PRAVNI ASPEKTI ZAJEDNICA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U

REPUBLICI SRBIJI

1
I Činjenice i dileme
1. Uvod
U trenutku kada su cene električne energije u konstantnom porastu i kada zagađenje
premašuje granice tolerancije, većina ljudi teži prelasku na korišćenje obnovljivih izvora
energije. Osim što je finansijski isplativija, obnovljiva energija garantuje čistije okruženje a
samim tim i zdraviju životnu sredinu. Odluka jednog domaćinstva da pređe na obnovljive izvore
energije zavisi od više faktora. Njihov pregled i značaj metodološki je najjednostavnije objasniti
na primeru solarnih panela. Ti su faktori sledeći:
 jasna i pregledna korist koja se dobija takvom ugradnjom,
 cena ugradnje,
 znanje o kvalitetu i karakteristikama panela,
 razmevanje načina na koji funkcioniše proizvodnja solarne energije preko panela;
 adekvatan pravni okvir.
Ključni sistemski zakon (zakon koji na celoviti način uređuje određenu oblast) u oblasti
obnovljivih izvora energije je Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije (dalje i: ZOI;
"Službeni glasnik RS", broj 40/2021.).1 Uz njega, važni su i:
 Zakon o energetici ("Sl. glasnik RS", br. 145/2014, 95/2018 - dr. zakon i
40/2021)2
 podzakonski akti koji prate Zakon o obnovljivim izvorima energije.
Na sva pitanja iz oblasti energetike u vezi sa obnovljivim izvorima energije koja nisu
uređena ovim Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije, primenjuju se odredbe zakona
kojim se uređuje oblast energetike-Zakon o energetici (na ovaj Zakon upučuje čl. 1. st. 2. ZOI).
ZOI i Zakon o energetici su, dakle, funkcionalno i ciljno povezani: odredbe Zakona o energetici
predstavljaju indirektnu sadržinu Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije koji upućuje
na odredbe ovog prvog .3

1
http://www.parlament.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/2021/521-21%20lat.pdf
2
https://www.mre.gov.rs/sites/default/files/2021-02/zakonoenergetici.pdf
3
Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije kao sistemskim zakonom uređuje se korišćenje energije
iz obnovljivih izvora, ciljevi korišćenja energije iz obnovljivih izvora, način određivanja udela obnovljivih izvora
energije Republike Srbije u bruto finalnoj potrošnji energije, integracija energije iz obnovljivih izvora na tržište,
sistemi podsticaja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, garancije porekla električne energije,
proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora za sopstvenu potrošnju, korišćenje obnovljivih izvora energije

2
 Korišćenje energije iz obnovljivih izvora se definiše kao oblast javnog interesa i pitanje
od posebnog značaja za Republiku Srbiju (čl. 2. ZOI). Ova činjenica je važna. Iz nje proizilazi da
će primena, praćenje primene i interpretacija ZOI i njegovih pratećih podzakonskih akata uvek
morati da uzme u obzir sledeću pretpostavku: pitanje razvoja i korišćenja obnovljivih izvora
energije je pitanje za koje interes, pored učesnika u projektima, ima javni sektor (država).
Ovaj javni interes je vidljiv iz definisanja ciljeva ZOI:
1) smanjenje upotrebe fosilnih goriva i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije
u cilju zaštite životne sredine;
2) dugoročno smanjenje zavisnosti od uvoza energenata;
3) otvaranje novih radnih mesta i razvoj preduzetništva u oblasti obnovljivih izvora
energije;
4) podsticanje istraživanja, inovacija i konkurentnosti u oblasti korišćenja obnovljivih
izvora energije;
5) digitalizacija, jednostavnost, ekonomičnost i efikasnost postupaka u oblasti
obnovljivih izvora energije.
Za učesnike u projektima obnovljivih izvora energije od posebnog je značaja činjenica da
je jedan od ciljeva Zakona ubrzanje procedura i njihovo pojednostavljenje.
Pravni okvir ustanovljen ZOI trebalo bi da pogoduje poslovnom ambijentu za
dinamičnije investiranje u oblasti obnovljivih izvora energije (dalje i: OIE): Zakon to postiže
time što obezbeđuje viši nivo pravne sigurnosti za realizaciju projekata iz oblasti OIE kao ključni
preduslov za intenzivnija ulaganja u ovoj oblasti.
Zakon sa podzakonskim aktima ima za cilj pravnu sigurnost za investiranje u tri ključna
sektora energetike koja su od značaja za oblast OIE: sektoru elektroenergetike, sektoru grejanja i
hlađenja i sektoru transporta.
Sam Zakon prati dinamiku i strukturu Direktive o promovisanju upotrebe obnovljivih
izvora energije (RED II direktiva). 4 Ova je činjenica važna za interpretaciju odredbi ZOI i na

u oblasti toplotne energije i oblasti saobraćaja, posebni postupci koji se odnose na izgradnju i priključenje
energetskih objekata koji koriste obnovljive izvore energije, osnove mehanizama saradnje sa drugim državama u
oblasti obnovljivih izvora energije, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za
obnovljive izvore energije (čl. 1. st. 1. Zakona).

4
RED II direktiva je jedan od elemenata paketa „Čista energija za sve Evropljanje“ (e. “Clean energy
Package for All”). Ovaj paket sadrži osam akata i za cilj ima novu politiku EU u oblasti energetike zasnovanu na pet
dimenzija: energetska sigurnost; 2) unutrašnje tržište energije; 3) energetska efikasnost; 4) dekarbonizacija privrede;

3
njemu zasnovanih podazakonskih akata: nije isključeno da moguća pravna interpretacija Zakona
uzme u obzir i sadržina RED II direktive (ona se pominje i u obrazloženju predloga Zakona)5.
Fizička priroda obnovljivih izvora je takva da su više varijabilni, manje predvidljivi u
pogledu energetskih efekata (npr. učinak solarnih panela je manje predvidljiv od učinka
hidroelektrane; broj sunčanih dana može da varira više nego što varira dotok vode na kome se
zasniva učinak hidroelektrana) i više decentralizovani nego tradicionalna proizvodnja električne
energije: proizvodnja energije iz obnovljivih izvora je „demokratizovana“ na način da i
pojedinac može da se uključi u generisanje energije na ovaj način. Sve ovo zahtevalo je i novi
pravni okvir za tržišno funkcionisanje proizvodnje i prometa energije dobijene iz obnovljivih
izvora: pravni okvir koji bi uvažio opisane karakteristike i obezbedio fleksibilnost u tretmanu
energije iz obnovljivih izvora.
Instrument koji bi trebalo da doprinese opisanoj fleksibilnosti je uvođenje novog igrača u
polje razvoja obnovljivih energetskih izvora: Zajednice obnovljivih izvora energije (dalje i:
ZOE; Zajednica). Zajednice obnovljivih izvora energije mogu da doprinesu fleksibilnosti
energetskog sektora time što igraju aktivniju ulogu u upravljanju ponudom i potražnjom pre
svega električne energije, kroz ulogu aktivnog potrošača (kupca-proizvođača) i potrošnju
energije koju je ovaj aktivni potrošač (kupac-proizvođač) generisao.6
Doskora su potrošači u normama kojima se uređuje pravo energetike bili pasivni akteri
koji preuzimJU energiju iz postrojenja za proizvodnju energije. Zakon ovo stanje menja: njime
se obezbeđuje osnov učešća potrošača u funkciji kupca-proizvođača preko ustanovljavanja i
učešća Zajednica na energetskom tržištu. Zakon prepoznaje Zajednicu kao novog aktera na
tržištu na sledeći način:

i 5) istraživanje, inovacije i konkurentnost. Ciljevi i mere u oblasti OIE uređuju se u okviru dimenzije
"dekarbonizacija privredeˮ. Zakon o obnovljivim izvorima energije transponuje pravila direktive RED II u u
zakonski okvir Republike Srbije. Direktiva na jezicima svih država članica EU dostupna je na adresi: https://eur-
lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A02018L2001-20181221.
5
Obrazloženje Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije dostupno je u tekstu predloga ZOI koji je
kasnije usvojen: https://www.mre.gov.rs/dokumenta/sektor-za-zelenu-energiju/predlozi-i-nacrti/predlog-zakona-o-
koriscenju-obnovljivih-izvora-energije (dalje i: obrazloženje predloga ZOI)
6
Potrošači koji su aktivni ne samo pogledu potrošnje već i proizvodnje nazivaju se kupcima-proizvođačima
(Prozjumeri-e. „prosumers“). Reč je o generičnom krovnom pojmu koji obuhvata pojedince, domaćinstva ili
zajednice koji su istovremeno i proizvođači i potrošači. Doprinose proizvodnji kroz solarne panele, energiju vetra ili
kombinaciju prethodna dva. Uz to, mogu da se jave kao ponuđači za usluge za koje se javljaju postrojenja za
proizvodnju električne energije ili sistemski operatori. Oni obezbeđuju fleksibilnost proizvodnje i tržišta energije
time što sami odlučuju da li će da proizvedenu energiju koriste, prodaju ili skladište (kada je takvo skladištenje
moguće). Više o pojmu Prozjumera videti u delu II i III ove studije.

4
  ona je institucionalizovan pravni format za zajedničku akciju potrošača i njihovo
transformisanje u „kupca-proizvođača“/prozjumera;
 definisan je njen pravni status i tretman;
 ustanovljena jednakost mogućnosti Zajednice sa drugim akterima u pogledu
istupanja i delovanja na tržištu;
 definisan je katalog prava, obaveza i odgovornosti Zajednice.
Prelaz potrošača iz pasivne pozicije potrošača u aktivnu poziciju kupca-proizvođača
omogućila je činjenica tehnološkog napretka te smanjenje troškova učešća potrošača u
proizvodnji energije. Aktivni potrošači (kupci-proizvođači) su u centru savremene energetske
tranzicije na obnovljive izvore energije: bez njih, ta tranzcija ne može da bude uspešna.
ZOI uvođenjem zajednica obnovljivih izvora energije menja tradicionalni obrazac prava
energetike koje se obzira na centralizovanim postrojenjima za proizvodnju energije iz fosilnih
goriva sa ograničenim učešćem potrošača.
Novi obrazac proizvodnje, snabdevanja i upravljanja izazov je jer uvećava kompleksnost
energetskog sistema: uz to, u okviru ZOI učestvuju novi akteri koji nisu neophodno profesionalci
u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora i upravljanju Zajednicom. Ovo su
činjenice koje moraju da budu uzete u obzir prilikom definisanja strukture Zajednice i
ustanovljavanja poslovnog modela na kome se Zajednica zasniva.7

2. Uloga zajednice obnovljivih izvora energije

Postoje četiri osnovne funkcije nastanka ZOE.8
Prva funkcija je da je Zajednica instrument sprovođenja opšteg interesa (što i ZOI
pretpostavlja: to je značajno jer bi svi organi ovim interesom trebalo da se vode prilikom
interpretacije njegovih normi). ZOE promoviše opšte ciljeve zaštite životne sredine, energetske
efikasnosti, održivost energetskih resursa i slično.
Druga je funkcija lokalizacije koristi: ZOE doprinosi (ili se njeno postojanje i rad tako
sagledavaju) ukupnoj koristi zajednice u kojoj fukcioniše (stambene zajednice, rezidencijalno
naselje, grada).

7
Više o poslovnom modelu Zajednice videti u delu V ove studije.
8
Na ovom mestu valja napomenuti da pored formata Zajednica obnovljivih izvora energije koji definiše
direktiva RED II, pravo EU poznaje i pojam „Citizens Energy Community-CEC (energetska zajednica građana),
predviđen Direktivom EU 2019/944 o zajedničkim pravilima za unutrašnje tržište električne energije .

5
 Treća funkcija je sprovođenje tehnoloških unapređenja: ZOE imaju važnu ulugu u
testiranju tehnoloških rešenja i doprinose kreiranju fleksibilnosti u energetskoj mreži.
Fleksibilnost je sposobnost sistema da obezbedi kontinuitet usluga u prisustvu amplitutda
u ponudi i potražnji.
Fleksibilnost je neophodna da bi se integrisao udeo iz obnovljivih izvora energije u
elektroenergetski sistem. Postoji:
 fleksibilnost u ponudi (kroz skladištenje; kod električne energije postupak
skladištenja je kompleksan i skup-radi se o konceptu baterija);
 fleksibilnost u potražnji (kroz učešće prozjumera koji u zavisnosti od
karakteristika ukupnog sistema mogu da povećaju isporuku proizvedene
električne energije u okvirni elektroenergetski sistem), i
 fleksibilnost elektroenergetske mreže (mogućnost da se mreža prilagodi razlikama
u ponudi i potražnji).
Uloga energetskih zajednica je ključna za ovu fleksibilnost: mogu da budu aktivnije i u
ponudi i potražnji: npr. energija se troši onda kada je je obnovljiva energija raspoloživa, a
smanjuje se kada je snabdevanje obnovljivom energijom limitirano).
Fleksibilnost koju pruža koncept kupac–proizvođač je idealna za male solarne elektrane i
njihovu ulugu u uštedi energije. Višak proizvedene energije može da se isporuči u
elektrodistributivni sistem a da se preuzme onda kada je to potrebno. Solarna elektrana se, u toku
izgradnje, povezuje sa već postojećim instalacijama za električnu energiju: proizvedena
električna energija prvo prolazi kroz objekat i može odmah da se upotrebi. Ovo je ujedno i
najbolja opcija – odmah koristiti električnu energiju za sopstvenu potrošnju, čime se smanjuje
potreba preuzimanja iz elektroenergetskog sistema.
Električna energija koja se predaje u elektrodistributivni sistem se, kroz neto obračun
električne energije 9 , oduzima od potrošnje energije preuzete iz sistema i naplaćuje se samo
razlika u potrošnji. Dakle, ukoliko prozjumer proizvede više električne energije nego što mu je

9
Neto obračun je način obračuna neto električne energije, pri kome se vrednost viška predate električne
energije, u toku jednog meseca obračunava i naplaćuje na osnovu ugovora između kupca-proizvođača i snabdevača
(čl. 4. st. 1. tač. 28. ZOI); neto električna energija predstavlja razliku ukupne preuzete i ukupne isporučene električne
energije kupca-proizvođača u prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem u toku jednog meseca,
utvrđene u kWh na osnovu očitavanja brojila električne energije koja ispunjavaju propisane metrološke zahteve (čl.
4. st. 1. tač. 26 ZOI)

6
potrebno za sopstvenu potrošnju, pozitivna razlika-višak energije se predaje u distributivnu
mrežu i prenosi za naredni mesec (slično kao kada bi se minuti razgovora koje vlasnik telefona
ne potroši u tekućem mesecu preneli u naredni mesec).
Viškovi energije koju ste isporučili se mogu sabirati i prenositi u naredne mesece, sve do
isteka perioda poravnanja. Period poravnanja traje jednu kalendarsku godinu, i to od 1. aprila do
31. marta. Kada istekne period poravnanja, sav višak nepreuzete električne energije se poništava,
odnosno, prestaje da bude predmet obračuna. To znači da, ukoliko je prozjumer u navedenom
periodu potrošio manje energije nego što je proizveo, više ne može da je koristi: naime, od 1.
aprila tekuće godine počinje novi ciklus obračuna.
Zbog toga, solarna elektrana na porodičnoj kući treba da se gradi tako da bude dovoljna
(ili malo manja) za zadovoljavanje sopstvenih potreba domaćinstva za električnom energijom na
godišnjem nivou. Ukoliko bude predimenzionirana, može da se desi da se proizvede više
energije (koja ne može da se potroši do isteka perioda poravnanja).
Fleksibilnost može da se obezbedi i kroz skladištenje energije. Skladištenje energije
podrazumeva odlaganje konačne upotrebe energije za kasnije od momenta kada je generisana, ili
konverzija električne energije u formu koja može da bude skladištena („baterije“).
Četvrta funkcija Zajednice je poslovna: Zajednica je korisnik (kupac) tehnologije i
generator podataka o korišćenju te tehnologije. Ovi podaci su od značaja za dalje usavršavanje
tehničkih rešenja. Uz to, Zajednice donose finansijsku korist na način koji utiče na širenje i
prepoznavnje koncepta Zajednice obnovljivih izvora i kod građana koji su bili rezervisani prema
njegovoj primeni. Zajednice, uz to, kreiraju novo tržište koje nije bilo strukturno definisano pre
nego što su priznate kao akteri u zakonodavstvu Republike Srbije: ovo tržište je predmet interesa
kompanija koje su spremne da u njemu uzmu učešća.
3. Pravna forma zajednice obnovljivih izvora energije
Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije predviđa da je Zajednica obnovljivih
izvora energije pravno lice osnovano na principu otvorenog i dobrovoljnog učešća svojih članova
i nad kojim kontrolu vrše članovi čije je prebivalište ili sedište u blizini mesta postrojenja na
obnovljive izvore energije čiji je vlasnik to pravno lice ili koje to pravno lice razvija (čl. 62.
ZOI).
Zakon, dakle, ne predviđa posebnu formu za osnivanje Zajednice. Jedini uslov je da
Zajednica bude pravno lice.

7
 Član Zajednice može biti fizičko ili pravno lice, kao i jedinice lokalne samouprave i drugi
vidovi mesne samouprave. Na ovom mestu valja napomenuti da, s obzirom da stambena
zajednica ima status pravnog lica (čl. 16. st. 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada -"Sl.
glasnik RS", br. 104/2016 i 9/2020)10, fizičko lice može da bude član Zajednice obnovljivih
izvora individualno ili preko stambene zajednice objekta u kome stanuje.
Kada se radi o privrednom subjektu (privrednom društvu i preduzetniku) postoji
ograničenje: on može da bude član Zajednice pod uslovom da proizvodnja električne energije iz
obnovljivih izvora ne predstavlja njegovu pretežnu komercijalnu ili profesionalnu delatnost. Sam
Zakon ne daje kriterijume za utvrđivanje kada proizvodnja električne energije predstavlja
„pretežnu“ komercijalnu ili profesionalnu delatnost privrednog subjekta. Cilj ovakvog
ograničenja je da se spreči da komercijalno orijentisane organizacije koriste format Zajednice u
cilju iskorišćavanja pogodnosti (subvencija i slično) koje su namenjene pre svega Zajednicama
obnovljivih izvora energije.11 Iz opisane formulacije ovog uslova proizilazi da bi član Zajednice
moglo da bude preduzeće koje se bavi proizvodnjom električne energije pri čemu proizvodnja iz
obnovljivih izvora nije njegova „pretežna“ komercijalna ili profesionalna delatnost. U odusustvu
definisanja kriterijuma „pretežne“ delatnosti u ZOI, relevantna je odredba člana 4. st. 1. Zakona
o privrednim društvima koja predviđa da „društvo ima pretežnu delatnost, koja se registruje u
skladu sa zakonom o registraciji“. Podatak o pretežnoj delatnosti koja je kao takva registrovana
primenljivi je kriterijum i u smislu člana 63. st. 2. ZOI.
Član Zajednice zadržava status krajnjeg kupca, sa pravima i obavezama koja ima u
skladu sa ovim zakonom i ne podleže neopravdanim ili diskriminatornim uslovima ili
postupcima koji bi sprečili njegovo učešće u Zajednici (čl. 63. ZOI).
Značajno je što individualni učesnici u energetskoj zajednici učešćem u zajednici ne gube
svoja prava kao „krajnji kupci“. Ono što može da bude dilema je da li prodaja električne energije
između članova zajednice ili između zajednice i njenih članova može da se podvede pod
„deljenje“ energije između članova ili snabdevanje-isporuku energije proizvođača potrošaču.
Takođe je pitanje da li bi se ovi ugovori između Zajednice i potrošača smatrali ugovorom između
poslovnih subjekata i potrošača („Business to Consumers“) ili ugovorom između potrošača. Ova
10
https://www.mgsi.gov.rs/cir/dokumenti/zakon-o-stanovanju-i-odrzhavanju-zgrada
11
RED II Direktiva dozvoljava učešće u Zajednicama obnovljive energije samo malim i srednjim
preduzećima. ZOE ne poznaje ovakav vid ograničenja: pravo učešća u zajednicama imaju preduzeća bez obzira na
veličinu i obim poslovanja, uz uslov da proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora ne bude njihova
pretežna profesionalna ili komercijalna delatnost.

8
pitanja nisu do kraja jasno definisana u Zakonu: praznina može da otvori konflikt pravnog
statusa individualnih učesnika u Zajednici koji su u isto vreme investitori, vlasnici, ali i potrošači
koje snabdeva Zajednica. Pravila o zaštiti krajnjih kupaca energije uređene su Zakonom o
energetici: ove odredbe se prema dikciji samog ZOI primenjuju i na potrošače energije iz
obnovljivih izvora kada su oni članovi Zajednice. 12
Radi ostvarivanja primarnog cilja, Zajednica razvija, investira i realizuje projekte
obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti (čl. 64. ZOI).
Zajednica ima:
1) pravo na proizvodnju, potrošnju, skladištenje i prodaju energije proizvedene iz
obnovljivih izvora,
2) pravo na pristup svim tržištima energije, direktno ili preko agregatora, na
nediskriminatoran način i
3) druga prava i obaveze povlašćenog proizvođača u skladu sa ZOI (čl. 66).
3. 1. Uslov postojanja kontrole i uslov blizine13
Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije podrazumeva da kontrolu nad Zajednicom
vrše članovi čije je prebivalište ili sedište u blizini mesta postrojenja za proizvodnju energije iz
OIE čiji je vlasnik Zajednica ili koje ta Zajednica razvija. Modalitet ove kontrole zavisi od
formata Zajednice kao pravnog lica. Sa druge strane, ova kontrola bi trebala da bude stvarna i

12
Zakon o energetici predviđa da krajnji kupac uživa zaštitu svojih prava u skladu sa ovim zakonom,
propisima donetim na osnovu ovog zakona, zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača i drugim propisima.
Zabranjeno je nepošteno poslovanje, odnosno obmanjujuće poslovanje u smislu propisa o zaštiti potrošača, a
ponuđeni uslovi za zaključenje ugovora moraju biti transparentni i sačinjeni jasnim i razumljivim jezikom.
Snabdevač je dužan da: postupa prema krajnjim kupcima na nediskriminatoran način; 2) objavi opšte uslove ponude
za zaključenje ugovora, odnosno da kupca obavesti na prigodan način o ponuđenim uslovima, s tim da se ta obaveza
odnosi i za slučaj zaključenja ugovora preko posrednika. Videti čl. 301. st. 1-2. Zakona o energetici.
13
Direktiva RED II predviđa i princip autonomije: prema odredbama Direktive, zajednica obnovljive
energije „treba da bude sposobna da ostane autonomna od pojedinačnih članova i drugih tradicionalnih tržišnih
aktera koji učestvuju u zajednici kao članovi ili vlasnici Zajednice, ili koji sa njom sarađuju kroz investicije” (čl. 2.
16. RED i paragraf 71. Preambule RED). ZOI ne preuzima concept autonomije kao kriterijum za postojanje
Zajednice. Na ovom mestu valja da se ukaže da su kriterijumi blizine i autonomije međusobno povezani jer se oba
bave različitim aspektima distribucije energije: blizina je fizička bliskost članova Zajednice kao preduslova
efikasnog projekta; autonomija je autentičnost njihovih interesa. Autonomija ima za cilj da osigura da kontrolu nad
zajednicom vrše zajednički njeni članovi, a ne jedan član ili mala grupa članova, i da se podržava demokratsko
unutrašnje odlučivanje zajednice tako da svi članovi budu adekvatno zastupljeni (bez obzira na njihov iznos
ulaganja).

9
efektivna, a ne samo formalna14. Kriterijum kada je kontrola efektivna sadržan je u zakonima
koji predviđaju određenu formu ZOI (poput Zakona o privrednim društvima).15
Zakon o obnovljivim izvorima energije previđa i kriterijum blizine kao konstitutivni
element pojma Zajednice obnovljivih izvora. Prema ZOI, kontrolu Zajednice vrše članovi čije je
prebivalište ili sedište u blizini mesta postrojenja na obnovljive izvore energije (čl. 62. ZOI).
Zakon ne daje kriterijume za definisanje ove „blizine“. Ova blizina svakako mora da bude manja
nego što je to jurisdikcija same države.16
Kriterijum daje prednost onima koji žive u blizini područja na kome se realizuje projekat
obnovljivih izvora da postanu deo Zajednice. Važno je da se kriterijum „blizine“ ne tumači usko
i da postane prepreka za razvoj koncepta. Blizina može se definisati:
 na osnovu udaljenosti od energetskog projekta ili od sedišta Zajednice;
 udaljenosti od lokacije unutar granica grada ili opštine gde bi svi ili većina
članova trebalo da žive ili
 na osnovu tehničkih parametara (npr. povezanosti za mrežu: članovi Zajednice
mogu da budu oni koji su povezani na istu transformatorsku stanicu).
Kriterijum „blizine“ je važan za definisanje ko ima pravo da postane član Zajednice: ako
je član Zajednice pravno lice, relevantno je da li je taj član „u blizini“ projekta, a ne koliko je
svaki pojedinačni član pravnog lica (koje je i samo član određene Zajednice obnovljivih izvora
energije) „blizu“ projekta proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.
U nedostatku jasnih definicija na nivou EU, pojam blizina i uopšte definicija lokalnog
karaktera u zemljama članicama koriste se na različite načine. Države se manje bave pitanjem
„bliskosti“ u pogledu prava članova na upravljanje: ovaj kriterijum se koristi za definisanje
fizičke ekspanzije (zašta u ZOI, barem u ovom trenutku, nema jasnog kriterijuma). Tako u

14
RED II Direktiva koristi izraz „efektivna“, stvarna kontrola. U drugim izvorima prava EU kontrola se
definiše kao „mogućnost vršenja odlučujućeg uticaja na preduzeće, posebno putem: (a) vlasništva ili prava
korišćenja celokupne ili dela imovine preduzeća; (b) prava ili ugovore koji daju odlučujući uticaj na sastav, glasanje
ili odluke organa preduzeća.“ Svi ovi modaliteti se javljaju i u našem Zakonu o privrednim društvima, u zavisnosti
od toga o kom tipu privrednog društva je reč.
15
Član 2.16 REDII navodi da će efektivnu kontrolu tumačiti države članice u skladu sa važećim
nacionalnim zakonom. U skladu s tim, odredbe Zakona o privrednim društvima Republike Srbije su relevantan
izvor u ovom smislu.
16
Ima stavova da je kriterijum „bilizine“ kao konstitutivni elemenat RED II Direktive (koji je Zakon o
korišćenu obnovljivih izvora energija preuzeo) rezultat parlamentarnog amandmana: on se ne nalazi u predlogu koji
je Komisija sastavila. Ova činjenica bi pravdala njegovo široko-ekstenzivno i diskreciono tumačenje od strane
država članica EU prilikom implementacije Direktive u sopstveno zakonodavstvo u oblasti obnovljivih izvora
energije.

10
Španiji, zajednica obuhvata prostor od 500 metara od postrojenja, s tim da članovi moraju da
budu u u istoj katastarskoj oblasti i u segmentu mreže ispod iste transformatorske stanice.
Portugal trenutno ograničava mogućnost nastanka Zajednice na oblast gde je isti nivo napona;
Francuska koristi prostorno ograničenje od 2 km od postrojenja obnovljivog izvora.
3. 2. Otvorenost i dobrovoljnost
ZOI predviđa da Zajednica nastaje na principu otvorenog i dobrovoljog učešća svojih
članova. Kriterijumi otvorenosti znače da svako fizičko ili pravno lice koje ima pravo da postane
član Zajednice može da koristi svoje pravo da učestvuje u inicijativama zajednice bez da bude
podvrgnuto neopravdanim ili diskriminatornim uslovima.
Otvorenost za učešće u vlasništvu Zajednice je momenat koji vodi sledećem: članovi
Zajednice sami preuzimaju odgovornost za uspeh projekta i korist samih članova. To je rezultat
transformacije potrošača i prelaska u poziciju prozjumera (aktivnog potrošača/kupca-
proizvođača). Ovo razlikuje Zajednicu od drugih inicijativa poput komercijalnih projekata
finansiranih od stane eksternih tržišnih aktera: u ova dva slučaja korist lokalne zajednice je
rezultat „dobre volje“ aktera (donacije, sponzorstva), a ne aktivne pozicije lokalnih subjekata.
Zajednica u tom smislu predstavlja motor za preuzimanje i upravljanje odgovornošću članova
konkretne stambene zajednice, rezidencijalnog naselja ili grada za uspeh projekta izgradnje i
eksploatacije obnovljivih izvora energije.
Za razliku od otvorenosti, dobrovoljnost treba shvatiti kao osiguranje prava članova da
napuste Zajednicu. U pogledu otvorenosti, inicijative vezane za aktivnosti u okviru Zajednice
(podela energije, usavršavanje sistema i slično) trebalo bi da budu otvorene za svakog člana
(osim ukoliko nema tehnoloških ograničenja). Kada se radi o dobovoljnosti, ne bi smela da bude
sporna mogućnost da član istupi iz Zajednice (npr. ukoliko želi da promeni snabdevača
energijom). Član koji je istupio iz Zajednice, pored ostalih prava, zadržava pravo koje ima kao
krajnji kupac, sa pravima i obavezama koja ima u skladu sa ZOI.
3. 3. Cilj Zajednice obnovljivih izvora energije
Primarni cilj osnivanja Zajednice je korišćenje obnovljivih izvora energije za
zadovoljenje energetskih potreba članova zajednice na održiv način koji obuhvata ekološke,
ekonomske ili socijalne koristi za članove, kao i za lokalnu zajednicu i društvo (čl. 63 ZOI).
Zakon ne pominje finansijski motiv, ali ga ne isključuje. Čini se da je ovaj motiv implicitno tu i
da se podrazumeva kao relevantan za poslovni uspeh. Za razliku od RED II Direktive, koja

11
finansijski motiv definiše kao poslednji u hijerarhiji ciljeva, ZOI ovakvu prioritizaciju ciljeva
Zajednice ne usvaja.17
3. 4. Moguće forme Zajednice obnovljivih izvora energije
Iz gore navedenog proizilazi da Zajednica obnovljivih izvora energije može da ima
formu:
 privrednog društva;
 zadruge;
 javno-privatnog partnerstva, s obzirom da je moguće da član Zajednice bude i
jedinica lokalne samouprave.
Kada se radi o formi privrednog društva, Zakon o privrednim društvima ("Sl. glasnik
RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i
109/2021) 18 predviđa četiri modaliteta: ortačko društvo, komanditno društvo; društvo sa
ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.
3. 4. 1. Ortačko društvo
Ortačko društvo je privredno društvo dva ili više ortaka (fizičkih i/ili pravnih lica) koji su
neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze društva. Osniva se
ugovorom. Osnivači ovog društva se obavezuju da obavljaju određenu delatnost pod
zajedničkim poslovnim imenom. Ako ugovor o osnivanju društva ili drugi ugovor između ortaka
sadrži odredbu o ograničenju odgovornosti prema trećim licima, ta odredba nema pravno dejstvo.
Pošto je ortačko društvo specifično, dobro bi bilo da se svi odnosi urede ugovorom o osnivanju
ortačkog društva. Elementi ugovora su: podaci o osnivačima, poslovno ime i sedište društva,
pretežna delatnost društva, označenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka i druga pitanja bitna i
karakteristična za ovo društvo. Izmene i dopune ugovora o osnivanju društva vrše se
jednoglasnom odlukom svih ortaka društva, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.
Zakonom nije predviđena obaveza za ulaganje novčanog dela osnivačkog kapitala koji bi
osnivači morali uložiti, kao što je to predviđeno kod društva sa ograničenom odgovornošću i
akcionarskog društva. Međutim, Zakonom je uređeno šta ortak društva može, a ne mora uneti u

17
RED II utvrđuju da Zajednica treba da obezbedi ekološke, ekonomske ili društvene koristi za svoje
akcionare, članove ili lokalna područja u kojima posluju, pre nego da ostvari finansijku dobit. ZOI ne uključuje
hijerahiju ciljeva poput Direktive. U obrazloženju predlogu Zakona je rečeno da će potpuno transponovanje odredbe
Direktive u pogledu hijerarhije ciljeva (čl. 2. 2. 16. Direktive) da nastupi prilikom naredne izmene ZOI.
18
http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2011/36/1/reg

12
ortačko društvo. To može biti novac, stvari, prava i drugo. Ortaci društva ulažu uloge jednake
vrednosti, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.
Za obaveze ortačkog društva prema trećim licima odgovara, u prvom redu to društvo svojom
imovinom. Ako naplata potraživanja iz imovine društva nije uspela, za obaveze društva
supsidijarno odgovaraju i svi njegovi ortaci. Takva njihova odgovornost je solidarna i
neograničena. To znači da svako od njih sada odgovara za obaveze društva celokupnom svojom
ličnom imovinom, a poverilac slobodno bira od kojeg će se ortaka društva naplatiti, od jednog,
više njih ili od svih njih istovremeno.
Ortak može slobodno, bez ograničenja, da istupi iz društva, podnošenjem obaveštenja o
istupanju ostalim članovima.
Ortačko društvo zbog opisane odgovornosti njegovih ortaka i drugih obeležja, predstavlja
povoljan oblik statusnog organizovanja ortaka za obavljanje određene privredne delatnosti pod
zajedničkom poslovnim imenom: jača se međusobna jednakost u zajedničkom poduhvatu
(načelna jednakost uloga i učešće u dobiti principu jednakih delova). Za treća lica ortačko
društvo je poželjan partner zbog visokog stepena jemstva ortaka društva (solidarna odgovornost)
za obaveze društva, što ovakvom društvu daje veliku kreditnu sposobnost. Unutar samog
društva, ono predstavlja čvrstu zajednicu rada, kapitala i poslovnog rizika ortaka, kao osnivača
društva. Uz to, ortaci društva ulažu uloge jednake vrednosti, ako ugovorom o osnivanju nije
drugačije određeno. Ortaci stiču udele u društvu srazmerno svojim ulozima u društvu, ako
ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.
Čini se da navedene karakteristike idu u korist odluci da ortačko društvo bude format
Zajednice obnovljivih izvora energije. Sa druge strane već je rečeno: fizička priroda obnovljivih
izvora je takva da su više varijabilni, manje predvidljivi u pogled energetskih efekata i više
decentralizovani nego tradicionalna proizvodnja električne energije. Stoga bi rizik trebalo da se
ograniči. Ortačko društvo koje predviđa neograničenu odgovornost (supsidijarnu u odnosu na
ortačko društvo i solidarnu u međusobnim odnosima članova društva) ne obezbeđuje ograničenje
tog rizika.

3. 4. 2. Komanditno društvo
Komanditno društvo je privredno društvo koje ugovorom osnivaju najmanje dva osnivača
od kojih jedan odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva celokupnom svojom

13
imovinom (komplementar), a jedno lice odgovara ograničeno do visine svog neuplaćenog,
odnosno neunetog uloga (komanditor). Kao i ostala privredna društva, komanditno društvo je
pravno lice. Komplementari, pored činjenice da za obaveze društva odgovaraju neograničeno
solidarno, celokupnom svojom ličnom imovinom, vode poslovanje društva i zastupaju društvo.
Komanditori su članovi društva koji unose u društvo svoje uloge, a ne odgovaraju za obaveze
društva prema trećim licima, niti vode njegovo poslovanje.
Komanditno društvo kao statusni oblik obavljanja određene privredne delatnosti pod
zajedničkim poslovnim imenom, pogodno je za komanditore za plasiranje kapitala u određenu
delatnost. To su lica koja se ne bave poslovanjem društva, već to čine radi uvećanja svog
kapitala. Nasuprot njima, u komanditnom društvu su lica koja, po pravilu, ne ulažu kapital u
društvo, ali imaju znanja i sposobnosti za uspešno organizovanje i vođenje poslovanja u toj
delatnosti (komplementari). Na taj način komanditno društvo predstavlja pogodan spoj dveju
vrednosti - vrednosti kapitala, s jedne strane, i vrednosti menadžerskih sposobnosti, s druge
strane. Komanditno društvo sadrži u sebi pravna obeležja i ortačkog društva i društva sa
ograničenom odgovornošću. Status komplementara je isti kao i status članova ortačkog društva.
Zato se na komplementare u komanditnom društvu primenjuju odredbe Zakona o privrednim
društvima koje se odnose na ortake u ortačkom društvu. Komanditno društvo može lako da se
transformiše u ortačko društvo ili u društvo sa ograničenom odgovornošću. Osnivači u
komanditno društvo unose svoje uloge. Ulog komanditora u komanditno društvo može biti
novčani i nenovčani, uključujući i izvršeni rad i usluge u komanditnom društvu. Analogno
ortačkom društvu ulog komplementara može biti u novcu, stvarima i pravima , kao i u radu ili
uslugama i to kako u izvršenim tako i u onim koje tek treba da budu izvršene. Komanditor može
slobodno preneti svoj ulog na drugog komanditora ili treće lice.
Društvom upravljaju komplementari. Komanditori ne mogu vršiti poslovođenje niti
zastupati komanditno društvo prema trećim licima.
Komanditno društvo je kompleksan koncept koji, kao što se vidi, ima dvojak karakter
članova koji utiče na karakter celog koncepta komanditnog društva. Zajednica obnovljivih izvora
u formi komanditnog društva bi mogla da uključi dve grupe članova: komplementare koji
odgovaraju neograničeno za obaveze društva i komanditore koji samo ulažu sredstva. ZOI ne
sprečava da se Zajednica formira u ovom vidu pod uslovom da su ispunjeni drugi kriterijumi
(kriterijum blizine, otvorenosti, dobrovoljnosti, kontrole, da proizvodnja električne energije iz

14
obnovljivih izvora nije pretežna komercijalna delatnost članova). Rizik je što je ova forma
kompleksna i traži pravni okvir koji je usaglašen i detaljan na način koji može da bude složen za
realizaciju, tim pre što u Republici Srbiji nema dovojljno iskustva u njegovoj primeni, tako da se
susreću dva neiskustva: neiskustvo sa Zajednicom i nedovoljno iskustvo sa komanditnim
društvima.
3. 4. 3. Akcionarsko društvo
Akcionarsko društvo je privredno društvo čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje
ima jedan ili više akcionara koji ne odgovaraju za obaveze društva, osim u zakonom propisanom
slučaju (probijanju pravne ličnosti). Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze
celokupnom imovinom. Akcionarsko društvo osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u
svojstvu akcionara. Osnovni kapital pribavlja se izdavanjem i prodajom akcija. Osnovni kapital
društva je utvrđen osnivačkim aktom i podeljen na akcije. Akcije imaju određenu nominalnu
vrednost. Zbir nominalnih vrednosti svih akcija čini osnovni kapital akcionarskog društva.
Akcionarsko društvo ima svoju imovinu koja je odvojena od imovine akcionara.
Akcionari kupuju od akcionarskog društva akcije koje je to društvo izdalo, unoseći tako u
društvo svoje uloge, koji mogu biti u novcu, stvarima i pravima izraženim u novčanoj vrednosti.
Akcionarsko društvo za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Akcionari ne
odgovaraju sopstvenom imovinom za obaveze akcionarskog društva.
Akcionarsko društvo, kao i sva privredna društva, osniva se osnivačkim aktom.
Akcionarsko društvo pored osnivačkog akta ima i statut kojim se bliže uređuje poslovanje i
upravljanje društvom.
Prava akcionara proizilaze iz akcije, odnosno iz prava na akciju. Lice koje je vlasnik
akcija kao hartije od vrednosti (isprave) smatra se akcionarom i kao takav ima određena prava iz
akcije (prava akcionara). O vršenju tih prava akcionar odlučuje slobodno i samostalno. Obim
prava pojedinih akcionara zavisi u načelu od vrednosti akcija koje akcionar poseduje. Organi
društva i upravljanje društvom Zavisno od vrste upravljanja za koju su se donošenjem statuta
opredelili akcionari upravljanje društvom može biti organizovano kao jednodomno ili
dvodomno. Ako je upravljanje organizovano kao jednodomno organi društva su: 1) skupština; 2)
jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora Ako je upravljanje organizovano kao dvodomno
organi društva su: 1) skupština; 2) nadzorni odbor; 3) jedan ili više izvršnih direktora, odnosno
izvršni odbor. U jednočlanom društvu funkciju skupštine vrši jedini akcionar društva.

15
 Akcionarsko društvo kao društvo kapitala je namenjeno za kompleksne, zahtevne i
rizične projekte: ono je institut prikupljanja kapitala za realizovanje složenih poslovnih
poduhvata. Struktura organa, postupak registracije, obaveze izveštavanja, kontrola poslovanja su
složeni i zahtevaju znanja i iskustva prethodnog učestvovanja na tržištu robe i usluga. S obzirom
na to da Zajednicu obnovljivih izvora energije formiraju članovi koji ispunjavaju određene
kriterijume ali (pretpostavljeno) bez prethodnog iskustva u poslovima upravljanja tržišnim
subjektima, te da su primarni ciljevi Zajednice korišćenje obnovljivih izvora energije za
zadovoljenje energetskih potreba članova zajednice na održiv način koji obuhvata ekološke,
ekonomske ili socijalne koristi za članove, lokalnu zajednicu i društvo u celini (a ne i isključivo
finansijska korist), čini se da akcionarsko društvo nije prvi izbor za formu Zajednice obnovljivih
izvora energije.
3. 4. 4. Društvo sa ograničenom odgovornošću
Društvo sa ograničenom odgovornošću je privredno društvo u kome jedan ili više članova
imaju udele u osnovnom kapitalu društva, s tim da članovi društva ne odgovaraju za obaveze
društva osim u slučajevima kada član društva zloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornošću.
Društvo sa ograničenom odgovornošću je dominantna pravna forma privrednih društava u
Republici Srbiji. Osnivači, odnosno članovi društva s ograničenom odgovornošću slobodno
uređuju svoje međusobne odnose, kao i odnose sa društvom, ako Zakonom o privrednim
društvima nije određeno drugačije. Osnovni kapital, radi obavljanja svoje delatnosti, društvo
pribavlja ulozima osnivača, odnosno članova društva. Društvo odgovara za svoje obaveze
celokupnom imovinom. Međutim, član društva ne odgovara za obaveze društva, osim do iznosa
unetog uloga u imovinu društva. Svaki osnivač može imati samo jedan ulog. Ulozi ne moraju biti
iste vrednosti. Članovi društva imaju određena imovinska i upravljačka prava u društvu,
srazmerno svom ulogu. Pravo koje ulagač, odnosno član stiče na osnovu svog uloga u društvo
jeste udeo: ulogu u društvo kao obavezi člana društva odgovara srazmerni udeo u društvu kao
pravo člana društva.
Osnivački akt društva sa ograničenom odgovornošću je ugovor o osnivanju društva kad
ima više osnivača ili odluka o osnivanja društva kad postoji samo jedan osnivač. Ako je samo
jedan osnivač društva, onda je to takozvano jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću,
za koga važe pojedina posebna pravila. Osnivači društva mogu biti pravna i fizička lica, domaća
i strana. Novčani deo osnovnog kapitala društva ne može biti manji od 100 dinara.

16
 Za razliku od akcija, udeo u društvo sa ograničenom odgovornošću nije hartija od
vrednosti. Udeo je samo pravni izraz prava člana društva kao ulagača u društvo. Udeli u društvu
su prenosivi, odnosno oni mogu biti predmet pravnog prometa. Prenos udela ostvaruje se pod
uslovima utvrđenim osnivačkim aktom društva, u skladu sa zakonom.
Zakon o privrednim društvima predviđa jednodomni i dvodomni sistem upravljanja
društvom sa ograničenom odgovornošću. Za slučaj da se odluče za jednodomno upravljanje,
organi društva su: skupština i jedan ili više direktora. U slučaju dvodomnog upravljanja, organi
društva su: skupština, nadzorni odbor i jedan ili više direktora.
Društvo sa ograničenom odgovornošću je, kao i akcionarsko društvo, društvo kapitala: u
tom smislu ima prednosti jer obezbeđuje ograničenu odgovornost članova, što je motiv za
ulaganje u ovoj formi za ulagače koji žele da ograniče svoj rizik. U kontekstu Zajednica
obnovljivih izvora, opisano ograničenje je posebno važno: članovi će većinom biti stanari
stambenih zajednica koji, barem intuitivno, žele da spreče bilo kakvu mogućnost da projekat
obnovljivih izvora ugrozi njihovu nekretninu, makar na nivou simbolike kroz neograničenu
odgovornost (koja postoji kod ortačkog društva i kod komanditnog društva za komplementare).
Sa druge strane, društvo sa ograničenom odgovornošću je jednostavnije za osnivanje i kasnije
upravljanje u poređenju sa akcionarskim i komanditnim društvom. Naglašen je elemenat
zajedništva (npr. kroz pravo preče kupovine udela), a zadržana je odvojenost društva od članova
u pogledu odgovornosti. Društvo sa ograničenom odgovornošću, dakle, uzima “najbolje od oba
sveta”: stoga je u poređenju sa drugim formama privrednih društava povoljan format osnivanja
Zajednice obnovljivih izvora energije. Svakako ne bi trebalo da se zaboravi da formiranje
društva sa ograničenom odgovornoću kao formata za Zajednicu obnovljivih izvora mora da uzme
u ozbir uslove predviđene Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije: kriterijum blizine,
otvorenosti, dobrovoljnosti, kontrole, te da proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora
nije pretežna komercijalna delatnost članova Zajednice.
3. 4. 5. Zadruge
Zadruga je pravno lice koje predstavlja poseban oblik organizovanja fizičkih lica
(zadrugara), koja poslovanjem na zadružnim principima ostvaruju svoje ekonomske, socijalne,
kulturne i druge interese. Pravni položaj zadruge u našem pravu uređen je u Zakonu o zadrugama
("Sl. glasnik RS", br. 112/2015).19

19
http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2015/112/10/reg

17
 Zadruga u pravnom prometu odgovara za svoje obaveze svom svojom imovinom.
Zadrugari za obaveze zadruge odgovaraju samo do visine svog uloga, tako da ne odgovaraju
svojom ličnom imovinom (ograničena odgovornost kao kod akcionarskog i društva sa
ograničenom odgovornošću kao društva kapitala). Zadruga, odnosno zadrugari sami biraju
delatnost kojom će se zadruga baviti, uz zakonska ograničenja i na osnovu zajedničkog interesa
zadrugara. Zadruga u pravnom prometu može da istupa u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i
za račun zadrugara ili u ime i za račun zadrugara.
Zakonom su definisani zadružni principi. Ima ih sedam: 1) dobrovoljnost i otvorenost
zadruge 2) kontrola od strane zadrugara i jednakopravnost (jedan zadrugar jedan glas) 3)
ekonomski doprinos kapitalu i demokratičnost u njegovoj kontroli 4) autonomija i nezavisnost
zadruge 5) zadružno obrazovanje 6) međuzadružna saradnja 7) briga za zajednicu.
Ovi prinicipu su identični sa tzv. sedam Rochdale principa “International Co-operative
Alliance (ICA)”. Kao takvi, prihvaćeni su u kontekstu energetskih zajednica u Evropi. Na
primer, “European Federation of Citizen Energy Co-operatives” (REScoop.eu) prihvata
navedena načela kao rukovodna.
Zadrugar je domaće ili strano fizičko lice koje je član zadruge i u celosti ili delimično
posluje preko zadruge, odnosno koje preko zadruge prodaje svoje proizvode odnosno usluge,
nabavlja proizvode ili koristi usluge potrebne za obavljanje svoje delatnosti ili na drugi način
neposredno učestvuje u obavljanju delatnosti radi kojih je zadruga osnovana.
Zadrugar ne može biti pravno lice. Najmanji broj fizičkih lica koja mogu da osnuju
zadrugu je pet. Ukoliko je broj osnivača minimalan, među njima se ne mogu nalaziti lica koja
žive u zajedničkom domaćinstvu sa osnivačem. Na ovaj način se htelo izbeći da se formiraju
“fiktivne” zadruge, jer one ne bi mogle da ostvaruju sve principe i vrednosti na kojima se
zadrugarstvo zasniva.
Status zadrugara stiče se osnivanjem zadruge ili pristupanjem zadruzi. Lica koja pristupe
zadruzi nakon osnivanja imaju jednak status kao osnivači zadruge. Međutim, zakon je prihvatio
načelo saglasnosti po pitanju pristupanja zadruzi, pa se status zadrugara ne može steći samo na
osnovu uplate uloga ili članarine, odnosno unosa uloga. Sa druge strane svako poslovno
sposobno fizičko lice može steći status zadrugara pristupanjem. Osim saglasnosti, koja je za
pristupanje zadruzi nužna, i koju može dati organ koji je za to zadužen zadružnim pravilima za
pojedine oblike zadruge predviđeni su dodatni uslovi.

18
 Da bi lice steklo status zadrugara otrebno je da se bavi poslom koji je određen delatnošću
zadruge što se uređuje zadružnim pravilima. U kontekstu ZOE ovo može da bude kompleksno
pitanje, s obzirom da su članovi Zajednice povezani ciljem osnivanja zajednice a ne zajedničkim
poslovnim profilom: ovo pitanje bi trebalo jasno da se defniše zadružnim pravilima.
Po pitanju saglasnosti za pristupanje zadruzi postoji propisana procedura. Organ koji
odučjuje o prijemu nema obavezu da posebno obrazlaže svoju odluku, ali je obezbeđena
dvostepenost. Razlozi za odbijanje zahteva za pristupanje zadruzi mogu biti različite prirode i
mogli bi ih, bez posebnog obrazlaganja, svrstati u objektivne i subjektivne prirode. Kako bi se
prijem u članstvo u što većoj meri učinio nepristrasnim, bilo bi važno da se u zadružnim
pravilima predvide objektivizirani kriterijumi koji bi bili važni za odlučivanje iako ne bi mogli
da obavežu zadrugare kako će glasati. Osim toga, oni ne bi smeli da ugroze osnovni princip da
svako poslovno sposobno lice može da podnese zahtev za učlanjenje.
U zavisnosti od ciljeva osnivanja i potrebnih sredstava za osnivanje i poslovanje, zadruge
se mogu osnivati ulozima ili članarinama. Zadružnim pravilima određuje se minimalni
pojedinačni ulog, a zadrugar može imati samo jedan ulog u zadruzi. Ulozi zadrugara mogu biti
različiti.
Osim novčanih uloga osnivači mogu uneti i nenovčane uloge. Nenovčanim ulozima
smatraju se stvari i prava izraženi u novčanoj protivrednosti.
Zadrugom upravljaju zadrugari. Pri tome, oni imaju jednako pravo glasa, po principu:
jedan zadrugar – jedan glas. Da bi ostvarili svoja upravljačka prava, a u skladu sa Zakonom o
zadrugama, formiraju se organi zadruga. Organi zadruge su:
1. Skupština
2. Upravni odbor
3. Nadzorni odbor
4. Direktor
Dve ili više zadruga mogu osnovati složenu zadrugu. Složena zadruga je pravno lice koje
predstavlja poseban oblik organizovanja zadruga, koja poslovanjem na zadružnim principima
ostvaruje ekonomske, socijalne i kulturne interese i obavlja poslove koje joj ugovorom o
osnivanju i zadružnim pravilima prenesu osnivači.
Zadružni savez je samostalna, interesna, poslovna i stručna organizacija, koju osnivaju
zadruge i drugi zadružni savezi radi ostvarivanja, usklađivanja, unapređivanja, poslovnog

19
povezivanja, zaštite i zastupanja zajedničkih interesa zadruga i zadrugara. Zadružni savez je
pravno lice koje osnivaju zadruge ili drugi zadružni savezi. Zadružni savezi se osnivaju po
vrstama zadruga, odnosno za određenu teritoriju. Za osnivanje novog zadružnog saveza potrebno
je najmanje deset zadruga. Zadružni savez stiče status pravnog lica upisom u Registar, u skladu
sa zakonom kojim se uređuje postupak registracije privrednih subjekata.
Poslovi zadružnog saveza su: 1) podsticanje zadrugarstva i unapređenja zadružnih načela;
2) pružanje stručne i druge pomoći zadrugama i zadrugarima prilikom osnivanja, poslovanja i
prestanka zadruge; 3) zastupanje interesa zadruga pred državnim organima, organima
teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, inostranstvu, ostvarivanje saradnje sa zadrugama i
zadružnim asocijacijama iz inostranstva; 6) poslovi arbitraže; 7) poslovi zadružne revizije u
skladu sa zakonom; 8) organizovanje i podsticanje stručnog usavršavanja, naučno-istraživačkog
rada i informativno-izdavačke i marketinške delatnosti od interesa za unapređenje zadrugarstva;
9) vođenje evidencije o zadrugama (knjiga zadruga) i zadružne statistike; 10) upravljanje
imovinom u zadružnoj svojini koja im je predata u skladu sa odredbama kojima se reguliše
postupak stečaja, odnosno likvidacije; 11) obavljanje informativne i savetodavne funkcije prema
članicama; 12) obavljanje poslova posredničke i promotivne funkcije za svoje članice; 13) drugi
poslovi, u skladu sa zakonom i pravilima zadružnog saveza.
Postoje razlozi koji govore u prilog tezi da bi Zadruga mogla da bude adekvatan format
za Zajednicu obnovljivih izvora energije.
Prvo, ona ispunjava kriterijum ZOI da je potrebno da Zajednica bude pravno lice.
Drugo, kao i društva kapitala (DOO i AD), odgovara za obaveze u prometu ograničeno-
svojom imovinom (što je za projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije važno s obzirom na
rizike i varijabilnost njihove efikasnosti).
Treće, zadružni principi koji su definisani Zakonom o zadrugama identični su sa sedam
tzv. „Rochdale“ principa koji su integrisani i prihvaćeni od strane Evropske federacije
građanskih energetskih zadruga (European Federation of Citizen Energy Co-operatives -
REScoop.eu). Ovo govori da su zadruge sa svojom idejom i konceptom već prepoznate kao
pogodan format za energetske zajednice (uključujući i zajednice obnovljivih izvora energije) i u
drugim državama.
Četvrto, okosnicu zadruge čine njeni članovi (zadrugari), koji se u nju dobrovoljno
udružuju i koja treba da služi i njima i zajednici na čijem području se osniva. Moglo bi se reći da,

20
za razliku od privednog društva, kod kojeg je društvena osetljivost „fakultativna“, zadruga tu
osetljivost i brigu za zajednicu ima već u svojim temeljima.
Peto, bez obzira što nije privredno društvo, upravljačka struktura zadruge podseća na
strukturu upravljanja u privrednim društvima.
Šesto, osnovni princip je da svako poslovno sposobno lice može da podnese zahtev za
učlanjenje. To znači da je princip otvorenosti (koji je deo definicije ZOE sadržane u članu 62.
Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije) inkorporian u sam temelj zadružnog
organizovanje.
Zadrugar ne može biti pravno lice. U slučaju da postoji interes za osnivanjem Zajednice,
to nije nepremostiva prepreka: moguće je da se utvrdi kaskadna dinamika. Zamisliva je situacija
da prvo bude osnovana Zajednica u formi zadruge, a da se potom, ukoliko se javi potreba za
članstvom pravnih lica, Zajednica transformiše iz zadruge u privredno društvo (poželjno društvo
sa ograničenom odgovornošću). Dve za sada osnovane zajednice koje imaju za delatnost
proizvodnju električne energije su osnovane u ovoj formi: “Tehnopionir” iz Beograda i “Sunčani
krovovi” iz Šapca.20
Posebna moguća prednost je prostor za osnivanje zadružnog saveza koji bi okupljao
Zajednice obnovljive energije u formi zadruge i radio na unapređenju njihovih aktivnosti.
3. 4. 6. Javnoprivatno partnerstvo
Javno-privatno partnerstvo (dalje i : JPP) predstavlja okvir za zajedničku akciju javnog
sektora (oličenog u državi i njenim različitim organima i telima) i privatnog kapitala sa ciljem
obezbeđenja funkcionisanja delatnosti od opšteg interesa, te efikasnog i ekonomski održivog
razvoja infrastrukture. Projekti JPP-a imaju zapravo za cilj prevazilaženje nedostatka kapaciteta
javnog sektora da obezbedi zadovoljavajuće vršenje delatnosti i usluga od javnog interesa.
Opisani nedostatak manifestuje se bilo u nedostatku sredstava za odgovarajuće funkcionisanje
navedenih usluga i delatnosti, bilo u činjenici da javni sektor ne raspolaže personalnim resursima
i specijalizovanim znanjima neophodnim za razvoj i upravljanje delatnostima od javnog interesa.
Saradnju javnog i privatnog sektora, posebno kada je takvog intenziteta kao što je to slučaj sa
javno-privatnim partnerstvom, uvek treba posmatrati u okviru šireg konteksta u kome se

20
Videti: https://www.zssrbije.org/katalog-zadruga/listing/energetska-zadruga-elektropionir-beograd/;
https://www.zssrbije.org/katalog-zadruga/listing/suncani-krovovi/ .

21
ostvaruje. Naime, takav vid saradnje uvek je odraz politike javne vlasti, odnosno reforme koju
javna vlast sprovodi u cilju boljeg obezbeđivanja javnih usluga.
Kada se radi o mogućnosti da JPP bude format Zajednice obnovlivih izvora energije, ona
proizilazi iz odredbe Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije koji predviđa da članovi
Zajednice mogu biti i lokalne samouprave. U prilog JPP-u ide i odredba Zakona da je primarni
cilj Zajednice korišćenje obnovljivih izvora energije za zadovoljenje energetskih potreba članova
zajednice na održiv način koji obuhvata ekološke, ekonomske ili socijalne koristi za članove, kao
i za lokalnu zajednicu i društvo.
Kako javno privatno partnerstvo karakteriše „javni interes“ kao interes prvog reda,
navedena prioritizacija iz Zakona ide u korist opciji korišćenja JPP kao formata za ZOE.
Sa druge strane, JPP u sebi pored javnog ima i interes privatnog partnera koji je usmeren
na sticanje profita. U projektima JPP-a prethodno iskustvo privatnog partnera je upravo prednost
u postupcima za dobijanje javnog ugovora za realizaciju. U slučaju ZOE, pak, činjenica
„pretežne komercijalne ili profesionalne delatnosti u proizvodnji električne energije iz
obnovljivih izvora“ potencijalnog člana navedena je kao faktor koji ga sprečava da postane član
Zajednice: u slučaju ZOE iskustvo je eliminatorni kriterijum, a ne prednost.
Dalje, postavlja se pitanje koji format da se koristi (JPP sa elementima koncesije, kod
kojih nadoknadu od krajnjeg korisnika usluge naplaćuje koncesionar, ili JPP bez elemenata
koncesije, kod kojih nadoknadu na osnovu učinka dobija iz javnih sredstava).
Uz to, formulisanje načina obračuna nadoknade je dovoljno kompleksno i bez kriterijuma
„vrednosti za novac“ koji je prisutan u JPP konceptu: njegovo struktuiranje i obračun u kontekstu
Zajednice bi bilo dodatno otežano.
Na kraju, koncept Zajednice obnovljivih izvora je nov: potrebno je vreme da se prihvati i
profiliše kao adekvatan koncept: ima smisla da se ostavi ciljanim subjektima (pre svega
stambenim zajednicama) da same iznađu koncepte koji im najviše odgovaraju. U tom smislu,
uloga lokalne samouprave je prevashodno u formi podrške kroz subvencije, programe
renoviranja objekata i slično.

22
II Osnovni pojmovi
1. Ključni akteri

Ključni akteri i pojmovi vezani za Zajednice obnovljivih izvora energije defiisani su

Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije, Zakonom o energetici i Uredbom o
kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca i proizvođača
(dalje i: “Uredba o prozjumerima”; "Službeni glasnik RS", broj 83/ 2021).21
Elektromreže Srbije (EMS) i Elektrodistribucija Srbije (EDS) su operatori sistema. U
Zakonu o energetici pojam operatora sistema uključuje: operatora prenosnog sistema električne
energije, operatora distributivnog sistema električne energije, operatora zatvorenog
distributivnog sistema električne energije, operatora transportnog sistema prirodnog gasa,
operatora distributivnog sistema prirodnog gasa i operatora skladišta prirodnog gasa; (Zakon o
energetici, čl. 2. st. 1. tač. 51)
Elektromreže Srbije su operator prenosnog sistema kojim se električna energija prenosi
od elektrane do distributivne mreže u lokalnim područjima. U Zakonu o energetici operator
prenosnog sistema električne energije definisan je kao energetski subjekt koji obavlja delatnost
prenosa i upravljanja prenosnim sistemom električne energije i odgovoran je za rad, održavanje i
razvoj prenosnog sistema na području Republike Srbije, njegovo povezivanje sa drugim
sistemima i za obezbeđenje dugoročne sposobnosti sistema da ispuni potrebe za prenosom
električne energije na ekonomski opravdan način; (Zakon o energetici, čl. 2. st. 1. tač. 50).
Elektrodistribucija Srbije je operator distributivnog sistema kojim se električna energija
prenosi do krajnjeg korisnika. Zakon o energetici definiše da je operator distributivnog sistema
električne energije energetski subjekt koji obavlja delatnost distribucije električne energije i
upravljanja distributivnim sistemom električne energije, odgovoran je za rad, održavanje i razvoj
distributivnog sistema na određenom području, njegovo povezivanje sa drugim sistemima i za
obezbeđenje dugoročne sposobnosti sistema da ispuni potrebe za distribucijom električne
energije na ekonomski opravdan način; (Zakon o energetici, čl. 2. st. 1. tač. 48).
Elektroprivreda Srbije (EPS) je snabdevač električnom energijom. Uz EPS, Agencija za
energetiku Republike Srbije je izdala (prema stanju na dan 18. 04. 2022) 61. licencu za

21
http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2021/83/1/reg

23
snabdevanje električnom energijom.22 Uredba o prozjumerima definiše snabdevača kao učesnika
na tržištu električne energije koji obavlja energetsku delatnost snabdevanja električnom
energijom; (čl. 2. st.1. tač. 16. Uredbe o prozjumerima). Garantovani snabdevač je snabdevač
koji obezbeđuje javnu uslugu garantovanog snabdevanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje
energetika (čl. 2. st.1. tač. 1. Uredbe o prozjumerima).23
Nadležni operator sistema je operator prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog
distributivnog sistema na koji je objekat kupca-proizvođača priključen; (čl. 2. st.1. tač. 7. Uredbe
o prozjumerima).
Zatvoreni distributivni sistem električne energije (čl. 148. Zakona o energetici) je sistem
preko koga se distribuira električna energija na geografski ograničenoj industrijskoj zoni,
trgovačkoj zoni i zoni zajedničkih usluga. 24 Na zatvoreni distributivni sistem ne mogu biti
priključeni krajnji kupci iz kategorije domaćinstva, osim u slučaju malog broja domaćinstava
koja su zaposlenjem ili na neki drugi način u vezi sa vlasnikom ili korisnikom operatora
zatvorenog distributivnog sistema i nalaze se na području tog sistema.
Kupac je pravno ili fizičko lice ili preduzetnik koji kupuje energiju ili energent za svoje
potrebe ili radi dalje prodaje; (Zakon o energetici, čl. 2. st. 1. tač.34.)
Krajnji kupac je pravno ili fizičko lice ili preduzetnik koji kupuje električnu energiju ili
prirodni gas za svoje potrebe; (Zakon o energetici, čl. 2. st. 1. tač. 31.). Uredba o prozjumerima u
pojam krajnjeg kupca uvodi i domaćinstvo: krajnji kupac je pravno ili fizičko lice ili preduzetnik
koji kupuje električnu energiju za svoje potrebe, odnosno za potrebe domaćinstva (čl. 2. st.1. tač.
4. Uredbe o prozjumerima).

22
Videti: https://www.aers.rs/Index.asp?l=1&a=535&ed=6&id_ed=75&sid=1&tp=Zanpra
23
Pojam garantovanog snabdevanja je definisan Zakonom o energetici (čl. 190-191). Snabdevanje
električnom energijom domaćinstava i malih kupaca, kao javna usluga (u daljem tekstu: garantovano snabdevanje)
obavlja snabdevač, koga odredi Vlada u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: garantovani snabdevač).
Garantovani snabdevač je dužan da pruža garantovano snabdevanje kupcu na njegov zahtev ili po automatizmu, ako
kupac ne izabere drugog snabdevača. Garantovano snabdevanje po automatizmu se ostvaruje bez zahteva krajnjeg
kupca i počinje prestankom ugovora o snabdevanju sa ranijim snabdevačem, za kupce koji imaju pravo na
garantovano snabdevanje, a na osnovu obaveštenja koje operator distributivnog sistema dostavlja garantovanom
snabdevaču. Garantovani snabdevač snabdeva kupca ugovorom o potpunom snabdevanju i dužan je da ugovor
dostavi, u pismenoj formi, krajnjem kupcu u roku od osam dana od dana početka garantovanog snabdevanja.
24
Distributivni sistem se smatra zatvorenim distributivnim sistemom ukoliko: 1) je poslovanje ili
proizvodni proces korisnika tog sistema iz specifičnih i sigurnosnih razloga povezan; 2) se električna energija
prvenstveno distribuira vlasniku ili operatoru sistema, njihovim povezanim preduzećima i drugim korisnicima
sistema.

24
 Poizvođač iz obnovljivih izvora energije je pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi
električnu energiju iz obnovljivih izvora i ima pravo na garancije porekla ((čl. 4. st. 1. tač. 40
ZOI).
Povlašćeni proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu:
povlašćeni proizvođač) je pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi električnu energiju iz
obnovljivih izvora i ostvaruje pravo na fid-in tarifu ili tržišnu premiju (čl. 4. st. 1. tač. 36. ZOI);
Privremeni povlašćeni proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora energije (u daljem
tekstu: privremeni povlašćeni proizvođač) je pravno lice ili preduzetnik koji je u postupku
aukcije stekao pravo na tržišnu premiju, odnosno pravo na fid-in tarifu (čl. 4. st. 1. tač. 39. ZOI).
Stambena zajednica je pravno lice osnovano u skladu sa Zakonom o stanovanju i
održavanju zgrada25 koje može da postane kupac-proizvođač električne energije stambene zgrade
u skladu sa ovom uredbom; (čl. 2. st.1. tač. 17. Uredbe o prozjumerima).
Agregator je pravno ili fizičko lice koje pruža uslugu agregiranja (objedinjavanja
potrošnje i/ili proizvodnje električne energije u cilju dalje prodaje, kupovine ili aukcija na
tržištima električne energije); (Zakon o energetici, čl. 2. st. 1. tač.1- 1a).
Osnovni (i novi) pojam u sistemu tranzicije ka obnovljivim izvorima energije je pojam
kupca-proizvođača (prozjumera). Prozjumer je potrošač je aktivan u delu proizvodnje i
snabdevanja (a ne samo potrošnje) energije. Reč je o krovnom pojmu koji obuhvata pojedince,
domaćinstva ili zajednice koji su istovremeno i proizvođači i potrošači. Prozjumeri doprinose
proizvodnji kroz solarne panele, energiju vetra ili kombinaciju prethodna dva. Zajednice
obnovljivih izvora energije su institucionalni format angažovanja kupca-proizvođača.
Uredba o Prozjumerima, ZOI kao i Zakon o energetici predviđaju da je kupac-proizvođač
krajnji kupac koji je na unutrašnje instalacije priključio sopstveni objekat za proizvodnju
električne energije iz obnovljivih izvora energije, pri čemu se proizvedena električna energija
koristi za snabdevanje sopstvene potrošnje, a višak proizvedene električne energije isporučuje u
prenosni sistem, distributivni sistem, odnosno zatvoreni distributivni sistem, osim u slučaju
stambene zajednice kada se priključenje vrši u skladu sa ovom Uredbom (čl. 2. st. 1. tač. 23.
ZOI; čl. 2. st. 1. tač. 34a i čl. 2. st. 5. Uredbe). Opisana identičnost navedene definicije u ZOI i
Uredbi o Prozjumerima važna je: njome se sprečavaju različita tumačenja ovog, u pravnom i

25
„Sl. glasnik RS“ 104/16 i 9/20;
http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2016/104/2/reg

25
funkcionalnom smislu temeljnog pojma na kome počiva zakonodavno regulisanje energetske
tranzicije Republike Srbije ka obnovljivim izvorima energije.
Pored termina „prozjumer“, u relevantnim pravilima prava EU se koriste i nazivi „aktivni
korisnik“, „samopotrošač obnovljivih izvora energije“ (e. „renewable self consumer“), odnosno
kolektivni prozjumer. ZOI ne koristi posebnu definiciju za kolektivne prozjumere. Zakon
predviđa da stambena zajednica može imati prava i obaveze kupca-proizvođača u skladu sa ovim
zakonom, priključenjem elektrane koja je u vlasništvu stambene zajednice ako je izgrađena na
zajedničkim delovima stambene zgrade (čl. 58. st. 4. ZOI). U obrazloženju predloga Zakona je
navedeno da ova odredba predstavlja uvođenje kolektivnog prozjumera u smislu RED II
Direktive.
Prozjumeri se dele i prema određenim karakteristikama: npr. prema prirodi aktivnosti,
postoji podela na prozjumere iz javnog sektora (škole, univerziteti, domovi za stare, bolnice,
javne zgrade); neprofitne prozjumere (fondacije, organizacije civilnog društva, sportske
organizacije i institucije kulture); poslovne prozjumere (kompanije u industriji, uslugama,
poljoprivredi, veliki trgovinski centri); rezidencijalne prozjumere; prozjumere iz oblasti
socijalnog stanovanja i slično.
Prema motivu prozumjeri se dele na: „inženjere“ (motivisani ciljem primene novih
tehnologije“), „zelene prozjumere“ (motiv je doprinos ekologiji)“, i ekonomski orijentisane
prozjumere (motiv je ekonomska korist i kvalitet snabdevanja).
ZOI ne pravi razliku u odnosu na određene kategorije prozjumera niti za određeni tip
prozjumera vezuje određene različite pravne posledice. Navedene podele mogu da budu od
značaja prilikom razrade određenih poslovnih modela realizacije aktivnosti Zajednice
obnovljivih izvora energije.26
2. Ključni pojmovi
Balansna odgovornost na tržištu električne energije je obaveza učesnika na tržištu da
uravnoteže proizvodnju, potrošnju i ugovorenu kupovinu i prodaju električne energije u periodu
za koji se utvrđuje balansno odstupanje i preuzmu finansijsku odgovornost za odstupanja;
(Zakon o energetici, čl. 2. st. 1. tač. 2).
Malo postrojenje je elektrana odobrene snage manje od 500 kW, odnosno elektrana na
vetar čija je odobrena snaga manja od 3 MW ((čl. 4. st. 1. tač. 24 ZOI).

26
Videti više o poslovnim modelima Zajednice obnovljivih izvora energije u delu VII ove studije.

26
 Neto električna energija predstavlja razliku ukupne preuzete i ukupne isporučene
električne energije kupca-proizvođača u prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni
sistem u toku jednog meseca, utvrđene u kWh na osnovu očitavanja brojila električne energije
koja ispunjavaju propisane metrološke zahteve (čl. 4. st. 1. tač. 26 ZOI).
Neto merenje je način obračuna neto električne energije, pri kome se viškom isporučene
električne energije, u toku jednog meseca, umanjuje neto količina električne energije u toku
narednog meseca (čl. 4. st. 1. tač. 27. ZOI).
Neto obračun je način obračuna neto električne energije, pri kome se vrednost viška
predate električne energije, u toku jednog meseca obračunava i naplaćuje na osnovu ugovora
između kupca-proizvođača i snabdevača (čl. 4. st. 1. tač. 28. ZOI).
Sistem podsticaja je skup podsticajnih mera koji se odnosi na određenu tehnologiju
proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i koji se primenjuje radi dostizanja nacionalnih ciljeva
u pogledu korišćenja obnovljivih izvora energije (čl. 4. st. 1. tač. 42. ZOI)
Skladištenje električne energije je čuvanje proizvedene električne energije u skladištu do
trenutka u kome će biti korišćena (čl. 4. st. 1. tač. 43 ZOI)
Troškovi integracije u sistem su troškovi integrisanja proizvodnje iz obnovljivih izvora
energije i druge distribuirane proizvodnje električne energije u sistem za prenos, distributivni i
zatvoreni distributivni sistem električne energije (čl. 4. st. 1. tač. 47 ZOI);
Ugovor o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora energije je ugovor na osnovu
koga fizičko ili pravno lice neposredno kupuje električnu energiju iz obnovljivih izvora od
proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora (čl. 4. st. 1. tač. 48 ZOI). Ovaj ugovor se
zaključuje na tržišnim principima. Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora koji
zaključuju ugovor ugovor o otkupu električne energije iz OIE dužni su da imaju licencu za
snabdevanje električnom energijom u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike
(videti čl. 46. ZOI). Na raspolaganju stranama je i model ovog ugovora.27
Podsticajne mere su instrumenti ili mehanizmi podrške proizvodnji energije iz
obnovljivih izvora energije (čl. 4. st. 1. tač. 37. ZOI).
27
http://www.eps.rs/cir/snabdevanje/Documents/oie/04.07.2017%20Ugovor%20o%20otkupu%20elektri%c
4%8dne%20energije%20od%2019.06.2017.pdf. Uz to, ovaj ugovor prati prilog “Model ugovora o stupanju u
projekat”. Ovaj ugovor zaključuje zajmodavac (ili agent zajmodavca) prodavca, prodavac i kupac u vezi sa
ugovorom o otkupu električne energije koja se odnosi na elektranu čija je ukupna instalisana snaga preko 30MW
(videti:
http://www.eps.rs/cir/snabdevanje/Documents/oie/04.07.2017%20Ugovor%20o%20stupanju%20u%20projekat%20
SRP.PDF).

27
 Isporučena električna energija je aktivna električna energija28 koju objekat za proizvodnju
električne energije iz obnovljivih izvora isporuči u elektroenergetski sistem (čl. 2. st.1. tač. 3.
Uredbe o prozjumerima).
Mali kupci električne energije su krajnji kupci (pravna lica i preduzetnici) koji imaju
manje od 50 zaposlenih, ukupan godišnji prihod u iznosu do deset miliona evra u dinarskoj
protivvrednosti, čiji su svi objekti priključeni na distributivni sistem električne energije napona
nižeg od 1 kV i čija je potrošnja električne energije u prethodnoj kalendarskoj godini do 30.000
kWh u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika i koji u zavisnosti od instalisane snage
proizvodnog objekta ima prava i obaveze u skladu sa ovom Uredbom o prozjumerima (čl. 2. st.1.
tač. 6. ove Uredbe).
Neto električna energija predstavlja razliku ukupne preuzete i ukupne isporučene
električne energije kupca-proizvođača u prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni
sistem u toku jednog meseca, utvrđene u kWh na osnovu očitavanja brojila električne energije
koja ispunjavaju propisane metrološke zahteve i utvrđuje se po vremenima primene tarifa za
aktivnu energiju zasebno (čl. 2. st.1. tač. 8. Uredbe o prozjumerima);
Neto merenje je način obračuna neto električne energije, pri kome se viškom isporučene
električne energije, u toku jednog meseca, umanjuje količina neto električne energije u toku
narednog obračunskog perioda, u skladu sa zakonom; (čl. 2. st.1. tač. 9. Uredbe o prozjumerima).
Neto obračun je način obračuna neto električne energije, pri kome se vrednost viška
predate električne energije, u toku jednog meseca obračunava i naplaćuje na osnovu ugovora
između kupca-proizvođača i snabdevača, u skladu sa zakonom; (čl. 2. st.1. tač. 10. Uredbe o
prozjumerima).
Obračunski period je po pravilu jedan kalendarski mesec (čl. 2. st.1. tač. 11. Uredbe o
prozjumerima)
Potpuno snabdevanje29 je prodaja električne energije kod koje količina električne energije
za obračunski period nije utvrđena ugovorom o snabdevanju, već krajnji kupac ima pravo da

28
Aktivna energija koju kupci preuzimaju iz sistema po pravilu u vremenu od 7 do 23 h svakog dana
naziva se aktivna električna energija u višoj tarifi. Aktivna energija koju kupci preuzimaju iz sistema po pravilu u
vremenu od od 0 do 7 h i od 23 do 24 h svakog dana naziva se aktivna električna energija u nižoj tarifi. Kod
jednotarifnih brojila, aktivna energija se izražava samo po jedinstvenoj tarifi.
29
Član 2. st. 1. tač. 59) Zakona o energetici definiše potpuno snabdevanje na sledeći način: : potpuno
snabdevanje je prodaja električne energije ili prirodnog gasa kod koje količina električne energije ili prirodnog gasa
za obračunski period nije utvrđena ugovorom o snabdevanju, već krajnji kupac ima pravo da odredi količinu, na
osnovu ostvarene potrošnje na mestu primopredaje;

28
odredi količinu, na osnovu ostvarene potrošnje na mestu primopredaje u skladu sa zakonom
kojim se uređuje energetika (čl. 2. st.1. tač. 12. Uredbe o prozjumerima);
Preuzeta električna energija je električna energija koju preuzme kupac-proizvođač iz
elektroenergetskog sistema (čl. 2. st.1. tač. 13. Uredbe o prozjumerima);
Proizvodni objekat je postrojenje za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora
energije priključen na unutrašnju instalaciju objekta kupca-proizvođača (čl. 2. st.1. tač. 14.
Uredbe o prozjumerima);
Skladištenje električne energije je čuvanje proizvedene električne energije u skladištu do
trenutka u kome će biti korišćena, u skladu sa zakonom; (čl. 2. st.1. tač. 15. Uredbe o
prozjumerima);
Prilagođenje mernog mesta je ugradnja dvosmernog mernog uređaja električne energije
sa funkcijom daljinskog upravljanja i očitavanja, kao i drugih potrebnih uređaja, u skladu sa
pravilima o radu nadležnog operatora sistema. (čl. 2. st.1. tač. 18. Uredbe o prozjumerima).

29
III Procedure realizacije projekata obnovljivih izvora energije

1. Izgradnja
Pravilnik o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati
akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na
osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke
dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Službeni
glasnik RS", br. 102/ 2020)30 predviđa da u objekte i posebne vrste radova za koje nije potrebno
pribavljati akt nadležnog organa spadaju i postrojenja instalisane snage do 50 kW za proizvodnju
energije iz energije sunca za potrebe krajnjeg kupca koji stiče status kupca – proizvođača.
Za izgradnju proizvodnog objekta nije potrebno pribavljanje odobrenja ili dozvola za
izvođenje radova na postavljanju solarnog postrojenja instalisane snage do nivoa odobrene snage
priključka, odnosno do 10,8 kW. Naime, članom 68. st. 3. ZOI predviđa da je operator
distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog sistema električne energije dužan da uspostavi
pojednostavljenu proceduru priključenja za elektranu krajnjeg kupca koji proizvodi električnu
energiju za sopstvene potrebe i za elektranu koja je deo demonstracionog projekta 31, instalisane
snage 10,8 kW ili manje. Stoga su za objekte instalisane snage do 10,8 kW tehnički uslovi
definisani dokumentom nazvanim “Opšti uslovi za priključenje fotonaponskih modula na
unutrašnje instalacije postojećeg objekta kupca za individualna domaćinstva sa direktnim
merenjem i objekat kupca koji nije domaćinstvo ili stambena zajednica za instalirane proizvodne
snage fotonaponskih modula do 10, 8 kW” koji je usvojila Elektrodistribucija Srbije i primenjuju
se od 3. 12. 2021. godine (dalje i: Opšti uslovi za priključenje fotonaponskih modula do 10,8
kW; Opšti uslovi).32
Ovim Opštim uslovima definišu se:
 tehnički uslovi koje treba da zadovolji proizvodni objekat fotonaponske tehnologije,
koji se priključuje na unutrašnje instalacije postojećeg objekta kupca i koji će raditi

30
https://www.mgsi.gov.rs/sites/default/files/Pravilnik%20o%20posebnoj%20vrsti%20objekata%20i%20po
sebnoj%20vrsti%20radova_0.pdf
31
Demonstracioni projekat je nekomercijalni projekat iz obnovljivih izvora energije kojim se neka
tehnologija demonstrira kao prva te vrste i predstavlja značajnu inovaciju koja uveliko premašuje najviši nivo
postojeće tehnologije korišćenja obnovljivih izvora i ima status inovacionog projekta u smislu zakona kojim se
uređuje inovaciona delatnost (čl. 4. st. 1. tač. 12. ZOI);
32
https://www.epsdistribucija.rs/pdf/Opsti_uslovi_za_prikljucenje_fotonaponskih_modula16112021.pdf

30
 paralelno sa distributivnim sistemom električne energije u cilju ostvarivanja prava
kupca-proizvođača,
 način dokazivanja usaglašenosti proizvodnog objekta i unutrašnjih instalacija
postojećeg objekta kupca sa ovim Opštim uslovima i propisima.
Opšti uslovi definišu proces prilagođavanja mernog mesta, opšte i tehničke uslove koje
treba da zadovolji proizvodni objekat, dokazivanje ispunjenosti uslova za priključenje
proizvodnog objekta.
Opšti uslovi se mogu primeniti na:
 individualna domaćinstva – porodične kuće u smislu člana 3, stav 2, tačka 4, Zakona
o stanovanju i održavanju zgrada (“porodična kuća je zgrada namenjena za
stanovanje i koristi se za tu namenu, a sastoji se od najviše dva stana”);
 objekat kupca koji nije domaćinstvo ili stambena zajednica za instalirane proizvodne
snage fotonaponskih modula do 10,8 kW
 objekte koji su priključeni na Distributivni sistem električne energije (DSEE) i koji
imaju mesto priključenja na niskom naponu sa direktnim merenjem,
 objekte koji nisu priključeni na Distributivni sistem električne energije, za koje je
zaključen Ugovor o pružanju usluge za priključenje i kojima je u uslovima EDS već
određeno da će imati mesto priključenja na niskom naponu.
Opšti uslovi ne odnose i ne primenjuju se na:
 proizvodni objekat koji gradi stambena zajednica,
 objekat kupca koji nije domaćinstvo ili stambena zajednica za instalirane proizvodne
snage fotonaponskih modula preko 10,8 kW,
 uređaje za besprekidno napajanje,
 uređaje za skladištenje električne energije, iz kojih je moguća predaja energije u
DSEE,
 proizvodne objekte izgrađene u cilju obezbeđivanja rezervnog napajanja, koji ne
rade paralelno sa sistemom,
 postojeće objekte kupca, kojima je mesto priključenja na naponskom nivou iznad
1kV,
 postojeće objekte kupca, kojima je mesto priključenja na 0,4kV naponskom nivou,
koji su u statusu privremenog priključenja, sa ograničenim rokom trajanja

31
 priključenja (manifestacije, gradilišta,,.), izuzev privremeno priključenih objekta u
postupku legalizacije/ozakonjenja.
Nakon izgradnje proizvodnog objekta, izvođač bi trebalo da izda Potvrdu o usklađenosti
instalacija kupca proizvođača sa uslovima priključenja.33
Potvrda je tipska i sadrži podatke o objektu i vlasniku objekta, tehničkim karakteristikama
proizvodnog objekta i o izvođaču radova na instalaciji proizvodnog objekta (sa brojem licence
odgovornog izvođača radova; izveštaji o ispitivanju moraju biti overeni od strane organizacije
koja poseduje akreditaciju Akreditacionog tela Srbije za ispitivanja električnih instalacija).34
Potvrda je praćena izjavom izvođača da je proizvodni objekat izgrađen u skladu sa Opštim
uslovima za priključenje fotonaponskih modula instalirane proizvodne snage 10,8 kW ili manje
na unutrašnje instalacije postojećeg objekta kupca – individualnog domaćinstva. Potvrda sadrži
bliže podatke o instaliranoj opremi proizvodnog objekta (serijski broj, tip i naznačena snaga
pojedinačnih panela, podatke o invertorima i slično). U Potvrdi se daju osnovne karakteristike
proizvodnog objekta i kocepcija zaštite proizvodnog objekta. Ona sadrži listu dokumenata
neophodnih za priključenje što doprinosi preglednosti i sigurnosti vlasnika objekta da će moći da
priključi objekat kada dobije sve dokumente na listi. Lista uključuje:
 dodatak potvrdi sa podacima o invertorima;35
 dodatak potvrdi o karakteristikama, podešenju i funkcionalnom ispitivanju
zaštitnih uređaja.
 licenca odgovornog izvođača radova;
 izveštaj o izvršenom ispitivanju ispravnosti zaštitnog provodnika, glavnog i
dodatnog provodnika za izjednačavanje potencijala;
 izveštaj o izvršenom ispitivanju otpornosti izolacije električne instalacije;
 izveštaj o izvršenom ispitivanju impendanse zaštitnog uzemljenja;
 izveštaj o izvršenom ispitivanju funkcionalnosti zaštitnih i upravljačkih uređaja;
 izjava o usaglašenosti proizvodnog objekta sa Mrežnim pravilima;

33
https://www.epsdistribucija.rs/pdf/Potvrda_o_uskla%C4%91enosti_instalacija.pdf
34
Za izdavanje licence za obavljanje energetskih delatnosti izuzev delatnosti u oblasti toplotne energije
nadležna je Agencija za eneregetiku Republike Srbije. Ona vodi i registar izdatih i oduzetih licenci (videti čl. 49.
Zakona o energetici). Videti: https://www.aers.rs/Index.asp?l=1&a=534&tp=Zanpra
35
https://www.epsdistribucija.rs/pdf/Dodatak_potvrde_za_invertor.pdf

32
  jednopolna šema proizvodnog objekta do mernog mesta, overena od strane
odgovornog Izvođača radova;
 tropolna šema proizvodnog objekta do mernog mesta sa ucrtanim zaštitnim
provodnikom, overena od strane odgovornog Izvođača radova;
 dokumentacija o tipskom i komadnom ispitivanju, odnosno sertifikate o
usaglašenosti, po relevantnim standardima za invertor (IEC 62109-1, IEC 62109-
2, IEC 62116, IEC 61727 itd.);
 dokumentacija o tipskom i komadnom ispitivanju, odnosno sertifikate o
usaglašenosti, po relevantnim standardima za spojni prekidač, ukoliko nije deo
invertora;
 dokumentacija o tipskom i komadnom ispitivanju, odnosno sertifikate o
usaglašenosti, po relevantnim standardima za zaštitni uređaj sistemske zaštite,
ukoliko nije deo invertora;
 kataloški podaci za invertor, spojni prekidač (ukoliko nije deo invertora), zaštitni
uređaj sistemske zaštite (ukoliko nije deo invertora).
Priložena dokumentacija se smatra sastavnim delom Potvrde.
Potvrdu potpisuju odgovorni izvođač radova proizvodnog objekta, izvođač radova i, što je
važno, vlasnik proizvodnog objekta: svi oni solidarno izjavljuju, pod krivičnom i materijalnom
odgovornošću, da su podaci navedeni u ovoj potvrdi, dodacima i priloženoj dokumentaciji tačni i
verodostojni. Način formulacije odredbe o odgovornosti uključenih aktera govori da vlasnik
objekta mora da ima aktivnu i kontinuiranu ulogu u čitavom procesu izgradnje objekta,
uključujući i tehničko-tehnološke procese i ugradnje.
Nakon dobijanja Potvrde o usklađenosti i prateće dokumentacije, ukupna dokumentacija
dostavlja se Elektrodistribuciji Srbije kao operateru distributivnog sistema. Dokumentacija se
dostavlja elektronskim putem. Kriterijum nadležnosti za dostavljanje je lokacija solarne
elektrane. Dokumentacija se dostavlja:
za distributivno područje Niš: kp.prikljucenje.nis@ods.rs
za distributivno područje Kraljevo: kp.prikljucenje.kv@ods.rs
za distributivno područje Kragujevac: kp.prikljucenje.kg@ods.rs
za distributivno područje Beograd: kp.prikljucenje.bg@ods.rs
za distributivno područje Novi Sad: kp.prikljucenje.ns@ods.rs

33
 Takođe, vlasnik solarne elektrane podnosi Elektrodistribuciji Srbije, elektronskim putem,
zahtev za prilagođenje mernog mesta.36
Zahtev za prilagođenje mernog mesta sadrži podatke o krajnjem kupcu električne
energije, podatke o mernom mestu, podatke o objektu krajnjeg kupca i podatke o izvođaču
radova. U Zahtevu koji podnosi vlasnik objekta navodi se instalisana snaga fotonaponskog
objekta i zahtev da se obezbedi “beznaponsko stanje” i demontaža postojećeg mernog uređaja i
plombi operatera distributivnog sistema. Uz Zahtev se prilaže i potvrda o uplati troškova
demontaže, pregleda i kontrole prilagođenog mernog mesta i naknadnog tehničkog pregleda
proizvodnog objekta (tehnički prijem sa proverom osnovnih funkcionalnosti proizvodnog
objekta, koji se obavlja nakon ispunjenja uslova definisanih Uredbom), za postojeće merno
mesto sa: monofaznim brojilom, trofaznim brojilom ili direktnom mernom grupom.
Cilj prilagođavanja je zamena starog strujnog brojila (koje je jednosmerno) dvosmernim
brojilom koje omogućava da se meri preuzeta i predata električna energija: to je osnov za neto
obračun električne energije. Nakon što se prilagodi merno mesto (nakon što se ugradi dvosmerno
brojilo), vlasnik se obavezuje da obavesti Eletrodistribuciju Srbije da bi izvršila kontrolu i prijem
mernog mesta, plombiranje uređaja i uspostavljanje napajanja objekta krajnjeg kupca za smer
potrošnje ukoliko je prilagođenje mernog mesta izvršeno na propisan način. Vlasnik se
obavezuje da Elektrodistribuciji Srbije tom prilikom preda:
1. potvrdu sa izjavom odgovornog izvođača radova da je merno mesto ispravno izvedeno
u skladu sa propisima i standardima i
2. ateste za ugrađenu opremu i uređaje.
Tom prilikom se potpisuje i Ugovor o preuzimanju mernih uređaja, merno-razvodnih
ormana, priključnih vodova instalacija i opreme u merno-razvodnom ormanu sa
Elektrodistribucijom Srbije.
Ugovor se potpisuje na licu mesta i predaje radnicima Elektrodistribucije Srbije, ili se
potpisuje naknadno i šalje elektronskim putem.
2. Sticanje statusa kupca proizvođača
Uslovi koje mora da ispuni krajnji kupac da bi stekao status kupca-proizvođača su
predviđeni članom 4. Uredbe o prozjumerima. Prema Uredbi, krajnji kupac električne energije
stiče status kupca proizvođača:

36
https://www.epsdistribucija.rs/pdf/Zahtev_za_prilagodenje_mernog_mesta.pdf

34
 1) ako je zaključen ugovor o potpunom snabdevanju, sa neto merenjem odnosno neto
obračunom;
2) ako instalisana snaga proizvodnog objekta nije veća od odobrene snage priključka
objekta krajnjeg kupca;37
3) ako proizvodni objekat i merno mesto ispunjavaju sve tehničke i bezbednosne zahteve
u skladu sa pravilima o radu nadležnog operatora sistema, kao i pravilima za priključenje
objekata na prenosni sistem38 u slučaju priključenja na prenosni sistem i na deo distributivnog
sistema kojim upravlja operator prenosnog sistema (da su ispunjeni zahtevi iz Opštih uslova za
priključenje elektrane snage do 10,8 kW, odnosno da je izdata Potvrda o usklađenosti instalacija)
4) kada priključi na svoju unutrašnju instalaciju proizvodni objekat.
Kupac-proizvođač može da instalira i koristi skladište električne energije za sopstvene
potrebe u kombinaciji sa proizvodnim objektom, pri čemu instalacija skladišta mora biti takva da
skladište ne može da preuzima energiju iz prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog
distributivnog sistema, već samo iz proizvodnog objekta.
U slučaju da kupac-proizvođač smanji odobrenu snagu objekta na čije je unutrašnje
instalacije priključen proizvodni objekat dužan je da istovremeno smanji i instalisanu snagu
proizvodnog objekta u skladu sa smanjenjem odobrene snage, a u skladu sa zakonom kojim se
uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije.
Krajnji kupac je dužan da snabdevaču podnese zahtev za zaključenje ugovora o
potpunom snabdevanju sa neto merenjem 39 odnosno neto obračunom 40 (čl. 6. st.1. Uredbe o
prozjumerima). Krajnji kupac je dužan da pre podnošenja zahteva za zaključenje ugovora o
potpunom snabdevanju sa neto merenjem odnosno neto obračunom, u skladu sa propisima i

37
Prema članu 5. Uredbe o prozjumerima, instalisana snaga proizvodnog objekta sa fotonaponskim
panelima je:
1) instalisana snaga invertora, u kW, pri cos φ = 1, kada je nazivna snaga invertora manja ili jednaka zbiru
instalisanih snaga fotonaponskih panela ili
2) zbir instalisanih snaga fotonaponskih panela, kada je nazivna snaga invertora, veća od zbira instalisanih
snaga fotonaponskih panela.
Instalisana snaga ostalih tipova proizvodnih objekata jednaka je nominalnoj snazi instalisanih generatora
38
Prenosna mreža povezuje izvore i područja koja troše energiju, dok distributivna mreža prevashodno
služi za napajanje konkretnih grupa potrošača (gradskih, seoskih, stambenih, poslovnih, industrijskih, uslužnih).
39
http://www.eps.rs/cir/snabdevanje/Documents/kupac/Zahtev%20za%20zakljucenje%20ugovora%20o%2
0potpunom%20snabdevanju%20sa%20neto%20merenjem.docx
40
http://www.eps.rs/cir/snabdevanje/Documents/kupac/Zahtev%20za%20zakljucenje%20ugovora%20o%2
0potpunom%20snabdevanju%20sa%20neto%20obracunom.docx

35
standardima izgradi proizvodni objekat i prilagodi merno mesto za sticanje statusa kupca-
proizvođača.
Metoda za obračun neto električne energije (neto merenje) je metoda u kojoj se u
obračunskom mesecu proizvedena električna energija iz solarnog postrojenja, koja nije utoršena
za sopstvene potrebe, isporučuje snabdevaču, čime se umanjuje energija preuzeta iz mreže, a
obračunava se samo razlika, tzv. neto električna energija na osnovu ugovora između kupca
proizvođača i snabdevača (EPS-a). Ukoliko proizvedena energija u solarnom postrojenju nije
dovoljna za sopstvene potrebe u obračunskom mesecu, iz mreže će se preuzeti potrebna količina
energije koja će se obračunati u tom obračunskom mesecu. Ukoliko postoji višak isporučene
električne energije snabdevaču u obračunskom mesecu, to se prenosi u naredni obračunski mesec
i za taj višak će se umanjiti preuzeta energija iz mreže u narednom obračunskom mesecu.
Viškovi isporučene energije se mogu kumulirati i prenositi u naredne obračunske mesece sve do
isteka poravnanja. Period poravnanja je jedna godina koja traje od 1. aprila do 31. marta (videti
čl. 10. Modela Ugovora o potpunom snabdevanju sa neto obračunom; ovaj period je definisan i
Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije, čl. 59. st. 3.).
Uredba o prozujumerima u članu 7. predviđa da je snabdevač 41 dužan da na svojoj
internet stranici objavi obrazac zahteva za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju i model
ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem ili neto obračunom.42
Ugovor o potpunom snabdevanju uređuje odnos snabdevača i kupca-proizvođača,
osnovne elemente i način obračuna u skladu sa neto merenjem i međusobna prava, obaveze i
potraživanja u skladu sa propisima. Ovaj ugovor je osnov za sticanje statusa kupca-proizvođača i
zaključuju ga krajnji kupac i snabdevač.
Zahtev za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem sadrži podatke
o podnosiocu zahteva (domaćinstvo kao kupac proizvođač), podatke za dostavu računa, podatke
o mernom mestu. Zahtev uključuje i izjavu podnosioda da je u skladu sa propisima i standardima

41
Snabdevač u Republici Srbiji je Elektroprivreda Srbije: od 31. 12. 2020. godine „Elektrodistribucija
Srbije“ je izdvojena iz javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“; „Elektrodistribucija Srbije“ funkcioniše kao
operator distributivnog sistema.
42
Model ugovora o potpunom snabdevanju sa neto obračunom dostupan je na adresi:
http://www.eps.rs/cir/snabdevanje/Documents/kupac/Model%20ugovora%20o%20potpunom%20snabdevanju%20s
a%20neto%20obra%C4%8Dunom.pdf. Model ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem dostupan je na
adresi:
http://www.eps.rs/cir/snabdevanje/Documents/kupac/Model%20ugovora%20o%20potpunom%20snabdevanju%20s
a%20neto%20merenjem.pdf

36
izgradio proizvodni objekat za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije i
prilagodio merno mesto za sticanje statusa kupca-proizvođača.
Zahtev za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju sa neto obračunom sadrži iste
podatke kao i zahtev za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem s tim što
sadrži i podatke o PIB-u.
Ugovor o potpunom snabdevanju sa neto obračunom zaključuje snabdevač (Javno-
preduzeće “Elektroprivreda Srbije” i preduzetnik ili pravno lice. Reč je o modelu ugovora koji
ima karakter ugovora o pristupanju s obzirom da su ključne ugovorne odredbe unapred
definisane: ono što je promenljivo jesu određene vrednosti koje se menjaju od slučaja do slučaja.
Predmet Ugovora o potpunom snabdevanju sa neto obračunom (čl. 1) je potpuno
snabdevanje električnom energijom objekta Kupca-proizvođača, koji proizvodi električnu
energiju za sopstvenu potrošnju a višak proizvedene električne energije isporučuje u prenosni,
odnosno distributivni sistem. Ugovor definiše i način i uslove obračuna potraživanja i obaveza u
vezi sa preuzetom i isporučenom električnom energijom, preko mesta primopredaje koje je jasno
definisano. Količine električne energije se određuju na osnovu ostvarenog preuzimanja i
isporuke od strane kupca proizvođača na mestu primopredaje. Ugovor definiše i procenjenju
količinu aktivne električne energije za preuzimanje od strane kupca proizvođaču sa procenjenom
mesečnom dinamikom (čl. 2. Ugovora). Ugovorom se definiše cena električne energije za
preuzetu električnu energiju od strane kupca proizvođača sa uključenom balansnom
odgovornošću43 i cena električne energije za isporučenu električnu energiju (videti čl. 3. Modela
Ugovora).
Značajno je što Ugovor predviđa instrumente obezbeđenja plaćanja preuzete električne
energije (četiri blanko menice “bez protesta”, prateća dokumentacija, menično ovlašćenje i td;
videti čl. 5. Modela Ugovora). Snabdevač je dužan da operateru distributivnog sistema dostavi
potvrdu o zaključenom ugovoru, da zaključi ugovor o pristupu sistemu sa operaterom sistema
(EMS) na koji je objekat Kupca-proizvođača priključen44 kao i ugovor kojim preuzima balansnu

43
Prema članu 2. st. 1. tač. 2. Zakona o energetici, balansna odgovornost na tržištu električne energije je
obaveza učesnika na tržištu da uravnoteže proizvodnju, potrošnju i ugovorenu kupovinu i prodaju električne energije
u periodu za koji se utvrđuje balansno odstupanje i preuzmu finansijsku odgovornost za odstupanja;
44
Videti model ugovora o pristupu prenosnom sistemu:
http://ems.rs/upload/Model%20ugovora%20o%20pristupu%20prenosnom%20sistemu_opsti_19082020.pdf

37
odgovornost za mesto primopredaje Kupca-proizvođača (čl. 6. st. 1-2. Modela ugovora). 45
Snabdevač je dužan da tokom tokom trajanja ugovornog odnosa, kupca-proizvođača
kontinuirano snabdeva električnom energijom na način i pod uslovima utvrđenim propisima i da
mu obezbeđuje količinu električne energije koju određuje kupac-proizvođač, na osnovu
ostvarene potrošnje na mestu primopredaje (čl. 6. st. 3-4. Modela Ugovora). Model Ugovora
sadrži pravo kupca proizvođača da promeni snabdevača.
Model ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem razlikuje se od Modela
ugovora o potpunom snabdevanju sa neto obračunom u sledećem: Model ugovora o neto
merenju zaljučuje se između snabdevača (Elektroprivrede Srbije) i kupca proizvođača koji je
domaćinstvo: ovo je vidljivo iz predmeta ugovora koji je definisan kao „potpuno snabdevanje
električnom energijom objekta Kupca-proizvođača, kategorija “domaćinstvo”, koji proizvodi
električnu energiju za sopstvenu potrošnju a višak proizvedene električne energije isporučuje u
distributivni sistem, kao i način i uslovi obračuna potraživanja i obaveza u vezi sa preuzetom i
isporučenom električnom energijom, preko mesta primopredaje”. Takođe, izostaje i odredba o
obezbeđenju potraživanja putem menica.46
2. 1. Uslovi čijim ispunjenjem stambena zajednica stiče svojstvo prozjumera
Kada je reč o stambenoj zajednici, stambena zajednica stiče status kupca-proizvođača u
slučaju da jedan ili više krajnjih kupaca koji su članovi iste skupštine stambene zajednice na
osnovu odluke skupštine stambene zajednice, u skladu sa propisima kojima se uređuje
stanovanje i održavanje zgrada, izvedu radove na izgradnji zajedničkog proizvodnog objekta na
zajedničkom delu zgrade i nakon što ispune uslove propisane Uredbom o prozjumerima (videti
čl. 11. Uredbe)47

45
Videti: model ugovora o preuzimanju balansne odgovornosti sa namenskim depozitom
(http://ems.rs/media/uploads/Ugovor-o-balansnoj-odgovornosti-ver-1.0-sa-namenskim-depozitom.pdf) i ugovor o
preuzimanju balansne odgovornosti sa bankarskom garancijom za garantovanje plaćanja
(http://ems.rs/media/uploads/2017/Model%20ugovora%20o%20BO/01%20Ugovor%20o%20BO%20bankarska%20
garancija%20%20-%2016012017.pdf).
46
Krajnji kupac stiče status kupca-proizvođača upisom u registar kupaca-proizvođača Registar je dostupan
na adresi: https://mre.gov.rs/sites/default/files/registri/registar_pp.html)
47
Pravila o načinu donošenja odluke u stambenoj zajednici regulisana su članovima 44. i 45. Zakona o
stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016 i 9/2020 - dr. zakon). Skupština stambene zajednice
donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, osim ako
ovim zakonom nije drugačije propisano. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, poveravanju upravljanja
profesionalnom upravniku i kreditnom zaduživanju stambene zajednice skupština stambene zajednice odlučuje
većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova. U slučaju donošenja odluke o sticanju svojstva kupca-poizvođača
odluka trebalo da se donese dvotrećinskom većinom glasova: prema dikciji člana 59. st. 4. ZOI, stambena zajednica
može imati prava i obaveze kupca-proizvođača priključenjem elektrane za proizvodnju obnovljivih izvora energije

38
 Za razliku od domaćinstva kao prozjumera, kod stambene zajednice je otvoreno pitanje
gde će se nalaziti merno mesto za protok energije: stambena zajednica ima više članova
stambene zajednice i potrebno je da se precizira gde će se meriti protok energije. Kada se radi o
mernom mestu za proizvodni objekat stambene zajednice, maksimalna vrednost odobrene snage
mernog mesta na koje se priključuje zajednički proizvodni objekat u okviru stambene zajednice
se određuje kao jednovremena snaga mernih mesta za zajedničku potrošnju električne energije,
pojedinačnih članova koji grade zajednički proizvodni objekat u okviru stambene zajednice,
utvrđena na osnovu Pravila o radu distributivnog sistema električne energije-Elektrodistribucija
Srbije48 (videti čl. 12. Uredbe o prozjumerima).
Merno mesto za proizvodni objekat u okviru stambene zajednice mora biti posebno
merno mesto: pri tome merna mesta zajedničke potrošnje i pojedinačnih članova stambene
zajednice koji grade zajednički proizvodni objekat zadržavaju postojeće stanje (videti čl. 13.
Uredbe o prozjumerima).
Instalisana snaga proizvodnog objekta koji zajednički grade članovi iste skupštine
stambene zajednice ne sme biti veća od jednovremene snage mernih mesta zajedničke potrošnje i
potrošnje posebnih delova u vlasništvu članova skupštine stambene zajednice koji grade
zajednički proizvodni objekat, utvrđene na osnovu Pravila o radu distributivnog sistema
električne energije (Elektrodistribucije Srbije), a prema kojima je dimenzionisan priključak.
Krajnji kupci koji su članovi iste stambene zajednice međusobne odnose uređuju
ugovorom koji naročito sadrži plan raspodele proizvedene električne energije među članovima i
ime upravnika, odnosno profesionalnog upravnika stambene zajednice. Ovaj ugovor se dostavlja
snabdevaču (Elektroprivredi Srbije) radi obračuna. Bilo bi korisno da stambena zajednica ima
jasno definisan model ugovora, barem u pogledu osnovnih odredbi. Ugovor bi morao da definiše
rizike koji mogu da nastupe i da bude zasnovan na merljivim kriterijumima (možda da pravo
učešća bude u skladu sa veličinom stambenog prostora). Principi koji se imaju uvažavati
prilikom njegovog sastavljanja su princip solidarnosti, kooperacije i nedeljivosti rezultata
delovanja zajednice kao prozjumera.

koja je u vlasništvu stambene zajednice ako je izgrađena na zajedničkim delovima stambene zgrade. S obzirom na to
da se radi o invazivnom procesu, bilo bi dobro da se teži, kada je to moguće, konsenzusu svih zainteresovanih
stanara.
48
Pravila o radu distributivnog sistema iz 2017. godine dostupna su na:
https://www.aers.rs/FILES/AktiAERS/AERSDajeSaglasnost/2017-07-19_Pravila%20o%20radu%20ED-
ODS%20EPS%20distr.pdf. Izmena ovih pravila iz 2019. godine dostupna je na
https://www.aers.rs/FILES/AktiAERS/AERSDajeSaglasnost/2019-03%20PravilaRada-Izmene-OdlukaODS.pdf

39
 Dve ili više stambenih zajednica ne mogu koristiti isti proizvodni objekat, niti merno
mesto može biti uključeno u dve ili više stambenih zajednica.
Članovi iste stambene zajednice koji grade zajednički proizvodni objekat, zaključuju, sa
istim snabdevačem, ugovor o potpunom snabdevanju sa neto merenjem, i to pojedinačno za
svakog člana stambene zajednice koji gradi zajednički proizvodni objekat (čl. 13. st. 4-5. Uredbe
o prozjumerima).

2. 2. Uslovi čijim ispunjenjem status prozjumera stiču krajnji kupci koji nisu
domaćinstvo ili stambena zajednica

Uredba o prozjumerima (čl. 14) definiše posebna pravila za sticanje statusa kupca-
proizvođača za krajnje kupce koji nisu domaćinstvo ili stambena zajednica i priključenje na
prenosni, odnosno deo distributivnog sistema kojim upravlja operator prenosnog sistema (u
našem slučaju Elektromreže Srbije). Krajnji kupac koji je već priključen na prenosni, odnosno
deo distributivnog sistema kojim upravlja operator prenosnog sistema, a koji nije domaćinstvo ili
stambena zajednica i namerava da priključi na unutrašnje instalacije proizvodni objekat, mora da
podnese zahtev za izradu studije priključenja objekta na propisanom obrascu.
Operator sistema je dužan da obrazac zahteva za zaključenje ugovora o izradi studije kao
i model ugovora o izradi studije priključenja objekta, u čijem prilogu je skup podataka za izradu
studija priključenja, učini dostupnim na svojoj internet stranici i omogući njegovo dostavljanje
elektronskim ili pisanim putem. 49
Zahtev za zaključenje ugovora o izradi studije priključenja objekta krajnjeg kupca koji je
priključen na sistem (proces priključenja i sticanja statusa kupca-proizvođača za snagu
proizvodnog objekta veću od 10 MW) sadrži: podatke o podnosiocu zahteva, podatke o
elektroenergetskom objektu kupca proizvođača, podatke o objektu krajnjeg kupca priključenog
na sistem koji aplicira za priključenje i statuc kupca-proizvođača.

49
Na sajtu operatera prenosnog sistema (EMS) dostupan je Zahtev za zaključenje Ugovora o izradi studije
priključenja objekta krajnjeg kupca koji je priključen na sistem (proces priključenja i sticanje statusa kupac –
proizvođač za snagu proizvodnog objekta veću od 10 MW
http://ems.rs/media/uploads/Zahtev_za_studiju_snaga_objekta_.pdf, kao i Model ugovora o izradi studije
(http://ems.rs/media/uploads/Ugovor_o_izradi_Studije_prikljuc%20-%20Copy%202.pdf)

40
 Ugovor o izradi studije priključenja objekta krajnjeg kupca koji je priključen na sistem
(proces priključenja i sticanja statusa kupca-proizvođača za snagu proizvodnog objekta veću od
10 MW) zaključuje se između operatora prenosnog sisema (Elektromreže Srbije) i kupca
proizvođača (“klijenta”; prozjumera). Predmet ugovora je regulisanje međusobnih prava i
obaveza ugovarača povodom izrade Studije priključenja objekta (u daljem tekstu: Studija), a
prema Programskom zadatku koji se nalazi u Prilogu Ugovora (videti čl. 3. st. 1. Ugovora o
izradi studije). Studija sadrži dve faze (čl. 3. 2. Ugovora o izradi studije).
Prva faza sadrži:
 sistemski deo prve faze Studije,
 mišljenje operatora prenosnog sistema o uslovima i mogućnostima priključenja
objekta,
 tehničke uslove za priključenje na sistem i
 projektne zadatke za priključak.
Druga faza sadrži sistemski deo druge faze Studije.

Prema članu 4. Ugovora o izradi studije, prozjumer (“klijent”) se obavezuje da:

 sačini zajedno sa preduzećem Elektromreža Srbije (dalje i: EMS AD) plan
upravljanja projektom priključenja za izradu Studije, koji će biti prilog i sastavni
deo Ugovora, u roku od 15 dana od dana potpisivanja Ugovora;
 najkasnije u roku od 15 (petnaest) dana od dana potpisivanja predmetnog
Ugovora, dostavi EMS AD sve potrebne podatke i podloge za izradu sistemskog
dela prve faze Studije;
 blagovremeno, po zahtevu EMS AD, a najkasnije u roku od 15 dana od prijema
zahteva, dostavi EMS AD sve zahtevane dodatne podatke i podloge a koji su
potrebni radi kvalitetne izrade Studije priključenja.
Dokumentaciju i podatke prozjumer dostavlja u pismenoj i pratećoj elektronskoj formi i
snosi odgovornost za tačnost podataka koje dostavlja EMS AD radi izvršenja ovog Ugovora.
U slučaju da prozjumer ne obezbedi i ne dostavi potrebne podatke na način i u roku
predviđenim Ugovorom o izradi studije, operater sistema (Elektromreže Srbije) neće biti
odgovoran zbog eventualnog produženja roka izrade Studije uzrokovanog nepostupanjem ili
neblagovremenim postupanjem klijenta (prozjumera).

41
 U slučaju da u toku i nakon izrade dela Studije (prve ili druge faze izrade Studije) koja je
predata prozjumeru dođe do promene ključnih podataka relevantnih za priključenje objekta,
Klijent i EMS AD će zaključiti novi Ugovor o izradi Studije ili će zaključiti Aneks Ugovora (u
zavisnosti od obima promena).
Prozjumer je dužan da u roku od 30 dana od dostavljanja ponuđenih načina priključenja
od strane EMS AD odabere jedan od ponuđenih načina priključenja u formi izjave o odabranom
načinu priključenja koja će biti prilog i sastavni deo Ugovora.
Prema članu 5. Ugovora, prozjumer/klijent se obavezuje da će snositi troškove
angažovanja stručnih službi i lica operatora sistema (Elektromreža Srbije) na izradi Studije.
Operator sistema i krajnji kupac usaglašavaju tekst ugovora o izradi studije priključenja
objekta u roku od pet radnih dana od podnošenja zahteva krajnjeg kupca i zaključuju ugovor o
izradi studije priključenja objekta.
Nakon izrade studije priključenja, izrade tehničke dokumentacije i pribavljanja akta
kojim se odobrava građenje proizvodnog objekta, krajnji kupac podnosi zahtev o izdavanju
rešenja o odobrenju za priključenje. Operator sistema izdaje rešenje o odobrenju za priključenje
u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva krajnjeg kupca.
Nakon izgradnje proizvodnog objekta krajnji kupac dostavlja operateru sistema zahtev za
privremeno priključenje.
Uz zahtev za privremeno priključenje prilaže se ugovor o potpunom snabdevanju sa neto
obračunom bez komercijalnih podataka ili potvrda snabdevača o zaključenom ugovoru o
potpunom snabdevanju sa neto obračunom. Nakon prijema zahteva za privremeno priključenje
nadležni operator sistema proverava proizvodni objekat u skladu sa propisima.
Ukoliko proizvodni objekat ispunjava propisane uslove, operator sistema izdaje rešenje o
odobrenju za privremeno priključenje, priključuje objekat na prenosni sistem, odnosno deo
distributivnog sistema kojim upravlja operator prenosnog sistema i upisuje krajnjeg kupca u
Registar kupaca-proizvođača u roku od pet dana.
Ukoliko se proizvodni objekat priključuje na 110 kV transformatore (“sabirnice”)50 koje
su u vlasništvu krajnjeg kupca, pre izdavanja rešenja o odobrenju za privremeno priključenje,
krajnji kupac dostavlja elektronskim ili pisanim putem operatoru prenosnog sistema zahtev za

50
Transformator je uređaj koji transformiše električnu struju ili napon u veće ili manje vrednosti.

42
saglasnost za stavljanje pod napon objekta kupca-proizvođača, na osnovu akta kojim se odobrava
probni rad.
U roku od pet dana od dana podnošenja zahteva u kojem vrši proveru ispunjenosti uslova,
operator sistema izdaje saglasnost za stavljanje pod napon.
Ukoliko se tokom probnog rada ustanovi da je rad proizvodnog objekta usaglašen sa
izdatim rešenjem o odobrenju za priključenje, pravilima o radu sistema, pravilima za
priključenje, kupac-proizvođač pribavlja upotrebnu dozvolu ukoliko je pribavljanje iste
obavezno prema zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata i dostavlja zahtev za saglasnost
puštanja proizvodnog objekta u trajni rad, koju izdaje operator sistema bez odlaganja.

2. 3. Uslovi čijim ispunjenjem status prozjumera stiču krajnji kupci koji nisu
domaćinstvo ili stambena zajednica kada proizvodni objekat ima instalisanu snagu
manju od 10 MW i priključenje na prenosni, odnosno deo distributivnog sistema
kojim upravlja operator prenosnog sistema
Uredba o prozjumerima uređuje pitanje sticanja statusa kupca-proizvođača za krajnje
kupce koji nisu domaćinstvo ili stambena zajednica u slučaju kada proizvodni objekat ima
instalisanu snagu manju ili jednaku 10 MW i priključenje na prenosni, odnosno deo
distributivnog sistema kojim upravlja operator prenosnog sistema. Prema Uredbi (čl. 15) u
slučaju kada proizvodni objekat ima instalisanu snagu manju ili jednaku 10 MW, za sticanje
statusa kupca-proizvođača podnosi zahtev za separat o priključenju koji sadrži tehničke uslove za
priključenje na prenosni sistem ili deo distributivnog sistema kojim upravlja operator prenosnog
sistema.
Operator sistema je dužan da obrazac zahteva za izradu studije učini dostupnim na svojoj
internet stranici i omogući njegovo dostavljanje elektronskim ili pisanim putem. Navedeni zahtev
za izradu studije priključenja objekta na prenosni sistem se podnosi uz podatke o podnosiocu
zahteva, podatke o elektroenergetskom objektu, vrsti korisnika (proizvođač, kupac sa posebnim
karakteristikama), vrsti objekta (elektrana, industrijsko postrojenje sa proizvodnom jedinicom),
podatke o etapnosti gradnje i slično.
Operator prenosnog sistema izdaje studiju u roku od deset dana od dana podnošenja
zahteva. Za objekte krajnjih kupaca koji nisu domaćinstvo ili stambena zajednica u slučaju kada
proizvodni objekat ima instalisanu snagu manju ili jednaku od 10 MW ne zaključuje se ugovor o

43
priključenju. U svemu ostalom način sticanja statusa kupca proizvođača identičan je sa
postupkom sticanja statusa prozjumera u ostalim slučajevima predviđenim Uredbom.

2. 4. Uslovi čijim ispunjenjem status prozjumera stiču krajnji kupci koji nisu
domaćinstvo ili stambena zajednica i priključenje na distributivni odnosno zatvoreni
distributivni sistem električne energije
Uredba o prozjumerima definiše način na koji status kupca-proizvođača stiče krajnji
kupac koji nije domaćinstvo ili stambena zajednica i priključuje se na distributivni odnosno
zatvoreni distributivni sistem51 električne energije (čl. 16-22. Uredbe o prozjumerima).
Krajnji kupac koji nije domaćinstvo ili stambena zajednica, a koji namerava da na svoju
unutrašnju instalaciju priključi proizvodni objekat na distributivni odnosno zatvoreni
distributivni sistem električne energije, stiče status kupca-proizvođača i upisuje se u Registar
kupca-proizvođača. Krajnji kupac iz stava 1. ovog člana podnosi zahtev operatoru sistema za
separat o priključenju proizvodnog objekta krajnjeg kupca.
Separat sadrži tehničke uslove za priključenje proizvodnog objekta na distributivni
sistem, odnosno zatvoreni distributivni sistem. Uz zahtev se prilaže idejno rešenje izrađeno u
skladu sa propisima kojima se uređuje oblast planiranja i izgradnje ili se dostavljaju tehničke
karakteristike proizvodnog objekta od značaja za međusobni uticaj objekta i sistema.
Nadležni operator sistema u roku od deset dana izdaje separat o priključenju proizvodnog
objekta.
Nakon izrade tehničke dokumentacije i pribavljanja akta kojim se odobrava građenje
proizvodnog objekta, krajnji kupac podnosi zahtev operatoru sistema za izdavanje rešenja o
odobrenju za priključenje proizvodnog objekta na distributivni odnosno zatvoreni distributivni

51
Zatvoreni distributivni sistem električne energije (čl. 148. Zakona o energetici) je sistem preko koga se
distribuira električna energija na geografski ograničenoj industrijskoj zoni, trgovačkoj zoni i zoni zajedničkih
usluga, ukoliko:
1) je poslovanje ili proizvodni proces korisnika tog sistema iz specifičnih i sigurnosnih razloga povezan;
2) se električna energija prvenstveno distribuira vlasniku ili operatoru sistema, njihovim povezanim
preduzećima i drugim korisnicima sistema.
Na zatvoreni distributivni sistem ne mogu biti priključeni krajnji kupci iz kategorije domaćinstva, osim u
slučaju malog broja domaćinstava koja su zaposlenjem ili na neki drugi način u vezi sa vlasnikom ili korisnikom
operatora zatvorenog distributivnog sistema i nalaze se na području tog sistema.
Zakon o energetici (čl. 149) predviđa da korisnici čiji su objekti priključeni na zatvoreni distributivni sistem ne
smeju biti diskriminisani u odnosu na korisnike drugih distributivnih sistema u pogledu isporuke i snabdevanja
električnom energijom.

44
sistem (videti čl. 17. Uredbe o prozjumerima). Uz zahtev se prilaže akt kojim se odobrava
građenje proizvodnog objekta i tehničke karakteristike opreme od značaja za međusobni uticaj
objekta i sistema, koja je tehničkom dokumentacijom predviđena za ugradnju u proizvodni
objekat.
Operator sistema u roku od pet dana od dana prijema zahteva za izdavanje rešenja o
odobrenju za priključenje proizvodnog objekta na distributivni odnosno zatvoreni distributivni
sistem izdaje rešenje o odobrenju za priključenje i istovremeno krajnjem kupcu dostavlja pisanim
ili elektronskim putem ponudu za zaključenje ugovora o pružanju usluge za priključenje na
distributivni sistem električne energije52 i informaciju o identifikacionom broju mernog mesta za
potrebe zaključenja ugovora o potpunom snabdevanju sa neto obračunom sa izabranim
snabdevačem (videti čl. 18. Uredbe o prozjumerima). Ugovorom o pružanju usluge za
priključenje na distributivni sistem električne energije operator sistema i krajnji kupac koji nije
domaćinstvo ili stambena zajednica definišu međusobna prava i obaveze koji se odnose na
izgradnju priključka.
Nakon izgradnje proizvodnog objekta krajnji kupac dostavlja elektronskim ili pisanim
putem nadležnom operatoru sistema zahtev za puštanje proizvodnog objekta u probni rad. Uz
zahtev za puštanje u probni rad prilaže se ugovor o potpunom snabdevanju sa neto obračunom
bez komercijalnih podataka ili potvrda snabdevača o zaključenom ugovoru o potpunom
snabdevanju sa neto obračunom (videti čl. 19. Uredbe o prozjumerima). Nakon prijema zahteva
operator sistema proverava proizvodni objekat u skladu sa propisima. Ukoliko provera pokaže da
proizvodni objekat ispunjava sve uslove, operator sistema izdaje rešenje o odobrenju za
privremeno priključenje, priključuje objekat na distributivni sistem električne energije i upisuje
krajnjeg kupca u Registar kupaca-proizvođača u roku od pet dana (videti čl. 20. Uredbe o
prozjumerima).
Ukoliko se tokom probnog rada ustanovi da je rad proizvodnog objekta usaglašen sa
izdatim rešenjem o odobrenju za priključenje, pravilima o radu sistema, kupac-proizvođač
pribavlja upotrebnu dozvolu (ukoliko je pribavljanje upotrebne dozvole obavezno prema zakonu
kojim se uređuje izgradnja objekata) i dostavlja zahtev za puštanje proizvodnog objekta u trajni

52
Model ovog ugovora dostupan je na:
https://www.epsdistribucija.rs/pdf/Ugovor%20o%20izgradnji%20prikljucka.pdf

45
rad. Nakon toga operator sistema izdaje potvrdu o trajnom priključenju proizvodnog objekta u
roku od tri dana (videti član 21. Uredbe o prozjumerima).

Uredba o prozjumerima najjednostavniji postupak predviđa za priključenje proizvodnog

objekta kupca proizvođača koji nije domaćinstvo ili stambena zajednica na distributivni, odnosno
zatvoreni distributivni sistem čija je odobrena snaga 10,8 kW ili manja. Krajnji kupac koji nije
domaćinstvo ili stambena zajednica i namerava da priključi proizvodni objekat čija je odobrena
snaga 10,8 kW ili manja na distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem električne
energije stiče status kupca-proizvođača shodno odredbama čl. 3 - 10. Uredbe. Za priključenje
objekta u ovom slučaju ne izdaje se rešenje i ne zaključuje se ugovor o pružanju usluge za
priključenje.

3. Priključenje
Nakon zaključivanja Ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem odnosno neto
obračunom sa krajnjim kupcem, kopiju potpisanog Ugovora vlasnik elektrane dostavlja
operatoru distributivnog sistema (Elektrodistribuciji Srbije) elektronskim putem na adresu:
kp.ugovor@ods.rs (videti čl. 7. st. 4. Uredbe o prozjumerima). Kao što je već rečeno, snabdevač
je dužan da operateru distributivnog sistema dostavi potvrdu o zaključenom ugovoru, da zaključi
ugovor o pristupu sistemu sa operaterom sistema (EMS) na koji je objekat kupca-proizvođača
priključen kao i ugovor kojim preuzima balansnu odgovornost za mesto primopredaje Kupca-
proizvođača (čl. 6. st. 1-2. Modela ugovora).
U roku od pet dana od dana prijema ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem
ili potvrde da je ugovor zaključen, operator distributivnog sistema će izvršiti proveru mesta
priključenja. Kupac će operatoru distributivnog sistema predati original izjave izvođača radova
sa potvrdom odgovornog izvođača radova da su uređaji instalacije i merno mesto ispravni i
izvedeni u skladu sa propisima i standardima. Ukoliko operator distributivnog sistema tokom
postupka priključenja konstatuje nespravnost uređaja, instalacija ili mernog mesta, neće izvršiti
priključenje. Pristupiće priključenju tek po dobijanju obaveštenja krajnjeg kupca da su nedostaci
otklonjeni (videti čl. 8. st. 3-4. Uredbe o prozjumerima).

46
 Operator distributivnog odnosno zatvorenog distributivnog sistema je dužan da priključi
objekat krajnjeg kupca kao kupca-proizvođa na sistem i izda odgovarajući akt o priključenju u
roku od pet dana od dana prijema ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem odnosno
neto obračunom ili potvrde o zaključenom ugovoru, koje je dostavio snabdevač i prijema izjave
sa potvrdom odgovornog izvođača radova da su uređaji, instalacije i merno mesto ispravni i
izvedeni u skladu sa propisima i standardima.
Operator sistema vrši obračun pristupa sistemu u skladu sa metodologijom kojom se
određuju cene pristupa sistemu koje donosi Agencija za energetiku Republike Srbije.
Da bi se proizvodni objekat mogao priključiti na disrtributivni sistem električne energije
potrebno je, uz prilagođavanje mernog mesta, da proizvodni objekat zadovoljava Opšte uslove za
priključenje fotonaponskih modula na unutrašnje instalacije postojećeg objekta kupca za
individualna domaćinstva sa direktnim merenjem i objekat kupca koji nije domaćinstvo ili
stambena zajednica za instalirane proizvodne snage fotonaponskih modula do 10,8 kW, Mrežnih
pravila, Pravila o radu distributivnog sistema, kao i ostalih zakonskih i drugih propisa.
Nadležni operator sistema je dužan da obezbedi mogućnost dostavljanja dokumenata
elektronskim putem, otvaranjem posebne elektronske adrese i da informacije o načinu
dostavljanja objavi na svojoj internet stranici. 53
Operator sistema dužan je da odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana priključenja
objekta kupca-proizvođača na elektroenergetski sistem, po službenoj dužnosti upiše krajnjeg
kupca čiji je objekat priključen na sistem kao objekat kupca-proizvođača u Registar kupaca-
proizvođača koji time stiče status kupca-proizvođača (čl. 10. Uredbe o prozjumerima).
Registar kupaca-proizvođača dostupan je na interet stranici:
https://mre.gov.rs/sites/default/files/registri/registar_pp.html

53
Nakon dobijanja Potvrde o usklađenosti i prateće dokumentacije, sve zajedno dostavlja se operateru
distributivnog sistema, odnosno Elektrodistribuciji Srbije, elektronskim putem, u zavisnosti od geografske lokacije
solarne elektrane:
za distributivno područje Beograd: kp.prikljucenje.bg@ods.rs
za distributivno područje Kragujevac: kp.prikljucenje.kg@ods.rs
za distributivno područje Kraljevo: kp.prikljucenje.kv@ods.rs
za distributivno područje Novi Sad: kp.prikljucenje.ns@ods.rs
za distributivno područje Niš: kp.prikljucenje.nis@ods.rs

47
IV Prava, obaveze i odgovornosti Zajednice obnovljivih izvora energije

1. Uvod
Zajednice obnovljivih izvora energije imaju prava da učestvuju na tržištu na
nediskriminatornoj i jednakoj osnovi. Zakon o obnovljivim izvorima energije u tom cilju
Zajednici daje sledeća prava:
1) pravo na proizvodnju, potrošnju, skladištenje i prodaju obnovljive energije;
2) pravo na pristup svim tržištima energije, direktno ili preko agregatora, na
nediskriminatoran način i
3) druga prava i obaveze povlašćenog proizvođača u skladu sa ZOI (čl. 66).
Nediskriminacija znači da Zajednice ne smeju da budu tretirane različito od drugih
učesnika na tržištu u istoj situaciji, odnosno da u različitim okolnostima ne mogu da se tretiraju
isto kao druga preduzeća osim ukoliko je taj tretman objektivno opravdan. Nedostatak
profesionalnog znanja znači da energetske zajednice često imaju probleme u navigaciji kroz
kompleksne administrativne procedure. Stoga se prilikom pravnog regulisanja i primene pravnih
pravila na rad Zajednice mora uzeti u obzir njihov građansko-orijentisani i inovativni karakter,
verovatno praćen nedostatkom odgovarajućih specijalizovanih znanja članova.
Zajednica može da stekne status privremenog povlašćenog proizvođača, odnosno status
povlašćenog proizvođača i status proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora i
podsticajne mere predviđene Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije. (čl. 65. ZOI).
Za puno razumevanje prava, obaveza i odgovornosti Zajednice, važno je da se da pregled
prava, obaveza i odgovornosti kupca proizvođača-prozjumera.

2. Prava, obaveze i odgovornosti prozjumera

Prema ZOI, kupac-proizvođač ima pravo da samostalno ili posredstvom agregatora:
1) proizvodi električnu energiju za sopstvenu potrošnju;
2) skladišti električnu energiju za sopstvene potrebe;
3) da višak proizvedene električne energije isporuči u prenosni sistem, distributivni
sistem, odnosno zatvoreni distributivni sistem;
4) i druga prava i obaveze u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje oblast
energetike.

48
 Kupac-proizvođač ne može koristiti podsticajne mere u vidu tržišne premije54 i fid-in
tarife55, niti može imati pravo na garancije porekla (čl. 58. st. 2. ZOI).56 Ova prava prozjumer
dobija isključivo ukoliko dobije status privemenog povlašćenog proizvođača, odnosno
povlašćenog proizvođača u smislu ZOI.
Instalisana snaga proizvodnog objekta kupca-proizvođača ne može biti veća od odobrene
snage priključka krajnjeg kupca. Stambena zajednica može da stekne prava i obaveze kupca-
proizvođača u skladu sa ZOI priključenjem elektrane koja koristi obnovljive izvore energije koja
je u vlasništvu stambene zajednice ako je izgrađena na zajedničkim delovima stambene zgrade.57
Ukoliko je to slučaj, objekat za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije
može biti priključen preko novog ili posebnog mernog mesta u sastavu postojećeg priključka
(videti čl. 58.st. 1-5. ZOI). Kupac-proizvođač zaključuje ugovor o potpunom snabdevanju,
odnosno ugovor o otkupu električne energije sa snabdevačem u skladu sa zakonom kojim se
uređuje energetika). Snabdevač ima obavezu da kupcu-proizvođaču koji je domaćinstvo ili mali

54
VIdeti čl. 14. ZOI. Tržišna premija je vrsta operativne državne pomoći koja predstavlja dodatak na
tržišnu cenu električne energije koju korisnici tržišne premije isporuče na tržište i koja se određuje u evrocentima po
kWh u postupku aukcija. Korisnici tržišne premije prodaju električnu energiju iz stava 1. ovog člana na tržištu
električne energije. Tržišna premija može da se stekne za ceo ili deo kapaciteta elektrane. Tržišna premija se
isplaćuje na mesečnom nivou za električnu energiju koju elektrana isporuči u elektroenergetski sistem. U slučaju da
se pravo na tržišnu premiju stekne za deo kapaciteta elektrane, električna energija za koju se isplaćuje tržišna
premija dobija se tako što se procenat kapaciteta elektrane koji je ušao u kvotu, množi sa električnom energijom
isporučenom u elektroenergetski sistem u toku obračunskog perioda. Ako se tržišna premija određuje u zavisnosti od
referentne tržišne cene, a tržišna cena električne energije koja je osnov za izračunavanje referentne tržišne cene je
negativna, tržišna premija se ne isplaćuje za period negativne tržišne cene električne energije. Vlada, na predlog
Ministarstva, bliže uređuje vrstu, način i uslove sticanja, ostvarivanja i prestanak prava na tržišnu premiju, kao i
način određivanja referentne tržišne cene (videti čl. 14. ZOI).
55
Fid-in tarifa je vrsta operativne državne pomoći koja se dodeljuje u obliku podsticajne otkupne cene koja
se garantuje po kWh za isporučenu električnu energiju u elektroenergetski sistem u toku podsticajnog perioda (videti
čl. 33. ZOI.
56
Garancija porekla je elektronski dokument koji ima isključivu funkciju da krajnjem kupcu dokaže da je
određena količina energije proizvedena iz obnovljivih izvora energije; (čl. 4. st. 2. tač. 9. ZOI).
57
Prema članu 5. st. 1. ZOI, elektranama koje koriste obnovljive izvore energije smatraju se:
1) hidroelektrana;
2) elektrana na biomasu;
3) elektrana na biogas;
4) vetroelektrana;
5) solarna elektrana;
6) geotermalna elektrana;
7) elektrana na biorazgradivi otpad;
8) elektrana na deponijski gas;
9) elektrana na gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda i
10) elektrana koja koristi druge obnovljive izvore energije.
Reverzibilna hidroelektrana ne smatra se elektranom koja koristi obnovljive izvore energije.

49
kupac, ponudi ugovor o potpunom snabdevanju sa neto merenjem ili neto obračunom (čl. 59. st.
1-2. ZOI).
Prema članu 46. ZOI, proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora mogu da
zaključe ugovor o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora energije sa krajnjim kupcem
na tržišnom principu. Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora dužni su da imaju
licencu za snabdevanje električnom energijom u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast
energetike.
Zahtev za zaključenje ugovora o otkupu električne energije sadrži podatke o podnosiocu
zahteva, podatke o elektrani (o kom obnovljivom izvoru se radi, tehnički podaci o energetskom
objektu za proizvodnju električne energije, vrsta elektrane, maksimalna snaga na pragu
elektrane, lokacija elektrane, broj i snaga pojedinačnih agregata; planirana, godišnja proizvodnja
električne energije (MWh), mesto priključenja elektrane (prenosni ili distributivni – podatak iz
rešenja o odobravanju priključenja), datum priključenja na elektroenergetski sistem.58 Uz zahtev
se dostavlja i izvod iz registra Agencije za privredne registre, rešenje o odobrenju za priključenju
na elektroenergetski sistem, rešenje o upotrebnoj dozvoli.
Na sajtu snabdevača (EPS) dostupan je model ugovora o otkupu električne energije.
Model ugovora deo je Uredbe o ugovoru o otkupu električne energije („Sl. Glasnik RS“ br.
56/2016 i 106/2020). Ono što je važno je da se Uredba zasniva na članovima 76. stav 5. i 77. stav
4. Zakona o energetici koje su prestale da važe i nisu deo važećeg Zakona. Uredbom se bliže
propisuje sadržina i drugi elementi ugovora o otkupu električne energije, kao i sadržina i drugi
elementi ugovora o otkupu električne energije zaključenog između garantovanog snabdevača i
privremenog povlašćenog proizvođača koji tim ugovorom ostvaruje pravo na podsticajne mere
pod odložnim uslovom da stekne status povlašćenog proizvođača u skladu sa Zakonom o
energetici i propisima donetim na osnovu njega. Čini se da je taj ugovor relevantan i za otkup
ugovora iz obnovljivih izvora energije.
Ugovor zaključuje garantovani snabdevač („kupac“), to jest Elektroprivreda Srbije i
prodavac koji je stekao status povlašćenog proizvođača električne energije određene instalisane
snage. U slučaju da je prodavac lice koje ima status privremenog povlašćenog proizvođača, ova
tačka glasi („da je prodavac stekao status privremenog povlašćenog proizvođača električne

58
Zahtev za zaključenje ugovora o otkupu dostupan je na adresi:
http://www.eps.rs/cir/snabdevanje/Documents/oie/Zahtev%20za%20zakljucenje%20ugovora%20o%20otkupu%20e
e.doc

50
energije za [uneti vrstu elektrane i njen naziv], čija je ukupna instalisana snaga [uneti snagu] i
koju namerava da [uneti izgradi ili rekonstruiše] u [uneti jedinicu lokalne samouprave i
katastarsku opštinu], (u daljem tekstu: „Elektranaˮ). Reč je o tipskom ugovoru (ugovoru po
pristupanju) koji uređuje uslove otkupa proizvedene električne energije u elektrani, kao i uslove i
način korišćenja podsticajnih mera u vezi sa proizvedenom električnom energijom u Elektrani na
koje prodavac ima pravo u skladu sa Zakonom o energetici, propisima donetim na osnovu njega i
ovim ugovorom (čl. 2. Ugovora o otkupu električne energije).
Podsticajne mere su:
1) podsticajni period;
2) preuzimanje balansne odgovornosti od strane kupca;
3) preuzimanje troškova balansiranja od strane kupca;
4) pravo na podsticajnu otkupnu cenu električne energije.
Ukoliko je prodavac privremeni povlašćeni proizvođač, obavezuje se da u roku važenja
statusa privremenog povlašćenog proizvođača stekne status povlašćenog proizvođača.
Ugovor je moguće preneti u smislu da drugo lice može da stupi na mesto prodavca ili na
mesto kupca (čl. 36. Modela ugovora). Pravni sledbenik Ugovorne strane u odnosu na prava i
obaveze po ovom ugovoru i druga Ugovorna strana će u roku od 15 radnih dana od izvršenih
statusnih promena potpisati aneks ovog ugovora kojim će se isti usaglasiti sa izvršenim statusnim
promenama (čl. 37. Modela Ugovora).
U slučaju spora sa stranim investitorima za arbitražu nadležni su Međunarodna
trgovinska komora (ICC) u Parizu ili Centar za međunarodnu arbitražu u Beču (VIAC).
Kupac-proizvođač ima pravo na prioritetan pristup distributivnoj mreži. Operator
prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog sistema je dužan da prioritetno
preuzima električnu energiju od strane kupca-proizvođača, osim u slučaju kada je ugrožena
sigurnost rada sistema. Operator prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog
sistema je dužan da na mestu primopredaje električne energije kupca-proizvođača ugradi brojilo
koje omogućava odvojeno merenje količine predate i preuzete električne energije, u skladu sa
Zakonom o energetici i ZOI (videti čl. 60. ZOI).
Operator prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog sistema je dužan
da uspostavi registar kupaca-proizvođača priključenih na prenosni, distributivni, odnosno
zatvoreni distributivni sistem (čl. 61. st. 1. ZOI).

51
 2 .1.Kriterijumi za obračun potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i
snabdevača

Način obračuna potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača uređen je

Uredbom o prozjumerima i zavisi od kategorije krajnjeg kupca koji je postao kupac-proizvođač.
Ako je kupac-proizvođač domaćinstvo ili stambena zajednica, odnosno jedan ili više
članova skupštine stambene zajednice, snabdevač je dužan da obračuna potraživanje putem neto
merenja i da obaveze sa kupcem-proizvođačem uredi putem ugovora o potpunom snabdevanju sa
neto merenjem.
Ako kupac-proizvođač nije domaćinstvo ili stambena zajednica, snabdevač sa kupcem-
proizvođačem putem ugovora o potpunom snabdevanju sa neto obračunom slobodno ugovara
uslove obračuna uzajamnih potraživanja i obaveza (videti čl. 3. Uredbe o prozjumerima).
Obračun potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača podrazumeva da
operator sistema očitava merne uređaje i podatke dostavlja snabdevaču koji ima zaključen
ugovor o potpunom snabdevanju sa neto merenjem ili neto obračunom sa kupcem-proizvođačem,
i to podatke o:
1) preuzetoj električnoj energiji od strane kupca-proizvođača;
2) isporučenoj električnoj energiji od strane kupca-proizvođača (čl. 23. Uredbe o
prozjumerima).
Kako bi obezbedio balans sistema, za potrebe proračuna odstupanja balansno odgovorne
strane nadležni operator sistema operatoru prenosnog sistema dostavlja odvojeno merene satne
podatke ukupnog preuzimanja iz sistema i ukupne isporuke u sistem, za svaku balansnu grupu
pojedinačno, u skladu sa pravilima o radu tržišta. U slučaju da za kupca-proizvođača ne postoje
mereni satni podaci nadležni operator sistema dostavlja podatke u skladu sa pravilima o radu
nadležnog operatora sistema (čl. 24. Uredbe o prozjumerima).
Period za poravnanje potraživanja i obaveza izmeću kupca-proizvođača i snabdevača je
jedna godina koja traje od 1. aprila tekuće godine zaključno sa 31. martom naredne godine (u
daljem tekstu: godišnji period). U slučaju novopriključenog mernog mesta godišnji period za
poravnanje traje od datuma priključenja objekta kupca-proizvođača i traje do 31. 03. naredne
godine.

52
 U slučaju obustave isporuke električne energije kupcu-proizvođaču, period se privremeno
prekida do nastavka isporuke električne energije, nakon prestanka razloga koji su doveli do
obustave električne energije.
U slučaju promene snabdevača, na dan promene snabdevača godišnji period poravnanja
se završava i počinje novi.
Ukoliko je na kraju perioda za poravnanje potraživanja i obaveza između kupca-
proizvođača i snabdevača količina ukupno isporučene električne energije veća od ukupno
preuzete neto električne energije od kupca-proizvođača, kupac-proizvođač će bez prava na
naknadu predati snabdevaču višak električne energije utvrđen u tekućem obračunskom periodu u
kome se vrši poravnanje potraživanja i obaveza utvrđenih po vremenima primene tarifa za
aktivnu energiju (videti čl. 25. Uredbe o prozjumerima).
Uredba predviđa poseban način obračuna potraživanja i obaveza između kupca-
proizvođača koji je domaćinstvo i snabdevača. Ugovor koji se potpisuje sa domaćinstvom je
ugovor o potpunom snabdevanju sa neto merenjem: stoga je u slučaju ovog tipa ugovora
snabevač dužan da:
 za svaki obračunski period kupcu-proizvođaču obračuna utrošenu električnu
energiju kao pozitivnu vrednost razlike neto električne energije utvrđene po
vremenima primene tarife za aktivnu energiju i viška električne energije iz
prethodnog perioda utvrđene po vremenima primene tarife za aktivnu energiju;
 utvrdi višak električne energije utvrđene po vremenima primene tarife za aktivnu
energiju koji se prenosi u naredni period;
 obračuna kupcu-proizvođaču poreze, akcize, naknade i druge pripadajuće obaveze
utvrđene posebnim propisima na osnovu utrošene električne energije.
Višak električne energije se može preneti na naredne obračunske periode u okviru
perioda za poravnanje potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača, i ne može
uticati na prethodne obračunske periode.
Uredba (čl. 28) predviđa poseban vid obračuna potraživanja između stambene zajednice
kao kupca proizvođača i snabdevača. Prilikom obračuna potraživanja i obaveza krajnjih kupaca
koji su zajednički izgradili proizvodni objekat u okviru stambene zajednice, snabdevač uzima u
obzir plan raspodele proizvedene električne energije.

53
 Za članove stambene zajednice koji su zajednički izgradili proizvodni objekat, snabdevač
obračun potraživanja i obaveza vrši za:
1) merno mesto zajedničke potrošnje električne energije odnosno zajednički za sva merna
mesta zajedničke potrošnje u okviru stambene zajednice;
2) za merna mesta članova, u skladu sa načinom obračuna za domačinstva kao kupce
proizvođače (kriterijumi iz člana 26. Uredbe) i ugovorom koji naročito sadrži plan raspodele
proizvedene električne energije među članovima stambene zajednice.
Zakon o obnovljivim izvorima energije ne reguliše trgovinu energijom između
prozjumera koji se nalaze u istoj zgradi (e. „peer to peer“ trgovina; čl. 21. 4. RED II direktive). U
obrazloženju predloga Zakona o obnovljivim izvorima energije rečeno je da će ova odredba
Direktive biti uneta u zakonodavstvo Republike Srbije sledećom novelacijom (izmenom)
Zakona).
Kupcu-proizvođaču može biti obustavljena isporuka električne energije od strane
nadležnog operatora sistema. U periodu dok traje obustava isporuke električne energije kupcu-
proizvođaču, energija se ne isporučuje prozjumeru, niti se električna energija od njega preuzima
u sistem (videti čl. 27. Uredbe o prozjumerima). U slučaju obustave isporuke odnosno
preuzimanja električne energije na pojedinačnim mernim mestima članova stambene zajednice
koji su izgradili zajednički proizvodni objekat, snabdevač, će udeo električne energije
proizvedene u proizvodnom objektu kupca-proizvođača tokom trajanja obustave uzeti u obzir
prilikom obračuna u narednom obračunskom periodu nakon ponovnog priključenja, u toku istog
perioda za poravnanje potraživanja i obaveza.
Troškovi pristupa sistemu se obračunavaju kupcu-proizvođaču na osnovu metodologije
za određivanje cene tog pristupa (videti čl. 26. Uredbe o prozjumerima). Ova Metodologija u
poslednjim izmenama iz 2021 („Sl. Glasnik 71/2021) prepoznaje i kupca-proizvođača kao
korisnika sistema.59

3. Uloga garancija porekla

Zakon o obnovljivim izvorima energije (čl. 47) predviđa da je proizvođač električne energije
iz obnovljivih izvora energetski subjekt koji proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora i

59
Metodologija za određivanje cene pristupa sistemu za prenos električne energije dostupna je na: ;
https://aers.rs/Files/Metodologije/Preciscen/2021-07-21%20Metodologija%20prenos%20EE%20SG%2093-
12,%20123-12,%20116-14,%20109-15,%2098-16,%2099-18,%204-19,%20158-20,%2071-21.pdf

54
koji nema status privremenog povlašćenog proizvođača, odnosno status povlašćenog
proizvođača (u daljem tekstu: proizvođač iz obnovljivih izvora). Proizvođač iz obnovljivih
izvora ima pravo na garancije porekla.60
Garancija porekla je elektronski dokument koji ima isključivu funkciju da krajnjem
kupcu dokaže da je određena količina energije proizvedena iz obnovljivih izvora energije; (čl. 4.
st. 2. tač. 9. ZOI)
Proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora ovog člana može da stekne status
proizvođača iz obnovljivih izvora ako:
1) u procesu proizvodnje električne energije koristi obnovljive izvore energije;
2) je za elektranu dobijena upotrebna dozvola u skladu sa zakonom kojim se uređuje
izgradnja objekata;
3) ima obezbeđeno posebno merenje, odvojeno od merenja u drugim tehnološkim
procesima, kojim se meri preuzeta i predata električna,odnosno toplotna energija u sistem;
4) ima licencu za obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast
energetike;
5) je priključen na prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem
električne energije.
Ministarstvo rešenjem odlučuje o zahtevu za sticanje statusa proizvođača iz obnovljivih
izvora u upravnom postupku u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva. Ovo rešenje je
konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Proizvođač iz obnovljivih izvora energije je dužan da:
1) u procesu proizvodnje električne energije koristi jedino obnovljive izvore;
2) poštuje sve propise u oblasti životne sredine;
3) poštuje sve propise u oblasti vodoprivrede koji se odnose na hidroelektrane;
4) vodi evidenciju o utrošenim energentima, osim u slučaju hidroelektrana, vetroelektrana
i solarnih elektrana;

60
Pravila o izdavanju garancija porekla usvojio je operator prenosnog sistema (AD Elektromreže Srbije;
Pravila su dostupna na: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/reg/viewAct/01f95229-0d78-
485b-b27f-394e6aba917e). Uz njih, primenjuje se i relevantna je i Uredba garanciji porekla "Službeni glasnik RS",
broj 82/2017; Uredba je dostupna na adresi https://www.pravno-informacioni-
sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2017/82/1). Ovom uredbom bliže se propisuje sadržina garancije
porekla, postupak izdavanja, prenošenja i prestanka važenja garancije porekla, način vođenja registra, način
dostavljanja podataka o proizvedenoj električnoj energiji izmerenoj na mestu predaje u prenosni, distributivni i
zatvoreni distributivni sistem, nadzor, kao i druga pitanja.

55
 5) dostavlja planove rada garantovanom snabdevaču, odnosno balansno odgovornoj strani
u skladu zakonom;
6) obezbedi da elektrana u toku rada ne prelazi vrednost odobrene snage koju je utvrdio
nadležni operator sistema;
7) koristi reaktivnu energiju u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika, pravilima
o radu prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog sistema;
8) operatoru prenosnog, distributivnog sistema, odnosno operatoru zatvorenog
distributivnog sistema stavlja na raspolaganje podatke potrebne za rad sistema u skladu sa
pravilima o radu prenosnog sistema, pravilima o radu distributivnog sistema, odnosno pravilima
o radu zatvorenog distributivnog sistema, odnosno pravilima o radu tržišta električne energije;
9) ispunjava i druge obaveze propisane ZOI i aktima donetim na osnovu ZOI, odnosno
Zakonom o energetici;
10) obavesti Ministarstvo o nastalim promenama u roku od 15 dana od dana nastanka
promene, ako se promene podaci o činjenicama na osnovu kojih je stečen status proizvođača iz
obnovljivih izvora. (videti čl. 48. ZOI).
Status proizvođača iz obnovljivih izvora se ukida ako:
1) je rešenje o sticanju statusa proizvođača električne energije doneto na osnovu
neistinitih podataka;
2) prestane da ispunjava uslove za sticanje statusa proizvođača utvrđene ZOI i
podzakonskim aktima donetim na osnovu njega;
3) ne ispunjava obaveze utvrđene ZOI i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega;
4) proizvodi električnu energiju suprotno propisima kojim se uređuje oblast energetike;
5) su akti na osnovu kojih je stekao status proizvođača iz obnovljivih izvora
pravnosnažno ukinuti, poništeni ili stavljeni van snage.
Po dobijanju akta nadležnog inspektora kojim se utvrđuju gore navedene činjenice,
Ministarstvo donosi rešenje o ukidanju statusa proizvođača iz obnovljivih izvora energije u roku
od pet dana. Od dana konačnosti tog rešenja proizvođaču iz obnovljivih izvora prestaje taj status
i pravo na podsticajne mere. Rešenje je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor
(čl. 49. ZOI).

56
 3.1. Izdavanje, prenos i prestanak garancije porekla
Operator prenosnog sistema izdaje proizvođaču iz obnovljivih izvora energije garanciju
porekla na njegov zahtev i odgovoran je za njenu tačnost, pouzdanost i zaštićenost od
zloupotrebe (čl. 50. ZOI).
Sadržina garancije porekla utvrđena je članom 53. Zakona o korišćenju obnovljivih
izvore energije. Operator prenosnog sistema dužan je da vodi registar garancija porekla u
elektronskom obliku i objavljuje podatke iz registra na svojoj internet stranici.61
Vlasnici naloga u Registru garancija porekla u Srbiji mogu biti samo sledeći subjekti:
proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora registrovani kod Ministarstva; snabdevači
i/ili snabdevači na veliko sa aktivnom licencom izdatom od strane nacionalne regulatorne
agencije.
Za registraciju naloga potrebno je dostaviti sledeće:
1. Zahtev za registraciju korisničkog naloga,
2. a. Rešenje o sticanju statusa proizvođača iz obnovljivih izvora energije – za
proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora,
b. Rešenje o izdavanju licence za snabdevanje na veliko električnom energijom, odnosno
rešenje o izdavanju licence za snabdevanje električnom energijom – za snabdevača i snabdevača
na veliko,
3. Izvod ili overena kopija izvoda iz sudskog ili privrednog registra (za strane učesnike)
4. Kopija pasoša / lične karte ili druge legitimacije za svakog ovlašćenog predstavnika.
Zahtev za registraciju i ostalu dokumentaciju je potrebno dostaviti na adresu elektronske
pošte (grexel-info@ems.rs).
Samo vlasnik naloga (tj. Registrant) koji je ujedno i vlasnik elektrane, koja se nalazi u
Srbiji, može registrovati svoju elektranu u Registru elektrana dostavljanjem Obrasca za
registraciju elektrane.62
Postupak izdavanja, prenošenja i prestanka važenja garancije porekla zasniva se na
principima objektivnosti, transparentnosti i nediskriminacije. Operator distributivnog, odnosno
zatvorenog distributivnog sistema je dužan da dostavlja operatoru prenosnog sistema podatke o

61
Registar je dostupan na adresi: http://ems.rs/page.php?kat_id=703
62
Obrazac je dostupan na adresi:
http://www.ems.rs/media/uploads/2018/Garancije%20porekla/Obrazac%20za%20registraciju%20elektrane.doc

57
proizvedenoj električnoj energiji proizvođača iz obnovljivih izvora priključenih na distributivni,
odnosno zatvoreni distributivni sistem za koje se izdaje garancija porekla.
Garancija porekla ne može se izdati za električnu energiju proizvedenu u reverzibilnoj
hidroelektrani u slučaju kada je takva proizvodnja posledica pumpnog rada.
Ako je status proizvođača iz obnovljivih izvora stečen za deo kapaciteta elektrane,
električna energija za koju se izdaju garancije porekla se dobija tako što se procenat kapaciteta
elektrane koji je van sistema podsticaja množi sa električnom energijom koja je isporučena u
obračunskom periodu u elektroenergetski sistem.
Zahtev za izdavanje garancije porekla podnosi se u roku ne dužem od šest meseci od
poslednjeg dana perioda proizvodnje električne energije za koju se zahteva izdavanje garancije
porekla, a najkasnije do 15. marta tekuće godine za proizvodnju iz prethodne godine.
Garancija porekla se izdaje samo jednom za jediničnu neto količinu od 1 MWh
proizvedene električne energije izmerene na mestu predaje u prenosni, distributivni ili zatvoreni
distributivni sistem.
Period proizvodnje električne energije za koju se izdaje garancija porekla ne može biti
duži od jedne godine. Garancija porekla važi jednu godinu počev od poslednjeg dana perioda
proizvodnje za koju se izdaje. Garancija porekla prestaje da važi nakon njenog iskorišćenja,
povlačenja ili istekom roka od jedne godine od poslednjeg dana perioda proizvodnje električne
energije za koju je izdata.
Garancija porekla je prenosiva (čl. 50. ZOI): ona se može prenositi nezavisno od
proizvedene električne energije na koju se odnose. Da bi se osiguralo da se električna energija
proizvedena iz obnovljivih izvora samo jednom prikaže kupcu kao potrošena, mora se izbeći
duplo računanje i duplo prikazivanje.
Električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora, a za koju je proizvođač iz
obnovljivih izvora, pripadajuće garancije porekla prodao odvojeno od te električne energije, ne
može se prikazati ili prodati krajnjem kupcu kao električna energija proizvedena iz obnovljivih
izvora (čl. 52. ZOI).
Uredbom o garanciji porekla bliže su propisani uslovi i način sticanja, prenosa i prestanka
statusa proizvođača iz obnovljivih izvora energije, sadržinu garancije porekla, izdavanje,
prenošenje i prestanak važenja garancije porekla, način vođenja registra garancija porekla, način

58
dostavljanja podataka o proizvedenoj električnoj energiji izmerenoj na mestu predaje u prenosni,
distributivni i zatvoreni distributivni sistem, kao i druga pitanja u skladu sa zakonom.

4. Podsticaji za proizvodnju obnovljivih izvora energije

4. 1. Sistemi podsticaja
Podsticaji za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora sprovode se u
određenom podsticajnom periodu kroz:
 sistem tržišnih premija
 sistem fid-in tarifa.
Povlašćeni proizvođači imaju pravo samo na jedan sistem podsticaja za istu elektranu
(videti čl. 9. ZOI).
Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora koji su van sistema podsticaja imaju
pravo na preuzimanje balansne odgovornosti i pravo na prioritetan pristup sistemu u skladu sa
ovim zakonom.
Podsticajne mere na raspolaganju su za sledeće vrste elektrana koje koriste obnovljive
izvore energije:
1) hidroelektranu odobrene snage do 30 MW;
2) hidroelektranu na postojećoj infrastrukturi odobrene snage do 30 MW;
3) elektranu na biomasu;
4) elektranu na biogas;
5) vetroelektranu;
6) solarnu elektranu;
7) geotermalnu elektranu;
8) elektranu na biorazgradivi otpad;
9) elektranu na deponijski gas;
10) elektranu na gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda i
11) elektranu koja koristi druge obnovljive izvore energije.
Elektrana mora biti novoizgrađena ili rekonstruisana.
Podsticajne mere mogu da se steknu za ceo kapacitet ili deo kapaciteta elektrane.63

63
Rekonstruisana elektrana je elektrana koja proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora, u kojoj je
izvršena potpuna ili delimična zamena instalacija ili opreme u svrhu obnove postojećeg kapaciteta ili povećanja

59
 Elektrana u izgradnji ne može biti predmet podsticaja (videti č. 12. ZOI).
Ministarstvo objavljuje za period od tri godine plan sistema podsticaja koji se primenjuje,
okvirni vremenski plan održavanja aukcija, učestalost aukcija, očekivane nove kapacitete iz
obnovljivih izvora energije koji će biti u sistemu podsticaja, ukupna podsticajna sredstva koja će
se raspodeliti povlašćenim proizvođačima koji ostvare pravo na podsticaje u narednom periodu
od tri godine, kao i vrste tehnologije koje će biti podržane u sistemu podsticaja, ukoliko su
poznate.
Agencija jednom u pet godina donosi procenu efekta sistema podsticaja na tržište
električne energije, krajnje kupce, kao i na investicije u sektoru elektroenergetike, ukoliko su
poznate, uzimajući u obzir i uticaj mogućih izmena sistema podsticaja (čl. 13. ZOI).

4. 1. 1. Preuzimanje balansne odgovornosti

Garantovani snabdevač64 preuzima balansnu odgovornost65 za proizvođače iz obnovljivih
izvora energije koji su u sistemu tržišne premije ili su van sistema podsticaja, do uspostavljanja
likvidnog organizovanog unutardnevnog tržišta električne energije. Proizvođač električne
energije iz obnovljivih izvora ima pravo da prenese balansnu odgovornost na drugu balansno
odgovornu stranu u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike i pravilima o radu
tržišta.
Garantovani snabdevač preuzima balansnu odgovornost i snosi troškove balansiranja za
proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora koji su u sistemu fid-in tarife, do isteka
podsticajnog perioda. U slučaju da ostvarena proizvodnja proizvođača električne energije iz
obnovljivih izvora odstupa više od dozvoljenog procenta balansnog odstupanja u obračunskom
periodu, proizvođači snose troškove balansiranja plaćanjem fiksne naknade za svaki kWh

efikasnosti kapaciteta ili povećanja kapaciteta postrojenja, pri čemu rekonstrukcija može da bude sa ili bez promene
vrste elektrane u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.
64
Zakon o energetici (čl.2. st.1.) predviđa da garantovani obezbeđuje javnu uslugu garantovanog
snabdevanja. Garantovano snabdevanje definiše se kao javna usluga kojom se osigurava pravo domaćinstava i malih
kupaca na snabdevanje električnom energijom propisanih karakteristika na teritoriji Republike Srbije po razumnim,
jasno uporedivim, transparentnim i nediskriminatornim cenama;
65
Zakon o energetici (čl. 3. st. 1. 2) definiše balansnu odgovornost na tržištu električne energije kao
obavezu učesnika na tržištu da uravnoteže proizvodnju, potrošnju i ugovorenu kupovinu i prodaju električne energije
u periodu za koji se utvrđuje balansno odstupanje i preuzmu finansijsku odgovornost za odstupanja. Balansna
odgovornost se uređuje zaključenjem ugovora o balansnoj odgovornosti sa operatorom prenosnog sistema ili
prenosom balansne odgovornosti na balansno odgovornu stranu.

60
odstupanja njihove ostvarene proizvodnje od plana koji prijave garantovanom snabdevaču (čl.
10. ZOI).

4.1. 2. Pravo na prioritetan pristup prenosnom, distributivnom odnosno zatvorenom

distributivnom sistemu
Operator prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog distributivnog sistema je dužan
da prioritetno preuzima električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora, bez obzira da li je
u sistemu podsticaja, osim u slučaju kada je ugrožena sigurnost rada prenosnog, odnosno
distributivnog sistema (čl. 11. st. 1. ZOI).

4.1.3. Sistem tržišne premije

Tržišna premija je vrsta državne pomoći koja predstavlja dodatak na tržišnu cenu
električne energije koju korisnici tržišne premije isporuče na mesečnom nivou u
elektroenergetski sistem. Određuje se u evrocentima po kWh u postupku aukcija i može da se
stekne za ceo ili deo kapaciteta elektrane. Učesnici u postupku aukcije čije su ponude na
aukcijama obuhvaćene rešenjem Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije (u daljem
tekstu „Ministarstvo“) stiču status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije
danom konačnosti tog rešenja. Nakon uspešne aukcije i sticanja statusa privremenog
povlašćenog proizvođača električne energije, zaključuje se ugovor o tržišnoj premiji sa
ovlašćenom ugovornom stranom – garantovanim snabdevačem.
Za vreme trajanja podsticajnog perioda proizvođač električne energije iz obnovljivih
izvora može da ima određeni procenat balansnog odstupanja – maksimalni dozvoljeni procenat
odstupanja između stvarno proizvedene količine električne energije u odnosu na planiranu
količinu električne energije, bez dužnosti da nadoknadi troškove balansnog odstupanja. Te
troškove preuzima garantovani snabdevač što predstavlja balansnu odgovornost za proizvođače
iz obnovljivih izvora energije koji su u sistemu tržišne premije ili su van sistema podsticaja, do
uspostavljanja likvidnog organizovanog tržišta električne energije. To je još jedan vid podsticaja
za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Garantovani snabdevač i proizvođač električne
energije iz obnovljivih izvora zaključuju ugovor o preuzimanju balansne odgovornosti.
Garantovani snabdevač je EPS.

61
 U slučaju da se pravo na tržišnu premiju stekne za deo kapaciteta elektrane, električna
energija za koju se isplaćuje tržišna premija dobija se tako što se procenat kapaciteta elektrane
koji je ušao u kvotu, množi sa električnom energijom isporučenom u elektroenergetski sistem u
toku obračunskog perioda.
Ako se tržišna premija određuje u zavisnosti od referentne tržišne cene, a tržišna cena
električne energije koja je osnov za izračunavanje referentne tržišne cene je negativna, tržišna
premija se ne isplaćuje za period negativne tržišne cene električne energije.66
Vrsta, način i uslovi sticanja, ostvarivanja i prestanak prava na tržišnu premiju, kao i
način određivanja referentne tržišne cene uređeni su Uredbom o tržišnoj premiji i fid-in tarifi (čl.
14. ZOI).
Pravo na tržišnu premiju stiče se u postupku aukcija. Aukcija se može organizovati
jedinstveno za dve ili više vrsta elektrana ili odvojeno po posebnim vrstama elektrana.
Sprovođenje aukcija prema posebnim vrstama elektrana smatra se da je u skladu sa
pravilima državne pomoći ako je ispunjen jedan ili više uslova u pogledu:
1) dugoročnog potencijala određene nove i inovativne tehnologije;
2) ostvarivanja potrebe za diverzifikacijom obnovljivih izvora energije;
3) ograničenja mreže i stabilnosti sistema i
4) troškova integrisanja u sistem.
Zbog ograničenja mreže i stabilnosti sistema, aukcije se mogu sprovesti za posebna
geografska područja za jednu ili više vrsta elektrana. Davalac državne pomoći koja se dodeljuje
u skladu sa ZOI dužan je da obrazloži nadležnom organu za kontrolu državne pomoći da li su
ispunjeni uslovi (ograničenje mreže i stabilnost sistema) za sprovođenje aukcija po posebnim
vrstama elektrana.
Ministarstvo sprovodi aukcije na osnovu raspoloživih kvota koje propisuje Vlada.
U skladu sa zakonom, važećim planskim dokumentima u oblasti energetike, preuzetim
međunarodnim obavezama, odnosno raspoloživim podacima o postojećim kapacitetima,
planiranim potrebama i drugim podacima značajnim za određivanje kvota, Vlada propisuje
kvote, pri čemu svaka vrsta elektrane može da se podeli na podvrste prema veličini elektrane ili
drugom kriterijumu i da za svaku podvrstu propiše posebne kvote, kao i posebne kvote za

66
Referentna tržišna cena je cena električne energije na dan-unapred organizovanom tržištu električne
energije u Republici Srbiji (čl. 4. st. 1. tač. 41. ZOI)

62
rekonstruisane elektrane (videti čl. 16. ZOI). Postupak aukcije regulisan je Zakonom o
obnovljivim izvorima energije и Uredbom o tržišnoj premiji i fid-in tarifi („Sl. glasnik RS“ br.
40/21).67
Postupak aukcija sastoji se od tri faze: kvalifikacija, nadmetanja i odabira najboljih
ponuda.
Kvalifikacija je eliminaciona faza postupka aukcije u kojoj se vrši odabir prijavljenih
učesnika na osnovu ispunjenosti sledećih uslova:
1) vrste i odobrene snage elektrane;
2) planskog osnova za izgradnju priključka elektrane na elektroenergetski sistem;
3) ako je učesnik na aukciji pribavio:
(1) pravnosnažnu energetsku dozvolu za elektranu,
(2) lokacijske uslove,
(3) finansijski instrument obezbeđenja za ozbiljnost ponude.
Vlada može propisati i druge uslove za kvalifikacije.
Nadmetanje je faza postupka aukcije u kojoj se učesnici koju su odabrani u fazi
kvalifikacije svojim ponudama nadmeću prema kriterijumu koja ponuda nudi nižu tržišnu
premiju u odnosu na maksimalnu tržišnu premiju, odnosno nižu visinu otkupne cene u odnosu na
maksimalnu otkupnu cenu. Ponude koje premašuju maksimalnu tržišnu premiju, odnosno
maksimalnu otkupnu cenu ne razmatraju se (videti čl. 20. ZOI).
Učesnici se posle faze kvalifikacija i nadmetanja, u zavisnosti od ponude koje su dali,
rangiraju od najnižeg do najvišeg iznosa tržišne premije, odnosno otkupne cene i po tom
redosledu popunjavaju kvotu. Ponuda može da se odnosi na ceo kapacitet ili deo kapaciteta
elektrane.
Kada zbir kapaciteta svih elektrana za rangirane ponude iz člana 20. ZOI dostigne nivo
propisane kvote, kvota je popunjena.
U slučaju da za raspoloživu kvotu konkurišu dva ili više učesnika u postupku aukcije sa
istom tržišnom premijom, odnosno istom otkupnom cenom, preostala kvota se raspodeljuje na te
učesnike proporcionalno ponuđenom kapacitetu elektrane.

67
Tekst Uredbe dostupan je na adresi:
https://www.mre.gov.rs/sites/default/files/2021/12/2._uredba_o_trzisnoj_premiji_i_fid-in_tarifi.pdf

63
 Na osnovu navedenih pravila, Komisija sastavlja rang listu koju zajedno sa izveštajem o
sprovedenom postupku dostavlja Ministarstvu (videti čl. 21. ZOI).
Na osnovu rang liste i izveštaja o sprovedenom postupku koje sačinjava Komisija,
Ministarstvo donosi rešenje o dodeljivanju prava na tržišnu premiju, odnosno rešenje o odbijanju
prava na tržišnu premiju učesnicima u postupku aukcije.
Rešenje je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Učesnici u postupku aukcije čije su ponude na aukcijama obuhvaćene rešenjem o
dodeljivanju prava na tržišnu premiju,stiču status privremenog povlašćenog proizvođača
električne energije danom konačnosti tog rešenja. Privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da
u roku od 30 dana od dana sticanja tog statusa Ministarstvu dostavi finansijski instrument
obezbeđenja.
Privremeni povlašćeni proizvođač koji je dostavio finansijski instrument obezbeđenja
zaključuje ugovor o tržišnoj premiji sa ovlašćenom ugovornom stranom.
Garantovani snabdevač obavljaće prava i dužnosti ovlašćene ugovorne strane.
Ugovor o tržišnoj premiji naročito sadrži podatke o ugovornim stranama i njihova prava i
obaveze, predmet ugovora, visinu i podatke o tržišnoj premiji, mogućim plaćanjima ovlašćenoj
ugovornoj strani ukoliko referentna tržištna cena prelazi unapred određenu visinu, vrstu i
kapacitet elektrane, podsticajni period i rok zaključenja ugovora, razloge za raskid ugovora,
način rešavanja sporova i druge elemente bitne za sadržinu i svrhu ugovora u skladu sa ZOI.
Uredba o modelu ugovora o tržišnoj premiji propisuje sadržaj ugovora, i što je još
važnije, sadrži veoma detaljan model ugovora o tržišnoj premiji (u daljem tekstu: „Model
ugovora“).68 Model ugovora je ugovor o pristupanju: strane ne mogu menjati njegove odredbe.
Međutim, ako strane utvrde da određena pitanja koja ne predstavljaju bitne elemente ugovora
nisu regulisana Modelom ugovora ili je potrebno da se Model ugovora prilagodi konkretnoj
situaciji, mogu ga izmeniti uz prethodno odobrenje Ministarstva. Ministarstvo je dužno da odluči
o zahtevu za davanje saglasnosti u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.
Privremeni povlašćeni proizvođač može da stekne status povlašćenog proizvođača za ceo
kapacitet ili deo kapaciteta elektrane ako je:

68
Model ugovora o tržišnoj premiji dostupan je na adresi: https://www.mre.gov.rs/dokumenta/sektor-za-zelenu-
energiju/podzakonska-akta/uredba-o-modelu-ugovora-o-trzisnoj-premiji

64
 1) stekao licencu za obavljanje energetske delatnosti proizvodnje električne energije u
skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika, a koja obuhvata elektranu za koju je stekao
status privremenog povlašćenog proizvođača, osim ukoliko u skladu sa zakonom kojim se
uređuje energetika nije dužan da ima licencu69;
2) elektrana trajno priključena na prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni
sistem, električne energije sa odobrenom snagom za koju je elektrana stekla status privremenog
povlašćenog proizvođača u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika;
3) za elektranu iz tačke 1. ovog stava obezbeđeno posebno merenje odvojeno od merenja
u drugim tehnološkim procesima:
(1) predate električne energije u prenosni sistem, distributivni sistem, odnosno zatvoreni
distributivni sistem električne energije,
(2) preuzete električne energije iz prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog
distributivnog sistema, za potrebe tehnološkog procesa rada elektrane,
(3) predate toplotne energije u sistem,
(4) preuzete, odnosno proizvedene toplotne energije za potrebe tehnološkog procesa
elektrane i pripremu energenta,
4) elektrana novoizgrađena, odnosno rekonstruisana;
5) dobio upotrebnu dozvolu u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata za
elektranu za koju je stekao status privremenog povlašćenog proizvođača;
6) zaključen ugovor o tržišnoj premiji;
7) za elektranu izdata vodna dozvola u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast
vodoprivrede, u slučaju da je predmet zahteva hidroelektrana;
8) pribavio integrisanu dozvolu, odnosno dozvolu za upravljanjem otpadom ili drugi akt
u skladu propisima kojima se uređuje oblast upravljanja otpadom i upotreba otpada za
proizvodnju energije, u slučaju da je predmet zahteva elektrana na biorazgradivi otpad;
9) za elektranu izdat akt inspektora za zaštitu životne sredine da su ispunjeni uslovi
zaštite prirode, uslovi i mere zaštite životne sredine koji su propisani studijom o proceni uticaja,
kao i uslovi iz dozvole za upravljanje otpadom i integrisane dozvole za rad elektrane i obavljanje
aktivnosti, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

69
Uslovi, trajanje, mogućnost izuzetaka izdavanja licence uređeni su članovima 19-29. Zakona o
energetici.

65
 4. 1. 4. Sistem fid-in tarifa
Fid-in tarifa je vrsta operativne državne pomoći koja se dodeljuje u vidu podsticajne
otkupne cene koja se garantuje po kWh za isporučenu električnu energiju za vreme trajanja
podsticajnog perioda. Ova vrsta podsticaja je namenjena samo za mala postrojenja 70 koja su
definisana kao elektrane odobrene snage manje od 500 kW, odnosno elektrane na vetar čija je
71
odobrena snaga manja od 3 MW, i demonstracione projekte koji su definisani kao
nekomercijalni projekti iz obnovljivih izvora energije kojim se neka tehnologija demonstrira kao
prva te vrste i predstavlja značajnu inovaciju koja uveliko premašuje najviši nivo postojeće
tehnologije korišćenja obnovljivih izvora.
Fid-in tarifa se obračunava i isplaćuje na mesečnom nivou. Nakon sprovedene aukcije,
privremeni povlašćeni proizvođači koji ostvaruju pravo na fid-in tarife, zaključuju ugovor o fid-
in tarifi sa garantovanim snabdevačem. Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva bliže
propisuje model ugovora o fid-in tarifi. Razlika u odnosu na tržišne premije se ogleda u
nepostojanju obaveze podnošenja finansijskog instrumenta obezbeđenja ponude za mala
postrojenja ili demonstracione projekte odobrene snage manje od 100 kW, dok se u ostalom
primenjuju navedena pravila za aukcije. Podsticajni period traje 15 godina od dana prve isplate
fid-in premije.
Uredbom o tržišnoj premiji i fid-in tarifi bliže su uređeni uslovi pod kojim mala
postrojenja i demonstracioni projekti mogu steći fid-in tarifu, kao i način sticanja statusa
povlašćenog proizvođača za mala postrojenja i demonstracione projekte.
U slučaju dodele fid-in tarifa u postupku aukcija, unapred se određuje maksimalna fid-in
tarifa, čiju visinu učesnici aukcija ne mogu svojim ponudama da premaše na aukciji.
Za rekonstruisane elektrane, Agencija određuje posebnu maksimalnu fid-in tarifu za
električnu energiju po kWh.
Fid-in tarifa dodeljuje se shodno primenom pravila postupka aukcija za tržišne premije iz
čl. 16 - 22. ZOI (videti čl. 35. ZOI).

70
Malo postrojenje je elektrana odobrene snage manje od 500 kW, odnosno elektrana na vetar čija je
odobrena snaga manja od 3 MW (čl. 4. st. 1. tač. 24. ZOI).
71
Demonstracioni projekat je nekomercijalni projekat iz obnovljivih izvora energije kojim se neka
tehnologija demonstrira kao prva te vrste i predstavlja značajnu inovaciju koja uveliko premašuje najviši nivo
postojeće tehnologije korišćenja obnovljivih izvora i ima status inovacionog projekta u smislu zakona kojim se
uređuje inovaciona delatnost (čl. 4. st. 1. tač. 12. ZOI);

66
 Učesnici u postupku aukcije čije su ponude na aukcijama obuhvaćene rešenjem o
dodeljivanju prava na fid-in tarifu, stiču status privremenog povlašćenog proizvođača električne
energije danom donošenja tog rešenja. Privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da u roku od
30 dana od dana sticanja tog statusa Ministarstvu dostavi finansijski instrument obezbeđenja.
U slučaju demonstracionog projekta ili malog postrojenja odobrene snage manje od 100
kW, ne dostavlja se finansijski instrument obezbeđenja.
Uredbom o tržišnoj premiji i fid-in tarifi bliže se uređuju uslovi za prijavu u fazi
kvalifikacije, sadržina i visina finansijskog instrumenta obezbeđenja, model bankarske garancije,
uslovi i način naplate finansijskog instrumenta obezbeđenja, postupak prenosa i prestanka statusa
privremenog povlašćenog proizvođača.
Privremeni povlašćeni proizvođači ostvaruju pravo na fid-in tarife, podsticajni period i
preuzimanje balansne odgovornosti zaključenjem ugovora o fid-in tarifi sa garantovanim
snabdevačem.
Ugovor o fid-in tarifi naročito sadrži: podatke o ugovornim stranama i njihova prava i
obaveze, predmet ugovora, vrstu i odobrenu snagu elektrane povlašćenog proizvođača, mesto
primopredaje energije u sistem, mesto i način merenja, cenu električne energije i način i uslove
promene cene, način i dinamiku obračunavanja, fakturisanja i plaćanja, kamatu u slučaju
neblagovremenog plaćanja, instrumente obezbeđenja plaćanja, obaveze garantovanog
snabdevača u pogledu preuzimanja balansne odgovornosti i povlašćenog proizvođača u pogledu
planiranja rada elektrane, uslove u periodu probnog rada kada ugovor zaključuje privremeni
povlašćeni proizvođač, podsticajni period i rok zaključenja ugovora, razloge za raskid ugovora,
način rešavanja sporova i druge elemente bitne za sadržinu i svrhu ugovora.
Vlada, na predlog Ministarstva, bliže propisuje model ugovora o fid-in tarifi (videti čl.
37. ZOI).
Privremeni povlašćeni proizvođač stiče status povlašćenog proizvođača električne
energije na osnovu zahteva na propisanom obrascu, ako je:
1) stekao licencu za obavljanje energetske delatnosti proizvodnje električne energije u
skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika, a koja obuhvata elektranu za koju je stekao
status privremenog povlašćenog proizvođača, osim ukoliko u skladu sa zakonom kojim se
uređuje energetika nije dužan da ima licencu;

67
 2) elektrana trajno priključena na prenosni, distributivni, odnosno zatvoreno distributivni
sistem električne energije na odobrenu snagu koja odgovara odobrenoj snazi za koju je elektrana
stekla status privremenog povlašćenog proizvođača, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
energetika;
3) za elektranu obezbeđeno posebno merenje odvojeno od merenja u drugim tehnološkim
procesima:
(1) predate električne energije u prenosni sistem, distributivni, odnosno zatvoreni
distributivni sistem električne energije,
(2) preuzete električne energije iz prenosnog, distributivnog, odnosno zatvorenog
distributivnog sistema, za potrebe tehnološkog procesa rada elektrane,
(3) predate toplotne energije u sistem,
(4) preuzete, odnosno proizvedene toplotne energije za potrebe tehnološkog procesa
elektrane i pripremu energenta,
4) elektrana novoizgrađena, odnosno rekonstruisana;
5) dobio upotrebnu dozvolu u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata za
elektranu za koju je stekao status privremenog povlašćenog proizvođača;
6) ima zaključen ugovor o fid-in tarifi;
7) za elektranu izdata vodna dozvola u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast
vodoprivrede, u slučaju da je predmet zahteva hidroelektrana;
8) pribavio integrisanu dozvolu, odnosno dozvolu za upravljanjem otpadom ili drugi akt
u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast upravljanja otpadom i upotreba otpada za
proizvodnju energije, u slučaju da je predmet zahteva elektrana na biorazgradivi otpad;
9) za elektranu izdat akt inspektora za zaštitu životne sredine da su ispunjeni uslovi za rad
elektrane i obavljanje aktivnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine.
Ministarstvo rešenjem odlučuje o zahtevu za sticanje statusa povlašćenog proizvođača u
upravnom postupku u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Rešenje Ministarstva je konačno protiv njega se može pokrenuti upravni spor (videti čl. 42.
ZOI).
Uredbom o tržišnoj premiji i fid-in tarifi bliže je uređen način sticanja, prenosa i prestanka
statusa povlašćenog proizvođača.
Ministarstvo vodi javni i elektronski registar koji sadrži podatke o:

68
 1) proizvođačima koji imaju status povlašćenog proizvođača;
2) proizvođačima koji imaju status privremenog povlašćenog proizvođača;
3) proizvođačima koji imaju status proizvođača iz obnovljivih izvora;
4) proizvođačima kojima je status iz tač. 1), 2) i 3) prestao da važi.72

4. 1. 5. Lokalni podsticaji
Nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave svojim aktom može
utvrditi posebne finansijske i druge podsticaje, osnivanje budžetskih fondova kao i korišćenje
sredstava iz postojećih sopstvenih fondova za realizaciju projekata i drugih aktivnosti za efikasno
korišćenje energije na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom i propisima koji regulišu rad ovih
organa (videti čl. 70. st. 1. ZOI).
Energetski subjekti koji obavljaju delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja kupaca
toplotnom energijom na energetski efikasan način u skladu sa zakonom kojim se uređuje
energetska efikasnost, mogu da steknu podsticajne mere ako koriste visokoefikasnu
kogeneraciju, otpadnu toplotu ili obnovljive izvore energije:
1) toplotne pumpe;
2) solarnu energiju;
3) geotermalnu energiju;
4) energiju biorazgradivog otpada;
5) biomasu;
6) druge obnovljive izvore energije.
Jedinica lokalne samouprave propisuje podsticajne mere, uslove i postupak za sticanje
prava na podsticajne mere i dodeljuje podsticajne mere. Jedinica lokalne samouprave dodeljuje
podsticajne mere na transparentan i nediskriminatoran način, uz poštovanje pravila državne
pomoći (videti čl. 71. ZOI).
Jedinica lokalne samouprave može odlukom utvrditi kriterijume, iznos i postupak
umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, posebna umanjenja iznosa
doprinosa za nedostajuću infrastrukturu, kao i druge pogodnosti za investitore koji prilikom
izgradnje nove zgrade, kao i rekonstrukcije, adaptacije, sanacije ili energetske sanacije postojeće

72
Registar je dostupan na: https://mre.gov.rs/sites/default/files/registri/registar_pp.html

69
zgrade predvide alternativno obezbeđenje električne ili toplotne energije iz oblasti obnovljivih
izvora energije.
Jedinica lokalne samouprave može doneti odluku kojom predviđa bespovratno
sufinansiranje aktivnosti na unapređenju svojstava zgrade, u kom slučaju jedinica lokalne
samouprave obezbeđuje sredstva u budžetu za učešće u projektima finansiranja ovih aktivnosti i
donosi odluku kojom propisuje postupak dodele sredstava, procenat učešća i uslove pod kojima
jedinica lokalne samouprave učestvuje u finansiranju ovih aktivnosti (videti čl. 85. ZOI). Tako je
Grad Niš doneo Odluku o bespovratnom sufinansiranju aktivnosti na investiicionom održavanjui
unapređenju energetskih svojstava stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova u 2022. godini.

V Poslovni model Zajednice obnovljivih izvora energije

1. Tipovi Zajednica obnovljivih izvora energije po kriterijumu motiva
Zajednice obnovljiivih izvora energije mogu da se fokusiraju na različite aktivnosti.
Razlika u ovim aktivnostima je osnov tipologije ZOE.
Fokus Zajednice može da bude na:
1. proizvodnji energije za samopotrošnju;
2. proizvodnji energije za snabdevanje tržišta;
3. proizvodnji energije u cilju podele (e. „peer to peer“ između članova zajednice)
4. očuvanju fleksibilnosti snabdevanja i
5. energetskom upravljanju (menadžmentu).
Prva tri tipa zajednica fokusirana su na proizvodnju i korišćenje energije. Zajednica
fokusriana na fleksibilnost služi obezbeđenju mobilnosti na tržištima električne energije kroz
odgovor na potražnju (e. „demand response“) i upravljanje pikovima potrošnje. (e. „peak
shaving“). Potrošnja se kontroliše na način koji minimizira troškove za članove zajednice. Za
članove Zajednice obnovljivih izvora koja je orijentisana na energetski menadžment, ovo znači
manje račune za električnu energiju.

1. 1. Zajednice obnovljivih izvora energije fokusirane na samopotrošnju

Generalna ideja iza ovog tipa ZOE je što se jednostavno implementira u praksi:
samoproizvedenu energiju troše članovi Zajednice. U zavisnosti od veličine, članova i lokacije
Zajednice, tipični korišćeni resursi su solarni paneli, energija vetra i biomasa. U gradskom

70
okruženju najčešći su solarni paneli.73 Ovaj tip Zajednice temelji se na više motiva: smanjenju
troškova, ostvarenju energetske efikasnosti, povećanom stepenu energetske nezavisnosti.
Energija se koristi za osvetljenje, liftove, ventilaciju. Monitoring može da bude u formi mobilne
aplikacije.

1. 2. Zajednice obnovljivih izvora fokusirane na snabdevanje tržišta

Ovaj tip Zajednice proizvodi energiju na isti način kao i Zajednica fokusirana na
samopotrošnju s tom razlikom što je usmerena na prodaju energije snabdevaču i isporuku u
distributivnu mrežu: to je i osnov finansijskog motiva.74 Dobijena sredstva mogu da se koriste i
za investicije u proizvodnju obnovljive energije i proširivanje delatnosti. Razvoju ovog
poslovnog modela posebno je doprinelo to što je konkurentnost solarnih panela unapređena do
mere da postaje jefitiija opcija nego fosilna energija.

1. 3. Zajednice obnovljivih izvora energije fokusirane na podelu energije između

članova
Trgovina energijom između članova zajednice (“peer to peer”-P2P) je inovativni način da
prozjumeri dele generisani višak energije i sa njim povezanu ekonomsku koristi, uz doprinos
maksimizaciji korišćenju obnovljivih izvora.75 P2P trgovina je transakcija električnom energijom
između dva potrošača iili prozjumera kao ravnopravnih subjekata korišćenjem elektronske
platforme. Reč je o horizontalnoj transakciji, koja se razlikuje od tradicionalne vertikalne
strukture lanca vrednosti (e. „value chain“) u sektoru električne energije koji uključuje
proizvođača, distributera i krajnjeg kupca.
Ključna ideja iza P2P bazirane Zajednice obnovljivih izvora energije je da članovi
Zajednice mogu da prodaju i kupuju električnu energiju direktno jedan od drugog. Prozjumeri
mogu da prodaju generisani višak električne energije drugim članovima Zajednice koji su
potrošači. Generisana električna energije može da bude potrošena od strane samih prozjumera
ukoliko cena nije povoljna. Sa druge strane, potrošač ne mora da kupuje električnu energiju od
prozjumera ukoliko je cena isuviše visoka.

73
Videti primer ovako orijentisane Zajednice na: https://fin.solar/
74
Videti primer ovako orijentisane Zejadnice na: https://www.coopernico.org/en
75
P2P je vid tzv. deljive (“sharing”) ekonomije koji favorizuje direktnu razmenu između strana bez
posrednika.

71
 Ovaj aranžman je koristan i za prozjumere i za potrošače jer prodavac ima finansijsku
korist od viška električne energije a kupac dobija jeftiniju električnu energiju nego što je to
uobičajeno. P2P Zajednica može da koristi usluge sistema distributivne mreže čime se smanjuje
potreba za investicijama u distributivnoj mreži same Zajednice.
Uslovi koje bi trebalo da ispuni P2P trgovina su: transaparentnost, mogućnost verifikacije
nepromenjivost podataka i poverenje. Transparentnost znači da svi podaci treba da budu vidljivi i
raspoloživi svakom od učesnika. Mogućnost verifikacije podrazumeva da su podaci o
funkcionisanju P2P razmene validni i da se mogu proveriti. Poverenje znači da transakcija treba
da se odvija bez uključenja trećih strana.
P2P koncept ne bi smeo da ograniči članove zajednice da kupuju energiju od drugih
potrošača.
RED II direktiva daje mogućnost stranama da dele energiju u formi ugovora. U sistemu
RED II, P2P ugovor je ugovor po pristupanju sa unapred definisanim uslovima koji je
automatski izvršiv.76 Ova odredba nije transponovana u postojeću verziju Zakona o korišćenju
obnovljivih izvora energije (u obrazloženju predloga ZOI navedeno je da će se regulisati
izmenama ovog Zakona).

1. 4. Zajednice obnovljivih izvora energije fokusirane na ostvarivanje fleksibilnosti

potrošnje
Fleksibilno orijentisane Zajednice teže korišćenju energetskih izvora i skladištenja u
baterijama: takvu energiju mogu da ponude na tržištu električne energije kada im je to isplativo.
Flaksibilnost je dakle način da se ostvari prihod. Zajednice fokusirane na fleksibilnost su
popularne kada se radi o proizvodnji energije korišćenjem toplotnih pumpi.

1. 5. Zajednice obnovljivih izvora energije osnovane s ciljem efikasnog energetskog

upravljanja
U mnogim domaćinstvima postoji potreba da se koriste različite tarife da bi se ostvarila
ušteda. U slučaju energetskog menadžmenta primenjuje se „pametni“ (e. „smart“) monitoring i
podešavanje/upodobljavanje/ujednačavanje potrošnje za čitavu zgradu ili rezidencijalno naselje.

76
Videti čl. 2. 18. I 2. 21 (2). REDII direktive i obrazloženje predloga Zakona o korišćenju obnovljivih
izvora energije.

72
Kroz alate za monitoring, članovi mogu da aktivno kontrolišu svoje troškove i (ukoliko su i
prozjumeri) proizvodnju. Kada obim proizvedene energije dobije određeni nivo, moguće je da se
automatski aktivira potrošnja energije koja je iznad navedenog obima. Energetski menadžment
omogućava efikasniji odgovor na veću potražnju i za upravljanje pikovima (ukoliko se koristi
skladištenje u baterijama).77 Ovakve zajednice moguće su i kada se radi o ZOI, s tim što moraju
da ispune uslove blizine, efikasne kontrole i druge uslove previđene Zakonom i pratećim aktima.
Preduslov njihove uspešnosti je pre svega da tehnologija bude jednostavna i pregledna:
kompleksna rešenja smanjuju interes za efikasno upravljanje energijom.

1. 6. Virtuelne elektrane
Virtuelna elektrana (e. „Virtual Power Plant“-VPP) je izraz koji uključuje razilčite
tehnologije koje postupaju kao agregator energije ili kapaciteta. U pravnom sistemu Republike
Srbije, agregator je definisan kao pravno ili fizičko lice koje pruža uslugu agregiranja
(objedinjavanja potrošnje i/ili proizvodnje električne energije u cilju dalje prodaje, kupovine ili
aukcija na tržištima električne energije; videti Zakon o energetici, čl. 2. st. 1. tač.1- 1a).
Agregator koristi softver da upravlja energetskim postrojenjima, kreirajući velike
kapacitete ujedinjavanjem tzv. distributivnih energetskih resursa (DERS) koji mogu da
funkcionišu kao konvencionalni generator električne energije: tako nastaje virtuelna elektrana.
Virtuelne elektrane raspolažu centralnim informacionim sistemima koji procesuiraju podatke o
npr. vremenskoj prognozi (koji su značajni zbog različitog nivoa potrošnje u zavisnosti od
vremenskih prilika), ceni električne energije na tržištu, trendovima potražnje i ponude, sve u cilju
optimiziranja distribucije električne energije od strane agregatora.
Distribuirani energetski resursi ili DERS su resursi električne energije koji se koriste
pojedinačno ili objedinjeno i kao takvi isporučuju potrošačima. Iz perspektive potrošača i
distributera, ova energija funkcioniše kao jedan resurs (nema razlike da li se radi o deset solarnih
nizova od 10kW ili jednoj solarnoj „farmi“ sa 100 kW). Postoji potencijal za kreiranje virtuelnih
elektrana koji mogu da iskoriste i Zajednice obnovljivih izvora energije: agregiranje može da
bude jeftinije, brže i jednostavnije od izgradnje elektrane ekvivalentne veličine.

77
Ključni instrument za funkcionisanje ovog tipa Zajednice je odgovarajući softver. Postoje kompanije
koje prroizvode softvere za energetssko upravljanje i monitoring. Videti primer na:
https://www.lumenaza.de/en/home

73
 Ne postoji jedinstvena definicija virtuelene elektrane. U najširem smislu virtuelna
elektrana se može definisati kao skup (distribuiranih) generatora, sistema za skladištenje
eletrične energije i fleksibilnih potrošača kojima se upravlja kao jednim jedinstvanim sistemom.
Virtuelna elektrana ne postoji u fizičkom smislu: ona je pre virtuelni pojam koji je zasnovan na
računarskom programu i komunikacijama.78
U ekonomskom smislu virtualna elektrana omogućava profitabilnost manjim elektranama
i nakon prestanka državnih podsticaja. U početnoj fazi ima smisla da virtuelna elektrana
kombinuje energiju iz konvencionalnih izvora sa onom koja dolazi iz obnovljivih izvora kako bi
obezbedila održivost.

78
Videti: https://www.statkraft.com/what-we-offer/energy-flexibility-management/virtual-power-plants/.
Radi se o virtuelnoj elektrani koja okuplja više od hiljadu vetroelektrana, fotonaponskih elektrana i elektrana na
biomasu.

74
 VI Rizici povezani sa aktivnošću Zajednice obnovljivih izvora energije
1. Poslovni rizici
U aspektu poslovnog upravljanja Zajednicom obnovlijvih izvora, rizici postaju očigledni
kada operativni troškovi nisu u potpunosti uzeti u obzir ili kada dođe do kvarova zbog netačnih
obračuna amortizacije i profitabilnosti, raspodele dobiti ili lošeg upravljanja.
Pored toga, visoki fiksni troškovi i avansna ulaganja za pokretanje posla, knjigovodstva,
pravnih savetnika i slično rizik su za ZOE zbog toga što Zajedinca ne raspolaže sa velikim
početnim kapitalom. Tu su i rizici vezani za fluktuacije u sunčanim satima kod solarnih panela,
odnosno jačinu vetra kod veteroelektrana.
Takođe je pitanje poslovnog modela koji se izabere: potrebno je da postoji ne samo
isplativost „u naše vreme“, već i razvojna komponenta: u protivnom projekti će u određenoj fazi
postati neekonomični. Korak u smeru obezbeđivanja razvoja je ostavljanje otvorenih vrata za
postavljanje npr. solarnih panela na širem područuju (da se ne bude fokusiran samo na određenu
stambenu zajednicu, na blok ili opštinu). Prostor za razvoj može da se obezbedi i preko
virtuelnih elektrana.

2. Rizik upravljanja
S obzirom na karakter Zajednice (da je vezana za ciljeve koji su definisani imajući u vidu
interes članova povezanih stanovanjem u istom objektu, rezidencijalnom naselju i slično, a u
svakom slučaju uslovljena zahtevom ZOI da bude ispunjen kriterijum “blizine”) postoji rizik da
među članovima nema dovoljno znanja neophodnih za rad, upravljanje i kontrolu Zajednice.
Uz to, upliv novih članova i širenje mora da obezbedi da članovi prihvate vrednosti
Zajednice i njene ciljeve (koji idu iznad i izvan onoga što je profitna orijentacija). Struktura
upravljanja Zajednicom ne bi trebalo da zavisi (u pogledu znanja) samo od uskog kruga članova
(ili, u ekstremnom slučaju, samo od jednog od njih). Takva situacija je podsticaj za takav uski
krug da traži „rentu“ koja ide iznad nivoa koristi koja je prethodno dogovorena. “Renta” je
rezultat tzv. „hold up“ situacije (situacija ograničenog izbora). Problem ograničenja izbora (hold-
up problem) vid je interesnog ponašanja ugovornih partnera. Posledica „hold up“ problema je da,
nakon što je zasnovan ugovorni odnos, jedna od ugovornih strana traži modifikaciju distribucije
koristi na način da ima viši nivo dobiti od ugovora nego što je to opravdano ulaganjima koja je
učinila. U kontekstu Zajednice, to bi značilo da članovi koji upravljaju Zajednicom i imaju

75
znanja koja nisu dostupna drugim članovima (a stekli su ih tokom rada u Zajednici na poslovima
na koje su ih delegirali članovi Zajednice), traže da se odnosi u Zajednici definišu na način koji
im daje povoljniju poziciju nego što je ta pozicija inicijalno bila.
Sa druge strane, širenje Zajednice može da stvori potrebu za restruktuiranjem upravljanja
i jačanjem funkcije spoljnih savetnika. Preobimna Zajednica može biti uzrok “birokratizacije”,
sporosti u odlučivanju, formiranja interesnih grupa koje mogu da budu pod spoljnim uticajem i
slično.
U slučaju da je Zajednica u formi zadruge (što je realna mogućnost prema propisima
Republike Srbije), jedan od rizika je to što kompanije kao privredni subjekti teže donose odluku
da sarađuju sa zadrugom kao pravnom formom: ova tvrdnja je primenljiva posebno kada se radi
o stranim kompanijama.

3. Tehnološki rizici
Solarna energija se načelno smatra kao niskorizična. Ipak, kod ovih projekata postoji
rizik tehnološkog učinka. Moguće je da tehnologija na kojoj funkcioniše Zajednica ne ostvaruje
očekivani rezultat. Potrebno je da se obezbedi da ova tehnologija bude konkurentna u smislu da
obezbeđuje ostvarivanje proizvodnje energije koja je tržišno atraktivna: ovo je od posebne
važnosti u slučaju da je oprema nabavljena kupovinom na kredit (koji se otplaćuje iz projekta).
Značajna u ovom smislu može da bude kredibilna garancija proizvođača (ili isporučioca) opreme
za kvalitet tehnologije, uključujući odgovornost za skrivene mane i odgovornost za nadoknadu
štete u slučaju neodgovarajućeg učinka.

4. Pravni i politički rizici

Pravni rizik se odnosi na preuzimanje obaveza na osnovu modela ugovora iz oblasti
obnovljivih izvora energije: sadržina ovih ugovora je unapred definisana. Uz to, tu je i rizik
vremenski zahtevnih birokratskih procedura, nepreglednost traženih dokumenata i analiza,
smetnje u interakciji sa akterima poput operatora prenosnog sistema, operatera distributivnog
sistema i snabdevača, agregatorima, te organima javne vlasti koji imaju interes i obavezu da
prate aktivnosti Zajednice obnovljivih izvora energije.

76
 Neće biti retko da se Zajednica nađe u fazi razvoja i da tu stane: stoga je delimična
profesionalizacija ključna. Ona sa sobom nosi i potrebu marketinškog nastupa, kako bi se
povećala privlačnost Zajednice i javna prihvatljivost koncepta na kome je zasnovana.
Zajednice postaju učesnici na tržištu: stoga moraju da prihvate i mogućnost da na tom
tržištu dožive neuspeh. Neće biti retko da Zajednice prestanu da rade i da članovi postanu
neaktivni. Uz to, konkurencija većih tržišnih igrača koji imaju jasne ekonomske kriterijume i
motive može da utiče na smanjenje aktivnosti Zajednice: od države zavisi da načinom podrške
omogući opstanak koncepta ZOE. Ova podrška je opravdana ciljevima i razlozima primene
koncepta zajednice obnovljivih izvora energije koji prevazilazi usko profitnu funkciju.

5. Poverenje kao alat

Poverenje članova Zajednice je motor njenog napretka i eliminisanja i smanjenja rizika.
Poverenje je neophodna karakteristika i potencijalni rezultat saradnje unutar Zajednice
obnovljvih izvora energije: interes koji povezuje članove nije merljiv isključivo profitom, već
potrebom zajedničkog unapređenja sopstvene pozicije aktera u sektoru energetike.
Kada je reč o zajednicama, kao i u svakom zajedničkom poduhvatu, saradnja pravi
razliku između uspeha i neuspeha. Različiti akteri moraju da rade zajedno i efikasno. Rezultat
toga je ekološka korist, niži računi za potrošače, veća fleksibilnost upravljača postrojenjima za
proizvodnju, prihod proizvođača čiste energije. Kooperacija između lokalnih vlasti, operatera
sistema, agergatora i drugih aktera mora da bude koordinisana. Značajnu ulogu u tom smislu ima
sistematizacija i širenje dobre prakse.
Kontekstualni faktori mogu da budu značajni u razvoju Zajednica obnovljivih izvora
energije. Postoje fizički, tehnološki, institucionalni i faktori zajednice.
Fizički faktori se odnose na geografske parametre, raspoloživost obnovljivih energetskih
resursa i postojeću energetsku infrastrukturu.
Tehnološki faktori se odnose na troškove različitih tehnologija iz oblasti obnovljivih
izvora energije, zrelost i modularnost raspoloživih tehnologija 79 i energetske potreba članova
Zajednice.

79
Uopšteno govoreći, modularnost je stepen do kojeg komponente sistema mogu biti razdvojene i ponovo
kombinovane, često uz korist fleksibilnosti i raznovrsnosti u upotrebi. Koncept modularnosti se prvenstveno koristi
za smanjenje složenosti rašlanjivanjem sistema na različite stepene međuzavisnosti i nezavisnosti i „skrivanje
složenosti svakog dela iza apstrakcije“. U kontekstu tehnologije (pa i tehnologije obnovljivih izvora energije),

77
 Institucionalni faktori se odnose na strukturu energetskog tržišta, regulatorno okruženje,
pravni okvir u kome funkcionišu ZOE, politiku obnovljivih izvora (posebno šeme za podršku).
Faktori šire zajednice odnose se na ulogu socijalnog kapitala, raspoloživost potrebnih
znanja i veština (u tom smislu, recimo, činjenica da Zajednica funkcioniše u gradu u kome
postoji Univerzitet je od visokog značaja) energetsku kulturu i otvorenost za nove tehnologije.
Prva dva (fizički i tehnološki) faktori su spoljni: utemeljivači Zajednice nad njima imaju
malu ili nikakvu kontrolu.
Sa druge strane, institucionalni i faktori zajednice su varijabile na koje može da se utiče.

modularnost pretpostavlja da određeni delovi (moduli) tehnologije mogu da budu primenjeni u okviru tehnologija
koje se razlikuju od one u kojoj modu primarno funkcioniše (npr. korišćenje novih solarnih panela u odnosu na stare
ne bi trebalo da traži nove instalacije za distribuciju i merenje: ukoliko je to slučaj, tehnološko rešenje koje je
koršćeno za instalacije je modularno).

78
 Upitnik za potencijalne osnivače Zajednice obnovljivih izvora energije.
1. Lokacija mesta i izbor tehnologije

Da li je dovoljno održivog energetskog doprinosa i energetske sirovine u ovom momentu

i u budućnosti?
Da li je učinjena procena ekološkog doprinosa?
Da li je sprovedena procedura konsultacija sa svim potencijalnim članovima Zajednice?

2. Potencijalni partneri Zajednice

Da li su profesionalni projekt developeri zainteresovani i motivisani da uđu u projekat?

Da li profesionalni projekt developeri imaju dovoljno iskustva?
Da li i kakva je mogućnost saradnje sa partnerima iz javnog sektora?

3. Karakteristike potencijalnih članova Zajednice

Da li su potencijalni članovi Zajednice motivisani i imaju dovoljno početnih znanja da

uđu u projekat osnivanja ZOE?
Koji finansijski modeli mogu da se koriste za učešće potencijalnih članova u Zajednici (npr.
krediti komercijalnih banaka, podrška javnog sektora za obezbeđenje energetske efikasnosti i
slično)

4. Raspoloživost eksternih resursa

Da li je faktički i ekonomski (u pogledu cene i vremena isporuke) dostupna odgovarajuća

tehnologija?
Da li su rezervni delovi i održavanje tehnologije dostupni po razumnoj ceni i u razumnom
vremenskom periodu? (ovo je važno zbog obezbeđenja kontinuiteta rada Zajednice).
Da li postoji mogućnost da se smanji nabavna cena tehnologije u slučaju da se nabavka
realizuje sa drugim Zajednicama (što ima potencijal da smanji troškove opreme)?
Da li postoji mogućnost obezbeđenja pravnih i ekspertskih usluga?

79
 Da li postoji potreba za obukom članova ZOE za upravljanje Zajednicom? Ukoliko je
odogovor pozitivan, kakvi su resursi za sprovođenje te obuke?
Da li postoji mreža za podršku i razmenu znanja koja okuplja slične Zajednice?

5. Ciljna grupa Zajednice

Ko ulazi u ciljnu grupu Zajednice (ko su potencijalni članovi)?

Da li Zajednica ima potencijala da se širi?

6. Poslovni model
Da li postoji primer dobre prakse koji može da se koristi?
Da li poslovni model dozvoljava da članovi Zajednice koji nisu profesionalci budu
uključeni u rad Zajednice (zbog kompleksne tehnologije, finansijskih rizika i slično)?
Da li postoji mogućnost da nakon faze u kojoj Zajednica funkcioniše uz pomoć
profesionalnog menadžmenta, upravljanje preuzmu članovi Zajednice?

80
PRAVNI ASPEKTI ZAJEDNICA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U REPUBLICI SRBIJI ............... 1

I Činjenice i dileme ................................................................................................................................................2

1. Uvod ................................................................................................................................................................................... 2
2. Uloga zajednice obnovljivih izvora energije .......................................................................................................................... 5
3. Pravna forma zajednice obnovljivih izvora energije ............................................................................................................. 7
3. 1. Uslov postojanja kontrole i uslov blizine ........................................................................................................................... 9
3. 2. Otvorenost i dobrovoljnost .............................................................................................................................................. 11
3. 3. Cilj Zajednice obnovljivih izvora energije .................................................................................................................. 11
3. 4. Moguće forme Zajednice obnovljivih izvora energije .................................................................................................... 12
3. 4. 1. Ortačko društvo ................................................................................................................................................. 12
3. 4. 2. Komanditno društvo .......................................................................................................................................... 13
3. 4. 3. Akcionarsko društvo ......................................................................................................................................... 15
3. 4. 4. Društvo sa ograničenom odgovornošću ........................................................................................................... 16
3. 4. 5. Zadruge .............................................................................................................................................................. 17
3. 4. 6. Javnoprivatno partnerstvo ................................................................................................................................. 21
II Osnovni pojmovi ...............................................................................................................................................23
1. Ključni akteri .................................................................................................................................................................... 23
2. Ključni pojmovi ................................................................................................................................................................ 26
III Procedure realizacije projekata obnovljivih izvora energije ............................................................................30
1. Izgradnja .......................................................................................................................................................................... 30
2. Sticanje statusa kupca proizvođača ............................................................................................................................... 34
2. 1. Uslovi čijim ispunjenjem stambena zajednica stiče svojstvo prozjumera .................................................................... 38
2. 2. Uslovi čijim ispunjenjem status prozjumera stiču krajnji kupci koji nisu domaćinstvo ili stambena zajednica ........ 40
2. 3. Uslovi čijim ispunjenjem status prozjumera stiču krajnji kupci koji nisu domaćinstvo ili stambena zajednica kada
proizvodni objekat ima instalisanu snagu manju od 10 MW i priključenje na prenosni, odnosno deo distributivnog
sistema kojim upravlja operator prenosnog sistema ............................................................................................................. 43
2. 4. Uslovi čijim ispunjenjem status prozjumera stiču krajnji kupci koji nisu domaćinstvo ili stambena zajednica i
priključenje na distributivni odnosno zatvoreni distributivni sistem električne energije.................................................... 44
3. Priključenje ...................................................................................................................................................................... 46
IV Prava, obaveze i odgovornosti Zajednice obnovljivih izvora energije .............................................................48
1. Uvod ................................................................................................................................................................................. 48
2. Prava, obaveze i odgovornosti prozjumera .................................................................................................................. 48
2 .1.Kriterijumi za obračun potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača............................................ 52
3. Uloga garancija porekla .................................................................................................................................................. 54
3.1. Izdavanje, prenos i prestanak garancije porekla ..................................................................................................... 57
4. Podsticaji za proizvodnju obnovljivih izvora energije................................................................................................... 59
4. 1. Sistemi podsticaja ....................................................................................................................................................... 59
4. 1. 1. Preuzimanje balansne odgovornosti ..................................................................................................................... 60
4.1. 2. Pravo na prioritetan pristup prenosnom, distributivnom odnosno zatvorenom distributivnom sistemu ........... 61
4.1.3. Sistem tržišne premije ............................................................................................................................................... 61
4. 1. 4. Sistem fid-in tarifa .................................................................................................................................................. 66
4. 1. 5. Lokalni podsticaji .................................................................................................................................................... 69
V Poslovni model Zajednice obnovljivih izvora energije ......................................................................................70
1. Tipovi Zajednica obnovljivih izvora energije po kriterijumu motiva ........................................................................... 70
1. 1. Zajednice obnovljivih izvora energije fokusirane na samopotrošnju ............................................................................ 70
1. 2. Zajednice obnovljivih izvora fokusirane na snabdevanje tržišta ............................................................................ 71
1. 3. Zajednice obnovljivih izvora energije fokusirane na podelu energije između članova......................................... 71
1. 4. Zajednice obnovljivih izvora energije fokusirane na ostvarivanje fleksibilnosti potrošnje ................................... 72
1. 5. Zajednice obnovljivih izvora energije osnovane s ciljem efikasnog energetskog upravljanja .............................. 72
1. 6. Virtuelne elektrane ..................................................................................................................................................... 73

81
VI Rizici povezani sa aktivnošću Zajednice obnovljivih izvora energije ...............................................................75
1. Poslovni rizici ................................................................................................................................................................... 75
2. Rizik upravljanja .............................................................................................................................................................. 75
3. Tehnološki rizici ............................................................................................................................................................... 76
4. Pravni i politički rizici ...................................................................................................................................................... 76
5. Poverenje kao alat .......................................................................................................................................................... 77
Upitnik za potencijalne osnivače Zajednice obnovljivih izvora energije. .............................................................79

82