Теодор Граматик

Писари су са својим књигама често бежали пред освајачима. Тако су се монаси

рачанске преписивачке школе иселили из свог манастира у близини Бајине Баште,
пред најездом Турака, и нашли склониште у северним крајевима, у фрушкогорским
манастирима. Нешто је другачија судбина писара из 13. века Теодора Граматика.
Њему је преписивање Шестоднева бугарског егзарха Јована поверио угледни
светогорац, јеромонах Доментијан, а Теодор је чак два пута прогнан са Свете горе.
У време кад је на позив Доментијанов дошао на Атос да преписује Шестоднев,
настало је гоњење голобрадих (спан, на грчком), а будући да је и Теодор био ћосав
морао је и он отићи. Око пола године проводи у Солуну, а онда се заузимањем
Доментијана, Теодор Спан враћа на Атос. Међутим, „зависник ђаво испуни срце
неком противнику мом и оклевета ме проту”, старешини Свете Горе. Голобради
граматик даље бележи како се духовни отац његов, Доментијан, растужио због тих
оптужби и како се заузимао за њега пред „гневним и веома љуто наоштреним”
протом.
„А ја, стојећи и посматрајући тужно лице оца мојег, великом жалошћу уздрхтах, да
ми се чинило, оци моји и браћи, верујте ми, као да сам на другом доласку и
ишчекивах којом ћу казном бити осуђен”. У дужем запису, Теодор нас даље
обавештава како је милосрђем Божјим и молитвама Доментијана, сачуван од казни
гневног прота, али је морао поново да оде са Свете Горе. Коначно, недалеко од
светогорских граница, на једном хиландарском метоху, манастирском имању, где
га је сместио Доментијан, Теодор завршава Шестоднев 1262. и наредне године.