5.

час:
Појам радног простора, ходне и компресионе запремине и
степена компресије

Радни процеси у мотору одвијају се у простору који образује цилиндар, који је са горње стране
ограничен цилиндарском главом, а са доње покретним клипом. Овај простор називамо радним
простором цилиндра.
При раду мотора клип се непрестано креће између два крајња положаја, мењајући у њима смер
кретања, па је његова брзина у тим положајима једнака нули, одакле потиче и назив тим крајњим
положајима МРТВЕ ТАЧКЕ. Уобичајено је да се положај клипа када је он најудаљенији од осе
коленастог вратила назива спољном мртвом тачком (СМТ), док се положај клипа када је најближи оси
коленастог вратила, назива унутрашњом мртвом тачком (УМТ).

Слика 2.2. - Скица главног моторног механизма клипног мотора СУС: 1. клип, 2. клипњача, 3. коленасто вратило,
4. цилиндар, 5. цилиндарска глава, 6. картер (доњи део моторске кућице), 7. горњи део моторске кућице, 8.
усисни вентил, 9. издивни вентил.

Треба напоменути да се при положају клипа у мртвим тачкама остварују екстремне вредности
радне запремине цилиндра (сл. 2.2). Када је клип у положају СМТ, радни простор има најмању-
минималну запремину (Vmin) коју још називамо и компресионом запремином (Vc) мотора. При кретању
клипа од једне до друге мртве тачке он начини један пун ход (S), описујући на тај начин и своју ходну
запремину (Vh). Када се клип налази у УМТ, радни простор ће имати највећу-максималну запремину
(Vmax) коју још називамо и укупном запремином (Vu) радног простора. Према томе, највећа запремина
радног простора (Vu) биће једнака збиру ходне запремине (Vh ) и компресионе запремине (Vc) мотора,
тј. Vu = Vh + Vc .
Однос највеће (Vu) и најмање (Vc) запремине представља једну важну карактеристику мотора, која се
назива и степеном сабијања или степеном компресије. Уобичајено је да се означава грчким словом
епсилон (ε).
ε = Vmax / Vmin = (Vh+Vc) / Vc = Vh / Vc +1
Нумеричке вредности степена компресије код ото-мотора крећу се у границама од 7 до 11, док
се код дизел-мотора ове вредности крећу од 12 до 24. Степен компресије постојећег мотора могуће је
лако израчунати помоћу наведеног обрасца уколико су познате величине компресионе и ходне
запремине мотора.
Ако је компресиона запремина непозната, њена величина може се сазнати литрирањем, тј. сипањем
уља у комресиони простор из градуисане стаклене посуде.
Ходна запремина израчунава се на основу обрасца за запремину ваљка, тј
Vh=D² π S/4,
где је D пречник цилиндра, а S ход клипа.

Радни циклус четворотактног ото-мотора

Претварање хемијске енергије, садржане у гориву које мотор троши, у користан механички
облик енергије у принципу је могуће изводити на више начина. Међутим, код свих клипних мотора ово
претварање не врши се континуално, већ сукцесивно по радним циклусима. Под радним циклусом
подразумева се скуп различитих физичко-хемијских појава које се у радном простору цилиндра мотора
одвијају по унапред утврђеном редоследу. Радни циклус четворотактних мотора обави се док клип
начини четири пуна хода (сл. 2.3), односно такта, тј. два обртаја коленастог вратила. Ход клипа
представља померај клипа од једног крајњег – “мртвог” положаја до другог, односно током једног
полуобртаја коленастог вратила.

Слика 2.3. – Радни циклус четворотактног мотора: а. усисавање, б. сабијање, в. ширење, г. Издувавање

Према томе, радни циклус четворотактних мотора одвија се у следећа четири такта, а то су такт:
- усисавања,
- сабијања,
- ширења и
- издувавања.

Први такт: усисавање

За време такта усисавања клип се креће од спољне мртве тачке (СМТ) према унутрашњој
мртвој тачки (УМТ), повећавајући радну запремину, услед чега се у цилиндру мотора ствара вакуум,
тј. долази до пада притиска. Запремину коју ослобађа чело клипа попуњава смеша горива и ваздуха
(свежа радна материја) која улази у цилиндар (под утицајем атмосферског притиска) поред отвореног
усисног вентила.

Други такт: сабијање-компресија

Почетком овог такта долази до затварања усисног вентила, тако да је смеша скоро херметички
затворена у радном простору цилиндра. Кретањем клипа од унутрашње (УМТ) ка спољашњој мртвој
тачки (СМТ) долази до смањивања запремине радног простора услед чега расту притисак и
температура смеше.
Крајем такта сабијања, дакле,пре него што клип доспе у спољашњу мртву тачку (СМТ), долази до
паљења свеже смеше .
Паљење смеше врши се електричном варницом, која, под утицајем високог напона, у погодном тренутку
прескаче међупростор електрода свећице. После иницијалног паљења смеше долази до простирања пламена
по простору сагоревања.
Треба имати у виду да процес сагоревања, који се обавља у околини спољашње мртве тачке (СМТ), није
посебан такт већ да је то процес који захвата крај такта сабијања и почетак такта ширења.

Трећи такт: ширење-експанзија

Сагоревање смеше, започето нешто пре доласка клипа у СМТ, све више се распламсава при
чему се ослобађа знатна количина топлоте, што доводи до осетног пораста температуре и притиска
гасова у радном простору цилиндра мотора. По достизању максималног притиска сагоревања, а
напосредно затим и максималне температуре сагоревања, долази до смањења интензитета
сагоревања. То је последица присуства све веће количине продуката сагоревања и све тежег
сагоревања „групица“ свеже смеше услед недостатка ваздуха (кисеоника).
После сагоревања следи ширење гаса. За време такта ширења клип се креће од спољашње
мртве тачке (СМТ) према унутрашњој мртвој тачки (УМТ), при чему су оба вентила затворена.
Продукти сагоревања потискују клип силом сразмерном притиску у цилиндру, вршећи рад. Рад добијен
у току експанзије троши се на покривање сопствених губитака мотора, а остатак се преко спојнице на
коленастом вратилу предаје машини или уређају који мотор покреће. Ширење је једини такт
четворотактног мотора при коме се дејством гаса на клип добија рад, који се преко клипњаче преноси
на коленасто вратило. Зато се ширење назива и радним тактом, односно радним ходом клипа. Остали
тактови извршавају се уз утрошак рада са коленастог вратила, због чега се они називају пасивним тактовима.

Четврти такт: издувавање

Крајем такта ширења тј. пре доласка клипа у унутрашњу мртву тачку (УМТ), почиње да се отвара
издувни вентил, па врели продукти сагоревања крећу да излазе из цилиндра. Доласком клипа у
унутрашњу мртву тачку (УМТ) започиње последњи такт четворотактног мотора. За време такта
издувавања клип се креће од унутрашње мртве тачке (УМТ) према спољашњој мртвој тачки (СМТ), те
клип својим челом, поред отвореног издувног вентила, потискује искоришћене продукте сагоревања у
издувни вод, а одатле у спољну атмосферу.
Избацивањем продуката сагоревања из цилиндра завршен је један радни циклус четворотактног мотора.

Контролна питања:
1. Који делови мотора образују радни простор?
2. При кретању клипа, постоје мртве тачке. Објаснити шта се у тим тачкама дешава са клипом?
3. Скицирати главни моторни механизам, обележити мртве тачке, ходну и компресиону запремину
4. Шта је степен компресије, написати формулу и објаснити?
5. Из колико тактова се састоји радни циклус четворотактног Ото мотора и колико пута се обрне
коленасто вратило за време једног циклуса?
6. Скицирати и објаснити сва четири такта четворотактног Ото мотора.