kolumna
O ukusu i/ili formi
Bratislav Ilić, arhitekta
Živeti u gradu – zapitate li se
ikada koliko patite zbog toga?
Šta dobijate? Šta gubite?
Koliko će to tako trajati?
Želite li nešto da promenite?
Bar jednom nedeljno
pomislim kako se osećam,
posmatrajući automatizam
življenja u velikom gradu.
Šta nas je to nagnalo da
odaberemo svoj životni ciklus
kao životinja zatvorena u
toru, u kome svi sve životne
aktivnosti svode na četiri
operacije nesvesni vremena
koje im prolazi. Svaki takav
trenutak koji prepoznam
kod sebe smatram ljudskom
patnjom i trudim se da
ga izbegnem… Da li su to
stvarne potrebe, navike, kako
2 / No1
da to promenimo…
proDuŽeni S mlekom…
Kada sam pre dva dana video foto-
grafiju reda ljudi koji čekaju da proba-
ju STARBUCKS kafu, zapitao sam se da
li je stvarno toliko važan ukus kafe – ili
ispunjenje forme ili očekivanja ”biti sa-
vremen ili u trendu”. Kako čovek koristi
svoje čulne doživljaje i kako se to ocrtava
u javnosti? Zašto je danas kontemplacija
uglavnom podređena senzorno percep-
tivnom doživljavanju okruženja u kome
živimo? Da li je to izražen korak nazad
celog društva ka instinktivnom, nasuprot
onom čemu čovek stremi vekovima, i da
li je to izraženo samo lokalno? I gde je tu
mesto arhitekturi …Kao odgovorni činioci
društva u kreiranju prostora, trebalo bi se
zapitati kako sami utičemo u ovoj civiliza-
cijskoj borbi… da li prihvatamo nametnu-
te obrasce kao svaki „kupac kafe”. I kada
se u vama rodi bunt? Kada kasno shvatite
tu igru sa samim sobom i svojom psihom
– borbom između onog iskonskog i savre-
menog čoveka… njihovih navika, kontra-
sta, potreba i očekivanja društva oko sebe.
Ono što je moda, trend, stil života ocr-
tava se i u arhitekturi. To je pre svega
površnost koju nam pruža IT revolucija,
uz vizuelni doživljaj koji poput prijatnog
ukusa dominira, kao nekada davno sla-
dunjavi Rokoko.
Zato ipak – vratimo se na trenutak arhi-
tekturi. Vratimo se sa kafe koja ima ukus,
ali ne vidim nikako njenu formu, previše je
fluidna, potrošačka. Za razliku od nje – ar-
hitektura je nama sve. A mnogima je sva-
šta… Nekima je samo umetnost. Drugima
samo tehnika. Svačija je potreba, ponekom
filozofija. Izazov umetnika. Neostvarena
želja laika. Lajtmotiv korporacije. Lajtmo-
tiv anonimnog grada.
Ona… ta dama umetnosti je i UKUS I
FORMA. Još važnije – neodvojivi je deo
ovih označitelja u jednoj zajednici… Sto-
ga ona uzajamno utiče ili prima uticaje.
Uticaje društva. Uticaje politike. Uticaje
subkulture ili avangarde trenutka. Zašto
je razmera objekta postala nevažna? Jer je
razmernik Atinske povelje negde u među-
prostoru tržišnog poimanja ostao na nivou
demagoških razmatranja potrebe savre-
mene jedinke ili grupe. Zašto su prirod-
ni uslovi kao vazduh, insolacija ili teorije
stvaranja artefakta razrađivane vekovima
postali marginalni faktor kreiranja život-
nog prostora. Jer je čovek kao apejron
prethodnih epoha nestao pred naletom
kompromisa s tržištem visokoprofitnog
kapitala i u centar zbivanja je stavljen
OBJEKAT – artefakt kao pomodni rezul-
Prolećni
CITY FRAME
tat pretpostavljene vizuelne percepcije.
Nije ovo danas ništa novo. Svaka epoha
nosila je svoje manirističke cikluse uz re-
akciju koja je sledila. Nekada je ČOVEK
bio u centru pažnje. Danas je novac ili
(materijalni, čulni…) ugođaj paradigma
arhitekture. Čovek je samo potrošač s
novcem u džepu. Nevažno je kako diše,
koliko i gde spava, koliko se kreće – sve
je podređeno vremenu koje će potrošiti
da radi, ili vremenu koje će provesti u
potrošnji (u međuvremenu će vršiti svoj
jedini izbor - o potrošnji). Arhitektura je
značajan društveni okvir koji usmerava
kulturu, a ona je podlegla tome što bi-
smo mogli nazvati pop kulturom grada:
tržni centri, javne površine, ugostiteljski
objekti… ona je uvek postojala. Ipak , na
ovogodišnjem Salonu Arhitekture, jedan
autor je efektno objasnio sadašnji trend
kao – „arhitektura konzumacije’’. Nekada
je Pop Art predstavljao revoluciju posle-
ratnog potrošačkog društva ili svojevrsni
asamblaž u umetnosti. A šta je danas „po-
pularna” umetnost?
Površnost kritičnosti društva i jaz iz-
među novih trendova projektovanja vi-
zuelno zavodljivih formi, struktura, boja,
naspram pragmatično hermetički zatvo-
renih obrazaca izražavanja postmoderne,
Beograda
čine kritičku praksu preraspodeljenom Nevažno da li je reč o kafi, arhitekturi
ikonoklastički na dva ešalona u današnjem šoping mola, naslovnoj strani novina ili
graditeljstvu. Ne uzimajući u obzir feno- programskoj šemi TV medija, urbanoj
men romantičnog vraćanja u prošlost re- opremi i konceptu saobraćaja – kao što
miniscencijama stilske arhitekture na Vra- rekoh na početku svaki segment života je
čaru ili ponekad i Starom Gradu, koja se postao pre svega „lepo, ukusno, prijatno“
naizgled predstavlja u nekim slučajevima dok smo potisnuli „prirodno, spontano,
kao opšti konsenzus „javnog interesa, pri- opušteno, svrsishodno, funkcionalno“.
vatnog i struke”. Gde je društvo koje treba I dok je ova kolumna bila u stvaranju
edukovati da ima pravilan kritički stav? – otvoren je još jedan šoping - mol. Još
nekada je Čovek bio u centru pažnje. Danas je novac ili
(materijalni, čulni…) ugođaj paradigma arhitekture. Čovek je
samo potrošač s novcem u džepu.
I ukus i forma! Arhitekt je borac – ne jedan simbol velegrada, konzumacije i po
sme biti prevaziđen ali ako kohabitira sa pravilu - nedostojne arhitekture mesta.
opštim stavom o ukusu / estetici njegova Izuzimajući estetiku objekata svesno je
arhitektura je puka oblikovština kako je to podređujući estetici konzumenta – ukusu i
profesor Nikola Dobrović opisivao u istoj formi koja prija svakome, ukusu mode koja
borbi pre 70 godina. Arhitekt je korektiv- se pruža unutra, formi koja je sasvim do-
ni vizionarski element društva, ili je jed- voljno zavodljiva i korporativno privlačna,
nostavno utopljen u prosečnost trenutnog istovremeno bezlična da privuče već po-
larpurlartizma ili neke vrste populizma menutog konzumenta po mogućstvu bez
bez snage inovativnosti i avangarde. Da formiranja estetskog stava o bilo čemu što
li danas postoji nešto nalik ukusu nacije sebi ne može da priušti otvaranjem novča-
3 / No1
(nalik nekada kritičkom regionalizmu) nika. Na žalost – o ovakvoj arhitekturi če-
nasuprot globalnom trendu? Bavimo se sto arhitekti ne odlučuju puno. Umeće je
svakog dana pitanjem UKUSA i FORME. da dostignu nešto više.
 kolumna
 ole urbanizam
D aristokratijom i administracijom (in-
Bratislav Ilić, arhitekta
metropole i politika
palanke protivu
urbanizma palanke!
Ko piše parole a ko diže revolucije?
Jedna neizostavno važna promena se
dešava u gradu, u moru destruktivnog
diskursa kojim društvo dominira, za
mene, na zaprepašćenje mnogih od
Vas koji ovo čitate, predstavlja zračak
svetlosti u budućnosti lokalne palan-
ke, i uopšte poimanju urbanog prosto-
ra, ali pre svega stvarnih društvenih
vrednosti i izvorne – egzistencijalne
ljudske potrebe. Nušićevska kome-
4 / No1
dija koja se odigrava, sa uvek novim i
izmišljenim likovima – novopečenom
vestitori, izvođači, podizvođači su uvek
„neko tamo drugi, neki anonimni Ni-
karagua“), starim prekaljenim opera-
tivcima - Perom pisarom i gospodom
Ninkovićima koji su uvek na vrhu ta-
lasa progresa, nevažno gde. Radi se o
„nasilnom“ preuređenju gradskih ulica
u najužem centru grada. Sav taj asam-
blaž celog našeg društva je prisutan i
u ovoj temi, od samovoljne administra-
cije do reakcije beogradske palanke
kada je svaka promena u pitanju.
Taj slučaj ulica je suštinski važan na
neki način za ceo grad. Oduvek sam
voleo da prošetam Knez Mihajlovom,
a izbegavao da odem u novootvorene
šoping molove na levoj obali Save.
Nazovite me posle ovoga dinosauru-
som. Novi centar primeren pešaku
gaji nadu da vrati bar malo ljudi gra-
du, a ne stvarima. Na žalost ova tema
je do te mere politizovana, da sama po
sebi nije važna, pa ni posledice toliko,
kao sam narativ koji je prati, potpuno
nesvesni koncepta života koji će neka
nova tema ponuditi celom gradu a i
stanovnicima najužeg gradskog jez-
gra. Možda naivno verujem - vratiće
nadu u mogućnost povratka običnog
čoveka kaldrmi i biciklu... Zašto je ova
tema važna, i uvek sa istom fabulom,
zapitah se istovremeno setivši se svog
tada neobjavljenog rada o lakom me-
trou pre desetak godina – previše kri-
tičkog teksta da bi izašao u glasilu in-
stitucije čiji je osnivač Grad Beograd.
Sećam se mog usmenog razgovora sa
anonimnim recenzentom i njegove
prve lekcije iz primenjenog oportu-
nizma, koji će polako kao deo sistema
uspostavljati ovaj trend u novu religi-
ju i to u svim porama društva. Nekada
se istim žarom uspostavljala paradi-
gma automobilskog Beograda koja
danas ima pun zamah i čije smo žrtve.
Lepota autokratije leži ponekad u efi-
kasnosti, pa kao što smo tada dobili
tri mosta, i sada će na zaprepašćenje
mnogih Beograd dobiti izuzetnu mre-
žu ulica - pešačku zonu, koju je arhi-
tekt Branislav Jovin čekao decenija-
ma. Da apsurd bude veći, oponenti
izvornih Jovinovih ideja romantičnog
Beograda istovremeno su postali eg-
zekutori Jovinovog koncepta. načno ili ne – centar grada će se vra-
Ne ulazeći u obim nerešenih pro- titi pešaku. Ja sam već prošlog meseca
blema koji će kasnije biti predmet kupio bicikl, a vi ako niste probajte...
mnogih stručnjaka i lokalnog stanov- trebalo mi je godinu dana ali i zatvara-
ništva, estetsko inženjerske aspekte, nje Trga da prihvatim da postoji efika-
administrativne propuste, želim da sniji i zdrav način da lepo osetiš svaki
Hteli mi to pojedinačno ili ne – centar grada će se vratiti
pešaku. Ja sam već prošlog meseca kupio bicikl, a vi ako
niste probajte...
istaknem da sam na sopstveno zapre- svoj dan, iako sam odavno parkirao
pašćenje pre tri dana shvatio da sam „svoju kočiju“ na obodu kruga dvojke.
oduševljen celokupnom idejom. Mož- Žitelji centra će verovatno najviše ko-
da je to bio samo bunt koji se rodio i risti imati od ovih promena, pre svega
likovao kada sam video par zaglavlje- vraćajući sebi zdrave navike kojih još
nih šminkera u sveže izglancanim ko- nisu svesni. I ova promena forme uti-
lima - u sveže popločanom ćorsokaku caće na nove trendove u gradu... vide-
5 / No1
nadomak „Pevca“ koji je ostao za njih ćemo kako će naše lucidno društvo sve
samo pusta želja. Hteli mi to pojedi- ovo prihvatiti kada se strasti stišaju…