1) Kom uredjaju najviše odgovara koncept sistema fizičkih simbola:

A. Regulator
B. Reaktor
C. Računarska mreža
D. Digitalni računar
2) Stablo je graf kod koga važi sledeće pravilo.

A. Svaki roditelj ima samo jedno dete.

B. Jedan roditelj može imati jedno dete, jedno dete može imati samo jednog roditelja.
C. Svako dete ima samo jednog roditelja
3) „Problem predstavljanja" je:

A. Nemogućnost da se mističko iskustvo nedvosmisleno prenese rečima

B. Transformacija izvorne formulacije problema na jezik produkcionih sistema
C. Problem vezan za asocijativni aspekt verbalnih formulacija
4) Slaba hipoteza veštačke inteligencije je:

A. Moguće su mašine koje zaista misle

B. Moguće su mašine koje deluju kao da su inteligentne
C. Moguće su mašine za koje se tvrdi da inteligentno misle
5) Kategorije o mogućih načina definisanja veštačke inteligencije su:

A. Sistemi koji misle kao mašine

B. Sistemi koji rezonuju perceptivno
C. Sistemi koji razmišljaju racionalno
D. Sistemi koji misle kao ljudi
E. Sistemi koji liče na ljude
F. Sistemi koji deluju racionalno
G. Sistemi koji deluju razumno
H. Sistemi koji deluju kao ljudi
6) Akronim SOAR znači:

A. Superior organization of artificial reasoning

B. State, opcrator and result
C. Secondary option for artificial requirement
7) Ako u A* algoritmu h(n) zadovoljava uslov monotonosti, da li se može desiti promena ukazatelja u toku
izvršenja programa GRAPHSEARCH:

A. Da
B. Ne
C. Nije bitno
8) Produkcioni sistemi koji koriste П pravila produkcije zovu se:

A. Direktni sistemi.
B. Dvostrani sistemi.
C. Reverzni sistemi.
9) U početku razvoja veštačke inteligencije preovladavao je stav da je:

A. U osnovi ljudske sposobnosti rešavanja problema leži mali broj opštih principa
B. Nemoguće dostići nivo ljudske inteligencije ali je moguće približiti se postavljenom idealu
C. Ljudska sposobnost rešavanja problema je veoma kompleksna i sadrži značajan broj principa
10) „Kognitivna revolucija" podrazumeva:

A. Modelovanje univerzalnog jezika za reprezentaciju iskustva koji isključuje dvosmislenost

B. Teorijsko modelovanje internih aktivnosti ljudskog mozga
C. Primenu principa ,cogito ergo sum"
11) Produkcioni sistemi podrazumevaju sledeće komponente:

A. Matematičke argumente
B. Globalna baza podataka
C. Strategija upravljanja
D. Skup pravila produkcije
E. Dovršeno znanje
12) Graf se sastoji od:

A. Grafika
B. Čvorova
C. Grana
D. Algoritama
13) Strategije pretrage definišu:

A. Redosled otvaranja čvorova pretrage

B. Brzinu otvaranja čvorova pretrage
C. Najveću dozvoljenu dubinu pri otvaranju čvorova pretrage
14) Da li Tjuringova mašina može da izračuna nešto što ne može da izračuna produkcioni sistem

A. Može
B. Ne može
C. Zavisi od problema
15) Kognitivna nauka i kognitivna neuronauka danas su izvan domena V.I.

A. Tačno
B. Netačno
16) Algoritam A* je dopustiv.

A. Tačno
B. Netačno
17) Kod neinformativne pretrage sa iterativnim produbljivanjem, u stablu sa najvećom dubinom N, ukoliko je
inicijalno ograničenje dubine takođe N, ovakva pretraga se može poistovetiti sa:

A. Pretragom u širinu
B. Informisanom pretragom
C. Pretragom u dubinu
18) Delo Hermana Helmholca "Priručnik psihološke optike" izučava probleme iz:

A. Psihologije
B. Optike
C. Fizike
19) Treća poteškoca u razvoju veštačke inteligencije je nastala:

A. Zbog nedostataka računarskih resursa

B. Zbog fundamentalnih ograničenja osnovnih arhitektura inteligentnih sistema
C. Zbog prestanka finansiranja istraživanja od strane britanske vlade
20) Ukoliko za rešavanje datog problema posedujemo dodatne informacije vezane za prirodu rešavanog
problema, a koje nam olakšavaju odluku o tome koji naredni čvor treba otkriti u grafu pretrage, u pitanju j

A. Pretraga u širinu
B. Heuristička pretraga
C. Pretrage sa iterativnim produbljivanjem
21) Nominalne definicije ostavljaju otvorenim pitanje da li:

A. Stvar koja je imenovana može da se preimenuje

B. Stvar koja je definisana može da egzistira
C. Stvar koja je prihvaćena sme da se razmatra
22) Problemi koje rešava veštačka inteligencija:

A. Jasno se mogu podeliti na klase koje čovek lakše rešava od mašine

B. Ne mogu se jasno podeliti na klase koje čovek lakše rešava od mašine
C. Mogu se podeliti na klase koje se međusobno prožimaju
23) U sistemima produkcije, na pravila izdvajanja i pamćenja već oprobanih nizova pravila i GB indukovanih
njihovom primenom, odnose se:

A. Dovršena znanja.
B. Matematički argumenti.
C. Strategije pretrage.
24) Ako u A* algoritmu h(n) zadovoljava uslov monotonosti, da li se može desiti promena ukazatelja u toku
izvršenja programa GRAPHSEARCH:

A. Usmerene pretrage
B. Pretrage u širinu
C. Nije bitno
25) Sistemi koji poseduju svojstvo invarijantnosti u odnosu na permutovanje sekvence pravila zovu se:

A. Monotoni produkcioni sistemi.

B. Komutativni produkcioni sistemi.
C. Parcijalno komutativni produkcioni sistemi
26) U grafu tipa stablo, dubina čvora tipa koren je:

A. 0
B. 1
C. Beskonačna
27) Kod A* algoritma pretrage, u funkciji „f(n) = g(n) + h(n)", g(n) je:

A. Procena cene putanje koja proširuje trenutnu putanju.

B. Procena cene već predjenog puta do čvora n.
C. Heuristički procena cene preostale putanje do ciljnog čvora.

28) Osnovni pristupi kod proveravanja modela internih aktivnosti ljudskog mozga su:

A. Apsurd kao univerzalni rezultat svih misaonih aktivnosti (ciklični pristup).

B. Predvidjanje i testiranje ponašanja ljudskih ispitanika (top-down).
C. Direktna identifikacija na osnovu neuroloških merenja (bottom-up).
29) Racionalni agent mora biti napravljen po uzoru na ljude i njihov način ostvarivanja ciljeva:

A. Tačno
B. Netačno
C. Delimicno tačno
30) U grafu tipa stablo, list je čvor koji:

A. Ima više od jednog deteta.

B. Ima samo jedno dete.
C. Nema dece.
31) Veštačka inteligencija se može smatrati univerzalnom naučnom disciplinom.

A. Tačno
B. Netačno
32) Ako je heuristička funkcija u A* algoritmu oblika h(n)=C * (1/d(n)), gde je C konstanta, a d(n) dubina
čvorova u grafu pretrage, pri kraju rada će algoritam imati svojstvo:
 A. Pretraga u dubinu
B. Pretraga u širinu
C. Usmerene pretrage
D. Nije bitno
33) Šta je sistem fizičkih simbola:

A. Skup simbola
B. Mašina koja generiše promenljivi skup strukture simbola
C. Poseban fizički sistem namenjen prikuplajnju podataka
D. Skup fizičkih predmeta
34) Prostorna kompleksnost se može izraziti preko:

A. Ukupnog broja čvorova u listi OPEN

B. Ukupnog broja memorisanih čvorova
C. Ukupnog broja čvorova u listi CLOSED
D. Ukupnog beoja generisanih (otvorenih) čvorova
35) Da li su evolutivni procesi koji su doveli do neke visoko optimizovane osobine trajali:

A. Kratko
B. Dugo
C. Nije bitno
36) Program DENDRAL je zasnovan na:

A. DO - WHILE pravilima
B. FOR - NEXT pravilima
C. IF - THEN pravilima
37) Sistemi koji poseduju i svojstvo monotonosti i parcijalne komutativnosti zovu se:

A. Komutativni produkcioni sistemi.

B. Monotoni produkcioni sistemi.
C. Parcijalno komutativni produkcioni sistemi.
38) Kod produkcionih sistema, tipovi kod kojih pojedini koraci u rešavanju se mogu u potpunosti ignorisati
(dokazivanje teorema) Zovu se:

A. Povratni
B. Nepovratni
C. Ignorantni
39) U razlike između produkcionih sistema i klasičnih programskih sistema sa hijerarhijskom strukturom
spadaju:

A. Veza između pravila se ostvaruje samo preko globalne baze podataka

B. Produkcioni sistemi nude daleko veće performanse
 C. Globalna baza podataka je dostupna svim pravilima produkcije Klasični programski sistemi sa
hijerarhijskom strukturom koriste SSL algoritam (Your Answer)
D. Sistem je u najvećoj meri modularan te se izmene u globalnoj bazi podataka mogu vršiti gotovo
nezavisno
40) Produkcioni sistemi koji kariste 0 pravila produkcije zovu se:

A. Direktni sistemi
B. Dvostrani sistemi
C. Reverzni sistemi
41) Ako je usmerenost pretrage P=1, tada važi:

A. Algoritam otvara veliki broj nepotrebnih čvorova

B. Algoritam otvara mali broj nepotrebnih čvorova
C. Algoritam nalazi direktno rešenje do cilja
42) Na kom naučnom skupu je prvi put skovan naziv "Veštačka inteligencija":

A. Dartmouth Workshop, 1954

B. TELFOR, 1960
C. Dartmouth Workshop, 1956
D. IEEE Conference on IT, 1952
43) Čvor u grafu može istovremeno biti i roditelj i dete.

A. Tačno
B. Netačno
44) Prvi računar koji je korišćen u operativnoj upotrebi je konstruisao je:

A. Alan Tjuring
B. Konrad Zuse
C. Clifford Berry
45) Ako su dve moguće heurističke funkcija u A* algoritmu u odnosu h1(n) > h2(n), koji od iskaza je tačan.

A. H1 otvara više čvorova od h2

B. H1 i h2 otvaraju isti broj čvorova
C. H2 otvara više čvorova od h1
D. Broj otvorenih čvorova može biti u bilo kom odnosu
46) 0blasti operacionih istraživanja je sastavni deo:

A. Matematike
B. Neuronauke
C. Ekonomije
47) Za svaki izracunljiv aksiomatski sistem koji jedovaljno snažan da opiše aritmetiku prirodnih brojeva važi:

A. Konzistentnost aksioma ne može biti dokazana unutar sistema

 B. Sistem aksioma je dokazivo konzistentan (neprotivrečan)
C. Sva matematika proizlazi iz ispravno odabranog konačnog sistema aksioma
D. Ako je sistem konzistentan, on ne može biti potpun
48) Uređaj kom najviše odgovara koncept sistema fizičkih simbola je:

A. Regulator
B. Reaktor
C. Digitalni računar
D. Računarska mreža
E. Analogni računar
49) Prva vrsta poteškoća u razvoju veštačke inteligencije je nastala:

A. Zato što se došlo do nedvosmislenog zaključka da je humano rezonovanje nedostižan ideal

B. Zato što se svetsko znanje uvećava eksponencijalnom brzinom te ga nije moguće sublimirati
C. Zato što je većina ranih programa sadržala malo ili nimalo znanja o domenu na koji se odnose
50) Alan Tjuring je:

A. Australijski šahovski velemajstor koji je pobedio računar

B. Američki naučnik koji je tvorac ekspertskih sistema
C. Britanski matematičar
D. Britanski biolog koji se bavio proučavanjem inteligencije

51) Kod produkcionih sistema, tipovi kod kojih se koraci rešavanja mogu opovrgnuti (igra 8 kockica) zovu se:

A. Ignorantni
B. Povratni
C. Nepovratni
52) Ako je tačna vrednost za h(n)=5, za neki čvor u grafu pretrage, da li je u A* algoritmu moguće da procena
h(n) za taj čvor bude h(n)=6:

A. Da
B. Ne
C. Nije bitno
53) Efikasne strategije upravljanja zahtevaju dovoljno informacija o prirodi rešavanog problema, nazivaju se:

A. Reverznim
B. Heurističkim
C. Nepovratnim
54) Produkcioni sistemi kod kojih se GB i terminalni uslovi mogu razložiti na komponente koje dozvoljavaju
nezavisnu primenu pravila, zovu se:

A. Razgradivi produkcioni sistemi

 B. Rekurzivni produkcioni sistemi
C. Razloživi produkcioni sistemi
55) Vremenska kompleksnost algoritma se može izraziti:

A. Ukupnim brojem generisanih (otvorenih) čvorova

B. Ukupnim brojem čvorova koji nemaju naslednike
C. Brojem čvorova u listi OPEN
56) Ako se uspostavi veza izmedju produkcionog sistema i ljudskog načina rešavanja problema, pravilima
odgovara:

A. Kratkotrajna memorija
B. Dugotrajna memorija
C. Rezonovanje
57) Ako se uspostavi veza izmedju produkcionog sistema i ljudskog načina rešavanja problema, razrešenju
konfliktnog skupa odgovara:

A. Kratkotrajna - radna memorija

B. Dugotrajna memorija
C. Rezonovanje
58) Računarski agenti se od običnih računarskih programa razlikuju po tome što poseduju:

A. Proširivi API.
B. Mogućnost adaptacije na promene. (Missed)
C. Opažanje i razumevanje okruženja. (Missed)
D. Neograničene računarske resurse na raspolaganju.
E. Autonomno upravljanje. (Missed)
F. Kompajlere koji ne razmatraju sintaksu
59) Tjuringov test podrazumeva direktnu fizičku interakciju između uspitivača i ispitivanog sistema:

A. Tačno
B. Netačno
C. Delimičnc tačno
60) Da li je algoritam pretrage u širinu A* algoritam

A. Da
B. Ne
61) Po Lajbnicovoj teoriji stupnjeva znanja, upotreba bitnog ili dovršenog znanja mora omogućiti:

A. Pravljenje veštačkog sistema sa inteligentnim svojstvima u najpotpunijem obliku.

B. Pravljenje univerzalnog sistema koji poseduje karakteristike višeg nivoa od nivoa primenjenog znanja.
C. Pravljenje prirodnog sistema koji poseduje ograničena inteligentna svojstva.
62) U grafu tipa stablo, koren je čvor koji:
 A. Ima samo jednog roditelja
B. Ima više od jednog roditelja
C. Nema roditelja
63) Grane grafa mogu biti:

A. Reverzne
B. Neusmerene (Missed)
C. Usmerene (Missed)
D. Inverzne
64) Kod produkcionih sistema, strategija upravljanja određuje:

A. U koje komponente sistema će se investirati u cilju dobijanja optimalnih rezultata

B. Koje od primenljivih pravila će se aktivirati u određenom koraku rada
C. Kojim redosledom će sistem veštačke inteligencije biti realizovan, odnosno, osposobljen za
produkcionu upotrebu
65) Ko je prvi definisao pojam sistema fizičkih simbola:

A. Tjuring
B. Šenon
C. Winston
D. Newel i Simon
66) Kao osnovni kriterijumi za inteligentno ponašanje sistema najčešće se uzimaju:

A. Ponašanje (Missed)
B. Percepcija (Your Answer)
C. Rezonovanje
D. Neuronske mreže
67) Pojam "problem-igračka" prvi je upotrebio:

A. Edmund Husserl
B. Burrhus Fredric Skinner
C. Sejmur Papert
68) Veštačka inteligencija se primenjuje prilikom rešavanja sledećih problema:

A. Struktuiranih (Missed)
B. Nestruktuiranih
C. Formalizovanih (Missed)
D. Perceptivnih
69) Delo „Logička struktura sveta"", 1928, napisao je:

A. Ludwig Wittgenstein
B. Bertrand Russell
 C. Rudolf Carnap
70) Strategije se karakterišu preko sledećih pokazatelja:

A. Širina
B. Kompletnost (Missed)
C. Optimalnost
D. Dubina
E. Heuristika
F. Vremenska kompleksnost
G. Prostorna kompleksnost
71) Za prolazak totalnog Tjuringovog testa računar mora da poseduje sledeće karakteristike

A. Robotika (kretanje i manipulacija objektima u fizičkom svetu). (Missed)

B. Računarska vizija (opažanje objekata).
C. Instiktivno delovanje. (Your Answer)
D. Centar za emocionalnu obradu.
72) Po Lajbnicu, stupnjevi saznanja su:

A. Cognito distincta. (Missed)

B. Claritas (Missed)
C. Cognito intuitiva. (Missed)
D. Cognito perniciosus.
E. Cognito cognitiva. (Missed)
F. Cognito nequam.
G. Cognito confusa. (Missed)
73) Sistemi u kojima primena nekog pravila ne sprečava kasniju primenu nekog drugog pravila, koje je moglo
biti primenjeno u momentu primene prvog pravila zovu se:

A. Parcijalno komutativni produkcioni sistemi

B. Komutativni produkcioni sistemi
C. Monotoni produkcioni sistemi
74) Kod produkcionih sistema, tipovi kod kojih se koraci rešavanja ne mogu opovrgnuti (šah) zovu se:

A. Povratni
B. Nepovratni
C. Ignorantni
75) Svako inteligentno ponašanje mora biti određeno logičkim mišljenjem.

A. Tačno
B. Netačno
76) U neinformativne strategije pretrage spadaju:

A. Pretraga sa uniformnom cenom

 B. Pretraga u dubinu (Missed)
C. Heuristička pretraga (Missed)
D. Pretraga u širinu
E. Stohastička pretraga (Missed)
F. Semantička pretraga
77) Nova filozofska aktivnost inspirisana inovativnošću je:

A. Metalogika
B. Hermetika
C. Epistemologija
D. Metafizika
78) „Kognitivna revolucija" odnosi se na:

A. Odbacivanje emotivnih, instiktivnih i motoričkih pristupa u korist intelektualnog.

B. Psihologiju zasnovanu na procesiranju informacija.
C. Promenu stepena svesnosti čovečanstva kao posledicu hipi pokreta.
79) Specifične informacije vezane za datu problemsku oblast koje olakšavaju procenu perspektivnosti mogućih
alternativnih akcija u toku rešavanja datog problema, zovu se:

A. Problemske informacije
B. Alternativne informacije
C. Heurističke informacije
80) U osnovi ljudske inteligencije je:

A. Konekcionizam
B. Logičko simboličko procesiranje
C. Pitanje nije rešeno
81) Kod neinformativne pretrage sa iterativnim produbljivanjem, u stablu sa najvećom dubinom N, ukoliko je
inicijalno ograničenje dubine 1, i u svakoj iteraciji se ograničenje poveća za 1, ovakva pretraga se može
poistovetiti sa:

A. Pretragom u širinu
B. Informisanom pretragom
C. Pretragom u dubinu
82) Sesija o mašinskom učenju na Datmut koledžu 1955. godine održana je u:

A. San Francisku

B. Los Anđelesu
C. Redmondu
83) Pristupi u oblasti V.I. mogu se svrstati u dve glavne kategorije:

A. Simbiotički.
 B. Simulativni.
C. Simbolički. (Missed)
D. Subsimbolički (Missed)
84) Tjuringov test proverava:

A. Da li ispitanik ispravno rezonuje

B. Da li je ispitanik mentalno zdrav
C. Da li je ispitanik emotivno stabilan
D. Da li je ispitanik čovek ili mašina
85) Sa čisto inženjerskog stanovišta, pitanje inteligentnih mašina je zapravo optimizacioni problem izbora:

A. Najboljeg alata za prevođenje AIML jezika u binarni oblik.

B. Najboljeg softverskog agenta za zadatu arhitekturu.
C. Najboljeg programskog jezika u kome je moguće modelovati inteligenciju.
86) U grafovima, dohvatljivim se smatraju čvorovi do kojih:

A. Vodi jedan, i samo jedan put

B. Ne vodi ni jedan put
C. Vodi jedan ili više puteva
D. Vodi više od jednog puta
87) Kod produkcionih sistema, uslov primene je:

A. Stanje koje zadovoljava globalna baza podataka da bi pravilo bilo primenljivo.

B. Podrazumevano stanje računarskih resursa u cilju daljeg izvođenja.
C. Lista svih zahteva serverskog okruženja da bi ono funkcionisalo.
88) Nalaženje optimalnih strategija pretrage u grafovima podrazumeva:

A. Pronalaženje puta najveće težine

B. Pronalaženje puta najmanje dužine
C. Pronalaženje puta najmanje težine
D. Pronalaženje puta najveće dužine
89) Kognitivna nauka i kognitivna neuronauka se ne proučavaju u okviru veštačke inteligencije:

A. Tačno
B. Netačno
C. Delimično tačno
90) U odnosu na smer pretrage, produkcioni sistemi se mogu kategorisati kao:

A. Usmereni sistemi (Your Answer)

B. Neusmereni sistemi
C. Direktni sistemi
D. Dvostrani sistemi (Missed)
E. Ireverzibilni sistemi (Your Answer)
 F. Reverzni sistemi (Missed)
G. Razlozivi sistemi (Missed)
91) U Tjuringove argumente spadaju

A. Argument svesti (Missed)

B. Argument logičnosti
C. Matematički argument (Missed)
D. Argument ireverzibilnosti
E. Argument neformalnosti (Missed)
F. Argument nesposobnosti (Missed)
92) Potpuni agent po definiciji ne mora da uči na osnovu primera odnosno okruženja u kome se kreće i na
osnovu posmatranja rezultata svojih akcija:

A. Tacno
B. Netacno
C. Delimicno tacno

93) Po Lajbnicovoj teoriji stupnjeva znanja, bitno ili dovršeno znanje je ono koje je:

A. Znanje koje se odnosi na neživu prirodu.

B. Konačno definisano i na njega se ne treba vraćati.
C. Svodivo na elementarne pojmove
94) Da bi prošao Tjuringov test računar mora da poseduje svojstva

A. Samoposmatranje
B. Reprezentacija znanja
C. Neograničena količna radne memorije
D. Višeprocesorska obrada
E. Obrada prirodnih jezika (NLP).
95) Kod A* algoritma pretrage, u funkciji „f(n) = g(n) + h(n)", h(n) je: %3D JJ

A. Procena cene putanje koja proširuje trenutnu putanju

B. Heuristički procena cene preostale putanje od čvora n do ciljnog čvora
C. Akumulirana cena parcijalne putanje
96) Jaka hipoteza veštačke inteligencije je:

A. Moguće su mašine za koje se tvrdi da inteligentno misle.

B. Moguće su mašine koje zaista misle.
C. Moguće su mašine koje deluju kao da su inteligentne.
97) Kod A* algoritma pretrage, u funkciji „f(n) = g(n) + h(n)", f(n) je:

A. Akumulirana cena parcijalne putanje

B. Heuristički procena cene preostale putanje do ciljnog čvora
 C. Procena cene putanje do cilja pod uslovom da prolazi kroz čvor n
98) Osnovni principi Aristotelove logike su:

A. Princip identiteta (Missed)

B. Princip bivalentnosti
C. Princip polivalentnosti
D. Princip kontradikcije (Missed)
E. Princip iskljućenja trećeg (Missed)
F. Princip modalnosti
99) Produkcioni sistemi koji koriste П i O pravila produkcije zovu se:

A. Dvostrani sistemi
B. Direktni sistemi
C. Reverzni sistemi
100) Koji procesi deluju u sistemima fizičkih simbola:

A. Kreacija, modofikacija, zamena, destrukcija

B. Kreacija, modifikacija, permutacija, destrukcija
C. Kreacija, permutacija, transpozicija
D. Kreacija, modifikacija, reprodukcija, destrukcija
101) U razlike između produkcionih sistema i klasičnih programskih sistema sa hijerarhijskom strukturom
spadaju:

A. Veza između pravila se ostvaruje samo preko globalne baze podataka (Missed)
B. Produkcioni sistemi nude daleko veće performanse
C. Globalna baza podataka je dostupna svim pravilima produkcije (Missed)
D. Klasični programski sistemi sa hijerarhijskom strukturom koriste SSL algoritam
E. Sistem je u najvećoj meri modularan te se izmene u globalnoj bazi podataka mogu vršiti gotovo
nezavisno (Missed)
102) Šta tvrdi Moravecov paradoks za težinu prenosa ljudskih sposobnosti na računar:

A. Sposobnosti kojih je čovek svestan se lako prenose

B. Sposobnosti kojih je čovek svestan se teško prenose
C. Sposobnosti kojih je čovek nesvestan se lako prenose
D. Sposobnosti kojih je čovek nesvestan se teško prenose
103) Cena primene pravila u grafovima se može izraziti:

A. Visinom grana
B. Dubinom grana
C. Težinom grana
104) Tjuringov test je do danas prošao veći broj sistema veštačke inteligencije:

A. Tačno
 B. Netačno
105) Produkcioni sistemi koji koriste П i О pravila produkcije zovu se:

A. Direktni sistemi.
B. Dvostrani sistemi.
C. Reverzni sistemi.
106) Data mining:

A. Predstavlja oblast izučavanja veštačke inteligencije

B. Ne predstavlja oblast izučavanja veštačke inteligencije
C. Predstavlja oblast izučavanja veštačke inteligencije samo u domenu heurističkih pretraga
107) Produkcioni sistemi koji koriste О pravila produkcije zovu se:

A. Direktni sistemi
B. Reverzni sistemi
C. Dvostrani sistemi