne obaveze u vezi sa datom garancijom od
neke druge banke. Do izdavanja supergarancija dolazi kada poverilac nema dovoljno poverenja u banku
pa zahteva i super garanciju neke sigurnije banke.
3) Kontrola garancija postoji kada domaća banka nekoj stranoj banci da garanciju na osnovu koje je i
ova strana banka dala garanciju nekom stranom korisniku garancije.
4) Kontra garancija se izdaje onda kada poverilac zahteva da mu domaća banka izda bankarsku garanciju
na osnovu kontra garancije strane banke.
5) Uslovne bankarske garancije sadrže uslov, koji treba da bude ispunjen da bi korisnik garancije mogao
da ostvari svoj zahtev prema banci garantu. Mnogo su češće bezuslovne
6) Licitacione garancije se izdaju u vezi sa učešćem na licitacijama, a kojom banka garantuje da će
korisniku garancije isplatiti garantnu svotu ako učesnik na licitaciji, čija je ponuda prihvaćena, ne ispuni
one obaveze koje su predviđene u uslovima licitacije.
7) Bankarska garancija za dobro izvršenje posla stvara obavezu banci garantu da korisniku garancije
isplati određenu svotu novca, u slučaju da dužnik iz osnovnog ugovora uopšte ne ispuni ili neuredno
ispuni svoje ugovorne obaveze.
8) Avansna garancija stvara obavezu garantu da korisniku garancije isplati iznos garancije u slučaju
da isporučilac ne ispuni ili neuredno ispuni svoje ugovorne obaveze za koje je položen određeni avans.
9) Konosmanska bankarska garancija je u čvrstoj vezi sa potrebama zaštita interesa učesnika u
pomorskom poduhvatu.

Međunarodna trgovinska komora u Parizu je u saradnji sa Komisijom za unifikaciju trgovačkog prava

Organizacije ujedinjenih nacija 1978. donela Jednoobrazna pravila za ugovorne garancije, koji su poslednji
put promenjeni 1991.