Поштовани скупе,

Данас, на дан када су Пале ослобођене у Другом свјетском рату, окупљамо се у

част оних који су дали све што су имали да би њихови потомци могли живјети као
слободни људи. Цијена те слободе била страшна, незамислива. А ту цијену нису плаћали
само војници, плаћали су је цивили, жене, дјеца, стари и немоћни. Цијену наше данашње
слободе плаћали су сви који су рођени под српским именом. А ту страшну цијену, ту
надљудску жртву, подносили су у скоро читавом двадесетом вијеку.

Као народ преживјели смо много, страдали смо масовно подносећи огромне
напоре, бранећи наше право да слободно живимо на нашој земљи и у нашим домовима.
Али у цијелој својој историји, српски народ није изложен таквом страшном затирању као
у првој половини двадесетога вијека. Нажалост, не само у једном, већ у два свјетска рата.
Од шуцкорских вјешала до усташког ножа, од аустроугарских логора до стравичних
стратишта у Независној држави Хрватској, на смрт је унапријед осуђено све што је носило
српско име и презиме.

Пред таквим стравичним крвавим пировима, посрнули би и највећи народи, али

Срби нису. Суочени са мукама и огромним страдањем, Срби нису поклекли, нису се
одрекли свог права да остану Србима. Управо из таквих стравичних стратишта са јачом и
светијом правдом засијала је слобода – скупља после сваког живота положеног у част
слободе, светија сваком Србину који је ту слободу наслиједио од поноситих, јуначких
предака.

Управо данас, када славимо скупо плаћену слободу и право да слободно и јасно
кажемо да смо Срби, ми славимо све оне који су пали на путу одбране правде и српске
слободе. Славимо оне пале од шуцкорске руке у Првом свјетском рату, као што славимо и
оне који су тако стравично затирани усташком руком, али остали ријешени да се неће
одрећи српскога имена. Славимо оне који су из таквих стравичних покоља изашли као
побједници.

На дан ослобођења ми српску правду и слободу честитамо свим Паљанима,

окупљени у сјећању на оне који су нам ту слободу подарили. Вјечна слава и хвала
поносним прецима.