ОР И Г И Н А Л Н И Н А У Ч Н И Р А Д

821.163.41.09-31 ЦР Њ А Н С К И М.
DOI

ДАНИЦА Т. АНДРЕЈЕВИЋ1
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ С ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ
У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СРПСКУ КЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИКИ
АНА М. АНДРЕЈЕВИЋ
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ С ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ
У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

МЕТАИСТОРИЈСКА ПРОЈЕКЦИЈА РАТА

МИЛОША ЦРЊАНСКОГ2

САЖЕТАК. Велики рат је био окидач за конституисање српске књижевне авангарде

која је била опозитно и негаторски одређена према традицији, исто-
рији и конвенционалним естетикама и која је проблематизовала све со-
цијалне категорије. Писци литерарне авангарде су посве новом експре-
сијом артикулисали промену свести о свету, метаморфозу наративне
структуре текста и модернизацију романескне форме. У контексту
европске, посебно англо-америчке књижевности, повратак ратника би-
ла је велика тема такозване „изгубљене генерације” Гертруде Стејн
којој су припадали Е. Хемингвеј и С. Фицџералд, али се и В. Фокнер,
Т. Вулф и Х. Милер баве темом рата и повратка из рата. Највећи песник
српске књижевности између два рата, Милош Црњански, има надисто-
ријску пројекцију рата, а повратак ратника сматра најтужнијим до-
гађајем у животу човека. Први српски лирски модерни роман, „Днев-
ник о Чарнојевићу”, пружа метафизичку слику историје и интимистич-
ки схваћену слику ратног света, национа и бића. Рад прати Црњанскову
тачку гледишта на историју и рат преко главног јунака Петра Рајића и
његовог својеврсног двојника Чарнојевића. Поетика овог модернистич-
1
andrejevic03@gmail.com
2 Ра. је 1римљен 10. ок9о:ра 2014, а 1рихваћен за о:јављивање на сас9анку Ре.акције З:орника
о.ржаном 25. .ецем:ра 2014.
Ра. је нас9аво у оквиру ис9раживачкоG 1ројек9а Косово и Ме охија између национално и ен и е-
а и евроин9еGрација :р. ИИИ 47023 који финансира Минис9арс9во 1росве9е, науке и 9ехно-
лошкоG развоја Ре1у:лике Ср:ије.

3
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

ког текста ослања се на фикционализацију факта, метафоризацију ра-

та и естетизацију историје. Поетизацијом стварности путем метафи-
зичког медија свог експлицитног правца суматраизма, велики писац
поручује да савремени Одисеј нема своју Итаку, ни своју Пенелопу.
Његов јунак прати корак историје након Првог светског рата с реми-
нисценцијама на њега и то чини својом индивидуализованом визуром
рата која је метаисторијске природе. Резигнирани пацифиста и разоча-
рани меланхолик, Рајић представља рат потпуно антитрадиционалис-
тички у односу на јунака класичног историјског романа. Визуелиза-
ција догађаја и релативизација рата и хронотопа у лирском дискурсу
Милоша Црњанског омогућују да историја испарава у поезију, есен-
цију бића и онтолошку раван овог метаисторијског романа.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: историја, рат, суматраизам, биће, метафизика

Прворазре.на, 1олифона, разуђена 1ое9ика Милоша ЦрњанскоG,
као филозофија живо9а, уме9нос9и и језика, 1ре.с9авља круну
аванGар.них моGућнос9и, узле9а и еманци1ације ср1ске књи-
жевнос9и између .ва ра9а и највишу моGућу с1ири9уализацију
екс1ресије мо.ерноG .искурса и сензи:или9е9а. Мож.а највећи
1исац нашеG језика, међу че9р.есе9ак „изама” у међура9ној ср1-
ској ли9ера9ури, наме9нуо се својом 1ое9иком сума9раизма, 1у-
9ем које је изражавао искус9ва, с9авове и и.еје своје Gенерације
након ВеликоG ра9а. Колико Gо. 9о :ио лични 1равац је.ноG 1е-
сника, сума9раизам је о.ражавао син9езу с9варалачке кри9ичке
свес9и ср1ских ин9елек9уалаца и њихове синерGије с евро1ским
хоризон9ом мишљења о .руш9ву и ис9орији. Није случајно ње-
Gов манифес9ни 9екс9 „О:јашњење Сума9ре” ис1исан у 1рвом
лицу множине. На евро1ском и све9ском 1лану, цела 9акозвана
„изGу:љена Gенерација”, како ју је назвала Гер9ру.а С9ајн, 1ро-
:лема9изовала је и рела9ивизовала ра9но херојс9во, ис9оријске
.е9ерминације и .емис9ификовала ро.ољу:ље и национални
1а9ос. ПроGоворила је о а1сур.у насиља, 9раGизма и смр9и. Била
је 9о, 1осе:но у књижевнос9и, ренесанса хуманизма у је.но неху-
мано међура9но .о:а, о:нова и о:јава кри9ичке свес9и у мо.ер-
ном .о:у. Најчувенији на 9ом 1лану на анGлоамеричком 9лу, 9их
и 1ознијих .еценија .ва.есе9оG века, :или су Ернес9 ХеминGвеј
(З о ом оружје), Томас Вулф (Нема овра ка), али и немачки 1исац
Ерих Марија Ремарк (На за а у ниш а ново) и француски ау9ор Луј
Фер.инан. Селин (Пу овање накрај ноћи), као и ср1ски 1розни
1исци Бранислав Нушић (Девес о е наес а) и Рас9ко Пе9ровић
(Дан шес и). После ДруGоG све9скоG ра9а До:рица Ћосић (Време
смр и) и Алексан.ар Га9алица (Велики ра ) :аве се феноменом

4 ДАНИЦА Т. АНДРЕЈЕВИЋ, АНА М. АНДРЕЈЕВИЋ

 МЕТАИСТОРИЈСКА ПРОЈЕКЦИЈА РАТА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

великих ис9оријских 1о9реса и 1окре9а, 1ромишљајући 1ози-

цију човека у њему и уме9нички о:ликујући ис9орију 1рема
со1с9веном уме9ничком .оживљају.
Међу9им, с9расни ин.иви.уалац Милош Црњански .рас9ично
ме9аморфира слику ра9ноG све9а у суш9инском и формалном
смислу. ЊеGова је мо.ернис9ичка 1ројекција ра9а .еком1онова-
на и .еконс9руисана 1о мери лу.их халуцинација, феномена и
сензација заснованих, у сума9раис9ичкој 1оезији, на сис9ему
ме9афизичких веза, свељу:ави и монизма. Он9олошка 1риро.а
ове 1ое9ике је омоGућила мис9ични елевацијски 1у9 Милоша
ЦрњанскоG ка вер9икали, ка езо9еријским .имензијама, ка 1ро-
ширењу реалнос9и и вишој с9варнос9и хроно9о1а осло:ођеноG
.а9ос9и и вину9оG .о васионских размера. Пое9ика сума9раизма
је :ила заснована на 9еоријском и есејис9ичком с9ановиш9у и
имала је свој лирски конс9рук9ивизам. Пое9ика свесве9а и сеан-
се с космосом, лирска филозофија је.инс9ва живих и неживих
9вари, флоре и фауне и човековоG .уха и :риљан9на сим:оли-
с9ичка визија ос9варени су у лирском .искурсу нарочи9о 1рвоG
романа Милоша ЦрњанскоG Дневник о Чарнојевићу(1921) који је
имао сла:и кон9ак9 са с9варношћу и условни хроно9о1. Таква
на.ис9оријска 1ројекција ПрвоG све9скоG ра9а 1о91уно је 1роме-
нила с9рук9уру ср1скоG романа. Црњански 1ос9аје ро.оначел-
ник нашеG мо.ерноG романа, како је 9о 9ачно 1ре1ознала Иси.о-
ра Секулић у 9екс9у „Око ср1скоG романа”. Великим романом
Сео е (1929) Црњански 9акође еманира свој о9клон о. ис9орије и
.руш9вене с9варнос9и. Међу9им, ма.а не нај:ољи, њеGов 1рви
роман, Дневник о Чарнојевићу, 1оказује мноGе важне раз.елничке
и 1рекре9ничке чињенице за 1ое9ику великоG 1исца. Црњански
је 1о 1рви 1у9 у ис9орији ср1ске ли9ера9уре извршио 1ро.ор у
све1рос9орне и свевременске .имензије с1ири9уалноG 9умаче-
ња с9варнос9и и својом моћном лирском имаGинацијом креирао
инвен9ивни уме9нички све9. Два.есе9 Gо.ина 1ре Ал:ера Ка-
мија, 1ону.ио је ли9ера9ури с9ранца у све9у.
Ау9о1ое9ичка свес9 1исца који 1о91уно мења своју свес9 о све-
9у и 9екс9 о све9у револуционисала је ср1ску књижевну екс1ре-
сију на 9раGу чувеноG ДисовоG с9иха „Мој .ух у свему како моћно
с1ава”. Ис9оријска си9уација ПрвоG све9скоG ра9а 1ројицирана је
ме9аис9оријски, осујећени и.ен9и9е9 и завичајнос9 1ре9ворени
су у аGонију 9уђинс9ва и :ез.омнос9и, а феномени су ис1арили у
ноумене. Пакао ра9ноG искус9ва, :ајкови9а 9ежња за узвинућем,
за о.су9ним :оGом или неким .руGим а1солу9ом, за јас9вом,

ДАНИЦА Т. АНДРЕЈЕВИЋ, АНА М. АНДРЕЈЕВИЋ 5

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

учинили су .а ис9орија у роману Милоша ЦрњанскоG Дневник о

Чарнојевићу ис1ари у чис9у 1оезију, у су:лимну ауру сума9раиз-
ма.
Тема 1овра9ка човека из ра9а 1ос9оји у све9ској књижевнос9и
о. Хомерових времена. Црњански је О исеју сма9рао највећом ле-
Gен.ом човечанс9ва, а 1овра9ак из ра9а нај9ужнијим .оGађајем у
живо9у човека. Писац у свом 1рвом роману креира новоми9ску
1ре.с9аву све9а у ра9у, 1ри чему савремени О.исеј нема своју
И9аку, нема свој .ом ни9и своју Пенело1у. Доминација ирацио-
налноG и фан9азмаGоричноG у мо.ерној ли9ера9ури ослања се на
БерGсонов ин9уиционализам, Ничеов 1реокре9 вре.нос9и, Кјер-
кеGоров су:јек9ивизам, Хусерлово саGле.авање суш9ине, Фрој.о-
во несвесно и сан и Елиа.еову есенцију и еGзис9енцију. Милош
Црњански, као и Иво Ан.рић, 1ри1а.а оним 1исцима који с9ва-
рају у ломовима ис9орије и у .исхармонији све9а и које Новица
Пе9ковић назива „9уђинцима 1ре. вра9има Евро1е”, 9вр.ећи .а
њихово с9варалаш9во изражава 9раGичну филозофију жр9ве и
цивилизацијски ком1лекс Gраничних кул9ура (Пе9ковић, 1985,
с9р. 30). Међу9им, 9ај 9уђинац је :ио нај1ревођенији 1исац у
Француској крајем .ва.есе9оG века.
Лирски 9о9ализам, е9еризам и Gло:ална 9рансцен.енција Ми-
лоша ЦрњанскоG налазе се у 1осе:ној 1ро9о1ое9ичкој филија-
цији са „сло:о.ом о. све9а”, како вели Ра.омир Конс9ан9иновић
(Конс9ан9иновић, 1983, с9р. 127), .акле и са сло:о.ом о. ис9орије
и ра9а. Дух о9уђења о. реалнос9и 1риво.и Gа нужнос9и форми-
рања новоG уме9ничкоG све9а и ме9ас9варнос9и. А1солу9ни и.е-
ализам и 9ранс1рос9орни и 9рансвременски карак9ер хи1ермо-
.ерних са.ржаја овоG 1исца извршили су 9ранссу1с9и9уцију
ис9оријских .оGађаја у свео:ухва9ни 1рос9ор сума9раизма. Раз-
Gра.њом канонских и конвенционалних конс9и9уи9ивних еле-
мена9а романа, велики 1исац је аксиолошки суверено изразио
семан9ичко осло:ађање и ау9ономију ли9ера9уре у је.ној кул9у-
ри, указујући на алоGичнос9 ис9орије, ра9а и с9варнос9и и своју
независнос9 о. 9их ка9еGорија. Сву хао9ичнос9 све9а Црњански
1риво.и миру и :езGраничној у9ехи ме9афизичких 1рос9ора.
Бинарна ли9ерарна о1озиција ра9 – не:о, смр9 – све9лос9, не1о.-
ношљива 9ежина 1ос9ојања – лакоћа вакуумскоG .уха, функцио-
нише као лирски 1аралелизам и 1оказује ан9и9е9ски карак9ер
БашларовоG „нарцизма чис9о9е”, како вели у својој књизи „Пое-
9ика 1рос9ора”. У9о1ијски 1рос9ор 1ан9еизма Милоша Црњан-
скоG 1о.разумева ваз.ушну сферу као 1римарну ма9ерију коју је

6 ДАНИЦА Т. АНДРЕЈЕВИЋ, АНА М. АНДРЕЈЕВИЋ

 МЕТАИСТОРИЈСКА ПРОЈЕКЦИЈА РАТА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

моGуће нас9ани9и а9омима сума9раизма и ос9вари9и 1ревра9 у

осећању, мисли и језику. Про:лемска 1ое9ика ме9аис9оријске
слике све9а није само мо9ивска ни с9илска орије9ација и 1роме-
на, није само с9ав 1есника о 1овра9ку из ра9а, ни9и само мла.а-
лачка фасцинација, већ 1ое9ско-филозофска 1ројекција живо9а
1есника, ли9ерарна релиGија великоG 1исца који је својом новом
орGанизацијом 9екс9а ос9варио коначну мо.ернизацију и с1ири-
9уализацију романескноG .искурса. Писца не занимају :анални
оквири и ра9не чињенице. ЊеGов је 1рис9у1 ис9орији ин9имис-
9ички и она је 9рансформисана у личну визију 1есника. Из о1-
ш9еG :есмисла свих и.еолоGија и из о91ора ра9ној а1окали1си
нас9ала је ме9афизичка о.:рана уме9ничкоG :ића и ли9ерарна
визија :у.ућеG, моGућеG, сло:о.ноG човека за коGа ис9орија није
1оуз.ан ау9ори9е9 ни .оминан9ан елемен9 1ос9ојања. Писац ар-
9икулише свој 1оGле. на ра9ну с9варнос9. „Пош9о у:исмо све,
9ре:а .а нађемо неш9о ново”, вели Црњански Gоворећи о Ан.ри-
ћевом .елу Ex ponto. Писац уки.а се:е као социјални су:јек9 и
својим скоком изна. времена и саме књижевне кул9уре 1ос9аје
уме9нички су:јек9.
Велики ра9 је ос9авио .есе9 милиона мр9вих 9елеса и .ва.есе9
милиона скрханих и 1рео:ражених .уша и више ниш9а не може
ос9а9и 1о с9аром, 1осе:но у књижевнос9и, 1оручује Црњански.
Из 9ра.иције 9ре:а узе9и само оно ш9о није конзерва9ивно и ш9о
не с1речава развој књижевнос9и, јер свака .о:ра мо.ернос9 је.-
ном 1ос9аје .о:ра 9ра.иција, уколико уме9ник суGес9ивно креи-
ра со1с9вени 1оре.ак у 1ромишљању 9е 9ра.иције. До:а великоG
лу.ила ВеликоG ра9а изазива и чак зах9ева велику књижевну ре-
акцију и велики 1ревра9 у с9рук9ури романа. Роман Милоша
ЦрњанскоG Дневник о Чарнојевићу 9раGа за Лај:ницовом мона.ом
смисла у разореном све9у, а она се може наћи само у вишој, 1ара-
лелној ме9ас9варнос9и, у неименљивом 1рос9ору изна. овоGа
све9а. Тако нас9аје ру19ура, лирски у.ар на романескни језик
коју је Црњански извео са сиGурношћу 1ое9скоG .емијурGа новоG
све9а. У ра9ном све9у он формира свој 1окре9ни 1разник слика и
калеи.оско1 1ојава. Ис9орија је 1о9исну9а у 1оза.ину књижевне
1озорнице, а у 1рвом 1лану се налази .рама :ића и њеGова ме9а-
ис9оријска измеш9енос9 у со1с9вени он9олошки 1рос9ор. Тај
скок изна. ра9не кланице Евро1е и кукавичјеG Gнез.а све9а и 1о-
с9ављање у 1озицију ус1омене на ра9, Црњански је извео и у „Ем-
:аха.ама” и „Ко. Хи1ер:орејаца”. О9криће се:е као химере у
ра9у 1ре.с9авља лирску 1ро9ив9ежу с9рахо9ним сликама реал-

ДАНИЦА Т. АНДРЕЈЕВИЋ, АНА М. АНДРЕЈЕВИЋ 7

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

нос9и. О1сесија на.наравном и ал9ерна9ивном с9варношћу во.и

1исца 1реко Ру:икона све9а. Деконс9рукција све9а у ра9у во.и
реконс9рукцији уме9ничкоG 1оре9ка романа. Тај коно9а9ивни
карак9ер 9екс9а романа на релацији ра9 – сума9раизам омоGућа-
ва 1озицију кре9ања у мировању којом се Gлавни јунак Пе9ар
Рајић о1ире 1ри9иску великоG механизма ра9а и о9искује у на.-
реално. Солилоквиј Рајићев је Gо9ово целим 9оком романа ус9ва-
ри ау9орски Gлас, колико и нара9ор и књижевни лик. Личнос9
ЦрњанскоG и лик Рајића су и.ен9ични. О:ојици ра9 1ре.с9авља
ружан сан или сећање на Gрмљавину 9о1ова у Пољској и Гали-
цији. Дема9еријализацију ра9а и овлашну визуелизацију ис9о-
рије Црњански ће о:јашњава9и и касније, 1осе:но у .елу Ко Хи-
ер орејаца, 9вр.ећи .а нема никаве разлике између с9варнос9и
и сна у очима оноGа ко Gине или ос9ане жив у ра9у. Током ис9о-
ријских ломова, ка. се GеоGрафска кар9а мења, ка.а „коме.ијан9
случај” о.лучује о живо9у и смр9и, 1исац је.ини смисао ви.и у
9рансцен.енцији и ме9афизичкој 1ројекцији све9а, у 9ранслу-
нарном књижевном луку ка 1е9ој .имензији и 1ла9оновском
зла9ном 1ресеку.
„Први све9ски ра9 је 1окварио живо9 и мла.ос9, а 1рича о ра9у .аје
му слику ра9а која је си9на, али њему занимљива, у малом сек9ору,
као калеи.оско1 :есмислених и 9ућних и веселих, и језивих и
смешних слика”, 1ише ау9ор у .елу Ко Хи ер орејаца (Црњански,
2012, с9р. 78–79).
У 1осе:ном ви.у лирскоG 1ара.окса, несрећа и 9ежина ра9а се
крис9ализују у сан с9варнији о. з:иље, у ус1омену о ра9у, како
:и се освојила и 1римила њеGова 9раGичнос9. Цела све9ска ис9о-
рија 9оGа .о:а 1ос9аје је.на варијан9а сна, 1ерсонална унија свес-
9и 1исца и ра9не с9варнос9и. Рајић ослушкује Gовор .аљина и Gо-
вор све9лос9и и 1овлачи се из искус9веноG 1рос9ора у
неискус9вени 1рос9ор, из ис9орије .руш9ва у ис9орију :ића,
вођен у:еђењем .а је само 9ако човек „већи о. самоG ра9а, онај
који је моGао све 1ре1лави9и ширином, 9амом и .у:ином”
(Црњански, 2012, с9р. 1). Не1рес9ана 9ранс1озиција :ића со1с9ве-
ну фа9аморGану сре. ра9не 1ус9оши 1оказује као конс9ан9ну
9ежњу 1исца .а освоји, савла.а и 1о.несе с9варнос9. У ра9у, 1и-
сац је изложен .ирек9ном .ејс9ву смр9и и као човек и као с9вара-
лац. Ви.и како ишчезава чи9ав је.ан све9 и чини му се .а више и
није на овом све9у, као човек ШкловскоG који није на свом мес9у.
О9клон 1исца о. овоG све9а омоGућује с9ање у коме све није ни
с9варнос9, а није ни сан, већ 1орицање с9варнос9и и њен симу-

8 ДАНИЦА Т. АНДРЕЈЕВИЋ, АНА М. АНДРЕЈЕВИЋ

 МЕТАИСТОРИЈСКА ПРОЈЕКЦИЈА РАТА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

лакрум, ими9ација живо9а .ок 1акао не 1рође. Биће је у за9оче-

ниш9ву је.не 1рину.не с9варнос9и, 9ранзи9не и фраGмен9арне,
а она је сас9ављена о. крхо9ина ис9орије, 1ри чему 1исац из :ро-
.олома и ам:иса уGрожавајуће еGзис9енције с1асава само .ухов-
не 9ековине есенције. Изна. равни ис9орије, Црњански с9вара
ес9е9ичку ауру своG све9а. И у1раво 9ај 1ролаз ка не:у, 9а уска
вра9а ка А9лан9и.и све9а 9ражи Пе9ар Рајић, узалу.ни војник и
излишни херој, :у.ући .а је сваки ра9 не1ојмљива за:уна и ци-
вилизацијска Gрешка. У великом ра9у Јунак Милоша ЦрњанскоG
во.и свој мали ра9, ус1ос9авља 1роцес 9ражења смисла у ниш9а-
вилу ра9а ка.а је љу.ско месо 9о1овска храна. У свом лирском
синкре9изму и син9е9изму Црњански ће реинкарнира9и свој
све9 на.ис9орије и 1исаће с1рам смр9и, 1оказујући .а је.ино
реч уме9ничкоG .уха може :и9и ривал с9ра.ању и :есмислу. Ли-
це у лице с ра9ом, ова ан9ира9на ли9ера9ура ин9еGрише ра9 у
свој лирски орGанизам, лишавајући Gа њеGових ужаса. Ли9ерарне
1оруке овоG романа 1оказују ин.иви.уални .руш9вени комен-
9ар, Gрађанску 1озицију и кри9ичко-иронијски уме9нички с9ав
великоG 1исца. На.ра9ни Рајићев све9 је 1ара.иGма резервноG
све9а :у.ући .а онај с9варни уGрожава човека. ЊеGов Gлавни 9ок
свес9и је ин9имис9ички, из визуре и 1ерс1ек9иве је.инке. Ин9е-
лек9уална су:лимација Gенералне и.еје о на.ис9оријској 1ројек-
цији све9а ос9варена је у 1сихолошком хроно9о1у самоG 1исца, у
коме је ус1ос9ављено влас9и9о ус9ројс9во са9кано о. сна, а1-
с9ракције, лиризма, .уха и сим:ола. Меан.рирање неформалне
1ое9ике Милоша ЦрњанскоG не само .а .емис9ификује у:еђење
о сјајној 1рошлос9и, 1оказујући .а је она лаж, (како каже у 1есми
„С1омен Принци1у”), већ 1о9врђује .а је и ра9на са.ашњос9 лаж
која узрокује сломљеноG, 1оме9еноG, ан9ира9ноG човека из-
Gло:љеноG из с9ароG ре.а с9вари, који мора .а реформише своју
свес9 и креира а9омизирану, вир9уелну, су:јек9ивну с9варнос9.
Прва реченица романа Дневник о Чарнојевићу – „Јесен и живо9
:ез смисла” као и 1и9ање „Г.е је живо9?” о.носе се не само на
војника који 1ише 1осле ра9а, већ на о1ш9у резиGнацију и мелан-
холију је.не 1ре.ра9не ви.ов.анске ноћи 1914. Gо.ине „рас1а-
љене о. је.ноG ле1оG у:ис9ва” које је извршио човек чу.ноG име-
на, сас9ављеноG о. „1ринца и арханGела”. У:рзо већ мо:илисан и
у ра9у, Пе9ар Рајић 1оказује своју на.ис9оријску 1ерс1ек9иву:
„Оне крваве, црвене, 9о1ле шуме, не1реGле.не 1ољске шуме, ка-
ко ме уморише. Војник сам, а нико не зна, ш9а 9о значи. Али, у овој
:ури ш9о је завр9ела мозак све9у, мало је љу.и који 9ако сла9ко и

ДАНИЦА Т. АНДРЕЈЕВИЋ, АНА М. АНДРЕЈЕВИЋ 9

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

мирно живе као ја. Вучем се 9ако о. Gра.а .о Gра.а, и ше9ам се 1о.
овим јесењим .рвећем руменим и жу9им, које има на мене ис9о
9олико у9ицаја колико на Хафиса вино.
А за9вор, и веж:е, и касарна смра.на, вашљива и црна, 9ако ме
мало .ира. Ја сам заљу:љен у во.е ове, и .рвеће иза :е.ема, које се
Gу:и међу :арама жу9им и зеленим, крај којих је 9рава 9ако мека,
о1ржена и 9о1ла. И волим свој живо9 чарју, коју сам осе9ио лане,
ка. сам се враћао из оних :ла9них, мла.их, 1ољачких шума, G.е су
онолики ос9али 1о.ерани и крвави, са разлу1аним челом. И 1ун
ус1омена, ја их 1ишем 1оносно, као Казанова за оне, који су Gорели
у 1ожару живо9а, и који су сасвим разочарани. У мрачним ноћима,
1о малим кућицама и коли:ама, G.е се нађох на с9ражи са неколи-
ко момака, ја 1ишем мноGо ш9а, чеGа се нера.о сећам” (Црњански,
1984, с9р. 7).
У .аљој романескној нарацији Рајић ис1ове.а сећање на 1риче
о свом рођењу и ус1омене на мајку. Чес9о је и у .е9ињс9ву :ежао
о. куће, скривајући се у жу9им 9равама, међу жа:ама и Gолу:о-
вима у околини. У 9аквом све9у раних ја.а формирале су се 9е-
жња и чежња ка .руGом 1рос9ору среће, како вели Пе9ар Џаџић у
својој ис9оименој књизи. Рајић још у .е9ињс9ву није моGао .а
с1ава. Не.ос9а9ак сна 1роизвео је сневање на јави, а инсомнија у
1сихолошком смислу указује на осе9љиву љу.ску 1риро.у која
је склона фан9азмаGорији и 1омереној визији све9а. Рајић ће за-
1иса9и, слично уво.ном 9екс9у Џона Дона у роману Ернес9а Хе-
минGвеја За ким звоно звони: „Чим :исмо ми .ошли кући из 9уђи-
не, зазвонила :и звона. Чинило ми се, .а :аш мени звоне”
(Црњански, 1984, с9р. 12). Пу9 1рема 1оложајима аус9ријске војс-
ке, у коју је мо:илисан, 1ам9и као оку1љање у „9ихим маGлама
авGус9овске зорњаче, 1о. руменим о:лацима”. Ра9на .ејс9ва
Рајић 1еснички 1ерце1ира из сума9раис9ичке визије – „Тре1е-
рило је лишће на киши 9ана.и” (Црњански, 1984, с9р. 15). „Али зо-
ре, зоре су .ивне. Шуме зла9не, мла.е, .о:ре моје Gалицијске шу-
ме… Х9ели смо .а с1асемо све9 – ми словенски ђаци. Ко зна?
Мож.а ће све је.ном нес9а9и у уме9нос9и” (Црњански, 1984,
с9р. 16). Ис9орија руске .уше, 1ољске шуме и снови.овни 1ризо-
ри ле:.е на. ра9ним .ешавањима 1о1у9 маGле коју заувек уносе
у .ушу. Ра9не слике ви.и му9ним очима, .ок 1ам9и рас1еване
во.енице, с9расно сунце на рукама, мла.и љу:авни живо9 који је
иGрао у њему:
„Ко си 9и, .ивна, ле1а, с9расна, међу оGле.алима и чашицама у
сумраку кафане? Ах, не ја нећу 9е:е, 9амо на1оље хоћу, .а изађеш.
Гле.ај, јеси ли ви.ела оне :унаре, ах .а чујеш како љу1ко роморе,

10 ДАНИЦА Т. АНДРЕЈЕВИЋ, АНА М. АНДРЕЈЕВИЋ

 МЕТАИСТОРИЈСКА ПРОЈЕКЦИЈА РАТА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

како нежно 1љускају. Мени је чис9о жао ш9о нисам умро, али 9о
чини јесен. То млако сунце ш9о 9ече 1о кућама :елим и чис9им.
Ш9а хоће оне шуме о. мене, ено, 9амо иза :р.а оне ме зову, оне се
весело смеју са мном, Заш9о ја 9ако нежно .ирам зи.ове? Ку.а
и.ем, ја никоG немам у овом Gра.у, ја не знам 1у9а. Ко ме воли, за-
ш9о ме Gле.ају 9ако ови с9ари љу.и?… Зашли смо у црну шуму са
руменим врховима. Лишће је 1а.ало на нас, а месечина румена ли-
ла међу .рвећем и .ово.ила .о суза, .о нежнос9и :олне, љу:ио сам
је, као .а никоG немам своGа на све9у целом осим ње” (Црњански,
1984, с9р. 20–21).

Ме9аис9оријска 1ројекција романа 1о.ржана је и .ефинисана

и.ејом о е9еризацији 1риро.е у оквиру и.еје о сума9раизму као
1рос9ору највеће сло:о.е и креације. У њему је 1римарна 1ос9ој-
:ина 1риро.ноG човека неороман9ичара. Тако нас9аје ар9изам
Милоша ЦрњанскоG који се не ви.и, :у.ући .а је у ваз.уху. Пе-
сник креира анаксименовски ваз.ух и у њему ви.и оно ш9о .ру-
Gи љу.и не ви.е – је.инс9вену 1ројекцију све9а великоG 1исца.
Све9 ра9а и све9 1есме 9ранскри:овани су у све9 ваз.уха, у визи-
јама лу.им на. Римом, Паризом, Камча9ком са Балзаком и Боли-
варом. Пун :оGа9е, меке, 1ло.не :ана9ске 9уGе и равничарске се-
9е, Рајић је о9уђен, али сло:о.ан у својој на.ис9оријској слици
Gенерације војника у ра9ном :есмислу:
„Ни9и сам чији, ни9и имам коGа, ни :ра9а, ни слуGе, ни Gос1о.а-
ра. Они ме ви.е увек вечно ве.роG, нека. ре9ко уморноG, скоро увек
насмешеноG, ничијеG. Ни вере, ни мира, ни кућиш9а, ника. ничеGа.
Ја 1ричам 9о 9ихим и мокрим, 1роле9њим улицама, 1о во.ама и
Gра.овима жу9им о. јесењеG сјаја о њој ви9кој, :ле.ој, чис9ој и ма-
Gлови9ој, о њој, о мла.ос9и… И 9ако сам се осло:о.ио и о.ро.ио о.
свеGа. И ниш9а ме више не везује ни за .о:ро ни за зло. Ја .ржим мој
мали живо9 сав 1о9решен и у1лашен у рукама, чу.ећи му се, као
ш9о .ржи црни евнух 1рс9ен сул9аније у рукама .ок се она ку1а.
Он је у мојим рукама а није мој… Ш9а је нама у:и9и 9ри милиона
љу.и? Ми смо сло:о.ни и знамо: .а је не:о сву. на све9у ис9о и
1лаво. Дошла је смр9 још је.ном, као нека.а .авно, а .а ли ће иза ње
.оћи сло:о.а. Бићемо сло:о.ни и смешни. Све је 1ро1ало, али ће се
9о урликом рашири9и о. је.ноG океана .о .руGоG. Замишљена и
:ле.а лица, сва 9а лица, све 9е Gорке, мушке уморне Gлаве, ка.а се
:у.у вра9ила са крвавих не1реGле.них Gраница, :иће жељне оноG,
ш9о је .оса. смело само :иље и шуме и о:лаци. Научили смо .а
1ијемо живо9 .у:ље но ика. о. ка. све9 1ос9оји. Ниш9а нема смис-
ла, све је 1ро1ало у ове 9ри Gо.ине. С9рахови9о, у1лашено, 1ажљи-
во ја Gле.ам у њима живо9 и .ржим Gа рукама које .рх9е, и Gле.ам
око се:е шуме и 1у9еве и не:о” (Црњански, 1984, с9р. 22–23).

ДАНИЦА Т. АНДРЕЈЕВИЋ, АНА М. АНДРЕЈЕВИЋ 11

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

За Рајића је цео Велики ра9 9ражење сло:о.е као смисла.

С осмехом 9уђина и о.су9ношћу Мерсоа ка.а му умре мајка, он
ле:.и у со1с9веном све9у илузија и визија:
„Срце 1рне, усе.не какву звез.у, ш9о 1ролеће 1а.ајући, и с9рмо-
Gлави се .оле, 1а.не 1ре. нас, .ижемо Gа и Gле.амо Gа, а оно се сме-
ши… Лежемо и узимамо ноћ 1уну звез.а на Gру.и, срце не куца ви-
ше, куцају ус1омене. БлаGе, уморне руке мрсе се са 9равом и међу
1рс9има навире земља, ш9о има .ах 1ус9 и :ескрајно 1ун 9аме…
А .алеко иза :аGрења, неG.е .алеко чак G.е су 1оља мрка и сјајна
као :акар, с9оји је.но усамљено .рво на ви.ику, с9оји већ Gо.ина-
ма Gле.а мене и .имњаке моје куће. Срце ћу9и а куцају ус1омене”
(Црњански, 1984, с9р. 24).

Рајић се мен9ално .ис9анцира о. ра9а и њеGов „1лач на. веша-

лима” у:лажен је маGлом ус1омена. Такође, све жене у Рајиће-
вом живо9у, мајка, жена, љу:авница, изазивају у њему мучнину
и осећање не1ри1а.ања. Као .а између њих и њеGа 1ос9оји неки
ме9афизички зи. који не .а .а се 1овеже с њиховим све9ом: „Ја је
не љу:им. Ја љу:им не:о, моја љу:ав је :лаGа, у сну, и не1ролаз-
на” (Црњански, 1984, с9р. 42). Или:
„А зар није љу:ав само лишће? Ја 9ако мало волим љу.е, а лишће
ме 9ако .о:ро умири. Мој живо9 зависи о. њеGа. О9ишао :их неку.
у жу9о лишће ко зна ку.а. А ка. :и неко 1лакао за мном, ја :их на-
1исао кар9у: З:оGом, и.ем .а оз.равим” (Црњански, 1984, с9р. 44).

Цео Црњансков роман је неGација о:јек9ивноG, 1ое9изација

фак9а, ес9е9изација реалноG и .еми9олоGизација ра9а. Гео1ое9и-
чки, он Gовори о а1сур.у ПрвоG све9скоG ра9а. Биће у ра9у је :иће
:ез се:е. Чак и ро.ољу:ље, 9ако важно као ка9еGорија у ис9орији,
1ос9аје ре9орична флоскула и фраза – „у 9о .о:а ја сам Gоворио
само о кри9ским с9у:овима и ро.ољу:љу” (Црњански, 1984, с9р.
48).
За Пе9ра Рајића не 1ос9оји је.на, линеарна с9варнос9, ни хро-
нолоGија .оGађаја – 1ос9оји само .ух у со1с9веној с9варнос9и и
свес9 о 1олифоном, свеколиком смислу уме9нос9и. Као .а фор-
мулише сву маGлу у Gлави ан9ира9не Gенерације, као .а .ефини-
ше све нео.ре.иве ка9еGорије и еGзис9енцију и есенцију човека у
ра9у, Рајићев анонимни 1рија9ељ, који је .војник или .у1ла екс-
1озиција :ића ос9вареноG је.ино у ваз.уху и 1окре9у, на 1и9ање
1ијаноG .руш9ва је ли 1ла9онис9а, син.икалис9а, анархис9а, ни-
хилис9а, о.Gовара – Ја сам сума9раис9а. О9ац 9оG анонимноG .ру-
Gа је ЕGон Чарнојевић (асоцијација на сео:е је о1ш9а и нома.ска),

12 ДАНИЦА Т. АНДРЕЈЕВИЋ, АНА М. АНДРЕЈЕВИЋ

 МЕТАИСТОРИЈСКА ПРОЈЕКЦИЈА РАТА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

а све је .оGођено у сну у коме је Рајић с9екао :ра9а ис9омишљени-

ка о :у.ућнос9и Ср:ије и ме9афизичким с9варима:
„Је.нако је 1ричао о не:у… Мислио је о мла.ос9и и 1ричао ми за-
мишљено, као мој живо9. Ту је море :ило неке зелене :оје као 9рава
у 1ролеће, он је .уGо ша1у9ао о 9ој :оји… После је о1е9 1ричао о
неким руменим 1руGама на не:у и .оказивао ми .а су му оне 1ока-
зивале 1у9, и .а је 1лакао о. ра.ос9и Gле.ајући их, а ника. .о9ле
за1лако није. Све је 9о :ило 9ако чу.но, али ја сам мислио .а сам
зас1ао, но се 9рGох и ви.ех Gа како с9оји 1ре.а мном са свећом у
руци и ша1уће ми све9лећи ми у лице: Не:о, не:о” (Црњански,
1984, с9р. 51).

Као 1рави херој овоGа романа, али не ра9ни, већ сума9раис9ички,

ваз.ушни, као афек9ивни Бајрон у Великом ра9у, овај анонимни
лик, мисионар сума9ризма, .олази кроз е9ар овоG романа и за-
клања целу ра9ну слику с9рахо9а и хаоса. Рајић сам, 9акође љу-
:авник не:а и језика, као 1исац сам, о.нос 1рема ра9у и ис9орији
.ефинише овако:
„У с9арим мр9вим речима волим своју су.:ину, у о:лацима мисао
моG с9олећа, а у осмеху моме скамењену снаGу ро.а моG” (Црњан-
ски, 1984, с9р. 59).

Смисао и а1сур. Gлавни лик и њеGов 1исац ви.е овако:

„И .ок ми лечник 1о са9ове 1рича о узроцима ра9а, ја осећам .а
ћу умре9и сен9имен9ално као Gлумац. Не знајући ш9о ме ро.и мај-
ка и не моGавши учини9и ником .о:ро, најмање се:и. Ах, .а моGу
.а се вра9им 9амо G.е 9о1ови Gрме и .а кроз Русе о.ем .алеко не-
ку. на ’Новију Земљу’, 9амо, G.е је ле. зелена во.а 1лава 1о. ле-
.ом, снеG румен. Ах, 9амо :их о. силних :оја занесен заGле.ао се и
за:оравио све… Био сам изGу:ио везу и смисао љу.ских .ела и ус-
1омена. Све се 9о измешало у мени. Ко зна ш9а је живо9… У мени
:еше неки умор, умор који нема ни узрока ни Gос1о.ара” (Црњанс-
ки, 1984, с9р. 60–61).

Сре:рним луком из своје 1оезије Црњански је о:ручио своју 1ое-

9ику у роману све.ену на о:лак изна. ра9а, на с1ири9ус уме9-
нос9и. Цар Душан и војво.а Мишић и милион ср1ских умрлих
.уша 9акође су у .уху вечнос9и, с1ашени о. не1раве.не ис9о-
рије. Доћи ће ле1ше с9олеће, 1оручује Црњански. Те 1921. Gо.ине
1есник и не слу9и .а .ва.есе9о с9олеће 9ек носи разарања и .е-
хуманизацију. Пос9ају 1ророчке речи њеGовоG Пе9ра Рајића: „Ни-
ка. нисам мислио .а ће АGамемнон ше9а9и 1о мом завичају”
(Црњански, 1984, с9р. 75). Панславис9ички, космо1оли9ски ка-

ДАНИЦА Т. АНДРЕЈЕВИЋ, АНА М. АНДРЕЈЕВИЋ 13

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

рак9ер овоG лика врхуни се у визији 1о91уне рела9ивизације ис-

9орије и .ивинизације .уха:
„Ка.-ка. ми се чини .а ћу оз.рави9и, у.арим весело веслом а
во.а се насмеје, лас9е ме лу1е 1о Gлави, 1а се 1реврћу 1о сунцу…
Данас умиремо за црни с9еG, су9ра за :ели, а 1рекосу9ра за шаре-
ни… Ја и.ем у лишће 1оGр:љено и уморно. Звони, ах увек звони ка.
сам ја у 1ољу. Ка. 1рне 1о која 1ре1елица, ја се се9им земље у 9уђи-
ни и 1олеGнем уморно 1о класју или 1росу. Жу9о лишће ће нас
с1ас9и. Па.не ноћ, месечине меке, све9ла чела лежу 1о :унарима,
1рос9иру ноћ. Сви смо је.наки. Сву. је моја о9аџ:ина. Сву. има љу-
:ави јер сву. има 9раве и жи9а и лишћа увенула. Са ја:ланова шу-
ш9и ново лишће, а ка. 1ревучем руком 1реко чела хла.на, мени је
Gорко жао, не љу.и, неGо лишћа, лишћа” (Црњански, 1984, с9р. 77).

После.ња реченица романа као .а се нас9авља на 1рву. „Али ако

умрем, 1оGле.аћу 1осле.њи 1у9 не:о, у9еху моју, и смешићу се”
(Црњански, 1984, с9р. 82). За9ворен је :ескрајни 1лави круG са
звез.ом у њему, који је и сим:ол Сео а, највећеG романа Милоша
ЦрњанскоG и је.ноG о. највећих романа ис1исаних на ср1ском је-
зику.
„Ако 1оGле.амо значење основних сим:ола Милоша ЦрњанскоG
у овом роману, ви.ећемо .а звез.е означавају 1рисус9во :о-
жанс9ава, вечно, неумируће, највише .ос9иGнуће, Хрис9ово рође-
ње, .а је не:о 9рансцен.енција, суверенос9 свемирскоG 1оре9ка,
.емијуршки закон висина, .а је река 1ро9ок све9а у манифес9а-
цији, макрокозмичка о:лас9 :ожја, 1овра9ак извориш9у и ПРЕЛАЗ –
као Ан.рићев мос9. Сим:олика круGа, 1ре.с9авља универзални
знак свеуку1нос9и, 1рво:и9но 1риро.но савршенс9во, со1с9во, 1о-
че9ак и крај у је.ном, соларни циклус, ис1уњење, БоGа. То ис1у-
њење коGа на земљи нема, 9ај заносни 1ојам о 1ролазнос9и, који је
највиши с9е1ен 1есниш9ва у 1ое9ици Милоша ЦрњанскоG, ишли су
у овом роману Gовором емоција, екс9а9ичко-.ионизијским схва-
9ањем уме9нос9и, у оквиру :лаGоG ис9оријскоG кон9екс9а с којим
се суко:љава ин.иви.уална свес9” (Ан.рејевић, 1998, с9р. 31).

О:а романа су Gо9ово изузе9а из ис9оријскоG кон9екс9а и 1ра9е

он9олошку .ијахронију :ића у ра9у.
Рела9ивизација с9варнос9и и леGи9имизација ме9ас9варнос9и
у с9рук9ури романа ос9варена је 1ое9изацијом ра9них фака9а и
9рансцен.енцијом ис9орије у син9е9изованој лирској слици у
оквиру романескне с9рук9уре. Тај жанровски хи:ри. и 1ос9у1ак
1ое9изације 1розе :ио је 1ионирски за ср1ски мо.ернис9ички
роман. Цео 9ок романа је смеш9ен у ме9афизички, а9омизирани,

14 ДАНИЦА Т. АНДРЕЈЕВИЋ, АНА М. АНДРЕЈЕВИЋ

 МЕТАИСТОРИЈСКА ПРОЈЕКЦИЈА РАТА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

рас1рскавајући 1рос9ор који је укључен у је.ињење сума9раи-

зма. Међу9им, 9о никако не значи .а је овај роман са9кан о. еле-
мена9а ваз.уха, 1осве лаGо.ан, семан9ички 1рохо.ан и је.но-
с9аван за разумевање и 9умачење. У1раво њеGова аморфнос9,
асоција9ивнос9 и с9рук9урна расу9ос9, ин9ер9екс9уалнос9, .ија-
хронијска и 1рос9орна 1ромрежавања, укрш9ање о:јек9ивне и
су:јек9ивне с9варнос9и, функционишу као синерGијска мрежа
уме9ничкоG 9екс9а у кон9екс9у ра9а, 1оказујући лирске и нара-
9ивне моћи Милоша ЦрњанскоG. Инверзија 1ое9скоG и 1розноG
.искурса и њихова филијација, о.носно нарација :ез .ис9анце
о. 1оезије самоG 1исца, .ово.и .о 1рожимајућеG .ејс9ва о:а и
креирања на.ис9оријске су1с9анце романа.
Иако је о књижевном .елу Милоша ЦрњанскоG на1исано 1реко
9ри.есе9 с9у.ија и велики :рој 9екс9ова још увек ни 1ри:лижно
нису исцр1љене ме9о.олошке и херменеу9ичке моGућнос9и 9у-
мачења овоG великоG .ела. Никола Милошевић је о:јавио с9у.ију
у којој анализира значај романа Милоша ЦрњанскоG за ср1ску
књижевнос9. Алексан.ар Пе9ров разма9ра о.нос 1оезије великоG
1есника и нашеG 1есниш9ва у .ва.есе9ом веку. Пе9ар Џаџић .е-
финише 1рос9оре среће у роману великоG 1исца. Новица Пе9ко-
вић 1оре.и Сео е са романом Нечис а крв Борисава С9анковића.
Мило Лом1ар инс1ира9ивно 1ише о крају романа Милоша Цр-
њанскоG. Зоран Аврамовић се окреће коно9ацији књижевнос9и и
1оли9ике у .елу 1исца. Међу9им, велика књижевна 9ековина као
ш9о је ли9ерарно .ело Милоша ЦрњанскоG, које :и 9ре:ало на
с9у.ијама књижевнос9и изучава9и као 1осе:ан 1ре.ме9, зах9ева
и велику с9алну ком:ина9орику и 1лурализам 1рис9у1а. Очи-
Gле.но је .а ово .ело ну.и Ру:икову коцку с9илско-семан9ичких
и ес9е9ичко-аксиолошких елемена9а и 1ос9авља највише, још
увек не1ревазиђене ли9ерарне с9ан.ар.е и уме9ничке вре.-
нос9и.
Велики 1исац у овом роману 1ре.с9авља ин9рос1ек9ивну сли-
ку све9а и уну9арњеG, неви.љивоG з:ивања. У квин9есенцији своG
е9еризма, иронично и фан9азмаGоријски у ис9и мах, он ли9ерар-
но :рише све Gранице овоGа све9а и реалне ис9орије и ис1ове.а
со1с9вену ис9орију :ића. Црњански је у свом роману 1ре.с9авио
начело 1сихоанали9ичке „сло:о.е свес9и” и сим:оличку реал-
нос9 која означава с9варнос9 1аралелну с ис9оријским .а9ос9и-
ма. Велики 1исац је имао ам:ивален9ан о.нос 1рема реалнос9и
и :ио је .ис9анциран о. ис9орије којој је 1ри1а.ао и коју је разу-
мевао као о:јек9ивни 1ре.ложак за ли9ерарну фикцију. Тај о9-

ДАНИЦА Т. АНДРЕЈЕВИЋ, АНА М. АНДРЕЈЕВИЋ 15

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

клон о. с9варнос9и и о91ор 1рема њеним суровим манифес9а-

цијама у ра9у он формулише и чувеним син9аGмама из Сео а ка.а
Gовори о ра9у – „1о 9уђој вољи и за 9уђ рачун”. Ис9орију изје.на-
чава с „коме.ијан9ом случајем”. Ма.а :иоGрафија и каријера Ми-
лоша ЦрњанскоG јасно указују на њеGову верзиранос9 у .омену
ис9оријских .оGађаја и несумљиво лично учешће у .и1лома9ској
ак9ивнос9и Ср:ије 9оGа .о:а, у књижевно-ис9оријском и 9еориј-
ском 1оGле.у, Дневник о Чарнојевићу је највећим својим .елом
1ројицирао живо9не и ис9оријске чињенице у уме9ичку сферу
сума9раизма и више реалнос9и. Сам ау9орски 9екс9 овоG лирскоG
романа 9о 1о9врђује својим не1орецивим ли9ерарним ар9ефак-
9има. Полифона и с9расна су:јек9ивнос9 великоG 1исца креира
а1с9рак9ну слику сума9раизма, :у.ући .а ис9оријски и ра9ни
кон9екс9 1о91уно уGрожавају човекову есенцију и еGзис9енцију.
Овим романом и нарочи9о осам Gо.ина касније о:јављеним Сео-
ама, Црњански 1ос9аје ро.оначелник мо.ерноG ср1скоG романа
и си9уира се међу ма9ичне 9окове 1ромена 1ое9ичких 1ара.иG-
ми у националном и евро1ском кон9екс9у.

ЛИТЕРАТУРА Аврамовић, З. (2007). Књижевнос и оли ика у елу Милоша Црњанско .

Нови Са.: Ака.емска књиGа.
Ан.рејевић, Д. (1998). Ср ски роман 20. века. БеоGра.: Заво. за уџ:енике.
Башлар, Г. (1969). Кул ура рос ора. БеоGра.: Кул9ура.
Конс9ан9иновић, Р. (1983). Биће и језик. БеоGра.: Просве9а.
Лом1ар, М. (1995) О заврше ку романа (Смиса заврше ка у роману „Дру а
књи а сео а” Милоша Црњанско ). БеоGра.: Ра..
Милошевић, Н. (1970). Роман Милоша Црњанско . БеоGра.: Ср1ска књи-
жевна за.руGа.
Пе9ковић, Н. (1988). Два ср ска романа. БеоGра.: Наро.на књиGа.
Пе9ров, А. (1971). Поезија Црњанско и ср ско есниш во. БеоGра.: Вук Ка-
раџић.
Цве9ковић, Н. (1993). Песничка ое ика Милоша Црњанско . Приш9ина: Је-
.инс9во.
Црњански, М. (1984). Дневник о Чарнојевићу. БеоGра.: БИГЗ.
Црњански, М. (2012). Ко Хи ер орејаца. БеоGра.: Booking.
Џаџић, П. (1993). Повлашћени рос ори Милоша Црњанско . БеоGра.: Про-
све9а.

16 ДАНИЦА Т. АНДРЕЈЕВИЋ, АНА М. АНДРЕЈЕВИЋ

 МЕТАИСТОРИЈСКА ПРОЈЕКЦИЈА РАТА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

DANICA T. ANDREJEVIĆ
ANA M. ANDREJEVIĆ
UNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE
IN KOSOVSKA MITROVICA, FACULTY OF PHILOSOPHY

SUMMARY MILOŠ CRNJANSKI’S METAHISTORICAL PROJECTION OF WAR

The Great War triggered the establishment of the Serbian literary

avant-garde, which was determined against tradition, history, and
conventional aesthetics. With a completely new expression, writers
of the literary avant-garde articulated the change of consciousness
about the world, metamorphosis of the narrative structure of the
text, and the modernization of the novelistic form.
In the context of the European literature, as well as the Anglo-
American, the return of the soldiers from the war was the prominent
topic in the works of the so-called "Lost generation" (Gertrude Stein,
E. Hemingway and S. Fitzgerald). The themes of war also occupied
writers such as W. Faulkner, T. Wolfe and H. Miller.
The greatest poet of the Serbian literature between the two world
wars, Miloš Crnjanski, presented the suprahistorical projection of
the war and considered the return of the soldiers to be the saddest
event in a man’s life. The first Serbian modern, lyrical novel, "Journal
of Čarnojević" (Dnevnik o Čarnojeviću), gives a metaphysical picture of
history and intimately understood picture of the wartime world,
nation and being. This paper follows Crnjanski`s views on history
and war through the main character, Petar Rajić, and his counterpart
of sorts, Čarnojević. Poetics of this modernistic text rests on the fic-
tionalization of fact, metaphorization of war and aestheticization of
history. As a resigned pacifist and disappointed melancholic, Rajić
perceives the war completely anti-traditionally in comparison to a
hero of a classical history novel. Visualization of events and the rela-
tivization of war and chronotope in the lyrical discourse of Miloš
Crnjanski allow history to disperse into poetry, into the essence of
being and the ontological plane of this metahistorical novel.
KEY WORDS: Miloš Crnjanski, history, war, sumatraism.

ДАНИЦА Т. АНДРЕЈЕВИЋ, АНА М. АНДРЕЈЕВИЋ 17