BROJ 1

■>

III

KLOPKA ZA BESNOG PSA

Loni K onors

SERIJA:
BANNY BLOOD

KLOPKA ZA BESNOG PSA

N ajpre n isam zmao gde se nalazim i šta se to sa m nom
događa.
U redu, bio sam pijan. Džil S ajk er neprestano m i je
gurao u i^uke onu flašu sa viskijem koji je imao o d v rata n
ukus. Samo u početku, naravno. . .
A sada sam. . . gde?
V etar na m om licu bio je vreo, pokazujući da ove go­
dine kiše neće još dugo pasti u dolini Sim arona. Suva koža
na pi’stim a bridela m i je pri dodiru sa još suvljom itravom, a
u želudcu sam osećao miučninu kao onda kada smo moj stari
i ja, jedne zime, bili prim orani da> jedem o pokvareno meso
da ne ibismo cnkli od glaidi.
Slabašno sam zaječao i podigao gornjii deo tela sa tr a ­
ve. M rak. I krupne, blistave zvezde n a vedrom nebu koje se
naziralo Ivroz granje. Negde u blizini pasli su konji. Dva
konja.
' Dva?
— I vrem e je bilo! — reče jetko neko iza mene, ženskim
glasom.
O krenuo sam se kao da me je ujela zm ija. Poznavao sam
taj glas. Libi Vajmen.
Paj'don, glas gospođice Elizabete Vajm en, ćeike Džuda
V ajm ena, iiajibogaitijeg ran čera i n ajo d v ratn ijeg čoveka sa obe
strane Sim arona.
Libi V ajm en i ja? Sami, negde lu šumi?
Boga mu!
Ako onaj n jen ludi brait Sol čuje samo jedno slovo o
ovome, ja sam m rta v čovek!
M ahnuo sam glavom da raste ra m om aglicu sa očiju i
oprezno se uspravio, sklapajući oči. A onda saaii shvatio šta
pi'opuštam i žurno ih opet otvorio.
 Libi je sedefe oisil'o'nijema leđim a o drvo, ispruživši bezbri­
žno noge kao ida joj haljina mije zadiigniuta goitovo do bedara.
I ne samo to: kopče na h aljini bile su otvorene, dopuštaLtući
zvezdam a da m iluju ibelu kožu gnudi za kojim a je čeznulo po­
la Oklahame!
Obliiznuo sam suve usne i k rv m i je jum uila u glavu, ali
se i dalje n isam pomerio sa m esta, još uvek, nesiguran da li
je to san ili java.
Ja i Libi V ajm en. . . nemoiguće!
S ada sam ise sećao svega. Ili s,ko,ro svega. . . Onako p i­
jan, usudio sam se da je zamolim za ples na zabavi koju je
Panker priredio u svom novom salunu, a onda. . .
Šaputala m i je zapaljive rečii u uho dok smo i,gr.ali, ste ­
zala rulke i p iib ija la se u m ene kad god je to bilo moguće.
Izašli smo na treim da se m alo rashladi. Odatle, do konja ve­
zan,ih i'za ugla bilo je samiO nekoliko koraka.
— H ajde, jiumačimo! — reikla je ,preizrivim glasom. — Če­
kam već pola sait'a, prokletstvo!
Glas joj je bio griub, bledo lice pod talasim a crne kose
izobličeno oscćanjeni ,koje j'OŠ nisam video na liou je'dne žene.
Najzad, imao sam samo devetnaest goidi,na i ženska polovina
ljudskog roda za m ene je još uvek bila veilika tajna.
Brsti su joj skliznuli niz haljinu; ,rašlrila je sa obe nuke,
a Oinda stegla šakam a grudi sa krupnim , tam nim brad av i­
cama.
-- D opadaju Ii ti se? — i'ekla ¡e promiuklim gla,soim.
— Hajde, k rajn je je vrem e da vidim šta imaš u tim pantalo-
nama, dečko!
Ošamućen, ,k ročio sam koi'ak na.pred. Još jedan.
U spravila se naglo, kao zvečarka i ščepala me oko bo­
kova, klečeći pi'eda mnom. Položio sam ruke na n jen a naga
rameina, još ^^vek ise ne lusuđujiući da ih spiustim niže i potpu­
no sviučem haljin u sa nje.
Osetio sam kako prstim a vešto b arata oko mog opasača,
Icalko m i otvara pantalone. Zaibolelo me je kada m e stegla,
stenjiući od uživanja.
— Oh! — prošaputala je. — Kako je ovo dobro. Beni?.,
kako je ovo dobro!
G iubo sam je otrgnuo lod sebe i bacio na tle, pavši na
kolena preko nje. Ruke su m i bez napora pocepaie tao k u
ik'aninu, o-tkrivajući savršene linije mladog, negovanog tela.
Nekoliko sekundi luđački smo se lju b ili i stezali, a onda mi
je ona obavila noge oko pojasa, za rila vis.oke pete čizam a u
- 2 -
leđa i nekud pro'vufcla ru k u pom ažući mi da prodrem, u
nju...
— Polako! — zajecala je, — polako, boli me!
Trgao sam se.
— L ib i.. . oprosti, . . nisam, znao d a ., .
Zakikoitala se,
— Glupane... ne m isliš valjda da sam još uvek nevina, a?
Nije 'to .. . jednositaivno, boli m e zato što si preveliki za m ene.
Ali je to dobro, dobro. , , samo polako. .. nežino. . ."
Moje telo našlo je praivi rita m vođeno njenim isikusnim
rukam a. N ajlepši rita m na svetu, rita m koji podseća n a la ­
gani hod konja u m ekoj tra v i u toploj prolećnoj noći. . .
Trgao sam se još jednom i podigao glavu. Tamo, na puitu
zaisita se čuo topot kopita!
— Ne! — vrisnuila je ona glasno. — Ne, B e n i.. ,
O trgao sam se od nje, m islim , siamo koju sekundu pre
nego što je došla do vrhunca uživanja. N aravno, shvartio' sam
to tek m nogo kasnije, je r itada, kako rekoh, nisam znao još
nišita o ženam a.
— Ne, ne, ne! — vrištala je ona udarajući m e pesnicam a
po grudim a. Osetio sam njene nokrte na licu. — Ne smeš m i
to uradi'ti, prostačino . , . ne smeš!
A onda je naglo’ zanem ela, je r je i do' njen ih ušiju do­
pro topot kopita,
U jednom krattkom trenuitkiu njeno lice doživelo je niz
brzih prom ena: najpre srtrah, zaitian neodlučnoisit, a onda tr i ­
jum f zveri koja je naj'zad saterala svoj plen u ugao. Još je ­
dnom je glasno vrisniula, gledajući m e pn'avo u oči.
— Libi! — prošaputao sam uizbuđeno, — Libi, čuče te
i doći, a onda. . .
Ra.ši,rila je usne u osmeh koji je izobličio to divno lice
i još jednom otvorila usta da vikne.
— U pom. . .
Bacio sam se na n ju kao zver, šireći prste da zadavim tu
kmčkiu, ali se ona borila zuibima, noktim a, nogam a, neprestano
vristeći. U glavi mi je tuitnjalo', ali sam ipak jasno čuo ‘z vuk
probijanja nekoliko konja kroz granje. Odbacio sam je od
sebe i sikočio na noge, drhtavim prs,tima zakopčavajući pan-
talone.
Tri jahača zaustavila su konje na nekoliko koraka od
mene. Tamo, kraj drveta. Libi je jecala, žarivši lice u trav u .
Oroiz kolita suvo je šikljocnuo, a ja sam sitegao zube. Upr-
kos senkam a razaznao sam da su preda m nom Sol Vajm en,
Reg K roton i neko koga ndsam poznavao, verovatno jed an od
Kirotonovih pratilaca, revolveraša.
H ladan znoj oblio m i je čelo. Koliko sam čuo, K roton
već dugo trč i za Libi V ajm en. On i Sol V ajm en im aju sasvim
dovoljno razloga da m e hladnokrvno ustrele na ovoj šumskoj
čistini...
— Pseto! — čuo sam V ajm ena kako reži, podižući o ru ­
žje prem a m eni. — Šta si to učinio, đubre? Šta si joj učinio?
Začudo, nisam osećao strah. Samo gnev. G nev na njega,
na Libi V ajm en, na Džila Sajkera, prokleti viski i — najviše
na sebe samog zato što ću tako glupo um reti u devetna­
estoj godini!
— N išta što ona nije želela — rekao sam prom uklo.
— P itaj je!
V ajm en je divljački zaurlao i lice m u se zgrčilo. Znao
sam da će sada pucati aili mi neki ludi prkos nije dopuštao
čak ni da pokušam da se uklonim m etku iz kolta.
Reg K roton je bio zaista brz kao m unja. Njegova leva
šaka pogodila je V ajm enovu ruku i m etak je proleteo daleko
od mene.
— Šta radiš? — histerično je zaurlao ovaj. — Budalo,
on je,..
— Samo poilako. Sol — tiho je rekao K roton i njegova
m irnoća bila m i je sto puta užasnija od Vajm enovog gneva.
— Ti, ne želiš valjda da se m om ak tako jeftino izvuče, a? S m rt
je .suviše blaga kazna za njega,
Vajm enove usne su ise iscerile i na tre n u ta k je nevero-
vatno ličio na svoju sestru.
— A šta ti predlažeš? — rekao je drh tav im glasom.
— Vešanje?
— Ni to nije ništa. Sol. Šta je naijstrašnija kazna za
jednog m uškarca?
Sledio sam se, potpuno. Nisam bio u stan ju čak n i da
se pom erim, da pokušam beg i tako ih možda ipak prisilim
da me odm ah ubiju.
— Aah! — oduševljeno je uizdahnuo Vajm en. — Da mu
odseocm o... to je ideja, Reg, to je ideja!
K renuo je sa konja, ali ga je K roton zadržao rukom .
— P rvo ukloni nju odavde, Sol — pokazao je glavom
prem a Libi koja je isada nepom ično ležala, svakako glumeći
nesvestiou.
— Neka to H enk uradi, do đavola! O vakvu zabavu ne
bih pi'opustio ni za šta na svetu!
 — u re d u — klimiriiu K roton glavom . — H enk, pomozi
Joj!
Treći jahač, onaj koji do sada nije progovorio ni reči,
skliznu iz sedla i pođe prem a devojci.
— Uzmi ovo. — Kroiton m,u doibaci ćebe skinuto sa svog
sedla, adi njegov pogled i njegov kol-t nepresitano su bili
upereni u mene.
Obliznuo sam usne jezikom.
— P re nego što bilo šta učiniš, K roton — počeo sam
— mogao bi bai' da me saslušaš. O n a .. .
— Zaveži!
Glas m u je odjeknuo kao prasak biča. Zanemeo sam. Reg
K roton bio je opasan č o v e k ...
Osetio sam jezu po leđima, tam o gde mi je hladni znoj
zalepio košulju za kožu. Sol V ajm en je poderao konja u krug
i sada je stajao iza m ene, presecajući svaku m oguću odstu­
pnicu.
— Ne pokušavaj da bežiš — rekao je promuklo. — Do­
voljno si blizu da ta mogu pogoditi u n o g e .. . ili u trbuh.
Beni Loginse, Jesi li nekada gledao kako um ire čovek pogo­
đen u trbuh?
Ciiledao sam, i o,n je znao da sam gledao. Či.tav S tilvoter
izredao sc oko postelje »tarog K ririja, jedinog proživelog iz
karavana koji su Tndi.janci napali goire u b rd im a ,..
Um otavši devbjku u ćebe H enk je priveo njenog konja.
Nekoliko trenutaka, kasinije dve ćutljiive soinke izgubile ;;'U se u
tam i. Stisnuo sam /.ube, rešen da se l^orim i da ih b ar p ri­
silim da me ubij-u, u luidi da ću jednog od njih uspeti da
sredim pre nego što oni srede mene.
— U redu, Loginse. Vajm en je sada stajao kraj m ene,
sa lovačkim nožem u ruci. — Skidaj p a n la lo n e ... ili možda
želiš da to ja učinim?
— Saino trcniutak, gospodo!
Trgli smo se, sva trojica. Ako je Kroitonov glas bio s tra ­
šan zbog onog p)'a,s:ka u sebi, ovaj je podsećao na p rita je n u
grm ljavinu u planinam a koja najavlj'uje bes olu.je...
Senka m u se jedva nazirala ii tam i pod drvećem . Visok
čovek, širokih ram ena i uskih kukova, sa bezobličnim šeširomi
na glavi. Ruke su miu lebdele u visini bokova.
— Ko je to? — U 1‘vrotonovom gla,su niije b,ilo: straha.
Najzad, on je već irnao kolt u ruci i bio uveren da u ovom
delu Oklahome nem a čoveka koji bii mogaio biti brži od njega.
— Nije važno. P u stite tog momka, on govori istinu.
~ 5 -
 — šta?! — vrisnuo je V ajm en, — Ko si ti, piropalice,
da tako vređaš m oju sesitru? Ti. . ,
— T voja sestra je kučka! — m irno reče nepoznati.
— Izazivala je dečka sve dok m u krv nije pala na oči, a kada
ste vi nadšli odigiumila je silovanje. Sve vrem e sam bio ovde
i video kakO' se to odigralo. N ajbolje će biti, momci da ga
ostavite na m riu i odjašete tam o odakle ste i došli...
K raj te rečenice ostao je da visi u vazduhu, kao da mu
nedostaje još poneka reć.
Neka p retnja, možda?
S q1 Vajm en, na svoju nesreću, nije bio od ljudi koji
slušaju glas razum a. Divlje je kriknuo, odbacio nož iz ruke
i ščepao dršku kolta u nam eri da ga izvuče iz futrole.
Sa m esta gde sam stajao savršeno jasno sam video si-
lue^tu u granju, udaljenu jedva desetak jardi od m ene. Čovek
je trgao desnu ruku, podigao je i ispalio jedan jedini hitac
glaitkim, tečnim pokretom koji nije tra ja o ni deseti deo se­
kunde.
P rasak kolta nije prigušio tu p udai' m etka u reb ra Sola
Vajm ena. Na tako malom, rastojaniju energija udarca bila je
užasna i on je odleteo nekoliko koraka unazad i pao na leđa,
prom uklo uzviknuvši nešto nerazgoveitno.
K ra tk i tre n u ta k tišine piune napetosti.
Želiš li i ti da pokušaš sreću? — tiho je nepoznati
rekao K rotonu.
Ovaj nije dugo razm išljao. O dm ahnuo je glavom i opre­
zno, vrlo oprezno, v ratio kolt u futrolu.
Ne, do đavola! ~ rekao je, a glas mu je i dalje bio
savršeno m iran. — Ako je tačno ono što si rekao, ta pro­
k leta kučka ne zaslužuje da se zbog nje proliva krv!
Tačnoi je. Ja ne lažem.
— V erujem ti, —Na tre n u ta k je oklevao. — Idem sa­
da, , .
... idi.
Novi talas znoja oblio mi je lice kada sam shvatio da
je ,sve gotovo i da, sam se ovoga puta izvukao. Prokletstvo, d ru ­
gi pult ću dobro paziti kada budem prilazio nekoj devojci...
D rugi piut?
A gde to, Beni Loginse, zapitao sam sebe sa gorčinom?
Moj spaisilac je stajaO' iznad m ene.
:K I IV.

*
T ada sam p rvi put zaista jasno video njegovo lice. R u­
žno, preplanulo lice, izbraizdano boram a koje su govorile o
- 6 -
bumoim žiivotu, sa kožom ništa m anje grubom od kože n je ­
govog dugog lovačkog kapu/ta. T anke svirepe usne izobličavao
je ožiljak na lavom obraizu koji se gubio u pravcu uha.
— Šita, da učinim ? Pa on j e . . . ranjen?
— Tačno. Uitoiliko će ti posao biti lakši.
Oda-nahnuo sam glavom, osećajući kako m e želudac po­
novo muči.
— Lud si — ponovio je m irno. — On će se oporaviti i
onda ubiti tebe. V idim m u to na licu..
Znao sam da je u pravu. Sol V ajm en je bio đubre od
čoveka, ali tvrdoglav kao bizon. K ao i njegov otac. N jih dvo­
jica neće štedeti ni tru d a ni novca da uđu u tra g B eniju Lo-
ginsu, pa m akar ovaj i u K inu pobegao. . .
— Njegov nož je u tra v i iza tebe — čuo sam strančev
glas, kao u snu.
Još ted,nom sam odm ahnuo glavom.
— Ne!
— Vrlo dobro. Onda ću to ja učiniti.
— Zašto? — ki'iikniuo sam.
Sol V ajm en je ćutao, a oči su m u prelazile sa m ojih u sa­
na na usne sti'anca. U očima m u se čitala divlja m ržnja.
~ Zaito što ni me-iii neće oprostiti oivaj m etak. Je li ta ­
ko, mladiću?
Sol je pokušao da ga pljune, ali mu to nije uspelo i
malo krvave pene m u se slilo niz glatko obriganu bradu.
Savršeno hladnokrvno, kao da prilazi zecu uhvaćenom
u zamku, stranac je pokupio nož iz trav e i nagnuo se nad
Sola. Rez ispod grla bio je izveden sa strahovitom preciznošću,
tako da je Vajmernova glava bila gotovo odvojena od tela.
Noge su miu dva ili tri p u ta zagrebale po travi, a ona
užasna ran a -pod gnlom podsećala je na usta široko otvorena
u iDezglaisnom smehu.
Moj želudac nije više mogao izdržati. Povratio sam, jed ­
nom, dva-ti’i puta, šireći svud unaokolo oštar m iris lošeg v i­
skija. Uspeo saaii da se pom erim sa m eata tek k ad a je bara
bljuvoitine, pcm ežana sa Solovom k rv lju gotovo dotakla m oja
kolena.
— Ustani — začuh onaj ledeni glas nada mnom.
— Idi do đavola!
— Bio sam, m ladiću. Tamo nije ništa piiv lačn ije nego
kod vas u O k laliom i.. .
Uspravio .sam se i zateturao nekoliko puta, brišući u s ta i
lice zadignuitom koauiljioni. č a k i u poliUtami video sam da m u
je pogled prezriv,
— 7 -
 — Ko si ti? — upitao sam prom uklo. P rsti su m i u
džepu košulje napipale k u tiju sa duvanom, ali nisam bio si­
guran da ću uspeti da saivijem cigaretu prstim a koji su još
uvek drhtali.
— To te se ne tiče. Daj taj duvan ovamo.
M unjevitom brzinom smotao je dve cigarete i pomogao
m i da zapalim . Dim mi je užasno grebao zadihana pluća, ali
je u glavi počelo da mi se bistri.
M orao sam otoći iz ovog k raja . Odmah, bez tren u tk a
oklevanja. Za deset ili petnaest m inuta, K roton će sa Libi
i H enkom stići do grada i obavestiti m atorog Džuda šta se
dogodilo. Svi su verovatno još na okupu kod P arkera; recimo
još č e tv rt sata da se potera okupi i naoruža. ..
Imao sam, u najboljem slučaju, četrdeset m in u ta predno­
sti. Suviše malo) da odjašem do' raoča »Dabl El«, ranca mog
oca, uzm em oružje, nam irnice, odeću, sve ono što treb a za
dugo p u to v a n je ...
— Tako ispada, m ladiću — začuh kako stranac govori.
— Sedaj na konja i kidaj. Oni će uskoro s tić i...
— A ti?
— Ja ih se ne bojim.
— Ni ja se ne bojim, ali. ..
Ali znaš da ne možeš izaći na kraj sa njim a, a? Ko­
liko godina imaš? Dvadeset, dvadeset dve?
— D evetnaest —- procedio sam. Zbog čega me, do đavo­
la, sada ispituje kada mi se toliko žuri?
— Je li? K rupan si za svoje godine. Zoveš se Logins,
zar ne?
— Da, D anijel Logins. Obično me zovu Beni.
Prigušeno se nasm ejao.
— Da, čuo sam kako te je ona m ala nazvala. Nemaš baš
mnogo isikustva sa ženam a, a. Beni?
P rećutao sam, povlačeći poslednje dimove iz cigarete.
Čim je popušim, uzjahaću konja i otići odavde. N ajbolje uz
retou, prem a Koloradu, a onda. . .
Stvarno, šta onda?
—■To ti je bila prva žena, Beni?
K lim nuo sam glavom.
— Onda m i nije žao št,o sam ubio tog tipa. O tprilike da
nem a odvratnije stvari nego kada te prekinu dok jašeš svoju
prvu ženu.
Odbacio sam. cigaretu, osećajući kako u m eni ponovo
raste gnev.
 — Mogao si m i i odm ah pomoći, zar ne? — rekao sam
besno. — Šta da me je V ajm en pogodio onim prvim m etkom ?
— Zaslužio si ga.
— Šta?!
— Zaslužio si ga, Beni. Hoćeš da ti kažem i zašto?
— Zaš'to, do đavola?
— P rv o zato što si se napio kao klada pored onakve žen­
ske, a onda i zato što si dopustio da ti ona pom uti razum .
Treće, bio si neoprezan i pustio da ti ona tri jah a č a priđu,
iako sa,m ih ja čuo na čitavu m ilju rastojanja. To ti je do­
voljno? Neoprezni m omci ne žive dugo, Beni, to m oraš za­
pam titi.
— Ako tako misliš, zašto s,i se onda umešao, proklet bio?
— planuo sam.
N asm ejao se, glasno i prezrivo.
— Pa, moižda sam i pogrešio, ali m i je bilo žao m om ka
koji će ostati bez jednog važnog dela svoje konstitucije pre
nego što ga je valjano i upotrebio, znaš. . . Dopadaš m i se,
uzgred budi rečeno. Umeš da jašeš?
— Ne. Ovamo sam doleteo. ..
— Da vidim ruke.
K ritički je odm erio m oje šake, naginjući se da ih bolje
vidi.
— Hm m . . . radio si kao kauboj, a?
— Moj otac im a ranč južno od grada. Jašem za njega
od svoje desete godine, stranče!
— To je dobro. K akav si sa oružjem . .. kada ga nosiš,
naravno.
— Zašto?
—- V rem ena su nem irna, Beni. Pogrešio si što nisi po-
neo kolt na jah an je sa damom. . .
— Bili smo na zabavi u gradu. Ja. ..
— Svejedno. Taj previd mogao te je sta ja ti živoita. Umeš
li da pucaš iz njega?
- Ne naročito? Moje oružje je vinčesterka, m ister.
— P ra v i kauboj -- zadovolj'no se iscerio. — U redu, vi-
dećemo, . .
— Šta?!
— N udim ti posao. Beni Loginse. Gadan, težak, loše pla­
ćen, ali ti na njem u ni tre n u tk a neće biti dosadno. Prisitaješ?
Prešao sam pogledom preko Solovog tela u lokvi krvi.
— Posao plaćenog ubice m i ne odgovara, m ister — rekao
sam kro'z zube. — Ni za sve pare ovog sveta!
 — Ni to nije loš posao — rekao je nem am o' — ali ja
ovoga p u ta ne govorim o njem u. Čuo si da se gore u Nebra-
ski gradi pruga?
— Čuo sam, a ko nije? Junion Pasifik, izm eđu Omahe
i Ogdena. Od tog posla nem a ništa, m ister. Indijanci nisu ša­
šavi da dopus.te da sm rdljive lokom otive prođu njihovom ze­
m ljom i raz ju re sve bizone. A onda, gore u V ajom ingu nije
teško naći posao za kaiuboja.. . o tom e nešto znam, dok o p ru ­
gam a ne znam baš ništa!
— Nećeš stići do V ajom inga u košulji, bez oružja i h ra ­
ne. K ažu da je gore mnogo hladnije nego ovde. Beni.
— Snaći ću se — odvratio sam tvrdoglavo.
— Hoćeš. P rv a grupa Čejena na koju naletiš pomoći će
ti u toime. Može se lako dogoditi da požališ što ovaj momak
što tam o leži nije dovršio svoj posao, znaš. Hajde, pođi sa
mnom, ne budi glup!
— Uvek mogu poći na istok — produžio ¡sam, iako me
njegO'va ideja sve više privlačila — i javiti se u vojsku. ..
Kažu da se tam o vrio brzo može doći do visokog čina. . .
— Bio sam i tam o — iscer'i se mioj novi poznanik. — Ta­
čno je da se lako dolazi do visokog čina. . . ali samo zato što
u svakoj bici strada dobra polovina vojnika na obe strane.
Taj ra t nije igra. Beni, i postaje sve krvaviji, m oram dodati.
— To je još \iivek bolje nego kopati zemlju i vući čelične
šine po vrelom suncu. Na kojoj si se strani borio, stranče?
Seiver ili Jug?
— Nije važno. Neke velike razlike tu i nema, mladiću,
krv je ista na obe strane. A što se tiče šina i sunca. . . blado-
viniu ti ne sm em obećati, ali sam siguran da ćeš šine dotaći
samo ako to ti budeš želeo.
— Je li? Postaivičeš me za nadzonnika? Glavnog inže­
njera?
— Ne. Nešto mnogo bolje od toga. Izviđač i lovac.
To me je preseklo i ja sam opsovao u sebi proklinjući
svoju ludu glavu. Da sam bolje razm islio i saim bih se toga
setio; sve ome hiljade ljudi koji rade na pruzi neko^ m ora
hran iti i štititi od Indijanaca.
— Hmm. . .
— Sad ti se već više dopada, a? — nasm ejao se on.
— H ajde, vrem e je da krenem o pre nego što nas poitera pot­
praši. Ako ti je hladno, daću ti jedno ćebe da ogrneš.
— Nije mi hladno — prom rm ljao sam i krerauo' za njim ,
iako najveća odluka u mom životu još uvek nije bila doneta.
Znao sam da će to biti težak i gadan posao, a l i . . .
- 10 —
 — Hej! — rekao sam prigušeno, — Nisi m i rekao još
kako se zoveš!
Činilo m i se da je nekoliko tre n u ta k a oklevao p re nego
Što m i je odigov'orio. Činilo, mii se, kažem možda da je samo
m oja m ašta dočarala taj k ratk i tre n u ta k oklevanja.
— Džems D ilert — rekao je kratko. — Možeš m e zvati
i Džimi, ili samo D ilert, svejedno mi je, . ,

K raj severno od Sim arona nisam naročito dobro pozna­

vao, ali sam u opštim crtam a pozmavao p u t kojim je stoka iz
ovih k rajev a upućivana n a sever, prem a Omahi, i pruzi koja
je odatle vodila prem a velikim Idanicam a u Čikagu i na
Istočnoj obali.
M otrio sam ono što Dilei't radi, čineći išto što i on. Tako
smo u duetu ratjedlali svoje konje i ostavili ih da sapeti pasu
na čistiini skrivenoj dirvećem sa svih strana. Ponadao sam se
da ćemo sada nailožiti v a tru i spremiiti nešto što bi više Ht
čilo na o'bed belog čoveka, ali su m oje nade bile brzo raz-
vejane.
— Drži! — dobacio m i je vinčesterku izvučenu iz fu ­
trole njegovog sedla. — P u n a je, ali ipak proveri.
P i’overio sam je. Divno oružje, m oogo puta koalšćeno,
ali u savršenom stanju,
— Nosi m alo ulevo — opomenuo me je — zato uvek
gađaj otprilike u liniji desniOg ram ena
■- Koga?
— Nisi još nikoga ubio, zar ne?
— Ne. I nem am a nam eru.
— Budalo! Hajdem o!
K renuo je kroz ono gusto grm lje kao zmija, jedva stv a ­
rajući neki šum, aili tako brzo i vesto da mi se za tili čas
izgubio iz vida. Produžio sam istim pravcem psujući u sebi,
sve dok me, dvadesetak m in u ta kasnije nije iznenada šče­
pao za ram e i zaustavio,
— Nemioj to da radiš! — upozorio sam, — Mogao sam
i pucati n.a tebe ovako iznenađen!
— Ne bi stigao. Išao si kroz šum u kao k rdo bizona,
mogao sam te tri puta zaklati pre nego što shvatiš da te je
neko napao. Šum a im a svpje zakonei i n jih m oraš da po­
štuješ.
— Zakone?
— Da, zakone, sinko! N ikada ne savijaj granu na orau
stra n u n a koju joj p riro d a nije nam enila da se savije, to ti
- 11 -
je pi'vi zakoai. Ako već m oraš kroz šumu, b k a j sm er u ko­
jem vatax najčešće duva, je r su grane već. povijene na tu
stran u i lakše će te propustiti.
— A šta ako baš m oram da priđem sa suprotne strane?
~ Zaviisi kome. Ako se prikradaš belcu, to i možeš uči­
niti. Ali nikada ako se prikradaš Indijancu. Nikada!
K lim nuo sam glavom, je r je bilo logike u onome što
govori.
— Sva sreća što ovde nem a Indijanaca — u,zdahnuo
sam.
Iscerio m i se podrugljivo, a onaj ožiljak na licu se iz-
dužio kao gum ena vrpca.
— Nema, a? Dođi m alo ovamo.
Poveo me je za ruku kroz neko gusto žbunje, razm ičući
preda m nom grane tako da smo bez šum a stigli na drugu stra ­
nu. Zinuo sam od iznenađenja.
Ispod nas, tle je naglo padalo, kao slap od ogoljenih
stena. Dnom tako sivorenog klanca tekao je potočić koji se
negde niže verovatno ulivao u potok kojim smo stigli ova­
mo, stvai-ajući na jednom m estu trav n ato proširenje zaštiće­
no visokom stenom .
Ispod te stene bio je indijanski logor. Logor, ne selo,
je r nigde nisam video šatore od bivolje kože. K raj jedva vi­
dljive v atre m eđu naslaganim kam enjem tri ratn ik a su veš-
tim pokretim a skidala koižu sa jednog govečeta, dodajući ko­
m ade m esa dvem a ženam a koje su čučale uz sam u v atru . M a­
lo dalje m irno je paslo pet konja.
Šta oni ovde rade? — prošaputao sam.
— Jedu. Im aš li oči?
— Vidim, a li .. . samo n jih petoro? Gde su ostali?
— Ovo su verovatno izopćenici iz nekog plem ena. Vi­
diš da ne nose nikakve plem enske oznake. Ili jednostavno
buntovnici koji nisu mogli da trp e vlast nekog ambicioznog
poglavice.
— K ako si, do đavola, znao da su ovde?
— Tragovi. Došli su ovamo skoro istim putem kao i mi.
Z avrteo sam glavom. Sve do sada verovao sam da mo­
ja veština u čitan ju tragova nešto vredi, ali me je D ilert
ra z u v e rio .. .
•— I šta sada? — upitao sam.
— Ništa. Pobićem o ih.
~ Šta? !
Pažljivo me je m otrio onim svojim očima koje su pla-
m tele p ritajen o m vatrom .
— 12 —
 — č u o si, pobićemo ih. Misliš da bi oni n am a dali
šansu?
— A li.. . čoveče, ništa nam nisu učinili!
— Zato što smo mi njih ugledali prvi. Da je bilo ob­
rnuto, tvoja divna plava kosa već bi ukrašavala sekiru je ­
dnog od onih dripaca dole. O stani ovde, a ja ću se spustiti
i prići im sa desne strane. Videćeš me iza one crvenkaste
stene, dole kraj potoka. . . K ada tam o stignem , počni da pu­
caš. Jasno?
— Ne!
— Nećeš da pucaš? -- Usne su m u bile iskrivljene u
podrugljiv smcšak.
— Ne, pa m akar ine ubili i skalpirali! To što činiš
je obično hladnokrvno ubistvo, bilo bi nešto sasvim drugo
kada bi oni nas napali, ali ovo. . .
— Ti rne nisi pažljivo slušao. Da smo na njihovom me-
stu, do sada bism o već bili m rtvi, iako im »ništa« nismo
učinili. Ne veruješ?
— Ne verujem , do đavola!
Istrgao mi je vinčesterku iz ruke pre nego što sam i
s h v a t io šta znači njegov nagli pokret, prineo je obraz'U i is­
palio hitac na Indijance, a onda m i je gurnuo n a tra g u šake.
— Evo ti puška — cerio se. — J a sada idem do te
stene dole. . . a kada ti sm rdljivi Indijanci dođu do tebe, po­
kušaj da im objasniš kako im »nisi n išta učinio«!

P i’oklotsitvo, šta se ovo dešava sa mnom?

Ta misao zaokupila me je tako kasno da je D ilert ne­
stao u žbunj'u pre nego što sam ponovo skrenuo pogled na
Indijance. N aravno, nisam ih video, jer su svi petoro već o-
davno bili u najbližim zaklonima. Opsoivao sam, ovoga pu ta
glasno, razm išljajući šta da činim.
Mogao sam, recimo, otići do svog konja, osedlati ga i
nestati odavde, ostavljajući D ilerta da se sam vadi iz kaše
koju je skuvao.
Ali, prokletstvo, tako se ne postupa sa čovekom koji ti
je spasao život. . . a možda i nešto više od to g a .. .
Um esto m ene, odluku su doneli oni Indijanci dole. Iz
dubokih misli prenuo me je m etak koji se zario u zemlju,
gotovo m i očešavši desno uho.
A ja sam još slušao priče kako Indijanci uopšte ne
um e ju da gađaju iz pušaka, je r se, tobože, plaše njihovog
praska i plam ena iz cevi!
- 13 -
 Povukao sam glavu m alo dublje u zaklon, m otreći p re­
ko nišana puške prostor gde bi se ratnici mogli nalaziti. Či­
stina pored potoka, m eđutim , bila je tako tih a kao da tu
nikada nije ni bilo žive duše.
Ipak, tam o. . .
Ispalio sam dva hica u brzom tem pu n a sentou koja je
šmugniula izmeđiu dve stene na mojoj obali potočića, ali sam
znao da su proleteli daleko od ratn ik a koji im se privlačio.
Oblio me je znoij kada sam shvatio da ne sm em rasipati m u­
niciju, pošto s^u izm eđu mone i oma tri Indijanca samo me-
tkovi koji se već nalaze u m agacinu vinčesterke.
Prokleti Dilert! Opet me je uvukao u gužvu!
Osm otrio sam svoj položaj m nogo pažljivije nego m a­
ločas. Bio je o d lič a n ... sve dok crveni ne uspeju da mi p ri­
đu, a onda bi mioglo biti tvrdo.
Utrošio sam još jedam m etak gađajući vižljasto telo koje
mi se na tre n u tak pojavilo u vidnom polju, na svega pede­
setak m etara ispod mene. Nisam čak znao da li je to onaj
isti koga sam maločas gađao ili neki drugi Indijanac.
Proklinjući kroz stisn.uite zube, ali vrlo tiho, video sam
kad;i se jedna roka pojavila izmad one crvenkaste stene. D i­
lert je stigao na svqje mesto, ali da 11 će to m eni išta p o ­
moći?
Kolt je naglo zapraštao i ja sam shvatio njegovu zam i­
sao: da pucnjavom sa leđa istera Indijance iz zaklona i iz­
loži ih m ojim hicima.
Odlična zamisao, m orao sam prizmaiti, je r su se već po­
sle prvili m etaka u mom vidnom polju ukazala dva tam na
tela sa puškam a u rukam a. Prvog sam pogodio u gilo, uži­
vajući u vodoskoku Icrvi koji je šikniuo iz presečenog grk­
ljana, drugi je prošao nešto gore. Pogođen u nogu, oslonio
se na stenu i podigao pušku prem a meni. Moj m etak je bio
brži; pogodio ga je takvom silinom u čelo da m u je glava
odíetela unazad i lupila o stenu, rasipajući m u mozak na sve
strane.
Koliko još m etaka im am u magaciiiai? Tri, četiri. , . n i­
jedan?
I šta je sa trećim Indijancem ?
D ilert nije izlazio iz svog zaklona, što je značilo da
ni on ne zna gde je poslednji protivnik. Stisnuo sam zube,
zadržavajući dah kako bih ga čuo ako pokuša da m i se p ri­
vuče kroz onaj lavirinit strm ih stema.
Samo što sam zaboravio da im am posla sa pravim di­
vljim Indijancem , a ne sa onim polupijanim bednim k rea ­
- 14 -
turam a koje su ponekad navraćale u grad da bi u zam enu
za kože pune buva izmolili m alo viskija.
Za svoj živoit mogu da zaihvalim, samo njegovoj drsko­
sti i želji da se obračuna sa obojicom belaca koji su napali
njegovu grupu. Prišao m i je kroz žbunje sa boka i bila bi
deičja igra za n jeg a da je odlučio da mi spraši u telo m etak
iz vinčesterke. Um esto toga, odabrao je nož, svakako plani­
rajući da najp re tiho sredi mene, a onda iznenadi i D ilerta.
Instinkt, za koji do tada nisam ni znao da ga imam,
upozorio me je na opasnost u poislednjem tre n u tk u . O krenuo
sam ise na leđa i podigao vinčesterku da zaštitim lice u času
kada je on zaplivao kroz vazduh nišaneći nožem m oje srce.
U tom kratkom delićiu sekunde potpuno jasno, kao n a slici,
video sam njegove iskežene zube, tam no lice upaiih obraz'i
i m asnu crnu kosu podvezanu trakom od jelenske kože, bez
ikakvih ukrasa.
Nož je skliznuo niz kunidak m oje puške, rasparao r u ­
kav košulje i ostavio dugu plitku brazgotinu duž podlaktice,
ali je to bilo sve što je uspeo da učini. Dočekao sam ga sa­
vijenim nogam,a i odbacio sa sebe, tačno na stenu o k o jj
je teško lupio leđim a. M ora da je pritom slomio koje rebro,
ali ja nisam imao vrem ena za d etaljn iji pregled. O krenuo
sam kundak viiričesterke i smirskao mu lobanjiu pre nego što
je uspeo da poidigne ruke da bi se zaštitio.
Ustao sam , teško dišući. Dole, kraj potoka, Dilei't je
m im o šetkao sa koltom u ruci, zavinujiući u žbunje.
— Beni! — čuo sam kako zove. — Siđi!
Noge i ruke Indijanca pod m ojim nogam a još jednom
su se i'efleksno trg le i um irile. Obrisao sam okravljeni k u ­
ndak o njegovu kožnu kOišiiiljiu. i potražio put da se spustim
do D ilerta.
Dve Indijanke, oborenih očiju, stajale su pred n jim k a­
da sam stigao i pregazio potok. Njegovo lice imalo je n e o ­
bičan izraz, a onaj ožiljak na obrazu ti'zao se kao da je živ.
— Im ali smo sreće. Beni — rekao mi je, cereći se. —
Ove dve su m lade.
— Pa? — nije mi bilo jasno kakve to veze im a sa
nam a.
Grohotom se nasm ejao, ali je i taj smeh zvučao napeto.
■
— Ti si noćas m ilovao žensku — reče oblianuvši se
—- ali ja nisam . .. — dobra tr i meeeca. H ajde, imaš pravo
da biraš, do đavola, a to nije usluga koju ja činim svakom '
Odm erio sam dve tužne figure u bezobličnim k o šulja­
m a od zam ašćene jelenske kože koje su skirivale svaki oblik
- 15 —
tela. Gumiuvši joj cev kolta pod bradu, D ilert n a te ra onu
bližu njem u da podigne glavu.
— Ova izgleda m lađa — reče. — P ra v a stv a r za m ene
Ti uzm i onda drugu, Beni, neka te b ar nečem u nauči, ha-
ha-ha!
Stresao sam se od tog sm eha koji je šuplje odjeknuo u
uskom .klancu.
Kao onaj udarac kundakom u lobanju čoveka koga sam
prvi p u t u životu video. ..
M islim da me reakcija tek tada stigla. O krenuo ’ sam
glavu od n jeg a a po^vratio b lju tav u žuto-zelenu tečnost u
travu, a onda oteturao niz potok i pao na njegovu obalu.
H ladna, čista voda p rija la je m om zagrejanom čelu i
brzo isprala gorčinu iz usta.
K ada sam se okrenuo obe Indijanke bile su gole. Kao
i D ilert. Na sebi je zadržao samo šešir. I kolt u idesnoj ruci.
Stajao je do kolena u vodi, a one su ga prale opreznim,
plašljivim pokretim a, kao da se boje da ga dotaknu.
Znao sam da treb a da se uklonim ili b ar da okrenem
glavu, ali je moj pogled ostao prikovan na tu fantastičnu
scenu, scenu iz m ojih dečačkih m aštarija u vrelim letnjirn
noćima. . .
Izašavši iz vode, D ilert je oštrim okom m otrio kako In ­
dijanke peru jed n a drugu, podstičući ih na nekom grlenom
jeziku koji nisam poznavao. K ada su izašle iz vode tresle
su se od hladnoće, ali se nijed n a nije usuđivala da podigne
pogled sa zemlje.
Tek tada sam naterao sebe da bolje osm otrim njihova
tela. Da, jedna je bila upadljivo m lađa od druge, ali se m eni
upravo ta druga učinila zam am nijom , sa svojim punim bo­
kovima i ženstvenim , jedva m alo opuštenim grudim a. Zrela
žena, za razliku od druge i njenih sitnih, šiljastih grudi koje
su pnkosno štrčale uvis.
Kao da m i čita misli, D ilert onoj starijoj pokaza na
mene i ona poslušno zakorači u mom pravcu. Fasciniralo me
je n jih an je n jen ih grudi i trougao dlaka, mnogo m anji ne­
go sinoć, kod Libi Vajm en.
Želeo sam tu ženu, do đavola, bez obzira na sve što
se maločas dogodilo i što je m ožda upravo n jen m už bio
onaj kome sam m aločas prosuo moz^k. . .
Ali ne ovde, kraj potoka, na očigled D ilertu koji je
već ležao na onoj drugoj, izm am ljujući ■joj glasne, piskave
krike!
— 16 —
 Dao sam ženi znaik glavom i kremuoi p rem a žbunju, a
ona je kao pas k ren u la za m nom . Ponizno je legla tam o gde
sam joj pokazao, a ja sam spustio pantalone i kleiknuo m e­
đu n jen e raširen e noge.
P rim ila m e je uz m ek uzdah, iskiopljenih očiju, ali je
to bio jedini znak da primećfuje d a sam tu . Stezao sam Joj
i ujedao čvrste dojke, podizao zadnjicu sa traive, divljački
se zarivao u nju, ali je ona uporno ćutala, stežući sitnim
zubim a donju usnu.
Ispraznio sam se u nju, ali m i to nije doneto -olakša­
nje. U sta su m i ponovo bila b lju tav a dok siam se dizao i
zakiopčavao pantalone. Ona je o tv orila oči i gledala me, aii
md ise činilo da je taj pogled ispunjen prezirom i to me
raagnevilo'.
— Idi —- rekao sam, prom uklo, pokazujući glavom na
šum u. — Odlaizi, kučko!
N estala je u grm lju, ali nisam n i pogledao za njom .
Spustio sam se do potoka, zahvatio vodu ru k am a i isprao
lice. Kao m agnetom privučen, pogled m i je pao n a D ilerta i
njegovu p artn erk u .
On je sada ležao n a leđim a, stežući joj jednom rukom
dojke, dok je d ru g a još uvek držala dršku, kolta. Zabačene
glave, otvorenih usta, ona je i’ašireoih nogu sedela na- nje-
miu i ubrzano m icala zadnjicom, gliasno stenjući od užiivanija,
KaO' da se rvu, tre n u ta k kasnije promendli su položaj i
D ilert je ikleknuo, držeći je za bokove, ali i dalje ne ispu-
.š,taj,ući kolt. Čuo sam njegov prom ukli krik, više nalik re-
žanju kada je svršio, tresući se čitavim telom .
Uspravio se, a m ala je ostala na travi, očigledno' zamo-
ren a dugim lju b a v n im činom. On je nekoliko trenuitaka za­
m išljeno posmatrao', a onda podigao ru k u sa koltom .
— Ne! — zaurlao sam . — Ne, p roklet bio!
* i.i
••■li

Čini m i se da nism o progovoa’ili ni reči sledećih dvesta

m ilja do G rend A jlenda. Jesm o, u stvari, ali su to bile samto
one najneophodnije k ratk e rečenice, najčešće izgovorene sa
pogledom usm erenim n a siuiprotnu s/tranu od čoveka kome se
jedan od mas obraćao.
I ne samo to. Svakog dana, odm ah posle u stajanja, Di­
le rt m i je davao svoj kolt u ruke i pirisiljavao da pucam
sve moguće nepokretne i pokretne m ete. Pokazao m i je ka­
ko revolver tre b a izvući, u p eriti i opaliti bez n iša n je n ja i
I - 17 -
odmala poitom piromeniti položaj kako bi se izbegao p ro tiv ­
nikov hiitac.
T ri daoia takve obuke nije mnogo, ali s¡aim ja tad a bio
m lad i torzo učiO', iako bes'an što nikako ne želi da m i pokaže
ono što sam sm atrao p rav im trik o m velikih revolveraša: obr­
tan je kolta oko prsta, kako se on baca, tako da padne pravo
u futrolu, trik sa koltom ko'ji se čoveku ispred tebe gurne
izm eđu ru k u pre nego što uspe da pljesne šakam a.
— To su gliupoisti, sinko — rekao je, prezrivo pljujući
na zemlju. — K olt služi za ubijanje, ne za igranje.
Trećeg daina predveče izbili smo iz jedne šum e n a ot­
vorenu p re riju koja se blago spuštala prem a reci P lat. Znao
sam da je n a drugoj strani predeo' k o ji se naziva Beid Len-
dz, Zle zemilje, i da u njem u prvi retki naiselijenici otim aju
zem lju od Sijuksa, prolivajiući k rv za svakiu rujenu stopu.
Bio je m rak kada smo se približili G rend A jlendu, ali
siu se njegova svetla videla iz daljine. I ne samo' svetla: kroz
m irni noćni va,'zduh dopiraila je buka stotina i h iljad a Ijud-
sikih glasova koji siu kao m ravi vrveli oko dvostruke čelične
zm ije koja se od Om ahe već ispružila, dovde.
— Dobro sam procenio — reče D ilert — više za sebe.
— Protpostavilijao sam da će otprilike dovde s tić i.. .
— Pruga?
— Da, pruga. V aljda će i Dodž biti tu.
— Dodž?
— G eneral Dodž. On je glavni inženjer i rukovodi svim
radovim a n a deonici od Om ahe do Ogdena. Naš budući gazda.
— Poiznaiješ ga?
— T a k o -ta k o .. .
— Hej, ortak, gde mogu da nađem Dodža? — uipita
D ilert jednog od nadzornika.
— Tamo, u vagonu. — Čovek nas je jed v a i pogledao.
Na tek završenom deliu pruge stajiao je dugi niz vagona
sa gom ilam a šina i drvenih pra,gova i jedna salonska kola os-
vetijenih proKora iza kojih su se nazirale senke.
— To je to — rekoh D ilertu.
U tam i ispred vagona naslutio sam dve senke i tek ta ­
da prim etio da desna Diñertova ru k a lebdi nad drškom kol­
ta. P rivukao sam sebi fu tro lu i olabavio vinčesterku u njoj,
iajko sam znao da ona nije nikakvo or-užje kada tre b a brzo
potegnuti i opaliti.
— Stoj, ko ide? —- jaivi se jed an grub glas iz tam e,
— T ražim Dodža — m irno reče D ilert ne zaustavljajući
konja.
- 18 -
 — Staini, kad kažem , do đavola! Koiji će ti đavo Dodž?
—- J a rad im za njejga i im am nalog da miu se javim
i'stoig tremuitka k ad stignem .
— Je li? N eka važna ličnost, a? Siđi sa konija, p rija ­
telju, i dođi da te m aio bolje pogledam .
'Svetloistt k o ja je dopirala iz vagona pom ogla m i je da
vidim čoveka koji nas je zauistavio. Doslovno- ogrom an, dži­
novskog rafeta i m oćnih ram ena, tak o kraipan da je u n je­
govim šakam a vinčesterka podsećala n a igraičku. P ored n je­
ga je starjiao drulgi čovek, v itak i vižljiaist, oibučen u cmiu k o ­
žu od glave do> pete. Oko poijasa je imao opasače ukrašene
sreibrom, a drške revolvera u futrolam a m orale su biti od
slonove kosti, sudeći b a r po tom e kako su svetlele u m raku.
Ispred m ene, D ilert m irno sja h a i ja učinih isto što i om.
G rm alj naže napred svoju veliku glavu, zaraslu u gustu ri­
đu b rad u i uinetee m u se u lice.
—■ S um njivo izgledaš — zabrunda. — K akva poslfi imaš
kod generala?
— To će ti on reći ako nađe za shodno. D rži ovo!
I pre nego što se bradon ja snašao, on m u u ru k u gurnu
uzde svog konjia i lakim korakom se uisipe uz s.tepeaiice v a ­
gona. P rigušujući sm eh i ja učinih to isto>, iako m i je palo
na pam et da m i jed an od te dvojice tipova može pucati u le­
đa pre nego što Dodž poisvedoči da D ilert i ja zaista radim o
za njega.
Ne zinam šta su oni mislili, ali nikakan;' m etak me nije
stigao i ja sam odahnuo koračajući za D ilertom kroz blještavo
oisvetljenu p rv u p rostoriju vagona u kojoj s.u uredno obučeni
m ladi ljudi nešto c rtali na, velikim tab la m a ili cifram a guato
ispisivali, liiistove haritije. Bilo je tu i žena, ali nisam sitiigao da
ih bolje pogledam, je r je D ilert već kucao n a v ra ta koja su
se isprečila pred nam a.
— Da! — jasno sam čuo grom ki glas izniutra.
Sledeća prostorija bila je zaista pravi salon, i to salon
kakav do tad a nisam video ni n a zemlji, a kam oli na točko-
vima. P rigušena svetla, raskošne draperije, fotelje u koje bi
stao i moj. konj, kriistalne čaše i poisude za led po stolu.
Od svega toga odudarala je ogrom na k a rta positavljena
na je-dnom zidu u koju je buljio visok čovek u elegantnoj cr­
noj odeći i prašnjavim jah aćim čizm am a. N ije se n i okrenuo
da poigleda ko je to ušao, zam išljeno se trlja ju ć i po čelu.
— Džems D ilert, generale.
U glaJsu m og novog ortak a bilo je nečeg oštrog, voijiii-
čkog. Ili m i se to m ožda učinilo zbog onog »generale«?
— 19 —
 — Ah! — Čoivelk p red kartom okrete se naglo, u meiSitn.
P red is'dbom sam ugledao k ru p n o lice oštrih crta, gustu sedu
griviu i brkove iste boi'je, n ad kojim a su svetlela dva najpla-
v ija oka koja saln ik ad a video.
— Naji'zaid, maljore! — reče on. — Očefeivao' sam te pre
tri dana, do đavola!
»Majore«? Pogledao sam u D ilerta s novim pioštovainjem.
On jeste pom injao vojsku, ali da se tako visoko u sp e o .. .
hmm. . .
— Žao mi je, generale. Im ao sam nekih sitnih nevolja
koije su me zadržale.
— U redu, u rdeu, imamo' još dosta vrem ena. Koga nam
to dovodiš?
— Pokupio sam ga usput — nem arno odvrati D ilert.
— Hteo bi da radi za te^be, generale.
— Je li? M ladiću, postoji li negde kakva p aternica za
tobom?
— N-nnne. . . ne, koliko znam, generale!
— Vrlo dobro, vrlo dobro! Radioe s tobom, D ilert?
— Da. Od n jeg a još može nešto ispasti, m lad je.
— U redu. Sa Kolimisom ćemo rasp rav iti oko njegove
plate i ostalih detalja, a sada da pređem o na posao. Sedite,
vas dvojica, nem ojte mi tu sta ja ti kao indijamski totem i. P i­
će? Ah, izvini, m ajore, pomekad zaboravim da si se odrekao
vatrene vode. M ladiću? Kako ono reče da se zoveš?
— Logins, generale. D anijel Logins. Hvala, ni ja ne
pijem.
— Logins, .. Logins. .. imaš li možda neke rodbine u
Rod A jlandu?
~ N e ... ne verujem . ..
— Vrlo dobro. Ti Loginsovi iz Rod A jlanda ionako nisu
niza'šta. M ajore, video si ovu kartu ?
— Da.
— Po tebi, gde će biti najviše problem a?
D ilertovo preplanulo lice izobliči smešak.
— Sviuda.
— K ako molim?
— Svuda, generale. Gde god ubodeš prstom tvojiu pro­
kletu k a rtu možeš očekivati neke nevolje. To je tak av kraj,
— Ti m isliš na Indijance, je li?
— Na Indijance, n a bizone, na oluje i poplave. N a sneg
u planinam a, I na bele lešinare. N jih nipošto ne smemo za­
boraviti.
20 —
 —- Ti si veći lešinar od svih njih, do đavola! Po tebi,
najbolje bi bilo kada bismo pokiiipili sav ovaj- k rš i lepo otišli
kućam a, a?
— U svakom slučaju, to bd bilo n ajp am etn ije — nasm e-
ja se D ilert. — Ali, ako već m oram o da ti n apravim o t u poru­
gu, generale, i napravićem o je, ne b rini. V idim da im aš pumo
Kineza, to je dobro. Oni um eju da rade i da ćuite.
— Oni me i spašavaju — uzdahnu general, naginjući
tečnost vrlo prigiatnog m irisa iz teške kristalne čaše i zado­
voljno se oblizujući. — Ti momci ne jedu, ne piju, ne koc­
kanju se i ne ju re ženske, a m ogu da rade dvadeset osam sati
dnevno. Ili b a r tako izgleda, boga mu!
— Koliko vidim, do sada nije bilo većih nevolja.
— U glavnom nije. Ne računajući gužve po salunim a
posle kojih b ar stotinak radnika odboluje m am urluk ili pro ­
vede dan u zatvoru.
— Im aj u vidu da je ovo najlakša deonica, generale. I
n)a,jcivilizovaniji k raj. Problem i će početi k ad a krenem o uz
Južni P lat. Oni pravi.
— A zašto kog đavola tebe plaćam , m ajore?
— J a ne mogu biti na više od tri m csta odjednom — is­
ceri se D ilert. — Koliko ljudi ćeš m i dati?
— Do sada im am četrnaestoiricu, ali sam bog zna da ne
vrede mnogo. U jutnu ćeš ih videti, sada su se svakako ra s ­
trčali po salunim a da popijiu pred u jam koji sam im dao.
— Loše Sli počeo sa njim a, generale. Ako želiš da im aš
koristi od njih, onda nijedan ne sme okusiti ni kap viskija
dok ne stignem o do Džulzberga. Oni m oraju b iti ti koji će
neprestano bditi nad gradilištem i logorom. Im aš li čoveka
koji ih sve poznaje?
— Ah, sad m e već više podsoćaš na sebe! — G eneral jo
zadovoljno gladio biikove. — Helmiut ih poznaje, m ora da si
ga sreo. Džin sa, gustom riđom bradom .
— Čini m i se da sam video nešto slično na ulazu tvoj
vagon. Samo, niije bio sam.
— Biće da je s n jim i Roliins. M ršav momak, uvek u
crnoj koži.
— Rolinis-, kažeš. Im a li taj Rolins neki nadim ak?
— Pojma, nem am . Zašto?
— Zato štO' je taj tvoj Rolins m nogo poznatiji pod im e­
nom Am arilo.
— Am arilo? Lovac na učene?
— To je taj — klim nu D ilert glavom. — Njegovo pri-
suisltvo ovde m i se ne dopada, genetrale.
- 21 -
 I ja sam zinuo, je r je čaik i u nupi kakva je bio Stilvo-
te r bilo poiznaito- ime Amariila. Zaboga, nem a n i gadiinu dama
kako je u neposrednoj blizini Vičite ubio čuvenqg N eda Dal-
h a rta i njegovo telo dovukao privezano lasom za ko n ja u šeri-
fovu kancelariju!
StresaO' sam se na pom isao da m i je baš ta j Amatrilo mo­
gao ispaliti m etak iz ko-lta u leđa. Koliko sam slušao o n je­
mu, ne bi m u to bilo p rvi p u t . ..
G eneral je zam išljeno m otrio nas dvojicu, pijuckajući iz
čaše.
— Zašto, majotre? P laši te?
— Mene?
— Onda? M omak brz n a revolveru mogao bi ti dobro-
doći u gužvi.
— Ne, ako nisam siguran da m i neće pucati u leđa, ge­
nerale. O tpusti ga!
U plavim oćima sevnu plam en.
— Boga miu, D ilert, ovde ja zapovedam! Nećeš m i ti od­
ređivati ko će da radi za Junion Pa'sifiik!
Cereći se, m oj p a rtn e r se podiže sa fotelje. Mislio sam
da će biti najbolje ako sledim njegov prim er.
— U redu, gener'ale — reče on m irno. — Ako on ostaje,
ja idem .
— Šta?!
— Ne p rav i se lud. Uši te još uvek odlično služe. Dobro
si m e čuo!
U generalovo lice ju rn u k rv i on besno zaškrguta. zubi­
ma.
To je tvoja poisledinja reč, D ilert?
— K ao i obično. — Glas m u je bio ledeno m iran.
— Nosi se onda u pakao! — g im n u general. — Napolje!
I ti i taj tvoj žutofcljunac! I ako vas vidim u blizini pruge
narediću da vas uhapse! I išibaijiu!
— Laku noć, generale — učtivo reče D ilert dotičući obod
šešira prstom . R uka m u je dotakla kvaku kada je iza nas od-
jefcnula još jed n a glasna psovka,
— V raćaj se ovamo, kopile jedno! Pobedio s i . . . i ovoga
puta!
— Di'ago mi je što smo se razum eli. generale. L aku noć...
Ispustio sam vazduh iz pluća te k kada su se v ra ta za­
tvorila za nam a, D ilert se cerio radoznalim licima, je r je ne­
što od generalove vike svakako m oralo pro d reti kroz vrata.
— Do đavola — rekoh — general im a slabe nerve. Neće
b iti lako rad iti s njim ?
— 22 —
 — Ko? Dodž? Sinko, nem oj da te galam a zavaira; gene­
ral inia žiivce deblje od om h čeličnih šin a pod nam a.
— Bio ti je komajndant, a?
— M eni? Nikada, čoveče, on je severnjaoki genetral.
Zinuo sam.
— A ti. ..?
— Uvek sam bio za sta ru dobm Diksi — isceri se on,
zastajući kraj prozora n a suprotnoj stra n i od ulaza kroz koji
smo se popeli u vagon. — Ja ou o v u d a .. . nešto m i se ž u r i...
Z atresao sam glavom, buljeći za vitikom prilikom koja
je nestala u tam i. M ora da sam iagledao vrlo' glupo cereći se
svim onim radoznalim licim a, pa sam stcuga požurio da što
pre izađem iz vagona, pitajiući se da li H elm ut i Amiarilo još
uvek drže uzde naših konja.
Nisam ni stigao to da proverim , je r m i se nešto oštro i
tv rdo žarilo u želudac čim sam nogom dotakao p rvi stepe-
nik.
N ije bilo teško pogoditi šta je to.
Cev vinčester'ke. A na njenom drugom , onom mnogo p ri­
jatn ijem kraju, video sam veliku glavu obraslu gustom riđiom
b ra d o m ...
:hl

*
Opsovao sam samog sebe što sam tako glupavo iz jarko
osvetljenog p rostara izjurio u tam u, ali tu više nije bilo po­
moći. Morao sam nešto- brzo smisiliti pre nego što H elm ut po­
stane nervozan i probuši m i moij jedini želudac.
— Silazi dole i ni glasa! — siktao je on kroz zube.
— Gde je ono kopile D ilert? Gde je kučkin sin?
— O v a j.. . ostao je u k o lim a .. . kod generaJla. O n i...
Oči su m i se m alo privikle na m rak, tako da sam sada
dobro video ukrštene opasače na A m arilovom pojasu. Stajao
je pogniut, sa rukam a nad drškam a koltova i m otrio na v ra ta
iznad m oje glajve.
— Lažeš! — nastavljao je H elm ut, gurajući m e u s tra ­
nu vrhom cevi. — Čuli smo k ad a se pozdravio sa Dožom? Gde
je?
— M ene tražiš, H elm ut?
Taj H elm ut, daJkle, bio je veliko đubre. I imao proikleto
dobre reflekse.
Opa:lio je odmah, i ne okrećući se prem a D liertu. Znao
je da ioinajko n em a vrem ena da ga sredi, a sem toga i da će
Dilent pirvo pucati u Amanila. Tako poM onjeni deldć sekunde
hteo je da isbonisiti n a najb o lji način; da elim im še m ene iz igre,
- 23 -
 a oinda se okrene m om ortaku i pogodi ga dok nijegoiva pažnja
još Uivek bude zaokuplljena Amariilom.
Jedino sa čim nije računao bio je moj strah. I možda ono
predosećanje opasnosti. Svejedno.
U stvari, sve su to bajke za decu. Jednostavno, video
sam k ad a je D ilert, nečujan kao senka, izbio iza vagona i
znao šta će se dogoditi. Pao sam kao proštac na tie, osetivši
da m i nešto vrelo oidnosi šešir sa glave.
U padu sam sa obe ruke ščepao H elm uta oko kolena, ali
to nije bil:o dovoljno ni da pom erim sa meista onih dvesita dva­
deset funiti m išića i kostiju sa nešito m alo m oaga na vrhu.
Jer, da je imao više moizga, on bi m i jednostavno ispalio sle-
deći meftak u glavu, a ne bi pokušao da se okrene Dileiitu,
račiunajuči da m ogu malo i da sačekam.
Meni nije bilo' do čekanja. Biagosiljiajući u m islim a že-
lezndcu što oko šina nasipa krupno kam enje, zgrabio sam prvi
grum en koji m i je došao pod ru k u i zavitlao ga prem a Hel-
miuitovoj' glavi. Srećia je, za prom enu, bila n a m ojoj strani:
odjeknulo je kao kada pogodite drveni stub i on se zaklatio
n a nogama, zaboravljajući n a pušku u rukam a.
Ndsam čekao da se povrati, već sam se naglo podigao,
izvlačeći iz sare m oje desne čizme lovački nož. D ilert me je
naučio da ga tu držim, tvrdeći da su izgledi dva prem a jedan
da tip proitiv koga ću' ga up'Oitrebiti ne očekuje tak av trik.
O štro sečivo prošlo je kao kroz vodu i niz m oju opruženu
ru k u šikniuo je m laz krvi. Setio sam se jioš jedne Diientove
lekcije: nikada ne izvlači nož ako ne m oraš i uvek ga guraj
naviše, što više prem a srcu.
G urao sam toliko snažno da mi, se učm ilo da m i je ruka
do lak ta utonula u Helmuitovu utrobu, ali je prokleta životinja
još uvek stajala na nogama, začuđeno ,tre¡pcíü.ci. Uhvaitio me
bes. Zašito već jednom ne um ire, p roklet bio!
P ovukao saan ruku .naniže i u stranju, širom otvarajući
trbuišni zid. Uz oštar, m ljackav zvuk creva siu p o jurila kroz
stvoreni prolaz i počela da se razliv aju po prašini.
A on je još uvek sitajao!
Zajecao sam od očajanja i naglo povukao ru k u sa že­
ljom da zadam novi udarac u to ogromnO' telo koje se nad-
nosilo n ad m ene preteći da m e sm rvi svojom težinom .
H elm ut je pao kao ispražnjeni balon i ja sam , shvatio da
je konačno m rta v i da ga je sam o m oja ruka sa nožem držala
u uspravnom položaju.
O dm akao sam se ,u stra n u pazeći da m u ne nagazim cre­
va i potražio pogledom Dileinta.
- 24 -
 O n je već ponovo piuinio svoj kolt, aii miu je pogled bio
uperen u telo koje je ležalo nekoliko stopa dalje od m ene.
Setio sam se pucnjeva koje sam čuo doik sam ubijao Hel-
m'uita...
Po položaju tela, po koltovim a u A m arilovim riulkama,
po traigovima metalka i krvi na zidu vaigona znao sam šta se
m oralo doigodiiti. A m arilo je uspeo da izvuče oružje iz futrola,
ali je to bilo sve što je stigao da učini. Meitalk za m eskom
prikivao ga je za lim eni zid vagona, sve dok se n ije sroizao niz
njeiga o,sitavljiaj'UĆi duigi^ traig k rv i koja se sada cedila naniže.
— Đubre! — rekao sam prom uklo. — Z,nao si da nas
čekaju!
— P a da! Zaišto bih inače, kog đavola, izlazio kroz pro ­
zor?
— A ja?
— Tebe nisu želeli, sinko. Želali su m ene. Čiuo sam šuš­
kanje pod prozorom dok smo raizigovarali sa generalom . J e ­
dan od n jih dvoijice je prisliuškivaio i znao šta im se siprem,a.
Prozori vaigona već su bili načičkani radoznalim licim a.
Još uvek sa čašom u ruci, general se naginjao napolje, n a ­
stojeći da u tam i vidi ko leži, a ko sitoji od njegovih skupo
plaćenih ljudi.
— Šita je bilo? — čuo sam kako urla. — D ilert? H elm ute?
Ko je pucao, do đavola?
— Ja, generale! — javi se Dilerit grom kim glasom. —
Obučavao sam ,mladoig Loiginsa u gađanju!
— Ti si, Dileribe? Je li neko pogođen?
— Izgleda da jeste... aili se nijedan od n jih dvojice ne
žali, generale!
K oja dvojica, boga mu? Niisiu valjda..?
— Bojim se da jeisiu! — cerio se D ilert oduševljeno.
— Š ta ćeite, tako vam je to u ovim krajevim a, generale. . .
Jasno sam čiuo generalovu psovku, iako je pre toga tako
snažno povukao prozor naviše da je okno prsio. V rteći gla­
vom, D ilert m i dade znak da pođem za njim .
Í.1
:lf
Sledeća dva meseca, dok je priuga lagano gm izala p re­
ma F o rt K em iju , a zaitim N ort P la tu imao sam priliku da
vidim i na delu D ilertova pravila i način na koji ih sprovodi.
Za to vrem e, m eđutim , on je od nais dvanaesitorice isko-
vao v rh čeličnog kopija koje se miljiu za m iljom zarivalo u
indijansku terito riju . K ažem dvanaelstorice, račiunajiući tu i
sebe, je r su od one čeitrnaestorice trojica brzo otpala. Dvojica
25 —
su pobegla već posle treće noći i nim alo im ne zam eram ; bili
su p o tre to i Ijiudi poseibnog kova da bi izdržali ono što su
posao i D ilert zahitevali.
P itaćete se šita je bilo sa trećim . N jega sam ubio.
Da, ja sam ga ubio. D anijel Logins, kaiuboij ■— početnik
iz S tilvoter a u Oklahomi...
Zvao se Dikins i bio vođa one gruipice od šest revoive-
raša koju sam odm ah izdvojio od oistalih. D ruge večeri odveo
je svoje d ruštvo na pijanku i doživeo da ga njegovi ljudi iši-
b aju vezanog za drvo, dok D ilert bdi nad njim a sa vinčesiter-
kom u ruci.
ćuitao je tri dana, da bi se četvrtog okomio n a m ene.
Plašio se D ilerta, ali ¿'e sm atrao da će sa jednim žutokljuncem
im ati lak posao. Sem toga, verovatno je misTio da n a m esto
D ilertovog ađuitanta, je r oitpriilike to sam ja bio, om im a
mnogo, više p ra v a nego neki golobradi kauboj iiz Oklahome.
,I bez Diilertovog upozorenja izrečenog prethodnog dana,
ja sam ga držao n a oku. Zato me nije ni iiznenađiio štO' je
tog ju tra . Čim je D ilert odjahao kod Dodža po nova naređe­
nja, on počeo dug govor začinjen m asnim psovkam a n a Di-
lertov račun i tia račun njegovog pom oćnika koji još ne zna
razliku izm eđu cevi i drške kolta.
Naši lijudi SIU ćutali, bacajući ispod oka poglede na m ene.
Tu ne računam petoricu njegovih pajtaša koji siu se grohotom
sm ejali ne baš uspelim D ikinsovim duhovitositima.
Sedeo aam n a jednom panju uz vatru, dok je on sa svo­
jim a bio pi'eko puta, ali Siam iskoristio priliku da ustanem ,
kada mi je na tre n u ta k neoprezno okrenuo leđa da nešto ša­
ljivo kaže svojim prijateljim a.
O krenuo se odm ah i na njegovom, licu video sam izraz
iznenađenja. M orao sam žu riti ako sam želeo da iskoristim
njegovu zbunjenost.
— Ti imaš kolt, Dikinse? — upitao sam vrlo tiho. D ilert
me naučio da je to mnogo efikasmije od galam e kojom neki
ljudi pokušavaju da zaplaše protivnike.
— Aha! — pokušao je da se isceri, ali m u to nije uspelo
do kraja. M islim da je tek tada shvatio da ja, mogu da budem
i opasan, ali više nije imao kud. — Vidiš da ima, m a li...
— Fino. O nda budi ljubazan pa mi p'okaži i’azliku izm e­
đu cevi i drške.
Oklevao jie, ali m u ja to nisam dopuistio. Iziiuđeni po­
tezi uvek su najlošiji, rekao' je jednom D ilert.
— Ili možda ni ti ne znaš, razliku, Dikinse? — rekao
sam.
— 26 -
 Nefcol'ilko Ij'Uidi glasno se na&mejalo, aiii ne i Oina njego­
va petorka. Taj D ikios m alo kome se dopadao.
— Ti, kopile balavo! — zaurlao je on i ja sam već znao
da sam pobedio. P ro tiv n ik kojd izgubi nerve je m rta v pro ­
tivnik, po'treibno je još samo obaviti formalnoGlti.. .
Potegao je, ali sam ja prim etio trzaj n a njegovom licu
koji je to m nogo pre najavio. R uka m i se k reta la autom atski:
p rsti SIU se sklopili oko drške, palcem sam zategao oroiz još
pre nego što se ru k a sa koltom is-praviila. P ritisn u o sam okidač
jednom , dva, tri puta.
K om adići tkan in e O'dleteli su sa njegovog trb u h a i g ru ­
di. P rv i m etak odbacio miu je zadnji deo tela unazad tako da
je drugi pogodio nekoliko palaca iznad prvog, a treći gotovo
u sam o ram e.
D ikins je, međuitim, um ro već od prvog hica koji m u je
prošao pravo kroz s r c e ...
Prešao sam poigledom preko lica njegovih p rija te lja . Isko­
lačene oči, otvorena usta, drhatve ruke.
— Im a li još koga da bi želeo da mi pokaže na koju
stran u izleće m etak? — upitao sam glasno, i sam se čudeći
m irnoći svog glasa.
SloKno stu odm ahnuli glavam a, odmičući ruke od svog
oružja. J a sam pobedio. , .
D ilert nije ni reči progovorio o tome, bai- ne sa mnom,
ali sam kasnije sasvim slučai,jno od jednog k u v ara doznao da
on tog ju tra uopšte nije odjahao kod Dodža i da je sve vrem o
bio skriven u žbunju, prateći kako se .sitvar odvija izm eđu
D ikinsa i m ene.
Bio je to još jedan ispit, prvi m eđu onima koje sam,
čini mi se, uispešno položio u n a re d n a dva meseca.
N em ojte samo pom isliti da smo za to vrem e Diilert i ja
postailii intim niji, da sam doznao n(išto više o nijemu ili uSpeo
da shvatim tog zagonetnog čoveka! N aprotiv, kako je vrem e
odmicalo, on se sve više zatvarao u svoju Ij'uštuiru i govorio
sve m anje.
Ne znam kada je on sp;wao, ali znam da sam ja n e­
prekidno čezniuo za snom, je r nism o im ali ni tre n u tk a p re ­
daha. Kaiko je D ileit i najavio, nevolje su stizale jedna za
drugom i »D ilertova konjica« (da, tako su nas nazvali) letela
je s jednog k raja gradilišta na drugi, ovde odbijajiući napad
Indijaiiaca, tam o sm irujnći tuču izm eđu dve grupe radnika,
onamo skrećući sa piuta krdo bizona koje je zapretilo da sruši
m agacin sa dinamlitom i čitav k raj najkraćim putem digne
u nebesa.
- 27 -
 — Sve OVO još nitje ništa,«-sinko — rekao je Dilent one
večeri kada je došao' p rvi ozbiljni napad Indijanaca. — Ono
pravo tek dolaži. ..
K ao zainat, te noći sam bio slobodan i rešen da nadokna-
dm i b a r delić onog sna koji sixi mii Dodž i Dileint dugovali.
Moižda me je i podsvesno' um irila ona predirasuda da Indijanci
ne n apadaju noću, iako m i je D ilert m nogo pu ta rekao da je
to gluiposit. N ekada je tO' bilo tačno, svakako, ali je m nogi be-
lac um ro u snu zato što nije hteo da shvati da su ta v re­
mena, davno p ro š la ...
Pirobudio m e je prvi pucanj' koji je odjeknuo u noći.
K asnije se pokazalo da je to i posleidnji pucanj K okrejna, je-
dnoig od one dvojice poštenih kop'aoa srebra, jer su ga Če-
jeni S'kleptali pre ne'go što je dospeo još jednom da pritisne
okidač.
Svejedno, i jedan pucanj bio je dovoljan da' se izbudimo
i otvorim o paklenu v a tru kakvu Čejeni, izgleda nisu očekivali.
Odbili smo napad i tek u ju tru uistanovili da smo izgubili dva­
deset šeisit radnika, tridesetak konja i stotinak goveda.
Dodž je stigao, besan kaO' pum a i počeo da psuje. Nije
psovao ni zbog radnika, ni zbog stoke, već zboig tovara žele-
zničkih pra'gova kojd je dogorevao zajedno sa vaigotndma na
koje su pragovi bili natovare'ni.
— D ilerte, prokleta leinštino! — urlao je. — Šta je ovo?
Šta, to znači? Kako' su uspeli da nas iznenade?
- Tebe su možda iznenadili, generaile — hladnokrvn
je odgovorio moj šef — ali m ene nisu. Kao što vidiš, ja sam
izgubio samo jednog čoveka, a ti dvadeset šestoricu.
— Do đavola, tvoj posao je bio da čuvaš logor, a ne
m ojih ljudi!
— Tačno. Samo, sećaš li se šta si rekao kada sam tvrdio
da i'adnike m oraš naoružati?
—- I to i dalje tvrdim , boga mu! Samo će poklati jedni
druge, ništa više!
Može biti. Čejeni su im ali lak posao, s obzirom, da
je pucalo samo dvadeseitak pušaka, A ovo nije još ništa,
gene,rale,
— Šta? Tebi nije ništa što su nam spalili pragove za tri
m ilje pruge?
— Ništa, J e r ovo noćas nije hio ozbiljan i dobro p laniran
napad. Napali su nas m ladi ratnici, željni slave, a ne čitavo
pleme. I P'ritom dosta toga naučili.
— Misliš da će napasti ponovo?
— Siguran sam. N ajkasnije za tri dana.
— 28 —
 — Vrlo doibro. Poslaóu po vojaiiike iz F o rt K em ija!
— O nda oni neće napasiti, generale. Ti orvenoikošci znaju
sve što se događa u našem logom , čak i šta sm o sinoć im ali
za večeni.
— P a šta? M eni i odgovara d a ne napadrm , do đavola!
— Da, ali Ma kad vojnici odu? F o rt K ern i im a posadu
od svega dve konjičke čerte; ako jed n u od n jih usituipi nam a,
Indijanci će imaiti odrešene rrdke n čitavom k raju . P re m a to­
me, nećeš doibiiti više od jednog voda, a to i nije neka naročita
pomoć.
— Boga m>u, u p ra v u si! L ju tito luipkajući bičem o
čizmu, general konačno siđe sa konja i spuisiti se n a kladu
na kojoj je Diierit sve vrem e bezbrižno sedeo.
— U redu, šta ti onda predlažeš? — reče malo tiše.
Dilerrt pređe pogledom preko oveće grupice ljudi oku­
pljenih oko nas. Bili siu na prisitojinom rastojanjiu, ali se vi-
delo' da guitaju svaku izgovorenu reč.
— To ću ti reći nasamo', generale.
Video sam kako se Dodž trgao, ali odm ah zatim klim nuo
glavom i ustao. N jih dvojica k renuli su pored lomače od
pragova, sve dalje, prem a reci. Zastali su na njenoj obali i
živo razgovarali dobrih petnaestak minuita, pri čem u je čak
do nas nekoliko p u ta doletela poneka generalova preglasna
psovka.
Goreo sam od n estrp ljen ja da doznam o čem u su brbljali,
ali m e je Diilerft, čim se vratio, posilao Sia trojicom Ijiudi i če-
tiii ta v a m a konja u lov n a bizone koji su još uvek tu m arali
unaokolo, iako u m nogo mainjim krdim a nego pre mesec
dana.
U logor smo stigli tek po zalasku sunca, m rtv i umoirni
i puni sm rada krvi ubijeniih živoitinja, i prolivenog znoja. Sve
vrem e nism o ugleidali nijednog Indijanca, ali sm o znali da su
njihovi izviđači uvek u blizini i da m otre svaki naš pokret.
Dilerit je m irn o hrkao u svom šato ru kada sam došao da
m u podneisem iziveštaij.
— Do'bro — rekao je pošto m e je sasilušao. — Idi i ispa­
vaj se, sinko.
*1 =1:
■*'
Đ ubre m atoro, probudio m e je samo dva siaita kasnije.
Trgao siam se čim sam čuo korake pred šatorom i dohvatio
koillt koji m i je uvek bio pri ruci.
— Ko je to? — reako sam glasno, tek koliko da m u dam
do znanja da m e n ije iznenadio.
— 29 —
 — D ilert - - rekao je, uvlačeći se u šator. J a sam se u
tam i i«;eiiio, je r je to bio znak da b a r donekle poštuje molju
veštioau i b raio u sa revolverom i da ne želi da rizifcuje da mu,
upola razbuđen, proisviram m etak kroz glavu.
— Š ta se dogodilo? — upitao sam šapatom .
— U stani i tiho se sprem i za duže jahanje. Dva do tri
dana.
— Oho? K uda to idemo?
— Ja nikruda, ali ti ideš. Povešćeš grupu od osam jahača
do sela Č ejena i napasti gai.
— Osam jahača? Vrlo si velikodušan, nem a šta. Mogu
li da dobijem b a r onaj bataljon popova koje si pomenuo?
— Ne možeš, svi su ostali u Omahi, pijan i kao m ajke
pa ih je šerif strpao u zatvor. Osam jah ača je sve što ti
mogu dati, sinfco'.
Dok smo to govorili ja sam se već sprem ao, ali to nije
trajalb' duigo.
— U redu rekao sam izlazeći iz šato ra sa tor'bom u
ruci. — K ad uništim tih stotinak ra tn ik a šta tre b a da uradim ?
— Slušaj m e pažljivo' — rekao je — i zapam ti svaku
mojiu reč. Znaš gde je Igl Pas?
Znao sam gde je Igl Pas i svaki prokleti klanac u toj
prokletoj čejenskoj planiini, je r je D ilert insiistirao' da to sve
naučim po vojnoj k a rti mnogo pre nego što smo stigli do
ovog m esta.
Saslušao sam njegov p lan bez reči. Mnogo šta tu se nije
ni moglo reći, je r je plan bio savršen.
Pod uBlovom da nas indijanski izviđači ne opaze, a iz­
gledi da se to dogodi bili siu jedan prem a hiljadu. Ili možda
čak i jedan prem a deset hiljada.
— Da li ti je sve jasno? — upitao me je na k raju .
— Potpuno. Sem jedne stvari. . .
— Kaži, sinko.
— Zbog čega šalješ devet ljudi čak u tu planinu, do
đavola? Sasvim lepo nas možeš poubijati i ovde, zar ne?
— Niije to isto — iscerio se. — G eneral ne voli kada m u
ubi'jiaju Ijiude. . . sem kada to čine Čejeni. O dabrao sam ti
osmor!icu najb o ljih i pokušaj da ih v ratiš što više. Bolje oci
n jih dugo nećem o im ati, a ostalo je još prokleto m nogo m ilja
pruge do Ogdena, z n a š .. ,
— Z nam — progutao sam pljuvačku. — Slušaj, D ile r t.. ,
ako se nešto d o g o d i... miislim, afco'. . .
— Znam, sinko. Obaveistiću tvog oca.
R ukovali smo se.
— 30 -
 Po p rvi putt. A m ožda i posledniji p u it...
Ouitljdjva g ru p a Od os^am jahača na siveždm kongim)a če­
k ala m e je m alo dalje. Nismo nosili m nogo tereita, je r za tr i
dama nećem o pojesiti m nogo hrane, raču n aju ći tu i jed an dan
za povratak.
M ožda nam ni toliko neće b iti potrebno, raizmišl'jao sam,
dajući znak grupicd da krene za m nom. Čejeni su dobri bo­
rci i neću b iti nim alo iznenađen ako nas p rvi zraci sunca
uijutru zateknu bez naših p rlja v ih i vaišljiivih sk a lp o v a ...
D ilertov pian zahtevao je da pređem o rek u i ponovo
se v ratim o na desnu obalu p red sam u zoru. Tirebalo je da
su trašn ji dan provedem o u šumi, skriveni, i da čim sunce
zađe produžim o p u t p rem a selu do kojeg ćemo stići dva ili
tri sa ta pred zoru.
L judi su zagunđali kada su shvatili da m oram o plivati
preko P lata, ali sam ih ja odm-ah utišao. Čak i ovako' iskusni
borci ponekad zaborave da voda m nogo bolje prenosi zvuk
nego vaiziduh i da nas Čejen skriven uz obalu može čuti i
sa nekoliko m ilja rastojanja.
— K uda idemo? — šapnuo je Trevis, približivši m i se
kada smo prešli na drugu obalu. Zaboravio sam da v am ka­
žem, Trevis je bio onaj m om ak koji m i se n a p rvi pogled do­
pao i od tad a niisam im ao razloga da, izm enim m išljenje o
njem u, je r je on postao' duša eki,pe, uvek sipreman da p ris­
koči u pomoć i razgali nais pesm om ili šaljivim, recim a onda
kada nam je to bilo najpotrebnije.
Jedino 0 čemu nikada nije govorio bila je njegova pro-
šloist, ali to m eđu našim ljudim a nije b ila neka posebna re-
tkoGt.. .
— U plan in u — odgovorio sam m u takođe šapatom , vi­
še zbog naših Ijiudi nego zbog Čejena.
— K od Indijanaca?
— Aha. U goBite. D ilert želi dem onstraaiju kojom će n ji­
hova pažnijia b iti odvraćena od pruge pre nego što prođem o
ovaj izloženi deo.
— To^ je loša ideija, Beni. Čejenim a će biti potrebno
otprilike p etn aest m in u ta da nas opkole, pobiju, skalpiraju
i zaborave. Posle toga imaće sve vrem e ovog sveta d a napa­
daju p ru g u k ad god za to budu raspoložeinii.
— Ni m eni se nije dopala — slegao sam ram enim a —•
ali je gazda rekao svoje. P re m a to m e ...
— 0;stali momci ne znaju, a?
— Ne.
On se iscerio.
— 31 —
 — Možda je taiko i bolje — dobacio je i tispoTio konja
tako da se vraitio n a svoje mesito u kraitkoj koloni. Čuo sam
nekoliko poliuglasnih pitainrjai upućenih njjemu, ali sam u Tre-
visa mogao biiti siguiran da neće izlajaiti n išta što ne bi tre ­
balo.
P o p rvi puit posle dnžeg vrem ena imao sam vrem ena
da razm islim . O sebi, o D ilertu, o ovom sam:oubilačkom po­
hodu n a koji nais je p o slao ....
P re isvega, t * a v potez nim alo nije ličiO' n a njega, jer
on nitje činio nišita pre nego što bi utvrdiO' da im a b a r pe-
de'set odsito izgleda n a uspeh, a naš zadatak bio je vrlo da­
leko n a pogrešnoj stnani tog odnosa.
Da li ga je Dodž n aterao da preduzm e ovu avanturu?
Ni to nije moglo b iti rešenrje, je r D ilert nikada ne bi
prisitao da svoje dragocene ljude izloži takvoj opasnosti, pa
m:aikar to zahtevalo i šeisnaesit generala koji siu usitio još i
glavni inženjeri.
Sve u svemu, pola sata solidnog razm išljan ja dovelo me
je do zakljiućka da D ilert i Dodž imalju još neki pian, plan u
kojem je naš izadatak siamo jedan od kom adića u m ozaiku
čije razm ere nisam mogao da naslutim .
Jed in o šito nije valjalo bilo je da se zbog tog m udrog
zakljiučika nisam osećao nim alo sigium ije...
Predeo na levoj obali reke bio je rav an kao dlan i m i
smo na našim odm ornim konjim a veom a brzo prešli omih
dvadesetak miljia do m esta predviđenog za po v ratak na su­
protnu obalu.
D ilert je, kao i obično, izabrao najpogodniji gaz, ali
najpogodniji za jahače koji m oraju da se skrivaju. P rem a to­
me, čekalo nas je plivanje koje neće b iti bez opaBnosti, je r
su se n a ovom m estu stenovite obale P la ta približavale u b r­
zavajući tok reke preko m nogobrojnih sitnih slapova.
Zadržao sam svoju grupu u šumi, a sam se oprezno do-
šunjao do obale i dobro osm otrio prolaz.
N ije bilo razloga zbog kojih bi Čejeni držali na oku
ovaj odsek reke, ali u ovim krajevim a, čovek nauči da ra ­
čuna i sa nepredviđenim .
Ne da m i je to oismartranje m nogo pomoglo, jer je su­
p rotna obala reke, obrasla šumom koja, se prilično strm o di­
zala prem a planini, bila potpumo tiha. Zam išljeno sam se po-
češao po glavi, je r m i se upravo ta tišin a nije dopadala.
Duže se, m eđutim , nije smelo čekati. Z a pola sata n a j­
više sat, poćeće da sviće, a, m i dotle m oram o biti u nekom
bezbednom skroivištu n a drugoj obali.
- 32 -
 LPovršina vode biljeskiaia je n a ' m esečini i niije bilo t e ­
ško promaći prelaz koji je, b ar oda^vde, izgledao nagisiguimije.
Ukoso iznad slapa do velike sitene koja je delila reikiu n a dvo­
je, a zatim puis>titi d a nas maitica odnese do dnuge oibale.. .
Dao sam znak rukom i m oja m ala čeita belšumno je iz­
bila iz šume. Priibva'tio sam uzde svog konja i odlućno za­
gazio u ledeniu vodu.
Bilo je teže nego što- sam mislio, ali ne i previše teiško.
P e t mimuita kaisinije približili smo se onoj velikoj steni, boreći
se sa m aticom i m okri od glave do pete, iako voda nigde n i­
je dolsezala do poijasa. B rzak je nosio noge ispod nas, klizali
smo se po sitenovitom dnu i tiho psoivali kroiz zube, znajiući
da će šum maitice prigušilii naše glasove.
Još dvadeseitalk ja rd i i najgori deo prelaza će ostati za
nam a. P liv an je na konjimia niz dubofci deo neće b iti pose­
ban pirobleim.
I n e bi biio da nas ti crveni kučikinii sinovi niisiu n;a-
pali 'Upravo u tom trenuitku. . .
Ne znam kako su ta tri, ra tn ik a usipela da se safcriju
na steni obasjanoj m esećinom, je r sam bio sprem an da se
zatounem kako se na njoj ne bi mogao' sakriti ni miš. K a­
m uflirala SIU se sa neiverovatnom veštiinom, poikiriveni svetlim
biizonskim koižama koje se čak ni iz ove blizine niau mnogo
razlikovale od stene.
Reikoh, billi smo na, dvadesetak jiardi kada su odbacili
te svoje smiridljiiive kože i počeli da piucajiu.
M ene je na opasnost upoizoirio prvi njihov pokret i imao
sam kolt u ruci pre neigo što su zapucali. Čovek na čelu biće
njihova prva m eta i zato sam ispustio uzde konja i bacio se
napred, pod vodu, psujući svoju neopreznost.
Ponovo sam izbio na. površinu desetak jard i niže, sipa­
jući vatiiu iz kolta kao- lud, je r sam znaO' da je naša jedina
šansa u većoj količini m etaka koje možemo ispaliti za kraće
vrem e. Nisam ni nišanio; cev revolvera k retala se, činilo mi
se, sama od sebe, tražeći cilj kao dobro istren iran lovački
pas.
I pored toga, brici iiza m ene govorili su, da i m eci In-
dijianaca pogađaju. Na tako m alom rastojanjiu biće pravo ču­
do ako se neko od nas iizvuče bez ikakve rane.
To čudo dogodilo se m eni. Uzverao Siam se n a stenu u
pravi čas da, m i pravo u zagrljaj u leti poslednji od nj,ih tro ­
jice. K olt m i je bio prazan, pa, sam m u stisnuo grlo obema
rukam a, uživajući u izbuljenim očima i isplaženom jeziku
dok se borio za dah.
- 33 -
 — Stani, Beni! — dreknuo je Treivis. — Čekaj, do
đavola!
Piopustio sam stisak i Čejen, m lad ra tn ik punačkog ok-
m gfeg lica, hripavo je uvukao vaizduh u pliuća. D ržao sam
ga n a oku, ali njemiu očigledno više nije bilo do borbe. S h ­
vatio sam zašto tek kada sam n a njegovom ram enu ugledao
ru žn u ran u od m etk a koja je obilnO' k rvarila.
— Sačekaj, prokletstvo! — psovao je Trevis pridržava-
j'ući se za steniu i pokušavajući da zaustavi k rv are n je iz
rane n a butini. — M ali će n am m ožda nešto r e ć i...
— Šta? D a smo budale što smo oviako glupavO' uieteli
u njihoviu zasedu! To i sam znam, do đavola!
O krenuo sam se, da preb ro jim ljude koji su m i preo­
stali. I moj želudac se okrenuo.
Svaki od Indijanacia poveo je po jednog od nais- u večna
lovišta, a jed an će izgleda im ati trojicu u p ratn ji. Bil'o nas je
još sam o četiri, a i ona dvojica, K erli i m om ak koga smo
zvali Hoboken, im ali su piune ruke posla oko svojih rana,.
— Idem o — rekao sam gnevno. — N a drugu prokletu
obalu! S m alo sreće/ tamo' će nas čekati ostatak ove crvene
b an d e!
P repustili smo se stru ji koja nas je brzo izbacila na
drugu obaliu. J a sata sve vrem e čvrsto držao svog zaroblje­
nika, aili sam dva ili tri p u ta uspeo da m u gurnem glavu
pod vodu, tek koliko da oseti da sa m nom nem a šale.
P ao je n a peščanu obalu p red m oje noge, potpuno is­
crpljen. Opalio sam ga jednom nogom u rebra, a onda po­
čeo da punim kollt.
— Š ta to hoćeš, Benii? — pitao je Trevis.
— Da lubijem kučikimog sina. Šta bi drugo?
— U redu. Ali ga najp re m alo bolje pogledaj.
Poigledao sam ga. I opsovao tako glasno da m ora da
su me čuli čak u F o rt K em iju .

i.1
Kuipanje u M adnoj vodi sprato je ratn e boje sa lica
mog zarobljenika, ali ne sam o njih. Ponegde, onde gde sam
ga malo čvršće držaO', koža m u je bila m alo sv etlija nego
što to biva kod Indijanacai. i
— Beiac, je li? — procedio sam kroz zube i tek tada
oisetio pravi bes. U redu, ti Čejeni donekle i im a ju pravo,
je r m i smo došli da im otm em o n jihovu zemlju, ali kad na
tebe puca leainar tvoje soipstvene rase, to je zaista već su-
vise!
— 34 —
 Kiiminuo je glavom, stežući rangeaao ram e. Po- liou sam
*iu video da neće izdržaiti još dugo.
— Zašto si se p rerašio u Čejena? I ona dvojica. .. jesu
li i omi belci?
— N e e e ... oni su pravi Če'jeni. A j a . .. m ene su još
dasvno zarobili i. . . prisilili su m e da postanem član plem e­
na. . . da se borim u z njih. .. tako m i boga, ti divljaci, o n i .. .
KOimnuo sam glavom, je r su se takve sitvari događale.
Po m eni, na tom e bi se sitvar i završila i m om ak b i dobio
m etak i mnogo bržu i lakšu sm rt nego š-tO' je zaslužio.
A li je ta d a nastupio sta ri dobri Trevis, zagedno sa de­
belom granom kojiu je odlomio da se poštapa' pošto je p re ­
vio svoijiu ranu.
— Zarobili siu te, a? — dobacio je cereći se kao d a je
čuo najbolji vic sa ove sitrane Stenovitih planina. — A k a ­
da je to bilo, ortak?
— P r e . . . pa, biće jedno šest godina. .. Bio sam vrlo
mlad, i. . .
— Šest godina? — zapanjio se Trevis. — Boga mu, k a ­
ko vrem e leti! A ja b ih se zakleo da nem a ni šest m eseci
kako sam te video m S anta Feiu! Čekaj, sad ć'u se setiti i
kakio su te zvali. . . uh, od ove proklete rane i m ozak je p re ­
stao da m i r a d i ,. . H aris. . . ne, nije H a r is ., , svejedno, se-
tiću se ja!
— S an ta Fe? — progovorio je m om ak silabaišnim gla­
som, — Vi se vairate, m ister, .. nikaida nisam bio u Santa
F'eu. , . ja sam kod Čejena v e ć ... već šeist godina kako sam
rekao, .. časna reč!
Vrlo dobro — kliimnuo sam glavom, namigiujiući Tre-
visu. — Kako' se na jeziku Čejena kaže ona ženiska stvar?
Preznajio se, ali m u to ne zam eram , Z'a, svaku drugu
reč m ogli smo m u poveirovati da je slučajno ne zna, ali tako
vaižian termin-nipoišto!
—■ U red'u — iscerio sam se — doeta je bilo matske-
rade, oirtaik! Ko te je poslao n a reku?
— Poglavica. .. Beli Konj, o n ...
— 0:n moižda jeste konj, prijateljiu, aii ja nisam ! —
Potkrepio sam te reči uidarcem, noge u ranijeno ram e, tako
da je zaurlao od bola.
— Dakle?
— Polako, L o g in s.., ne m oraš m e t u ć i ... reći ću ti sve...
— Gle, ti znaš m oje ime? M ora da sam kod Čejena
veom a slavan natniik, a? Š ta si radio ovde?
- 35 -
 — R o a v e l... Rozvel je poslao nas tanajiciu. Ona dvoijka
su zaista Inđiljanci kioji raide za njega, a!li ne Čejeni. Oni su
Ogalaie. t
— Baš m i je drago. Ko je taj Rozvel, do đaivoia?
— Rozivel je tip iiz Denvem, kolji zarađuje n a Indijanci­
ma, — javiio se Trevis iza m ene. — U glavnom na oinužjiu i
na viskiju. O vako p rlja v trik i Mči na, njega.
— N adam se da ću uskoro upoznati tog gospodina —
retoao' sam. — Š ta Ro-zvel hoće od nais, prokl0,sitvo? Koliko
znam, n išta miu nism o učinili!
R anjenik je drhtao od stra h a i hladnoće, aili ja nisam
ohraćao pažnjiu n a to, je r sam znao da, će utoliteo sprem nije
govoiriti, čak i bez dodatnih sred stav a za ubeđivanje. I ni­
sam se varao u takvoj proiceni.
— Rozvel je svestan da će i25graidnjiom pruge u ove k ra ­
jeve stići i zakon, što znači da je sa njegovim poisiom gotovo.
Sm era da se poviuče, ali pre toga želi da, nap rav i još jedan
veliki posao. . .
— Sa oružjem , naravno?
— Da, sa oinužjem. Negde sa istoka stigao m u je ve­
liki kai'avain sa oružjem, sve nove puške springiild i vin-
čester. Hiteo ,jie da, ga proda Č ejenim a u zam enu aa zlaibo.. .
Zlato!
Nelagodno sam se osvrnuo' oko sebe, ali je već bilo k a ­
snio. I K erli i Hoboiken stajali su samo korak iza m ene, ši­
roko otvorenih u sta i blistavih očijiu.
— Gluposti! — rekao sam. — Čejeni nem aju z la ta .. .
— N jih zlato ne zanim a, ali oni poiznaju, nalazišta u
ovim planinam a. Već su plaćali Rozvelu zlatnim prahom , ali
su to bile m ale količine. Sada, međiuitlim, k ad a im se pruga
približava, oružje će im biti neophodno bair tatoo' se Rozvel
nadao. Međiuitim. . .
— Pojavila se komkiurencija, je li? Neki driugi trgovac?
Neee. . . Indijanci još većaju o tom e da li da pove­
du ra t p rotiv graditelja, pnuge ili da se poviuiku dalje u pla­
nine. Koliko je Rozvel uispeo da ■doizna, plem e se p o d elilo ...
Starici i isikuisiniiji, oni koji su već ratovali pro tiv blaca, znaju
da mogu dobiti poneku bitku, ali da će na k raju konačno
biti uništeni, čim se l a t na istoku završi i vojska v rati u ove
krajeve.
■— A m ladići su n estrpljivi — klim nuo sam glavom —
što smo već videld prošle n o ć i.. . Boga mu, već nalslućutjem
Ptozvelov pakleni plan! Njemiu odgovara da dođe do krvo­
prolića, zar ne?
- 36 -
 — Da, baš tako. . . On se tajn o viđa sa B esnim Psom,
vođom gruipe koja je za rat. T,aij Besni Pas, o n .. .
— Ne mioraš m i pričati, njegovo im e već dosita govori
— prekinuo siam ga. — Rozvei daje viski n jem u i njegovim
mi'adlim raitnicima, j,e li tako?
— D a ... Beisni P as je ubeđen da vas može un ištiti ako
od Rozvela dobije oružje, ali starci za sada odbijaju svaki
razgovor o tom poisdu.
— A pošito je to išlo sporo, Rozivel je pokušao da m alo
ubrza događaje — dobacio je Trevis. — N ahuškao je Besnog
Psa na nas, znajući da ćemo m i uzvraitiiti napadom n a selo.
Poisie toiga, čak i naijokorelije pristalice m ira m orale bi da
se prihvaite oružja. Lukiavo, lukavo. . .
. — Tu nešto nije u redu — rekoh ja. ~ Zbog čega su
nas onda, do đavola, niapali i spirečili nas da stignem o tam o
kud smo krenuli, a?
Ti-eviis se zbunjeno počeša po m okroj kosi.
— Toga, se nisam setio reče postiđeno. — Zaista, m la­
diću, zašto ste nas nalpali?
— Niaiš čovek u Dod/jovom logoru javio je da je osam
jahača prešlo reku i Roizvel se uplašio m ogućnosti da vi ide­
te kod Čejena, kalko biste sklopili m ir. M orali smo vas zau­
staviti, iiafco za taj posao nije biOo dovoljno ljudi. Tako smo
nas trojica, ovaj. ..
Oči 9U ,m,u igrale kao na vrelom, u lju i ja sam znao da
je sada opet počeo da laže. Pokaizao sam nu:i da to znam no­
vim udaircem nogom u rebra.
— O.stavi se bajki, momče — posavetovao sam ga. —
Šta se zai.S!ta dogodilo?
— U hhh. .. nije bilo vrem ena, pa smo zaisita samO' nas
trojica krenuli, na ovaj gaz. . . Ostali si.i raspoređeni takođe
duž obalo, is'pod i iznad nas, je r nismo znali gde ćete se
v ratiti na ovu stranu. . ,
— ,1?

— N išta više, časaia reč! Rozvel. . .

Sada sam ga udario mnogo snažnije, ciljajući u ta laž­
ljiv a usta. Prigušeno je dreknuo i ispljiunuo neku krvavu lo­
p tu iz usta. Sa, uživiamjem sam primeitio da je na gomili i
nekoliko polom ljenih zuba.
— Da te sada čujem - rekao sam tiho.
■ — Ne. . . nem oj više! — jecao je on. — G ovoriću isti­
nu. . . samo istinu, kunem se!
— Da čujem , do đavola! Neću ovde sedeti do ju tra!
- 37 -
 — Ro'zvel je odjahao da se s-astame sa Besn¡im PiS'Om. On
će poveisitii sivoje ratadike n a ovu straniu kako bi vas sačekali
afco nam ipaik prom aknete. ..
Poigledao sam prem a Tireviau i on je neupadljivo k li­
m nuo glavom. To bi već m oglo b iti isitima. ..
Grozničavo sam raizimišljao, vraćajući se paniovo D iler­
tu i njegovom planu. ¥iaitoro đuibre je naslutilo da im a špi­
ju n a m eđu nama, i zato je bio onako tajan stv en sa Dodžom
i kada je uiputio m oju ekisipeddciju na drugu obalu. Koliko
ga znam, međuitim, moraio je raču n ati da ćemo naići n a ot­
por, a onda,.. .
Iscerio sam se. Da, to je baš i ličilo na njega. Svojom
neočekiivainom akcijom prisilio je nevidljivoig protiivnika da
konačno izađe na sveitlo dana i p rih v ati otvorenu borbu,
Uloig koji je bacio na sto u ovoj igri i nije bio naročito
krupan: Beni Loigims i nljeigove budale. ..
,NairavniO, ,sada bi niajjeduostavinije bilo pokupiti zaroblje-
niika, vnaititi se na driugu obalu i u loigor i obavestiiti Dodža
o onome što sam doznao.
I ne samo naljjeidnositaivniji, bio bi to i najp am etn iji po­
tez. ..
Sam o što se m eni ta idej¡a nije dopadala. BilO' je k ra j­
nje vrem e d:a D ilertu pokaižem kako i pod mojdim šeširom ima
nešto m alo mozga,.
Miisldm da je Laj ludi Trevis um eo da čita misli. R az­
rogačio je oči kada sam se olcrenuo i poigledao u njega.
— Nećeš valjda da. . ,? — procedio je. — P a ti si lud!
I-juđi od D.ileirta!
— Zaveži — rekao sam sa osmehom. — Vas dvojica,
pokupite ko.nje. Vežiite ovog m om ka na jednog slobodnog, ali
čvrsto. "
... Stani malo ■ — rekao je Hoboken, m ršteći čečlo. —
K uda nas vod,iš, Logimis?
— K uda? Tamo kuda smo i krenuli, do đavola! Kod
Čejena!
Da nije bilo onoga sa Dikiinsom,, m islim da bi on pote­
gao na mene, ali je uispoimena n a m oju brzinu i hlaidnokrv-
no,sit još bila .sveža. u njegovom pam ćenju. Za svaki slučaj,
odlučio sam da stv ar okrenem n a šalu.
— Šta, ne sviđa ti se ideja, a? A šta aikO' nas Čejeni
za ovu uslugu počaste sa m alo zlatnog praha, Hoboken?
I njem u i Keirliju oči su ponovO' zasveitlele, svedočeći
po h iljaditi p ut da ta m agična reč zaista stv ara p rav a čuda.
- 38 -
U žurbali su se oko koniija i zarobltjetiika, tako da sxao m ogli
da krenem o za m anje od p et minurta.
I^ko je Diieantoiv plan predviđao da dan provedem o u
zakolnu, ja sam se odlučiO' n a drskosit. Bele propalice i Če­
jen i m oraće da se pódele na m an je grupice ako žele da nas
pronađu đak smo u pokreitu. Ako ih čekam o n a jednom m e­
stu, mnogo su veći izgledi đa će i oni im ati vrem ena da se
skonoentrišu p re nego što izvrše napad n a nas. ..
Iako sam sebe tešio tom pom išlju, nije m i bilo lako. Ti
Čejeni nisu bili nikakvi poičetnici u ratn im igram a, a i Roz­
vel je svakako vodio računa o ljudim:a koje će angažovati
za tako k ru p an posao. P iv a zaiseda u n ištila je polovinu m oje
grupe, druiga bi je veom a lako m ogla i dovršiti pre negO' što
uopšte dospemo do Č ejena koji bi bili voljini da nas salušaju.
U stvari, kako je ispalo, im ali smO' m nogo sreće. . .
Ne zaito što do sela Čejena nism o nikoga sreli, već zato
što smo ih sreli tam o gde nam se niau nadali. ..

Sudbina — ili neko drugi, svejedno — ponekad voli da

se poigra. Jer, kako biste vi drukčije protumačiiM prizor koji
se iznenada ukazao preda m n o m .. .
Poišto sam jedini bio nepovređen, m oji praitioci prećut-
no SIU m i prepuistili dužnost izviđača i dopuisitili da jašem
daileko ispred njih, svakako m udro sm atrajući da će im ati
vrem ena da um aknu napadačim a koji uspe'ju da iznenade
njihovog vođu. Ni m eni se ta uloga nije baš dopadala, ali
dnukčije se nije moglo i ja sam gonio dalje svog konja, ose­
ćajući kako m i se niz leđa sliva znoj koiji nije izazivalo sa­
mo sve vrelije sunce.
K retali gmo se nekadašnjim kolskim putem izm eđu F o rt
K e m ija i N ort P la ta kuda je do pre pet godina dva puta
sedmično pn'olazila i poštanska kočija. U meckuvirememu, sti­
gli su Čejeni, a Vels Fargo je otvorio novi put, m alo bezbe-
dnijom levom obalom P lata, tako da je staza kojom sam sa­
da jahao već poodavno bila zarasla u trav u .
Moižete, dakle, zam isliti m oje iznenađenje kada sam op­
rezno izvirio iza, jedne stene i na samo pola m ilje pred so­
bom ugled.aio velika kola koja su strpljivo vukla dva para
volova!
Koila, pa šta, reći ćete. Odiista, sam a kola i nisu bila
naročito redak prizor, klasična pionirska kola sa visokim ar-
njevim a prek riv en im grubim sivim platnom . A l i ...
- 39 -
 Ali je to plaitno ovde bilo iispisaino ogirommitm slovim a u
jarikim bojam a. Nisam odm ah pročiitao natpis, je r m i je svu
pažnjiu oikupirao jedan drugi prizor, m eni mnogo bliži.
Žena koja je kao bez duše trčala u prarvcu mog zaklona,
ne obraćajfU'ći pažnju na granje koje joj je, krpicu po k r ­
picu, cepalo dugu h aljinu crvene boje i koju je jednom ru ­
kom pridržavala da joj ne bi sm etala u trčanju!
M lada žena, duge riđe kose, možda i zgodna, iako se
to sa O've daljine nije videlo. A za njiom je trčao dripac za­
rastao u kosu i bradu, m latarajući rukam a i grohotom S3
smejući.
Bili su dvestotinak jard i daleko, tako da sam imao vre­
m ena da osmoitrim šta se zbirva oiko kola. Dripci, potpuno
slični onom najbližem meni, izivlačili su iz kola druge žene
koje su se koprcale i vrištale. Koliko sam uspeo da vidim,
bilo ih je samo trojica, ali sam njim a m orao pnidodati i dva
Čejena koji s'u miirno posmiatrali taj prizor oislonijeni na, se­
dla svojih konja.
Kog đavola tolike žene traže same usred indijanske te ­
ritorije? Ništa bolje nisu ni zaislu'žile, proklete bile!
U stvari, dugovali smo im zahvalnost. Da se nisu ovde
stvorile, nije važno kako, ova čeitiri m om ka bi nas verovatno
uhvatili u zasedu. Nisu bili posebno spretni, sudeći bar po
problem im a koje su im ali sa ženam a, ali su nam mogli do­
bro zajpržiti ćorbu uz pomoć one dvojice Čejena.
U redu, šta sada?
Ako zarobljeniku zapušimo usta i povedemo svoje konje
za uzde mogli smo zaobići stazu n a kojoj siu nas čekali, s n a ­
dom da sve do sela drugih zaseda neće biti.
S nelagodnošću shvatio sam da m oje vaispitainije nije ni
načeto onim što mi je Libi V ajm en učinila. Još uvek nisam
podnosoi tipove koji pokušavaju n a silu da dobiju neku že­
nu. ..
Dok sam ja prem išljao, n jih dvoje prešlo je pedeiseitak
jardi, a prednost kojiu je liđokosa im ala sve brže se sm anjiva­
la. Začuo sam iza sebe topot konja i znao da se m aji Ijuidi
približavi)jju.
Kao i uvek odluka je došla brzio i ja sam instinkitiivno
znao da činim pravu, sitvar. M ahnuo sam Treviisu rukom da
se ukloni sa .staize, skočio sa svog konja i izm eđu drveća po-
ti'čao pi'ema m estu gde sam očekivao da će bradonja dostići
žensku. K olt m i je ostao u futroli, ali sam zato u šaci čvr­
sto stezao lovački nož šii'okog sečiva.
- 40 -
 Moj praračiMi nije bio dobar, ili se riđokosa u m ara la b r ­
že nego štO' sam očeikirvao. B ili su n a stotinak jard i ad m ene
kada je ona posmiula i pala, a bradonja se sa triju m fa ln im
krikom bacio preko nje.
Zašfcrgutao sam zubim a i potrčao m alo brže, ali za tim
n ije bilo potrebe, je r se ženska vešto izvukla iz h aljin e i po­
trč a la dalje, ostavljajući b radonju sa nepotrebnom orvenom
krpom u rukam a.
B ila je naga, je r se ono parče svilene tkanine koje joj
je pdkrivalo trb u h jedva sm elo n azvati kom adom odeće. Na
tre n u ta k sam zapanjeno buljio u velike čvrste g rudi koje su
me opčinjavale svojim ritm om dok je trčala, a onda, se brzo
trg ao i potražio zaklon u žbunu k raj kojeg je m orala proći.
Ni b rad o n ja nije odustao, a verovaitno' ne bih oduistao ni
ja na njegovom m estu, jer sam sada dobro- video da je de-
vojka p rav a lepotica, čak i ovako, sa licem izobličenim od
napora i straha.
P roletela je k raj m ene kao prikaza iz dečačkog sna, da­
jući m i p rilik u da uživam u po k retim a savi'šenog tela, a onda
sam, čvršće stegao nož pošto je b rad o n ja pristizao.
Iskoračio sam iz zaklonia i podigao' desnu ru k u . N ije
imao vrem ena čak ni d a se iznenadi kada m u se sečivo žarilo
u srce. Nekoliko tre n u ta k a ostao je klateći se n a nogama, a
praizne oći bile uperene nekud iznad mog ram ena, kao da još
gleda za devoijfcom.
Brzo i tiho, onako kako' m e je D ilert učio. Još jedan m r­
tav čovek ostao je n a m om tragu.
Doviukao sam ga u žbunje i tek ta d a izvukao nož iiz r a ­
ne. GiUisita cmia k rv potekla je u debelom m lazu, ali .sam sada
b ar bio sig u ran da za n jim neće ostati tra g na p u tu kojim će
ga p rija te lji sigurno tražiti.
H itro sam se osvrnuo prem a kolim a. V rištanje se čulo i
dalje, ali se sada m alo šta videlo, je r su one propalice oborile
žene u tra v u pored staze i žuriU da se zadovolje, siudeći b a r
po jednoj goloj stražnjici koja se ritm ično k retala u bliziini
kola.
Indijanci su i dalje sedeli kao kipovi na svojim konjim a.
Oa/k i sa ovog rastojianja imao sam u tisak da njihova lica
pokazuiju neodobravanje. I prezir.
Oni ,su bili n a ratn o j stazi. M uškarac na ratnoj stazi ne
obazire se na telesna zadovoljstva sve dok zadatak ne bude
iz v rš e n ...
N jih dvojica bili su m ladi. To je jedino oibjašnjenje či­
njenice što nisu videli kako s-am ubio brad o n ju u žbunju.
- 41 -
 Misam ipalk imao prerviše vrem ena. Oni će bnadomji da.ti
peitnaesit, naijiviše dvadeseti minuit'a, a onda će se zapitati šta
radd tako dugo.
Što znaiči da i m i imamo toliko vrem ena da smislimo
neki p la n ...
Potrčao sam n a tra g kroz žbunje, pitajući se šta je sa
riđokoisom, je r je nje nesitalO' kao da je propala u zem lju.
B ila je tu, svega nekoliko koraka, dalje. Lice joj je bilo
m irno što m e je iznenadilo, štav iše, nije se tru d ila da prikri-
je svoju golotinju.
Znao sam da nem am vrem ena, ali ,sam n a treniuitak do-
puisitio sebi užiivanje u ogrom nim zelenim očima, véiikim pu­
nim usnam a i ljupkom liou. Koža joj je bila one savršene bele
boje kakvu m ogu imaiti siamO' prirodne riđokose, a naročito
kada u ,sebi im aju b ar četv rtin u inske krvi.
Iz zelenih očiju suknuo je plam en. Mala; je, dakle, bila
i teimperamenitna.
— Aiko si m e dobro pogledao, dečko — reče uabudijiv^im,
m alo promukilijm glasom — m ogao bi da smisliš nešto pam et-
nijie! Oni će ulskoro k ren u ti da vide šta je sa njihovim sm rd­
ljivim druigom. . . a onda se ne piše dobro ni tebi, a' n i meni!
— Koliko ih je? — Začuđeno sam prm ietio da m i reči
jed v a prolaze kroiz stisnuto grlo. — Samo još trojica belaca,
je li?
— Tačno. I sasvim dovoljno da te srede, čak i bez ona
dva diviljaka tamo!
— Dođi! — povukao sam je za rukiu premia zaklonu u
koji se Trevis pOvufcaO'. — J a nisam ovde sam, znaš.
— Ah! — uzdahniuila je sa olakšanjem . — O nda ipak
im a izgleda da se izivučem o... prolkleta đuibrad!
D odala je nekoliko p&oivifci koje su čak i m ene zapanjile,
možda zato što su te prljave reči sa neBilućenom lakoćom p re­
lazile preko dirvnih jusana.
Trevis i ona dvojica buljili su u n ju kao da vide vam pi­
ra. Čak je i zarobljenijk pokazao tra č ak injtereisiowanlja.
Sa žaljenjem sam joj dobacio ćebe sa miog sedla i ona
se beiz žurbe um otala, prkosno odvnaćajaići poglede kojim a su
je prosto proždirali.
— Š ta se tam o događa. Beni? — pitao je Tirevis. — OtJhud
ova luitkica ovde, do đavola?
— To ni ja još ne znam, ali je naišla u p rav i čais da
spase mašu koižu. Četiri tijpa čeikala su nais tam o sa dvojicom
Čeljena,
— - 42 —
 — Boga mu! Možemo li ih zaobići?
— Ne. Sredio sam jednog. U skoro će b re n u ti da ga
tr a ž e ...
Treviiis se iscerio.
Zbog nje, a? Beni Logins, uvek džeinftlmen od glave
do pelte!
Riđokosa je podigla glavu. U oćima sam joj opazio inte-
resovanije k ad a m e je pogledala.
— B eni Logins? Ti si B eni Logins, dečko?
— Da, pa šita s tim ? Slušaj, Trev, evo šta ćemo da uči­
nimo. . . Ti i ja za'obići ćemo Čejene i napasti ih. O stala tro ­
jica ne m ogu biti tabo opaeni kao oni, a?
— D a se prik rad eš Čejenu? Ti si lud!
— Š ta ti, do đavola, predliažeš?
O n je su'ženJim očima pogledao riđokosu. Lice m u je
postalo t v r đ e .. .
— Im am o m am ac — reče. — Prilično dobar, a? Još
neki od njiih m ogao bi naleterti ovamo gde bism o ga brzo i
tiho sredili. Š ta kažeš n a to?
Ne znam zašto, ideja m i se nije dopala. Proikletstvo, io­
nako je im ala m ato izgleda n a uspeh. ..
Ili je u p ita n ju bilo nešto' drugo?
Svejedno', nije bilo vrem ena đa trag am za sopstvenim
m otivim a.
— Ne — odm ahnuo sam glavom. — Suviše je opasno...
za nju . Čekaćemo.
— Š ta čekati, do đavoOa? Da oni posum njaju nešto? Ili
da im stigne pojačanje?
— P ojačanje im neće stići, je r sxi se m orali rasp ršiti po
čitavom k ra ju da bi nas sačekali. Važno je samo da budem o
tihi, a onda, ..
— Sam o tre n u tak , momci! — riđokosa je iskoračila n a ­
preci. — J a im am jednu ideju. ..
Pogledao sam je sa novim poštovanjem . Malla je bila
hrabra, nem a šta. Ali šta ste drugo i m ogli očekivati od žen­
ske koja Skita ovim kraljem bez m uške pratn je?
A onda se moj mozak, bez ne*ke velike potrebe, vratio
na natpis viđen na kolim a kojim a je stigla ovamo.
DEVOJKE, DEVOJKE, DEVOJKE, pisalo je n a platnu.
A ispod toga, R A J ZA U SA M LJEN E MOMKE, SAMO TRI
DOLARA.
O vu lepoticu ovde, dakle, mogao sam dobiti za samo. tr i
dolara, d a sm o se sreli na nebom drugom mesitiu. . .
Prokietsitvo!
- 43 —
 — Da čujem o tvoj plan, sestro — kezio se Trevis. — Ali
brzo, do đavola, nem am o m nogo vrem ena!
— Nem a mnogo šta da se priča — slegla je ram enim a
i ćebe je mailo sMiiznuilo' naniže, otkrivajući onu divnu belu
kožu. T ri dolara? Boga mu! Bio sam sprem an da dam tri-
de'seit, trista, tri hiljade. ..
— Dakle?
— U onim kolim a tam o im a dvesta fu n ti dinam ita u
šipkam a.
Šita?! — drekniuli smo i T revis i ja u glas. — D ina­
mit?
— Tačno. Dobrom strelcu sa ovog rasto jan ja ne bi bilo
teško da pogodi kola. D onji deo, je r siu sanduci poredani po
podu i pokriveni ćebadinia. S a m o ...
— Samo?
— Šta sa ostalim devotikama? I one će sitrađaiti.
T revis i ja smo se pogledali. To je bilo tačno, a l i ...
— Do' đavola, to su iomako samio kurve — dobacio je
Hoboken. U sta siu miu bila iskrivljena u r-užniu grim asu i ja
sam se iznenada setio' da on m rzi žene. U klanjao se kad god
bi se u logoru poveo razgovor o devojkam a, a to je bilo Oitpri-
like isito onako često kao i razgovor o viskiju.
— Da, to siu samo kurve — tiho je rekao Trevis, izbe-
gavajući poigled riđokoise. — Beni?
O dm ahnuo sam. glavom.
— Ne.
—Ti si Iiud! U redu, ženske su žensike, ali kada se radi
ko će ositaiti u žiivo'tu, m i ili one, o n d a ...
— Zaveži, Treviise. Ovde jioš uvek ja zapovedam , boga
mu! A ja sam rekao ne. Im aš moizda nešto protiv?
Bio sam sprem an da, tog tre n u tk a pucam u njeiga, tako
m i boga. Ali je on znao da protiv m ene nem a nikakvih iz­
gleda, Oprezno je obliznuo uisoe i odm ahnuo glavom.
— K ako hoćeš. Beni — rekao je tiho. — Ti si gazda...
— M uškarci! — prezrivo je frfcnula riđokosia, zabacujući
kosu sa: lica. — Zašto, do- đavola, ne saslušaite mo[j plan do
kralja, m'omci?
— Im a još nešito? — uipiitao siam. — Stviamo?
— Stvairno. One propalice dole do sada siu se valjda
isitreisle na mioijlim prijateljicam a i već raizmiišljiaju šta> dalje.
Videla sam njahova lic a ... tim devojkam a ne piše se nišita do­
bro, Ijiudi. Zato sam i pdbegla., je r s*am znala da se to neće
završiti sa m alo tu c a n ja .. ,
— Misliš da će hi pobiti?
- 44 -
 I ne samo to. . .
Klimniuo sam glavom . Žene n a Zapadu su retk e i nepi­
sani zakon zapoveda da im, se m ora Uikazajti svako p'olšfco-
vainje.
Ali taj zakon ne važi za jav n e ženske. Niaiprotiv.
Oni tipovi dole željni su ženskog m esa i iskorisitiće p ri­
liku da učiine sve šito im njihova gadna m ašta dočaira. A to
može p o tra jati jio'š prilično dugo.
— T voja pniča se oteigla, sestro — doibiacio je Trevis.
— Šrta želiš -time da kažeš?
— Od čega m uškarci naijhrže o'žedne, dečko? — upitala
je ona, sa osmehom od koga m i je zastao dah. T rideset h i­
ljada dolara. . .
— Ah! Im a li i viskija u kolim a?
— Dai. Č etiri buretoceta.
— Tome se Čejeni neće odupreti — klim nuo sam gla­
vom. — Hmm, a šta, afco ipak ne budu pili?
— Čejene ću ja odvući od kola, sa ostalim a ćete valjda
lako izaći na, kraij?
— Ti? Kako?
Zbacila je ćebe sa ram ena i izbacila n ap red divne g ru ­
di, a oma lagano, uživajući u našim pogledima, svukla i ono
parče svile niz duge noge.
— Pričuvaij m i ovo, Beni — reiklia je dobacivši m i ga­
ćice. — Nadam se da će m i uskoro bilti ponovo potrebne. . .

Još uvek razm išljajiući da li je naša nova p rijateljica

lepša ili lukavija, posm atrao sam je iz zaklona kako vrlo
uiverljivo' te tu ra prem a kolima, potpumo naga i raspletene
kose.
U ruci joj je bio nož koji je izvukla, iz bradonjanog poja­
sa. Sve u svem u slika je izgledala veom a uverljivo i ona
banda dole neće im ati raizloga da sumnija kako je ona isko­
ristila brad o n jio u strasit da m u istrgne nož i tako- prekine
njegovu ljubavničku k arijeru .
Mala je bila izvrsna, glum ica. Čim je izašla iz šume, to ­
bože je shvatila da ide pogrešnim putem i naglo k r e n u la
ulevo, kao da želi d a pobegne.
Čejeni nisu bili ni slepi ni glupi. Jedan od n jih je gla­
sno uzviknuo i pognao konja, d ru g i kreniuo odm ah za njim .
Trevis i ja smo nam ignuli jedan druigom. Do sada je
sve išlo poi p la n u .. .
— 45
 Riđokosa je proitrčala tačno* izm eđu div,a’ d rv eta kod
fcoijlh smo se on i ja krili. Veselo padiviriiskiuijaići, Indijianci su
h itali za njom , uveren i da im ne može iEmaći. Ko zna, mo­
žda je oniaij prizo r dioie uzbudiO' i njihovoi muškosit, p a su
odiiučiili d a se zadovolje n a zgodnibj beioij' ženi.
Priignfuo sam se n a skoik, sitežući d ršku noža. Još desetak
koraka. ..
Onaji koji je jah ao n ap red opazio je tan k u zm iju lalsa,
u p ik as gustoij travi. Giasnio je k riknuo i pokušao da zauistavi
svoig ponija. V rlo grubo i naglo tako da je životinja: posrndla
i gotovo ga zbacila.
Dinugome se više žuirilo, ili je imiao lošije reflete e od
svog p rija te lja . Njegov konj naleteo je u punoj brzini n a laso
koji je Treivis nalgld zategao i stropoštao se preko njega, gla­
sno vrišteći. Jahač je preleteo preko njegove glave kršeći
žbumje u koje je uipao.
P rep u stio sam ga Trevisu, videvši da onaj p rv i pokušava
d a podigne svoje oružje. Skočio sam kao pum a, biraju ći naj-
osefilj.ivije mesto, kao i ta krvoločna zver.
V rh noža zario m u se u levu slabinu, m alo niže od m esta
koje sam ciljao, ali ga je šilima mog skoka bukvalno- oduvala
sa konja. O tk o trljali smo se u trav u , p ri čem u je on zadao
jedan neefikasan udarac desnom šakom u m oju slepoočnicu.
N isam čekao da isk rv ari doi sm rti. Istrgao- sam nož iz
rane i ponovo- ga podigao, stežiući ga levom šiakom za grlo.
T revis je bio neoprezan ili se onaj Indijanac mnogoi brže
oporavio- od pada nego , što je to on očekivao-, svejedno. N jih
dvojica koprcali su se u kanvavom klupku u žbunju, režeći i
stenjući kao divlje zveri:.
Priskočio sam i sačekao da m i se o tk riju Inidijiančeva go­
la leđa, a onda sam zario nož u njih. Drelkniuo je, m islim više
od iznenađenja, nego od bola, ali je taj k rik tra ja o kratko.
— Uhh. .. — šum no je uzdahnuo Trevis, pokušavajući
da zbaci sa sebe te re t m rtvog tel-a. N ije m u uspelo dok miu ja
nisam pomogao, vukući Čejena, za noge.
'— H vala, o rtak — proisitenjao- je, ležeći još uvek n-a tliu.
— P ro k leta r a n a ... a to- đubre odm ah mi je strglo- zavoj, ta ­
ko da sam počeo da krvarim . . . Boga miu!
R ana n a b u tin i sada je izgledala još gore nego maločas,
ulepljena zem ljom i komadić:im-a istrulel-og lišća i trav e, a iz
njenih široko oitvorenih ;uista šibala, je krv.
— To tre b a oprati — reče neko iza nas. Riđokosa. Kle-
knula je pored Trevisa, ne m areći za svoju naigoitu i pažljivo
opipali,a piristim-a ivice rane.
1
- 46
 Ovaj se blaženo cerio.
— O rtak — reče — ne m oraš se tru d iti oko m ene. Ja
sam već um ro i stigao u r a j . . .
— Ne pričaj gluposti! — stoogo reče ona. — Beni, po-
gledag' im aju li ti looidij-ajnci vode u mešinamia!
Poni Čejena koga sam ubio stajao je m alo dalje, drhteći
čitavim telom . O na je pažljivo isprala TreVisovu ran u , n a ­
kupila nekog liišća da je ziatvori, a zaitim sve to stegla tk a ­
ninom koju. je ubijeni Indijanac noisio oko pojasa.
U m eđuvrem enu, ja sam oprezno izvirivao iz grm lja pi­
tajući se da li je obračun sa Č ejenim a privukao' pažnju one
trojice.
N isam m orao da brinem , je r sum njam da bi njihovu za­
bavu uspeo da pokvari i general Dodž da je proveo ovuda
prugu zaijedno' sa svim svojim K inezim a i lokom otivam a. Čak
do m ene dopirao je ra,s(kalašan sm eh kome su se Siada p ri­
družili i ženski glasoivi, a jedini p a r koji sam m ogao da vidim
otim ao se oko b u reta iz kojeg je m lazevim a tek la bezbojna
tečnost.
— Hoćeš li m oju košulju? — upitao sam riđokosu, još
jednom se čudeče što m i glas prom uklo zvuči.
— Neću, Beni. Hvala. V aljda ću negde naći m oju ba-
Ijniu.
— Uzmi b ar ovo. — P ružio s-am joj gaćice i ona ih je
dohvatila. — Nego. odakle m e poznalješ?
Osmehiuula se, a ja sam u sebi conu digao na tr i sto­
tine hiljad a dolai-a. Im ala je osmeh koji vas je u deliću se­
kunde mogao učiniti naijsirećnijim čovekom sa ove sitrane Ste-
noivitih planina.
— Čuila sam dosta o tebi, Beni.
— Na prim er?
— Na prim er, .. da si dobar u krevetu. . . pravi m uška­
rac.
N asm ejao sam se naglas. Do sada sam im ao samo dve
žene . . . i nijed n u od n jih u krevetu.
— Od koga, do đavola?
— Pogodi.
N ije tu im alo šta da se pogađia, je r onu In d ijan k u nikako
nije m ogla sresiti. P rem a tome. . .
Osetio sam kako m i se koža n a liou zateže. Leđim a mi
je prošla jeza.
— Gde si ti upoznalia Libi Vaijmen? — promiuklo sam
upitao.
- 47 -
 — Gle, gle? — Poigled jojj je bio podirugljiv. — Ndrje m o­
guće da ti je oma bila jed in a do siada... B e n i.. .
— Govoiri, p:nokle;ta bila!
Zgodan si kadai se Ijuitiš, Beni — šapnula je, sanja-
lački m e pogledavši broz spuštene trepavice. — I ta feućka
motrala je d a bude pcrva koja te je šč e p a la ...
P riv ila se vs. m ene, tako čvnsito da sam kroz košulju
oBeitiio n jen e mapete grudi. B ila m i je potrebna sva snaga vo­
lje da je odgornem .
— Gde si je videla? Gde je ona sada?
Prezirivo' m e je odm eriia i prešla m kam ai niz bokove,
oblizujući pune usne.
— Š ta će ti ona? Z ar nisam ja zgodinija od n j e ... Reci,
Beni!
Mislim, d a m i je ruka sam a pótetela. Tiho je varisnula i
zaiteturala se, držeći ru k u na obrazu. Oći su joj bile ogromne,
duboke i u n jim a sam video ijiešto' čega do tad a nije biloL
Poišitovanje, m ožda. Ili nešto slično.
Stngao sam košulju sa sebe i dobacio joj.
— Obuci to! — procedio sam. — Onda pomozi Treviisu
da se popne n a konja i odvedi ga do one trojke. Tamo ćeš
me sačekati.
Poslušala m e je beiz reči, radeći veštO' i hitro. Nekoliko
pulta poigledala me je ispod oka onim istim neo'bičnim pogle­
dom, aHi sam nekako uispeo da sačuvam bezi 2¡razno lice.
Sačekao sam da zam aknu u šum u, a onda sam izvukao
koltt i proverio ga. Nož m i je bio n a starom m estu, u sari
deene čizme.
K renuo sam polako niz padinu prem a kalim a, osećajući
kako m i sunce peče gole gnudi.
Libi V ajm en je bila dole, kod kola. Jedna od onih žena
koja sada pijanio vrišiti: — Daj m i ga, diaj, daj. .. !
Znao sam da ta trojica nisu toliko pijani da me ne mogu
pogodiiti iz svojih koOtova. Znao siam da jedam zalutali m etak
sav onaj dinam it može istog tre n u tk a piretvoriiti u stub od
plam ena i dim a. ..
Ali sam išalo dalje.
N eću biti slobodan čovek sve dok jioš jednom ne vidim
tu kučku, Libi V ajm en. I ne sateriam joj niz grlo onu laž
koja m e je gotovo stajala života i. ..
Na polovini p u ta shvatio sam da to nije jedini razlog
što idem u gotovo sigurnu s m n t...
OsećaiO' sam užasnu želju za ženom.
_ 48 _
 Riđoikosa nije bila k riv a za to. Želeo sam i nju, svaka­
ko, aM je to bila druiga v rsta želje, želja za dugim tih im tre ­
nucim a, za toplim poijuipcdma i nežnom dodiru dva naga tela
koja uživaju jedno u drugom.
Ova želja sada bila je želja zveri, ok ren u ta uništenju, a
ne ljubavi. Čeznuo sam za tren u tk o m kada ću još jednom
prodreti u telo Libi Viajmen, slušati kako vrišti od bola, gle­
dati crvene tragove m ojih prati ju na onim m erm ernim g ru ­
dima. . .
Još uvek sam u tra v i video samo jedam pair, ali su g la ­
sovi dopim li iza kola, tam o gde su ositali verovatno potražili
pogodnija m esta u hladovini.
B ure sa viskijem sada je bilo odbačeno u stranu, a suva
zem lja brzo je u p ijala baricu dragocenog pića. K orak dalje,
m uškarac je ležao m eđu raširenim nogam a žene, tafeo m irno
da sam najp re pom islio kako su ohoije zasipali.
Nisiu spavali. Shvatio sam to kada sam čuo njeno ste n ja ­
nje i opazio jedva primetme pokrete bokova na tlu. Uironili
su jedno u drugo, daleko od ovog sveta. . .
Ako već jeidnog dana m oram um reti, proletelo m i je
kroz glavu, onda je možda ovo najlepši način da skončam...
A onda m i je iznenada bilo žao tog m omka. Z avrteo
sam glavu i tresnuo ga drškom kodta u potiljak, sagnuvši se
da bih levom šakom zatvorio ženina usta.
Tip se svalio u stra n u sa nje, a ona je otvorila oči. N ije
izgledala nim alo iznenađeno. Ili je bila previše pijana.
— Šta je? — prostenjala je. — ’Oćeš i ti mailo, a? Pa
’ajde, ’ajde, dečko. ..
— Ni glasa da nisi pustila! — prosiktao sam, doitakavši
joj golu dojku vrhom cevi. — Inače. . .
Z astrašeno je klim nula glavom i ja sam uklonio šaku sa
njenih usta. K urve su poiznate kao žene sa puno pirisiustva
duha, a naročito kada im aju dvadesetak godina staža, kao
ova o v d e .. .
Prineo sam još jednom p rst ustim a i tiho produžio pre­
m a kolima. K olt m i je još bio u ruci, ovi tipovi neće dobiti
šansu da potegnu brže od m ene.
Knaijičkom oka Siam izvirio iza kola. Da, bili su tu . N jih
dvojica i tri žene.
Neko od n jih imao je prokleto m nogo m ašte, je r m i je
trebalo nekoliko tre n u tak a da razaberem ko je muško, a ko
žensko na toj gomili i šta rade jedno drugom . Malo je n e­
dostajalo da se glasno nasm ejem .
- 49 -
 Saono' što m eni nije bilo do ameba. Gotoivo da nisam ni
gledao oiiiu dvoijim propailica kajd su osetivši m aje prisus­
tvo, sikočlli pridržavajući ru k am a pantalone. Žene su se uk­
lonile u stranu, s obzirom da moj stav nije obećavao ništa
dobro.
Sem jedne koja je do maločas bila ispod dugajlije. Ona
se samo pridigla na lakat i uklonila sa lica ornu kosu m okru
od znoja.
— Glile, Beni! — i’ekia je, pijano zaplićući jezikom.
— Još jednom si uspeo da m e prekineš na najlepšem m estu,
dečko!
*
— Vas tri, obucite se! — rekao sam, pazeći da ne pogle­
dam u Libi. Plašio sam se da ću poslati svoij kolt do đavola i
baciti se na nju ako sam o još jednom vidim one divne gru ­
d i.. .
Izgubile su mi se iz vidnog polja u svojdm kolima. Sre­
ćom. Sada sam mogao da posvetim pažnju dvojici propalica.
— Koiji od vas dvojice lepše peva? — upitao sam izne­
nada.
Dmgajliaj je prvi došao do reči, iako su miu teško pro­
lazile kroz stisnuto grlO'.
— Peva? Ovaj. .. zašto?
— Hoću da čujem pesmu o jednom m om ku koji se zo­
ve Rozvel, oiitak. K ažu da je to lepia pesma, I poučnia.
— Ro'zvei. . . šta hoćeš da znaš o njem u?
— Za početak, gde bih mogao' da ga nađem.
D ugajlija je pogledao prem a suncu.
— Nisam siguran, ali otprilike u ovo vrem e trebalo bi
da se nađe sa Besnim Psom kod Izvoira U,antri, ispod Igl
Pasa.
— Koliko Ijiudi će biti tamo?
— On, Lu Č endler i jiOŠ dvojdca. Indijanac će povesti
svoje Ijiude, ali ne znam, koliko će ih biti.
— Ko je Lu Čendler?
— Revolveraš iz Arizone. Odavno radi za Rozvela. . . ve­
oma je brz.
— Je ii? Znači i da je veoma skup. O čemu će razgova­
rati na tom sastanku?
D ugajlija se nervozno vrpoljio. Ni m eni nisu prom akli
upozoravaijući pogledi koije m u je dobacivao njegov prijatelj,
oniži plećat čovek preplanulog lica i vrlo crne kose i brade.
— Ti? — obratio sam m u se. — Možda ti znaš više o
tome?
- 50 -
 P ljunuo je pred mene, poikazujiući piravilne bele zube,
— I da znam ne bih ti rekao, pseto jedno! — zarežao je.
Nije m e uvredio, ali ja sam &e pravio da jeste. K olt u
m ojoj ruci je proigovordo i on je vrisnuo, prinoseći levu rufci;
uhu. Z apanjeno me je pogledao, dok m u je niz vrad: tekao
potočić krvi.
— To je za početak — ohećao’ sam m u. — K ad sledeći
p u t kažeš nešto ružno otići će ti drugo uvo, zatim nos i tako
po redu. DaMe?
On je ćutao gnevno stisnutih zuba, aii je zato dugajlija
požurio da izbnbljai sve što zna.
— Ovaj. . . oni će pregovarati o OTUžjiu koje Rozvel pro­
daje. Besni Pas se nada da će čitavo pleme okupiti i krenuti
u ratn i pohod, čim čuju da je grupa belaca osujećena, u po­
kušajim a da napiadne selo. On planira da se triijumfalinio v rati
u selo i pokaže. .. ovaj, vaše skalpove. Mi, ..
— Samo što od tog plana, izgleda, neće biti ništa — s;u-
vo sam se osmehnuo. — Kako je Rozvel doznao da smo kre-
mili prem a selu?
— Im a svog čoveka u kigoru, ali ja ne znam njegovo
ime, kunem se! Roizvel je postao m nogo oiproziniji otkako s,u
H elm ut i Amaniilo x.iibije:ni. On, , .
— O-ho! Ta dva tipa radili su za Razvela?
— Pa da. , . on ih je i potuu'io Dodžu kako bi imao svoje
oči i uši u logotui. M eđutim , D ilert i neki m om ak po im enu
IjOgins sredili su ih, tako da neko v.reme nije bilo nikakvih
vesti, Ro'zvel Je potom poslao nekog drugog, ali ja stva,rno
ne znaan ko bi to mogao biti, . .
— Kako je (wi .slao oibavešteinja Ro'zvelu?
— Preko indijanskih izviđaču, Čejeni drže logor na. oku
od časia kad je pruga stigla na njihovu teritoiriju.
Neke stvari iznenada su m i postale jasnije, aili ne i ona
glavna. Ona lioja m e je najviše i zaibii'i.njiavala. . .
D ilert je sve to znao ili bar na.slućivao, očigledno. Ka-
K'av je onda, do đavola, bio njegov plan?
Još uvek sam se mogao v ra titi u logor, naravno, čak
triijumfalno, sa četiri zairabiljenika i četiri ženske koje će b i t i ,
dočekaine sa odiuševljenjem. Ali. . .
Moja ekipa u m eđuvrem enu je pristigla, a pred svim a
je hram ao Trevis, gurkaj.ući povrem eno onom m otkom u le­
đ a m om ka kojeg sam m aločas lupio' po glavi.
— Lep plan, m ladiću — iscerio se gledajući žene koje
su se, sada već obučene, pomolile iz kola. — Kako bi bilo da
sada lepo krenem o natrag, a?
- 51 -
 — Ne. Idem o po RozveLa.
— Rozvela? Gde njega m isliš da nađeš, prokletetvo?
— Rekla mi je jedna ptičica — osmehnuo sam se, i da­
lje izbegavajući da pogledam prem a Libi V ajm en.
Uzgred, nešto zanim ljivo mi je pailo u oči. Riđokosa je
ostala n a svom čejenskom poniju, ne pokazujiući želju da se
pridruži svojim p rijateljicam a u kolima. . .
— Dobro. — Trevis je filozofski slegao ram enim a. — B i­
će gadno, samo da znaš.
— Znam . Kako tvoja noga? Moći ćeš da jašeš?
— Aha. V aljda nećemo daleko.
— Ne. Dva ili tri sata jahanja, u najgorem slučaju.
— Toliko ću valjda izdržati — uzdahnu on, osvrćući so
oko sebe. — Šta ćemo sa ovom družinom , Beni?
— U pravo 0 tome razm išljam . Zaslužili su vešala, svi od
i;eda, samo što sada nemomo vrem ena za to.
— P roklet bio! — zarežao je onaj ornobi’adi. — K u k a­
vico! Da mi je tu moij kolt, ja bih. . .
Osm ehnuo sam mu se, toplo i široko, tako da m e je za-
i':uđeno po'gledao.
— K erli, daj čoveku njegov kolt — rekao sam. — Vidiš
da plače za njim , . .
I K erli se široko cerio. Taj momak, zbog nečeg, je voleo
krv i svaka tuča u logoru privlačila ga je kao što svetlost
privlači kom arce. Skliznuo je sa konja, dohvatio jedan opasač
sa trave i bacio ga crnobradom .
— Zakopčaj ga — rekao sam lepo i piolako. Hajde,
šta sad čekaš?
Video saju da m u jc u očima bljesnula nada, ali je to
trajalo kratko. Moja sam ouverenost ga je zbunila, iako još
nije znao s kim im a posla.
Ipak, spretno je zakopčao opasač i obliznuo suve usne.
— Kako se zoveš? — upitao sam. Opet onim jezivo ti­
him glasom, kao Dilei’t,
— Mičel — odgovorio je prom uklo, — H enri Mičel, ko­
pile! A ti?
— Ne verujem da si čuo za m ene. Ime mi je Logins. Beni
Logins. .. kopile!
Izraz stra h a preleteo je njegovim licem, ali ga je odmah
smenilo očajanje. K renuo je rukom prem a koltu onako kako
se davljenik h v ata za slam ku.
S trah okiva ruke, rekao ma je D ilert. Možda je taj Mi­
če! mogao da potegne i brže, ali je ovoga puta bio spor, uža­
sno spor. Činilo m i se da im am vrem ena da izbrojim do tri
- 52 -
pre nego što se njegova šaka sklopila oko drške kolta i k re­
nula naiviše.
K olt kogi sam vratio u futrolu kada su m oji ljudi stigli
sada je izleteo iz nje brzinom koja je i m ene iznenadila. U
redu, D ilert je rekao da im am talenta, aii ovakva brzina. . .
Selivši se Diksona, ovoga pu ta ciljao sam niže, pravo u
kopču njegovog opasača, tako da su drugi i treći m etak pogo­
dili samo srce ili njegovu neposrednu blizinu. B radonja se
čudno skupio, prinoseći obe ruke trb u h u , zateturaO' u m estu
i sklupčan pao u travu.
— Jednog smo otkačili dobacio sam Trevisu. — Kaico
bi bilo da i ostalim a dam po kolt, a?
D ugajlija je užurbano odm ahivao glavom, dižući ruke
uvi's,
— Ne! Ne! — brzo je govorio. — Ne, Loginse! Ja neću
ni regnuti, videćeš.^. sviviše si brz za m ene, bilo bi to h lad ­
nokrvno ubistvo! Ne!
— H ladnokrvno? Ne pričaj gluposti, ortak. . . nisam n i­
malo hladnoJirvan, časna reč!
— Trese se od strah a — prezrivo reče Trevis — a, ako
me nos ne vara, već je napunio pantalone. Odmiakni se m alo
tam o niz vetar, dugački!
Usudio sam se da bacim pogled prem a kolim a. N jih četiri
gledale siu. u m ene, ali sam ja video samo jedne ogrom ne i
duboke crne oči. Nešto m i je zadrhtalo u blizini želuca i m o­
rao sam stegnuti zube da to osećanje potisnem.
— U redu —- govorio je Trevis, a m eni se činilo da m u
glas dopire negde sa reke — za n jih nije problem . .. ali šta
da radim o sa ovim proikletim droljam a. Beni?
— Neka idu — rekao sam, jedva razdvajagiući vilice.
— Neka idu kud znaju!
:Kt ':!<•

Rozveil nam je uleteo u šake kao zreo plod, ali ću do

toga tek doći. U m eđuvremen.u smo dugo jahali, po vrelom
suncu i Šumskoj hladovini, a iza sebe sam čuo šapate koji
su govorili da sam poludeo i da bi trebalo da mi neko, iz
samilosti, ispali m etak u glavu.
I sam sam to nekoliko puta pomislio, je r ono što sam
činio zaiiSla je bila p rav a ludost. Jah ali smo brzim kasom
kroz srce indijianske teritorije, čak i ne poikušavaj'ući da iz-
vidim o p u t pred sobom ili koristim o zaklon šum e i plani­
nskih klanaca koji su se positepeno uzdizali prem a Igl Pasu.
- 53 -
 Bio je to jedini način da n a vrem e sitignemo do Roizvela
i njegove bande pre negio što nam se izmigolje. Sastanak
kod izvora U antri neće tra ja ti dugo, je r se Besnom Psu žuri
da u-hvaiti drske belce koji su upali na njegovo područje. Do
sada je od svoijih izviđača m orao dobiti izvešitaij o tom e k a ­
ko sm o prešli reiku i unšitild jed n u od njegovih zaseda. Ako
im a i zrno soli u glavi, ostatak svojih m ladih ratn ik a raši-
riće u širokom kordonu izm eđu relke i sela, kao m režu u
kojiu treb a da uleti bogata lovina.
Naša jed in a šansa sastojala se u brzini, ali siu nam i,
prirodne oidlike tog k raja išle na ruku. Sa Igl Pasa Čejeni
su do reike mogli sići koosteći dve sitaze: onu kojom smo mi
dolazili i drugu, mnogo kraću i težu.
In stin k t mi je govorio da će Besni Pas odabrati tu d ru ­
gu, je r m u se žuri i zbog toga što ne očekuje da ćemo mi
bilti tako drski da krenem o upravo prem a Igl Pasu. Roizvel,
sa druge strane, nem a nikakvog razloga da se vraća n a re­
ku i zaitio će upravio ovim putem kremuti prem a m estu gde
se verovatno nalazi taij to v ar oružja.
Čak ni Trevis nije imao dovoljino m ašte da shvati m oju
zamisao, a m eni jednostavno nije bilo do dugih objašnjenja.
Znao saim da mi neće pucati u leđa, bar još izvesno vrem e,
i stoga Siam bio zadovoljan što me još uvek prate, prem da
gunđajući.
Do izvora U aotri nije moglo biti više od deset m ilja
kada sam naglo skrenuo konga na desinu stran u i pognuo
se u sedlu da bih izbegao granje drveća. Zastao sam u p ri­
jatnoj hladovini šume i okrenuo se m ojim ljudim a.
Po licim a im se videlo da im je pao kam en sa srca, jer
kraj knoiz koji smo jahali bio je idealan za zaisede, a jako je
loše za, živce kad svakog tre n u tk a očekuješ da ti oko ušiju
zazuji vrelo olovo.
Iscerio sam im se i sjahao sa konja, tek tad a shvativši
da je veirma životinja jioš um ornija od mene.
— Odmor, a? — rekao je Hoboken sa nadom u glasu.
Nije mi pi'omakao pogled kojim je odm erio riđokosu.
— Ne. Zaseda.
— Za Rozvela? — upitao je Trevis.
— Za Rozvela.
— A šta ako su Indijanici ,s njim ?
— Neće biti s njim . Ako budu, pustićem o ih da prođu.
M ožda izgleidam tako, ali još uvek nisam pošašavio, Trev.
On je oprezno skliznuo iz sedla, čuvajiući ran je n u no­
gu, O svrnuo se oko sebe.
- 54 -
 — Ovde?
— Ovde ćemo ostaviiti konje i kremuti malo* dalje n a­
pred, kroz šumu, do prvoig pogodnog m esta. I odm ah da vam
nešto kažem, ljudi; Rozveia hoću živog. Jasno?
— Jasno — isceniili su se sva tro[jiica, čak je i riđokosa
ozbiljno klim nula glavom.
— U redu. P roverite svoje ooružje, pa idemo.
Instin k t koji mi je rekao da će Rozvel uskoro naići nije
odabrao baš najpovoljnije m esto da m i to kaže, ali za nuždu
je bilo dobro. Staza je ovde oštro savijala oko jedne visoke
stene gde je kam enito tle razredilo' šum u, tako da je sa su­
protne strane bilo m alo zaklona.
— Ti ćeš biti ovde — pokazao sam Trevisiu m esto u
žbunju. — Pustićeš ih da prođu poired tebe i pucaćeš samo
ako budeš morao. I pazi na Rozvela,. do đavola!
— Rekao si m i — osm ehnuo se.
— Vas dvojica — pokazao sam glavom K erliju i Ho-
bokenu — goire n.a stenu. D ržite glave nisko i ne izvirujte,
je r ako vi vidite njih, videće i ona vas na tom golom k a ­
m enu. Po zvuku kopita znaćete gde se nalaze. Važi isto kao
i za Trevisa: pucajte ako m orate, i dalje od Ro'zvela.
Za sebe i riđokosiu odabrao sam najlepše mesto. I n a j­
opasnije. B ila je to oniža stena koja. neće pružati bogzna k a ­
kav zaklon, s obzirom da se nalazila kraj sam e staze, ali
sam se mogao osloniti na m oja tri strelca da će sprečiti svaki
pokušaj da nas neko od jahača zaobiđe i priđe nam sa su­
protne str'ane.
Soo sam leđim a oslonjen o stenu, znajući da ću izda­
leka čuti kopita njihovih konja na stenovitom tlu. Riđokiosa
se spusitila kraj m ene, oprezoo' položivši svoju vinčesterku na
travu.
Vreme je da me pitaš kako se zovem. Beni — rekla
,ie tiho.
— Irna još vrem ena za to. Pričekaj da sredim o Rozvela.
— Dobre stv ari nikada ne treb a odlagati. Mene su ta ­
ko bar naučili. Sudbina ih obično izm akne ispod tvoje ruke
kad već pomisliš da si ih ščepao. . .
— Da:, to je tačno. O tkuda Libi Vajmein m e đ u .. . m e­
đu. . .
— M eđu kurvam a, reci siobodno. J a se ne stidim ono­
ga što sam radila. Beni. Bilo je ili to ili da crknem od gladi...
-- Uvek si se m ogla udati za nekog poštenog momka,
z ar ne? — rekao sam prezrivo. — Ali ne, tO' se nije slagalo
- 55 —
sa tvojiin snovima, o velikim graidovima, skupim botelim a.
haljinam a naručenim iz Bostona, je li?
O borila je pogled.
Jesam sanjala o takvim stvarim a, to je istina. Ali. ..
— Ali ti se izmaklo, pa si rešdla da sama dođeš do njih.
Bez m nogo uspeba, koliko m i se čini.
— U redu — rekla je m irno. — Neću ti pričati, ako
ti već m isliš da sve znaš.
Dotakao sam joj ram e, izbegavajući da pogledam m es­
to gde se košulja otvarala nad punim gi'udima.
— Izvini — i'ekao sam. — Nem am prava da te osu­
đujem , do đavola! Loša sreća, a?
Ć ulali smo, a njena ru k a je gorela u m ojqj. Čudno, tog
tre n u tk a bio sam sasvim zadovoljain što je tako i nisam že­
leo ništa više od nje.
A onda sam u daljini začuo kopita nekoliko konja. P ri­
vukao sam je sebi i dotakao joj usne svojima.
O dvratila m i je dugim toplim poljupcem koji je učinio
da na tre n u ta k zaboravim i Rozvela i vrelo sunce i stenu
iza svojih leđa.
O trgao sam se od nje u strah u da se ne uguši. Ona je
ostala, oslonijena o kam en, sklopljenih očiju i poluotvorenih
usta. Ispod košulje, gnudi su joj se uzbuđeno dizale i spu­
štale.
— Sada m i reci kako se zoveš, m ala.
Nije otvoiila oči.
— Nećeš se sm ejati, Beni?
— Ne, do đavola! Zašto bih se sme jao?
Pogledala me je onim očima zelenim kao planinska je ­
zera. I isto tako dubokim.
~ M elisands — šapnula je. — M elisanda Kiuper. Sme-
šno, a? Mislim, smešno za jednu drolju. . .
if.i

*
Jah ali siu sporo, veselo brbljali. Do m ojih ušiju neko­
liko puta dopro je smeh.
Ustao sam iznenada, kao da su mi se noge pretvorile
u čelične opruge. Suženim očima osm otrio sam prizor pred
sobom.
Onaj na čelu m orao je b iti Rozvel; dežm ekast, lukavog
lica, u odeći koja nije bila ši,vena za dugo jah a n je i prašinu.
Kiooš koji svuda m ora da pokaže koliko p ara im a. K olt za
njegovim pojasoan služi samo za ukras, n a ra v n o .. .
- 56 -
 Sa njegove leve strane će biti L u Čendler. Vitiko telo,
usko, hladno lice, šešir navučen nisko na čelo da p rik rije
sjaj zm ijskih očiju. R uka m u je već nad koltom dok pokuša­
va da um iri svog konja uplašenog m ojom poja>vom.
Iza n jih još dvojica, takođe revolveraši, ali očigledno
ne kalibra Lua Čenđlera, jer su njihove šake još uvek dale­
ko od futrola.
— D obar dan, gospodo — rekao sam tiho. — Moje ime
je Logins, Beni Logins,
Č endler je potegao, a oči pod obodom šešira nisu poslale
nikakvo prethodno upozorenje. Taj m om ak zasluživao je sva­
ki cent koji je Rozvel p lać a o ...
Potegao sam i ja, osećajući kako još jednom svaki n erv
i mišić m og tela učestvuje u tom pokretu. M islim da smo
opalili u isitom ta’enutku.
Nešto me je pogodilo u levo ram e i ja sam na tre n u ta k
posmiuo i izgubio ravnotežu. Pao sam na levo koleno, je r
me je D ilert učio da strelac moira biti stabilan i još jednom
pritisn'Uo oharač.
Moj prvi m etak pogodio je Čenđlera u trb u h , ali ga nije
zbacio sa konja. D rugi hitac ispalio je pre mene, grčeći
lice koje je naglo pobledelo. Onaj moj pad na koleno spasao
me je; taj m etak prozviždao je visoko preko m oje glave.
Više nije imao vrem ena je r sam ga pogodio posred lica.
Previsoko, naravno, ali isto tako efikasno kao i m etak u srce.
U m eđuvrem enu i ona dvojica su ščepali svoje koltove,
ald su njihovi konji bili previše uznem ireni pucnjavom da
bi im ali siguran oslonac. Meci su zazviždali oko m ene, ali
ne samo njihovi. Gore, na steni, K erli i Hoboken otvorili su
v a tru iz svojih vinčesterki.
Pao sam u zaklon stene u času kada je M elisanda prvi
p ut opalila. K ada sam pomoJio glavu i ruku sa koltom, p re­
da m nom je bila još samo jedna m eta. Ne znam, čiji ga je
m etak pre pogodio, moij ili Trivisov, je r je i moj ortak is­
kočio iz zaklona i vrlo paižljivo nanišanio' pre nego što je
pritisinuo okidač.
Itozvela ne računam . On se srozao u tra v u čim je čuo
prvi hitac. Ti tipovi puni p a ra koji iznajm ljuju tuđe revol­
vere pravi siu slabići kada i sam i tre b a da pokažu m alo
hrabrosti.
Ram e ine je užasno peklo, a u glavi mi se m utilo. S ti­
snuo sam zube i uspravio se, čudeći se zbog čega se čitava
ta prokleta planina sve brže okreće oko m ene.
— Beni!
- 57 —
 Riđokosa m i je obavila ru k u oko pojasa i ja sam se
za-hvailno oslonoi na nju. Tle pod m ojim noigama m alo se
umiirilo i ja sam osmoitrio ona tri ispružena tela pred svo­
jim nogam a.
— Pogledaj Beni. . . poznaješ ga?
O dm ahnuo sam glavom da rasteram m aglu koja se iz-
neinaiđa spiusitiiila sa planine. Lice tipa plivalo je u njoj, ali
sam ipak razabrao poznate crte.
— Zdravo, Krotone! — rekao sam promiuklo. — K akav
slujčaj, a? Noisim ti pozdrave od Libi Vajmen.
Pogledao me je s m ržnjom . Ja njega nisam m rzeo. Na­
protiv. Uostalom, m etak kajd sam m u ispalio u glavu sa n je­
gove tačke gledišta morao je biti čisto m ilosrđe. . .
— Gde je Rozvei? — Iznenada sam se setio zbog čega
se nalaziim ovde i zbog čega sam dopustio da mi Čendler po­
šalje kom ad vrelog olova u telo. — Gde je kučkin sin?
— Tiu je. Trevis m otri na njega. Lezi, Bend, izgubio si
mnogo k rv d .. .
— Mdisidš? D.aj ruku ovamo. ...
Položila jie ruku n.a moje pantalone i još jadnom lice
joj je planiU'lo.
— Beni Loginse, svečanio izjavljujem da si ti potpuno
lud! Z ar ti to još pada na pam et?
— Kao što viidiiš, m ala. Na žalost, nem am o m.nogo vre­
mena, tre b a još da odvučemo Rozvela do čejenskog sela i
pritom ,n ekako um aknem o Besnom Psu. Pomozi mi da se
poipnem na koinja. , .
—- Bez žuirbe — rekla je i nešto u njenom glasiu u p o ­
zorilo me je na opasnoist, — pogledaj tam o, ..
Pogledao sam. K erli i Hoboken čučali su nad riečim što
je ležalo 'ti tra v i izm eđu n jih i tiho razgovarali, bacajući po­
vrem eno poglede prem a nam a.
— Šta se događa, mala?
— Našli su vrećicu sa zlatnim prahom kod Rozvela.
V erovatno predujam za oružje od Besnog Psa. D esetak h i­
ljada dolara m o ž d a ., ,
— Boga rnu! I baš da padne u ruke njdjma dvojici! š ta
je Trevis radio, proklet bio?
— Bilo je m uke sa Roizvelom, pokušao je da. pobegne,
a sa onom nogom Trev nije više naročito brz. U hvatio ga
je, ali su oni u m eđuvrem enu ščepali tu vrećicu.
— Ne smeiju je uzeti! — zaškrgutao sam zubim a. — To
zlato pripada Čejenima! Gde m i je kolt, do đavola?
- 58 -
 ~ Ne galami! — prosiktada je. — Tu ti je, k raj desne
ruke, ispod pioknivača. N apunila sam ga dok oni nisu gledali.
— Zna li Trevis šta se sprem a?
— Zna li? Poglediaj ga!
Da, Trevis je znao šita se sprem a. Rozvel je sitajao, v e­
zan za jedaio drvo, a m eđu zubim a m u je bila Trevisoivai ne
preterano čisita miarama. Moj ortak sedeo je kraj njega, ali
tako da ga drvo zaklanja od pogleda one dvojice. N am ignuo
mi je, piokaziujiući kolt u desnoj ruci.
— O dm akni se od m ene — rekao sam tiho. — N jih
dvojica nisu neki naročiti strelci. Neću da neki zalutali m e­
tak pn'obiuši tu finu belu kožu. . .
Posiušada me je bez reči, štO' m e je m alo iziaenadilo.
Odm akla se nekoliko koraka i počela da p re tu ra po bisaga-
m a mog konja koji je pas'ao u blizini.
Ona dvojicia u m eđuvrem enu su domeda odliukiu. U stali
S'u i krenuli prema, m eni i Ti-evdi&u, ubeđeni verovatno da
će im ati lak posao sa ranjenim protivndcima.
K erli je bio opasniji od Ilobokena, to sam znao i zaito
sam više njega držao na oku. Sem toga, hodao je tako da
sam m u ja bio pogodnija m eta nego Trevis.
Išli su tobože m irno, razmendvši čak i nekoliko neve­
zanih reči m eđu sobom đok sam ih m otrio kroz spuštene
trepavice. Samo' što me ne bi zavarali čak i da nisam znao
šta sm eraju. Vilice su im bile suviše i.ikočene, pogledi nepre-
iitano skrctadi prem a m eni i Trevdsiu.
— Hej, — uzviknuo je iznenada Hoboken i pokazao n e ­
kud iza mene. — Šta je ono, bogu m u?
Glas m u je zvučao lažno i ja sam se gotovo nasm ejao,
izvlačeći ruku sa koltom ispod pokrivača. Ni,sam m orao da
žurim ; pustio sam K erlija da dopola izvuče kolt iz futrole
i da shvati da je m oja cev već u p eren a u njega. Osetio sam
divlje uživanje kada sam priitisnuo obarač i video kako se
na njegovoj košulji rascvetavaju cavene misije.
Išlo je to tako brzo da smo K erli i ja prestigli onu d ru ­
gu dvojicu. Skreinuo sam pogled i video kako Trevis hla-
dnolirvno' nišani iz sedećeg položaja, stežući koilt obem a r u ­
kam a i gledajući niz njegovu cev. T akav luksuz mogao je
sebi doizvoliti samo protiv ti'apavog Hobokena koji se uvek
m nogo bolje snalazio u tuči golim rukam a.
Trevisovi meci doeliovno su razderali njegov široki g r u ­
dni koš. Hoboken je zam um lao kao m edved i zakoračio n a ­
pred, prem a protivniku koji m u je kidao grudi vrelim olo­
vom. S m rt je i ovoga p u ta bila mnioigo brža. . .
— 59 -
 Klonuo sam natra-g na pokrivač, osećajući da m i je ob­
račun sa Kerldjem odneo i poslednje atome snage. Meidsa-
nda je bila u pravu, izgubio sam zaista dosta krvi.
— O stani dole. Beni — prošaptala je. — Ne vredi da
ustaješ. ..
— Šta ti je, devojko? M oramo dalje! Čejeni ć e .. .
A onda sam i ja video ono što je ona ugledala nekoliko
sekundi pre m ene. Do ušiju m i je doprla tiha Trevisova pso­
vka.
I zvuk nepotkovanih kopita na stenovitom tlu. Sa sta­
ze, premia našem skrovištu, dolazila je duga kolona ratn ik a
golih do pojasa i tih ih kao sm rt. ..
*
H.I
Indijainci su uvek im ali dara da daju im ena jedan dru ­
gom. Besni Pas bio je pravi besni pas. Znao sam da to m ora
biti on čim sam ugledao njegovo namrgođeino liice, blistave
oči i usne koje su neprestano otkrivale z:ube nalik zubima
psa koji besno reži.
Lica njegovih dvadesetak m ladića nisu bila ukrašena
nikakvim bojam a, ali me to nije mnogo tešilo. Ovi Čejeni
brzo su učili, odbaciiji'ći ono što su vckovim a činili u ko­
rist novih trikova bolih ljudi.
Na moju nesreću, ovoga puta biće to ono n;i'jgore što
su naučili oci belaca. . .
Nozdi've su mu se rašii'rile kao koci loivačkoig psa kada
je onjušio m iris k-rvi i bairuta. Osm otrio nas je redom, jed­
no po jedno, ne silaizeći sa konja. Najduže .je zadi'žao pogled
na m eni. Možda je neki divljački instinkt u njem u govorio
da simi ja još uvek najiopasniji protivnik.
K rv — rekao je. — Uvdk mnogo krvi kad beli ljudi
stignu. ..
Ijagauo sam ustao, iznenada osetivši onaj isti gnev kao
kada saan nenaoružan stajao pred cevim a V ejm ena i K rotona.
Gnev na prokletu sudbinu koja čoveku nikada ne dopusti da
dovrši ono što je tako lepo započeo. . .
Gnev mi je vi'atio snagu, u glavi mi se iznenada raz­
bistrilo. Znao sam da bih ga pobedio kada bi se radilo o
obračunu koltova, ali on nije imao kolt Icod sebe. Samo vin-
česteiku čija je cev gledala pi’avo u m oje grudi. Im aću mož­
da toliko vrem ena da dohvatim drsku svog revolvera, a on­
da. , .
~ Tvoj p],an neće uspeti — rekao sam zvonkim glas­
om. — lioizvelova banda je uništena, graditelji pruge već
- 60 —
znaju šta im spre-maš. Ovoga p u ta neće doći do rata, pa
m ak ar se i dokopao novog oružja. Tvoje sopstveno plem.e
u'biće te kao zver oije ime nosiiš!
Ćutao je, gledajući me, a onda dao znak glavom . Dva
m ladića skočila su iz sedla, odvezla Rozvela i izvukla m u
onu krpu iz usta. Trevis se smeškao, stojeći pored drveta,
ali m u je lice biJo bledo. K ao i ja, i on je znao da je ovo
kraj puta.
U redu, možda smio mogli ubiti dvojicu, trojicu, četvo-
rdcu, ali bio bi to samo prazan geist. Bez obzira na ono što
sam govorio, plan Besnog Psa odvijao se da ne može bolje
biti.
Cirven u liou, Rozvel je zaurlao čim su m u oslobodili
usta. Nije imao strp lje n ja da potraži neko oružje, već se b a­
cio na Trevisa golih ruku, šireći prste kao kandže lešiinara.
A to je i bio, na kraju. . .
Moj ortak dočekao ga je teškim udarcem u lice i po­
silao u travu, a onda posegnuo za koltom. P rasnulo je de­
setak pušaka, gotovo istovrem eno. Ti Čečeni su im ali dobre
reflekse i nervozne prste.
Videlii ste kako v e ta r nosi suvo lišće ujesen? Sve to
olovo raiznelo je Trevisove grudi u sitne krpice krvavog m e­
sa. Nije dospeo ni da krikne.
Z aškrgutao sam zubima, boreći se sa željom da učinim
isto. Prokletstvo, to će se dogoditi tako brzo da baš ništa
neću osetiti. . ,
Nisam potegao revolvor, jer je u poslednjem ti'enutku
kontrolu preuzeo onaj pam etniji deo B enija Loginsa. Do đa­
vola, u m reti se može uvek, a u m eđuvrem enu, može se de­
siti ko zna šta. Možda stigne puk konjice iz Omahe, ili se
pod ovim Č ejenim a otvori zem lja da ih proguta. Možda Be­
snog P sa u dari kap ili tako neki sličan verovatan događaj, ..
Stežući pesnice, Rozvel se sada ustrem io na mene, ali
S'U ga Čejeni aadržali, na znak Besnog Psa. Sve vrem e on je
netrem ice zuriO' u mone, kaO' da razm išlja šta da učind sa
m nom.
Ako je i doneo neku odluku, nije imao vrem ena da mi
je saopšti. Negde u šum i zaorio se glasni indijanski k rik i
svi oni su se trg li i zg led al. M islim da sam tada po prvi
p u t ugledao neki drugi izraz sem ledene m irnoće na liou In ­
dijanca.
— Ovo počnije da liči n a prokleti plem enski skup —
rekao sam tiho, za sebe.
— 61 -
 I liičičlo' je, je r je iz šiume sada iskrsniuo drugi ruiz ja h a ­
ča. I bilo ih je mnogo vieš negio ljudi, Besnog Psa, b ar pet
p u ta više.
Video sam kada je taj m om ak ponosno zabacio glavu,
nim alo ne ličeći na lopova uhvaćenog na delu, iako se n,a.
k raju stv ar svela na to.
Poglavica Beli Koaij već je znao o čemu se radi. A onaj
koji m u je sve to lepo ispričao jahao je kraj njega i cerio
se čitavim onim sv.ojim ružnim licem.
R užan je kao đavo, zaista, ali sam u tom tre n u tk u bio
sprem an da izljubim tO' prokleto matorO' đubre, Džamija D i­
lerta!
Uprfcos svemu, bio sam prisiljen da se divim Besnom
Psu. S tajao je prkosno, nasred kruiga kojii su načinili ratnici
Čejena, sprem an da dočeka svaiku kaznu koju poglavica od­
redi.
A onda se dogodilo nešto neobično. Poglavica je održao
k ratak govor iz kiojeg .sam razum eo ono najbitnije.
Dilent je izazvao n a dvoboj noževim a Beisnog Psa!
Riđoikosa se privila uz m ene, široko otvoirenih očiijiu, ali
ja Čak ni to nisam osećao, pokušavajući da pnivučem Dileir-
tovu pa,žnju. Taj čovek je potpunO' lud, mislio sam; Besni
Pas je m lađi, brži, okretniji i svakafco pravi majistor u ru ­
kovanju hladnim čelikom!
Ukratko', Beli Konj je našao solomonsko rešenje. Besni
Pas će biti kažnjen, ali od jednog belca. Ako izgubi, kod
m ladića neće biti razloga za Ij^rtniju. Ako poibedi, situacija
u najgorem slučaju ostaje neprom enjena.
Kao da me ne vidi, D ilert je ' sjahao sa konja i neko-
Jifco putai trupnuo čizmama o tle da bi protegao noge. Na,suprot
opšteim m išljenju, u borbi noževim a nisu ruke i oči ti koji
odiluču'ju, već noge.
Poglavica je podigao ru k u i borba je'p o č e la . Ako nešto
valja kod Indijanaca to je osobina da nikada ne odlažu ono
što je neizbežno. . .
Udarac, protivudarac, korak levo i desno, još jednom
zveket sečiva koja, se sudaraju. Obojica su bili veom a brzi,
tako da su sečiva stvorila blistave krugove oko njihovih tela.
D ilert je bio đubre. N asuprot Indijaincu, on je znao da
nož može da ubije i sečivom, a ne samo vrhom . Zadao je
udai'ac tam o gde ga Beisni Pas nije očetoivao, pod koleno,
preseikavši m u jednim h itrim rezom tetive. Nije ni sačekao
da padne na zem lju; izbegao je poslednji očajnički udarale
Čejena i zario m u nož m eđu rebra.
- 62 —
 č a sn a reč, nije bio ni zadihan kada m i je prišao, cereći
se čitavim licem.
— Zdravo, sinko — rekao je. — Kako vidim , daleko
si dogurao.
— Nosi se! — odgovorio sam jetko. — Tebi kao da je
krivo što m e nisiu ubiili, a?
— Znao sam da neće — odm ahnuo je glavom. — Ti
imaš nešto u sebi što će te izvući i iz najgore gužve. . To sam
rekao i Balom Kon;ju kada mi je tvrdio da će tvoju grupu
u ništiti čim pređete reku. Šteta što nije p rihvatio m oju op­
kladu, ali Čejeni ne vole opklade, znaš.
— I ti si nas devet poslao siamo* da bi. ..?
— Diriuikćije nije moglo. Ne bih nikada dospeo^ do Be-
log Konja, da nije bilo tvoje diverzije n a drugoj strani. Kao
što vidiš, dobro je ispalo, a?
— Prokleto dobro, ako ne raičunam ru p u u ram enu.
— To nije ništa opasno. A onda, vi.dim da imaš i iz v r­
snu boiiničarku. . .
Za to vrem e čistina u šumi se ispraznila, je r Čejeni ne
vole da gube vrem e. NciSilali su, odvodeći iznenada veom a
tihog Rozvela. Ne želim mi da, razm išljam o onome što će
učiniti s nijim.
To je biilo to. Mislim, u takvom sam stan ju ostavio svet
kada sam se po drugi put u životu onesvestio.
U.iuitr,u Meldsa.nde .nije bilo. Ni njenog konja. Ni Rozve-
love kese sa zlatnim p rih o m .. .
Tu je bio samo Diilert kraj v a tre od koje je dopirao
p rija ta n m iris vrele kai'e.
— Kako ti je umakila? — upitao sam.
— Meni? Pustio sam je da ode. U stvari, objasnio sam
joj da je to pam etnije.
— P roklet bio! — rekao sam tiho, ali nisam im ao više
snage nd za gnev. Začudo, nisam osećao mnogo tuge.

K R A J

D im revolvera, krici ratobornih Indijanaca, lepe žene i

divlji predeli kroiz koje general Dž. M. Dodž gradi prugu da
bi. povezao istok i zapad S jedinjenih DržaJva, i to u vrem e
dok besni ra t izm eđu Severa i Juga. . . sve to je samo po­
zadina za priču 0 priijateilijistvu dva čoveka koji znaju da će,
pre ili kasnije, m orati da .potegnu koltove jed an na dnugog. ..
- 63 -
 A utor;
Loni KoinoriS

K LO PK A ZA BESNOG PSA

G lavni i odgovorni urednik:

M irjana Š terijevski

U rednik;
B orivoje Lošić

Lektor:
M ica Trifunović

Recenzija:
MiloTad Petrović

Koirektoir:
Nada M aksimović

© 1987, DEN PR ESS

BANNY BLOOD - OKTOBAR 1987. GODINE. CENA 400

DINARA. Izdaje NIRO »Deeje novine«, 32300 G ornji Milano-
vac, Tihom ira M atijevića 4. Telefoni: (032) 712-246 lokal 28
uredništvo i 714-250 prodaja. Telex: 13731. Izdavački savef:
A nđelka Milojfcović (predsednik), M ilica Bogojević, L jiljana
Jerem ić, V era Sm rekić, A nđelko Vidosavljević, D ragica Mi-
ćović, M iroslav Joković, M iladin M arković, Naida Maksimiović,
Ružica Vukašinović, Vesna Jelesijević, Gojko Štulović, S vetla­
na Mijatovdć, Broj tekućeg raču n a kod SDK u Gor. Mila-
uovcu: 61320-603-1263. Devizni račun kod Beobanke u Be­
ogradu: 60811-620-16-257310-03292. Štam pa »Litopaipir« — Ča-
čak.
 U sledećem broju:

ZBOGOM
SELANI MEJERS
Raskopčala je košulju na grudima pre
nego što sam uspeo da bilo šta progovorim.
Trenutak kasnije bila je potpuno naga, čiste
bele kože, rasute kose, devičanskih grudi sa
šiljatim bradavicama koje su se uzdizale pre­
ma mračnom nebu kada je zaplesala pod sla­
povima kiše, dopuštajući da joj se voda sliva
niz trbuh i butine . . .
Progutao sam pljuvačku, jer mi je grlo iz­
nenada ponovo bilo suvo kao barut.
»Bože, kako je lepa«, ponavljao sam u
sebi.
Gromovi su sada tutnjali sve češće i sve
oštrije, nalik pucnjavama vinčesterki u obra­
čunu koji neće dugo trajati. Lc i’
- Beni!
Trgao sam se. Sada sam znao zašto su mi
usta zaista suva . . . '•■■i'*--
- Beni! Probudi se, Beni! Oni dolaze . . .