Лирска књижевност

Лирика је почела настајати у VII в. п.н.е. као мелос, а касније је назив добила
према музичком инструменту лира уз чију је пратњу певана. Обухвата краћа
књижевна дела у стиховима у којима песници на непосредан начин изражавају своја
осећана, виђења и схватања живота и света. То је најсажетији облик уметности
речи, згуснут, у мало речи пуно тога каже, подстиче нас на размишљање и побуђује
наше осећаје, говори о интимним или о општељудским осећањима.

СТИХ И СТРОФА
Стих означавамо као ред у песми, то је целина утемељена на одређеном
броју слогова. Везани стих је она врста стихова у којем је то начело заступљено
дословце. Слободни стихови су ритмичке целине без обзира на број слогова у
њима. Такви су стихови повезани римама и формирани у целине од по неколико
стихова које називамо строфама.

Стихови се деле и према броју слогова у њима, па тако постоје петерци,

шестерци, седмерци, осмерци, десетерци...

Могу се римовати на различите начине. Ако имамо строфу од четири стиха,

могу се римовати први и други или трећи и четврти стих (аабб) - таква рима је
парна. Ако се римују први и трећи или други и четврти стих (абаб), говоримо о
унакрсној рими. А ако се римују први и четврти или други и трећи стих (абба), рима
је обгрљена.

Bpстe cтpoфe одређујемо према броју стихова од којих се састоје, па

имамо терцину, катрен, шестину, октаву.

Лирске песме могу бити строфичне и астрофичне.

ТЕМЕ И МОТИВИ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА

Тема је онај предмет, појава, eмотивно или психичко стање које песник
претвара у песму, односно изражава стиховима. У лирској песми ce paзpaђује
помођу бројних мотива, односно мањих тематских јединица. С обзиром на кратак
облик лирске песме и на сажетост песничког израза, лирско песништво је засићено
обиљем мотива. Они следе основну тему и омогућавају њену песничку обраду.
 ПЕСНИЧКА CЛИКA
Сликовитост и ритмичност су два најизразитија својства песничког језика.
Песничка слика је згуснут песнички израз којим је дочарана нека појединост која се
може видети (визуелна слика), чути (акустичка слика), додирнути (тактилна слика),
окусити (густативна слика) или омирисати (олфактивна слика).

КОМПОЗИЦИЈА ПЕСНИЧКОГА ДЕЛА

Композиција је начин на који се мотиви лирске песме међусобно повезују у
одређене целине. Најуочљивија композицијска целина сваке песме је строфа.
Композицијску јединицу чини и стих, који је основна подлога песме.

На композицију утиче начин на који се нижу мотиви у лирској песми. Може то

бити редослед по аналогији (сродности) мотива, по контрасту или супротности, а
мотиви се могу ређати и по слободној жељи песника.

РИТАМ У ПЕСНИЧКИМ ДЕЛИМА

Композиција песме доприноси и њеном ритму, а ритмичност је једна од
основних карактеристика песничког израза. Ритам извире из одређене правилности
у градњи стиха - измене дугих и кратких, односно наглашених и ненаглашених
слогова, зависи од дужине стиха, посебног поретка речи, понављања, набрајања и
сл. На ритам утичу и опкорачења (преношења делова стиха из једног стиха у други),
а врло је значајна и улога цезуре (паузе) у стиховима

Ритам може бити брз, спор, уједначен, смирен, узнемирен. Њиме се

изражава и наглашава осећајно или мисаоно обележје песме, што значи да веселој
песми погодује бржи, а тужној спорији ритам.

ЛИРСКИ СУБЈЕКАТ
Лирски субјекат је назив за оно унутрашње „ја“ које својим говором гради
песму и у њој изражава своју душевност. Често је то сам песник, али може бити и
нека друга особа, или чак неко неидентификовано унутрашње биће песме. То „ја“
може бити и граматички присутно у песми (као прво лице једнине).

ВРСТЕ И ОБЛИЦИ ПЕСАМА

Подела песама по мотивима:
 Елегије су старе колико је стара и поезија. Описују пролазност, губитак
драгих бића, жал за младошћу, неостварене љубави...
 Посленичке песме (песме о раду) певају о различитим пословима, о
радости коју изазивају рад и његови резултати, мобама, надметањима,
тешком надничарском раду.
 Обичајне песме опевају свакодневне животне ситуације и тематски су
везане за одређени обичај уз који се певају. Деле се на сватовске,
почашнице/здравице, успаванке, тужбалице.
 Митолошке песме - све оно што је било несхватљиво, човек је објашњавао
познатим чињеницама из свакодневног живота дајући појавама у природи
људски облик. Ове песме изражавају човекову жељу да се умили силама које
не може да схвати и објасни и које су за њега свемоћна божанства.
 Породичне песме певају о породици и породичним односима. У њима су
приказани идиличан живот у породици, слога и љубав, узајамно поштовање,
али и сукоби.
 Обредне песме - у тежњи да умилостиви богове, човек је приређивао
различите обредне ритуале који су увек праћени овим песмама.
 Описне (дескриптивне) песме сликају природу и њене појаве.
Субјективност при опису природе проистиче из песниковог односа према њој.
 Љубавне песме певају о најлепшем и најплеменитијем осећању које живо
биће прожима, о срећи и патњи, лепоти и младости, о нади и безнађу.
 Социјалне песме опевају тежак живот људи, беду, сиромаштво и друге
социјалне неправде.
 Родољубиве песме сведоче о љубави према отаџбини и народу.
 У мисаоне (рефлексивне) песме спадају оне лирске песме у којима су
животне истине опеване са много емотивности и полета.
 Сатиричне песме критикују, исмевају и извргавају руглу слабости појединца
или друштва.
 Хумористичке песме имају за циљ да насмеју и развеселе, али и да поуче.
 Ода је свечана песма у којој се бираним речима и сликама изражавају мисли
и осећања везана уз важне појаве, догађаје или личности.
 Песма у прози је прелазни облик између слободног стиха и прозе. То је
посебно организовани кратки прозни текст у којем се песник користи свим
изражајним средствима лирске песме осим стихом.
 Химна је репрезентативна песма, најчешће државе, која се пева или свира у
свечаним и службеним приликама. Велича историју, традиције и напоре
народа. Може бити и свечана песма о лепоти природе, радостима и ужицима,
одушевљењу, заносу, националним осећајима, љубави према роду, језику,
култури, обичајима.
 Дитирамб је хорска песма посвећена Дионису, богу вина и уживања. Данас
је дитирамб лирска песма у којој песник пева и слави земаљску срећу и
уживање

Полела песама по облику:

 Хаику је кратка песма од три стиха (5 + 7 + 5), потиче из Јапана, сажима
снажан доживљај лепоте, мотиви су најчешће узети из природе.
 Сонет је лирска песма од четири строфе (два катрена и две терцине)
повезане римом.
 Епитаф је надгробни натпис, стих, песма писана поводом нечије смрти.
 Епиграм је кратка, једноставна, али домишљата изјава. Потиче од грчке
речи која је испочетка означавала натписе на јавним зградама, надгробним
споменицима и другим објектима, да би се с временом у антици развила у
посебну песничку врсту.
 Еклога је изабрана песма; обично пастирска песма, песма из природе,
идилична песма
 Епиникија је песма у славу победника (на олимпијским и другим играма у
старој Грчкој)
 Молитва је песма којом се обраћа Богу.
 Похвале - имају функцију да уздигну неку личност, посебно владара, чиме
би се помогло да тај владар постане светац. Похвала има форму прозе, али
у себи садржи делове лирике.
 Канон је правило, пропис, мерило, узор; црквена одлука, црквени закон; збир
књига или списа које је неки ауторитет (црквени сабор) огласио и признао као
аутентичне и које садрже правила хришћанске вере и хришћанског живота.
 Мадригал изражава галантну мисао, префињено осећање; састоји се од три
терцета и два дистиха (са утврђеним начином римовања).
 Канцона је мала италијанска песма подељена на једнаке строфе, изузев
последње, која је краћа. Број слогова у стиху је различит, риме су разноврсне.
Број строфа се креће од пет до десет. Има свечано-узвишену садржину.
 Газел је рефлексивно-идилична песма од шест до тридесет стихова (увек
парног броја), хвали мир.