Professional Documents
Culture Documents
Untitled
Untitled
час:
РАДНИ ЦИКЛУС МОТОРА
Током рада мотора СУС у цилиндрима се обавља стварни циклус мотора који обухвата низ узастопних
промена стања радног тела са циљем да се топлотна енергија, добијена сагоревањем горива у што
већој мери претвори у механичку енергију, односно рад. Величина развијеног рада и ефикасност
целокупне енергетске трансформације зависе од начина и квалитета одвијања кружног циклуса у
мотору. Да би се боље сагледао принцип рада и уочили најутицајнији чиниоци који утичу на квалитет
одвијања радног циклуса мотора, мора се објаснити одвијање кружног процеса у мотору.
Како је стварни радни циклус који се одвија у мотору веома сложен, ради лакшег разматрања и
поређења потребно је увести извесне претпоставке - упрошћења. На основу таквих упрошћења
затворени кружни процеси могу се посматрати на разне начине. Зависно од нивоа усвојених
претпоставки, разликују се теоријски и стварни циклуси.
- у току одвијања циклуса хемијски састав радног тела се не мења, процес сагоревања замењен је
одговарајућим одвођењем топлоте од топлотног извора;
- процеси сабијања и ширења радне материје протичу веома брзо, без размене топлоте са околином,
те се могу сматрати изентропским;
- количина радне материје у току циклуса је иста (што у раду мотора није случај);
- специфични топлотни капацитет радне материје не зависи од температуре (радно тело је идеалан
гас);
Као што се може видети, теоријски циклуси уводе веома груба упрошћења која су далеко од реалности.
На слици 2.43 приказан је ото-циклус у p-v и Т-s дијаграму, који се састоји из следећих фаза:
1 – 2 адијабатско (изентропско) сабијање,
2 – 3 изохорско довођење топлоте Q1 ,
3 – 4 адијабатско (изентропско) ширење,
4 – 1 изохорско одвођење топлоте Q2 у циљу довођења стања гаса у почетно.
Слика 2.43. - Теоријски ото циклус у p-V и T-s координатама
Термодинамички степен корисности ото-циклуса ( ηto ), који овде наводимо без извођења, дат је
изразом:
ηto = 1- 1/ εk-1.
Дакле, термодинамички степен корисности зависи углавном од степена компресије (ε) и у мањој мери
од карактеристика радног тела - експонента изентропе (k). Графичка илустрација зависности ηto = ηto(ε)
за различите вредности експонента k дата је на слици 2.44.
Размотрени теоријски циклус мотора изведен је уз низ претпоставки, које се у реалности не могу
остварити. Стварни радни циклус доста одступа од теоријског циклуса јер поједине фазе нису тако
јасно одвојене, као ни физичко-хемијски процеси један од другог. Иако слични, до одступања стварних
циклуса у односу на теоријске долази из следећих разлога:
Помоћу одговарајућег инструмента – индикатора – може се снимити стварни радни циклус мотора,
тзв. индикаторски (индицирани) дијаграм, који показује стварну промену притиска у зависности од
промене запремине. Индикаторски дијаграм једног четворотактног ото-мотора састоји се од једне
позитивне и једне негативне површине (сл.2.45), односно од позитивног и негативног рада. Позитивна
површина ограничена је линијама сабијања и ширења, а негативна пумпним тактовима (линијом
усисавања и издувавања). Да би се јасније уочила основна карактеристика ото-циклуса (сагоревање
при скоро константној запремини), на слици 2.46 приказан је ток промене притиска за време процеса
сагоревања у p-v и p-α дијаграму.
Слика 2.46. - Процес сагоревања код ото мотора у p-v и p-α дијаграму
Радни циклус, у ствари, представља сложен процес где се преплићу различити физичко-хемијски
процеси који га чине, а као последица тога настаје механички рад. Без обзира на сву сложеност
процеса, ипак се могу уочити четири главна процеса који се надовезују један на други, а то су:
I – процес измене радне материје (пуњење цилиндра свежом радном материјом и избацивање
продуката сагоревања из цилиндра),
II – процес сабијања,
III – процес сагоревања и
IV – процес ширења продуката сагоревања.
Наведене процесе свакако треба разликовати од већ описаних тактова мотора (сл.2.47) и они постоје
увек, без обзира о ком мотору се ради. Процес измене радне материје обухвата пражњење радног
простора од сагорелих гасова из претходног циклуса и пуњење радног простора свежом радном
материјом. Квалитет овог процеса директно утиче на количину свежег пуњења која улази у процес и
од које зависи развијена количина топлоте, па самим тим и снага мотора. Процесом сабијања свежег
пуњења стварају се погодни услови за обављање ефикасног сагоревања на вишим притисцима и
температури. Током процеса сагоревања ослобађа се топлота, а на тај начин се повећава енергетски
потенцијала радног флуида, што је и основни предуслов за добијање механичког рада. Како ће се
обавити процес сагоревања у мотору, у велико мери зависи од начина и квалитета формирања смеше.
Процес сагоревањa у мотору веома је сложен процес, чији квалитет директно утиче на енергетске,
економске, и што је посебно значајно, еколошке карактеристике мотора. Процес ширења омогућује
добијање корисног рада на рачун потенцијалне енергије сагорелог гаса.
Контролна питања:
1. Скицирати и својим речима објаснити теоријски ото циклус у p-V и T-s дијаграму.
2. Скицирати и својим речима објаснити стварни ото циклус у p-V и дијаграму.