pravoslavni
Uvodna re~
Ovaj broj "Pravoslavnog sve-
tionika" posve}en je problemu izu-
mirawa srbskog naroda, i jednoj od
najstra{nijih na{ih po{asti -
utrobnom ~edomorstvu.
Me|utim, perspektiva iz koje
}e ~edomorstvo biti prikazano
ne{to je druga~ija od uobi~ajene.
Naime, ponajpre ovde su dati i tek-
stovi iz kojih se vidi da je ubijawe
jednog naroda ne{to {to se sistem-
atski planira i organizuje. Ogled
Majka Perija, "[to vi{e abortusa",
govori o tome kako je Hitlerov "novi
poredak" organizovao ubijawe nero-
|enih Slovena na okupiranim teri-
torijama, i mi vidimo da se sve to
ponavqa: propaganda razvrata i
izopa~enosti propra}ena je svim
mogu}im pogodnostima za vr{ewe
abortusa. To isto se de{ava u Srbiji
danas! [iri se razvrat, pravi se
nepodno{qiva ekonomska situacija,
nudi se abortus kao jedini izlaz!
Zatim, tu je i tekst Irine Medvedeve
i Tatjane [i{ove, o tome ko finan-
sira smawewe stanovni{tva u svetu i
koji se mehanizmi tu primewuju. Dat
je i ~lanak g. Stojana Ada{evi}a,
poznatog lekara - borca protiv abor-
tusa, koji se bavi problemom ve{-
ta~kog oplo|ewa. Za kraj, kao molit-
va, akatist koji treba da ~ita majka
koja je abortus izvr{ila, kaju}i se,
skupa sa ocem, za takav postupak… Iz
kwige "Hristos u ruskim tamnicama"
dat je odlomak o ~oveku koji je robi-
jao u Sibiru i imao neprestanu
gri`u savesti zbog toga {to je
SVETIONIK
u~estvovao u ~edomorstvima. S wim
se sreo arhimandrit Spiridon, koji
je robija{e ispovedao u doba carske
Rusije. Tu je i jo{ nekoliko svedo-
~ewa nau~nika i lekara o tome {ta je
abortus...
Srbija ZAISTA umire!
Stawe }e, bar iz zemaqske
perspektive, biti jo{ te`e: sve vi{e
qudi }e ostajati bez posla; prelazi se
na najsurovije modele liberalnog
kapitalizma; svi oblici socijalne
solidarnosti i odgovornosti bi}e
proterani iz na{ih `ivota…
Pa ipak, nade ima. Ta nada je
Bogo~ovek Isus Hristos, Kome se, na
kraju svake Svete Liturgije sve{te-
nik obra}a re~ima: "Slava Tebi,
Hriste Bo`e, nado na{a, slava Tebi!"
Uzdaju}i se u Wega i tvore}i Wegov
zakon, mo`emo se nadati da }emo
opstati, iako nas vreme u kome `ivi-
mo vodi ka suprotnim zakqu~cima.
Povratak braku i porodici, vernos-
ti i ~ednosti, jedan je od na~ina na{e
duhovne obnove; tek tako, u hri{}an-
skom braku, zasnovanom na qubavi i
me|usobnom poverewu, bi}e mogu}e i
ra|ati vi{e dece, koja }e biti vaspi-
tavana kao sinovi i k}eri Oca
Nebeskog.
Hvala "Pravoslavnom sveti-
oniku" koji je omogu}io da se ovaj
broj posveti nasu{noj temi na{eg
opstanka.
Vladimir Dimitrijevi}
Uo~i Sretewa 2005
1

Nauka i Bog
Embriologija o nastanku ~ovekovog `ivota
Profesor Katedre za embriologiju Biolo{kog fakulteta MGU,
doktor biolo{kih nauka D. V. Popov
Zrela jajna }elija, dospeva u
falopijev kanal i lagano se spu{ta
niz wega u toku nekoliko dana do
materice, susre}u}i se sa spermato-
zoidom. Wegovo jez-
gro prodire unu-
tra, i posle slo`e-
nog kretawa unutar
jajne }elije weno
jezgro koje sadr`i
genetsku informa-
ciju, uzetu iz mater-
ije svojih roditeqa,
i jezgro spermato-
zoida koje sadr`i
informaciju dobi-
jenu od svojih rodi-
teqa, spajaju se u jedno i formiraju
jezgro zigota sa dvojnim sastavom
hromozoma, koji sadr`i kombinovani
genetski materijal. Sada nemamo
mnogo prava da govorimo o tome da
imamo posla sa jedinstvenim orga-
nizmom, ali naprosto ne mo`emo sma-
trati druga~ije. Taj organizam pose-
duje unikatnu, individualnu geneti-
ku svojstvenu jedino wemu na zemaq-
skoj kugli. Po teoriji verovatno}e
dva genetski ista organizma ne mogu
postojati. Koli~ina i uzastopnost
gena u svakom hromozomu ne mogu se
ponoviti, wihov broj i promenqiv
pravoslavni
SVETIONIK
polo`aj uvek }e biti ve}i od broja
organizama, koji postoje na zemqinoj
kugli, i koji su postojali u protek-
lih mnogo stotina i miliona godina.
Dok se zigot
kre}e u pravcu ma-
terice, po~iwe we-
gova prva deoba na
}erke }elije, blas-
tomere. Ve} se prva
dva blastomera raz-
likuju jedan od dru-
gog. Jedan od wih
daje telo ~oveku, dr-
ugi obezbe|uje biti-
sawe detetu unutar
materice. Iz wega
nastaje placenta, koja je svojim resi-
cama pri~vr{}ena za zid materice,
amnion, {titi embrion unutar mate-
rice i ispuwen je plodovom vodom.
Pup~ana vrpca spaja embrion i pla-
centu. Svi ti organi slu`e embrionu.
Postoji mi{qewe, da je em-
brion deo tela majke. To nije tako iz
vi{e razloga. Kao prvo, genetski je
razli~it od majke. Kao drugo, placen-
ta ne urasta u zid materice, ona egzi-
stira kao placentna barijera, koja ne
dozvoqava ve}ini maj~inih oboqewa
da prodru do wega. Zara`avawe dete-
ta, po pravilu, mo`e nastati samo od
2
momenta ra|awa. Krv majke ne mo`e
prodreti unutar embriona, po wenom
sastavu i grupi, po genetici svake
}elije svoga tela embrion je razli~it
od majke. Majka ga greje, {titi,
izbacuje ugqenmonoksid i daje kise-
onik i sastavne materije, iz kojih }e
se formirati wegov organizam. A,
slaga}e ih u svakoj }eliji po sop-
stvenom neponov-
qivom genetskom
programu.
Da li je po-
java ve{ta~kog pre-
kida trudno}e ubis-
tvo? Da. Samo je ne-
obrazovanom ~ove-
ku mogu}e "dokaza-
ti", da to si}u{no
bi}e, koje je u po~et-
nom stadijumu svoga razvoja mawe od
glave ~iode, jo{ ne `ivi, da ono ne
razmi{qa, da u wemu jo{ nema tih
crta koje se pojavquju kasnije. [ta se
mo`e promeniti kasnije, u nastavku
wegovog `ivota? Delimi~no se mo`e
izmeniti wegov rast, boja ko`e, masa
muskulature. Ali, glavno, wegova
genetska su{tina, ostaje neizmewena!
Rani stadijumi razvoja ki~-
mewaka i ~oveka su sli~ni. Na toj
osnovi formiran je zakon Embri-
onalne sli~nosti. Ali sli~nost ne
podrazumeva identi~nost. Kod em-
briona ~oveka, naprimer, postoji
obele`je la`nih {krga, koje se ne-
pravilno tuma~e kao otvori. Daqa
sudbina {kr`nih xepova kod ~oveka
je potpuno druga~ija nego kod riba.
Ali ~iwenice su ~iwenice. Rani
embrioni su sli~ni. Biogenetski
zakon glasi, da se individualni
razvoj ispoqava kao ponavqawe
istorijskog razvoja. No, iz toga ni-
po{to ne sledi, da je dete koje se
razvija u utrobi majke ravnodu{no i
bezli~no, kao punoglavac, koji se
razvija u obli`woj bari. I u samom
biogenetskom zakonu nije sve bezu-
slovno. Jedna od osnovnih nejasno}a
je ta, {to kod ~oveka uop{te ne nalaz-
imo neke crte koje ima majmun.
Veliki palac ruke
~oveka, za razliku
od majmuna, postav-
qen je naspram
ostala ~etiri prs-
ta. Ruke kod ~ove~i-
jeg embriona nisu
du`e od nogu za raz-
liku od majmuna.
Ali ~ak i ako se
saglasimo sa tim
zakonom, to ne zna~i, da embrion
~oveka mo`e da se izjedna~i sa embri-
onom bilo koje `ivotiwe. To je
savr{ena raznolikost klasa, i savr-
{ena raznolikost genetskih grupa
jedne od druge.
prevod sa ruskog
Milena Mileti}
preuzeto sa internet prezentacije
http://www.pms.orthodoxy.ru
Lako je nau~iti `ivotiwu.
Lako je nau~iti prostaka.
Ali je te{ko nau~iti onoga,
ko je nenau~en ve} postao u~iteq
drugima.
“Misli o dobru i zlu”
Sveti vladika Nikolaj
ohridski i `i~ki
3

Istina
Hitlerova politika kontrole ra|awa
na okupiranim slovenskim teritorijama
[to vi{e abortusa
..Sve, {to su videli tog dana,
od {irokih poqa `ita koje zru do
mnogobrojne dece, govorilo je o plod-
nosti. Izgledalo je da ni{ta ne mo`e
da pokoleba `ivotnu silu tih qudi.
Martin i Karl su i{li od sela do
sela, i {to su vi{e to
~inili, lica su im po-
primala sve ozbiqniji
izraz. Uve~e su se vra-
tili. Martin je govorio o
deci koju je video i upozo-
rio da }e nam ta deca,
kad-tad, "doneti mnogo
briga, zato {to su vaspi-
tana mnogo grubqe nego
na{i qudi." Dok je vo|a
govorio me|u prisutnima
se {irila zabrinutost.
O~ito qut, on je pod-
vukao da je neko predlo`io da se u tom
mestu abortusi i kontracepcija stave
van zakona. Nastavio je da bi on
li~no streqao takvog idiota koji je
to predlo`io. "Zbog mnogobrojnosti
porodica lokalnog stanovni{tva po-
godova}e nam samo ako devojke i `ene
tamo budu imale [TO VI[E ABOR-
TUSA"(1)
Bilo je to 22. jula 1942, istog
onog dana kada su nacisti po~eli da
transportuju var{avske Jevreje u kon-
pravoslavni
SVETIONIK
clager Treblinka (2).
Mesto zbivawa - {tab "Were-
wolf", u Sovjetskoj Ukrajini. Vo|a
grupe i zagovornik abortusa - Adolf
Hitler; dva ~oveka su bila Martin
Borman, wegov sekretar, i Karl
Brant, wegov lekar. Ope-
racija "BLUE", nema~ka
vojna kampawa u Isto~-
noj Evropi 1942, trajala
je ve} mesec dana sa uspe-
hom. U Hitlerovom gener-
al{tabu se razmi{qalo
{ta da se preduzme sa
okupiranim teritorija-
ma. Neki su bili skloni
fleksibilnijoj politici
radi podr{ke Ukrajini u
ratu protiv Sovjetskog
Saveza. Drugi su zagovar-
ali uni{tewe Slovena da bi se obez-
bedile teritorije za nema~ke koloni-
ste (3).
Na Istoku
Kako se Borman i nadao,
Hitler je te ve~eri izabrao drugi tip
politike i slede}eg dana naredio je
Bormanu da razradi mere kontrole
ra|awa za okupirane teritorije.
4
Borman je spremio tajno nare|ewe
koje se sastojalo od osam paragrafa,
koje je jedan istori~ar definisao kao
"verovatno najreakcionarniji poli-
ti~ki dokument
koji je ikad iza-
{ao iz Hitle-
rovog {taba"
(4). On je podra-
zumevao slede}e:
"U slu~aju abor-
tusa na isto~-
nim teritorija-
ma pod okupaci-
jom mo`emo to
Martin Borman
samo pozdravi-
ti, a u svakom slu~aju ne}emo ih ome-
tati. Firer se nada da }emo razviti
veoma {iroku trgovinu sredstvima
protiv za~e}a. Nismo zainteresovani
za rast negermanskog stanovni{tva"
(5).
To nije bila prva izjava te
vrste. Godine 1939, 25. novembra,
ubrzo po{to je Poqska okupirana,
nacisti~ka SS organizacija po imenu
"Dr`avna komisija za osna`ewe
Germanstva" (RKFDV) (6) objavquje
slede}i dekret: "Sve mere koje imaju
tendenciju da ograni~avaju stopu
ra|awa treba dopu{tati i podr`ava-
ti. Abortusi na teritoriji Poqske
moraju se osloboditi zabrane. Sred-
stva za abortuse i kontracepciju
treba javno nuditi bez politi~kih
ograni~ewa. Homoseksualizam se mo-
`e legalizovati. Ustanovama i lici-
ma koja se bave abortusima politika
ne treba da smeta" (7).
Takva politika odobrena je
na konferenciji Ministarstva unu-
tra{wih poslova 27. maja 1941. u
Berlinu. Tamo je grupa stru~waka
preporu~ila mere kontrole ra|awa
za Poqsku, koje su ukqu~ivale i
vr{ewe abortusa kad god ga `ena
zatra`i (8). Godine 1941, 19. oktobra,
odre|ene su mere
koje se ti~u poq-
skog stanovni{-
tva. Hitlerov
dekret od 23.
jula 1942. pro-
{iren je na dru-
ge delove Isto~-
ne Evrope. Hit-
ler je svoje nare-
|ewe potvrdio 5.
Karl Brant
avgusta (9).
Propaganda
Nema~ki eksperti razradili
su mere za sprovo|ewe odluke.
Profesor Vecel je 27. aprila 1942. u
Berlinu objavio memorandum koji je
sadr`avao slede}e: "Bilo kakvo sred-
stvo propagande, naro~ito {tampa,
radio i bioskop, kao i feqtone,
bro{ure i predavawa, treba koristi-
ti da bi se ruskom stanovni{tvu sug-
erisala ideja da je {tetno imati
vi{e dece. Moramo da podvla~imo
materijalne gubitke koje to podra-
zumeva, kao i pogodnosti koje ~ovek
mo`e da ostvari za novac koji bi
potro{io na decu. Treba tako|e sug-
erisati i da postoji opasnost po
`enino zdravqe kad je ra|awe dece u
pitawu.
S takvom propagandom po~e-
}e i {iroka kampawa u korist kon-
traceptivnih sredstava. Treba stvo-
riti industriju kontracepcije. Ni
cirkulacija i prodaja kontracep-
tivnih sredstava, kao ni abortusi, ne
5
smeju se ograni~avati zakonom (nar-
avno, samo na slovenskim teritorija-
ma, nap. prev.). Tako|e, bi}e neophod-
no otvaraws specijalizovanih usta-
nova i priprema osobqa za vr{ewe
abortusa. Stanovni{tvo }e radije
pribegavati abortusima ako te
ustanove budu najboqe opremqene.
Doktori moraju biti sposobni da
prisko~e, bez obzira na profesional-
nu etiku. Propaganda mora da pre-
poru~uje i dobrovoqnu sterilizaci-
ju" (10).
Lokalni lekari do-
bili su ukaz po kome se
abortusi sprovode u korist
`ene. Himler je marta 1943.
objavio dekret koji to pod-
vla~i: "Ruski lekari Ruske
medicinske asocijacije, ko-
ji ne smeju da znaju za ovo
nare|ewe, moraju da budu
pojedina~no instruirani
Hajnrih Himler
da trudno}u treba preki-
dati iz socijalnih razloga. To im
treba objasniti tako da ni na koji
na~in ie saznaju za pravo nare|ewe"
(nema~kih vlasti, kao ni za ciq
wihove populacione politike, nap.
prev.) (11).
Nema~ke vlasti su ipak ista-
kle da, mada od ra|awa dece treba
odvra}ati, ne treba ograni~avati
seksualne slobode. U memorandumu od
1944. ka`e se: "Da bi se propaganda
vodila prakti~no, treba slobodno
deliti kontraceptivna sredstva (pri
~emu cene subvencioni{e dr`ava).
Nema potrebe da se stanovni{tvu
tu|e krvi ograni~avaju prirodne
`eqe, sve dok to ne smeta ograni-
~avawu reprodukcije me|u narodima
tu|ih rasa"(12).
[irewe pornografije
U stvari, Nemci su veoma ra-
dili na {irewu "seksualnog haosa".
Oni su smi{qeno {irili pornogra-
fiju po Isto~noj Evropi da bi je ra-
zorili kulturno, politi~ki i duhov-
no. Jedan istori~ar ovaj proces tako
opisuje: "Nema~ko odeqewe za propa-
gandu moralo je da u Poqskoj orga-
nizuje ili subvencioni{e nemoralne
bulevarske predstave i da {tampa
jeftinu literaturu izrazi-
to erotskog tipa... da bi se
masa dr`ala na niskom ni-
vou i da bi se wena pa`wa
skretala sa politike. Ti
projekti degeneracije i mo-
ralnog razarawa prakti~no
su bili sprovedeni u veli-
kim poqskim gradovima...
Uspesi Nemaca u toj oblas-
ti izazvali su protiv-mere
poqskog Pokreta otpora.
Ovaj je po~eo da {aqe specijalne
"kaznene odrede" koji su obilazili
kabaree poznate po nemoralu i pre-
duzimali disciplinske mere protiv
poqskih re`isera "zabavnih" pro-
grama" (13).
Poqaci su se tako|e borili
za svoju omladinu. U svojoj "Istoriji
tajne dr`ave" 1944. Jan Karski navo-
di upe~atqiv odlomak iz jednog pre-
davawa u ilegalnoj {koli: "Draga
moja deco, na{ posao je veoma slo`en.
Vi znate da neprijateq nastoji da
istrebi poqsku naciju, demoralizu-
ju}i i razvra}aju}i poqsku omlad-
inu. Mi, stari profesori, ceo `ivot
smo posvetili upu}ivawu i osna`i-
vawu iste. Nailazimo na otpor zbog
vas i zbog Poqske. Borba nam nije
6
laka. Pretrpeli smo mnogo poraza.
Bi}emo pobe|eni ako vidimo makar
jednog od vas, kako ide u nema~ko
pozori{te ili bioskop, ~ita neku
poganu kwi`urinu ili poha|a neki
kabare" (14).
Podsticawe
razvrata bio
je sastavni deo
nacisti-~kih
planova, mada
nije uvek bilo
uspe{no. Erih
Koh, raj-
hskomesar Uk-
rajine, prema
jednom isto-
ri~aru to je i
p o t v r | i v a o : “Istorija tajne dr`ave”
Jan Karski
"~ak i posle
Staqingrada, Koh, koji je uvek radio
na germanizaciji, rekao je grupi nov-
inara da je plodnost Ukrajinaca i
daqe ozbiqna opasnost... Reporter,
koji je tu izjavu preneo Gebelsu, min-
istru propagande, ozbiqno je sumwao
da }e ikad biti postignuto
"izro|avawe putem razvra}awa" s
obzirom na visok moral stanovni{-
tva" (15).
(...) Politika kontrole ra|a-
wa sprovo|ena je ~ak i u konclageri-
ma. U Ravensbriku su trudne Jevrejke
slali u gasne komore. Nejevrejkama su
nasilno vr{ili abortuse (26).
Naravno, sterilizacija i abortusi
bili su samo privremena mera smaw-
ivawa ra|awa; u velikoj tajnosti
nacisti su po~eli da spremaju logore
smrti za istrebqewe 32 miliona
Slovena.
Istorijski koreni
U leto 1932, skoro godinu
dana pre dolaska nacista na vlast, u
{tabu partije u Minhenu odr`ana je
konferencija. Na woj se govorilo o
Isto~noj Evropi i re{eno je da
Nema~ka kad-tad okupira tu oblast.
Stru~waci za seosku privredu isti-
cali su da }e osvajawe Isto~ne
Evrope Nema~koj omogu}iti, da samu
sebe snabdeva prehrambenim proizvo-
dima, ali su upozoravali da "izuzet-
na biolo{ka plodnost" regiona mora
biti zaustavqena dobro promi{qe-
nom depopulacionom politikom.
Obra}aju}i se prisutnima, Hitler je
podvukao da
"ono o ~emu smo
razgovarali
mora da se dr`i
u tajnosti" (27).
N i s u
svi posve}eni
nacisti }utali.
Herman Rau{-
ning, poznati
nacista ranog
perioda, napus-
tio ih je sredi-
nom tridesetih
Erih Koh
i otkrio wiho-
ve planove. U "Glasu uni{tewa" is-
pri~ao je o svom razgovoru s
Hitlerom 1934. na temu Slovena:
"Insistirao je: 'Moramo smawiti
stanovni{tvo i treba da razradimo
tehniku depopulacije... Pod tim ja ne
podrazumevam obavezno uni{tewe,
nego prosto mere za gu{ewe wihove
ogromne prirodne plodnosti... Pos-
toji mnogo puteva, sistematskih i
relativno bezbolnih, u svakom
7
slu~aju beskrvnih, da bismo naveli
nepo`eqne rase da izumru... Francu-
zi su se posle rata `alili kako Nema-
ca ima 20 mil-
iona vi{e nego
{to bi treba-
lo... Primamo
kritiku. Poz-
dravqamo pla-
nirawe rasta
stanovni{tva.
Ali na{i pri-
jateqi }e mora-
ti da nas izvine
ako dvadeset
“Glas uni{tewa”
miliona nesta- Herman Rau{ning
ne negde na dru-
gom mestu… ~ine}i to postepeno i
bez krvoproli}a, pokaza}emo svoju
humanost' "(28).
Govore}i na radnom frontu
12. septembra 1936. pomenuo je nema~-
ku potrebu za teritorijama: "Koliko
Nema~ka mora da radi da bi otela
nekoliko kilometara tla od mora i
mo~vara, dok se drugi za to vreme
kupaju u izobiqu zemqe! Kada bih ja
imao Ural sa wegovim neiscrinim
rezervama blaga i minerala, Sibir
sa ogromnim {umama i Ukrajinu sa
ogromnim p{eni~nim poqima, Ne-
ma~ka i nacional-socijalisti~ko
rukovodstvo bi ostvarili izobiqe"
(29).
Sutradan je "Wujork Tajms"
objavio slede}i komentar: "Nije iz-
ra`ena `eqa da se steknu ti ruski
resursi i nije bilo javne pretwe. Pa
ipak, kad su nestali osmesi koji su te
re~i pratili, postalo je jasno da je ta
ideja ba~ena u vrtlog nema~kog men-
taliteta, i da se talasi time izazvani
mogu pro{iriti veoma daleko" (30).
U nacisti~koj ideologiji
pozitivna ideja "LEBENSRAUM" -
nema~kog osvajawa "`ivotnog prosto-
ra" na Istoku - uravnote`ila je onu
negativnu, o istrebqewu Jevreja.
Septembra 1942. Hitler js komen-
tarisao nema~ke vojne pobede ovako:
"Na{i uspesi na Zapadu mogu da daju
samo dozu {arma na{im poduhvatima
i da osna`e na{u op{tu bezbednost,
ali su na{e isto~ne pobede nesumwi-
vo mnogo dragocenije, jer je to baza
samog na{eg postojawa" (31).
U Nema~koj
U granicama same Nema~ke
Hitler je dugo podr`avao ideju kont-
role ra|awa pod nadzorom dr`ave da
bi odstranio "nepodobne". Godine
1924, u svojoj kwizi "Mein Kampf"
Hitler je pisao da je jedna od sedam
obaveza dr`ave "sprovo|ewe prak-
ti~ne savremene kontrole ra|awa" -
"bolesni i slabi qudi su oni kojima
se ne sme dozvoliti da imaju decu"
(32).
Kad su u pitawu eugenika,
sterilizacija i abortusi, nacisti~-
ka ideologija je imala mnogo toga
zajedni~kog sa ideologijama raznih
levi~arskih udru`ewa i grupacija
XX veka koje su se bavile kontrolom
ra|awa i seksualnim reformama
(britanskim, ameri~kim i nema~-
kim). Kao {to prime}uje Anita
Grosman, "oslawawe na eugeniku i
rasnu higijenu bilo je tipi~no za
grupacije seksualnih reformista i
pretpostavqalo je slo`enu ambiva-
lentnu vezu izme|u nacionalisti~ke
demografske politike desni~arskog
tipa i levi~arskih seksualnih
8
reformi" (33).
Grosmanova podvla~i da je u
toku 1931. godine grupa Hamburg - RV
(grupa za seksualne reforme, tesno
povezana sa socijaldemokratskom
partijom) odr`ala niz predavawa na
teme poput "Uvod u demografsku
politiku", "Rasna teorija, eugenika i
sterilizacija", "Odstrawewe nespo-
sobnih za `ivot" (ovo se odnosilo na
usmr}ivawe mentalno zaostalih, pre-
starelih i du{evno bolesnih qudi).
Do{av{i na vlast, Hitler je
preduzeo o{tre mere za smawewe
prira{taja "nepodobnih" {to je
imalo za posledicu uvo|ewe zakona o
spre~avawu ra|awa potomstva kod
qudi sa naslednim bolesti-
ma, objavqenog 14. jula 1933.
U doba nacisti~ke uprave,
od 320 do 350 hiqada qudi
je sterilisano, i ne mawe od
stotinu wih, uglavnom `e-
na, umrlo je prilikom ope-
racije (35).
Slede}i korak je
bio uvo|ewe abortusa.
Septembra 1934. Hitler je Dr Gerhard Vagner
naredio dr Vagneru, glav-
nom lekaru Rajha, da uvede "prekid
trudno}e kod `ena sa naslednim
bolestima ili kod `ena koje su za~ele
od mu{karaca sa takvim bolestima"
(36). Formalna legalizacija je izvr-
{ena godinu dana kasnije, 26. juna
1935, uz ispravku koja dopu{ta abor-
tus sve dok plod ne postane sposoban
za `ivot. Hitler ju je potpisao, i ona
je sadr`ala dva uslova: "Ako, po sili
zakona, Savet za nasledno zdravqe
donese odluku o sterilizaciji `ene
koja je trudna u ~asu operacije, ako
plod jo{ nije sposoban za samostalan
`ivot ili ako prekid trudno}e ne
povla~i sobom ozbiqnu opasnost po
`ivot i zdravqe same `ene. Plod
treba smatrati nesposobnim za samo-
stalan `ivot ako se prekid trudno}e
obavqa pre isteka {estomese~nog
roka" (37).
Ironijom sudbine, uprkos
svoj svojoj surovosti, nacisti~ki
programi su u to vreme bili mawe
surovi od onih za koje su se borile
grupe za kontrolu ra|awa u zemqama
zapadne demokratije.
Uzrok je bio jednostavan.
Pogibije i smrt u Prvom svetskom
ratu doveli su Nema~ku dotle da je
"smrtnost dece" u woj bila 3-4 mil-
iona. Dvadeset godina od
kraja Prvog svetskog rata
Nema~ka je u{la u Drugi
svetski rat nedovoqno
naseqena i sa velikim
nedostatkom mladih qudi.
[ta god da su nacisti
progla{avali, oni nisu
mogli da budu prestrogi
kad je u pitawu ra|awe u
Nema~koj. Iako zvu~i ~ud-
no, Hitler je bio trpeqivi-
ji prema qudskoj nesavr{enosti od
mnogih zagovornika kontrole ra|awa
u Americi, Britaniji i Nema~koj i
optimisti~niji kad je u pitawu
poboq{awe naslednih osobina putem
vaspitawa. Hitler je svoju toleran-
ciju iskazao na jednom skupu 29.
avgusta 1942. gde je rekao: "Da li se
mnogo {ta izmenilo sada, to bih hteo
da znam? Nisam siguran, i mnoge
stvari okolo uveravaju me da nije.
Pokazali su mi upitnik Ministar-
stva unutra{wih poslova koji se daje
qudima koje bi trebalo sterilisati.
9
Na najmawe tri ~etvrtine pitawa
moja majka ne bi umela da odgovori.
Se}am se jednog: "Za{to la|a, na~i-
wena od ~elika, pliva u vodi, a ne
tone?" Da je ovaj sistem bio uveden
pre mog ro|ewa, siguran sam da se ne
bih rodio!" (38).
Rezultat toga je bio da je
nacisti~ka eugenika podvla~ila
kako kakvo}u, tako i koli~inu, i da je
bila mawe diskriminatorska od
eugenike koju su podr`avali bogati
{kolovani ameri~ki zagovornici
kontrole ra|awa. Ta relativno veli-
ka trpeqivost uznemirila je ameri~-
ke grupe "boraca za eugeniku", koje su
s po~etka pozdravqale razvoj doga|a-
ja u Nema~koj. Na primer, Vudbrix
Moris, generalni direktor fed-
eracije za kontrolu ra|awa Amerike,
1940. je kritikovao Nema~ku re~ima:
"Mi smo tako|e svesni problema
izgradwe jedne rase, ali se mi brine-
mo o kvalitetu na{ih qudi, a ne samo
o wihovoj koli~ini" (39).
Zbog ratnih potreba i potre-
ba za radnicima u Nema~koj paralel-
no sa "negativnim" eugeni~kim pro-
gramom postojali su i pozitivni
programi, koji su podsticali ra|awe
me|u "pogodnima". Zakoni su ograni-
~avali pristup metodama kontrole
ra|awa i udvostru~avali kazne za
abortuse me|u "rasno superiornima".
Kada je Nema~ka osvojila druge
zemqe, sli~ni pozitivni programi
razra|eni su za "rasno vredne" grupe
u Severnom i Balti~kom regionu (40).
Grupe, koje se ne smatrahu german-
skim, bile su obuhva}ene samo nega-
tivnim programima.
Pozitivni programi u Ne-
ma~koj, skupa sa neophodno{}u skri-
vawa uzroka zbog kojih Nema~ka nas-
toji da Slovenima i ostalim maw-
inama pomogne da smawe stopu pri-
ra{taja, stvarali su nedoumice oko
nacisti~ke politike.
To je pobudilo Hitlera da
ka`e da bi "streqao svakoga ko bi
poku{ao da na Ukrajini zabrani
abortuse". Na primer, u prole}e 1942.
rajhsfirer SS Himler morao je da
ube|uje {efa Nacisti~ke policije u
Poqskoj, generala SS-a Krigera, da
deluje tako da sudovi vi{e ne osu|uju
Poqake zbog vr{ewa abortusa.
Sli~na delatnost sudova u Beloru-
siji dozvoqavala je generalu SS-a
Bergeru da primeti da neki adminis-
trativci "nemaju pojma {ta u stvari
zna~i nema~ka politika na Isto-
ku"(41).
Hitlerovo li~no mi{qewe
U granicama Nema~ke, naci-
sti su objavili da je wihov program
usmeren na "za{titu maj~instva".
Wihov pravi ciq, me|utim, bio je
pove}awe nema~kog stanovni{tva
{to bi doprinelo ja~ini vojne i
politi~ke mo}i. Ideja individual-
nih prava ovde nije imala nikakvog
zna~ewa, kao i u drugim slu~ajevima
za vreme vlasti nacista. Hitler je
smatrao da pravo pripada onome ko je
dovoqno jak da ga odbrani. Slabi}i,
mali i bespomo}ni, po wegovom
mi{qewu, nisu imali "neotu|ivo"
pravo na `ivot. U "Mein Kampf"-u on
je pisao o qudima s neizle~ivim
bolestima: "Ako vi{e nema snage za
borbu kad je ne~ije zdravqe u pitawu,
pravo na `ivot u ovom svetu borbe je
okon~ano. Svet pripada samo "celos-
10
nom" ~oveku punom snage, a ne slabom
"polu~oveku" (42).
Zahvaquju}i tom surovom
socijaldarvinizmu Hitler je smatrao
da su abortusi koje vr{e pripadnici
"vi{e rase" prihvatqivi radi
re{avawa dru{tvenih problema i
spre~avawa porodi~nih pote{ko}a.
Godine 1941, u govoru od 5. novembra,
Hitler je rekao da je komunalni sis-
tem stanovawa potpuno pogre{an, jer
mlade qude iz "uglednih porodica"
primorava da `ive s li~nostima koje
su se "sasvim izrodile" (43). Da bi
potvrdio takav pogled na stvari,
Hitler je ispri~ao o mladom ~oveku s
kojim je bio u zatvoru posle propasti
Pivskog pu~a 1923. Taj mladi} je
imao "plodne odnose" s nekom devo-
jkom, koja je ostala u drugom stawu i
koju je posavetovao da abortira, zbog
~ega je osu|en na osam meseci zatvora.
Hitler je smatrao da je to "sramota",
koju "porodica mladi}eva ne}e mo}i
da pre`ivi", jer je "prevelika". Po
wegovom mi{qewu, tog "milog mla-
di}a" bilo je dovoqno samo "vaqano
ispra{iti".
Hitlerovo poimawe seksa
bilo je tako|e sasvim liberalno. On
je smatrao da je homosksualizam
li~na stvar pojedinca, a ne ne{to o
~emu treba da se brine dru{tvo.
Upravo je homoseksualac Ernst Rem
vi{e od bilo koga drugog "u~inio da
bi ga (Hitlera, nap. prev.) uveo u
politi~ki `ivot Nema~ke" (44).
Jedan istori~ar prime}uje "Hitler je
znao sve o Removim sklonostima, ali
je smatrao da je to wegova li~na
stvar. Kada je Rem stupio na du`nost
na~elnika {taba SA, Hitler, koji je
bio zvani~na glava SA, izdao je par-
tijsko nare|ewe po kome "SA nije
devoja~ki institut, nego udru`ewe za
surovu borbu". @albe na privatne
navike pojedinaca odbijao je "s
negodovawem i na~elno", kao "pre-
dube|ewa" i "sasvim privatne stva-
ri" (45).
Nema~ka za vreme rata
Za vreme rata Nemci su
doveli na milione stranaca radi
posla u fabrikama i na farmama.
Mnogi od ovih, tzv. "gostoju}ih rad-
nika", bile su `ene koje su ostajale u
drugom stawu. Kod wih u domovini
abortusi su bili dozvoqeni, i pod-
sticani od strane nacisti~kog oku-
patora. U Nema~koj, me|utim, abor-
tusi su na~elno bili ilegalni, osim
lica jevrejske nacionalnosti i onih
za koje se mislilo da imaju nasledne
bolesti.
U prole}e i leto 1943, u
tajnosti, Nemci su odobrili abor-
tuse stranim radnicama sve dok dete
ne postane `ivotno sposobno (46).
^iwenica da su te radnice uglavnom
bile slate u univerzitetske klinike
i sredwe medicinske {kole i da su
kori{}ene za obu~avawe studenata,
govori o tome da su vlasti namer-
avale da abortuse u budu}nosti u~ine
{ire dostupnima. I ovde se, naravno,
mislilo rasisti~ki. @ene koje su,
o~ito, bile "nema~ke ili srodne
krvi" i one "koje su stvarale dobar
rasni utisak" mogle su dobiti
zabranu abortusa, bez obzira na to
{to su bile strane radnice (47).
Legalizacija abortusa i{la
je obratno od osvajawa teritorija.
Prvo su to "pravo" dobile `ene iz
11
Isto~ne Evrope, a zatim i iz Poqske.
U otkrivenom nacisti~kom dokumen-
tu opisane su etape: "Dr`avni min-
istar zdravstva (Conti) je direktivom
od 11. marta 1943. rekao da se trud-
no}a `ena-radnica iz Isto~ne
Evrope mo`e prekidati po `eqi.
Himler je o tome izdao dekret 9. juna
1943, a prvog avgusta ga je
dopunio Nare|ewem o dopu-
{tawu abortusa kod `ena iz
Poqske" (48).
Kao i na okupiran-
im teritorijama, kampawa
je sprovo|ena propagandom
koja je isticala pote{ko}e
vezane sa ra|awem dece.
Naglasak je stavqen na
odvajawu deteta od zapos- Leonardo Konti
lene majke odmah posle
ro|ewa, da bi se time maj~instvo
u~inilo mawe bitnim (49).
Pro{irewe legalizovanih
abortusa u granicama Nema~ke izaz-
valo je proteste lekara. Tajni izve{-
taj policije od 25. oktobra 1943.
sadr`i iskaze lekara protiv nove
politike abortusa. Neki lekari
(uglavnom rimokatolici) nisu se
sagla{avali s wom, jer "odluka ne
odgovara moralnim obavezama lekara
da ~uva `ivot" i podvla~ili su da
medicini nije dozvoqeno da pravi
razliku po nacionalnoj osnovi. S
druge strane, mnogi "politi~ki
ozbiqni" lekari, priznaju}i "rasne
uzroke", ipak su shvatali da je ta
politika "opasan eksperiment". Oni
su isticali da }e "ako naredba
postane poznata, biti dato odobrewe
da abortuse vr{e i sami Nemci" (50).
Ovo posledwe pokazuje da su, bez
obzira na zakon, abortusi bili dos-
tupni i "zdravim, plavokosim Arij-
cima" Nema~ke.
Izvo|ewe na sud
Hitler se svog plana borbe
za "`ivotni prostor" na Istoku
dr`ao sve do samoubistva u berlin-
skom bunkeru, kada su ruski
vojnici od wega bili uda-
qeni svega nekoliko kvar-
tova. U svom posledwem
uputstvu {efu nema~kog
general{taba Kajtelu, 29.
aprila 1945, on podvla~i da
je "ciq, kao i dosad, - osva-
jawe novih teritorija na
Istoku radi nema~kog nar-
oda".
Posle rata, na Nirn-
ber{kom procesu na odgovornost su
bili pozvani mnogi od onih koji su
u~estvovali u zlo~inima protiv
~ove~nosti. Po{to je rajhsfirer SS
Himler izvr{io samoubistvo, niko
od u~esnika programa kontrole
ra|awa RKFDV nije bio ispitivan
kad je Me|unarodni vojni sud sudio
nacisti~kim rukovodiocima. Ipak,
izme|u oktobra 1947. i marta 1948.
Vojni sud SAD u Nirnbergu saslu-
{avao je predstavnike RKFDV po
ta~ki osam. Me|u optu`bama bila je i
ta "da je za{tita zakona bila ukinuta
kad su u pitawu nero|ena deca ruskih
i poqskih majki u nacisti~koj
Nema~koj. Abortusi kod tih `ena su
podsticani, pa ~ak i iznu|ivani"
(51). Odbrana je rekla da abortusi
nisu ~iweni nasilno. Formalno, to
je bilo tako, me|u nacisti~kim doku-
mentima je bio jedan koji glasi:
"Jasno je da rasno nepunoceno potom-
12
stvo isto~nih radnika i Poqaka
treba ograni~avati {to vi{e. Mada
prekid trudno}e mora se sprovoditi
na ~isto dobrovoqnoj osnovi, u
svakom slu~aju treba primeniti pri-
tisak" (52).
Jedan od optu`enih bio je
general-pukovnik SS-a Rihard Hil-
debrant, direktor Glavne uprave za
rase i kolonije RKFDV u Berlinu. Na
saslu{awu je protestovao zbog op-
tu`bi "jer do dana dana{weg niko u
prekidu trudno}e nije video zlo~in
protiv ~ove~nosti". Wegov protest
nije imao efekta. U toj oblasti, kao i
u mnogim drugim, Nirnber{ki pro-
ces postavio je nove orijentire i
optu`eni je osu|en na 25 godina robi-
je (53).
Ostale kazne su se kretale od
do`ivotne robije, na koju je osu|en
Ulrih Grifelt, glavni i odgovorni
izvr{ilac RKFDV, do deset godina
Fricu [valmu, ~inovniku, odgov-
ornom za rasisti~ka istra`ivawa o
tome da li je `ena abortirala.
Konvencija o genocidu
Posleratna svetska osuda
nacisti~ke ideologije dovela je do
definisawa novog zlo~ina u me|una-
rodnom zakonodavstvu - zlo~ina
genocida. ~lan 11. "Konvencije o
spre~avaqu i ka`wavawu zlo~ina
genocida" defini{e genocid kao
"akciju u~iwenu s ciqem da se
uni{ti, u celini ili delimi~io,
nacionalna, etni~ka, rasna ili reli-
giozna grupa".
Oslawaju}i se na iskustvo s
nacizmom, 11. ~lan. defini{e "pri-
menu mera usmerenih na spre~avawe
ra|awa u nekoj takvoj grupi" kao ~in
genocida (55). Nacisti~ka politika
u Isto~noj Evropi obezbe|uje istori-
jski kontekst za taj deo konvencije.
Bilo koja nacija, organizacija ili
pojedinac koji primewuje takve mere
krivi su za genocid po me|unarodnom
zakonodavstvu. Jo{ va`nije je da
bilo kakvo li~no u~e{}e u takvim
delatnostima mo`e da se smatra
"zlo~inom protiv ~ove~nosti", ~ak i
ako su sli~ne akcije legalne u zemqi
u kojoj se de{avaju. U SAD Zakon o
genocidu primewuje se s naro~itom
snagom. Posle ratifikacije u Senatu
on ima silu kao Ustav, i iznad je svih
drugih zakona i sudskih re{ewa.
Svaki ~ovek koji u~estvuje u sli~noj
delatnosti mo`e biti optu`en za
genocid.
Rezime
Nacisti~ku demografsku po-
litiku mo`emo ovako rezimirati:
1. Bile su razra|ene medi-
cinske i zakonodavne mere za kontra-
cepciju, abortuse i nadzor nad decom
~iji je ciq bio smawewe prirodnog
prira{taja u nepo`eqnim grupama
stanovni{tva. Kontraceptivna sred-
stva bila su {iroko dostupna i ~esto
su deqena besplatno. Abortusi su
bili legalizovani, bezopasni i lako
dostupni na specijalnim klinikama
ili kod lokalnih lekara. Majke koje
su bile primorane da rade na silu su
odvajane od dece u ranom de~jem uzras-
tu, da bi maj~instvo bilo {to nebit-
nije.
2. Kontrola ra|awa je kod
nejevrejskog `ivqa sprovo|ena dob-
rovoqno, ali uvek pod pritiskom
13
koji se u najmawu ruku sastojao od
tvrdwe da je izbegavawe ra|awa dete-
ta lak{e nego wegovo podizawe. Za
one koji su `iveli u te{kim uslovi-
ma to je bilo dovoqno da bi popus-
tili pred pritiscima. Kod Jevreja su
sterilizacija i abortusi ~esto bili
prinudni.
3. Sredstva masovnih infor-
macija su zajedni~ki radila na pro-
pagandi takvih mera isti~u}i li~ne
probleme koji nastaju zbog vi{e dece
i u~e}i qude kako pomo}u mera kont-
role i abortusa mo`e da se izbegne
ra|awe. Podsticani su pornografija
i seks bez dece (ukqu~uju}i tu i
homoseksualizam) sa ciqem slabqe-
wa porodice, odvra}awa od poli-
ti~kog otpora i razarawa duhovnih
vrednosti.
4. Uglavnom, kao i totalno
uni{tewe, istinski ciq ove poli-
tike - smawewe broja nepo`eqnih
grupa stanovni{tva - ~uvan je u stro-
goj tajnosti. To je povremeno dovodi-
lo do sukoba izme|u tvoraca ove
politike i wenih izvr{ilaca, koji
katkad nisu znali wene ciqeve.
Posle rata nacisti~ka politika u
oblasti demografije i Isto~noj
Evropi dovela je do pojava novog
pojma u me|unarodnom zakonodavstvu
- zlo~in genocida.
preveo
V.D.
Spisak literature
1. Aleksandar Dalin: "Nema~ka uprava u
Rusiji, 1941-1945" (London, 1957), 141;
Klarisa Henri i Mark Hilel: "^iste
krvi" (Wujork, 1976), 148; Igor Kamene-
cki: "Nema~ka politika Lebenstraum u
Isto~noj Evropi tokom II svetskog rata"
(doktorat, Univerzitet Ilinois, 1957),
172-173; Igor Kamenecki: "Tajni planovi
nacista u Isto~noj Evropi" (Wujork,
1961.), 143; Joakim S. Fest: "Hitler"
(Wujork, 1975). 683-84.
2. Nora Levin: "Potpuno uni{tewe"
(Wujork, 1973.): 232-233;
Z. Johen fon Lang, Klaus Sibil: "Sekretar",
(Wujork, 1970), 209-11; Dejvid Irving:
Hitlerov rat (Wujork. 1977). 402-03;
Robert L. Kel: "RKFDV: nema~ka politi-
ka preseqavawa i demografije 1939-1945.
god." (Kembrix, 1957), 227.
4. Dalin: "Nema~ka uprava", s. 141.
5. Leon Poqakov: "@etva mr`we"
(Sirakuza, Wujork, 1954), 272-74,
"Nirnberg", No1878; Dalin: "Nema~ka
uprava", 457. Nema~ki tekst u kwizi
Kamenecki: "Tajni planovi nacista", 197-
99.
6. O RKFDV kod Kel: "RKFDV";
Kamenecki: "Tajni planovi nacista";
Mihael R. Marus: "Nepo`eqni: evropski
odba~enici XX veka" (Wujork, 1985.),
219-227; Ana Bramvel: "Krv i tle"
(Abotstruk, Engleska), 1985, 146.
7. Kamenecki: Nema~ki "Lebensraum",
171.
8. Raul Hilberg: "Uni{tewe svropskih
Jevreja" (^ikago, 1961), 642. "Nirnberg":
NG-844.
9. Dalin: "Nema~ka uprava", 457.
10. Poqakov: "@etva mr`we", "Nirn-
berg", NG-2325.
14
11. Saslu{awa ratnih zlo~inaca pred
Nirnber{kim vojnim tribunalima
(daqe: NVT), (Va{ington, 1949-54) V: 109.
Ruskim lekarima bile su poznate izmene
zakona o abortusu. Godine 1920, Lewin je,
prvi u svetu, legalizovao abortuse na
`enin zahtev. Godine 1936, kad je rasla
ratna napetost, Staqin je proglasio
abortuse nelegalnima. Edvard G. Kar:
"Socijalizam u jednoj zemqi" 1924-26, 3
toma (London, 1958), I, 28-29, 33. Ri~ard
Stajts. "@enski oslobodila~ki pokret".
12. "NVT", IV: 1122, Nirnberg, No5311.
13. Kamenecki: "Tajni planovi nacista",
114.
14. Jan Karski: "Istorija tajne dr`ave",
Boston, Houghton Mifflin Co., 1944,
307, str. 243.
15. Dalin: "Nema~ka uprava. U~e{}e
"novinar~i}a" nije ~udno. Za razliku od
crkve ili oficira, veoma malo sredstava
javnog informisawa pripadalo je anti-
nacisti~kom pokretu otpora.
16. Graule, Hajnc Mo{e: "Uspon savre-
menog judaizma - intelektualna istorija
nema~kog jevrejstva 1650 - 1942";
Hantington N. I., Robert E. Kriger -
izdawe, 1978, str. 92. Fridrih Vsliki je
tako|e bio neprijateq, istorijskog
Hri{}anstva.
17. Vilas R. Duel: Narod pod Hitlerom
(Wujork, Harkort Brejs i kompanija,
1942.), 189-190. Cifre u ovom odeqku su
odatle.
18. Robert N. Proktor: "Rasna higijena"
(Kembrix, Harvard juniverziti pres,
1988.), str. 123; vidi tako|e: Citta Serrenx:
"U tu tminu", (McGrow Hill, NY 1974.), str.
62.
19. Leon Poqakov: "@etva mr`we"
(izdawe Siraku{kog univerziteta,
Wujork 1954.),str. 192.
20. Xerald Rejtlinxer: "Kona~no
re{ewe", Thomas Joseloff, NY, 1961, str.
188-189. Tako|e: Nira Feldman: "Koncla-
geri i totalno uni{tewe" u "Totalno
uni{tewe", Jerusalim, 1974. str. 88.
21. Kristofer Torn: "Allies of a Kind",
(Oxford University press, NY, 1978.),
str. 158-159.
22. Eugen Kohan: "Teorija i praksa pak-
la", Berkley Books, NY.
23. Jad Va{em, Dokumenti o totalnom
uni{tewu, Jerusalim 1981, str. 168.
24. Isto, str. 401.
25. Isto, str. 451.
26. Nira Feldman, Isto, str. 84-85.
27. Herman Rau{ning: "Glas uni{tewa",
NY 1940, str. 34-38; Xozef V. [ehtman:
"Evropska preseqavawa naroda 1939-
1945" (NY, 1946), str. 266, str. 296.
Po~etkom 20-ih godina Hitler jo{ nije
re{io da li }e Nema~ka da se ujedini sa
Britanijom i oteti tle Rusiji ili }e se
ujediniti sa Rusijom i urediti svoju svet-
sku trgovinu. Razvoj Hitlerovih ideja
videti u: Eberhard Jakel: "Hitler's Weltan-
schauung " (Middletown, CN, Wesleyan
University Press, 1972.), str. 32. Bila je
neophodna stroga tajnost ne da bi se
sakrila osnovna ideja da Nema~ka namer-
ava da osvoji zemqe na Istoku, koje pri-
padaju Rusiji, o ~emu je Hitler pisao u
pamfletu na ovu temu jo{ 1926, kao i u
drugom tomu "Mein Kampf". Tajanstvenost
je morala da skriva ~iwenicu da su
hitlerovski planovi bili realni, a ne
prosta politi~ka poza, kao {to su neki
mislili. U svojim javnim nastupima 20-
ih godina Hitler je javno previ|ao
15
~iwenicu da je isto~na Evropa ve} bila
naseqena. Tokom 30-ih godina politika
"depopulacije" morala je da se skriva, ~ak
i kad su slovenske teritorije bile okupi-
rane. Jedan autor pretpostavqa da je te
ideje razra|ivao Alfred Rozenberg.
Vidi: Luis Leo Skajder: "Hitlerizam:
gvozdena batina u Nema~koj (Monawk
Press, NY, 1932.), str. 145.
28. Rau{ning. Isto, str. 137-8, vidi:
Adolf Hitler: Moj novi poredak, izd.
Raul de Pusi, Wujork 1941., str. 619.
@or` Klemanso, francuski premijer,
govorio je da ima 20 miliona Nemaca
vi{e.
29. Hitler, Moj novi poredak, str. 400;
tako|e: Razgovori s Hitlerom, za stolom,
Weidenfeld and Nicholson, London, 1953.,
str. 261-262.
30. Hitler: Moj novi poredak, str. 401.
31. Hitler: Razgovori za stolom, str. 697.
32. Luis L. Snajder: Hitlerovski Tre}i
rajh: dokumentarna istorija, ^ikago,
1981.
33. Anita Grosman: Zadovoqstvo je -
doma}a sre}a: masovna organizacija sek-
sualnih reformi za radni~ku klasu
Vajmarske republike, u kwizi: M.
Dobkovski. I. Valiman: "Ka totalnom
uni{tewu: socijalna i ekonomska kriza
Vajmarske republike" (Westport, CN,
1983.), str. 271.
Radi pore|ewa s ameri~kim pokretom za
kontrolu ra|awa, vidi M. V. Perri: "Kako
je planirano materinstvo dobilo svoje
ime, "Me|unarodni pregled prirodnog
planirawa porodice", H:3, Fall 1986, str.
234-42.
34. M. Burlegih - Volfgang Vinerman:
Rasisti~ka dr`ava: Nema~ka, 1933-1945,
Kembrix 1991. str. 136.
35. Isto, str. 138.
36. Isto, str. 253.
37. Isto, str 140-141.
38. Adolf Hitler: Razgovori za stolom,
str. 674-75.
39. Britanski pregled kontrole, XXIV:3
(januar 1940.).
40. Kamenecki: Nema~ki Lebensraum, 175,
NMT, IV, 1077-79, Nirnberg, No1803,
No3520.
41. Kamenecki: Nema~ki Lebenstraum,
173, Himlerov dosije, 1302, Folder N.
Nirnberg, No3134.
42. Hitler: Mein Kampf, 257.
43. Hitler: Razgovori za stolom, str. 112-
113.
44. Hajnrih Hon: Poredak lobawe, ili
istorija SS, New York 1966-1967.
45. Isto, str. 81.
46. R. N. Proktor: Rasna higijena, str.
123,366.
47. Isto, str. 123.
48. NVT, IV: 1082, Nirnberg, 1753 - PS,
No3250 (Isto~ni radnici), NO-1384
(Poqske `ene).
49. NVT, IV, 1122-27, Nirnberg, No5311.
50. NVT, 1081-84, Nirnberg, No3512.
51. NVT, IV, 1077.
52. NVT, IV, 112. Nema~ka vojna naredba
od 13. jula 1943. "O intenzifikaciji pro-
16
tivmera" protiv Ukrajinaca, ukqu~uju}i
"nasilne abortuse trudnih `ena". U
kwizi: V. Man~ester: "The arms of
Krupp" (NY, 1964, 1965, 1968), str. 486.
Nasilni abortusi su verovatno bili
kazna za `ene koje su zatrudnele odbija-
ju}i da rade u Nema~koj, vidi: Dalin:
"Nema~ka uprava", str. 435, str. 458.
53. NVT, IV: 1076, 1081, 1090.
54. Hana Arent: Ajhman u Jerusalimu:
ogled o banalnosti zla, Viking Press, New
York, 1963, str. 222-223.
55. Nehemiah Robinson: Konvencija o
genocidu / Komentari (New York, 1960);
Leo Kuper: Odvra}awe od genocida, New
Hawen, 1985, str. 241.
O poreklu pojma "genocid", vidi Rafael
Lomki: "Vode}a vlast u okupiranoj
Evropi", Va{ington, 1944. str. 79.
preuzeto iz ~asopisa
“Kwi`evne novine”
15-30 septembar 2001.
BESEDA
o drugom dolasku
Hristovom
A kad do|e sin ~ove~ji u slavi
svojoj i svi sveti an|eli s wime,
onda }e sjesti na prijestolu
slave svoje (Matej 25, 31)
Ovako re~e Gospod, i to ba{
pred samo naju`asnije poni`ewe
Svoje, pred vezivawe, pquvawe, {a-
marawe, ismevawe i raspe}e. U najcr-
wim ~asovima On govori o najvedri-
jem i najslavnijem ~asu Svome. Pred
u`asni i bedni izlazak Svoj iz sveta
On govori o Svome ponovnom dolas-
ku u slavi Svojoj. Najpre je do{ao iz
pe}ine Vitlejemske, skromno i nevi-
|eno, a idu}i put do}i }e na obla-
cima od angela Svojih. Prvi put je
kao nikao iz zemqe, a drugi put }e se
javiti s neba. Prvi put je stajao i
kle~ao na zemqi, a drugi put }e da
sedi na prijestolu slave svoje.
I kad ponovo do|e u slavi
Svojoj ne }e biti nevi|en ni za koga.
Niko ne }e pitati, kao zvezdari pri
Wegovom prvom dolasku: gde je Car?
Svi }e ovoga puta videti Cara i poz-
nati Ga kao Cara. No to vi|ewe i
poznawe nekima }e biti na radost a
nekima na strah i u`as. Zamislite
radosti onih koji su Wegovu zapo-
vest ispunili, koji su u Wegovo ime
molitve i dobra dela vr{ili, a
naro~ito onih koji su za Wegovo ime
postradali! I zamislite straha i
u`asa onih, koji su ga pquvali i
{amarali i raspeli u Jerusalimu,
kao i svih onih koji se kroz vekove
podsmevaju ~udesima Wegovim, rugaju
imenu Wegovom, gaze zapovesti
Wegove!
Gospode milostivi, oprosti
svima nama koji ime Tvoje prizivamo
a po nemo}i gre{imo, oprosti nam
pre onoga veli~anstvenog i sud-
bonosnog ~asa kada se bude{ javio u
slavi Tvojoj, sa onima svetim angeli-
ma Tvojim. Tebi slava i hvala vavek.
Amin.
Sveti vladika Nikolaj
ohridski i `i~ki
17

Aktuelno
Novi svetski poredak i kontrola prira{taja
Kad god po~ne da se govori o
tzv. "planiranom smawewu ra|awa",
~u}e se neko ko veli: "Da, naravno,
Rusiji to ne treba. Nas je i tako i
ovako sve mawe i mawe. Ali, {ta
}emo s Kinezima i Indijcima? Ko }e
wih da hrani? Gde da se oni smeste?
Ko }e za wih da na|e
posla? Ne smawivati
broj stanovnika u tim
zemqama zna~i izazivati
glad, zlo~ine i ratove."
Propagatori
mita o prenaseqenosti,
pored konkretnih manip-
ulacija, koriste i jednu,
da tako ka`emo, osnovnu:
oni dru{tveno bogatstvo
prikazuju u vidu "mede-
waka" kojih "nema za sve".
Pri tom, medewaci su
ve} pe~eni, spremni, i
zato, {to mawe usta, to vi{e medewa-
ka.
A u samoj stvari sve je obrat-
no. Dru{tveno bogatstvo, te "mede-
wake", neko stalno treba da pe~e. To
nije manna sa nebesa, nego proizvod
qudskog rada. I {to vi{e pekara, to
vi{e medewaka. Naravno, ako se pro-
izvodwa normalno organizuje. Uz to,
{to vi{e ro|enih, to ve}a {ansa da
se pojave talenti, geniji, koji }e
otkriti nove na~ine ishrane, izvore
pravoslavni
SVETIONIK
energije i ostalo, {to }e obezbediti
`ivot i nove resurse za "medewake".
La` o pretwi prenaseqe-
no{}u opovrglo je na stotine
nau~nika. Jedan od najuglednijih je
demograf-ekonomista Kolin Klark.
Izu~iv{i stawe stvari u mno{tvu
zemaqa u razvoju, otkrio
je da je tempo rasta dru{-
tvenog proizvoda ve}i
upravo tamo gde br`e
raste broj stanovnika.
Godine 1987. u Ju`-
noj Koreji gustina nase-
qenosti bila je ~etvo-
rostruko ve}a nego u
Kini, a na Tajvanu peto-
struko. U Koreji je naci-
onalni dohodak po glavi
stanovnika bio sedam
puta ve}i nego u Kini, a
na Tajvanu osam puta. Uz
to, Kolin Klark je analizirao
mogu}nosti ishrane stanovni{tva
planete na osnovu obradive zemqe.
Visoko tehnolo{ke metode obrade
zemqe jo{ pre deset godina dozvo-
qavale su da se na Zemqi prehrani
35,1 milijardi qudi. To bi bilo
mogu}e ako bi se qudi hranili na
"ameri~ki na~in". Ako bi se
upra`wavao japanski na~in ishrane,
koji je skromniji, bilo bi mogu}e
prehraniti 105 milijardi usta.
18
 Roxer Revel, biv{i direktor
harvardskog centra za demografska
istra`ivawa, sla`e se sa Klarkom.
Po wegovim procenama, seoska
privreda sveta mogla bi punovredno
(2500 kalorija dnevno) da hrani 40
milijardi qudi. Uop{te, mit o gladi
kao posledici prenaseqenosti ne
mo`e da izdr`i nikakvu kritiku.
Isto se mo`e re}i i o mitu o pre-
naseqenosti kao uzroku zlo~ina.
Mo`emo navesti mno{tvo primera
slabo naseqenih zemaqa u kojima je
stopa kriminala visoka s jedne i
gusto naseqenih zemaqa, poput
Nepala, gde je kriminalitet mini-
malan. Tamo ne samo da ne ubijaju i ne
kradu, nego se i ne razvode. Iako je
razvod zakonski dopu{ten, razvoda
nema - NIJEDNOG!
U "Memorandumu
nacionalnoj bezbednosti SAD"
ozbiqno se razmatralo koliko je
potrebno smawiti stanovni{tvo
Egipta da bi Izrael (a s wim i
Amerika) sa~uvali kqu~ne pozicije
na Bliskom Istoku, s obzirom na sve
ve}i prirodni prira{taj Arapa.
Bilo je izra`eno `aqewe {to je zbog
sukoba u Isto~nom Pakistanu do{lo
do ulaska mno{tva izbeglica u
Indiju. [ta je ogor~ilo pisce
"Memoranduma"? Evo: "Dolazak no-
vih devet miliona emigranata poni-
{tio je osmogodi{we napore Asoci-
jacije za planirawe porodice, zah-
vaquju}i kojima je uspelo da se
spre~i ra|awe devet miliona dece."))
^ita{, i po ko zna koji put
si zapawen "politi~kom korekt-
no{}u" novog nacizma. U Hitlerovoj
Nema~koj masovno uni{tewe qudi
nazivalo se sanacijom (ozdravqe-
wem). U dana{woj Kolumbiji ubijawe
dece - besku}nika nazivaju "socijal-
nim ~i{}ewem". A u Brazilu se tim
"plemenitim poslom" bave tzv.
"Komiteti pa`we".
o
“Rat protiv stanovni{tva”
@aklin Kejzun
U kwizi @aklin Kejzun "Rat
protiv stanovni{tva", objavqenoj
1988. u SAD, postoji poglavqe
"Me|unarodna pomo} SAD i kontro-
la stanovni{tva". U woj pi{e da je
od 1965. do tada Amerika ulo`ila u
smawewe broja stanovnika u raznim
zemqama sveta dvostruko vi{e nego
sve ostale dr`ave uzete skupa.
Upravnik Agencije za me|unarodni
razvoj dr Rajmert T. Ravenholt u svom
intervjuu listu "Sent Luis Poust
Dispe~", od 22. aprila 1977. izjavio je
da je, zarad ostvarewa ekonomskih
interesa SAD, potrebno sterilisati
~etvrtinu `ena sveta sposobnih da
ra|aju.
Me|utim, u Indiji (i u
nekim drugim zemqama), sterilizo-
19
vali su ne samo `ene, nego i
mu{karce. Jo{ 1966, pre no {to je
Amerika razvila {iroku kampawu u
oblasti "ekonomije ra|awa", predsed-
nik Xonson je nekoliko
puta odbio da po{aqe zrno
p{enice Indusima koji su
umirali od gladi. Zahtevao
je da prethodno indijska
vlada pristane na {iroko
zasnovan program ograni-
~avawa ra|awa. Kada su, na
kraju, vlasti Indije
pristale, Xonson je izvesno Rajmert T. Ravenholt
vreme oklevao, ~ekaju}i da
vidi da li se program sprovodi. Za to
vreme, Indusi su nastavili da umiru
od gladi. Na drugom mestu, u kwizi
tako|e ameri~kog autora, Edvarda
Polmana, "Kako ubijati stanov-
ni{tvo", opisuje se sterilizacija
Indusa na najrazli~itijim javnim
mestima, sve do autobuskih stanica.
Na svakom sterilizacijskom punktu
vr{eno je po 20 vazektomija (steril-
izacija mu{karaca) na sat!
Naravno, dobrovoqnost ove
akcije bila je veoma uslovna. U jed-
nom induskom selu sto posto bra~nih
parova sposobnih za ra|awe saglasi-
lo se da "isplanira porodicu"
(uglavnom putem vazektomije) da bi
selo dobilo - novi bunar! U drugim
selima siroma{nim seqacima
davali su malu nadoknadu za to {to je
75% mu{karaca pristajalo na to da
budu sterilizovani.
Ali Amerikanci su `eleli
da "ekonomisawe decom" bude br`e,
pa je dobrovoqno-prinudna steril-
izacija postala PRINUDNA! Za
{est meseci u Indiji je, 1976. godine, Kini? Javno se odri~u}i kineskog
sterilisano tri miliona qudi.
Mnogi su, posle primene tog
"najpouzdanijeg na~ina kontracepci-
je" (kako ka`e Ruska asocijacija za
"planirawe porodice") postali
invalidi ili umrli. [ta
da se radi! Nema reformi,
kao {to mi u Rusiji sada
znamo, bez `rtava. Zato su
uro|enici zahvaquju}i
ameri~kim parama dobili
bunar po najvi{im stan-
dardima civilizovanog
sveta.
Program steril-
izacije u Salvadoru, koji
finansira Agencija za me|unarodni
razvoj (AMR), podrazumeva 20.000
sterilizacija godi{we. A u
Banglade{u program AMR direktno
povezuje smawewe ra|awa sa
"za{titom maj~instva i dece". Decu
su le~ili od dijareje samo pod
uslovom da wihove majke pristanu na
sterilizaciju. Ra~unica je bila pre-
cizna: Biraju}i izme|u `ivota i
smrti ve} ro|enog deteta, `ene su
bile spremne da vi{e nikad ne ra|aju.
A evo kako su "razvijane seoske
oblasti" u Indoneziji. Amerikanci
su tamo probali takozvani seoski
sistem ("village system"), pokriv{i
zemqu mre`om sa 30.000 punktova za
planirawe porodice. "Centar" (vla-
da Indonezije) je postavqao ciq: u
tom i tom roku toliki i toliki pro-
cenat gra|ana obuhvatiti kontracep-
cijom. Aktivisti koji su to sprovo-
dili dobijali su premije za ispuwenu
normu. A sela - dodatnu hranu, medi-
cinsku pomo} i ostala dobra.
A kakva je situacija bila u
programa "Jedno dete - jedna porodica",
20
koji podrazumeva nasilne abortuse,
prinudnu sterilizaciju i ubijawe
novoro|en~adi, Agencija za me|unar-
odni razvoj bila je ipak glavni
pokroviteq Me|unarodne federacije
za planirawe porodice i Fonda za
stanovni{tvo pri Ujediwenim naci-
jama, koji su finansirali kineski
program.
Uz to Kinezi i Amerikanci
su aktivno razmewivali nau~nike -
"planere porodice". Kina je postala
pravi poligon za takva "istra`iva-
wa". Novinar Kristofer Ren je u
"Wujork Tajmsu", od
16. maja 1982. pisao o
h i q a d a m a
Kineskiwa koje su
hap{ene i pri-
moravane da vr{e
abortuse: "Dr`ali
su ih u zatvorskim
}elijama ili javno
sramotili, pred
gomilama qudi,
primoravaju}i ih
da abortiraju.
Patrole su hvatale
Sterilizacija ‘ena u Indiji
`ene na ulicama i u
maricama ih odvozili u aborterske
klinike". Majkl Vink je u "Vol Strit
Xurnalu" pisao o `enama "vezanim
konopcima, koje su u prikolicama za
stoku gonili na abortuse". A Stiven
Mo{er u "Pipl Ripablik Pres" je
govorio o ubijawu novoro|enih
devoj~ica u Kini: "Mogu da ih zako-
qu, utope ili prosto ostave da umru
od gladi i hladno}e."
Ne skre}emo pa`wu na novac
slu~ajno. U "Memorandumu Asocija-
cije za me|unarodni razvoj" (1982)
jasno se ukazuje da }e svi me|unarodni
programi za kontrolu rasta stanov-
ni{tva propasti ako ih SAD ne budu
finansirale, i ako DAVAWE KRED-
ITA ODRE\ENIM ZEMQAMA NE
STAVE U DIREKTNU ZAVISNOST
OD ISPUWAVAWA ZADATAKA U
TOJ OBLASTI!
U Indiji su nam pri~ali
kako su predstavnici vlasti
dolazili u sela, hvatali mu{ku decu
od 15 do 17 godina i u prepunim
kamionima ih vozili na "malu prostu
operaciju" (kako sterilizaciju zove
"Asocijacija za planirawe poro-
dice"), zauvek li-
{avaju}i de~ake
prava da postanu
mu{karci.
U Nikaragvi
stvar su re{ili
radikalno: jedan od
prvih ukaza sandin-
isti~ke vlasti pos-
le svrgavawa pro-
ameri~kog diktato-
ra Somoze bio je
zatvarawe svih
klinika za plani-
rawe porodice koje
finansira AMR.
Ni u Iranu "planeri" nisu
dobro pro{li. Iranski {ah je bio
veliki prijateq SAD. Uz pomo}
AMR, Me|unarodne federacije za
planirawe porodice, Patfajnder
fondacije i univerziteta Severne
Karoline i ^ikaga i Ford fondaci-
je, on je razvio sna`nu aktivnost oko
planirawa porodice u svojoj zemqi.
Ministarstvo obrazovawa je u nove
uxbenike ubacilo sadr`aje o sek-
sologiji i kontracepciji (kao sad u
Rusiji!), pripremaju}i u~iteqe da se
21
bave seks-prosvetom. Na hiqade
dobro pla}enih lekara borilo se
protiv "ne`eqene dece"... Ali, {ah je
svrgnut, a Homeini je, ~im je do{ao
na vlast, rasterao "planere" i
wihove sponzore.
Ali, avaj, to su pojedina~ni
slu~ajevi. Kad neko zapaweno pita:
"Za{to mi? [ta }e nama centri za
planirawe porodice? Mi izumiremo,
Rusija izumire, a narodi u Africi i
Aziji ra|aju se u velikom broju…",
treba mu re}i: to je zato da, kad se
opametimo, bude prekasno, jer }e
ta~ka povratka sa granice demo-
grafske katastrofe biti pre|ena.
Irina Medvedeva
i Tatjana [i{ova
prevod sa ruskog
V.D.
preuzeto iz ~asopisa
"Kwi`evne novine" broj 1054
Jer si Ti stvorio {ta je u
meni, sastavio si me u utrobi matere
moje.
Psalmi Davidovi
139, 13
Mikrob du{e
Greh je mikrob du{e.
Od svih mikroba u svetu greh
je najpostojaniji i najplodniji.
Jedan jedini greh je dovoqan,
da sru{i najmo}nijeg ~oveka. Kao ka-
da se jedan jedini crv uvu~e pod koru
najmo}nijeg hrasta! Ko }e koga lak{e
uni{titi: crv hrast ili hrast crva?
Jasno je, da }e pre crv uni{iti hrast,
nego hrast crva.
Razmisli i sam, da li u tvo-
joj du{i ima i{ta tako perzistentno
i tako svagda prisutno kao greh.
I milo{tu maj~inu pamti-
}e{, i zaboraviti. I pomrle pri-
jateqe pomiwa}e{, i zamuknu}e{. I
svojih dobrih se}a}e{ se, i okanuti
se. Ali greh, koji si u~inio pre
~etrdeset godina, svako jutro vi~e
ti: dobro jutro, i svako ve~e: do vi|e-
wa! Vi~e, i vika}e, i ne}e zamuknuti
za ~itavo stole}e.
Greh se mno`i br`e nego
i{ta na svetu. Greh kao da ose}a svo-
ju mo} u mno`ini, i kao da saznaje, da
je wegovo ime ~asti - legion.
Prvi plod greha jeste ve}i
greh. Neposlu{nost mo`e da rodi
ubistvo. Prvorodni plod neposlu{-
ne Eve bio je Kain bratoubica.
“Misli o dobru i zlu”
Sveti vladika Nikolaj
ohridski i `i~ki
22

Na{a stvarnost
Wu ejx i smawewe stanovni{tva
Sile zla, skrivene u tami
tajnih dru{tava, koje danas rade na
stvarawu Novog svetskog poretka, za
{iru javnost su napravile sinkretis-
ti~ki religiozni pokret Wu Ejx
(NEW AGE), pokret za ostvarewe tzv.
"NOVOG DOBA". U Wu Ejx sistem se
uklapaju sve mogu}e sekte i sledbeni-
ci okultizma: od liberalnih protes-
tanata, preko dalekoisto~nih guru-
grupa, do ve{tica i satanista.
Novodopci, koji veruju u astrologiju
smatraju da je ~ove~anstvo, koje je, pre
dve hiqade godina, zajedno s plane-
tom Zemqom u{lo u astrolo{ki znak
Ribe koja, tobo`, predstavqa Hri{-
}anstvo, sada spremno za novu epohu -
doba Vodolije. To zna~i da je Hri{-
}anstvu "odzvonilo" i da po~iwe
nova faza "kosmi~ke evolucije". U toj
fazi, sve religije treba da se ujedine,
nu`no je stvoriti jednu svetsku
dr`avu, jedno sudstvo, jednu policiju,
jednu vojsku; okultizam i magija
pravoslavni
SVETIONIK
slu`i}e "novom ~ove~anstvu" za pro-
{irewe "poqa svesti". Svi oni koji
odbijaju da se integri{u treba da
budu eliminisani kroz niz lokalnih
ratova u raznim delovima sveta. Ovo
bi bilo demonsko buncawe da mnogi
od gurua globalizma ne pripadaju Wu
Ejxu. Alisa Bejli, jedan od osniva~a
pokreta, imala je upliva na niz zna-
~ajnih li~nosti mondijalisti~ke
ideologije.
U novom dobu tradicionalna
porodica bi}e razorena (jer stvara
"sebi~nog pojedinca"), careva}e pro-
miskuitet, a "duhovi-vodi~i" (o~ito,
demoni), upu}iva}e qude kako da
`ive i {ta da rade. ^ove~anstvo
treba da postane neka vrsta "kolek-
tivnog nat~oveka", na ~ijem ~elu }e
biti la`ni car-mesija, Majtreja, to
jest, po pravoslavnom Predawu,
antihrist. Plodovi okultisti~ke
tame globalista ve} se vide: krvavi
ratovi, zlo~ini, razvrat, bujawe
23
satanskih sekti. Ciq: uni{tewe
Crkve Bo`je, proterivawe Hrista iz
du{a svih qudi. Ali, to je uzaludan
posao: Hristos }e antihrista ubiti
"pojavom Svoga prisustva" (2. Sol.
3,3-12), a Crkva Bo`ja }e opet pobe-
diti.
Sve velike
ideologe Wu
Ejxa vodili su
(ili ih jo{ uvek
vode) tzv. "spirit
guides" (duhovi-
vodi~i), koji ih
savetuju {ta i
kako da ~ine na
Alisa Bejli
putu ka kona~no
ujediwenoj i "prosvetqenoj" planeti.
Li Pen, poznati stru~wak za Wu Ejx
duhovnost, upozorava: "U svojoj gor-
dosti, u~iteqi Novog Doba i wihovi
globalisti~ki saveznici `ele svet-
sku Utopiju, koja treba da bude ost-
varena. [to je ve}a gordost li~nosti
ili pokreta, ve}i je gnev wihov kad
nai|u na suprotstavqawe, i jo{ ve}i
je wihov o~aj kad vide da se wihova
vizija sru{ila. Gordost, gnev i o~aj
su duhovni korenovi surovosti i
ubistva. Mo`da izgleda ~udno optu-
`ivati teosofske proroke za tako
ne{to. Zar to nisu kulturni qudi sa
dobrim vezama - i oni i wihovi sled-
benici? Oni ka`u da je wihov ciq
poboq{awe `ivota qudske rase na
Zemqi. Pa ipak, teosofi i Wu Ejx
u~iteqi su uvereni da su oba Svetska
rata bila neophodna da bi ~ove~anst-
vo evoluiralo, i da je ra|awe Novog
doba po~elo kad su ba~ene atomske
bombe na dva japanska grada 1945.
Oni su puni straha od prenaseqenos-
ti - naro~ito u Tre}em Svetu.
Teosofski pisci zagovaraju slawe
onih koji odbijaju da se ukqu~e u
Novo doba u "druge dimenzije", i
svo|ewe sada{weg broja svetskog sta-
novni{tva na dve milijarde, pa ~ak i
mawe."
Alisi Bejli je duh Xval Khul
govorio da uni{tewe qudskih `ivo-
ta nije ne{to ~ega se treba pla{iti.
Barbara Maks Habard, popularni
novodopski pisac, od svog duha je
dobila "otkrivewe": "Zlo }e se pojav-
iti da bi uni{tavalo - i zaista }e
uni{tavati. Uni{ti}e sve one koji
ne `ele da se prilagode slede}oj fazi,
jer `ivot je orijentisan ka budu}-
nosti. Priroda se mnogo mawe brine
za individualni opstanak nego za
evoluciju celine na vi{i nivo slo-
bode, jedinstva i bogosvesti". Nil
Donald Vol{, jo{ jedan od duhom
vo|enih novodobaca, od svog vodi~a
dobio je i ovakve poruke (pored tvrd-
wi da decu od najranijeg doba treba
upoznavati sa seksom, pa ~ak i sa
homoseksualizmom, jer sve to donosi
"duhovnu radost"): "Gre{ke koje je
Hitler u~inio nisu nanele {tetu
onima ~ija je smrt bila prouzroko-
vana. Ove du{e bile su oslobo|ene
svojih zemaqskih veza, kao leptiri
koji se osloba|aju ~aure... Sve {to se
javqa u kosmosu je savr{eno." Dakle,
Hitler nije naudio ubijenima - oni
su, kao leptiri}i, odlepr{ali u
"druge dimenzije"...
Ovo buncawe ne bi bilo
toliko opasno da neki od kqu~nih
qudi Novog svetskog poretka i mon-
dijalisti~ke okupacije planete nisu
povezani sa okultistima. Me|u wima
su ~uveni Ted Tarner, medijski guru
Amerike; Mihail Gorba~ov, predsed-
24
nik Zelenog krsta, koji ho}e da svetu
nametne tzv. "ekolo{ku policiju"
(mogu da vas uni{te ako zagadite
ne{to {to vam oni ne odobre);
Moris Strong, bogata{-
okultista, jedan od kqu~nih
qudi na svim susretima
Svetskog ekonomskog foru-
ma u Davosu; Robert Miler,
dugogodi{wi {ef UNES-
KO-a i izmisliteq svetskog
obrazovanog programa za
decu, vezanog za u~ewe Moris Strong
ekologije (ina~e, neposre-
dan sledbenik Alise Bejli); ~lanovi
porodice Rokfelera, Rot{ilda, itd,
itd. Sve se uklapa u mondijalisti~ku
pri~u o "zlatnoj milijardi" sre}nika
koji mogu da `ive na Wu Ejx planeti,
dok ostale, o~ito, treba poslati u
"duhovnu dimenziju", putem ratova,
izgladwivawa, sterilizacije i sli~-
nih "humanih" postupaka (a
sve u ime "svetlije budu}-
nosti" ~ove~anstva.)
Hitler, odu{evqe-
ni teosof (uzeo svastiku,
znak teosofije, na svoju zas-
tavu), verovao je da nastupa
doba vi{e rase (~iji je on
firer) i da ni`e rase (Jev-
reji, Sloveni, Romi) treba
da budu istrebqene. To isto Ted Tarner
veruju i dana{wi Wu Ejx
proroci. I zato se stalno ~uje pri~a
o "prenaseqenosti" (a zna se {ta ~eka
one koji se na|u u "prenaseqenim
zonama" sveta.) Robert Miler je ve}
predlo`io tzv. "Bra~ni sertifikat
Ujediwenih nacija": u bilo kom delu
sveta, kad mladi stupaju u brak, treba
da se obave`u pred Ujediwenim naci-
jama da ne}e roditi vi{e od jednog
ili dvoje dece. Miler u svom ogledu
"Dve hiqade ideja i snova za boqi
svet" (IDEA, 1024/1997.) hvali Ujedi-
wene nacije zato {to su, svojom ve{to
vo|enom politikom depopu-
lacije, od 1952. uspele da
spre~e ro|ewe dodatnih dve
milijarde i dvesta miliona
beba, koje bi jo{ vi{e
doprinele prenaseqenosti.
"Gorbi" (Gorba~ov - prim.
prir.) je te iste, 1997, govo-
rio da porodice u zemqama
u tranziciji treba da imaju
jedno dete, a kad se stawe na planeti
stabilizuje - dva deteta. Ted Tarner
predla`e da se sada{wih {est mili-
jardi stanovnika smawi na dve mili-
jarde na suptilan na~in. Obra}aju}i
se "Nacionalnom savezu za plani-
rawe porodice i reproduktivno
zdravqe" 1999, Tarner je rekao: "Mo-
`emo to uraditi na veoma
human na~in - ako svako
usvoji politiku ra|awa
jednog deteta u narednih sto
godina". On se nije zadr`ao
samo na re~ima, nego je
~inio i dela: Ujediwenim
nacijama je poklonio sto-
tine miliona dolara za
programe kontrole ra|awa,
ukqu~uju}i i 21 milion
dolara za kontraceptivnu
obuku devoj~ica {irom sveta - od
Malavija do El Salvadora, od
Mongolije do Mauricijusa. Drugi
donatori su bili Rokfelerova fon-
dacija, Bil Gejts i, naravno, na{i
usre}iteqi iz Svetske banke.
I liberalni ekumenisti su
kriknuli da se mora stati na put
zapovesti Bo`joj o ra|awu dece.
25
Episkopalac, biskup Sving, osniva~
Inicijative ujediwenih religija
(religiozne "Ujediwene nacije"),
Hans King, rimokatoli~ki jeretik i
teolog "globalne etike",
biskup anglikanaca Xejms
Otli, posmatra~ pri UN -
samo su neka od imena "hri-
{}ana" koji istupaju pro-
tiv "prenaseqenosti".
Ujediwene nacije ne
{tede pare kad treba "u{te-
deti" na ra|awu dece. Paki-
stan je dobio 250 miliona @ak Iv Kusto
dolara zato {to je pustio da
se u {kolama |acima govori o dobro-
biti malih porodica. Fond Ujedi-
wenih nacija finansira kineske
"edukatore" i operativne akcije
"jedna porodica - jedno dete". Daju se
pare i za programe sterilizacije u
Peruu.
Naravno da je re~ o hitle-
rovskom rasizmu. Tre}i svet, svet
"obojenih" (koje je Jelena Blavacka
smatrala ni`om rasom) prvi treba da
nestane. Robert Miler od UN tra`i
da odredi koliko svaka nacija mo`e
da "izdr`ava" stanovnika, pri ~emu
naro~itu pa`wu "zapadnog belog
sveta" obra}a na "obojene" iz neraz-
vijenih zemaqa. "Beli" izumiru,
"obojeni" se mno`e... Posle ovakve
ideolo{ke pripreme, samo se ~eka
novi zapadni vo|a, sa br~i}ima ili
bez wih, ali svakako spreman na
"o~i{}ewe planete".
U igri su zaista istrebite-
qi. Jo{ 1991. "humanista" @ak Iv
Kusto je dao intervju "Kuriru UNES-
KO-a", u kome ka`e {ta je potrebno
da bi se o~uvala planeta sa wenom
biolo{kom raznovrsno{}u (setimo
se, ovaj globalista-ronilac je bio
omiqeni istra`iva~ mora i okeana,
koga smo sa u`ivawem gledali na TV-
u): "Stanovni{tvo sveta mora biti
stabilizovano, i zato sva-
kog dana treba da se elimi-
ni{e 350 hiqada qudi.
Tako je u`asno razmi{qati
o tome da ne bi trebalo to
ni da izgovorimo. Ali
op{te stawe u kom smo se
na{li je o~ajno". To bi,
dakle, zna~ilo: ako ho}emo
eko-planetu, moramo da
ubijemo milijardu i 270
miliona qudi za deset godina!
Da se opet vratimo Tedu
Tarneru, koji u intervjuu "E Maga-
zin"-u (januar-februar 1999.) otvo-
reno ka`e: "Mo`emo da imamo deset
milijardi qudi koji `ive ispod crte
siroma{tva, ili dve milijarde qudi
koji `ive dobro, imaju kolor TV i
auto. Planeta mo`e da podnese taj
broj qudi, i tako je bilo 1930... A
kako to da postignemo - te{ko je re}i.
Treba mnogo obrazovawa i usavr{a-
vawa zdravstvene za{tite." (Dakle,
Srbi, sad kad vam reformi{u zdrav-
stveni sistem tako da }e mo}i da se
le~e samo oni koji imaju para, znajte
da je Ted Tarner, CNN-guru, o tome
ve} mislio.)
Ernest Kalnbah, autor
"Ekotopije" i drugih eko-bestselera
izdao je vodi~ kroz ekologiju u kome
ka`e da vi{e od milijarde qudi
(upravo zato {to su qudi skloni
potro{a~kom mentalitetu) ova plan-
eta ne mo`e podneti. Jan Franzen,
demograf i biv{i stru~wak UN
Fonda za stanovni{tvo, govore}i
pred Evroparlamentom 1999, tvrdio
26
je da broj qudi treba smawiti na 700
miliona...
Shvatili ste {ta nas ~eka
ako se ne potrudimo da u Srbiji bude-
mo svoji na
svome. ^eka
nas istre-
bqewe, i to
takvo posle
koga nema
"teolo{ke
obnove".
Ludake ko-
ji sebe zovu
"svetskim
liderima" “Ekotopija”
Ernest Kalnbah
mo`e da za-
ustavi samo Bog @ivi i @ivotvorni,
Koji }e, kako ka`e patrijarh srbski,
pomo}i - ako bude imao kome.
Moramo se vratiti Hristu Bogu i
Svetom Savi i svim svetim precima
na{im, moramo postati pokajani,
ispove|eni i pri~e{}eni slu`iteqi
Bo`ji ako ho}emo da opstanemo.
Te{ki dani idu na svet - samo ko bude
imao veru Hristovu opsta}e i zna}e
put... Kako pojedinac, tako i narod.
Ne treba se zavaravati: pozadina
svega je duhovna. Satana, mrziteq
`ivota, ustaje protav najmilijeg
stvorewa Bo`jeg, ~oveka, i protiv
svega `ivog {to je Bog sazdao. Ali,
naravno, pobeda nije na strani
sataninoj, nego je na strani Hrista
Raspetoga i Vaskrsloga, Boga Koji je
Qubav i Ve~ni `ivot.
Vladimir Dimitrijevi}
prema ~lanku: Lee Penn: Dark
Apocalypse, Blood Lust of the
Compassionate,SCP Jurnal
24:2-24:3/2000.
Gre{nik mrzi
pravednika
^ovek mrzi onoga, protiv
koga gre{i. Prvo ga se boji, pa onda
mrzi.
Kada ~ovek u~ini greh prema
prijatequ svome, najpre ga obuzima
strah, koji se ubrzo pretvara u mr`-
wu. A mr`wa ga sasvim zaslepquje.
^ovek mrzi onoga, ko zna
wegov greh. Prvo ga se boji, pa onda
mrzi.
Kada ~ovek doku~i, da neko
zna wegov greh, wega najpre ispuwava
strah od toga nekoga.
Strah se ubrzo pretvara u
mr`wu. A mr`wa ga sasvim zasle-
pquje.
Isti se proces odigrava u
du{i ~oveka, koji je svestan da je
u~inio greh prema Bogu, ili da Bog
zna wegov greh. Najpre ga ispuwava
strah od Boga; strah se ubrzo pret-
vara u mr`wu prema Bogu. A mr`wa
ga sasvim zaslepquje.
Zaslepqen mr`wom prema
~oveku, ~ovek pomi{qa na ubistvo.
No kako je ubistvo Boga nemogu}e, to
zaslepqeni mr`wom prema Bogu
upotrebqava mesto ubistva ne{to
{to smatra ravnomernim ubistvu -
odricawe Boga. Ovo je, me|utim,
ravnomerno jedino samoubistvu.
“Misli o dobru i zlu”
Sveti vladika Nikolaj
ohridski i `i~ki
27

Aktuelno
Problem vantelesne oplodwe
U zadwe vre-
me se pojavquje
puno novih pro-
blema u hri{-
}anskom `ivo-
tu. Ti novi pro-
blemi su prouz-
rokovani raz-
Dr Stojan Ada{evi}
vojem biologije
i medicinske nauke.
Uzmimo na primer vante-
lesnu oplodwu, ili fertilizacio in
vitro. Da bi se taj poduhvat ostvario,
potrebno je mu{ko seme. Ono se ne
mo`e drugim putem dobiti, nego
"rukobludijem". Koliko ja znam,
"rukobludije" je u Pravoslavnoj crk-
vi zabraweno. Prema tome, postav-
qamo pitawe da li je vantelesna
oplodwa samo po tom osnovu ve}
zabrawena.
Da bi se dobila jedna `enska
jajna }elija, i kasnije oplodila, po-
trebno je medicinskim postupcima
izazvati kod `ene sazrevawe te }elije
ili tih }elija. Obi~no, umesto jedne
}elije sazreva pet, deset, dvadeset
jajnih }elija, koje se potom, pod
ultrazvukom hiru{kom metodom po-
mo}u {prica izvla~e iz `eninog
organizma u spoqnu sredinu. Posle
izvesnih postupaka, tako se dobijena
jajna }elija oplo|uje u epruveti
mu{kim semenom. Na taj na~in, van
pravoslavni
SVETIONIK
`eninog organizma, u epruveti se
za~iwe nov qudski `ivot. Isti se
posle izvesnih postupaka ve{ta~kim
putem usa|uje u matericu `ene, gde se
i daqe razvija.
Tako to izgleda u teoriji, a u
praksi je sasvim druk~ije. Broj
oplo|enih jajnih }elija - malih,
`ivih qudi koji se unose u `enin
organizam, je mnogo ve}i od onog
broja koji se usade, ugwezde i po~nu
da se razvijaju u materici `ene.
Nekad se ubaci deset, a
mo`da i vi{e malih, `ivih qudi -
oplo|enih jajnih }elija, a primi se
onoliko koliko se primi, mo`da
jedna ili nijedna ili vi{e oplo-
|enih jajnih }elija. Zna~i, mi tim
postupkom ve} ubijamo jedan odre|en
broj malih, `ivih qudi, koje zbog
nekog razloga materica majke ne pri-
hvata.
Jo{ je gore, ako materica
budu}e majke prihvati ~etiri, pet
ili vi{e malih `ivih qudi, i tada
po~iwe wihov razvoj u materici
budu}e majke. Po{to `enin organi-
zam s uspehom ne mo`e da nosi vi{e
od trojki (tri deteta) svi prekobro-
jni mali, `ivi qudi se odstrawuju -
ubijaju ve{ta~kim putem od strane
neodgovornih lekara. Iglom se ulazi
u gestacionu vre}u, u kojoj se nalazi
oplo|ena jajna }elija u svom razvoju -
28
dakle mali, `ivi ~ovek, i ubrizgava
se ~isti alkohol. Ovaj postupak
izaziva smrt malog, `ivog ~oveka u
gestacionoj vre}i. Pitawe je sad, od
recimo ~etiri - pet `ivih malih
qudi u razvoju, koga ubiti? Da li one
s leve strane, da li one s desne strane
u materici. Ko je taj koji }e da bude
sudija, i koji }e da ka`e: "Ti `ivi{,
a ti umire{"?
Osim toga, po{to je postupak
dobijawa jajnih }elija vrlo mu~an za
`enu, a sigurnost za~e}a nije velika,
to svi oni mali, `ivi qudi koji nisu
usa|eni u prvom poku{aju, bivaju
zamrznuti za drugi poku{aj. Ukoliko
tog drugog poku{aja ne bude, zbog
nekog razloga (operacija va|ewa
materice pri eventualnom carskom
rezu, tu`an kraj majke u nekoj avion-
skoj ili saobra}ajnoj nesre}i, eventu-
alno te{ko oboqewe majke koje je
nastalo, jednostavno odluka majke da
ne `eli drugo dete) ti se mali, `ivi
qudi obi~no izvade iz zamrziva~a i
puste da se odlede - zna~i da umru.
Postavqa se pitawe da li neko sme da
ubije pet, deset, dvadeset qudi, da bi
jedan `iveo u izobiqu.
Sa teolo{ke, hri{}anske
strane se kod katolika i pravoslav-
nih zna da `ivot po~iwe sa momen-
tom za~e}a jedinke, dakle stvarawa
oplo|ene jajne }elije - zigota. Taj
novostvoreni qudski organizam ima
u sebi sve informacije o svom
budu}em razvoju, bez obzira {to je to
jo{ uvek jedno}elijsko bi}e. Narod-
ski re~eno, {ta je hrast? To je `ir u
velikom. [ta je `ir? To je hrast u
malom. Na ovaj na~in razmi{qaju}i,
mi hri{}ani moramo da se pitamo: -
Koje su sve manipulacije oko za~etog,
a nero|enog qudskog organizma
dozvoqene, a koje nisu? - One manipu-
lacije koje na neprirodan na~in
izazivaju spajawe mu{ke i `enske
polne }elije, ~iji je rezultat stva-
rawe oplo|ene jajne }elije - zigota su
svakako zabrawene. Razlozi za to su
teolo{ke prirode (o tome najboqe da
govore teolozi) i medicinske pri-
rode (o ~emu treba da govore biolozi
i lekari). Sudbina `ivog ~oveka, tek
stvorenog za~e}em, u prirodnoj ili
neprirodnoj sredini, zavisi od mno-
go biolo{ko-medicinskih faktora.
Svaka manipulacija novostvorenim
bi}em mora biti podvrgnuta o{troj
teolo{ko-biolo{ko-medicinskoj i
eti~koj kontroli. Sa razvojem ultra-
zvuka, mi sada mo`emo sa sigurno{}u
da tvrdimo da u `eninom organizmu
mo`e da se ugnezdi jedno, dva, tri,
pet, sedam, devet `ivih qudskih bi}a.
Po saznawu o takvoj vi{estrukoj
trudno}i, neki lekari u nekim
zemqama pristupaju uklawawu svakog
vi{ka od dva ili tri `iva ~oveka u
materici. Zna se da jedna `ena te{ko
mo`e da iznese trojke, a kamoli ve}i
broj plodova sa uspehom. Lekari
ateisti, lekari Mojsijeve vere i
lekari muslimani obi~no odgovara-
ju}im postupkom smawuju broj za~ete
dece kod trudnice na dva ili tri.
Lekari koji se opredequju kao ate-
isti, Mojsijevci ili Muslimani, po
wihovoj ideologiji, navodno imaju
pravo na smawewe broja za~ete dece u
metrici, ubistvom nero|enog deteta u
materici. Po ateistima novoza~eto
dete nema du{u i nije `iv ~ovek, a po
drugima, Muslimanima i Mojsijev-
cima, Svevi{wi uduvava `ivot tom
`ivom bi}u tek ~etrdesetog dana ako
29
je mu{ko, a osamdesetog dana ako je
`ensko, zna~i do tog momenta su
mogu}e manipulacije za~etim dete-
tom, ~ak i wegovo ubistvo. Za ta dva
verska opredeqewa, po wihovom
mi{qewu, smawewe broja za~ete dece
ve{ta~kim putem na dva ili tri je
dozvoqeno, jer oni jo{ uvek nisu
qudska bi}a. Za hri{}ane, a naro-
~ito za pravoslavce i katolike, taj
postupak smawewa broja za~etih
malih qudi u materici trudnice je
strogo zabrawen. To je ubistvo (kao
hri{}ani, mi verujemo da je dete
`ivo od za~e}a). A jedna
Bo`ja zapovest glasi:
"Ne ubij".
Sada se pitamo
- Odakle mo`e da nas-
tane pove}an broj za~ete
dece u materici? To
mo`e biti prirodnim
putem (primer ~uvenih
kanadskih petorki) i
ve{ta~kim putem.
[to je prirodno, to je
prirodno, tu se moramo boriti da, po
dana{wim aku{erskim shvatawima
trudno}u odr`imo {to du`e, a da
odre|enog momenta, kad, zbog pre-
rastawa materice poro|aj po~ne pre-
vremeno, hitno radimo carski rez i
nedonosenu decu koja se tada ra|aju,
prepustimo daqoj brizi pedijatara i
instituta za nedonesenu decu. Ali,
odakle neprirodno veliki broj
za~ete dece, malih `ivih qudi u
materici trudnice kod vantelesne
oplodwe? To se de{ava pri tom pos-
tupku, kada se u matericu ubacuje
ve}i broj oplo|enih jajnih }elija u
razvoju- malih `ivih qudi, i to 4, 5
ili ~ak 10, a primi se ili nijedan,
ili vi{e od tri. Sada se postavqa
eti~ko pitawe - da li smemo petorke,
sedmorke ili devetorke pustiti da se
razvijaju, ili intervenisati hiru{-
kim putem, ubijaju}i neke od wih?
Pitamo se, ko sme da bude sudija i da
ka`e: - Ti }e{ `iveti, a ti }e{ biti
ubijen (poginuti). Da li lekari imaju
pravo da ubijaju jedne da bi drugi
`iveli? - Odgovor svakog zdravomis-
le}eg ~oveka je - Ne, nemaju pravo na
to.
A kako gde postupati? Ako si
bezdetni hri{}anin ili hri{}anin
lekar, jednostavno od-
biti vantelesnu oplod-
wu, jer pri toj manipu-
laciji ako se za~ne ve}i
broj, mi ga moramo sma-
witi ubistvom do odre-
|enog broja da bi imali
uspeh, ili pustiti da
svi ranije umru zbog
neodgovaraju}ih prili-
ka.
Ovde ne govorimo o tome da
se zbog neodgovaraju}ih manipulaci-
ja, koje nisu namerne, izvestan broj
ve} za~etih malih `ivih qudi ne
usadi u matericu, nego se u toku pos-
tupka transporta ka matrici i
ugwezdavawa ubije. Ne zaboravimo da
se nekad na 10, 15 za~etih `ivih qudi
rodi samo jedan, a ostali bivaju ubi-
jeni manipulativnim postupcima.
A {ta }emo raditi sa
vi{kom oplo|enih jajnih }elija -
malih `ivih qudi - koji sede u zam-
rziva~ima ~ekaju}i da budu usa|eni, a
koje majka ne `eli da rodi ili ne
mo`e da ih rodi, jer joj je pri
carskom rezu izva|ena materica
(~uveni slu~aj petoro australijskih
30
qudskih embriona, `ivih qudi)?
Ovde ne `elimo da govorimo o pravn-
im problemima, o zloupotrebama, o
sudskim postupcima koji tretiraju
slu~ajeve prodaje jajnih }elija, o pro-
daji oplo|enih jajnih }elija malih,
`ivih qudi, nevoqne i voqne zamene
gde majka ra|a tu|e dete ne znaju}i da
nije weno, o inkubator matericama
gde je majka koja nosi tu|e dete, svede-
na na nivo koko{ke nosiqe. Ovo vam
se ~ini neverovetnim, ali osvrnimo
se na iskustvo jednog centra za vante-
lesnu oplodwu iz na{e najbli`e oko-
line i o sudskim komplikacijama
koje on ima. Iz ovoga svega jasno
proizilazi da je vantelesna oplodwa
za hri{}ane pravoslavce i katolike
strogo zabrawena, pa da li se radi sa
spermom mu`a, kom{ije, ro|aka
`eninog mu`a ili pak dobrovoqnog
davaoca sperme. Tu sve teolo{ke
rasprave raznih hri{}anskih denom-
inacija u hri{}anstvu otpadaju.
Etika i medicinska nauka jasno ka`u
-NE. Ne vantelesnoj oplodwi koja je
za sve zdravomisle}e hri{}ane zabra-
wena.
A pri~u o tome da se samo
jedno oplo|eno jaje - mali `ivi ~ovek
- usa|uje u matericu ostavimo za
naivne. I ne zaboravimo da je veliki
takozvani "{kart" u tom ogavnom
biolo{ko-medicinskom postupku, te
ako jedno jaje sazri i do|e do
mogu}nosti da se usadi, veliki broj
wegove bra}e i sestara usput, iz
tehni~kih razloga umire.
Postoje i drugi problemi sa
kojima je javnost u na{oj zemqi mawe
ili vi{e upoznata- te ne treba mnogo
govoriti da je namerni prekid trud-
no}e - abortus artificialis legalis -
utrobno ~edomorstvo najobi~nije
ubistvo, i da se na to lekar hri{}a-
nin i hri{}anski bra~ni par ne
smeju odlu~iti.
O postupku klonirawa koji je
svakako satanski, ovde ne}emo op-
{irno govoriti, prepu{taju}i to za
drugu priliku. Samo mo`emo nagla-
siti da za sada }elije dobijene iz
mati~nih }elija (stamm zellen -
nema~ki) bez za~iwawa novog qud-
skog bi}a jo{ uvek ne postoje. Kad ih
bude, dobijene na odgovaraju}i na~in
a bez za~iwawa novog qudskog bi}a,
onda }emo o tome i zvani~no gov-
oriti. Za sada koliko znamo, to nije
mogu}e.
O kontracepciji re}i }emo
ukratko da je hri{}anski stav pravo-
slavaca i Svete Gore da je to zabra-
weno, i da postoji samo jedna dozvo-
qena kontracepcija, a to je vozdr`a-
nije. Gre{na kontracepcija je ona
koja spre~ava dodir i spajawa jajne
}elije i spermatozoida u oplo|enu
jajnu }eliju. Satanska kontracepcija
zna~i ubijawe ve} za~etog deteta, a to
su spirale i razne hormonalne
tablete koje mewaju sluzoko`u mate-
rice.
O svim ovim i drugim medi-
cinsko-biolo{ko-eti~ko-teolo{kim
problemima bi}e detaqno govoreno
drugi put.
Dr Stojan Ada{evi}
Beograd, 3.12.2004. godine
31

Svedo~anstvo
Iskustvo ginekologa
Trinaest godina sam provela
rade}i kao lekar-ginekolog i iz
prakse dugogodi{weg rada prene}u
vam svoje utiske.
Svaka `ena odmah shvati,
kada je u drugom stawu. Ali,
ako je misli odmah povedu na
stranu abortusa, tada nastaju
povratne reakcije - prvo, u
porodici se razbolevaju de-
ca, koja dospevaju i u bolnicu
(padovi, ozlede, povrede).
@ene koje su zakazale abor-
tus ~esto usled porodi~nih
okolnosti (bolesti dece) ne
odu na abortus. Ne retko i
same `ene zapadaju u eks-
tremne situacije.
Jedanput je kod mene,
na prijem, do{la `ena koja
je doputovala izdaleka, da
bi izvr{ila abortus. Dugo
sam razgovarala sa wom,
upozoravaju}i je na posle-
dice abortusa, odgovarala je, navodi-
la dokaze sre}e materinstva, ali ube-
diti `enu da ne izvr{i abortus, bilo
je prakti~no nemogu}e. U toku razgov-
ora se ispostavilo, da su na putu
ovamo oni do`iveli havariju i da su
samo ~udom ostali `ivi. Ve} je sam
put ka ubistvu ploda izazvao povrat-
nu reakciju. Najpozitivniji ishod
situacije je bio taj, {to sam uspela da
je ubedim da sa~eka bar jo{ jedan dan
pravoslavni
SVETIONIK
i da dobro razmisli. Daqa sudbina
te `ene nije mi poznata.
Radila sam 5 godina u jednom
reonu po raznim gradovima. Obra}a-
le su mi se mnoge `ene i oslawaju}i
se na li~na iskustva uvidela sam
uzajamnu vezu zdravqa i na~ina
`ivota. Evo jednog od wih: `e-
na ima normalnu, dobru porod-
icu. Predivnog mu`a i dvoje
dece. I evo, nova trudno}a, "nar-
avno, neplanirana". Mu` je mo-
li da zadr`e bebu. U posledwe
vreme videv{i mnogo publi-
kacija na temu - abortus je
greh, mu{karac shvata, da
posle abortusa slede ispa-
{tawa, moli `enu da se
zaustavi, ali ona na svoje
insistirawe ode i izvr{i
abortus. Bukvalno kroz ve-
oma kratko vreme posledi-
ca greha po~ela se ispoqa-
vati: u porodici su po~e-
li obolevati, naj~e{}e deca. Mu`
po~iwe da se opija, nalazi druge
`ene, porodica se raspada. Pokatkad
ra|awe jo{ jednog deteta popravqa
porodi~nu situaciju.
Posle abortusa zdravqe `ene
se naru{ava. Naru{ava se hormonska
osnova i postepeno se po~iwu pojav-
qivati bolesti ne samo ginekolo{ke
(ciste, miomi, patolo{ki klimaks)
ve} i endokrine - dijabetes, gu{avost,
32
naru{ava se metabolizam.
Sam `ivot postavqa prepre-
ke tim `enama, koje su se re{ile na
abortus. Lekar, videv{i da mu ne
polazi za rukom da odgovori `enu,
usmerava je na analize i abortus
mimo svoje voqe, pridr`avaju}i se
zakona.
Iz iskustva mogu re}i, da je
neke abortuse lako uraditi ali ima i
takvih kao u pri~i: - povuci, poteg-
ni, i{~upati ne mo`e{ - beba se bori
i koprca u svojoj ku}ici i skriva od
nemilosrdne kirete. Ima slu~ajeva
kada deca ostanu i razvijaju se daqe.
Naj~e{}e, od bojazni komplikacija,
wih ponovo abortiraju. Pri izvo|e-
wu abortusa u odmaklom dobu trud-
no}e (uvodi se visokokoncentrovani
rastvor u plodovu vodu) dete se ~esto
pojavquje na svet sa licem zaklowen-
im rukama. Jedanput je jedna ruka zak-
lawala lice a druga stezala predeo
oko srca. Takve slike su ravne najs-
tra{nijim fotografijama.
Veoma je lo{e kada se deca
ra|aju bez `eqe i qubavi. Takva deca
~e{}e obolevaju, lo{ije se razvijaju,
i mogu imati lo{u sudbinu. Za
ro|ewe dece sa anomalijama ima
mnogo nau~nih obja{wewa: ekologi-
ja, bolesti itd., ali jedan od razloga
mo`e biti protivqewe bliskih qudi
ro|ewu deteta. Deca to ose}aju, ne
mogu to podneti i dolazi do defor-
miteta fizi~kog ili psihi~kog raz-
voja. Tako|e, posle ro|ewa, wegovi
najbli`i ~esto postaju patolo{ki
vezani za to dete. Svi fizi~ki nedos-
taci novoro|enog deteta mogu biti
prevazi|eni qubavqu majke.
Posledice abortusa uvek
uti~u negativno na zdravqe slede}e
ro|ene dece. Na bazi iskustvenih saz-
nawa zakqu~ila sam da se javqaju
hormonski nedostaci, naro~ito kod
devoj~ica, javqa se zakasneli hor-
monalno-polni razvoj. Posledice su
trajne, neplodnost i tumori. Prak-
ti~no 85-95% vanmateri~nih trud-
no}a posledica su prethodnih abor-
tusa, a samo 15-20% su posledica
upalnih procesa.
U Zapadnoj i Centralnoj
Ukrajini, `ene izvr{e 15-20, pa i
vi{e abortusa (jedna). U Krivom Rogu
u ranijim pokolewima `ene su imale
vi{e od 20 abortusa. Nije ni ~udo
{to u zemqi preovladava prestup-
ni{tvo, narkomanija, pijanstvo, pro-
stitucija. Velika koncentracija neg-
ativne energije se sru~ila na na{u
decu, ona "seje bedu po narodu", redom
od velikog do malog.
Veoma je te{ko u dana{we
vreme gajiti dete. Nositi ga, roditi,
prehraniti, odenuti i, najva`nije,
vaspitati. Ali sve te te{ko}e su
zanemarqive u odnosu na radost i
sre}u koju pru`a materinstvo.
Sedam godina se veoma inten-
zivno zala`em i borim protiv vr{e-
wa abortusa. Na taj rad me podsti~u
nau~ni pogled na svet, religija i
{est godina prakti~nog rada.
T.Trifunova
Ukrajina
prevod sa ruskog
Milena Mileti}
preuzeto sa internet prezentacije
http://www.pms.orthodoxy.ru
33
 pravoslavni
Gospode spasi SVETIONIK

Isti sam kao svi, kao pupoq~i} u rosi

Htedoh se rascvetati, i po svetu hodati.
Mama, mama za{to si me otkinula?
Mama, mama za{to si mi `ivot oduzela?
Molio sam: ne ubij me! Molio sam: zavoli me!
Odgovor je bio za sve: Ne! Ne! Ne!

Cvetaju ba{te i donose plodove

zar u wima za mene ne bi bilo hrane?
Kako divno u prole}e pevaju slavuji...
Zar u wima za mene ne bi bilo qubavi?

Lepo je roditi se kao ptica, zverka

Jer ni zveri, a ni ptice ne ubijaju mladunce...
Kao ze~i} sivi skakao bih po {umama
Ili kao labud beli leteo ka oblacima.

Glas nero|enog deteta

Mama, dozvoli mi da `i- nakon toga, kada se oslobodi{ mene.

vim... Ti - moja jedina mama. Ja te
volim od samog po~etka, zato {to
`ivim u tebi. U nama te~e ista krv. Ja
~ujem svaki otkucaj tvoga srca.
Radujem se kada se ti raduje{, tu`an
sam kada si ti tu`na. Ose}am svaki
tvoj bol, strah, i na mene se sliva sva
tvoja ogor~enost.
Ti misli{ da }u te omesti u
tvojoj karijeri i slobodi, i zato {to
je mogu}e br`e ho}e{ da me se oslobo-
di{, jo{ nero|enog, po re~ima lekara
- "ugru{ka krvi". Ali ja ti ka`em -
`iv sam. Zamoli lekare da ukqu~e
ultrazvu~ni aparat, - vide}e{ tada
ko govori istinu. Ne slu{aj nikoga,
osim mene. Lekari ne znaju, ili ne}e
da znaju, kakav }e tvoj `ivot biti
Ja te `alim, moja mama. Ti se nada{,
da }e{ na}i sre}u u svojoj `ivotnoj
karijeri, ali spokoj, koji }e{ izgu-
biti, niko i ni{ta ne mo`e ti vrati-
ti. Ti govori{ da nema{ uslove da me
odgaja{. Ja te razumem i ne pitam
mnogo. Ti, verovatno, zna{, da posto-
je organizacije, koje poma`u takvima,
kao {to sam ja. Postoje tako|e qudi,
koji `ele da imaju decu, oni bi me
prihvatili. Ne ubijaj me. Ja moram da
`ivim, AKO NE S TOBOM, ONO
RADI TEBE.
Kada bude{ usamqena, od
svih napu{tena i nesre}na, ja }u te
na}i, brinu}u o tebi, priqubi}u te
na srce. Pristani, poslu{aj me. Ja
znam da me nisi planirala. Ali ba{

34
ti si meni bila dana, i ja sam te zav-
oleo, jer svaki ~ovek ima samo jednu
jedinstvenu mamu. DOZVOLI MI DA
@IVIM... I TI ZBOG TOGA NI-
KAD NE]E[ ZA@ALITI.
Tvoj mali{an
prevod sa ruskog
Milena Mileti}
sa internet prezentacije
www.noabort.net
Beseda
o ruci izdajnikovoj
Ali evo ruka izdajnika mojega
sa mnom je na trpezi (Luka 22, 21)
Najte`e je jednom vojvodi
vojevati kad ima neprijateqa i
unutra, u logoru; ne samo spoqa, nego
i unutra, me|u svojima. Juda je bio
ra~unat me|u svoje, me|utim on je bio
unutra{wi neprijateq. Naokolo su
se zbijali i zgu{wavali redovi
neprijateqa Hristovih, a unutra on
je spremao izdaju. Ruka wegova bila je
na trpezi, koju je Hristos blagoslo-
vio, a misli su wegove bile tamo
me|u neprijateqima, gde su najcrwa
zloba i mr`wa i pakost kqu~ale
protiv krotkog Gospoda.
No zar i danas nije ruka
mnogih izdajnika Hrista na trpezi
zajedno sa Wim? Jer koja trpeza nije
Hristova? Na kojoj trpezi nisu
Wegovi darovi? On je doma}in, i On
kormi i poji Svoje goste. Ni{ta
gosti nemaju svoga, ni{ta! Svako
dobro i svako obiqe, koje im se daje,
daje im se rukom Hristovom. Nije li,
dakle Hristos prisutan svakoj trpe-
zi, kao doma}in i kao sluga? I nisu
li, dakle, ruke sviju onih koji i
danas izdaju Hrista, na trpezi zajed-
no sa wim? Jedu Wegov hleb, a govore
protiv Wega. Greju se Wegovim sun-
cem, a klevetaju ime Wegovo. `ive od
milosti Wegove, a Wega izgone iz
svojih domova, iz svojih {kola, iz
svojih sudova, iz svojih kwiga, iz
svojih srca. Gaze Wegove zapovesti
voqno i zlobno; rugaju se Wegovom
zakonu. Zar to nisu izdajnici
Hristovi i sledbenici Judini? No
ne boj ih se! Bog nije naredio da ih se
bojimo no da ~ekamo i vidimo wihov
kraj. I Gospod Hristos nije se ubojao
Jude, niti se On boji svih izdajni~-
kih hordi do kraja vremena. Jer On
zna kraj wihov, i On ve} ima pobedu
Svoju u rukama Svojim. Ne boj se,
dakle, ni ti. No dr`i se verno
Hrista Gospoda, i kad ti se u~ini da
Wegova stvar u svetu napreduje i kad
ti se opet u~ini da Wegova stvar
pada i gine. Ne boj se. Jer ako se
uboji{, mo`e se ruka tvoja na}i steg-
nuta pod rukom Judinom na trpezi
Hristovoj.
O Gospode Svepobedni, po-
dr`i nas silom i milo{}u Tvojom.
Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti vladika Nikolaj
ohridski i `i~ki
35
 pravoslavni
Na{a stvarnost SVETIONIK

Kako o nama brinu usre}iteqi

iz “Svetske zdravstvene ogranizacije”

Pro{le godine u {tampi se

pojavio tekst da je u novosadskom
klini~kom centru u primeni metoda
abortusa uz pomo} lekova (Ve~erwe
Novosti od 5. avgusta 2004.g.).
Ovo su nazivi ovoga “leka”
na tr`i{tu: Mifegin, Pencroftonum,
Mifepriston, RU-486, Mifeprex.
Naredni ~lanak govori o
pravoj pozadini takozvane abortivne
pilule.

36

Na{a stvarnost
RU Nacista? RU-468?
Kada su nacisti pre{li, od
streqawa svojih `rtava na masovnim
grobnicama, na mar{irawe svojih
`rtava kroz gasne ko-
more u Au{vicu, gas
koji su koristili bio
je hemikalija zvana
Ciklon-Be (Zyklon-
B). Ciklon-Be je raz-
vijen od strane male
hemijske kompanije
koja je bila u vlas-
ni{tu IG Farben, gla-
Ciklon-Be
vnog dobavqa~a za
Au{vic i druge logore smrti gde su
izvo|eni mnogobrojni eksperimenti
od strane Mengelea i drugih SS dok-
tora. IG Farben je dobro profitirao
zbog pove}awe upotrebe Ciklona-Be.
Ime IG Farben-a je prakti~no posta-
pravoslavni
SVETIONIK
lo sinonim sa holokaustom i neeti~-
kim medicinskim eksperimentima.
Nakon rata, ova kompanija je prome-
nila ime i postala
Hoechst AG.
Ipak, nacista sa
drugim imenom je jo{
uvek isti, tako da
danas podru`nica ko-
mpanije Hoechst AG je
razvila i glavni je
proizvo|a~ RU-486,
takozvane "abortivne
pilule". Duh kompa-
nije IG Farben nas jo{ uvek lovi,
ponovo dozvoqavaju}i da se ubice
distanciraju od svojih `rtava. Ali,
Hoechst AG nije jedini hemijski
profiter u industriji abortusa.
Pozajmquju}i recept od IG
37
Farben-a, Apxon Farmasjutikals
(Upjohn Pharmaceuticals) je duplirao
cene kada je najavio razvoj vaginal
prostaglandin-supozitorija speci-
jalno za abortuse. (Nije vi{e na
tr`i{tu, jer se ispostavilo da je
prili~no opasan - ne samo za bebe, za
koje je namewen da ih ubija, ve} i za
`ene koje ih koriste). "Searle", proiz-
vo|a~ Cytotec-a, tako|e je video da
wihove cene narastaju nakon {to je
wihov proizvod po~eo da se koristi
za abortuse. Kori{}ewe hemikalija
za ubijawe je postao veliki biznis za
farmaceutske kompanije - jednako i
za vreme Naci holokausta i tokom
abortivnog holokausta.
prevod sa
engleskog
N.K.
preuzeto sa
prezentacije
http://www.ldi.org
BESEDA
o tajnama objavqenim
Nema ni{ta sakriveno
{to se ne}e otkriti, ni tajno
{to se ne}e doznati (Mat. 10,26)
Ima jedno oko, bra}o, koje
nikad ne spava. To je oko Bo`je. Ima
na nebesima, bra}o, vi{e o~iju nego
zvezda na svodu nebeskom. To su o~i
angelske. Nikakva zavesa, nikakav
zid, ni mrak, ne mogu skriti ma kakvu
tajnu na zemqi od tih o~iju. Pred
Bogom Svevide}im i angelima Wego-
vim svetim sve je otkriveno i javno.
Onaj ~ovek postaje zlo~inac, koji
poveruje, da se dela qudska mogu sa-
kriti. Tako su mislile i stare{ine
jevrejske, koje pripremahu u tajnosti
svoj zlo~in nad Hristom Gospodom,
tajno Ga goni{e, tajno osudi{e, u
mraku no}nom, tajno naima{e i pot-
pla}iva{e svedoke la`ne, kao i Judu,
i tajno Ga osudi{e. Gde su danas te
wihove tajne? Sve je postalo javno
vascelome svetu. Pre se ~ovek mo`e
sakriti od vazduha nego li od vida
Bo`jega. Sve tajne qudskoga roda, i
dobre i zle, otkrivene su pred Bogom;
a mnogobrojne od tih tajni Bog ot-
kriva i vascelom svetu prema Svome
promislu. Qudi koji mogu da shvate
ovu istinu, da Bog vidi sve i zna sve,
oprezno se ~uvaju i od zlih pomisli u
tajnosti srca svoga, a kamo li od
zlih dela. Kad god te srce potegli na
zlo, o ~ove~e, seti se ovih re~i, koje
nisu od ~oveka nego od Boga: nema
ni{ta sakriveno {to se ne}e otkri-
ti. A ti {to ~ini{ dobro u tajnosti,
ne malaksavaj: svako tvoje dobro
upisano je na nebesima, i objavi}e se
u svoje vreme.
Gospode Svevide}i, pomozi
nam i spasi nas. Tebi slava i hvala
vavek. Amin.
Sveti vladika Nikolaj
ohridski i `i~ki
38

Glas savesti
SRBIJA ZAISTA UMIRE
Podaci posledweg popisa u
Srbiji, obavqenog 2002. zaista su
zastra{uju}i. Iako Srba, od ukupnog
broja stanovnika centralne Srbije i
Vojvodine, ima 82,86%, starosna str-
uktura na{eg stanovni{tva je takva
da smo jedan od najstarijih naroda na
svetu! Evo {ta pi{e mr Goran Penev,
saradnik Centra za demografska is-
tra`ivawa Instituta
dru{tvenih nauka:
"Prvi rezultati
Popisa 2002. uka-
zuju da se stanov-
ni{tvo Srbije (bez
Kosova i Metohije)
prema svim obele`ji-
ma mo`e svrstati u
grupu izrazito starih
populacija. Udeo ml-
adih je nizak i opa-
da, dok je udeo star-
ih visok i stalno
raste. Popisom je
registrovano 1.770.000
lica mla|ih od 15 godina i
1.241.000 lica starih 65 i vi{e godi-
na. To zna~i da je popisom reg-
istrovan ve}i broj starih nego
mladih, a vrednost indeksa starewa
(odnos broja starih i broja mladih) je
pre{la granicu 1,00 (iznosila je
1,05). Za starosnu strukturu stanov-
ni{tva Srbije (bez Kosova i Meto-
hije) 2002. je karakteristi~no da se
pravoslavni
SVETIONIK
najbrojnije starosne grupe nalaze u
sredi{wem delu starosne piramide.
Osnova piramide je vrlo su`ena, {to
pre svega ukazuje na posledice koje je
po starosnu strukturu imao NIZAK
I OPADAJU]I NATALITET OS-
AMDESETIH I DEVEDESETIH
GODINA PRO[LOG VEKA (pod-
vukao V. D.) Razmere poreme}aja te
strukture ilustruje podatak da su od
najmla|e starosne grupe (deca mla|a
od pet godina) mnogobrojnije sve
petogodi{we staros-
ne grupe sve do
starosti 75-79
godina." I jo{:
"Po starosnoj stru-
kturi, i po sm-
eru i inten-
zitetu prom-
ena distribu-
cije ukupnog sta-
novni{tva po st-
arosti, centralna
Srbija i Vojvodina se malo raz-
likuju. Udeo mladih je gotovo jednak
(22,5% stanovni{tva je mla|e od 20
godina), dok je udeo starih na oba
podru~ja veoma visok (preko jedne
petine ukupnog stanovni{tva je star-
ije od 60 godina). Ipak, udeo starih je
ne{to ve}i u centralnoj Srbiji (23%
prema 21,5% u Vojvodini), a i pro-
se~na starost je du`a u centralnoj
Srbiji (40, 4 godine), nego u
39
Vojvodini (39,8). Tako|e su i oblici
starosnih piramida gotovo istovet-
ni. Prema vrednostima izabranih
pokazateqa demografske starosti,
obe populacije se nalaze u stadijumu
DUBOKE DEMOGRAFSKE STARO-
STI ({esti stadijum)". (Stadijumi
demografske starosti su: rana demo-
grafska mladost, demografska mla-
dost, demografska zrelost, prag de-
mografske zrelosti, demografska
starost, duboka demografska starost,
najdubqa demografska starost. Jed-
nom re~ju, nalazimo se u fazi pred
izumirawe.) Dodaje Penev i ovo: "Od
ukupno 161 op{tine u Srbiji (bez
Kosova i Metohije) stanovni{tvo
102 op{tine nalazi se u stadijumu
duboke demografske starosti, a ~ak u
38 op{tina je ve} dostiglo posledwi,
stadijum NAJDUBQE DEMOGRAF-
SKE STAROSTI. To zna~i da je
stanovni{tvo preko 85% op{tina
demografski veoma staro." Koje op-
{tine su demografski mla|e? Pre-
{evo, Bujanovac, Tutin, Novi Pazar.
Ni to nije uteha. Penev veli: "Mada
sa natprose~nim brojem stanovnika
(oko 49 hiqada), one predstavqaju
svega 2,6% stanovni{tva Srbije (bez
Kosova i Metohije), odnosno 3,6%
stanovni{tva centralne Srbije i ne
mogu da promene sliku Srbije kao
podru~ja sa izrazito starom popu-
lacijom". (I to uprkos ogromnom
prilivu izbeglica i prognanika,
uglavnom Srba, iz Srbskih Krajina,
sa Kosova i Metohije.) Sada vidi
kakvu je "nacionalisti~ku" politiku
sprovodio re`im Slobodana Milo-
{evi}a, i koliko su Srbi bili
"favorizovani" u odnosu na druge
"narode i narodnosti". Jednom re~ju,
ima nas sve mawe i bi}e nas jo{ mawe,
jer ovoj dr`avi nije stalo do wenih
stanovnika, nego do (svagda, uvek,
svuda, na svakom mestu, po svaku cenu)
"demokratije", "qudskih prava", "tol-
erancije", "multikulturalizma", "ev-
ropskih integracija", "Partnerstva
za mir"... A Srbi (i drugi narodi,
naravno) izumiru. A ne treba da izu-
miru ni Srbi, ni narodi koji `ive sa
Srbima, nego treba da se ra|aju i
mno`e i napune zemqu, po zapovesti
Boga @ivoga i @ivotodavca.
O~ekivao je "na{ ubogi puk"
([anti}) da }e posle 5. oktobra 2000.
godine nastupiti boqi dani. ^ak se i
dece vi{e ra|alo u postoktobarskoj
euforiji. A onda se videlo da od
boqitka nema ni{ta. Firme se zat-
varaju, prodaju budza{to, proizvod-
wa ne o`ivqava... Stawe je sve
ozbiqnije. U Srbiji je, prema zvani~-
nim, dr`avnim podacima, siroma-
{no oko 800 hiqada qudi (10,6%
stanovni{tva). Stru~wak Svetske
banke Branko Milanovi} je izjavio
da 10% najbogatijih qudi u Srbiji
tro{i sedam puta vi{e nego 10%
najsiroma{nijih. Prose~na potro{-
wa u Srbiji godi{we iznosi 1600
dolara, dvostruko mawe nego u
Hrvatskoj. Siroma{nima nedostaje
po 950 dinara da pokriju minimalne
tro{kove. Gotovo tre}ina nezapos-
lenih radi u sivoj ekonomiji, kao i
12% zaposlenih - jer bi, ina~e, do{li
na ivicu smrti od gladi! Ova pri~a o
10% siroma{nih, ipak, nije sasvim
ta~na. Aleksandra Po{arac, stru~-
wak Svetske banke, ka`e da, kad bi se
granica siroma{tva (4488 dinara po
~lanu porodice) podigla samo za
20%, siroma{nih u Srbiji bi bilo
40
dva puta vi{e no {to se po najnovijoj
anketi pokazalo da ih ima...
Zar je onda slu~ajno {to je
posle "demokratske revolucije" broj
stanovnika po~eo da opada, a ne da
raste? Jer, umesto da se privreda pri-
lagodi biolo{kom opstanku stanov-
ni{tva, ona se prilago|ava planovi-
ma i programima velikih "usre}i-
teqa" ~ove~anstva, MMF-a i Svetske
banke, koji su ve} "usre}ili" Argen-
tinu i zemqe Isto~ne Evrope. Poka-
zateqi su vi{e nego jasni: prema
izve{taju Saveznog zavoda za statis-
tiku, mortalitet je 2002. dostigao
11,2 posto, {to je najvi{a stopa rasta
od 1952. godine, s tim {to sta-
tisti~ari vele da }e mortalitet i
daqe rasti. Prirodni prira{taj od
1,2 promila znatno je ni`i nego 2001.
Ista sudbina ~eka i tranzicionu
Crnu Goru, gde je prirodni pri-
ra{taj sa 5,2 pao na 4,7 promila. U
centralnoj Srbiji prirodni pri-
ra{taj je pao sa minus 2,1 na minus
2,5. Broj zakqu~enih brakova ima ten-
denciju stagnacije, a broj razvoda
brakova se pove}ava. Umire mnogo
vi{e qudi no {to ih se ra|a.
Kakve zakone dr`ava donosi
da bi poboq{ala ovo stawe? Umesto
da se insistira na smawewu broja
abortusa, vlasti i "nevladine orga-
nizacije" neprestano pri~aju o pravu
`ene da sama odlu~uje o svom telu,
pri ~emu su glavni neprijateqi tog
odlu~ivawa "mra~ni fundamental-
isti" iz Srbske Pravoslavne Crkve.
Na prvi pogled, broj abortusa je
mawi (1992. bilo ih je, po zvani~nim
podacima, 37.900, a sad ih je, 2002.
bilo 11. 000). Ali, dr Jasna Risti},
na~elnik Slu`be zdravstvene statis-
tike u Gradskom zavodu za za{titu
zdravqa u Beogradu veli da podaci
varaju: "Re~ je o 'zaboravnosti' pri-
vatnih lekara koji abortuse ne pri-
javquju, iako ih zakonodavac na to
obavezuje". Ona dodaje: "Namerni pre-
kid trudno}e usvojeni je oblik pona-
{awa, dominantni na~in planirawa
potomstva, {to sasvim sigurno nije
dobro po reproduktivno zdravqe
`enskog dela populacije". @ene koje
prekidaju trudno}u su stare oko 31.
godinu, i 81 % wih su u braku...
Dakle, kad najvi{e treba da ra|aju,
one vr{e utrobna ~edomorstva...
A dr`ava? Kako ona poma`e
da se ra|a vi{e dece? Svako ko ima
malu decu zna koliko ko{ta ode}a i
obu}a; a ko ima bebe, zna koliko
ko{ta hrana za wih, ili, recimo,
pelene za jednokratnu upotrebu.
Prema novom Zakonu o radu (~ik
pogodite ko ga je diktirao! Pogodili
ste, naravno: MMF i ostali ekonom-
ski usre}iteqi - donatori, "poma-
ga~i" naroda kome je NATO-bombar-
dovawe 1999. pri~inilo 30 milijardi
dolara {tete), porodiqsko bolovawe
mo`e da po~ne najranije 45 dana pre
poro|aja. Ono traje od dana poro|aja
do TRE]EG MESECA bebinog `ivo-
ta (do sada je bilo godinu dana, a za
tre}e dete - dve godine.) Majka posle
toga ima pravo i na period nege dete-
ta, koji traje godinu dana od poro-
|aja. Godine koje je provela uz dete
majka vi{e ne mo`e da ra~una u radni
sta` (do sada je moglo.) Jedina pred-
nost u odnosu na raniji period je
isplata nov~ane pomo}i, koja za
tre}e dete iznosi oko 1500 evra, a za
~etvrto oko 2000 evra.
Da bi se deca ra|ala, potre-
41
ban je preobra`aj hedonisti~ko-
ateisti~ke svesti na{eg ~oveka, pre
svega mladog, koga putem medija
opsewuju tzv. "ameri~kim na~inom
`ivota". Potrebno je da qudi shvate
da je imati decu najve}e bogatstvo, i
da je, bez obzira na pri~u o "visokom
standardu", ~iwenica da Gospod
@ivi i @ivotodavac ne}e dozvoliti
da vi{e~lana porodica ostane bez
Wegove za{tite i pokrova, samo ako
Mu se obra}a za pomo} i blagoslov.
Crkva Hristova u na{em narodu
treba i mo`e da pomogne onima koji
se podvizavaju u mnogodetnim poro-
dicama: pre svega duhovno, Pri-
~e{}em, molitvom i savetom, ali, po
meri mogu}nosti, i materijalno.
Ina~e nam se zlo pi{e, a jo{ crwe
~ita.
Vladimir Dimitrijevi}
Izvori
1. Kona~ni rezultati Popisa 2002.
(Stanovni{tvo prema nacionalnoj ili
etni~koj pripadnosti i prema polu i
starosti u Republici Srbiji, po op-
{tinama), Saop{tewe Republi~kog zavo-
da za statistiku br. 295.
2. Mr Goran Penev: Stanovni{tvo po
polu i starosti, 2002, "Jugoslovenski
pregled" 4/2002.
3. J. Tu{up: "Siroma{an svaki deseti
gra|anin", "Danas", 19. 12. 2002.
4. TAWUG: U Srbiji najve}a stopa smrt-
nosti posle 1952, "Danas", 16. mart 2003.
5. Z. D. Markovi}: Godi{we 20.000 ile-
galnih abortusa "Blic", 25. februar 2003.
Ispovest
Ispovest je zahtev crkve, da
~ovek poka`e svoju skrivenu senku.
Ispovest je zahtev crkve, da
~ovek poka`e rane svoje du{e, koje
prikriva prividnim zdravqem.
Ispovest je zahtev crkve, da
~ovek otkrije slabost svoju, koju pri-
kriva maskom mo}i.
Ispovest je zahtev crkve, da
~ovek otvori gnoj du{e svoje, koji on
ve{ta~ki zamazuje spoqa{wim mi-
risima.
Ispovest je zahtev crkve, da
~ovek koji igra ulogu prekrasnog
viteza, poka`e sebe kao grbowu, ka-
kav se on intimno i pokazuje sebi
samom.
Niko ne ide lekaru, da mu se
pohvali svojim zdravqem, no da mu
poka`e trulo mesto na svome zdrav-
qu. Isto tako, niko ne ide ispoved-
niku, da mu se pohvali svojom praved-
no{}u, no da mu saop{ti neku opasnu
pukotinu na svojoj pravednosti.
Kada ~ovek prelazi prag
lekarev, on ostavqa svu oholost pred
vratima lekarevim, da bi je ponovo
uzeo sobom pri povratku me|u qude.
Kada ~ovek polazi na ispovest, on
mora ostaviti svu oholost pred vra-
tima crkve. Blago wemu, ako je tu i
zaboravi pri povratku me|u qude.
Daj Bo`e, da pri izlasku promeni
{tap, i da mesto oholosti uzme
smirenost za po{tapa~ u `ivotu.
“Misli o dobru i zlu”
Sveti vladika Nikolaj
ohridski i `i~ki
42

Glas savesti
IPAK, KO JE KRIV?
^itaju}i ovaj broj "Pravo-
slavnog svetionika", ~ovek bi mogao
da pomisli kako su za belu kugu kod
nas krivi samo oni koji su je plani-
rali tamo gde se takve stvari plani-
raju, u ledenim laboratorijama "vr-
log novog sveta" posledwe global-
izacije. Ali, niko to ne bi mogao da
uradi da mi sami nismo `eleli da
nestanemo. A `eleli smo tako {to
smo se odrekli Boga i svetiwa, a
okrenuli se idolima savremenog
sveta: "seksualnom oslobo|ewu", ego-
izmu malih porodica, komforu koji
je "nemogu}" u mnogodetnoj porodici.
Po{to je poga`en osnovni hri{-
}anski moral, po{to se u okviru
Titove komunisti~ke revolucije za-
pevalo: "Moj kolega, demokratija je /
qubi curu, ne pitaj ~ija je", do{le su
burne sedamdesete godine 20. veka, a
sa wima porast standarda i ra|awe
jednog, najvi{e dvoje dece… I danas
niko ko ne}e ne mora da koristi kon-
traceptivna sredstva i pije pilule za
pravoslavni
SVETIONIK
abortus, koje proizvodi firma veoma
aktivna u proizvodwi otrova za
Hitlerovu Nema~ku.
[to se na{e dr`ave ti~e, mi
je imamo samo na papiru. Ina~e,
nemamo je. Cela pri~a o dr`avi svodi
se na delatnost neznavenih "superme-
na" koji sebe zovu politi~arima, i
koji su Srbiju pretvorili u crnu
rupu koja pro`dire svaki smisao i
svaku svetlost nade. Ali, i ti poli-
ti~ari su nam dati, po dopu{tewu
Bo`ijem. Izme|u ostalog, i zato {to
smo poveli (i jo{ uvek vodimo) rat
protiv svojih nero|enih.
Ako se ne vratimo Bogu i
sebi, uskoro nas ne}e biti. Zar se
druga~ije i mo`e o~ekivati u vremenu
u kome nam je razvrat bio va`niji od
porodice i li~na udobnost od dece?
Vladimir Dimitrijevi}
43

@ivotna pri~a
Arhimandrit Spiridon
Hristos u ruskim tamnicama
(odlomak)
Taj ~ovek je bio duboko pro-
`et ose}awem sopstvene grehovne
krivice. Svaki put kad sam dolazio u
robija{nicu, on nije pri~ao ni o
~emu drugom, nego
samo o svojim gresi-
ma. Strahovao je da
wegovi gresi ne nad-
ja~aju Bo`ije milo-
sr|e prema wemu.
Obeqen sedim vlasi-
ma, karakterom je bio
kao dete. Po svoj pri-
lici, boravak u ro-
bija{nici doveo ga
je do ovog detiweg
stawa duha. Evo {ta
mi je ispri~ao: "Zna-
te, ba}u{ka, Bog me je
kaznio zbog mog gad-
nog razvratnog `ivo-
ta. Ah, kakav sam ja du{egubac, ba{
du{egubac! Sa jednim doktorom
punih dvadeset i sedam godina sam
vr{io abortuse. Isprva me je bilo
strah od Boga i sopstvene savesti da
se bavim tim poslom, pa sam ~esto o
tome razgovarao sa svojom `enom u
nameri da napustim tu rabotu. Ali
moja `ena nije bila Ruskiwa, nego
pokr{tena Jevrejka, i nije htela o
tome ni da ~uje. ^im joj i pomenem
pravoslavni
SVETIONIK
ne{to tako, ona mi stane govoriti o
deci, o wihovom {kolovawu, o tome
kako nam je stan mali, kako treba da
kupimo sebi ku}u, kako treba negde u
gradu da otvorimo
du}an~i}, pa udari u
kukwavu. A ti slu-
{a{, slu{a{ i onda
otpqune{, pa nasta-
vi{ da radi{ isto
{to i ranije. Za sve
godine bavqewa tim
poslom nakupilo se
kod mene hiqadu i
trideset, a kod dok-
tora hiqadu i dvesta.
Eto kako smo se mi
trudili u na{oj ra-
boti.
Bilo je i takvih
pacijentkiwa koje su
nam pla}ale petsto i vi{e rubaqa.
Jednom sam pao u postequ i malo je
nedostajalo da umrem od trbu{nog
tifusa. Tu mi se probudila savest i
po~eo sam sa suzama moliti Boga da
me podigns, i ako ozdravim, da se
vi{e ne}u baviti tom rabotom. Posle
tri meseca ozdravio sam i stao na
noge. No `ena i doktor su me prin-
udili da se opet latim istog posla.
Jednom smo kod jedne bogate `ene
44
vr{ili 6-mese~ni abortus. Kada ga je
doktor stavio u "karlicu", ja se sav
naje`ih, bi mi `ao tog `ivog detenc-
eta i udari{e mi suze na o~i. Kasnije,
kada smo doktor i ja prekinuli tu
sramnu rabotu, nisam izdr`ao da ga
ne upitam: "K. V., ka`ite mi, molim
vas, za{to me savest mu~i u vezi tih
abortusa? Znate li koliko smo de~ice
poslali na onaj svet!" Doktor se gro-
hotom nasmejao kada je od mene ~uo
ono {to je, po wegovom mi{qewu,
bilo najobi~nije sujeverje. "Pitajte
vi o tome svoju `enu i vide}ete da }e
vam ona re}i isto {to i ja. Vi ste,
reklo bi se, obrazovani - nastavi
doktor - a ne shvatate neke najos-
novnije istine. Uzmite samo mikro-
skop i pogledajte tu masu spermato-
zoida koji se na hiqade, i bez nas, po
samoj prirodi, izbacuju na slobodu.
Osim toga, koliko si ti sam izbacio
tih malih du{ica i mali{ana? [ta
tu onda petqa{ savest? ^ovek je -
grudva materijalnih stihija koje su se
spojile i obrazovale ovu ili onu
formu prema svojim sastavnim ele-
mentima. Eto, to je sve." Ma koliko se
doktor trudio da me uveri kako je
vr{ewe abortusa za velike svote
novca dobro delo, ja mu u du{i nisam
verovao. Nisam mu verovao zato {to
su svi intelektualci, a naro~ito
lekari, potpuno odbacili veru u
Boga kao Tvorca prirode. Posedeo
sam kod doktora dva sata, pa sam
oti{ao kod jedne pacijentkiwe i
nakon toga se vratio svojoj ku}i.
Nisam ni stigao da u|em u stan, a
`ena je toliko bila besna na mene da
je uzela no}nu posudu i bacila je na
mene, psuju}i me na sva usta.
Nisam izdr`ao nego uzeh
fla{u ispod stola i udarih je wome
pravo u slepoo~nicu. Posle deset
minuta ve} je izdahnula. Razmi{qao
sam, razmi{qao, i ubio svog petogo-
di{weg sin~i}a. Mislio sam ovako:
mene }e poslati na robiju, majke nema,
osta}e sam... i odlu~ih da ga ubijem.
Mene su, ne znam za{to, osudili samo
na 18 godina robije. Znate, ba}u{ka,
kada legnem da spavam, pred o~i mi
izi|e velika udolina, nalik jezeru, i
weno se dno podi`e navi{e, a to dno
su - sve sama deca. Jedni su tek zameci,
drugi ve} imaju neki oblik, tre}i su
ve} potpuno uobli~eni... a me|u wima
se nalaze moja `ena i moj petogo-
di{wi sin, i svi oni jezi~ke svoje
plaze na mene i svojim ru~icama mi
prete. Ah, kakav me ko{mar prati po
svu no}. Propala je moja du{a, propa-
la! Zatvorenik zaplaka. Ubedio sam
ga da se ispovedi i pri~esti Sv.
Tajnama i da se {to ~e{}e moli Bogu.
[est meseci nakon toga on je umro.
Ube|en sam da }e wegovo pokajawe Bog
prihvatiti.
prevod sa ruskog
Rodoqub Lazi}
Sujeta
Kao {to tre{wa ne donosi
ploda pre nego otrese cvet, tako ni
~ovek ne mo`e doneti ploda duhovnog
dok ne otrese sa sebe telesnu sujetu i
spoqa{we kin|urewe.
“Misli o dobru i zlu”
Sveti vladika Nikolaj
ohridski i `i~ki
45

Gospode, oprosti
Akatist pokajanih `ena
koje su ubile decu u utrobi svojoj
Kondak 1.
Jagwe Bo`ije, Koje uzima{
grehe sveta, po~uj jauk moj i obazri se
na tugu srca moga, uzmi moje te{ko
grehovno breme, Ti Koji nosi{ nemo-
}i na{e. Primi me u pokajawu, Tebi
pripadam, Tebe molim i iz dubine
du{e Te zovem: Gospode moj, Gospode,
Radosti moja, pomiluj me palu!
Ikos 1.
Bo`e i Gospode! Tvoje sam
stvorewe, no avaj meni, u Raju u~iwen
Adamov greh `ivi u mom telu, i ja mu
kao robiwa usrdno slu`im, zato te
molim:
Pomiluj me, Tvor~e svega
Gorweg!
Pomiluj me, Sazdatequ pri-
rode dowe!
Pomiluj me, Vladiko Sila
nebeskih!
Pomiluj me, Upravitequ tva-
ri telesnih!
Pomiluj me, Promislitequ
svega!
pravoslavni
SVETIONIK
Pomiluj me, koja suze zbog
grehova svojih Tebi prinosim!
Gospode moj, Gospode, Rado-
sti moja, pomiluj me palu!
Kondak 2.
Vladiko Svemilostivi, kako
ovakva gnusna gre{nica smem da
pristupim Tebi sa molitvom svojom,
jer prestupiv{i zapovest Tvoju, koju
si mi Ti zapovedio preko Mojsija,
proroka Tvoga: Ne ubij - ja sam ubica.
I avaj, bezdu{na sto puta, zmijine
}udi, nisam dala svojim ~edima da
ugledaju svetlost, pro`drla sam ih,
ja, okajana, nemilosrdno sam li{ila
svoja ~eda ne samo ~ulne, ve} i isti-
nite Svetlosti, Gospoda na{eg Isusa
Hrista, kroz Tajnu Kr{tewa {to
o`ivqava! I radi privremenog tele-
snog pokoja, izbegnuv{i mnogo dece ja
sam ih u utrobi ubijala. I zato,
pomra~ena ovim i mnogim bezbrojnim
gresima, nadam se samo na milost
blagosti Tvoje, i sa smelo{}u Ti
uzvikujem: Aliluja!
46
 Ikos 2.
Prezrev{i re~i Tvoga `ivo-
ta, Gospode, i po voqi srca svog
idu}i, od same mladosti svoje, pa do
ovoga dana, sada kada znam da sam
zgre{ila, i da sam kriva pred Tobom,
u pokajawu te zovem, Dare`qivi Spa-
se moj:
Pomiluj me, jer sam u beza-
kowima za~eta!
Pomiluj me, jer sam u gresima
ro|ena!
Pomiluj me, jer zapovesti
Tvoje ne sa~uvah!
Pomiluj me, jer se blagodati
Tvoje li{ih!
Pomiluj me, jer se za spasewe
svoje nisam trudila!
Pomiluj me, jer sam zamkama
strasti ulovqena!
Gospode moj, Gospode, Rado-
sti moja, pomiluj me palu!
Kondak 3.
Dobro je i lepo `iveti sa
bra}om zajedno, kad drug druga qubi,
kao {to si nam Ti zapovedio, Spase
na{, jer onaj koji se gnevi na brata
svog - ubica je. Ja sam ona koja je
gnevom svojim prevazi{la sve od veka
ro|ene, naro~ito ubice, ~ije `rtve su
bile razli~itih `ivota i uzrasta i
zbog razli~itih uzroka ubijene. A ja
sam, okajana, li{ila `ivota one, koji
tek {to su dobili u vremenu `ivot od
Tebe, Davaoca `ivota, postojawa
radi. Ali ih ja u bezumqu svom, bez
`alosti otrgnuh jo{ u utrobi svojoj,
bez straha Bo`ijeg, odbaciv{i Tvoju
voqu i Tobom blagosloveni dar
materinstva. Svojevoqno sam ih
istrgnula iz stvarala~kih ruku
Tvojih, nevina ~eda moja, i pred
o~ima Tvojim ne stide}i se, ubijala
ih. No wihova je sudbina u desnici
Tvojoj, Gospode, a greh je moj preda-
mnom izronio. Tebi se Jedinome
kajem, i molim Te, Blagi, upravi
stope moje na put pokajawa, da sa svim
pokajanim gre{nicima zapevam Tebi:
Aliluja!
Ikos 3.
Jedino Ti qudsku nemo}
zna{, zato sve moje padove u greh i
grehove mladosti moje ne pomeni, a od
onih tajnih o~isti mene, koja Te zo-
vem:
Pomiluj me, veliku gre{ni-
cu!
Pomiluj me, prestupnicu Tv-
oga zakona!
Pomiluj me, prekr{iteqku
Tvoga zaveta!
Pomiluj me, iako sam Tebi,
Vladiki mom, ovim zlom ranu zadala!
Pomiluj me, do{av{i Tebi u
pokajawe u jedanaesti ~as!
Gospode moj, Gospode, Rado-
sti moja, pomiluj me palu!
Kondak 4.
@ivotodav~e, Caru Nebeski,
do|i i useli se u mene, gresima
uprqanu, i o~isti me od svake
ne~istote, i spasi, Blagi, du{u moju,
da Ti spasena kli~em: Aliluja!
Ikos 4.
Zabludeh kao ovca izgubqena,
dozovi me, robiwu Tvoju, Bo`e moj.
47
Udaqih se od zapovesti Tvojih u
neprohodnu {umu strasti i svojevo-
qnosti, spasi me, nedostojnu, jer pred
Tobom toplo jecam, mole}i i vapi-
ju}i:
Pomiluj me, svojevoqnim gr-
esima optere}enu!
Pomiluj me, strastima omra-
~enu!
Pomiluj me, gordo{}u obuze-
tu!
Pomiluj me, zavi{}u izmu~e-
nu!
Pomiluj me, nepravdom ispu-
wenu!
Pomiluj me, jer Ti ne `eli{
smrt gre{nika!
Pomiluj me, ubicu svojih ~e-
da, i to s predumi{qajem!
Gospode moj, Gospode, Rado-
sti moja, pomiluj me palu!
Kondak 5.
Gde Ti ho}e{, Svemogu}i
Bo`e moj, tamo pobe|uju i zakoni
prirode! Pobedi u meni `ivu}u gre-
hovnu prirodu moju, i wenu silu {to
me vu~e grehu, jer si Ti Tvorac svega
i Sazdateq sveta. Bo`anstvenom bla-
goda}u Tvojom duh prav obnovi u
utrobi mojoj, ne odbaci me od lica
Tvoga, i Duha Tvoga Svetoga ne oduz-
mi od mene, i skini pravedno po-
stavqen na du{u moju smrtni pe~at
~edomorke, postavqen pravosu|em
Tvojim po {estoj zapovesti zakona
Tvog: "Ne ubij". Obnovi ponovo, gres-
ima mojim prekinut, Tvoj ve~ni zavet
sa nama, Gospode, i povrati pre|a{-
we vrline, kroz greh izgubqene, da Te
slobodno proslavqam, kli~u}i:
Aliluja!
Ikos 5.
Ko je sagre{io ikada koliko
sam sagre{ila ja, okajana, i koji greh
ne u~inih, koje li zlo ne zamislih u
du{i svojoj? No sa raskajanim srcem
i sa suzama Ti prilazim, Svemilo-
stivi, vapiju}i:
Pomiluj me, nevernu robiwu
Tvoju!
Pomiluj me, od grehova obam-
rlu!
Pomiluj me, bli`wega mrzi-
teqku!
Pomiluj me, jer re~ju i delom
povre|ivah!
Pomiluj me, save{}u mu~enu
i `e`enu!
Pomiluj me, ubicu dece, Iro-
du sli~nu!
Gospode moj, Gospode, Rado-
sti moja, pomiluj me palu!
Kondak 6.
Zracima blagodati Tvoje,
Gospode, prosveti ode}u du{e moje,
Davao~e Svetlosti, i spasi me, da Ti
zapevam raduju}i se: Aliluja!
Ikos 6.
Velika je mno`ina mojih
sagre{ewa, Gospode Hriste, i kao
no} je mra~an sav `ivot moj, ali ne
o~ajavam zbog milosr|a Tvoga, Spase
moj, i kao David vapijem Ti:
Pomiluj me, jer u lewosti sav
`ivot svoj pro`iveh!
Pomiluj me, jer na molitvi
za grehe ne revnovah!
Pomiluj me, neblagodarnu za
Tvoje blage opomene da se pokajem!
48
 Pomiluj me, jer zakon Tvoj ne
po{tovah, i zapovesti ne ~uvah!
Pomiluj me, jer svet i sve
{to je u svetu zavoleh!
Pomiluj me, jer u sujeti ze-
maqske dane svoga veka provedoh!
Pomiluj me, jer podr`avana
zakonom ovoga veka i gade}i se Tobom
blagoslovenog materinstva, ubistvo
dece izvr{ih!
Gospode moj, Gospode, Rado-
sti moja, pomiluj me palu!
Kondak 7.
Na nebo o~i svoje podi`em k
Tebi, Re~i Bo`ija, ali smrtna priro-
da moja vu~e me dole, Spase moj, saz-
datequ Neba i Zemqe i svega {to pos-
toji. Nau~i me da po gorwem i mis-
lim i ~inim, da Ti pobedni~ki uvek
srcem i ustima kli~em: Aliluja!
Ikos 7.
Oko mi je lukavo i ispuweno
svakom ne~istotom i prevarama ovog
sveta! Kriva sam - prevarena, zato Te
molim, Sveblagi, odvrati o~i moje da
ne vide ovosvetske zablude, i da
mole}i se, ovako Tebe zovem:
Pomiluj me, jer `udim da Ti
verno slu`im!
Pomiluj me, jer `elim da se
poklonim Tebi u duhu i istini!
Pomiluj me, jer suze svog
pokajawa kao `rtvu zbog grehova
mojih Tebi prinosim!
Pomiluj me, opro{taj za
ubistvo ~eda svojih strasti od Tebe
o~ekujem!
Pomiluj me, jer skru{eno
pla~em zbog te{kih i smrtnih svojih
sagre{ewa!
Pomiluj me, ubicu - krivu
Bo`anskom i qudskom sudu!
Gospode moj, Gospode, Rado-
sti moja, pomiluj me palu!
Kondak 8.
Po{tedi me, Gospode, Spase
moj, Ti Koji si do{ao u svet da
gre{nike spase{, od kojih sam
najgnusnija ja. I molim Te, Svemi-
lostivi Bo`e moj, prikloniv{i se
milostivo blagoj milosti Tvojoj,
usli{i srda~ne uzdahe moje; primi
izvore suza mojih, i tople molitve,
Spase, du{e moje, da Ti zapevam:
Aliluja!
Ikos 8.
Razbojni~ke zle pomisli me
napado{e, usnula je savest moja, avaj
meni, li{ila sam se svetle ode`de,
date mi na kr{tewu mom, zbog gnus-
nosti i grehova mojih. Otkad ubistvo
~eda izvr{ih, od vrlina obna`ena
sve dosada bivam. Ipak, veoma nasto-
jim da uzvedem o~i svoje gore, jer su
dole oborene zbog mno`ine qutih
dela, u~iwenih pred Tobom, Gospode,
i zbog toga Ti vapijem:
Pomiluj me, smrtni sam greh
u~inila!
Pomiluj me, do sada u gresi-
ma zamrlu!
Pomiluj me, svakom rugobom
preispuwenu!
Pomiluj me, protivprirod-
nim porocima zapretenu!
Pomiluj me, jer ~istotu
devstva svog ne sa~uvah!
Pomiluj me, jer blago~esti-
49
vog materinstva sebe li{ih!
Pomiluj me, jer iz utrobe
svoje ~eda svoja pre vremena izagnah!
Gospode moj, Gospode, Rado-
sti moja, pomiluj me palu!
Kondak 9.
Podam mi potoke suza, Bo`e
moj, da pla~em zbog grehova mojih, i
da u tim suzama na|em nadu na Tvoju
milost prema meni; pa da Ti radosno
zapevam: Aliluja!
Ikos 9.
Telo sam svoje uprqala
odvratnim delima, du{u svoju
pomra~ila svojim ru`nim pomisli-
ma, nemo}no je telo, u nemo}i je i
du{a moja. Tebi, Jedinome nezlopam-
tivome, Milosrdnom Sudiji i Bogu
mom pripadam i molim se:
Pomiluj me, ubicu, jer
se}awe na sudbinu poba~enih ~eda
mojih privodi me u trepet i u`as, i
neizre~eno udivqewe: Kako me,
Milosrdni Gospode i Sudijo Pra-
vedni, trpi{ i poma`e{ mi, slu{-
kiwi ada, jer si do ovoga dana i ~asa
na sve na~ine o~ekivao moje poka-
jawe!
Pomiluj me, jer iako ~esto
obe}avah da }u se ispraviti, ponovo
se vra}ah gresima, kao pas na svoju
bquvotinu!
Pomiluj me, jer mnogobrojna
ubistva izvr{ih!
Pomiluj me, jer sam bez stra-
ha Bo`ijeg i materinske qubavi
prema deci svirepo ~eda svoja ras-
trzala!
Pomiluj me, svojom samovo-
qom grehe ~inila!
Pomiluj me, jer sam duh svoj
drskim pomislima uprqala!
Pomiluj me, jer grehovni
`ivot svoj i do dana{weg dana
provodim!
Gospode moj, Gospode, Rados-
ti moja, pomiluj me palu!
Kondak 10.
Rawena prevarom ovog sveta
pala sam pred wim na kolena,
prezrev{i Bo`iji zakon, zabora-
viv{i obe}awa svoja data na kr{te-
wu i izvr{iv{i jedan za drugim svoje
prestupe, na koje me je navodio svet, ja
sam na kraju dostigla vrhunac smrt-
nih grehova - ~edoubistvo. No ras-
krili mi zagrqaj Svoj, O~e, Bo`e moj,
i pohitaj k meni, jer Ti na kraju
`ivota svog `rtvu hvale prinosim,
vapiju}i: Aliluja!
Ikos 10.
Bludnici, ubice, lopovi, i
svi neraskajani gre{nici Carstvo
Bo`ije ne}e naslediti. Ja sam svakom
nepravdom i svakakvim mrskim gres-
ima okaqala telo i du{u svoju, zbog
toga, radi du{evne bede svoje pri-
padam Ti i zovem Te:
Pomiluj me, u blagodatnom
carstvu Novoga Zaveta Tvog ro|enu!
Pomiluj me, primqenu u
Crkvu, Tobom sazdanu!
Pomiluj me, zape~a}enu daro-
vima Duha Svetoga!
Pomiluj me, nahrawenu Tvo-
jim Pre~istim Telom i @ivotvor-
nom Krvqu!
Pomiluj me, u Hrista kr{te-
50
nu, u Hrista obu~enu!
Pomiluj me, jer sam sva ova
dobro~instva odgurnula i poro~ni
`ivot odabrala!
Gospode moj, Gospode, Rado-
sti moja, pomiluj me palu!
Kondak 11.
Celomudreni duh mi daruj,
Gospode i Vladiko `ivota moga! Od
same mladosti moje li{ila sam se
dobrodeteqi, sva sam se zarobila
strastima, duh i du{u ukaqala i telo
obe{~astila. Bo`e, bogati darovima
i milosr|em! Ne gnu{aj se da me
o~isti{, ovako odvratnu gre{nicu,
jer sam stvorewe Tvoje, pomiluj me, i
o~isti me od svake ne~istote tela i
duha i udostoj me da sa smelo{}u
pevam: Aliluja!
Ikos 11.
Ne odgurni, Gospode, o~eki-
vawe srca mog, koje se uzda u Tebe, i
ne posrami me pred An|elima i qudi-
ma na Stra{nom Sudu Tvom. Ne osudi
me tada po delima mojim, no po
milosti Tvojoj oprosti sve grehe
moje, jer Ti vapijem:
Pomiluj me, jer srce ne~isto
imam!
Pomiluj me, demonskim deli-
ma zarobqenu!
Pomiluj me, u gresima ro|e-
nu, kr{tewem umivenu i opet kao
sviwa u bezakowe palu!
Pomiluj me, svaki greh u~i-
nih, svake kazne sam dostojna!
Pomiluj me, Sazdatequ moj, i
u pokajawu primi me palu!
Gospode moj, Gospode, Rado-
sti moja, pomiluj me palu!
Kondak 12.
[irinom qubavi Tvoje,
Bo`e moj, pokrij sve grehe bezakowa
mog, primiv{i pokajawe moje, da Ti u
qubavi uvek kli~em: Aliluja!
Ikos 12.
Mladost mi pro|e u bezumqu
mom, sav `ivot svoj pro`iveh u gres-
ima, u lewosti i nepokajanosti, no
starost moja, u`asom smrti i neu-
mitnog Suda Tvog, privodi me poka-
jawu. Ne odgurni me, Spasitequ moj,
iako u jedanaesti ~as pri|oh u
o~inski zagrqaj Tvoj, jer Te zovem,
kaju}i se:
Pomiluj me, iako Ti krv
nevine dece moje vapije, svedo~e}i
moje ubistvo!
Pomiluj me, Bo`e moj, priro-
dom Troji~ni!
Pomiluj me, Gospode, milo-
sr|em Predivni!
Pomiluj me, Vladiko, u na-
{im sagre{ewima Dugotrpeqivi!
Pomiluj me, Care Sveti, {to
nemo}i iscequje{!
Pomiluj me, Puni qubavi,
Ti {to o~ajne gre{nike qubavqu
greje{!
Pomiluj me, Svemogu}i, Koji
nosi{ nemo}i na{e!
Gospode moj, Gospode, Rado-
sti moja, pomiluj me palu!
Kondak 13.
Javi}e se znamewe Sina
^ove~ijeg na nebesima, Pre~asni i
51
@ivotvorni Krst, u dan onog stra{-
nog Drugog dolaska Sudije `ivima i
mrtvima, Sina Bo`ijeg, i tada }e
zaplakati sva plemena zemaqska. O,
Gospode Isuse Hriste, Spasitequ i
Sudijo na{, i Care svih! Daj mi pre
onoga dana suze pokajawa, da toplo
pla~em zbog mojih zlih i pogubnih
dela, jer du{u svoju ojadih i
Pre~istu Krv Zaveta Tvog sramno
pogazih! I da tada, pomilovana i
spa{ena, sa Angelima i sa svima
Svetima i Pravednima zapevam Tebi:
Aliluja!
(Ovaj kondak se ~ita tri
puta, pa zatim ponovo: ikos 1. i kon-
dak 1. i onda molitve, na kraju).
Molitva prva
O Vladiko Gospode Isuse
Hriste, Sine Bo`iji! Iz velike
blagosti Tvoje, radi nas qudi i radi
na{ega spasewa, obukao si se u telo,
raspet i pogreben bio, i Tvojom
Pre~istom Krvqu izbrisani su gresi
na{i i obnovqena je izopa~ena
priroda na{a. Primi moje pokajawe
zbog u~iwenih grehova i usli{i
moqewe moje: Sagre{ih, Gospode,
Nebu i Tebi, re~ju, delom, du{om i
telom i mislima uma mog. Zapovesti
sam Tvoje prekr{ila, ne poslu{ah
zapovest Tvoju, prognevila sam dob-
rotu Tvoju, Bo`e moj, no Tvoje sam
stvorewe, ne o~ajavam zbog spasewa,
ve} bezmernom Tvom milosr|u smelo
prilazim i molim Ti se: Gospode! U
pokajawu mi daj skru{eno srce i
primi mene koja Ti se molim, daj mi
dobru misao, daj mi suze umiqewa, daj
mi po milosti Tvojoj da postavim
dobar po~etak. Pomiluj me, Bo`e,
pomiluj me palu, i pomeni me, gre{nu
slu{kiwu Tvoju u Carstvu Svom, da
pevam Tvoje Sveto Ime, Oca i Sina i
Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove
vekova. Amin.
Molitva druga
O, Bo`e Premilosrdni,
Isuse Hriste, Iskupitequ gre{nih,
radi spasewa ~ove~ijeg roda Ti si
ostavio, Svemilostivi, preslavna
Nebesa, i naselio se u ovu pla~nu i
mnogogre{nu dolinu. Ti si primio
na Svoja Bo`anstvena ramena nemo}i
na{e, i poneo si bolesti na{e! Ti, o,
Stradal~e Sveti, rawen si bio zbog
grehova na{ih, i zato Ti mi, ^oveko-
qup~e, uznosimo na{e smirene molbe.
Primi ih, o, Preblagi Gospode, i
snishodi na{im nemo}ima, grehove
na{e ne pomeni, i gnevnu nameru
uzvra}awa zbog grehova na{ih odvr-
ati od nas. Krvqu Tvojom Sve~asnom
obnoviv{i palu prirodu na{u,
obnovi, Gospode Isuse Hriste, Spa-
sitequ na{, i nas, istrulele u grehu,
i ute{i srca na{a rado{}u pra{-
tawa. Vapijemo i bezmernim suzama
kajawa pripadamo Tvojim stopama i
Tvom Bo`anskom milosr|u: O~isti
nas sve, Bo`e na{, Bo`anskom blago-
da}u Tvojom od svih nepravdi i beza-
kowa `ivota na{eg da u svetiwi
Tvoga ~ovekoqubqa ushvalimo
Svesveto Ime Tvoje, sa Ocem i
Preblagim @ivotvornim Tvojim
Duhom, sada i uvek i u vekove vekova.
Amin.
52
 Molitva Pre~istoj
Vladi~ici Bogorodici
Otvori nam dveri milosr|a,
Blagoslovena Bogorodice, da ne po-
ginemo mi koji se u Tebe nadamo, nego
da se Tobom izbavimo od beda jer si
Ti spasewe roda Hri{}anskoga.
Raduj se, Jedina Pre~ista
Mati, jedinog Stvoriteqa, Gospoda,
Boga i Spasa na{eg, Isusa Hrista!
Budi mi za{titnica u dan
Stra{noga Suda, kada stanem pred
presto pravednog Sudije, da se izbav-
im ogwenih muka Tvojim molitvama,
Jedina Blagoslovena (poklon i otpu-
st).
Presveta Bogorodice, spasi
nas!
Molitva veruju}ih majki
Milosrdnom Gospodu
za namerno ubijenu decu
u svojoj utrobi
Pomeni u Svome Carstvu,
^ovekoqup~e Gospode, odba~ena ~eda
Tvojih slu{kiwa, koja su u utrobi
pravoslavnih majki neo~ekivano um-
rla zbog slu~ajnih dejstava, ili zbog
te{kog poro|aja, ili zbog neke nepa-
`we, ili svesno ubijenih, ne prim-
iv{i Sveto Kr{tewe Krsti ih,
Gospode, u moru milosr|a Tvoga, i
spasi neizmernom Tvojom blagoda}u,
a meni gre{noj (ime) koja sam
izvr{ila ubistvo ~eda u utrobi svo-
joj, oprosti, i ne li{i Tvoga milo-
sr|a. Amin.
Bo`e, milostiv budi meni
gre{noj! (zemni poklon)
Gospode, pomiluj ~eda moja,
koja su umrla u utrobi mojoj, zbog
vere i suza mojih, radi milosr|a
Tvoga, i ne li{i ih Tvoje Bo`anske
svetlosti. Amin.
Pravilo:
1. Moliti se za opro{taj gre-
ha ceo `ivot.
2. Svakog ponedeqka ~itati
ceo akatist do kraja `ivota.
3. Svakodnevno ~itati moli-
tve na kraju akatista (prvu i drugu) sa
zemnim poklonom, do kraja `ivota.
4. Paliti sve}u za u utrobi
umoreno ~edo (~eda) do kraja `ivota.
5. Davati milostiwu za te
du{e.
La` deli od Boga
Od Boga nas ne dvoji istina
nego la`, i samo la`. Re}i, da nas
istina dvoji od Boga zna~i isto {to
i re}i, da nas Bog dvoji od Boga.
La`ne misli i la`ne re~i,
la`ni ose}aji i la`na hotewa - to je
suma la`i, koja nas odvodi ka nebi-
}u, iluziji i bogoodre~ewu. Sa toga
puta, rasputa, avaj, nema povra}aja
bez velikog zemqotresa u `ivotu
~ovekovom, kada ~ovek pada slep na
zemqu, kao Savle, i kada ga Bog di`e
iz pra{ine i nemo}i, i otvara mu
o~i za obratni put.
“Misli o dobru i zlu”
Sveti vladika Nikolaj
ohridski i `i~ki
53

Interesuje me...
Odgovori sve{tenika
ZA[TO SMO ZABRINUTI?
[ta nas sve ~eka i ~emu da se
nadamo? Jasno je da boqe ne}e biti.
[ta }e biti sutra, kakve nas jo{
~ekaju katastrofe - kada ne bude
struje, gasa, ogreva - {to mi ve} vidi-
mo posledwih godina u ~itavim reoni-
ma na{e zemqe?
P. Suhowin, g. Koqugino
(Vladimirska oblast)
Odgovor: Otkuda kod nas
nedostatak poverewa prema Bogu?
Za{to je na{ `ivot tako pun briga,
za{to je na{a vera tako slaba? Zato
{to mi nismo jasno u~inili na{
izbor. Zato {to mi, kako ka`e
Jevan|eqe, ho}emo da slu`imo Bogu,
ali i mamonu.
Nemogu}e je re}i da mi nema-
mo vere u Boga. No, ta vera nije sve-
pravoslavni
SVETIONIK
cela (nepodeqena). Zbog razdeqenos-
ti na{eg srca i nastaje na{a zabrin-
utost (uznemirenost).
Bede o kojima Vi pi{ete
zaista se mogu dogoditi. I ~ime nam
tada mo`e pomo}i vera u Boga? Ja
mislim da nam ona mo`e pomo}i u
dvostrukom smislu. Prvo, kako ka`e
psalm:
"Bejah mlad i ostarih, i ne
vidjeh pravednika ostavqenog i
potomke wegove da prose hleba" (Ps.
36, 25).
I drugo, ko se oslawa na Boga,
taj ne tra`i obavezno uspe{an `i-
vot. On pre bira put skromnosti i
mira. Uspeh je nenasiti gospodar. Ko
wemu slu`i, nikada ni~eg ne}e imati
dovoqno, ali }e imati mnogo briga.
Pre nekoliko godina, po
pozivu pravoslavnog sve{tenika, bio
sam u Americi i tako se upoznao sa
pravoslavnim Grkom, biv{im mil-
ionerom. On mi je sa uzbu|ewem
ispri~ao kako je velika milost
Bo`ija bila za wega, gubitak bogatst-
va. Do tada on nije vi|ao belog dana,
no}u i dawu zarowen u svoj biznis, a
onda je uvideo da postoje nebo, ptice,
drve}e, umetni~ke riznice. I
najglavnije - Crkva - u koju on sada
ima mogu}nosti da ide skoro svaki
dan. No, stvar nije u tome. On je i
ranije bio veruju}i ~ovek, no kako je
ranije bilo kod wega tobo`e vi{e
spoqnih snaga za slu`ewe Bogu i
54
qudima, to je on sada osetio u svome
`ivotu, neuporedivo skromnijem,
prisustvo sile Bo`ije.
Ko se uzda u Boga, taj }e biti
zadovoqan i sa malim. I ima}e mir u
du{i. Ko se bude starao da ugodi
Bogu, taj }e svagda uvi|ati u svojem
opitu kako je spreman da nam pomogne
Bog, ~ak i u najmawem i najsvakod-
nevnijim stvarima; i koliko nam Bog
daje da osetimo da je On na{ Otac,
Koji se stvarno brine o nama, vode}i
nas kroz "mnoge nevoqe" u Svoje
Carstvo.
Nemogu}e je sa zahvalno{}u
primiti od Boga velika isku{ewa,
nemaju}i u srcu Bo`ije blagodati. A
put ka wenom sticawu vodi kroz
u~ewe o tajni celosnog hri{}anskog
`ivota. Ko qubi Boga i zna za wegovu
blagodat, taj }e se sve vi{e ustrem-
qivati ka Wemu, blagosiqaju}i Ga za
sva li{avawa, pa ~ak i za oduzimawe
`ivota. Zato {to Pasha Hristova -
nije samo Krst, nego i Vaskrsewe.
NOVA GODINA
Mo`da sam ja raspolo`en
suvi{e filozofski kao i mnogi uo~i
Nove godine, ali za mene predstavqa
zagonetku za{to ovaj praznik ve}ina
praznuje sa takvim veseqem kada
znamo da smo se svi sa odlaskom stare
godine jo{ vi{e pribli`ili najve}oj
`alosti - smrti.
A.Poplavskoj, Moskov. oblast
Odgovor: U ranom detiwstvu
i dubokoj starosti mi ose}amo prib-
li`avawe Nove godine prosto fizi-
~ki. Nova godina je za sve qude
naro~ito topao praznik - ona je kao
prole}e usred zime i svi se ose}aju
sve~ano, a zlo kao da se udaquje. Ma
koliko ~oveku bilo lo{e kod wega se
budi nada, neznano otkuda, da se mo`e
desiti ~udo i da }e dobro pobediti.
U prednovogodi{we dane ~ovek kao
da pomalo leti. [ta ozna~ava ova
poezija i otkuda to ose}awe obnov-
qenosti, kao da se svaki od nas podm-
la|uje a ne da postaje stariji za jo{
jednu godinu?
Dakle, jo{ za jednu godinu se skratio
na{ `ivot i mo`da }e nastupaju}a
godina biti za nekoga od nas posled-
wom godinom `ivota. Jo{ za godinu
se skratio na{ `ivot, ali jo{ za
godinu smo bli`i ve~nosti. Eto gde je
odgonetka ovog praznika. Mo`da
mladost o~ekuje jo{ zaslepquju}e
novine zemaqskih darova, no zrelost
zna da se sve ponavqa. [ta je bilo, to
}e i biti; {ta se ~inilo, to }e se i
~initi i ''nema ni~eg novog pod
suncem''.
Na zemqi je zamorno ponavqawe, ali
sa svakom godinom mi se pribli-
`avamo onoj ve~no novoj, beskona~noj
novini, koja je od Boga i ve~nosti.
^ak i u ratu, pod bombama, u smrtnoj
opasnosti, qudi ne mogu, a da ne
do~ekuju Novu godinu. ''Ja ho}u da
do`ivim makar do Nove godine'' -
govori beznade`no bolesni, da bi
osetio onu prednovogodi{wu lako}u
i radost. Nova godina je praznik svih
qudi. Besmrtna du{a svakog ~oveka,
koja je po prirodi hri{}anska, ~ak i
nesvesno ose}a tajnu - no samo
hri{}ani razumeju {ta ona zna~i.
Nova godina je kao Bo`i} za one koji
ne znaju za Boga, a nama hri{}anima
je dato da vidimo kako ve~nost stupa
55
u vreme, otkrivaju}i zna~aj na{eg
prebivawa na zemqi i vrednost qud-
skog `ivota u Hristu Bogu.
Toliko je `alosti i zla na
na{oj zemqi i mi znamo da u novoj
godini ne mo`emo izbe}i nove bede.
No, ma {ta se desilo - na Novu god-
inu svima se nude darovi, svakome se
daje nova mogu}nost. U Novoj godini
je prisutan nekakav bqesak i svaki
~ovek kao da je ozaren nevidqivim
suncem. Sre}na Nova godina, puno
sre}e! Neka sve r|avo i stara sre}a
ode - jer je bila suvi{e slaba i neka
do|e nova radost! Mra~no je na
zemqi, no ono {to osve{tava za
trenutak sve qude i ono {to gori u
srcima onih koji qube Boga, ve}e je
od onoga {to je u svetu. U svetu
ispuwenom o~ajawem hri{}anin
`ivi nadom i zato {to `ivi nadom,
on mo`e pobe|ivati sva isku{ewa. Za
hri{}anina boqe je uvek napred.
Napred su osobena isku{ewa, zato
Crkva blagosiqa dolaze}u godinu
pobedom Hristovom nad smr}u.
O SMIREWU
Mnogo je ve} kazano o smirewu
ruskog ~oveka kojim je ruski narod
vi{e od svega ugodio Bogu. No, sada se
de{ava da se ova osobina okre}e pro-
tiv wega, te se vi{e ne zna je li
smirewe vrlina ili nedostatak?
V.Strojev, g. Tosno
Odgovor: ^ovekovi nedosta-
ci su samo produ`etak wegovih vrli-
na. Sv.oci u~e da samo dobro ima
prirodu, a zlo je nema. Sve Bogom saz-
dano ''be{e dobro''. Sve zle osobine u
~oveku su razobli~avawe (izopa~ava-
we) prirode date ~oveku Bogom. Jedne
iste osobine, jedni isti darovi
dejstvuju razli~ito u zavisnosti od
toga jesu li sjediweni sa tajnom
Vaplo}ewa ili ne, prisustvuje li u
wima Bog ili |avo.
Vi govorite o smirewu rus-
kog ~oveka. Sam Gospod govori da mi
od Wega treba da se nau~imo smi-
rewu, pre svega. No, mi vidimo da ako
narod nije sjediwen sa Hristom, to se
smirewe prevra}a u ropstvo.
Ili qubav zapadnog ~oveka
prema slobodi. Apostol Pavle ka`e:
''Na slobodu ste prizvani'' (Gal.5,13).
No, samo ''gde je Duh Gospodwi, tamo
je sloboda'' (2.Kor.3,17). Bez ovoga se
sloboda prevra}a u svedozvoqenost,
koja poni{tava sva moralna ograni-
~ewa. ''Obe}avaju im slobodu, a i sami
su robovi pokvarenosti, jer od koga je
pobe|en tome i robuje'' (2.Petr.2,19).
prevod sa ruskog
Neboj{a ]osovi}
odgovori protojereja Aleksandra
[argunova na pitawa mirjana
iz kwige “Posledwe oru`je”
i ~asopisa “Ruski dom”
Izlazak ovog broja omogu}ili:
g. Vladimir Dimitrijevi},
arhimandrit Venijamin
(manastir Preobra`ewe),
Nikola Kuburovi}
56