Kako postici pravu moc:

Cilj mora da bude smislen i izazovan

Mora unaprediti nase zdravlje i blagostanje nas ili nama bliskih ljudi

Cilj mora biti izraz nasih individualnosti ili autenticnih teznji-samoizabrani cilj

Sreca je osecaj da moc raste i da se prepreke savladavaju

Niče osporava romantične koncepcije erotske ljubavi tvrdnjom da ljubav „možda bude
najiskreniji izraz egoizma“. On predlaže da je ljubav bliska pohlepi i žudnji za posedovanjem.
Ljubav je instinktivna sila povezana sa našim biološkim i kulturnim nagonima i kao takva se ne
može smatrati moralnim dobrom 

Uticaj jezika,istorije i kulture na nasu percepciju stvarnosti

Moć-rast i ekspanzija(sportista koji postaje jači povećava svoju moć)

Moć je samoprevazilaženje,prevazilaženje naših prethodnih stanja

Glavne teme ničeove filozofije:

1)Volja za moć(Niceova volja za moc predstavlja ideju da je želja za kontrolom i moći osnovna
životna sila koja pokreće sve procese u prirodi i društvu. Nice je smatrao da je kontrola nad
voljom za moć ključna za razvoj kreativnosti i za postizanje slobode od tradicionalnih moralnih
vrednosti.Pojam moći odnosi se na sposobnost pojedinca ili grupe da deluju i ostvaruju svoje
ciljeve u svetu. Nice je smatrao da je želja za moći jedna od osnovnih motivacijskih sila ljudskog
delovanja i da je prisutna u svim aspektima života, od politike i ekonomije do umetnosti i
kulture.Prema Niceu, želja za moći je temeljni nagon koji pokreće ljudske aktivnosti, a koji se
može koristiti na različite načine. On smatra da je po prirodi čoveka da želi da bude gospodar
nad svojim životom i okolinom i da je želja za moći izraz te osnovne potrebe. Međutim, Nice
naglašava da ta želja ne mora biti usmerena na kontrolu i dominaciju nad drugima, već se može
prikazati kroz kreativne napore, stvaranje novih vrednosti i ostvarenje sopstvenih ciljeva.Nice je
takođe govorio o moći u kontekstu društva i politike. Prema njemu, društvo je organizovano na
način koji omogućava nekolicini da ostvaruju svoje ciljeve na štetu drugih, dok većina ostaje
podčinjena i neuspešna. Nice je smatrao da se ta neravnoteža može prevladati samo ako se
pojedinac oslobodi ograničenja i ideja koje su mu nametnute od društva i tradicije i ako se uspe
osloniti na svoju vlastitu snagu i kreativnost.Koncepcija moći odnosi se na sposobnost pojedinca
ili grupe da deluju i ostvaruju svoje ciljeve u svetu.)
2)Bog je mrtav(negativan uticaj hrišćanstva na kulturu,Smrt Boga ne znači da Bog doslovno
umire, već da se ljudi sve više odvajaju od ideje o Bogu i da su tradicionalni religijski zahtevi
izgubili svoj uticaj u modernom svetu. Niče smatra da su ljudi izgubili veru u apsolutne
vrijednosti i da više ne veruju u ideju da postoji apsolutni moralni autoritet koji će upravljati
njihovim životima.Smrt Boga otvara mogućnost za stvaranje novih moralnih vrednosti koje će
biti utemeljene na ljudskoj prirodi i instinktu, a ne na tradicionalnim religijskim vrednostima.
Niče smatra da je čovek sada pozvan da postane stvaratelj novih vrednosti i da prihvati
odgovornost za svoj vlastiti život, bez oslanjanja na ideju o apsolutnoj moralnosti.Ukratko,
koncept "smrti Boga" predstavlja Ničeovu ideju da su tradicionalne religijske vrednosti izgubile
svoju snagu i da je potrebno stvoriti nove moralne vrednosti koje će biti utemeljene na ljudskoj
prirodi i instinktu, a ne na apsolutnoj moralnosti koju nameće autoritet.)

3)Nadčovek(ideal ljudskog bića,Nadčovek je osoba koja se odlučuje živeti svoj život na način
koji je u skladu s njegovim vlastitim instinktima i željama, a ne prema konvencionalnim
moralnim vrednostima koje su nametnute od strane društva i tradicije. On je osoba koja je svesna
smrti Boga i koja prihvata odgovornost za stvaranje novih moralnih vriednosti koje će biti
utemeljene na ljudskoj prirodi i instinktu.Nadčovek se ne oslanja na tradicionalne autoritete, već
na vlastitu kreativnost i individualnost. On teži samoprevazilazenju i kontroli svojih strasti i želja
kako bi postigao svoj vlastiti potencijal i postao najbolja verzija sebe. U tom smislu, nadčovek se
ne zadovoljava samo prosečnim životom, već teži ka vrhunskom dostignuću.Nadčovek se ne
smatra višim bićem od tradicionalnog čoveka, već jednostavno novim oblikom ljudskog bića koji
ima potencijal da postigne više nego što je tradicionalni čovjek ikada mogao. Nice je verovao da
će se nadčovek pojaviti u budućnosti kao rezultat evolucijskog procesa i da će preuzeti kontrolu
nad ljudskim društvom.Ukratko, nadčovek je koncept koji predstavlja Niceovu ideju o novom
obliku ljudskog bića koji prevazilazi tradicionalnog čoveka i njegove vrijednosti. Nadčovek je
osoba koja živi svoj život na način koji je u skladu s vlastitim instinktima i željama, a ne prema
nametnutim moralnim vrijednostima društva i tradicije.)

4)Obrnuti moral(Obrnuti moral kod Nicea odnosi se na njegovo odbacivanje tradicionalnih

vrednosti i normi koje su vladale u njegovom vremenu, a koje su preuzete iz hrišćanske etike.
Nice je smatrao da su te vrednosti suviše ograničavajuće i da sprečavaju pojedinca da iskoristi
svoj puni potencijal.Prema Niceu, tradicionalni moralni sistem ohrabruje slabost, pasivnost i
podčinjavanje, a kažnjava snagu, ambiciju i kreativnost. On je verovao da ovaj moralni sistem
ohrabruje ljude da se odreknu svojih prirodnih nagona i da se podrede konvencijama društva, a
da time propuštaju mogućnost da iskoriste svoj puni potencijal.Obrnuti moral kod Nicea, stoga,
znači odbacivanje tradicionalnih moralnih vrednosti i umesto toga, traženje vlastitog puta,
stvaranje vlastitih vrednosti i življenje života u skladu s tim vrednostima. To znači da se
pojedinac mora osloboditi ograničenja i nametnutih ideja, te se usmeriti na stvaranje vlastite
sudbine i ostvarivanje svojih potencijala.)
5)Eterna rediciva(sve se događa u skladu s večnim kretanjem i promenama u svemiru. To znači
da se sve što se dogodi u svetu stalno ponavlja u beskonačnom ciklusu. Tako, na primer, ako
se nešto već jednom dogodilo u prošlosti, to će se dogoditi opet u budućnosti, a to će se nastaviti
u beskonačnost.Niče je verovao da prihvatanje ove ideje može imati veliki uticaj na naš način
razmišljanja i delovanja. Ako prihvatimo da se sve stalno ponavlja, tada bi trebali živeti svoj
život na način da smo zadovoljni svojim postupcima i da bi bili spremni da se isti ti postupci
ponove beskonačno mnogo puta. To znači da bi ljudi trebali živeti život punim plućima, sledeći
svoje instinkte i želje, i živeti život bez žaljenja.)

Nice je izrazio nekoliko različitih stavova o moralu tokom svog filozofskog rada, ali u osnovi, on
smatra da su moralne vrednosti društvene konstrukcije koje se menjaju tokom vremena i variraju
od kulture do kulture. Prema Niceu, moral nije apsolutan i objektivan, već je subjektivan i zavisi
od perspektive pojedinca. On veruje da ne postoji jedna univerzalna moralna istina koju bi svi
ljudi trebali slediti, već da svako od nas kreira vlastite moralne vrednosti i prioritete na temelju
svojih životnih iskustava i potreba.Nice zagovara "moralnu samoizgradnju", tj. proces u kojem
pojedinac sam kreira svoj vlastiti moralni sistem, umesto da sledi gotove moralne vrednosti koje
su nametnute od strane društva ili autoriteta. On smatra da pojedinac treba biti slobodan od
ograničenja koje nameće tradicionalna moralnost, a to uključuje i oslobađanje od osuda i stigme
koje se često pripisuju ljudima koji se ne slažu s društvenim normama.Nice veruje da moralni
sistem koji negira životnu energiju, kreativnost i individualnost, nije dobar moralni sistem.
Umesto toga, on zagovara moral koji afirmira život, ljubav prema životu, radoznalost, hrabrost i
individualnost. On smatra da je moralnost koja je usmerena na očuvanje statusa  društva ili
podčinjavanje pojedinca tradicionalnom autoritetu, zapravo moral koji ograničava ljudski
potencijal i koči napredak čovečanstva.Kao takav, Niceov koncept morala nije statičan i
apsolutan, već se mijenja u skladu s individualnim potrebama i promenama u društvu. On
zagovara moralnu filozofiju koja je otvorena za promene i razvoj, koja priznaje različitost ljudi i
dopušta im da sami kreiraju svoje moralne sisteme.

Genealogija morala je filozofski pojam koji se odnosi na istraživanje korena i razvoja moralnih
vrednosti i normi u društvu. Nice je u svom delu "Genealogija morala" analizirao poreklo i
evoluciju moralnih vrednosti koje su vladale u Zapadnom svetu. Prema Niceu, moralne vrednosti
nisu objektivno utemeljene u stvarnosti, već su proizvod ljudske istorije i kulture. On tvrdi da su
moralni kodeksi koji su prihvaćeni u različitim društvima nastali kao rezultat borbe za moć, te su
na taj način oblikovani od strane vladajuće klase koja je uspela nametnuti svoje vrednosti i
stavove kao univerzalno važeće. Uzimajući u obzir ovu perspektivu, Nice je izneo teoriju o tri
različita oblika morala. Prva moralnost, koju je nazvao "gospodarska" moralnost, nastala je kao
rezultat borbe između snažnih i slabih, gde su snažni nametnuli svoje vrednosti kao "dobre" i
"moralne", dok su slabiji bili označeni kao "loši" i "amoralni". Drugi oblik morala je
"aristokratska" moralnost, koju su razvili pripadnici viših slojeva društva koji su sebe smatrali
nadmoćnim i iznad ostalih. Ova moralnost podrazumevala je afirmaciju moći, kreativnosti i
individualnosti, dok su slabosti i ograničenja bila smatrana kao nedostojna pažnje. Najzad, treći
oblik morala, koji Nice naziva "moral slabića", nastaje kao reakcija na prethodne dve moralnosti.
Ovaj oblik morala karakterizuje osuđivanje svakog oblika moći i afirmacija jednakosti, slobode i
saosecanja. Nice tvrdi da se ova moralnost pojavila kao rezultat prosvjetiteljskog pokreta i
Hrišćanstva. Ukratko, Niceova genealogija morala proučava korene i razvoj moralnih vrednosti i
normi u društvu, te tvrdi da su moralni kodeksi proizvod ljudske istorije i kulture, nastali kao
rezultat borbe za moć. Ona se sastoji od tri različita oblika morala - "gospodarske",
"aristokratske" i "moralnosti slabića", a Nice tvrdi da su ovi oblici moralnosti oblikovani i
promenjeni kroz vreme zbog borbe za moć i uticaj u društvu.Prema Niceu, aristokratski moral je
jedan od tri različita oblika moralnosti u zapadnom svetu, ali on ga smatra neprikladnim i
manjkavim. Jedna od ključnih kritika Nicea prema aristokratskom moralu jeste da se on temelji
na principu "gazde" ili "gospodara", koji stavlja nadmoćne i snažne pojedince iznad ostalih ljudi.
Prema Niceu, aristokratski moral podrazumeva afirmaciju moći, kreativnosti i individualnosti,
dok su slabosti i ograničenja bila smatrana kao nedostojna pažnje. Međutim, Nice smatra da
takav stav stvara duboku podelu među ljudima i pogoduje samo nekolicini pojedinaca koji su
fizički i intelektualno nadmoćni. Svi ostali se smatraju inferiornima i manje vrijednima, a time se
u društvu potiče nepotrebna netrpeljivost i neprijateljstvo. Takođe, Nice kritikuje aristokratski
moral zbog toga što se temelji na negiranju slabosti i patnje, a u fokusu je isključivo snaga i moć.
On tvrdi da takav pristup vodi do zanemarivanja humanosti i saosecanja prema slabima i
patničkima u društvu. Još jedna Niceova kritika aristokratskog morala je da ovaj moralni sistem
ne ostavlja prostor za rast i razvoj pojedinaca, te da se smatra zatvorenim i nepromenjivim.
Prema Niceu, aristokratski moral potiče konformizam i očekuje da svi ljudi slede isti skup
vrednosti i normi, bez obzira na individualne razlike. Ukratko, Niceove kritike aristokratskog
morala uključuju njegovu podeljujuću narav, nedostatak saosecanja prema slabima i patničkima,
kao i ograničenje sopstvenog rasta i razvoja. Nice zagovara moralnu filozofiju koja se temelji na
afirmaciji individualnosti, kreativnosti i humanosti, koja će biti otvorena za promjne i razvoj te
će priznati da ljudi imaju različite potrebe i vrednosti."Moral slabica" je koncept koji je Nice
razvio u svojoj filozofiji, a odnosi se na pojedince koji su previše vezani za tradicionalnu
moralnost i koji se osećaju moralno obvezanima da se pridržavaju moralnih normi koje su
nametnute od strane društva ili autoriteta. Nice smatra da takvi pojedinci nisu u stanju stvoriti
vlastiti moralni sistem i da su stoga ograničeni u svojoj sposobnosti da rade ono što je za njih
najbolje.Prema Niceu, moral slabica se temelji na strahu od rizika, aroganciji i neznanju, što
dovodi do toga da pojedinci prihvataju moralne vrednosti koje su im nametnute, bez proučavanja
ili kritičkog razmišljanja. Ovi pojedinci su suviše usredsredjeni na poštovanje tradicionalnih
moralnih normi i stoga nisu u stanju živeti u skladu sa svojim pravim instinktima i željama.
Umesto toga, oni su uvek zabrinuti zbog toga šta će drugi misliti o njima ili kako će se njihove
akcije odraziti na njihovu društvenu poziciju.Nice smatra da je moral slabica zapravo znak
slabosti i nedostatka hrabrosti, jer se pojedinac boji suočiti se sa svojim pravim željama i
instinktima i umesto toga prihvata moralne vrednosti koje su mu nametnute. On tvrdi da je moral
slabica suprotan moralu jake volje i hrabrosti, koji se temelji na prihvatanju rizika,
samosvesnosti i sposobnosti da se živi u skladu sa svojim vlastitim željama i instinktima.Kao
takav, Niceov koncept moralne slabosti kritikuje tradicionalnu moralnost koja potstiče pojedince
da se ponašaju u skladu sa strogim pravilima i očekivanjima društva, a umesto toga zagovara
stvaranje vlastitih moralnih sistema i život u skladu sa vlastitim pravim instinktima. Nice smatra
da je to ključ za život pun slobode i strasti, a takođe predstavlja osnovu za stvaranje novih i
kreativnih vrednosti u društvu. "Gospodarska moralnost" je koncept koji je Nice razvio u svojoj
filozofiji, a odnosi se na moralnost koja se temelji na ideji da je uspeh u gospodarstvu i
poslovanju najvažnija vrednost u društvu. Prema Niceu, gospodarska moralnost je usko
povezana s idejom nadmoći, tj. verovanjem da su neki ljudi bolji ili superiorniji od drugih ljudi.
Nice smatra da je gospodarska moralnost nastala kao rezultat promena u društvu tokom
modernog doba. Kao što je kapitalizam postajao sve važniji, tako je i ideja o uspehu u poslovanju
i stecanju bogatstva postajala sve više cenjena. Prema Niceu, gospodarska moralnost se temelji
na ideji da je sticanje bogatstva i uspeh u poslovanju najvažnije u životu, a da su drugi aspekti
života, kao što su umetnost, kultura, filozofija ili religija, manje važni. Nice kritikuje
gospodarsku moralnost kao moralnost koja se temelji na lažnim vrednostima i koja dovodi do
gubitka duhovnosti i životne radosti. On tvrdi da je gospodarska moralnost često povezana s
pohlepom i sebičnošću, što je suprotno onome što bi moralnost trebala biti. Prema Niceu, ljudi
koji slede gospodarsku moralnost često se fokusiraju samo na vlastiti interes i profit, a ne
razmišljaju o zajednici i drugim ljudima oko sebe.