Grupa / Student(i): Flying catphin

Analiza interaktivnosti časa

1. Kakve su odlike prostora? (da li je organizacija prostora dovoljno fleksibilna da podstiče
interakciju između učenika i između učenika i nastavnika, da omogući kretanje učenika u
učionici, ima li dostupnih resursa i materijala za učenje, da li je prostor prijatan i da li upućuje
na učenje i istraživanje…)
Prostor je organizovan na način koji daje mogućnost za interakciju i timski rad jer su stolovi
spojeni tako da članovi svake grupe mogu nesmetano da komuniciraju jedni sa drugima.
Nismo sigurni koliko bi kretanje učenika po celoj učionici bilo moguće (kada bi im to uopšte
bilo dozvoljeno) zbog gustog rasporeda stolova i stolica. Najviše slobodnog prostora
ostavljeno je ispred table, čime se poručuje da je to i centralno mesto u učionici. Svi resursi i
materijali koji su korišćeni nisu imali svoje stalno mesto u prostoru, već ih je učiteljica po
potrebi delila deci, što ukazuje na to da prostor ne poziva na istraživanje.

2. Kakvi su zadaci za učenje? (šta uče i razvijaju učenici kroz aktivnosti na času: socijalne
veštine, mišljenje višeg reda, kreativne veštine; da li se učenici osposobljavaju da istražuju, da
preuzimaju odgovornost za sopstveno učenje, da budu samodirektivni u učenju…)
Zadaci za učenje nisu bili podsticajni za razvoj socijalnih veština jer rad na njima, iako su deca
u tu svrhu bila podeljena u grupe, suštinski nije bio grupni. Svako dete je dobilo svoj papirić sa
zadacima na kojima je samostalno radilo u svojoj svesci. Zadaci su bili tipski i nisu zahtevali
mišljenje višeg reda. Učenici koji su izlazili na tablu da urade zadatak su morali da govore ono
što pišu, ali se činilo da je svrha toga pre bila da bi ih drugi lakše pratili, nego radi uvida u
sopstvene misaone procese. Svaki zadatak je imao samo jedno tačno rešenje i učenici su do
njega dolazili šablonski. Čak je postojao i „ispravan način“ saopštavanja rešenja na kraju.
Prema tome, kod učenika se nije razvijala kreativnost, niti su podsticani na istraživanje.

3. Kakva je raznovrsnost metoda i balans aktivnosti na času? (u pogledu tipova aktivnosti –

uvodne, zagrevajuće, gradivne, završne; njihovih funkcija - motivisanje, samouvid,
informisanje, razumevanje, primena, metaučenje; težine i stepena angažmana učenika…; da li
su podsticani različiti stilovi učenja, učenje učenja…)
Na času su primećeni svi tipovi aktivnosti – uvodne (kratka diskusija o proleću), zagrevajuće
(čitanje tekstova o određenim vesnicima proleća), gradivne (rešavanje zadataka po grupama i
na tabli) i završne (bojenje i pevanje). Iako raznovrsne i izbalansirane, ove aktivnosti nisu
ispunjavale svoje funkcije.
4. Kakvi su kvaliteti grupne dinamike i komunikacije na času? (da li postoje različite forme
komunikacije između učenika i između učenika i nastavnika, da li su zastupljeni različiti oblici
organizacije nastave - individualni rad, rada u malim grupama i frontalni?)
Između učenika i nastavnika se najčešće javlja IRF komunikacioni obrazac, dok se
komunikacija između dece ne podstiče, već na momente i ograničava („Nema priče!“). Postoji
privid rada u malim grupama, koji je suštinski individualni, dok frontalni oblik nije zastupljen.

5. Da li su učenici učili na času kroz sopstvenu aktivnost i međusobnu razmenu? Da li su

iskorišćeni potencijali kooperativnog učenja? Kako znate?
Iako su učenici podeljeni u grupe, svaki učenik je dobio svoj papirić sa zadacima koji su tako
zadati da ne zahtevaju i ne pozivaju na grupni rad i međusobnu razmenu. Učiteljica je s jedne
strane pozvala decu na zajedničko rešavanje zadataka, ali ih je isto tako povremeno i
utišavala. Prema tome, zaključujemo da nisu iskorišćeni potencijali kooperativnog učenja jer
nije postojala pozitivna međuzavisnost između učenika. Pored toga, grupe u kojima su deca
radila su formirane na samom času, što svedoči o tome da takav način rada nije uobičajena
praksa i da ne postoje stalne timovi na čijem se građenju i unapređivanju kontinuirano radi.
Pošto nisu stigli da završe sve zadatke na času, ostatak su dobili da urade za domaći – sami.

6. Da li je čas odlikovala proceduralnost? (da li je čas omogućio građenje značenja o temi,

kroz odgovarajući redosled etapa – evokacija, građenje značenja / razumevanje, refleksija)
Na času nije bilo zajedničkog građenja značenja, već su se od učenika tražili samo očekivani
odgovori. U etapi evokacije u kojoj je učiteljica pokrenula diskusiju na temu proleća nisu
uvažena dečja lična iskustva, u etapi građenja značenja/razumevanja suštinski nije bilo
pravog građenja značenja jer su zadaci na kojima su deca radila bili tipski/šablonski, dok
refleksije nije ni bilo.

7. Kakva je atmosfera na času? Da li se na času uvažavaju učenici, tj. njihova prethodnih

znanja i iskustva, različita gledišta, individualne razlike, trud, inicijativa…? Na osnovu čega to
zaključujete? U kojoj meri učenici učestvuju u odlučivanju o aktivnostima i načinu rada?
Na času je vladala prilično izveštačena atmosfera. Delovalo je kao da je učiteljica unapred
odredila koje dete će dobiti reč za koje pitanje, kao i odgovore koje treba da daju (devojčica na
početku nabraja tačno one vesnike proleća koje učiteljica kasnije koristi za deljenje u grupe)
kako bi čas ostavio što bolji utisak na goste. Učiteljica nije uvažavala prethodna znanja i
iskustva ili mišljenja učenika, već je insistirala na očekivanim odgovorima (ne zadržava se na
komentaru učenika da nije bilo zime; nakon što je dobila odgovor na pitanje koji su vesnici
proleća okreće leđa drugoj učenici koja se javila za reč i slično).
Učenici nisu učestvovali u odlučivanju – sve aktivnosti unapred je pripremila učiteljica, a čak
im nije ostavila slobodu ni da sami izaberu vođu u svojim grupama.
8. Kakve su aktivnosti i uloge nastavnika?
Učiteljica vodi ceo proces o kome sama odlučuje. Ona inicira i zadaje unapred smišljene
aktivnosti, nadgleda ih i procenjuje s fokusom na održavanju discipline.

9. Da li je predviđen neki vid podrške učenicima za dalje učenje?

Zadatke koje nisu stigli da urade na času, učiteljica je zadala za domaći, ali to suštinski nije
prava podrška uenicima za dalje učenje.

10. Da li je organizovan neki vid evaluacije nastave?

Učiteljica nije tražila povratne informacije od učenika u vezi realizovanog časa.

11. Š ta biste i kako uradili drugačije ili sugerisali učiteljici da uradi, kako bi ovaj čas bio što
bolji interaktivni čas?
Sugerisali bismo učiteljici da ubuduće kada planira časove ima na umu principe interaktivne
nastave kao i smisao svake predviđene aktivnosti za same učenike.

12. Š ta ste naučili iz ove analize?