Универзитет у Београду

Факултет Безбедности

Есеј из предмета Теорије конфликата

тема: Верски сукоби

Београд, 2009.
 Верски сукоби

Као и све друге врсте сукоба, верски сукоби представљају веома битну
карактеристику, како историјског, тако и модерног друштва. Интензитет верских
ратова је у Средњем веку био преовладавајући, након чега је опао, због развоја
модерне државе и секуларизације друштва, али није у потпуности елиминисан. За
доказ присутности верских сукоба у модерном друштву су управо сукоби у Индији,
Шри Ланки, Источном Тимору итд. Верски ратови се најчешће воде ради истребљења
неверника, узимања од таквих (територије или добара) или због ослобођења од туђе
власти друге вере. Поред сукоба који почињу са, пре свега, верским разлогом, постоје и
они који почну у некој другој сфери, али у једној од својих фаза добију религијски
карактер1. Поред манифестних разлога верских сукоба, битни су и латентни, односно,
већина верских ратова је узрок имала у другим сферама, економској највише.

Сама природа верских сукоба је двојака. Наиме, верски сукоби могу бити
вођени између припадника различитих вера, али и унутар једне вере, односно између
верника који припадају различитим вероисповестима. Најбољи пример за први случај
су Крсташки ратови који представљају низ ратова које су хришћани водили од краја XI
до друге половине XIII века против исламских династија за ослобођење светих места у
Палестини, посебно Христовог гроба у Јерусалиму. Ти ратови су вођени у доба када је
католичка црква, са папом на челу, настојала остварити духовну и световну превласт у
хришћанском свету2. За други случај, најбољи пример је процес реформације. То је
верски и друштвени покрет настао у Западној Европи током XVI века. До сукоба је
дошло унутар католичке цркве. Реформација је започета као тежња побољшања
постојећег, не као револуционарни покрет, а завршена је крвопролићем Вартоломејске
ноћи 1572. године3.

Велики број аутора сматра да верски сукоби ни данас нису у потпуности

превазиђени. Данашњи ратови, поред других, имају и верску димензију, поготово када
се ради о сукобима држава или група које се разликују по етничким и верским
елементима. Поред тога постоје и аутори који предвиђају сукобе цивилизација као

1
www.veraznanjemir.com
2
www.madeinmontenegro.com
3
www.blog.hr

2
сукобе широких размера, при чему истичу да цивилизације обично почивају и на
верским темељима или су прожете неком од религија4.

Када говоримо о друштвима која се налазе у процесу транзиције, у први план

избија постојање социјалне, моралне кризе, али и кризе идентитета. У тим условима
трагање за новим узорима идентификације најчешће воде ка нацији и/или религији 5.
Како наводи С. Хантигтон управо је то случај који се десио у државама након распада
СССР-а и Југославије, где људи више нису били ни комунисти, ни Југословени, ни
совјетски грађани и своју припаднст нашли у старим супститутима етницитета и
религије6. Међутим, ширење религије и јачање њене улоге у друштву, што је
закономерна појава у условима социјалних криза, не значи истовремено стварање
услова за међуверске сукобе у конфесионално хетерогеном друштву, нити изразита
религиозност друштвених група само по себи производи верску нетолеранцију 7. До
повећања верске нетолеранције долази када јача улога религије, долази до њене
политизације и спајањем са другим чиниоцима, у првом реду са национализмом. Након
тога, са повећањем шовинизма и религијског подвајања, вера лако постаје израз
националног и религијског фанатизма. Најбољи пример за ту појаву је Југославија
почетком XX века.
За крај, важно је напоменути да није религија та која изазива насиље као таква,
већ одређени начин размишљања, односно интерпретације религије од стране
појединаца или група које користе идеологију или верску догму како би контролисали
начин размишљања и спутавали најосновније слободе. 8 Иако је немогуће религијске
сукобе, као ни све остале врсте, у потпуности искоренити, акценат се ставља на
реч ,,толеранција’’ која не значи прихватање да су сва схватања и све религије
исправне, већ подношење онога што сматрамо погрешним и неистинитим мишљењем
код друге особе уз поштовање права те особе да другачије мисли и бира. Управо је
толеранција та која може утицати на смањење верских сукоба.

4
www.veraznanjemir.com
5
Милашиновић Р; Милашиновић С; Основи теорије конфликата; Факултет Безбедности, Београд, 2007;
стр. 227.
6
Хантигтон С; у Милашиновић Р; Милашиновић С; Основи теорије конфликата; Факултет
Безбедности, Београд, 2007; стр. 227.
7
Бахтијаревић Ш; у Милашиновић Р; Милашиновић С; Основи теорије конфликата; Факултет
Безбедности, Београд, 2007; стр. 227.
8
www.gospelcom.net Paul Couplan

3
 Литература

1. Милашиновић М; Милашиновић С; Основи теорије конфликата;

Факултет Безбедности, Београд, 2007.

2. Вратуша-Жуњић В; Развој, религија, рат; Институт за социолошка

истраживања Филозофског факултета, Београд, 1995.

3. Мерешковски Д; Религија и револуција; Логос, Београд, 1997.

4. www.gospelcom.net

5. www.veraznanjemir.com

6. www.madeinmontenegro.com

7. www.blog.hr