Zadatak 3

Disleksija

Disleksija je jezički uzrokovana smetnja u učenju. Disleksija podrazumeva skup smptoma

koji opterećuje ljude koji imaju probleme sa specifičnim jezičkim veštinama, posebno
čitanjem. Učenici sa disleksijom mogu imati teškoće i u drugim jezičkim veštinama kao što
su spelovanje, pisanje i govor. Iako je diskelksija doživotno stanje, njen uticaj može u velikoj
meri varirati u različitim periodima života. Nazivamo je smetnjom u učenju zbog toga što
disleksija može u velikoj meri otežati akademski uspeh u tipičnom nastavnom okruženju.
Tačni uzroci disleksije još uvek nisu potpuno jasni, ali antomska istraživanja i moderne
tehnike ispitivanja mozga pokazuju razlike u načinu na koji mozak sileksičnih osobina
razvija i funkcioniše. Dalje, utvrđujemo da ljudi sa disleksijom imaju problem sa
diskriminacijom glasova u rečima što predstavlja ključni faktor njihovih smetnji u čitanju.
Disleksija nije poslaedica niti nedostatak inteligencije niti nedostatak želje za učenjem niti
oštećenja čula, sredinskih okolina niti bilo kog drugog ograničavajućeg stanja.

Učitelj može praviti parove učenika različitih sposobnosti da revidiraju svoje beleške, uče za
test, čitaju naglas jedno drugom, pišu priče ili izvode laboratorijske eksperimente. Disleksija
zahteva empatiju i socijalnu savest. Takva iskustva pomažu disleksičarima da se osećaju
bolje po pitanju sebe i da se efikasnije nose sa svojim bolom i frustracijom. Jedna od važnih
oblasti je dodeljivanje vršnjaka tutora. Ako je disleksičan učenik dobar u matematici ili nekoj
drugoj nauci, može da podučava i nadzire druga iz odeljenja koji ima poteškoće u datoj
oblasti. Možda bi taj učenik mogao vratiti uslugu tako što bi bio čitač disleksičnom učeniku.
Biti tutor mlađoj deci, posebno disleksičnoj, može biti pozitivno iskustvo za sve koji u njemu
učestvuju. Pomaganje učenicima disleksičarima da se osećaju bolje po pitanju sebe i da se
efikasno nose sa svojim osećanjima je kompleksan zadatak. Prvo, osoba kojoj je do toga
stalo, mora razumeti kognitivne i afektivne probleme koje disleksija izaziva. Potom, oni
moraju razviti strategije koje će pomoći disleksičaru da, kao i svako drugo dete, pronađe
radost i uspeh u akademskim i interpersonalnim odnosima.

Asistivna tehnologija za disgrafiju:

Stvaranje multisenzornog okruženja. Jedan od najefikasnijih načina za pomoć deci sa

disleksijom je multisenzorno okruženje, što u praksi znači da učenik treba da koristi dva ili
više čula za vreme procesa učenja. Na primer, deca bih mogla pomoću narandže ili nekog
drugog voća naučiti razlomke ili pisati slova u pesku da bi lakše savladali azbuku.

Podsticala bih na verbalno učestvovanje. Svojim učenicima bih davala usmene ispite umesto
pismenih, a pre nego što učeniku kažem da pročita nešto na glas pitala bih ga da li mu je to
ugodno. Insistirala bih na glasovnu osvešćenost pre čitanja. Glasovna osvešćenost je
mogućnost rastavljanja reči na njene najmanje glasovne jedinice. Mnogi disleksični učenici
imaju problem sa glasovnom svešću i ako se ne prepozna, čitanje može biti uveliko otežano.
Takođe, korišćenje memorije kao strategije. Mnemotehnika ili osmišljanje šašavih pesmica i
priča mogu pomoći deci kod slovkanja ili rasporeda reči u rečenici. Fokusiranje na čitanje.
Disleksična deca se uglavnom fokusiraju na svaku reč pojedinačno kad čitaju, oni se
koncentrišu na zvuk svake reči i upravo zbog toga oni često propuste značenje i koncept
onog što čitaju. Ja kao njihov učitelje zaustavila bih učenike kada čitaju i navela bih ih da
sumiraju do tada pročitano te postavljaju pitanja o tekstu da bi čitali sa razumevanjem.

Osmislila bih posebne zadatke na CD-u. U današnjem vremenu postoje mnoge knjige u audio
verziji koje deca mogu slušati i u isto vreme pratiti tekst u knjizi da bi lakše razumeli o čemu
se radi. Deca sa disleksijom imaju problem sa sekvenciranjem i zato su im neophodne kratka,
direktna upustva koja će im pomoći. Pripremila bih za učenje lekcije. Pre samog početka
učenja deci bih objasnila o čemu se tačno radi u lekciji koju ću se taj dan obrađivati kao i šta
sve sadrži ta knjiga kad je ta lekcija u pitanju. Kada završimo razgovor o lekciji, sumiramo
utiske šta smo sve naučili.

Aktivnosti sa ciljem stvaranja osećaja sigurnosti u učionici tj. izgradnje odnosa

među đacima i sprečavanje osećaja usamljenosti i odbačenosti:

Na časovima iz predmeta svet oko nas grpni rad je jako pogodan. Na taj način se može
obrađivati novo gradivo, ali se može i utvrđivati, odnosno obnavljati. Kroz grupni oblik rada
učenici uče da sarađuju, da pomažu jedni drugima, uče osećaj pripadnosti nekoj grupi i ne
osećaju se usamljeno i odbačeno. Učenik sa disleksijom bio imao zadatke oko organizovanja
grupe , usmenog izlaganjai predstavljanja grupe, čime bi se istakle njegove jače strane, tj.
usmeno izlaganje umesto pismenog izražavanja, čitanja. Njegov zadatak bi bio da kaže šta je
njegova grupa ima za zadatak da uradi, da predstavi članove grupe.

Na časovima muzičke kulture, priliko spremanja predstave svaki učenik dobija svoje
zaduženje čime uvidja svoju važnost. Učenik koji ima disleksiju dobija ulogu scenografa,
zadužen je za scenu na kojoj se sve spaja, dakle njegova uloga je da poveže sve i predstavi
nam njihov učesnike.
 Aktivnosti sa ciljem podsticanja razvoja socijalnih veština

Tajni darežljivac

Na času srpskog jezika učenici će dobiti zadatak da napišu čestitku ili pismo svom
drugu/drugarici. Dobiće papiriće na kojima su upisama imena i prvo slovo prezimena svih
učenika iz odeljenja u kutiju, šešir, kovertu. Reći učenicima da svako od njih treba da izvuče
jedan listić iz kutije. Naglasiti da treba ponovo da izvlače ukoliko izvuku svoje ime. Istaknjti
da je važno da ne pokazuju svoje listiće i da ne govore drugima čije ime su izvukli. Njihov
zadatak je da naprave čestitku ili napisu pismo drugu/drugarici iz odeljenja čije su ime
izvukli. Naglasiću da na čestitki/pismu upišu ime druga/drugarice. Objasniti im da da u
čestitku/pismu pišu jednu ili više dobrih osobina druga/drugarice i na čemu su/joj
zahvalni( Aida, hvala ti što mi uvek ponudiš pomoć oko izrade domoaćeg zadatka). Na kraju
razgovarati sa učenicima. Bez obzira koliko smo različiti, svi možemo da pokažemo osobine
i ispoljimo ponašanje na kojima nam drugi mogu biti zahvalni. Važno je da uočimo pozitivne
osobine kod drugih. Pokupiti sve čestitke/pisma i podeliti ich učenicima; svaki
učenik/učenica dobija pismo/čestitku sa svojim imenom. Oni koji žele mogu da pročitaju šta
je njihov tajni darežljivac napisao.

Drvo prijateljstva

Na času iz predmeta svet oko nas iskoristiću odredjenu vrstu drveta kojem nedostaju listovi.
Donela bih hamer na kom je nacrtano “drvo prijateljstva”. Objasniću im da imamo drvo
prijateljstva koje nema nijedan list. To “drvo prijateljstva” dobija svoj list kada se dogodi
neko prijateljsko ponašanje, koje zapisujemo na list i stavljamo na jednu od grana. Pitam
učenike da navedu jedno od prijateljskih ponašanja( u učionici, dvorištu, školi). Svaki put
kada neko od učenika istakne svoje prijateljsko ponašanje to zapisujemo i dodajemo novi list
na drvo. Podstićem učenike da ne navode samo svoja prijateljska ponašanja, već da obraćaju
pažnju i zapisuju prijateljska ponašanja drugih prema njima(empatija).