VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA VASPITAČE I POSLOVNE

INFORMATIČARE – SIRMIJUM

SEMINARSKI RAD
Smer: Vaspitač dece predškolskog uzrasta

Predmet: Urgetna stanja kod dece

Tema:

ALERGIJE NA HRANU

Profesor: Student:

Prof. Dr Zlatko Maksimović Marija Bursać 3/2018-dl

Sremska Mitrovica, decembar 2020. Godine

SADRŽAJ:

UVOD ........................................................................................................................................ 3

1. ALERGIJE NA HRANU .................................................................................................... 4

1.1. Uzroci alergije na hranu .............................................................................................. 5

1.2. Simptomi ..................................................................................................................... 6

1.3. Dijagnostikovanje alergije ........................................................................................... 8

1.3.1. Anafilaksija .......................................................................................................... 8

1.3.2. Kontaktna reakcija sa alergenom ......................................................................... 8

1.3.3. Idiosinkrazija ........................................................................................................ 9

1.4. Alergija na kikiriki....................................................................................................... 9

1.5. Alergija na ribe i školjke ........................................................................................... 10

1.6. Alergija na susam, orašaste plodove, soju ................................................................. 10

1.7. Alergija na mleku, pšenicu i jaja ............................................................................... 10

1.8. Alergija na lekove ...................................................................................................... 11

ZAKLJUČAK .......................................................................................................................... 12

LITERATURA ......................................................................................................................... 13

2
 UVOD

Alergije su najčešći poremećaji imunog sistema. Procenjeno je da pogađaju 20 posto

stanovništva i da je stopa incidencije alergija u stalnom porastu. Alergija je reakcija rane
preosetljivosti koja se javlja kod nekih osoba pri ponovnom susretu sa određenim stranim
antigenom (alergenom). Danas, možda i najraspostranjenija savremena masovna bolest koja
muči čovečanstvo. Retko da se može sresti čovek koji nije u problemu sa nekom vrstom od
alergije. Još od malih nogu muče nas razne alergije i inolerancije, te je tako njihov razvoj i
život od malena upućen na često odlaženje kod lekara.

Alergija na hranu obuhvata sve veći broj ljudi širom sveta. Češće se javlja kod dece nego u
odraslih. Mnogo faktora učestvuje u uspostavi i održavanju imunotolerancije na alergene
hrane, a ključnu ulogu imaju imunokompetentne stanice u sluznici gastrointestinalnog trakta.

Pojava alergija na hranu menja se s godina, a menjaju se i alergeni koji je izazivaju. Češće su
u prvim godinama života zbog još nedovoljne zrelosti imunološkog sistema. Kod dece, češće
nego kod odraslih, alergeni su mleko, jaja, kikiriki, soja, pšenica, morska riba, a kod odraslih
češće nego kod dece kikiriki, orasi, lešnici, morska riba, voće. Alergije na hranu mogu se
javiti u svakoj životnom dobu. Alergijska reakcija na hranu se definiše kao poremećaj koji je
posljedica IgE specifičnog imunološkog odgovora koji se opet javlja nakon ekspozicije
određenoj vrsti hrane.

3
 1. ALERGIJE NA HRANU

Alergija na hranu je nenormalan odgovor na hranu koju pokreće imunološki sistem tela.
Postoji nekoliko tipova imunosti kojima odgovara na hranu. Fokusiraćemo se se na jednu
vrstu negativnih uticaja reakcija na hranu - ona u kojoj telo proizvodi specifičnu vrsta antitela
koja se naziva imunoglobulin E (IgE). Vezivanje IgE1 za specifične molekule prisutne u hrani
pokreće imunološki odgovor. dgovor na alergije može biti blag ili u retkim slučajevima
može biti povezana sa ozbiljnom i opasnom po život reakcijom koja se naziva anafilaksija,
koju ćemo opisati u nastavku. Zatim, ako imate alergiju na hranu, izuzetno je važno da radite
alergotest kod svog zdravstvenog radnika da biste saznali koja hrana uzrokuje vašu alergijsku
reakcija. Ponekad reakcija na hranu uopšte nije alergija već druga vrsta reakcije koja se
naziva intolerancija na hranu.

Stvaranje fiksiranih antitela u ćelijama šok-organa (glatka muskulatura bronhija, bronhiola i

creva, koža, sluznica), može objasniti nastanak alergije prema hrani, a u vezi sa reakcijom
fiksiranih antitela, alergena.

Postoje dve vrste alergije na hranu:

 Ciklična preosetljivost - pri čemu je stepen slergičnosti zavistan od učestalosti

upotrebe alergogene hrane. To znači da je preosetljivost organizma utoliko veća
ukoliko je unošenje alergogene hrane češća i obrnuto.
 Stalna preosetljivost - kada je alergičnost stalnog karaktera. Tada alergija postoji u
svakom trenutkubez obzira na vreme od poslednjeg unošenja alergogene hrane.

Kod prve vrste preosetljivosti, alergičnost se može vremenom izgubiti, ukoliko se alergogena
hrana ne uzima izvesno vreme, ali kod drugog tipa to se retko dešava.

Da li će se alergija na hranu javiti iu kavom obliku, zavisi od naslednih činilaca, dobu, polu i
vrsti namirnica. Nasleđe ima važnu ulogu, jer je utvrđeno da 65% dece postaje alergično ako
su oba roditelja alergična, 35%, ako je samo jedan roditelj.

1
IgE je prirodna supstanca u našem telu koja igra važnu ulogu u razvoju alergijske astme. Povišeni nivo IgE
može biti posledica vašeg izlaganja okidačima kao što su: životinjske dlake, bubašvabež, grinje, buđ i dr.

4
Svaka namirnica, ili hrana mogu pod određenim uslovima dovesti do alergije. Međutim
postoje izvesne namirnice, brašno, mleko i jaja, koje češće izazivaju ovakvo stanje. Pored njih
značani procenat izazivanja alergije ima i krompir, meso, kafa, ribe, sladoled, malina.
Praktično, jedna teista namirnica mže delovati alergogeno u raznim oblicima kulinarne
obrade. Bilo da je sušena, sirova, ili pak termički obrađena. U jednom stanju može biti
alergogena, dok u drugom ne mora. Tako naprimer, kuvana riba ili kuvani kupus češće
dovode do alergije neko u drugom sirovom obliku, ili suvo grožđe češće izaziva alergiju nego
sveže grožđe.

Količina alergogene hrane i brzina konzumranja, unošenja hrane u organizam, utiču napojavu
i težinu alergije. Ako se alegogena hrana brzo pojede (pet minuta), alergogene promene su
brže i teže nego kada se ista hrana jede polako (normalno 45 minuta). Znaci alergije mogu se
javiti u roku od 5 do 10 min, ili 3 do 4 sata posle uzimanja hrane, ali takođe i posle 5 do 6
dana. Ako je reč o alergiji gastro-intestinalnog sistema, akutne promene mogu biti praćene
povraćanjem i dijarejom, tako da klinička slika podseća na akutno trovanje hranom izazvano
bakterijama ili njihovim toksinima i drugim otrovnim materijama. Svaka alrgija na hranu je
praćena povećanjem sadržaja histamina u organizmu. Praktično jedina i najbolja zaštita od
alergije je, da ne upotrebljvate hranu koja je izaziva. Treba pritom dobro proceniti šta
organizam gubi izostavljanjem pojedinih namirnica i kako se to može adekvatno nadoknaditi
upotrebom sličnih.

Razlog za ovakvu pojavu je poremećaj u organima za varenje i njihova nesposobnost da

potpuno razlože i apsorbuju sve količine unetih ugljenih hidrata, na skrob pre svih. Kao
posledica tog poremećaja, šećeri (najčešće skrob) dolazi u debelo crevo, gde se pod dejstvom
mikroorganizama razlaže do kiselina, a ove potom deluju nadražajno na sluzokožu debelog
creva. U tom procesu, pod dejstvom bakterija nastaju gasovi koji dovode do pojčane
peristaltike debelog creva, odnosno do četih stolica - dijareje.

1.1. Uzroci alergije na hranu

Alergija na hranu je pojačani imunološki odgovor na određene namirnice u ishrani. Bitno je

istaći da alergija na hranu nije isto što i intolerancija na hranu (kao što je npr. intolerancija na
laktozu). Probava sprečava pojavu simptoma alergije na hranu kod većine odraslih osoba.
Alergija na hranu se uglavnom razvija kod dece, ali se može razviti i u zrelijoj dobi.

5
Gotovo svaka hrana ili dodatak hrani može izazvati alergiju, ali najčešći okidači kod mlađe
dece su mleko, soja, jaja, kikiriki i pšenica, dok su to kod starije dece i odraslih – orasi i
morska hrana.

Dobro je poznato da je kod novorođenčadi sa alergijama na hranu veća verovatnoća da će

kasnije razviti druge alergijske bolesti poput astme u poređenju sa novorođenčadi bez alergija
na hranu. Jedna alergijska bolest malo verovatno uzrokuje drugu. Bolje objašnjenje za
zapažanje je da alergije na hranu i alergijske bolesti uopšte imaju mnogo zajedničkih faktora
rizika.

Takođe je dobro poznato da ako vaša uža porodica ima već neke alergije, imate ćete veći rizik
da postanete alergični. Zbog tog zapažanja, istraživači su tražili gene koji mogu uticati na
ulogu u razvoju alergija. Mnogi geni su identifikovani kao da su uključeni u različite alergije.
Međutim, studije koje pokušavaju da identifikuju gene povezane sa alergijama imaju retko
dosledne rezultate. Veoma malo studija se direktno bavilo genima povezanim sa alergijom na
hranu, verovatno zato što većina istraživača veruje da su isti geni uključeni u sve alergije.
Međutim, identifikovano je nekoliko gena koji možda imaju određenu ulogu u alergijskom
odgovoru na hranu. To su geni odgovorni za molekule sa ulogama u imunološkom sistemu ili
u razgradnji proteina hrane u crevima.2

1.2. Simptomi

Postoji mnogo simptoma alergijske reakcije, kako za decu, tako i za odrasle, koji često mogu
ostati neprimećeni. Najčešći simptomi alergije na hranu mogu biti sledeći:

 Trnjenje usta;
 Oticanje lica, usta i očiju;
 Otežano disanje ili kod nekih se javlja kao astma;
 Povraćanje;
 Dijareja i mučnina;
 Bolovi i grčevi u stomaku;
 Vrtoglavica;
 Nizak krvni pritisak;

2
S. Cochrane, K. Beyer, M. Clausen, M. Wjst, R. Hiller, C. Nicoletti, Z. Szepfalusi, H. Savelkoul, H. Breiteneder,
Y. Manios, R. Crittenden, P. Burney (2009). Factors influencing the incidence and prevalence of food allergy.
Allergy 64, 1246-1255.

6
  Otežano gutanje;

Tabela br. 1 – Simptomi (izvor: www.revolucijaishrane.com dostupno 07.12.2020)

Kod malih beba među prvim davanjima hrane otkrije se da li su alergični na neke sastojke,
međutim najčešći simptomi kod dece javljaju se:

 Otežano disanje;
 Kašalj;
 Osip po telu;
 Povraćanje;
 Boginje;

Slika br. 1 - Ilustracije simptoma alergije na hranu (izvor: House Call Doctor)

7
 1.3. Dijagnostikovanje alergije

Iako alergija na hranu obično izazove reakciju svaki put kad se pojede neka hrana, simptomi
ove reakcije mogu se razlikovati od osobe do osobe i mogu se razlikovati od svake reakcije.
Kako je teško predvideti koliko ozbiljna potencijalna reakcija može biti, važno je da su svi
ljudi sa alergijama na hranu svesni rizika od anafilaksije, fatalnih reakcija i načina lečenja
simptoma.

1.3.1. Anafilaksija

Anafilaksija je najteža forma alergijske reakcije. To je akutni tip reakcije koji može imati
neočekivan, dramatičan i fatalni ishod.

Uzrok anafilaktikog šoka mogu biti hrana, lekovi i otrovi insekata. Čak 36% reakcije
anafilaktičkog šoka je poreklom od hrane, zatim slede lekovi (17%), a 15% reakcija izazvano
je otrovima insekata. Ponekad i mala količina određenih namirnica može izazvati anafilaktični
šok. To su namirnice koje spadaju u 8 najčešćih alergena hrane, a one sa najjačim reakcijama
su: kikiriki, jaja, mleko, morski plodovi, pšenica, riba, soja i drugi orašasti plodovi.

Pčele, stršljeni, bumbari i ostali leteći insekti najčešće mogu izazvati anafilaksiju. Ukoliko
sumnjate na alergiju i ukoliko imate reakciju na ubod, javite se alergologu. Izbegavajte
korišćenje parfema i svetle boje odeće, jer mogu da privuku insekte.3

1.3.2. Kontaktna reakcija sa alergenom

Kada su jake alergije u pitanju, čak i kontakt sa alergenom može izazvati reakciju organizma.
Ponekad je i dodir dovoljan da do reakcije dođe.

Alergijska reakcija počinje na mestu kontakta organizma sa uzročnikom – alergenom, koji

izaziva peckanje, svrab ili metalni ukus u ustima, zatim otok usana, jezika i ždrela. Ukoliko je
reč o ujedu insekta, pojavljuje se svrab i otok na mestu ujeda. Generalizovana reakcija se
može razvijati kao osip i crvenilo sa urtikama po celom telu koje svrbe. Lice i meka tkiva
otiču, a disanje postaje otežano. Moguće je povraćanje, grčevi u stomaku, dijareja. soba
postaje uznemirena, zvuci koje čuje dobijaju metalni prizvuk i oseća kao da tone. Njen krvni
pritisak počinje da pada, kolabira i gubi svest. vi simptomi se javljaju već nakon 5-15
minuta od konatakta sa alergenom, ali i nakon 2 sata.

3
Dr Piter Dž. Dadamo, Ketrin Vitni, Alergije na hranu, Biblioteka zdravlja 2009.

8
Dešava se da se razvoj i produbljivanje tegoba može razvijati i satima nakon početka.
Pojedine osobe nakon blage početne reakcije osete spontano poboljšanje, ali se nakon 3-4
časa tegobe ponovo jave.

1.3.3. Idiosinkrazija

sim navedenih osetljivosti, postoji i reakcija koja se naziva ‘idiosinkrazija’ koja je i dalje
najvećim delom neobjašnjena iz imunološkog ugla posmatranja. U ovakvim slučajevima
dolazi do abnormalne reakcije na namirnicu, aditiv ili lek. Ona nije trajna i javlja se samo kod
određenih pojedinaca. Iz ovog razloga kod nekih osoba dolazi do alergijske reakcije na
namirnice koje retko proizvode ovu vrstu efekta. Tako postoje alergije na čokoladu, paradajz,
citruse, neke sireve i aditive kao što su glutamati ili sulfidi, kao i na druge namirnice koje
retko dovode do alergije, što može obuhvatiti skoro sve postojeće. Neke od ovih reakcija
idiosinkrazije pojavljuju se kao posledica negativnog psihološkog iskustva pojedinca sa
nekom namirnicom. Česti uzrok je taj što je osoba u detinjstvu bila primoravana da jede
određenu vrstu hrane, što je dovelo do stvaranja uslovnog refleksa, pa je veoma teško
ustanoviti granicu između alergije i psihičke reakcije.

1.4. Alergija na kikiriki

Alergija na kikiriki je jedna od najjačih alergija. Kikiriki je jedan od najčešćih uzroka smrti
koje su povezane sa alergijom na hranu. n može izazvati anafilaksiju – reakciju koja može
biti fatalna ako se ne tretira na pravi način. Simptomi se obično počinju nakon svega par
minuta od korišćenja, ali mogu početi i posle par sekundi. Mada, ponekad se dešava da se prvi
simptomi anafilakse mogu javiti i posle par sati. Među prvim znacima anafilakse je oticanje
usana, ubrzan puls, oticanje jezika, očiju, nesvest.

Slika br. 2 - Alergija na kikiriki (izvor: Inernet istraživanje)

9
 1.5. Alergija na ribe i školjke

Statistike kažu da je više od pola slučajeva anafilakse uzrokovano hranom. Školjke, škampi,
jastozi, rakovi su jaki izazivači kod osoba koje imaju alergiju. ni mogu biti toliko opasni da
samo para od kuvanja može dovesti do alergijske reakcije. Reakcija može dovesti do oticanje
tkiva, blokade disajnih puteva, problema sa krvotokom i srčanih problema.

1.6. Alergija na susam, orašaste plodove, soju

I jedno maleno seme ovih alergena seme može izazvati alergijsku reakciju. Mahunarke kao
što su sočivo, grašak, soja, pasulj takođe mogu izazvati reakciju imunog sistema. rasi,
lešnici, indijski orasi spadaju u orašaste plodove koji rastu na drveću i nisu slični sa
kikirikijem, koji raste u zemlji i u rodu je sa mahunarkama, ali je njihova sličnost velika kada
su alergije u pitanju.

1.7. Alergija na mleku, pšenicu i jaja

Zajedno sa alergijom na kikiriki, česte alergije, naročito kod dece, sreću se kod pšenice,
mleka i jaja. ve tri namirnice su mogu pojaviti već u prvim mesecima života. Ukoliko
postoji atopija u porodici obazrivost treba da postoji i kod dojenih beba. Bebe su najpre
sklone alergiji na mleko, a uvođenje namirnica kao što su jaja i pšenica se prolongira do
navršenih osam meseci. Srećom, postoji mogućnost da deca još u periodu najranijeg
detinjstva prerastu ove alergije na hranu. Ali, prognoza nema. Kada je alergija na jaja u
pitanju, na primer, dešava se da alergija na žumance nestane, ali da celog života imaju jaku
alergiju na belance.

Pšenica, mleko i jaja su često skriveni u mnogim prehrambenim proizvodima, tako da se

savetuje obavezno čitanje etiketa. Po zakonu, osam najčešćih alergena u hrani: mleko, jaja,
morski plodovi, soja, mleko, pšenica, kikiriki, orašasti plodovi – i sastojci napravljeni od ovih
namirnica, kao što je sojin lecitin (soja) ili surutka (mleko) treba da budu navedeni na
etiketama.4

4
Treben Marija, Alergije, Alternativna medicina, Beograd 2016.

10
 Tabela br. 2 – Lista derivata alergena (Evropa 2005.)

1.8. Alergija na lekove

d lekova, najčešći izazivači anafilaksije i anafilaktičkog šoka jesu beta laktamski antibiotici
(penicilin), aspirin, anestetici (najčešće mišićni relaksansi), jodna kontrastna sredstva. Lekovi
za hemoterapiju, boje u lekovima, lekovi koji se koriste u anasteziji mogu takođe izazivati
probleme. Ukoliko se posumnja na alergiju na lekove, lekar će predložiti testiranje ili primenu
drugih lekova. I lekovi protiv bolova, kao što su aspirin, brufen kod dece i ljudi mogu izazvati
alergijsku reakciju.5

5
Allergyexpert. Dostupno na: www.allergyexpert.com. (korišćeno 11.12.2020)

11
 ZAKLJUČAK

Sve veći broj ljudi koji pate od alergijskih reakcija na hranu govori o važnosti istraživanje
potencijalnih alergena, prevencija i pronalaženje novih mogućnosti lečenja.

Alergija na hranu je mnogo veći i češći problem u detinjstvu tamo gde je prisutna lavina na
vratima različitih alergijskih reakcija kod atopičara. Dijagnoza alergije na hranu nije laka jer
otkrivanje specifičnih IgE antitela i reaktivnost kože to ne čine nužno znači klinički značajnu
alergiju. Trenutno je moguća specifična imunoterapija sprovodi se samo uz primenu alergenih
ekstrakata, ali u budućnosti se očekuje i primena rekombinantnih alergena. Prehrambene
alergije su zanimljive i još uvek nedovoljne istraživao oblast savremene alergologije koja
ostavlja mnoga otvorena pitanja i daje široke mogućnosti za dalji istraživački rad.

12
LITERATURA

1. Allergyexpert. Dostupno na: www.allergyexpert.com. (korišćeno 11.12.2020)

2. Batiša I. Rekombinantni alergeni i inhibicija IgE-vezanja homolognim alergenima.
Knjiga saţetaka simpozija IgE-posredovane reakcije između inhalacijskih alergena i
njihovih homologa u hrani, 2007., Zagreb
3. Dr Piter Dž. Dadamo, Ketrin Vitni, Alergije na hranu, Biblioteka zdravlja 2009.
4. Kolaček S. Preosjetljivost na hranu u dječjoj dobi. Acta Med Croatica 2011;65:155-
161.
5. Pevec B, Radulović Pevec M,Stipić Marković A, Batiša I. Signalni put
visokoafinitetnog IgE-receptora u lijeĉenju alergijskih bolesti. Acta Med Croatica
2011;65:425-434.
6. S. Cochrane, K. Beyer, M. Clausen, M. Wjst, R. Hiller, C. Nicoletti, Z. Szepfalusi, H.
Savelkoul, H. Breiteneder, Y. Manios, R. Crittenden, P. Burney (2009). Factors
influencing the incidence and prevalence of food allergy. Allergy 64, 1246-1255.
7. Treben Marija, Alergije, Alternativna medicina, Beograd 2016.
8. Vujošević M, Ljaljević J, Mićić J, Suţić I, Đukanović Lj, Šulović V. Kliniĉka
imunologija. SEZAM Medico 2002;509-648

13