Balkanksi špijun

Lica i ličnosti: ILIJA ČVOROVIĆ, gazda kuće, okućnice, žene i ideje o slobodnom čoveku i slobodnoj zemlji.

DANICA ČVOROVIĆ, Ilijina žena.

SONJA ČVOROVIĆ, Ilijina kćerka.

ĐURA ČVOROVIĆ, Ilijin brat blizanac.

PODSTANAR, Petar Markov Jakovljević. Pariski krojač.

DRAGAN – Sonjin muž

Družić – policajac valjda

Podstanar
Danica Čvorović, Ilijina žena, ljušti krompir i sluša radio. Spiker izveštava sa neke sednice. Izveštaj kipi od
fraza sa "zacrtanim planovima" i "podvučenim zadacima". Posebna pažnja bila je posvećena »polaznim
osnovama dugoročnog programa ekonomske stabilizacije«. Na kraju najava: - U nastavku programa,
slušaćemo muziku za igru, u emisiji: “Muzika naše mladosti.” Sa prvim taktovima tanga ulazi Ilija
Čvorovič, Daničin muž, zadihan i vidno uzbuđen. Bio je na "informativnom razgovoru" u policiji. Danica
pita jesu li ga zvali zbog "onog". Naime, Ilija je 49-e osuđen na dve godine robije zbog Staljina. Ispostavi
se, pak, da su ga zvali zbog podstanara Petra Markova Jakovljevića.

- Pa, reko je, da je studiro neki fakultet i da je pre 20 godina otišo u Francusku, tamo je radio ko krojač,
brat mu vodi neki šnajderski salon, kaže ona.

Naravno, Iliji je ta priča smešna, jer otkud mu pare da ovde živi skoro godinu dana, a da ništa ne radi.
Sastaje se sa nekim sumnjivim ljudima.

Pošto je podstanar odsutan, Ilija ulazi u njegovu sobu i pretresa je. U koferu nalazi štednu knjižicu.

ILIJA: A znaš koliko on ima: sto četrdeset dve hiljade dolara ...

DANICA: Pa, radio je 20 godina ...

Vraća se podstanar i Čvorovići ga ljubazno zovu na kafu s ciljem da ga ispitaju. Podstanar se žali na
administraciju koja ga već 9 meseci zamajava sa onim "dođite sutra". Bili su mu obećali lokaciju na
Banovom Brdu, ali kad je trebalo da započne izgradnju krojačkog salona, rekli: ne može, preča je
prodavnica. Prostodušna Danica umeće se u priču. "Nije to ništa, mi smo 20 godina čekali stan, ćerka
(Sonja) diplomirala za zubnog lekara i već 5 godina ne može da dobije posao." Ilija kratkim upadicama i
ljutitim pogledima pokušava da obuzda svoju ženu, ali bez uspeha. Kad stanar ode, Ilija sikće na ženu.
Ona se pravda: "Zar sam ja kazala nešto što nije istina?"
Ilijin prvi radni dan
Ćerka Sonja, blizu tridesete, ruča i priča preko zalogaja. Konačno je dobila posao, ali preko veze. Majka i
ćerka su radosne. Ulazi Ilija prašnjav, ugruvan - jedva stoji. Žena i ćerka mu pomažu da dođe do fotelje.
Ilija priča kako je raskrinkao podstanara i druge zlikovce. Video je kako pokazuju planove i menjaju
dolare.

DANICA: Kako si sve to vido?

ILIJA: Lepo: preskočio sam zid iz susednog dvorišta. popeo se na balkon uz gromobran...

Godišnji odmor

Sonja sedi za stolom, šminka se... Ulazi podstanar, nosi buket cveća. Večito suzdržan, oprezan i tih čovek,
predaje cveće i čestita zaposlenje. Devojka pita šta je sa njegovom radnjom. ON priča da je kupio deo
kuće sa lokalom na Dorćolu. Međutim, opet je na čekanju konačne odluke administracije. Sonja i on
ćaskaju. Ona je retko bila van granica Juge. On joj nudi ključeve od stana u Parizu, koji zvrji prazan, jer
mu je sin otišao u Njujork, kao uobraženi muzičar, a otac misli da je on daroviti krojač. Dolazi majka i
odmah se žali na cene; sve je poskupelo 50%. Na zaprepašćenje ćerke i žene Ilija banu u sobu. Ušao kroz
prozor. Obavešatava ih da je uzeo godišnji odmor.

Kontrašpijunaža
Danica opet ljušti krompir i sluša radio-vesti. Spiker, između ostalog, javlja da je čista inostrana
propaganda kako dugujemo 1.000 dolara po glavi stanovnika. Ulazi Ilija. Na grudima mu veliki fotoaparat
s teleobjektivom. Priča ženi da je uhodio podstanara i sve snimio. Jedan podstanarov prijatelj je uzeo
planove i odleteo u Londaon. Besan je: "... Prošo je, bez pregleda, pored milicije i carine. Pustili su ga bez
trunke sumnje, ali su zato mene uhvatili i ispitivali zašto slikam po aerodromu." Zazvoni telefon, žena se
javi i kaže pogrešan broj. Ilija, pak, misli da to njega prveravaju. Kad ponovo zazvoni telefon, javi se Ilija i
ispička onog s druge strane žice. Odmah potom kuca neko na vratima. Danica otvori. - Ko je, pita Ilija. -
Prosjak, veli ona. Iliju hvata paranoja. Sve su to prerušeni podstanarovi ljudi. Sad će mu kuća biti pod
prismotrom. Mnogo ih je, a on sam, mogu ga i ubiti. Danica se uplaši. Ilija zove brata Đuru.

Pokušaj ubistva
Dok Danica priprema večeru, ulazi Ilija, krvavog lica i ruku. Odelo mu je iskidano, na desnoj nozi nema
cipele.

DANICA: Oćeš mi reći šta je bilo?

ILIJA: Udario me kolima, ispred samoposluge. Ja pokušao da ga izbegnem, ali on skreno i pravo na mene.
Sva sreća da je prvo zakačio jedan kombi...

"Zlikovca" su odvezli u bolnicu, a Ilija kipi od besa, jer je njega milicija ispitivala što je prelazio ulicu van
pešačkog prelaza. Dolazi Đura. Uzbuđen je kad vidi brata krvavog. Traži objašnjenje; Ilija mu ispriča sve
kako je bilo od onog dana kad su ga zvali u policiju na "informativni razgovor".

Braća
Ilija je pričao celu noć. Đura uznevereno hoda po sobi i ljuti se na brata: "...Ti rešio, vodiš sam svoj rat
protiv imperijalističke bande. Od mene kriješ?" Dolazi Sonja, Ilija i Đura odlaze u grad. Sonja razgovara
telefonom sa Petrom, a majka je grdi, može joj biti otac.

SVE JE SUPROTNO OD ONOGA ŠTO IZGLEDA DA JESTE

Ilija razapeo platno, uključio projektor, a Đura i Danica sede kao u bioskopu.

Prvi slajd: Podstanar u društvu čoveka i žene šeta pored reke.

ILIJA: "... Danice, šta bi rekla, da ti neko pokaže ovaku sliku, a da ne znaš o čemu se radi?

DANICA: Ništa. Ljudi šetaju.

ĐURA: To bi i moja Smiljka rekla.

ILIJA: Nemoj, Đuro, svako bi to reko, dok se ne upozna sa svetom špijuna... U ovom poslu ima jedno
osnovno, sveto pravilo: Sve je suprotno od onog što izgleda da jeste. Danice, šta bi rekla, ko je ovaj
čovek, da ga sretneš na ulici?

DANICA: Pa ... običan čovek ...

ILIJA: Službenik, činovnik, nastavnik... A on je naučnik, radi u Vinči.

ĐURA: U Vinči? C, c, c, c, c, ... Sad mi je sve jasno."

Braća objašnjavaju neinformisanoj Danici šta je Vinča.

Za neki crtež, koji su podstanar i naučnik razgledali, pa posle zgužvlai i bacili u Savu Đura i Ilija veruju da
je plan Vinče.

ILIJA: Reka nosi plan prema špicu Ade. Ja ga pratim, a onda se, kod jedne kućice, skidam i ulazim u vodu.
I taman da ga uhvatim, na dvadesetak metara od obale, kad jedan kreten naiđe čamcem i pravo preko
plana. Nestade papir ...

lija prati sumnjiva lica do kafane "Tri šešira". Tamo se mnogo naljutio na konobara koji ga je izbacio, jer
je mislio da je ulični fotograf. Prateći ih u lovu, Ilija umalo nije nastradao. Nanjušio ga lovačk pas, a on da
ga ne bi otkrili bežao kroz žbunje, a lovci osuli paljbu na nj.
Đura zaključuje da od fotografija nema koristi. Treba imati jače dokaze. Danica opominje Đuru da ne
zakasni na posao. On kaže da je uzeo bolovanje. U taj čas neko zakuca na vrata. Ilija vadi nož, a Đura
pištolj. Ilija uzima od Đure pištolj i izlazi napolje. Neko se raspituje za familiju Davidovića. Pošto Ilija zna
da takvih u njihovom kraju nema, sumnja da ga uhode. Izgrdi namernika, puca dva puta u zrak i kaže:...
"Slušaj prijatelju, ako mi još jedan od vas uđe u dvorište, ubiću ga bez razmišljanja!

Rasprava o ocu
Ćerka i majka razgovaraju. Kad Sonja čuje šta joj otac radi poslednjih 40 dana, zaključuje da je bolestan,
ne samo od slabog srca, već og "glave" - treba da se leči. Ne ide na posao, uzeo je kredit, kupio
fotografski aparat, durbin, projektor, magnetofon i vučjaka, prati nedužne ljude.

Sve gore do gorega

Ilija se vratio iz Niša gde je bio da proveri podstanarovu familiju. Na Ilijinu radost podstanarov stric
ljubazno dočeka gosta. Ispriča mu kako su mu i otac i brat za vreme rata sarađivali sa okupatorom: šili im
odela i uniforme; kako su sa zlatom pobegli u Francusku; sve gore od goreg, ali i dokaz da je Ilija u pravu.
Danica je oduševljena. Trenutak zadovoljstva, Ilija kvari pokazujući ženi članak iz novina.

Sumnja pade na novinarku, podstanarevu švalerku, mada nije bilo potpisa. Stiže i Đura. Priča kako je
pritvorio profesora. Odveo ga u podrum, zavezao štrikom za veš, turio mu čarapu u usta. Najpre profesor
je odgovarao da ne zna ništa. Onda ga je Đura tukao lopatom za ugalj, a kad je uzeo sekiru, profesor sve
priznao: "da su organizovani, da primaju zadatke iz inostranstva, da spremaju nekoliko akcija sledećeg
meseca...

Saslušanje
Danica kao i obično ljušti krompir i sluša radio. Dolazi podstanar i kaže da večeras putuje. Plati joj
stanarinu i za sledeći mesec, pa je pita zašto ga njen muž prati. Danica se nevešto isčuđava. Podstanar joj
u pojedinostima ispriča gde ga je sve pratio, slikao njega i njegove goste, slao anonimna pisma; išao u Niš
gde se predstavio kao novinar, koji piše o domaćim izdajnicima, pisala mu strina. Ispriča još kako je njega
i društvo snimao sa nekog drveta, te kako je pao i umalo nije poginuo. Na kraju upita:

... Recite mi, molim vas zašto to radi? Zašto se tako ponašate, šta sam vam učinio?

Tad Danica planu: Ne znate šta ste nam učinili?! Je l' ne znate?!

PODSTANAR: Ne.

DANICA: Onda ću ti ja reći: život si nam upropastio! Kuću si nam uništio! Ilija je zbog tebe ostao bez
posla! Kćerka nam se više ne javlja, jer si je ti zaludeo i naterao da nas napusti!

U taj čas ulaze Ilija i Đura. Ilija grli uplakanu ženu.

Počinje saslušanje. Ilija i Đura iz sopstvenog iskustva zanju kako to ide. Prvo uljudnim i lepim rečima uz
kafu i sijalicu. Traže od podstanara da sve prizna i olakša i sebi i njima. On ih moli da ga puste, zakasniće
na avion. Đura gubi živce i udara ga pesnicom u lice. Podstanaru curi krv. Srećom po njega Đura se setio
da ima zatvorenog profesora. Odlazi da ga dovede i da ih suoče, jer profesor je već sve priznao. Kad
ostanu sami, Ilija drži predavanje podstanaru. Razume on njega donekle. Eto i on je kao mlad nastradao
zbog Staljina, ali posle je shvatio svoju grešku i to je platio sa dve godine robije. Njegov brat Đura
odležao je tri. Međutim, Ilija razume podstanara što je kao mlad imigrirao, ali mu ne oprašta što sad kao
zreo čovek radi protiv svoje države. Ta Ilijina beseda traje već pola sata "...i Ilija zastade, pođe prema
podstanaru, otvori usta kao da mu nedostaje vazduha, zatetura, osloni se na kredenac, i, polako, gušeći
se, skliznu na pod. Rukama kida okovratnik košulje, kao da ga kragna sve više davi. Podstanar se pridiže,
koliko »lisice« dozvoljavaju, povuče tešku fotelju do stanodavca. Slobodnom rukom raskopčava mu
košulju.

PODSTANAR: Gde vam je lek? Gde su lekovi? Čujete li me?

ILIJA: Umreću ... Ima tu ... u fioci... Ubili ste me ...

PODSTANAR: Gde je nitroglicerin? Ovo vam ne može pomoći. Gde je?

ILIJA: Nemam ... Nema ga u apotekama ... Ubili ste me ...Podstanar dovuče fotelju do telefona; muči se,
okreće brojeve.

PODSTANAR: Halo ... Prva pomoć? ... Pošaljite odmah jedna kola u Dubravsku 22 ... Infarkt. Čovek je
pao ... Ne, nema lek ... Da ...

PODSTANAR: Doći će za pet minuta. Vrata ću ostaviti otvorena. Da se ne vraća vaš brat, ostao bih sa
vama. On bi me ubio. Žao mi je, moram da idem. Želim vam sve najbolje ... Uzeo sam vam pištolj. Ilija
pokušava da se pridigne. Zgrabi gajtan telefona, obori aparat. Podstanar je, iskrivljujući fotelju, uspeo da
izađe iz kuće... Ilija vrti brojeve telefona.

ILIJA: 'Alo ... Smiljka ... Ja sam ... 'De je Đura ... Reci mu da sve ostavi. .. Nek odma' ide na aerodrom ...
Reci, ovaj je pobego ... Nek' zaustavi sve letove ... nek' blokira centar za poletanje ...Reci mu: ja ću ga
pratiti... Ilija ostavi slušalicu, pokuša da se pridigne, ali ga bol ponovo skupi i savi. Puzeći, četvoronoške,
boreći se za život, teško pokrećući ruke i kolena, izađe u dvorište, gde ga dočeka lajanje psa