Предавања из Старословенског језика

Прасловенске гласовне промене

Час четврти

praslavia.fil.rs
ВОКАЛСКЕ АЛТЕРНАЦИЈЕ
 1. Превој (аблаут, апофонија)

• алтернација (смена) вокала у оквиру једне

морфеме (најчешће коренске)

А. Квантитативни превоји:
1) *ŏ : *ō > стсл. o : a
pros-i-ti ‒ vx-pra{-a-ti; rod-i-ti ‒ ra`d-a-ti
2) *ĕ : *ē > стсл. ½ : q
pl½s-ti, pl½t-* ‒ sx-plqt-a-ti
3) *ĭ : *ī > стсл. # : i
b#r-a-ti ‒ sx-bir-ati;
na-¾#n-½-tx ‒ na-¾in-a-ti.
Б. Квалитативни превоји: ē : ō, ĕ : ŏ итд.
1) *ĕ : *ŏ > стсл. ½ : o
n½s-ti ‒ nos-i-ti; b½r-½-tx ‒ sx-bor-x
2) *ē : *ō > стсл. q : a
sqd-q-ti ‒ sad-x, sad-i-ti

В. Квалитативно-квантитативни превоји:
срп. е : а ⇐ *ĕ :*ē
• *gĕr-/*gēr- ⇔ *gĕr- ⇒ жеравица, жерав
*gēr- > ∗žěr- > ∗žar- ⇒ жар, жарити
 2. Преглас (умлаут, метафонија)

• позиционо условљена прасловенска гласовна

промена: промена тврдих вокала у меке у позицији
иза меког сугласника:

а)*jъgo (упор. лат. jŭgum, грч. ξυγός) > *jьgo > igo
б) *mǫžomь > *mǫžʼemь > m*`em#
в) *sjūti > *šʼyti > *šʼiti > {iti
ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ ПОВЕЗАНЕ СА
ЗАКОНОМ ОТВОРЕНОГ СЛОГА
 1. МОНОФТОНГИЗАЦИЈА ПРАИНДОЕВРОПСКИХ ДИФТОНГА

а) пред вокалом (хетеросилабички положај) →

дезинтеграција дифтонга: *poi̯-e-tъ > *po-i̯e-tъ > po&tx
[*oi̯ > o | j]

б) пред сугласником или на крају речи (таутосилабички

положај) → монофтонгизација дифтонга: *poi̯-ti > *pě-ti
> pqti; vl#ci : грч. λΰκοι, лит. vilkaĩ
[*oi̯ > |ě|/|i|]
 2. МЕТАТЕЗА ЛИКВИДА
Промена дифтоншког споја „вокал + ликвидни сугласник”
у међусугласничкој и иницијалној позицији

• промена је у јужносл. језицима била праћена и дуљењем

претпозиционог вокала

*TorT > ra: *vōrnъ > *vranъ > vranx

*TolT > la: *gōlva > *glava > glava
*TerT > rě: *bērgъ > *brěgъ > brqgx
*TelT > lě: *mēlko > *mlěko > mlqko

*orT > ra: *ōrdlo > ralo

*olT > la: *ōlkomъ > lakomx
прасл. стсл. срп. буг. рус. пољ. чеш.

*gōrdъ gradx град град город gród hrad

*zōlto zlato злато злато золото złoto zlato
*sērda srqda среда среда середа srzoda střida
*kōlda klada клада клада колода kloda klada
*morzъ mra£x мраз мраз мороз mroz mraz
*gōlva glava глава глава голова głowa hlava
 3. ПОСТАНАК НАЗАЛА
Промена дифтоншког споја „вокал + носни сугласник”
псл. *ǫ ⇐ ие. *o, *a + *n/*m + сугласник; ⇐ ие. *ōn, *ōm /
*ān, *ām на крају речи
псл. *ę ⇐ ие. *e, *i + *n/*m + сугласник; ⇐ ие. *ēn, *ēm на
крају речи
а) пред сугласником:
бaлт.-сл. *rankā > r*ka; ие.*bher-o-nti > ber*tx (3. л. мн.
през.)
ие. *gʼen- > псл. *zen-tĭ > z=t#; ие.*moli-nti > mol=tx
б) на крају речи:
ие.*bher-o-m> ber* (1. л. једн. през.)
ие.*vert-men > *vrěmę > vrqm= (упор. ген. једн. imene,
vrqmene)
 4. ПОСТАНАК СЛОГОТВОРНИХ СОНАНАТА r̥ и l̥
Промена балтословенских група*ŭr, *ĭr, *ŭl, *ĭl у
међусугласничкој позицији

• индоевропски сонанти *r̥ и *l̥ ⇒

• балтословенски дифтоншки спојеви *ŭr, *ĭr, *ŭl, *ĭl
• прасловенски: дифтоншки спојеви ъ/ь + r̥ и l̥ ⇒
• старословенски: полугласници се пишу у постпозицији
*gŭrdus > *gъ̥r-dъ > grxdx/gr#dx [gr̥-dъ]
*vĭrsŭs > *vьr̥ʼ-hъ > vr#hx/vrxhx [vr̥̓ -hъ]
*dŭlgos > *dъl̥-gъ > dlxgx/dl#gx [dl̥-gъ]
*vĭlkos > *vьl̥ʼ-kъ > vl#kx/vlxkx [vl̥̓-kъ]
→ руски: r̥ > ор, r̥̓ > ер, l̥ / l̥̓ > ол (горд, верх, долг, волк)
→ српски: : r̥ / r̥̓ > р̥ (грд, врх), l̥ / l̥̓ > у (дуг, вук)
5. УПРОШЋАВАЊЕ СУГЛАСНИЧКИХ ГРУПА И
ДИСИМИЛАЦИЈА СУГЛАСНИКА
 1. УПРОШЋАВАЊЕ СУГЛАСНИЧКИХ ГРУПА

*dl, *tl > l: *ved-lъ > velx; *plet-lъ > plelx

*bv > b: *ob-vŏlk- > oblakx; *ob-vit-ělь- > obitql# (упор.
vitati)
*pn, *bn, *tn, *dn > n: *sъp-ati : *u-sъp-nǫ-ti : *sъp-nъ >
sxpati : usxn*ti : sxnx; *gyb-nǫ-ti > gxjn*ti (упор.
gxjbql#); *vęd-nǫ-ti > v=n*ti итд.
*tm, *dm > m: *vĕrt-men- > vrqm=; *plēd-men- > plqm=;
*dad-mь > dam#
*pt, *bt > t: *tep-ti > teti, tep*; *greb-ti > greti, greb*
*gt, *kt + i, ь > št(i): *rek-ti > rewti; *mog-ti > mowti;
*nok-tĭ- > nowt#; *dŭktēr > dxwer#;*mog-tĭ- > mow#
*ts, *ds, *ps, *bs > s: *čit-slo > ~islo; dad-si > dasi; *vopsa
> osa; *grēb-s-om > *grēp-s-om > grqsx (1. л. једн.
сигматског аориста)
 2. ДИСИМИЛАЦИЈА СУГЛАСНИКА

∗dt > ∗tt > ∗st: *bl’ud-ti > *bl’ut-ti >*bl’usti > bl$sti;
*krad-ti > *krasti > krasti

*tt > *st: *met-ti > *mesti > mesti; *plet-ti > *plesti >
plesti