Стојанка Лужија

Јевреји у Вишеграду (1878 – 1914.)

- О вишеградским јеврејима је слабо писано. У својој књизи их спомиње Аврам

Пинто, с тим што више пажње посвећује периоду после Првог светског рата.
- Историја вишеградских Јевреја је веома дуга. Она сеже у прошлост скоро 5 векова.
Јевреју су протерани из Шпаније 1492, а из Португалије 1496. године. Населили су
се на територији Османског царства, најпре по лукама и на граници, а касније и у
унутрашњости. Приликом једне од тих миграција, 1540. године, једна група
досељеника је из Солуна дошла у Сарајево и Вишеград.
- Немамо потврде у изворима о томе да је реч о оснивању неког трајнијег јеврејског
насеља. За разлику од Сарајева, у Вишеграду Јевреји тада нису основали своју
верску општину. (84)
- Углавном су ту обитавали трговци без својих породица.
- Немамо сачуваних података о јеврејској заједници из 17. и 18. века. Чак их не
спомиње ни Евлија Челебија. Непостојање џамије указује да је Јевреја, ако их је
уопште било, било јако мало. Босански бискуп Маријан Мравић у свом писму из
1655. такође потврђује да Јевреја има једино у Сарајеву.
- Тек се у првим деценијама 19. века појављују фрагментарне вести о вишеградским
Јеврејима. Знамо да су почетком века на подручју града живеле сефардске
породице Папо, Камхи и Романо. Њихов број се не може утврдити због тога што
није било пописа становништва, а оном Омер-паше Латаса из 1851/1852. се не
може веровати. (87)
- Аустроугарска војска је, без отпора, ушла у Вишеград 04. октобра 1994. године.
Аустроугарска управа је била систематичнија од османске. Настојала је да насели
пограничне области поузданим народним елементима и радила је на одвјању
источне Босне од Србије. Одмах након окупације је извршен попис становништва,
по којем можемо да утврдимо да су у Вишеграду 1879. године живела 1142
 становника, од којих је било 37 јевреја, што је чинило 3,24% целокупне популације.
Од тада почиње интензивнији раст вишеградске чаршије. (88)
- Сарајевски Јевреји почињу осамдесетих година масовно да се исељавају из
Сарајева и да се, између осталог, досељавају у Вишеград. Највише захтјева за
отварање трговачких радњи у вишеградском крају бележимо током 1884. године.
Тако су дозволе за отварање својих трговина мануфактурном робом, што
самосталну, што у облику партнерства, добили: Исак Пинто, Јакоб Леви, Мордо
Исак Кајон, Исак Елиас Леви, Аврам Папо и Исак Папо. Стварана су партнерсва
између две особе од којих је једна живела у Вишеграду, а друга у Сарајеву. На
пример: фирма Давид. Б. Гаон и друштво, где је Давид Гаон био из Вишеграда, а
Мошо Исак Леви из Сарајева. Овакве миграције су утицале на раст броја
становништва: по попису који су аустроугарске власти извршиле 1885. године од
укупно 1393 становника било је 145 Јевреја, односно 10,41%. Сефарди су били
староседиоци и било их је више, док су Ашкенази већином долазили из Сарајева
или у својству трговаца или чиновника нове државне управе. Било их је и
професора, лекара, занатлија и квалификованих радника. Ове миграције су
позитивно утицале на пораст броја становника у Вишеграду. (89)
- Пораст становништва у Вишеграду је потврдио и попис из 1895. године. Тада су по
први пут одвојено пописани Сефарди и Ашкенази. Од укупно 1582 Вишеграђанина,
било је 177 Јевреја, односнно 148 Сефарда и 29 Ашкеназа. Јевреја је, дакле, било
11,19%. У односу ма 1884. годину није било регистровања отварања нових
јеврејских радњи у Вишеграду. Од седам радњи које су отворене 1884. године само
три су успеле опстати до 1895. године. Несигурност пословања у удаљеним и
мањим местима је узимало свој данак. (90)
- Након осетне привредне стагнације, полет се почео осећати од 1890. године. Тада
су своје радње мешовитом трговачком робом регистровали Јосеф Гаон, Мошо Ј.
Леви, Хаим А. Леви, Јосеф Габриел Папо и Санто Папо. Исте године је у
Вишеграду своје пословање започео и Саломом Јакоб Барух, трговац стоком и
месом. Тада се у привредни живот укључују и Ашкенази, од којих је незаобилазна
личност био Јозеф Шрајбер, који је у кратко време ушао у више пословних
комбинација. У изворима га тако срећемо као трговца, изворника воћа, власниа
 циглане и напослетку власника познате вишеградске кафане и хотела. Ашкенази ће
остати упамћени по томе што су управо они отворили прве хотеле у Вишеграду.
Први хотелијери су били Абрахам Циглер, Терезија Штерн и Јозеф Штрајбер.
Поред њих имамо 1898. године у списку протоколисаних занатских радњи
забележене: мушког кројача Самуела Зигмана и обућара Јуду Ескиназија, као и
трговца дуваном и осигуравајућег агента Леополда Ланга. Једино ће Ескиназијева
обућарска радња остати активна и у наредним временима.
- Саломон Камхи је први отворио фабрику сода воде.(90)
- Сефарди су као бројнији одиграли важнију улогу у оргнизацији верског живота.
Први рабин био је Давид Леви. Више података о његовом раду немамо. Јевреји су
тек 1889. године основали своје гробље, а девет година касније имамо први помен
сефардско-јеврејске верске општине у Вишеграду на челу са рабином Хаимом
Романом.
- Почетком двадесетог века је јеврејска општина, већ ојачана и утврђена, одлучила
да финансира изградњу нове синагоге, која би заменила већ истрошену стару. С
тим у вези, трговац и председник јеврејске верске општине у Вишеграду, Мордо Ј.
Кајон, 22. фебруара 1901. године затражио је пред Котарским уредом грађавинску
дозволу за изградњу нове синагоге у Казнафербеговој махали. Кајон је исти захтев
поновио 16. октобра 1903, са обзиром на то да одговора на први није било. (91)
- Изграђена синагога је освећена 1905. године у великој свечаности, у присуство
председника свих јеврејских општина. Била је то једна од најлепших Синагога у
БиХ.
- Изградња синагоге је означила почетак новог живота јеврејске општине у
Вишеграду. О њеном угледу сведочи чињеница да су Јевреји имали свога
заступника у градској скупштини. Ту дужност је на почетку обављао Самуел
Камхи, да би га 1912. године заменио Саломон Ј. Барух, велепоседник и
председник јеврејске верске општине. (92)
- Године 1910. десила су се два битна догађаја: увођење парламентаризма и попис
становништва. Како су имали право на само један изборни мандат, развила се
жустра политичка борба између два јеврејска кандидата за јеврејског представника
у Сабору. Са једне стране, кандидовао се трговац Јешуа Д. Салом, а са друге
 правник Мориц Роткопф. Био је то дуел старије и нове генерације, Сефарда и
Ашканаза. Напослетку је на изборима одржаним 23. маја 1910. године великом
већином гласова победу однео Јошуа Салом. Вишеградски Јевреји су, додуше не у
великом броју, изашли на ове изборе. Салому су дали 26 гласова, док је Роткопф
добио само 7. Незаинтересованост Вишеграђана за изборе могла би се објаснити
удаљеношћу Вишеграда од главних центара, Сарајева и Травника, и
малобројношћу јеврејске заједнице. (92 – 93)
- Попис из 1910. је знатно детаљнији. У граду је живео 2551 становник, од чега 178
Сефарда и 87 Ашкеназа, односно укупно 265 Јевреја. Укупан број јеврејског
становништва у Вишеграду се кретао око 11%.
- Од 1910. почиње привредни полет. Исте године је Јаков Цвекер отворио златарску
и сајџијску радњу. (94)
- Јеврејска заједница је, као и остале конфесије, од Земаљске владе добијала
субвенције. У архивима су сачувани подаци за 1911. и 1912. годину, а сведоче о
њиховом симболичком карактеру.
- Када је о школству реч, у Вишеграду је, поред муслиманског мектеба и медреса,
постојала и основна школа коју је финансирала држава. Њу су похађала деца све
четири конфесије. Нешто масе од четвртине основношколске деце у Вишеграду су
чинили Јевреји. Полагање пажње на образовање најмлађих било је карактеристично
за Јевреје, не само у БиХ, него и иначе. Улагање у образовање није посматрано као
трошак, него као инвестиција за будућа времена. (95)
- Можемо закључити да су Јевреји оставили трајан печат у историји Вишеграда:
1) Сефарди су као трговци унапредили привреду вишеградске чаршије
2) Ашкенази су својим доласком у ове крајеве донели са собом дашак
западноевропског утицаја, који је продро у све сфере живота.

Литератзра:
Avram Pinto, Jevreji Sarajeva i Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Veselin Masleša, 1987