Еколошки отисак

Израчунала сам свој еколошки отисак путем сајта https://footprint.wwf.org.uk и морам признати
да ме је резултат негативно изненадио. Ико он на светском нивоу износи око 6 тона, моји
одговори показују далеко већу цифру, 11.13 тона тачније. Нисам очекивала овакве резултате зато
што сам била прилично убеђена у то да мој начин живота не штети планети у оволикој мери. Ја
мислим да успевам да водим рачуна о природи најбоље што могу и што ми прилике у окружењу
то дозвољавају.

Највећи проблем за мој еколошки отисак представља кућна потрошња енергије, иако не могу да
кажем да уопште не водимо рачуна о томе. Одавно смо увели у употрребу ЛЕД сијалице.
Електрични уређаји нису укључени уколико се не користе. Трудимо се да их „паметно“ укључујемо
(нпр. пеглу не користимо за појединачне ствари, већ искључиво за гомиле веша; машина се не
укључује ако је полупразна, често једним кувањем обезбедимо ручак за више дана...). Купање у
кади смо заменили краћим туширањем. Оно што можда представља највећи проблем, јесте
некоришћење соларних панела. Мислим да ово још увек представља проблем који није регулисан
на државном нивоу. Приметила сам да људи који се одлуче да поставе соларне панеле имају
великих проблема са папирологијом и могућношћу коришћења истих, а све док буде било тако
највећи део друштва неће ни размишљати о овој промени. Ја бих воелла да имам могућност
постављања и коришћења соларних панела у њиховом пуном капацитету у скоријој будућности.
Уколико то наш систем буде обезбедио, без сумње ћу се одлучити за њих.

Други највећи део, према овом мерењу, представљају ствари које купујем на годишњем нивоу.
Верујем да је овај део отиска повишен због куповине телефона и лаптопа у последњих годину
дана, иако то није нешто што се дешава сваке године. Технику мењам само онда када је то
неопходно. Поред тога заиста не проводим време по шопинг центрима купујући најновије
колекције. Гомилу одеће и обуће носим годинама, јер немам потребу да заменим мајицу која је
једном сликана. Све у свему, што се ове ставке тиче, мислим да би била много мања да сам свој
отисак мерила пре годину дана.

Следећи је саобраћај. За разлику од претходне ставке, рекла бих да овде ипак (у нормалним
околностима) имам још гори еколошки отисак. Иако користим јавни превоз када год је то могуће
(уместо аутомобила који је много већи загађивач), с времена на време путујем и авионом. У
претходној години тога није било, па из тог разлога мислим да је овај сегмент анализе сада ишао у
моју корист.

Најмањи, али не и безначајан, мој „допринос“ нарушавању планете, јесте храна. Користим месо и
месне производе у неким оброцима, али ми то није обавезујуће. Оно на чему бих волела да
порадим у будућности јесте избор од кога купујем. Волела бих да то буду домаћи произвођачи, а
не велике, стране компаније. Сада морам признати да немам велики удео у одабиру производа
јер живим са родитељима, али знам за шта ћу се радије определити када будем почела са
самосталним животом.

Као што сам већ рекла, на многе ствари не могу да утичем у овом тренутку, али моји планови за
будућност дефинитивно укључују и начин живота који ће имати мањи еколошки отисак.

Милица Малетић Б12/2017