BalkanDownload

1
 BalkanDownload

AMORETA

Amoreta je stvorena za vas, osmišljena

da vas zabavi i opusti, da vam vrati
osmeh na lice i okrepi dušu.

Ona vam donosi tople, ljubavne priče i servira

ih isključivo da biste u njima uživali.

Amoreta je vaš odmor, razonoda i predah.

Ona postoji da bi vaše srce bilo

ispunjeno kada zatvorite knjigu.

Amoreta i vi, na krilima ljubavi.

Poletimo zajedno u svet ovog romana.

www.amoreta.rs

2
 BalkanDownload

MORETA

Edicija: Voleti večno

Kerolajn Džonson
TRAGOVIMA SRCA
Darsi Landin
SUSRET SA SUDBINOM
Džin Adams
SNOVI NAŠE MLADOSTI
Merilin Baron
BOTIČELIJEVA VENERA

Edicija: Ljubav i vino

Heder Hejford
UKUS POLJUPCA PRELEPE ŠARDONE
UKUS POLJUPCA NESTAŠNE MERLO
UKUS POLJUPCA ZANOSNE SOVINJON
UKUS POLJUPCA EGZOTIČNE SAKE

Edicija: Misterija ljubavi

Ajla Grej
LUKA SPASA
T. D. Džouns
TRAŽI SE PRAVI MUŠKARAC
Gejl Mekmilan
FANTOM SA DALEKOG OSTRVA
Ketrin Mekdermot
SKRIVENA

3
 BalkanDownload

Edicija: Bebe donose sreću

Misti Sajmon
BUKET ZA MOJU VOLJENU
Džudi Rodžers
NJEN NAJBOLJI DRUG

Edicija: Balovi i krinoline

Džulija Keli
STRAST I PREDRASUDE
STRAST I OSEĆAJNOST

4
 BalkanDownload

Podigla je pogled i videla kako je lord Asten posmatra. Osećala se dobro

od samog njegovog pogleda. Meri čvršće stegnu tanjirić sa kolačićem,
posegnuvši za razumom i razboritošću kao što se utopljenica drži komada
olupine. Ništa dobro ne može da proizađe iz njenog nadanja da će grof
preskočiti kolica sa priborom za čaj, podići je u naručje i ljubiti je do ludila.
Zamišljala je kako je njegovo telo pritiska i kako je njegove vrele usne ljube,
osetila njegove dlanove na svom temenu dok se ukosnice, koje krote njenu
divlju kosu, rasipaju po podu...
...imala je sjajnu reputaciju, kao da je decenije provela na mestu
guvernante, ali ona jedva da je imala više od trideset godina. Imala je visoke
jagodice i tamnosmeđe bademaste oči uokvirene gustim crnim trepavicama.
Njene usne boje trešnje mamile su ga da ih okusi, ali ono što mu je najviše
privlačilo pažnju bila je njena kestenjasta kosa. Kovitlala se od čela ka potiljku
u uglađenim uvojcima, koji su ga podsećali na svilenu užad. Želeo je da vidi
kako se ta crvenkastosmeđa zavesa rasipa niz njena leđa i blista na suncu.
Gotovo je seo na sopstvene ruke kako bi se odupreo snažnom porivu da joj
priđe i iščupa jednu, drugu i treću ukosnicu, sve dok ne naiđe na onu koja joj
drži čitavu kosu na okupu.

5
 BalkanDownload

Strast i osećajnost
Džulija Keli

6
 BalkanDownload

Posvećeno

Lauri,
koja se od srca smejala i pomogla mi da napravim plan.

7
 BalkanDownload

Prvo poglavlje

London, 1857.

M eri Vudvard je mirno čekala razrešenje svoje sudbine usred

veličanstvenog salona kuće na Belgravijskom skveru broj dvanaest. Bio
je to, verovatno, jedan od brojnih salona u ovoj kući. Nije bila nervozna, mada
nipošto ne bi priznala ni da jeste. Lord Asten je izgleda zaboravio da ju je
ostavio da čeka, pa je pomislila kako je ozbiljno pogrešila što je na neviđeno
prihvatila službu kao guvernanta njegove ćerke.
Samo mesec dana ranije ispratila je ledi Karolajn, ćerku vikonta i
vikontkinje Ejling, pred oltar Crkve Sent Pol Najtsbridž. Pogledom je pratila
kako njena štićenica odlazi iz njenog života. Porodici je rekla da namerava da
napusti službu čim se veridba obznani i na vreme spreči neprijatan razgovor u
kom bi joj Ejlingovi objavili da budućoj mladi, ledi Karolajn, više neće trebati
usluge guvernante. Meri je potom spakovala torbe i bez mnogo premišljanja
otišla u dom koji je njena draga prijateljica Elizabet delila sa svojim suprugom,
doktorom Edvardom Felousom. Već je bila u potrazi za novim poslom.
Uputila je svojim bivšim štićenicama nekoliko pažljivo sročenih pisama
i to je bilo dovoljno da do londonske elite stigne glas da je ponovo slobodna.
Prvobitna navala odgovora nije joj bila zanimljiva. A zatim je, desetak dana
kasnije, sa jutarnjom poštom stiglo pismo ispisano snažnim, odsečnim muškim
rukopisom. Lord Asten je želeo da ona vaspitava njegovu ćerku, ledi Elenoru,
sedamnaestogodišnjakinju koja tek što je predstavljena kraljici.
„Poznat mi je, verovatno kao i svim roditeljima u Londonu, vaš ugled u
vaspitavanju mladih dama koje se malo teže uklapaju u društvo“, pisao je lord
Asten. „Tokom protekle godine moja ćerka je postala prilično povučena, te se
nadam da će pod vašim nadzorom povratiti prirodnu živahnost dok prolazi
kroz svoju prvu sezonu u potrazi za odgovarajućim partnerom. Elenora već
nekoliko meseci nije svoja, i ja sam zabrinut za njenu sreću.“
Grofovo pismo ju je nateralo da se načas zamisli. Bilo je ljubazno, ali je
kroz njega provejavalo ogorčenje jednog oca, što je bilo u suprotnosti sa onim
što je o njemu čitala u novinama. Lord Asten je bio čuven po političkoj

8
 BalkanDownload

srčanosti u Gornjem domu. Svako ko je proučio Priručnik dvorskih običaja bio

je svestan njegove reputacije nepokolebljivog i moralnog čoveka, što je redak
spoj među plemstvom. On nije bio od one vrste ljudi koja bi tražila pomoć, jer
pre svega nije ni imao problema.
Zainteresovana i više nego što bi možda bilo razborito, Meri je istog dana
uzvratila pismom u kom je prihvatila službu.
A sada, petnaest minuta kasnije od zakazanog susreta, još uvek je čekala
da se grof i njegova ćerka pojave. To nije slutilo na dobro u pogledu Merine
budućnosti u ovoj kući.
Kako se nikada nije prepuštala dosadi, počela je da se šeta po sobi i
posmatra diskretne naznake bogatstva kakvo je, za proteklih četrnaest godina,
gledala u svakoj od sedam kuća u kojima je radila kao guvernanta. Ali ova je
kuća bila drugačija. Ovde kineska vaza, tamo španski ormar u duborezu; soba
u kojoj se zatekla bila je prepuna najrazličitijih predmeta. Bio je to dom sazdan
za udobnost pre nego za pokazivanje elegancije.
Prošla je pored velikog klavira, koji je stajao otvoren i spreman između
dva francuska prozora. Prstima je prešla preko belih dirki i dotakla do-re-mi.
Ali pre nego što je odsvirala akord, za oko joj je zapao veliki portret crnokose
mlade žene. Ogrlica sa smaragdima obrubljenim dijamantima krasila je vrat
lepe žene. Mora da su to, razmišljala je, čuveni smaragdi Astenovih, a ovo je
sigurno grofova pokojna žena.
Prišla je bliže, kako bi pažljivije osmotrila portret, kada se iza zatvorenih
vrata salona začuo povik mlade devojke.
„Ne želim još jednu guvernantu!“
„O ne“, promrmljala je Meri.
„Gospođica Vudvard jedna je od najboljih guvernanti u Londonu. Dolazi
sa odličnim preporukama“, oglasio se muškarac, verovatno lord Asten,
prigušenim baritonom.
Bilo joj je drago što joj je grof pružio podršku, ali povici u hodniku nisu
joj sasvim ulivali poverenje.
„Samo želim da me ostavite na miru“, rekla je devojka. U tom trenutku
začuo se i reski lavež psa. „Zašto me ne ostaviš na miru?“
„Ledi Loflin kaže...“

9
 BalkanDownload

„Zašto joj uvek držiš stranu, oče?“, povikala je devojka.

Meri je prišla vratima, skoro da je mogla osloniti uvo na njih.
Prisluškivanje bi bilo mnogo uspešnije uz čašu.
„Elenora“, rekao je njen otac upozoravajućim glasom.
„Zašto nismo sami ti i ja?“, upitala je devojka tako tiho da je Meri jedva
razabrala njen glas od psećeg cviljenja. „Zašto je ledi Loflin stalno negde u
blizini?"
„Dosta s tim“, rekao je lord Asten. „Ući ćemo zajedno da se upoznamo sa
gospođicom Vudvard, a onda ćeš se spremiti za operu večeras. Treba da
budemo kod ledi Loflin u pola sedam, a očekujem da se prema njoj i njenim
ćerkama odnosiš s poštovanjem.“
„Oče...“
„Dosta, Elenora."
Razgovor je okončan, ali potmuli topot stopala, koji nije mogao da uguši
ni meki tepih, i zveckanje pseće ogrlice, govorili su da je ledi Elenora dala
završnu reč tako što je otrčala nekud. Ovlaš se osmehnula. Devojka joj se
dopala.
Što je tiše mogla, Meri je požurila do sofe u tonovima zlatne i krem boje.
Nameštala je haljinu kada se ručka na vratima okrenula. Podigla je pogled i srce
joj se jurnulo pravo u grlo.
Čovek koji je stajao u dovratku nije bio samo privlačan, bio je razarajuće
zgodan.
Lord Asten je, bez svake sumnje, mogao da obori ženu na kolena samo
jednim pogledom. Imao je četvrtastu vilicu, oštre jagodične kosti i prodorne
zelene oči, koje su ukazivale na bistrinu uma. Nos mu se blago krivio udesno,
ne od kakvog loma već od ćudi prirode, ali taj neobični mali nedostatak samo
je činio njegovo ozbiljno, a opet iskreno, lice još privlačnijim.
Pa opet, to nije bila najzanimljivija crta njegovog lica, Meri je morala da
primeti. Privlačile su je njegove široke usne, čak i kada bi ih stisnuo u crtu.
Poželela je da palcem pređe preko njegove donje usne i provuče ga između
usana kako bi joj ostao trag njegovog ukusa na prstu. Poželela je da ga snažno
poljubi, da njegov jezik klizne preko njenog.

10
 BalkanDownload

Da se nisi usudila, strogo je opomenula samu sebe. Bilo je zabranjeno

poželeti svog poslodavca. Uvek i svuda.
Ona je guvernanta, i to ne sme da zaboravi. Ne baš sluškinja, ali ni dama,
Meri se izdržavala vaspitavajući druge devojke. Iz prve ruke je videla kako
jedan pogrešan korak neumorno prati ugled žene, poput lepljivog blata na
čizmi. Neće dovesti pod sumnju svoj ugled, bez obzira na to koliko želela da
zna kakav je osećaj kada bi gruba brada lorda Astena dotakla njen obraz, ručni
zglob, butinu...
„Gospođice Vudvard“, oglasio se lord Asten, ljubazno prekinuvši njene
misli. „Hvala vam što ste došli.“
Načinila je naklon, kako bi mu iskazala poštovanje, ali ne toliko dubok
kako bi mu stavila do znanja da je nije impresionirao. Možda je đavolski
zgodan, i još plemićkog porekla, ali ipak je dozvolio da ga čeka.
„Zadovoljstvo je moje, lorde Astene. Premda se bojim da sam došla u
nemio čas“, uzvratila je.
Pokazao joj je očima na vrata. „Pretpostavljam da ste sve čuli.“
„Sve“, odgovorila je i klimnula glavom dok se vraćala na svoje mesto.
„Bila sam ovde dovoljno dugo.“
Grof je trepnuo, donekle zatečen zamerkom koju mu je uputila. „Iskreno
se izvinjavam zbog toga što ste morali da čekate, gospođice Vudvard. Zamolio
sam Vordinga da nam pripravi čaj, pošto je moj sastanak sa sekretarom potrajao
duže nego što je očekivano.“
„Cenim vašu pažnju, gospodine“, rekla je, svesna da je njen nežni a ipak
jasni prekor bio delotvoran. „Čini mi se da ledi Elenora nije oduševljena mojim
dolaskom?“
Lord Asten se sručio na stolicu, koja je, pod krupnim muškarcem,
izgledala kao komad nameštaja za lutke. „Moja ćerka i ja se nikada pre nismo
svađali, a sada mi se čini da mi se jedino tad i obraća.“
“Iz vašeg pisma nazirem da je ledi Elenora postala neposlušna.“
Rukom je protrljao lice, zaparavši dlanom po brkovima kojima je bilo
potrebno brijanje. „Ne toliko neposlušna koliko nesrećna i povučena. Ponekad
blesne njena bezbrižna priroda, ali uglavnom je povučena, kao i nakon majčine
smrti, kada je imala tri godine. Gotovo čitavu godinu nije progovorila. Zbližili

11
 BalkanDownload

smo se kada je napokon počela da se vraća među ljude. A sada ponovo ne mogu
da doprem do nje.“
Vrata salona su se otvorila i Meri s odobravanjem pogleda sluškinju koja
je gurala kolica sa priborom za čaj i posluženjem. Njeni prethodni poslodavci
nisu imali dovoljno visoko mišljenje o guvernantama da bi izneli čaj prilikom
prvog susreta. Nije bilo kraja izveštačenosti i omalovažavanju koje su neki ljudi
iskazivali prema ženama plemenita roda koje su morale da postanu guvernante.
Uprkos zlosrećnom prvom susretu, smatrala je dobrim znakom to što se lord
Asten postarao da obezbedi izvesne blagodeti kakve bi priuštio i nekoj otmenoj
dami. A i čajni kolačići su izgledali odlično.
Lord Asten je, međutim, sumnjičavo pogledao pribor za čaj. „Zamolio
bih Elenoru da nam sipa, ali...“
Meri podiže obrvu. Pretpostavila je da se ne dešava često da se naočiti
grof oseća zatečeno, ali da posluži čaj svakako nije umeo.
„Predivno posuđe. Smem li da vas zamolim da nam ja sipam čaj?“, pitala
je ona.
Čovek se vratio u naslon, sa izrazom olakšanja. „Molim vas.“
Dok je držala cediljku i čajnik, uzgred je primetila: „Poznato mi je da
nekad velike promene mogu uznemiriti mlade dame i na površinu izneti
osobine koje ranije nisu bile vidne. Kada je sve ovo počelo?“
Grof je povukao lanac svog džepnog sata dok se zavaljivao u stolicu.
Zamislio se. „Pre osam meseci, ali se pogoršalo u poslednja tri.“
„Mleko?“, pitala je, zadržavši ruku iznad nežne drške porcelanskog
bokala.
„Moliću. Bez šećera.“
Sipala je mleko i pružila mu šoljicu po čijem je rubu bio islikan venac
zvončića. Prsti su im se okrznuli i ona se trgnu od iznenadnog naleta zebnje.
Naglo je povukla ruku i iznenađeno uzdahnula. Lord Asten je samo zurio u
svoju šoljicu, zanet mislima. Ništa se nije dogodilo. Bila je silno uzbuđena zbog
nove službe, iako je atmosfera u kući bila ovako konfuzna.
„Šta se promenilo u tom periodu?“, pitala je.
„Ništa.“

12
 BalkanDownload

Skupila je usne dok je sebi sipala čaj. Ako veruje da je to istina, onda se
ozbiljno zavarava. Nežno vaspitane ćerke nisu tek tako izazivale svađu kada im
je neko u gostima. Nešto je izazvalo ovakvu promenu.
„Možda se radi o nečem naizgled nebitnom“, zaključila je, pomalo
navaljujući.
Srknuo je čaj, a zatim spustio šoljicu na sto do sebe. „Osim predstavljanja
na dvoru prošlog meseca, jedino što mi pada na pamet jeste to da nam u goste
ponovo dolazi jedna od prijateljica moje pokojne žene, koja se vratila iz
Evrope.“
Mora da je to ledi Loflin koju je ledi Elenora pomenula u hodniku.
„Kada se ledi Loflin vratila, činilo se prirodnim da obnovimo
poznanstvo“, rekao je. „Ona je udovica, tako da zna ponešto o gubitku, a ima i
dve ćerke koje su već prošle predstavljanje sa svojom tetkom. Elenora ima svoje
prijateljice, ali i njima je ovo prva sezona. Ponadao sam se da će joj gospođice
Loflin dati dobre savete.“
Meri se ugrizla za usnu. Razmišljala je da li bi bilo u redu da postavi jedno
veoma lično, a možda i krajnje osetljivo pitanje. Napokon je procenila da posle
njegovog kašnjenja i neprijatne scene malo šta još može da pođe naopako pri
ovom prvom susretu, te ga je zapitala: „Kada je postalo jasno da ledi Loflin želi
da postane vaša grofica?“
Čovek se zagrcnu čajem. „Kako, moliću lepo?“
Verovatno bi bilo bolje da je držala jezik za zubima, ali ona nikad nije
propuštala priliku da čačne mečku.
„Izvinite što sam tako direktna, lorde Astene, ali kako je vaša ćerka već
čitav mesec debitantkinja, nemamo vremena za ljubazna ćaskanja. Pošto je ledi
Elenora promenila ponašanje u vreme kada je ledi Loflin počela da dolazi u
posetu, a ako je suditi po vašoj svađi, vaša ćerka ne voli da bude u njenom
društvu, mogu samo da zaključim da je doživljava kao pretnju.“
„Pretnju?“
„Spram vaše naklonosti, da. Zato sam pretpostavila da ledi Loflin vidi
sebe kao vašu groficu. To je najlogičnije objašnjenje.“
Grof kao da nije znao da li da je prodrma da se urazumi ili da je odmah
izbaci iz kuće. Kradomice je prekrstila ruke i zavukla prst u rukav gde se,

13
 BalkanDownload

presavijena u mali kvadrat, nalazila njena amajlija - maramica koju je izvezla

njena nekadašnja guvernanta, gospođica Kuper. Bila je to jedna od njih tuce, a
bile su to najdragocenije stvari koje je posedovala. Luckasto je što
tridesetdvogodišnja žena još uvek ima potrebu za amajlijom, ali samo saznanje
da je ona tu pružala joj je utehu.
Grof je najzad počeo da se smeje. „Znate li da bi pojedini članovi
premijerovog kabineta mogli da se nauče neustrašivosti od vas?“
„Nikada ne bih rekla da sam neustrašiva. Kolačić?“
Odmahnuo je glavom, pa se ona sama poslužila. „Ne budite skromni,
gospođice Vudvard. Hrabrost je hvale vredna vrlina.“
Podigla je pogled i videla kako je lord Asten posmatra. Osećala se dobro
od samog njegovog pogleda. Meri čvršće stegnu tanjirić sa kolačićem,
posegnuvši za razumom i razboritošću kao što se utopljenica drži komada
olupine. Ništa dobro ne može da proizađe iz njenog nadanja da će grof
preskočiti kolica sa priborom za čaj, podići je u naručje i ljubiti je do ludila.
Zamišljala je kako je njegovo telo pritiska i kako je njegove vrele usne ljube,
osetila njegove dlanove na svom temenu dok se ukosnice, koje krote njenu
divlju kosu, rasipaju po podu...
Šta to radiš?
Hitro je zalupila poklopac Pandorine kutije koja je krila njenu
neukrotivu želju. Ovo je čista ludost.
„Nemam nameru da se oženim ledi Loflin“, rekao je grof. „Imam rođaka
koji jedva čeka da nasledi moju titulu i zemlju koja uz nju ide. Moje omiljeno
imanje, Rouz Holou, nije deo mog nasledstva, kao ni veći deo mog bogatstva.
Planiram da sve to prepišem Elenori, što je čini naslednicom velikog bogatstva.
Prirodno da se osećam zaštitnički prema njoj. Želim da budem siguran da se
udala za dobrog čoveka, a lovce na bogatstvo mogu da oteram na jednu njenu
reč. Kako da znam da li zaista želi da ohrabri nekog mladića da joj se udvara,
ako jedva razgovara i sa njim i sa mnom?“
Bio je to najrazboritiji, najrazumniji, najbrižniji pristup koji je ikad čula
da neko gaji prema udaji svoje ćerke. Ledi Elenora, kao i svaka mlada dama
koju je do sada vaspitavala, zaslužila je svu sreću koju je mogla da zagrabi u
životu. Ako pri tom može i da bira muža, tim bolje.

14
 BalkanDownload

„Učiniću sve da pomognem ledi Elenori tamo gde treba“, rekla je, „ako
ponuda za službu još uvek važi.“
On odmahnu glavom. „Sve nade polažem u vas, gospođice Vudvard.
Nemam rezervni plan u vezi sa Elenorinim uspešnim debitovanjem.“
„Veoma velikodušno od vas.“
„Velikodušnost nema veze sa tim. Očajnički želim da moja ćerka bude
srećna.“
„Onda ću učiniti sve da zaslužim vaše poverenje.“
„Učinite to, gospođice Vudvard.“ Nakrivio je glavu. „Zašto imam osećaj
da će se sve promeniti sada kada ste ušli u naše živote?“
Blaga grubost u njegovom glasu prostrelila ju je žudnjom i učinila da joj
međunožje ovlaži. Bože, tako želi ovog čoveka.
To se neće dogoditi. Ona neće dozvoliti da se to dogodi. Ulog je prosto
bio previsok.
Pomoći će ledi Elenori, kao što je pomogla i svim prethodnim
devojkama, a onda će spakovati torbe i odseliti se, kao i svaki put.
„Ne bih znala“, odgovorila je i samo blago pognula glavu u znak
poštovanja. „Samo se nadam da ćemo se Elenora i ja dobro slagati. A sada bismo
mogli da porazgovaramo o uslovima mog službovanja.“

***
Asten je sedeo preko puta visoke, naočite gospođice Vudvard, pomalo
zaprepašćen. Nije znao šta da očekuje kada se obratio ženi koju su neke dame
šapatom i uz divljenje zvale „Dobrom Vilom Belgravije“, ali ona nije bila samo
to.
Njegova ćerka je do sada imala dve guvernante. One su bile čestite, tihe
žene koje bi Elenoru ispratile do njegove radne sobe na dodatne popodnevne
časove. Jedna je iznela nekoliko zamerki zbog njegovog insistiranja da ćerku
podučava grčkom, latinskom i biologiji, ali je prethodna guvernanta, izvesna
gospođica Ferhart, prihvatila njegov neobični pogled na obrazovanje jedne
dame uz tihu pokornost.
Gospođica Vudvard mu se nije činila nimalo stidljivom niti pasivnom.

15
 BalkanDownload

Imala je sjajnu reputaciju, kao da je decenije provela na mestu

guvernante, ali ona jedva da je imala više od trideset godina. Imala je visoke
jagodice i tamnosmeđe bademaste oči uokvirene gustim crnim trepavicama.
Njene usne boje trešnje mamile su ga da ih okusi, ali ono što mu je najviše
privlačilo pažnju bila je njena kestenjasta kosa. Kovitlala se od čela ka potiljku
u uglađenim uvojcima, koji su ga podsećali na svilenu užad. Želeo je da vidi
kako se ta crvenkastosmeđa zavesa rasipa niz njena leđa i blista na suncu.
Gotovo je seo na sopstvene ruke kako bi se odupreo snažnom porivu da joj
priđe i iščupa jednu, drugu i treću ukosnicu, sve dok ne naiđe na onu koja joj
drži čitavu kosu na okupu.
Ali to nije smeo da uradi. Asten je znao da postoje ljudi u Londonu koji
koriste svoj visoki društveni položaj kako bi iskoristili priliku poput ove. Još od
rane mladosti je gledao kako između njegovog oca i majke raste glečer nakon
što bi sobarice, jedna za drugom, otpuštane bez pisma preporuke. Dok se kutija
s nakitom njegove majke punila, tako je narastalo i neslaganje sa njenim
mužem. A onda, upravo pre nego što su ga poslali u Iton, zatekao je majku
uplakanu u njenoj sobi. U svojoj dečjoj naivnosti bio je sav potresen. Bila je to
snažna i uzdržana žena, da nikada nije ni pomislio da bi neverstvo njegovog
oca mogla da je povredi. Ali ona je samo postala veoma vešta u skrivanju svog
ogorčenja.
Kada je Asten postao četvrti grof od Astena, samo nekoliko meseci posle
smrti njegove nesrećne majke, zakleo se da nikada neće taknuti nijednu ženu
zaposlenu kod njega. To je značilo da gospođica Vudvard bezuslovno, neupitno
nije za njega.
Dok se koncentrisao na temu razgovora, trudio se da nikako ne smetne s
uma ovu odluku. „Zamolio sam Vordinga da vam pripremi sobu. Možda biste
želeli da pogledate učionicu pre nego što uzmete svoje stvari?“
„Vrlo rado“, rekla je gospođica Vudvard.
„Pođite za mnom.“
Nije se ni pomerila kada je ustao. „Vi ćete mi je pokazati?“
Obradovao se, više nego što bi želeo, zbog toga što ju je iznenadio.
„Sposoban sam koliko i Vording, mada, ukoliko biste želeli da on to učini,
svakako to mogu da udesim.“

16
 BalkanDownload

Ovog puta je ustala, ispravila nabore na svojoj skromnoj plavoj haljini.

„Nije bitno.“
„Videćete da smo u ovoj kući prilično neformalni kada smo sami ja i moja
ćerka“, rekao je dok ju je izvodio u hodnik. „Dosta vremena provodim u
Vestminsteru kada Parlament zaseda. Za mene je to dovoljno ceremonije.“
Verovatno bi trebalo da pomene kako je u kući uglavnom odeven samo
u košulju i prsluk, ali nije bilo razloga da gospođicu Vudvard iznenađuje pre
vremena.
Ćutke ga je sledila dok su se stepenicama penjali na treći sprat. Uveo ju
je u učionicu. Kada se Elenora rodila, naredio je da je preurede, i sada je ova
soba bila svetla i vesela, sasvim suprotna od mračne, turobne dečje sobe u kojoj
je on rastao.
„Veoma prijatno mesto“, rekla je, oduševljena urednim nizom knjiga
poslaganih na police.
„To su knjige koje je gospođica Ferhart smatrala prikladnim za Elenorino
obrazovanje. Naravno, moja biblioteka je na raspolaganju i vama i mojoj ćerki,
ako vam ovde bude nešto nedostajalo.“
Gospođica Vudvard je ispružila ruku i prstima prešla po riknama knjiga
Bevika i Raskina. „Da li ledi Elenora voli da čita? “
„Uživa u dobroj knjizi, ali je harfa njena istinska strast.“
Kada su se oči gospođice Vudvard zacaklile, osetio je neobično
zadovoljstvo što je uspeo da joj ugodi. „Zaista?“
„Videćete da će radije svirati sa vama nego što će želeti da menja glagole
kroz vremena na francuskom.“
Ona se nasmeja. „Čak i tako, pronaći ću način da zablista i u francuskom
jeziku.“
„Uveren sam da je u dobrim rukama. Ipak, kada sam kod kuće, zamolio
bih vas da posle ručka ispratite Elenoru u moju radnu sobu. Preuzeo sam na
sebe obavezu da joj pružim obrazovanje iz nekih predmeta“, rekao je.
„A ti predmeti su?“
„Latinski, grčki, matematika i botanika“, odgovorio je. „Ovo poslednje
me posebno zanima, i imam sreće što mi popušta.“

17
 BalkanDownload

Posmatrao je kako sa police uzima Dikensovu knjigu i lista je. „Većina

očeva ne ohrabruje svoje ćerke u obrazovanju, pogotovo u onim predmetima
koji se obično predaju dečacima.“
„Elenora je sposobna da podnese klasično obrazovanje“, rekao je sa
nemalim ponosom u glasu.
„To je više nego ohrabrujuće.“ Gospođica Vudvard je glasno sklopila
knjigu. „A do moje sobe se stiže ovuda?“
Klimnuo je glavom, trudeći se da u prolazu ne gleda kako joj se njišu
bokovi, ali mu je njena haljina privukla pažnju. Ščepao ga je snažan poriv da je
vidi ispruženu po onoj čistoj posteljini koju je tražio da se pripremi za njenu
sobu. Prstima je trzao u želji da pređe preko glatkih nabreklina njenih grudi i
niz mekotu trbuha, odakle su se širili bokovi. Čeznuo je da je okusi, oseti, da
bude u njoj. Bila bi veličanstvena, ni najmanje nije sumnjao.
Vratio se u stvarnost tek kada je postao svestan da se igra lancem svog
džepnog sata. Bila je to užasna navika, godinama nije uspevao da je se otrese.
Gospođica Vudvard je bila u njegovoj službi. Neće je ni pipnuti. Ne sme.
„Molim vas da me izvinite“, rekao je pročistivši grlo. „Imam zakazan
sastanak. Poslaću Vordinga da vam donese stvari.“
Ne sačekavši odgovor, krupnim korakom je napustio sobu da se ne
dovede u situaciju da učini nešto što je samom sebi obećao da nikada neće
učiniti.

18
 BalkanDownload

Drugo poglavlje

P rva noć koju je Meri provela u kući Astenovih bila je tiha. Vording ju je
poveo u razgledanje i obećao da će joj poslati služavku da donese obrok.
Večerala je sama u svojoj sobi, ništa neobično za jednu guvernantu. Nije mogla
da obeduje sa poslugom, ali za nju nije bilo mesta ni za porodičnim stolom.
Živela je u neobičnom međuprostoru između poštovanja i sažaljenja - kao žena
koja je vaspitavana kao dama, a od koje se ipak očekivalo da radi. Ta jedna
nepristojna reč predstavljala je razliku između njene pozicije i uglednog mesta
u salonu. Onog časa kada je iz očajničke potrebe za prihodom prihvatila službu
guvernante, pomirila se sa tim da nikada neće imati porodicu niti sopstveni
dom.
Otišla je u krevet sa tim bremenom na prsima. Međutim, pod jutarnjom
svetlošću prilika u kojoj se zatekla nije izgledala tako turobno. Njena soba u
domu lorda Astena bila je veća nego što je bila navikla, sa pristojno velikim
krevetom i dovoljno prostora za sedenje kraj vatre. Odeća joj je već bila složena
u ormaru, a nekoliko knjiga ju je čekalo na noćnom stočiću. Imaće slobodne
subote i polovinu dana sredom, koji je za nju bio najvažniji dan, jer je tada sa
svojim prijateljicama Elizabet i Džejn išla na čaj. Bilo je to više slobode i
povlastica nego što su neke druge guvernante imale, i beše joj veoma drago
zbog toga.
Tog jutra Meri je zamolila sobaricu, kada je došla po njenu tacnu sa
doručkom, da obavesti služavku ledi Elenore kako svoju štićenicu očekuje u
učionici u deset sati. Kada je u deset i petnaest još uvek sedela sama u sobi,
okružena knjigama, zaključila je da su na nju zaboravili - ili, još gore, da su je
ignorisali - drugi dan zaredom.
To je prosto bilo neprihvatljivo.
Mogla bi da ostane u učionici i da se ljuti ili da krene da potraži devojku
i pojasni joj kako će stvari funkcionisati sada kada je Meri za njih zadužena. I
tako je, odlučna da pronađe mladu damu, koja joj se činila sasvim
nezainteresovanom da upozna svoju novu guvernantu, krenula ka vratima.
Zaustavila je prvog livrejisanog slugu kojeg je ugledala. „Izvinite, možete
li me uputiti do ledi Elenore?“

19
 BalkanDownload

Visoki mladić je spustio pogled ulevo, što je bio siguran znak da se

sprema da slaže. „Jutros je nisam video, gospođice."
„Pa, onda ću morati sama da je potražim. Hvala vam“, rekla je i zaputila
se niz hodnik krupnim korakom.
Meri je provela pola sata u potrazi, zagledajući svaki kut muzičke sobe,
zimske bašte i brojnih salona. Kuća Astenovih kao da je imala čitav niz soba
koje su se ugnezdile po čudnim uglovima. Bila je idealna za žmurke ili za
skrivanje kakve mlade dame koja ne želi da bude otkrivena.
Bilo je skoro jedanaest sati kada je napokon naišla na trag. Maleni belo-
smeđi španijel trčao je hodnikom, dok su mu uši lepršale na vetru. Dotrčao joj
je do nogu i onjušio joj cipelu. Pognula se da počeše kuče između ušiju. „Jesi li
ti ono maleno stvorenje koje je pravilo silnu buku juče po podne?“
Pas je isplazio jezik i gurnuo glavu u njenu šaku.
Nasmejala se i jače ga počeškala. „Bezobraznik si ti jedan, zar ne? Kada
bismo samo pronašli tvoju gospodaricu, mogli bismo da započnemo sa lekcijom
i ranije te izvedemo u šetnju.“
Pas je oštro zalajao i potrčao niz hodnik. Nestao je kroz odškrinuta vrata
biblioteke da bi odmah zatim ponovo izvirio kroz njih, kako bi se uverio da ga
Meri sledi.
Kako nije imala ništa pametnije da radi, krenula je za njim.
Zatekla je kučence kako se vrti u krug ispred jedne police s knjigama.
Namrštivši se, podigla je stvorenje i zagledala se u police. Kučence ju je liznulo
u obraz u znak odobravanja.
Možda...
Pregledala je knjige. Bila je to prava zbrka naslova, savremenih pisaca
poput Melvila, Dikensa, Hotorna i sestara Bronte koji su se nalazili kraj
Homera, Ovidija i Šekspira. A onda joj je pogled pao na knjigu Hiljadu i jedna
noć, koja je bila čudno iskrzana sa gornje strane, kao da ju je neko iznova i
iznova hvatao za to jedno mesto.
Krenula je da vadi knjigu sa police kada se ova zaglavila i kada se čitava
polica pomerila i otvorila prolaz. Pas je u njenom naručju zalajao i promeškoljio
se. Spustila ga je na pod i gurnula vrata da ih otvori.

20
 BalkanDownload

A tamo, u gnezdu od prekrivača, sa uljanom lampom, gomilom knjiga i

malom korpom za piknik, sedela je mlada žena, slika i prilika lorda Astena.
„Zdravo, ledi Elenora“, rekla je Meri, trudeći se da se ne osmehne na
preneražen izraz devojčinog lica. „Mislim da se nismo upoznale.“
Njena zabludela štićenica žurno se pridigla i u prekrivač ispustila kolačić
koji je pas, uz oduševljeno brektanje, brzo ščepao. „Nisam mislila da ćete uspeti
da me pronađete.“
„Imala sam pomoć“, rekla je i glavom pokazala na svog psećeg pratioca.
„Čosere, ti bedna izdajico“, promrmljala je ledi Elenora podigavši
španijela i zarivši nos u njegovo krzno.
Pas je liznuo devojčin obraz.
Meri se okrenula da osmotri sklonište ledi Elenore. Nije bilo nešto
posebno, tek malena, obična soba sa glatkim, belim gipsanim zidovima, ali bila
je upravo ono što bi volela da je i sama imala kada je bila devojčica. Neke
devojčice žele haljine i nakit, ali Merina tajna soba predstavljala je vrhunski
luksuz.
„Ovo je veoma pametno osmišljeno mesto“, rekla je.
„Otac je rekao da je moj pradeda verovatno koristio ovu sobu za nevaljale
stvari. Mislim da je ovde skrivao ljubavnicu od svoje žene.“
Po tome kako ju je devojka posmatrala krajičkom oka, Meri je znala da
je ledi Elenora to izustila kako bi je užasnula. „Verovatno je to bilo tako. Da li
često dolazite ovamo?“
„Kada ne želim da me pronađu.“
„A to niste želeli ni ovog jutra?“
„Nisam.“
„Zar ni najmanje niste bili radoznali da me upoznate?“, pitala ju je Meri.
Devojka ju je brzo pogledala, ali je odmah zatim spustila pogled na psa,
pošto je shvatila da Meri nema nameru da skrene pogled sa nje. „Nisam. Ne
želim guvernantu.“
Meri je znala da će morati veoma pažljivo da bira reči tokom ovog
razgovora. Skrivanje, pominjanje ljubavnica, sve je to trebalo da iskuša dokle
idu granice slobode ledi Elenore. Pažljivo, kako joj se krinolina ne bi okrenula

21
 BalkanDownload

naopačke kao kišobran na vetru, kleknula je i podigla jednu knjigu. „Tutor.

Čula sam da je veoma dobra.“
Ledi Elenora klonu uz uzdah, prihvatajući da neće moći da se oslobodi
Meri. „Jeste. Otac mi je obećao da će me povesti do svog knjižara Hačarda, kada
je budem završila, kako bih kupila narednu, Barčester Tauers.“
„Zvuči mi kao dobar dogovor. Rekao mi je da vas podučava. Da li volite
te časove?“
„Da“, rekla je mlada dama oprezno.
„Izvrsno. Onda ćemo te predmete prepustiti vašem ocu. Matematika mi
nikada nije išla dobro. Recite mi, koji vam je predmet omiljen?“
Ledi Elenora se začas razvedrila. „Volim muziku. Sviram harfu.“
„A ja sviram klavir. Moraćemo da odaberemo neke duete kako bismo
svirale zajedno.“
„Hoćemo li?“, obazrivo je upitala devojka.
„Naravno. Biće to naša nagrada posle učenja. A sad, ma koliko mi ovaj
pametni sobičak bio drag, mislim da dve velike suknje ne mogu da stanu u
njega. Možda bismo mogle da se premestimo u muzičku sobu?“
Ledi Elenora je izgledala zainteresovano, ali je još uvek oklevala. „Mogu
li da povedem Čosera sa nama?“
Meri je odlučno klimnula glavom. „Ako ćemo da sviramo, moramo da
imamo publiku.“
Ledi Elenora je i dalje bila oprezna, ali ipak su zajedno pokupile knjige,
lampu i hranu i zaputile se do najprostranije sobe za muziku.

***
Merini prsti plesali su po dirkama klavira dok je njena štićenica sedela
uz harfu. Kasnije će učiti francuski i geografiju. Za sada je bilo važno da
zadobije poverenje mlade dame. Ako je suditi po radosnom licu ledi Elenore,
taj prvi korak bio je uspešan.
Meri je sa svog mesta lepo mogla da vidi devojku. Ledi Elenora nije
ispoljavala prefinjenu eleganciju koja je u tom trenutku bila u modi, ali isijavala

22
 BalkanDownload

je nekakvu anđeosku mirnoću, koja je bila dopadljiva na svoj način. Njena

lepota nije bila od onih koje upadljivo privlače pažnju, ali tako nešto stidljivoj
ledi Elenori nije ni bilo potrebno. Kada dođe čas da pronađe muža, neće morati
da lovi sve redom. Bio joj je potreban odgovarajući muškarac.
Meri je, rasejana kao i obično, poslednji akord odsvirala pre svoje
štićenice. „Dođavola! Požurila sam.“
„Sinhronizovanost se postiže vežbanjem“, rekla je ledi Elenora uz
osmejak. „Tako stalno govori moj učitelj muzike.“
„Vaš učitelj muzike je u pravu. Predivno svirate.“
Ledi Elenora pocrvene i premesti note koje su se nalazile na stalku pred
njom. „Hvala vam.“
„Recite mi“, zapitala je Meri, „iz kojih predmeta mislite da treba da se
popravite? Muzika očigledno nije jedan od njih.“
Mlada dama namreška čelo. „Nemam prirodan dar za crtanje, ma koliko
se trudila. A ledi Loflin smatra da je moj francuski izgovor isuviše oštar na kraju
reči da bi zvučao prefinjeno.“
Ponovo pominje tu ženu. Toliko često je čula to ime u poslednja dvadeset
četiri sata da je bila šokirana što se i sama ledi Loflin nije pojavila odnekud, kao
prizvana sablast.
„Ça c’est vrai? A šta vi mislite?“, upitala ju je.
Ledi Elenora je oklevala. „Ledi Loflin je dugo živela u Parizu.“
Meri se nimalo nije dopalo to što je devojka bila uzdržana. „Ispričajte mi
nešto o ledi Loflin. Mislim da je nijedna od mojih prethodnih štićenica nije
upoznala.“
Meri je prećutala da je nekoliko njenih štićenica, dve grofovske ćerke i
mlada dama koja je zapala za oko jednom vikontu, imalo zavidne društvene
veze. Kako onda nije čula za ovu ledi Loflin, koja ima toliko mnogo mišljenja
o svemu?
Ledi Elenora pažljivo ispravi svoju harfu. „Ona je bila mamina
prijateljica, iako je veoma dugo živela u Evropi. Tek se nedavno vratila u
London.“
„Da li često dolazi u posetu?“, pitala je, iako je već znala odgovor.

23
 BalkanDownload

„Da, sa svojim ćerkama. Otac kaže da je dobro da budem u društvu

mladih dama koje su već uspešno debitovale.“
Mlade dame u čijem društvu ledi Elenora nije uživala, sudeći po
nedostatku oduševljenja dok priča o njima.
„A kakve su one?“, pitala je vedrim glasom i onako uzgred. „Zanimaju
me vaše prijateljice.“
„One nisu moje prijateljice“, oštro je uzvratila ledi Elenora. Čim je to
izgovorila, spustila je pogled na svoje šake, koje je čvrsto stezala u krilu. „Htela
sam da kažem, Sofi Masters i Lusi Bigelou su moje najbolje prijateljice.
Gospođice Loflin su...“
Ali Meri nikad neće saznati šta je njena štićenica zapravo htela kaže, jer
se na vratima začulo tiho kucanje. U sobu je ušao Vording, poklonio se ledi
Elenori i rekao izvinjavajući se: „Ledi Loflin želi da vas vidi u salonu, miledi.
Gospođice Loflin su sa njom.“
Meri naglo podiže obrve. „Mislila sam da je lord Asten jutros rano otišao
u Parlament.“
Vording joj uputi značajan pogled. „Gospođice, još se nije vratio.“
Ali to onda znači...
Ledi Loflin nije smela da se pojavi na vratima jednog grofa u pratnji
svojih ćerki, smesti se u salon i pozove ledi Elenoru kao da je ona dete. Bilo bi
to nezamislivo nevaspitano i neporecivo drsko.
Ono što je bilo još više zapanjujuće, ledi Elenora se pridizala. „Recite joj
da ću smesta doći.“
„Ne.“ Jedna jedina reč koju je Meri izgovorila sve ih je zadržala na mestu.
Prekoračivala je granice pristojnosti time što je zapovedala ćerki jednog grofa,
baš kao i ta ledi Loflin, ali nije marila zbog toga. Lord Asten ju je angažovao da
podučava i usmerava devojčicu. Ledi Elenora neće biti u prilici da nauči ako
bude pokorna spram jedne udovice barona, žene nižeg društvenog položaja od
nje, i još u sopstvenom domu.
„Gospodine Vording, molim vas, obavestite ledi Loflin da ledi Elenora
ovog jutra ne prima goste“, rekla je. „Pre ručka imamo čas francuskog.“
Ledi Elenora je kršila ruke. „Ne bih volela da me ledi Loflin čeka.“

24
 BalkanDownload

Meri se slabašno osmehnu. „Sigurna sam da baronica razume koliko je

važno obrazovanje jedne devojke, pošto je i sama odgojila dve ćerke. Molim
vas da nas izvinite, gospodine Vording.“
Batler je klimnuo glavom i izašao iz sobe.
„A sad“, rekla je Meri i okrenula se ka iznenađenoj ledi Elenori, „možda
da mi odsvirate neku solo deonicu?“
Ledi Elenora u neverici odmahnu glavom. „Upravo ste odbili ledi Loflin.“
„Razumeće ona to.“
Zapravo, Meri je bila ubeđena da dotična ledi neće ništa razumeti. I
ranije je nailazila na žene kao što je ledi Loflin, arogantne, ohole i sasvim
zatrovane idejom da svi treba da se otimaju za njihovu pažnju. Nije volela takve
ljude, a posebno joj se nije dopadalo kada su prestravljivali slatke
sedamnaestogodišnje devojke.
„Možda nešto od Hendla?“, predložila je Meri.
Uglovi usana ledi Elenor podigoše se u stidljiv osmeh. „Pre godinu dana
sam priredila njegov koncert za harfu u be-molu. Mislim da je ocu dojadilo da
ga sluša.“
Ako se Meri nije varala, glas mlade dame zazvučao je snažnije, a i ramena
više nije držala visoko i ukočeno.
„Pa, ja ga nisam čula.“
Ledi Elenora ponovo je prislonila harfu uz rame i prve melodične note
ispuniše sobu.
Meri ju je posmatrala razmišljajući o onom čemu je danas prisustvovala,
kao i o onom što joj je lord Asten rekao prethodnog dana. Možda je ledi Elenora
stidljivija od drugih devojaka, ali teško da bi je mogla nazvati najmirnijom od
svih koje je Meri vaspitavala. Nešto drugo ju je mučilo, i Meri je svakim časom
bila sve uverenija da je uzrok tome ledi Loflin.
Nije prošlo ni pet minuta otkako je otišao, a Vording je ponovo zakucao
na vrata i diskretno pročistio grlo.
„Da, Vordinže?“ Ledi Elenora ga je oslovila ne sklanjajući harfu sa
ramena.

25
 BalkanDownload

„Ledi Loflin je želela da prenesem poruku kako nijedna od guvernanti

koje su prethodile gospođici Vudvard nije imala ništa protiv kada bi se u retkim
prilikama prekidali časovi ledi Elenore. Zato se nada da će upoznati gospođicu
Vudvard kako se ovaj nesporazum ne bi ponovio.“
E sad je dosta. Ovo mora da se okonča istog časa. Grof od Astena može
dozvoljavati ovoj ženi da se razmeće po njegovom domaćinstvu, ali samo neka
proba da to učini i Meri.
„Gospodine Vording, da li biste bili ljubazni da me odvedete do ledi
Loflin?“, upitala je Meri.
„Trebalo bi...“
Odmahnula je glavom i tako prekinula ledi Elenor usred rečenice. „Ako
želi da me upozna, onda će me upoznati.“
„Pođite za mnom, madam“, prosedi batler oglasio se prigodno ozbiljnim
tonom.
Vording je poveo Meri niz hodnik do salona u kojem je i sama juče
sedela. Kada su stigli do dvokrilnih vrata, pogledao ju je kao da je pita da li je
spremna. Dodirnula je kosu kako bi se uverila da je svaka dlaka na mestu i
klimnula glavom.
Prvo što je Meri primetila na ledi Loflin bilo je da je to izuzetno moderna
žena. Sa ćerkama, koje su sedele u manjim stolicama sa obe strane sofe,
baronica je izgledala kraljevski u haljini na zeleno-krem štrafte, dok je
četvrtasti izrez oko vrata bio obrubljen čipkom nebeskoplave boje. Masivne
suknje i podsuknje nadimale su se oko nje, kao da se ovog časa spustila sa
nebesa na oblaku. Oko vrata je nosila nisku bisera velikih poput klikera, dok
je sa njenih prstiju svetlucao niz prstenja raznolikih poput duge. I sve to je
prekrivao lažan osmeh širok kao most Tauer.
„Vi ste sigurno gospođica Vudvard“, rekla je ledi lako nagnuvši bradu.
Meri je primetila da nijedna od njih nije ustala kada je ona stupila u sobu;
nesumnjivo su pripadale onoj školi mišljenja po kojoj guvernanta nije
zasluživala takvu učtivost.
„Ledi Loflin“, izustila je Meri hladno, „puno toga sam čula o vama.“
Ženin smeh je zatreperio vazduhom. „Sigurno samo uzbudljive stvari.“
Meri se kruto osmehnula. „Naravno.“

26
 BalkanDownload

„Moje ćerke, Una i Kordelija“, predstavila ih je ledi, načinivši elegantan

luk rukom.
Dve mlade dame su je pogledale sa proračunatim izrazom lica kao da se
dosađuju.
„Verujem da je došlo do izvesne zabune u pogledu drage ledi Elenore“,
rekla je ledi Loflin, skrstivši ruke i nagnuvši se napred, kao da se obraća detetu.
„Ona pije čaj s nama svaki put kada smo na putu do Ulice Bond. Ponekad i pođe
sa nama, ali, naravno, retko kad nešto i kupi. Ona nema sklonosti ka modi.“
Meri je sumnjala u verodostojnost opaske ledi Loflin o haljinama koje
ledi Elenora nosi. Baš je danas ledi Elenora nosila privlačnu zagasito ružičastu
haljinu opervaženu crnom trakom. Meri je primetila isti takav kroj na nekoliko
pomodnih dama u Hajd parku.
„Žao mi je“, rekla je Meri bez i najmanje griže savesti. „Da sam znala za
vaš dogovor, zamolila bih ledi Elenoru da vam napiše pismo u kojem bi vas
obavestila da će svakodnevno u ovo doba dana imati časove.“
„Nikada ranije to nije predstavljalo prepreku", rekla je ledi Loflin uz
smeh.
„Sve to učenje ionako ničemu ne koristi“, rekla je gospođica Una Loflin
uz lažno saosećanje.
„Bojim se da vas ne razumem“, oglasila se Meri.
„Nikom nije stalo do toga da li ona zna ili ne zna nemački“, pojasnila je
gospođica Loflin.
Gospođica Kordelija slegnu ramenima. „Ona ni sa kim ne priča, zašto bi
joj to onda bilo važno?“
Meri pažljivo izvuče svoju maramicu iz rukava i njome nežno dotaknu
nos, kupujući vreme kako bi se pribrala. Strahovala je da bi u suprotnom svima
u sobi podelila šamare.
„Bojim se da ću morati da insistiram da ubuduće ne prekidate časove,
ledi Loflin“, rekla je. „Ledi Elenora će vas rado primiti u vreme poseta.“
Pošto čisto sumnjam da ću uspeti da zaustavim ovu invaziju Loflinovih,
ma koliko se trudila, pomislila je.
„U vreme poseta?“, podrugljivo je izrekla baronica.

27
 BalkanDownload

Meri skupi oči. „Ledi Elenori je ovo prva sezona, a ima i prijatelje koji joj
dolaze u posetu, kao što i ona njih posećuje."
„Samo gospođicu Bigelou i gospođicu Masters", oglasila se gospođica
Kordelija. „A one nisu baš podesne prijateljice za ćerku jednog grofa.“
Gospođica Loflin prezrivo zatrese svojom savršenom plavokosom
frizurom. „Niko nije ni čuo za njih.“
Ledi Loflin pokaza na stolicu ispred sebe. „Gospođice Vudvard,
pridružite nam se i sedite. Vording je poslao po čaj koji treba da stigne svaki
čas.“
Čaj? Žena je zbilja naručila čaj u kući jednog grofa? Bilo je to nečuveno
drsko. Ledi Loflin se ponašala kao da se već smestila u baroničine odaje.
„Hvala vam“, izgovorila je kroz stisnute zube. „Ali moram da vas
napustim. Ledi Elenora me čeka da dovršimo čas.“
Ledi Loflin se nervozno osmehnu. „Mora da je teško prolaziti kroz život
uz neizvesnost koju služba donosi i bez koje možete ostati svaki čas.“
Meri joj je uputila ledeni pogled, koji je koristila samo sa
najneposlušnijom decom. „Madam, moja jedina ambicija je da vaspitavam ledi
Elenoru. To je moj jedini posao i učiniću sve što je potrebno kako bih mogla da
ispunim svoju obavezu.“
Napetost u sobi je pritiskala zidove, preteći da uguši sve prisutne. Osećala
je svaki nalet krvi kroz vene i napetost u ramenima pod tesno krojenim
korsetom.
Ledi Loflin se napokon nasmejala, isprekidano, kao da štuca. „Gospođice
Vudvard, moraću da se pripazim od vas, toliko ste nemilosrdni.“
Nedvosmisleno upozorenje potvrdilo je Merine sumnje. Ako je zbog
nečeg ledi Elenora bila stidljiva i povučena, onda je to zato što je morala da
bude u društvu ove žene.

28
 BalkanDownload

Treće poglavlje

T ek što je Asten kročio u kuću posle ranog sastanka komiteta, Vording ga je

obavestio da su ledi Loflin i njene ćerke u plavom salonu. Uz uzdah mu je
pružio šešir, rukavice i štap i krenuo uza stepenice, znajući da mora biti
ljubazan domaćin, uprkos tome što bi se najradije raskomotio i seo da ruča.
Kada je kročio u salon, međutim, ukopao se u mestu. Nešto nije bilo u
redu. Gospođica Vudvard je stajala i gledala u ledi Loflin, koja je sedela u sofi
kao na kakvom tronu. Prva je imala svoj uobičajeni prijatni osmeh na licu, dok
je druga sevala pogledom kao da bi mogla nekog da ubije.
Gospođica Vudvard je u njegovom domu tek dvadeset četiri sata, što nije
dovoljno da dođe do nesporazuma.
Ali za Lusindu je to bilo dovoljno vremena da započne svađu.
Odagnao je uspomenu na svoju pokojnu ženu i naterao sebe da zvuči
veselo. „Divnog li iznenađenja. Priželjkivao sam da ubrzo dođe do vašeg
upoznavanja, ledi Loflin. Dobar dan, gospođice Una, gospođice Kordelija."
Mlade dame su se ljupko poklonile, a ledi Loflin mu je uputila svoj
najozareniji osmeh. Međutim, osmeh gospođice Vudvard bio je prilično
usiljen. Njene oči su ga hladno gledale.
„Gde je Elenora?“, pitao je i osvrnuo se oko sebe.
„Ima glavobolju, milorde“, požurila je da kaže gospođica Loflin. „Upravo
je otišla.“
Ledi Loflin mu uputi znalački osmeh. „Mora da ju je gospođica Vudvard
previše zamorila već prvog dana. Guvernante mogu biti preterano ambiciozne
kada žele da ostave utisak.“
„Drago mi je što ste ozbiljno shvatili podučavanje moje ćerke, gospođice
Vudvard“, rekao je on.
„Obrazovanje vaše ćerke za mene je od najveće važnosti, gospodine“,
rekla je Meri i dalje usredsređena na ledi Loflin.

29
 BalkanDownload

„Ali ne smemo zaboraviti ni njeno društveno obrazovanje“, rekla je

baronica. „Veština odlazaka u posete i primanja gostiju leži u osnovi dobrih
manira koje svaka mlada dama treba da usavrši.“
Asten je pogledao jednu pa drugu ženu, osećajući se poput naivne muve
koja je uhvaćena u paukovu mrežu. Prosto nije znao zašto.
„Nisam primetila nikakve nedostatke u ponašanju ledi Elenore“, rekla je
gospođica Vudvard.
Ledi Loflin podiže bradu. „A tu je i osetljivo pitanje probranog društva
kojim se treba okružiti. Jedna dama mora pažljivo birati svoje prijateljice.“
„Stekao sam utisak da su Elenorine prijateljice veoma prijatne devojke“,
rekao je lord Asten, koji nije želeo da se o gospođici Masters i gospođici Bigelou
loše govori.
„Sve je u redu sa tim što su ’veoma prijatne’, ali ledi Elenora mora da se
istakne ako želi da postigne uspeh kao debitantkinja“, rekla je ledi Loflin.
Namrštio se zbog tona kojim je ledi Loflin to izrekla. Zašto Elenora ne bi
imala uspešnu sezonu? Prelepa je, dobro obrazovana i potiče iz jedne
besprekorne porodice. Čak i pored njene stidljivosti, bilo bi sumanuto da je
neki neženja odbije.
Ali pre nego što je stigao da pojasni stvar, istupila je gospođica Vudvard.
„Razumem vašu zabrinutost, madam, ali moram da insistiram na tome da se u
posetu dolazi u vreme predviđeno za posete.“
To je, dakle, bio uzrok ove napetosti koja se osećala u prostoriji. Ledi
Loflin je bila pomalo silovita žena, puna entuzijazma, naviknuta da je sve po
njenom. Upozorio je prethodnice gospođice Vudvard da se odlasci u kupovinu
sa ledi Loflin moraju obaviti van časova, ali već je nekoliko puta po povratku
iz Vestminstera zatekao Elenorinu služavku kako ulazi u kuću držeći pregršt
kutija u naručju. Sada kada se toga prisećao, sa njom nikada nisu bile gospođica
Bigelou ili gospođica Masters, već upravo ledi Loflin u pratnji svoje dve ćerke.
Asten procenjivački pogleda ledi Loflin. Možda je prenaglio kada je
oživeo prijateljstvo između njegove porodice i njene, ali ona je bila jako dobra
prijateljica sa Elenorinom majkom i činilo se da je oduševljena idejom da
Lusindinu ćerku predstavi u javnosti. Prešao je preko njene neskrivene,
neobuzdane ambicije, koju nikakva ljupkost nije mogla da sakrije, samo zato
što je to bilo dobro za Elenoru. Zato što je to još uvek dobro za Elenoru.

30
 BalkanDownload

Pa ipak, potajno se radovao što nova guvernanta nije sklona da popusti

pred kapricima ledi Loflin.
Da li bi popustila preda mnom?
Odbacio je tu bezobraznu, uzbudljivu pomisao istog časa kada mu je
sevnula kroz um. Ovo postaje apsurdno. Jedva da je sa tom ženom proveo
desetak minuta za ova dva dana, pa opet je bio zaokupljen njome dok je lord
Darbi držao govor o nekom poljoprivrednom zakonu koji je Donji dom upravo
odbio.
Juče je u svojoj loži u operi sklopio oči i prisećao se meke, mlečnobele
kože na vratu gospođice Vudvard. Setio se njenih pametnih očiju i to kako joj
se, dok priča, gornja usna krivi malo ulevo. Zamišljao je kako jezikom prelazi
preko tih usta, ljubi ih dok mu jezik ne sklizne između usana i zuba.
Ali mora da prestane sa svim tim. Bludne misli o guvernanti njegove
ćerke nisu prihvatljive.
„Moje dame, da li ćete ostati na čaju?“, pitao je, pokušavajući da skrene
pažnju na neku bezbednu temu.
„Oh“, reče ledi Loflin. „Draga Elenora nam je naručila čaj, ali mi smo se
zaputile do modistkinje. Una i Kordelija, naravno, razmišljaju samo o
maskenbalu kod markiza De Lansija za dve nedelje.“
„Niko nikoga neće prepoznati. Biće tako romantično“, rekla je gospođica
Kordelija.
„A ja sam iz pouzdanih izvora saznala da niko neće imati kostim kao mi“,
zadovoljno je dodala gospođica Una.
Baronica je ustala i on se bez razmišljanja naklonio, kako i priliči posle
toliko godina dobrog vaspitanja. „Ledi Loflin, zadovoljstvo mi je da vidim vas i
vaše ćerke, kao i uvek. Nadam se da ćete imati uspešnu kupovinu.“
Žena mu je pružila ruku kako bi je poljubio - staromodan gest koji je ona
očigledno još uvek uvažavala. „Podsetićete ledi Elenoru da očekujemo puno od
njenog kostima za maskenbal. Sve će oči biti uprte u debitantkinje, naravno.“
„Mislio sam da je svrha maskenbala u tome da niko ne zna ničiji
identitet“, primetio je. „Lakej može da pleše sa vojvotkinjom i da niko ništa ne
zna.“

31
 BalkanDownload

„Kakva skandalozna misao, milorde!“ Ledi Loflin se nasmejala onim

svojim ljupkim smehom. „Naravno da svako zna ko je ko. U Londonu ničiji
identitet ne ostane skriven zadugo.“
Glasno je uzdahnuo kada je ledi Loflin išetala iz sobe, podsećajući sebe
koliko je zahvalan što se stara prijateljica njegove žene ponovo pojavila u
njihovim životima. Možda je ledi Loflin navikla da dobija ono što hoće, ali on
u tome nije video ništa škodljivo. Bila je talentovana za snalaženje u
mondenskom društvu, a njene ćerke već su debitovale, pa je imala i to iskustvo.
Učinio je sve što je mogao kako bi ćerku uveo u društvo, ali nije imao dara za
pojedinosti niti je išta znao o brakovima između deset hiljada pripadnika elite
u Londonu, što je bilo neophodno da bi se jednoj devojci obezbedio uspeh. Za
tako nešto bila mu je potrebna pomoć ledi Loflin.
A opet nije mogao da sakrije zadovoljstvo kada je čuo da se ulazna vrata
zatvaraju i kada je bio siguran da kuća opet pripada njemu. I baš kada je hteo
da upita gospođicu Vudvard da li je imala podnevni obrok, ona prva progovori,
čvrsto stegnute vilice. „Lorde Astene, moram da razgovaram sa vama.“
„Samo napred“, rekao je potiskujući uzdah. Ručak će morati da pričeka,
ali je barem služavka unela čaj u času kada su Loflinove izlazile.
„Brine me to što je u prošlosti ledi Loflin bilo dozvoljeno da posećuje ledi
Elenoru tokom njenih časova“, rekla je gospođica Vudvard.
Seo je na sofu koju je baronica malopre oslobodila i pokazao joj da sedne
u stolicu preko puta njega. „Pretpostavljam da ste u pravu u vezi sa tim
posetama u neprikladno vreme. Tek sada to shvatam.“
„Bojim se da će nastaviti da čini isto, uprkos mom zahtevu da prestane.“
„Zašto to mislite?“, pitao ju je, namrštivši se, jer još uvek nije sela i to ga
je uznemiravalo više nego što bi trebalo.
„Mislim da ćete...“
„Znate li šta radi premijer kada želi da zastraši poslanika koji krši
pravila?"
Ona namreška čelo. „Šta?“
„Natera ga da stoji na razdaljini na kojoj ste vi sada udaljeni od mene i
posmatra ga sedeći za svojim radnim stolom. Tako mu stavlja do znanja da treba

32
 BalkanDownload

da shvati gde mu je mesto. Moj salon je poslednje mesto na kom želim da se

sprovodi takva taktika.“
„Ali niste za radnim stolom“, primetila je.
„Ispred mene su kolica sa čajem kojim nameravam da se poslužim.
Molim vas da sednete, kako ga ne bih ispijao sam.“
Oklevala je, kao da nije bila sasvim sigurna šta da misli o njemu ili
njegovom zahtevu, ali je svakako sela.
„Gospođice Vudvard, proći će dosta vremena pre nego što ledi Loflin
prihvati da ne želite da iko uznemirava Elenoru tokom časova. Primetio sam
da ste mnogo čvršći od njenih prethodnih guvernanti.“
Nije mogla da sakrije da joj je sve ovo zabavno, a on se neprimetno
promeškolji, jer je i sam osetio zadovoljstvo.
„Nadam se da ne očekujete od mene da biram reči“, oglasila se.
„Ni u najluđim snovima.“ Uzeo je ukusni sendvič i na brzinu se glasno
zahvalio. Očajnički je tražio način da uposli ruke kako ne bi posegnuo za
privlačnom gospođicom Vudvard i povukao je na svoje krilo.
„Ne brinu me samo časovi ledi Elenore“, rekla je gospođica Vudvard,
nesvesna njegove tinjajuće fantazije u kojoj joj raspliće kosu i prstima prolazi
kroz nju.
„Kako to mislite?", upitao je, boreći se da ostane pristojan.
„Kada je ledi Loflin došla, poslala sam joj poruku da je ledi Elenora
zauzeta, a ona je po Vordingu poručila da se ne slaže sa tim.“
Zbog toga se uspravio u sofi. „Prvi put čujem tako nešto. Zar nije ledi
Loflin rekla da je moja ćerka poručila čaj?“
„Jeste.“
„Ali ako ste poslali Vordinga sa porukom, zašto je uopšte izlazila iz
kočije?“
„Kada sam prvi put srela ledi Loflin, baronica i njene ćerke nisu čekale u
kočiji. Bile su u kući.“
Asten je ošinu pogledom. „Hoćete da kažete da je žena njenog odgoja i
položaja ušla u moj dom sa svojom decom, pozvala moju ćerku i raskomotila se
u salonu?“

33
 BalkanDownload

„Upravo tako“, uzvratila je gospođica Vudvard. „Tačno sam vam prenela

šta se dogodilo.“
Bila je to zapanjujuća optužba i, ako je istinita, to bi značilo da je ledi
Loflin sebi dopustila preveliku slobodu u njegovom domu i sa njegovom
poslugom.
„Mora da se radi o nekakvom nesporazumu, gospođice Vudvard. Ledi
Loflin je bila dugogodišnja prijateljica moje žene i stoga joj je dopuštena izvesna
neformalnost koja bi negde drugde bila neobična.“
Činilo se da gospođica Vudvard nije bila sasvim ubeđena. Na izvestan
način mu se zbog toga još više dopadala. Bila je tako snažna i tvrdoglava, kao
da nije podnosila kada joj se neko usprotivi. Bila je od onih žena koje su odavale
utisak da jako dobro vide stvari čak i kada zbog pristojnosti ne mogu da kažu
ono što misle. Asten je stekao utisak da ni najmanje nije obraćala pažnju na
njegovu titulu niti na njegov novac, osim utoliko što je bila sigurna da ga ima
dovoljno da može da joj plati za podučavanje njegove ćerke. U gradu prepunom
ljudi opčinjenih položajem i bogatstvom, bilo je to osvežavajuće ponašanje.
„Gospodine, tražili ste od mene da podučavam ledi Elenoru i pronađem
način da joj pomognem da prevaziđe stidljivost. Vaša ćerka jeste tiha i slatka,
ali posle jednog prepodneva provedenog sa njom, ne bih rekla da stidljivost
potiče od njene prirode.“
„Mislite da je nešto drugo razlog zbog kojeg menja svoje ponašanje van
kuće?“
Činilo se da odmerava šta će sledeće izgovoriti. „Verujem da se ledi
Loflin oseća važno zbog toga što predstavlja grofovu ćerku, ali i da smatra da
ledi Elenora predstavlja pretnju potencijalnim bračnim ponudama za
gospođicu Unu ili gospođicu Kordeliju, i stoga joj stalno nešto zapoveda. Ne bi
me iznenadilo da je ledi Loflin već pronašla način da ponizi vašu ćerku kada je
izvodi u javnost, kako bi povećala šanse da njene ćerke privuku pažnju. Ma
koliko ledi Elenora bila snažna, ne poseduje agresivnost kojom bi se
suprotstavila takvom ponašanju."
Nije znao šta da kaže. Sada kada je razmišljao o tome, Elenora jeste bila
najuzdržanija kada su izlazili sa Loflinovima, ali to je puka slučajnost. Mora da
je slučajnost. Sama ideja da je ledi Loflin, porodična prijateljica, pokušavala da
sabotira priliku da Elenora pronađe svoju sreću, zvučala mu je neverovatno, pa
čak i klevetnički. Ledi Loflin je nametljiva i zahtevna, ali nije tako okrutna.

34
 BalkanDownload

Ili jeste?
Sve više ga je obuzimala sumnja. Da li je to pravi razlog zbog kojeg je
Elenora tako nesrećna u proteklih nekoliko meseci? Nije mogao da porekne da
se promena u njenom ponašanju poklopila sa ponovnim pojavljivanjem ledi
Loflin, ali da li žena koja je provela tek jedno jutro sa njegovom ćerkom već
zna toliko toga o njoj? On je Elenorin otac, čovek koji živi sa njom, a ipak se
ponekad osećao kao da je jedva poznaje. Činilo mu se nemoguće da je gospođica
Vudvard, bila ona dobra vila ili ne, tako brzo otkrila zagonetku koju je njegova
ćerka predstavljala, kada je za njega to bio nemoguć zadatak.
„Gospođice Vudvard, verujem preporukama koje ste doneli, a verujem i
sopstvenoj proceni kada sam vas angažovao. Jasno mi je da vam je stalo do
budućnosti moje ćerke, i na tome sam vam zahvalan. Pa ipak, ova teorija o ledi
Loflin predstavlja samo nagađanje. Nemate nikakav dokaz za to.“
Prekrstila je ruke u krilu, ne skidajući pogled tamnih očiju sa njega.
„Milorde, žao mi je što sam vas zaprepastila.“
Nije ga zaprepastila; posramila ga je, sugerišući da je on najneupućeniji
otac u čitavom Londonu.
„Ledi Loflin je pratilja moje ćerke i neophodna je da bi Elenora postigla
uspeh kao debitantkinja“, rekao je nešto strožijim glasom nego što je želeo. “Ne
mogu sve sam, kao što znate. Postoje trenuci kada su joj potrebni ženski saveti.“
Između njih se razvukla tišina. Mrzeo je što ne može da odgonetne izraz
na licu gospođice Vudvard, ali je istovremeno prezirao ideju da je možda
nepromišljeno prepustio Elenoru u ruke ženi koja se svojski trudi da pokvari
njenu priliku za sreću.
Gospođica Vudvard je napokon prekinula napetost. „Razumem. Ako mi
dozvolite, treba da se postaram da ledi Elenora dođe spremna na čas kod vas,
gospodine“, rekla je, izgovorivši poslednju reč ledenim tonom.
Nije želeo da između njih postoji ova odmerenost. Nije mogao da objasni,
ali bilo mu je veoma važno da se gospođici Vudvard dopadne i da u njega ima
poverenja koliko i on u nju. Bila je to opasna zamisao, s obzirom na žestinu
koju godinama nije osećao, a kojom je njegovo telo reagovalo na nju, ali u tom
času, ništa mu drugo nije bilo toliko važno.
Poskočio je na noge u času kada se okrenula da ode. Bez razmišljanja ju
je uhvatio za zglob. U tom času, na dodir kože, kroz njega kao da je prošla

35
 BalkanDownload

struja. Osećao se kao da stoji usred oluje, stopalima čvrsto osovljen o tlo i
nemoćan da učini bilo šta.
Pogledao je u gospođicu Vudvard. Bože, samo kada bi i ona isto osećala,
kada on ne bi bio jedini koji ne može da odagna ovo ludilo.
Usne su joj se razdvojile, a pogled je uprla u ruku kojom ju je držao za
zglob. Da. Mora biti da i ona oseća isti ovaj nalet žudnje koji se smestio u
njegovim grudima.
„Gospođice Vudvard“, tiho joj se obratio.
Izvila je glavu unatrag i tako mu opasno blizu prinela rastvorene usne.
Dovoljno bi bilo da blago povije kolena i izvije glavu u stranu, pa da ih više
ništa ne razdvaja. Onda bi mogao da okusi njene rosne usne i uživa u njihovom
skliskom milovanju. Bio je siguran da je ona dovoljno smela da mu istog trena
uzvrati poljubac. A možda bi i kliznula u njegova usta i zgrabila mu jezik,
iskušavajući ga da produže poljubac i odaju se ovoj strasti koja ih je nosila poput
bujice.
Toliko toga je morao da sazna o ovoj ženi. Želeo je da upozna mekanu
gipkost njenih bokova i težinu nesputanih dojki u svojim šakama. Poželeo je
da je svuče, da je oslobodi svih dosadnih slojeva odeće koju je nosila, i da je
položi nagu pred sobom. Najviše je ipak žudeo da duboko uroni u nju, da oseti
stisak njenih mišića oko sebe, pripravnih da ga podstaknu.
Prošlo je puno vremena otkad je žudeo za nekom ženom ovakvom
silinom. Kada mu je žena umrla, ćerka je postala centar njegovog sveta. Posle
nesrećne zajednice sa Lusindom nije imao ni najmanju želju da se ponovo ženi.
Elenora, stoga, neće imati drugu majku, i zato je preuzeo na sebe odgovornost
da se postara da joj druga majka i ne zatreba. Dok je većina njegovih prijatelja
iz Itona još uvek uživala u životu neženje, on se dao u potragu za najboljom
negovateljicom, a potom i najboljom guvernantom. Umesto žena, konja ili
karata, svu svoju pažnju, u pauzama između sastanaka sa svojim upravnikom
imanja i čovekom koji vodi njegove poslove, usmerio je na podučavanje
Elenore da jaše i peca. Nije zažalio zbog takve odluke, ali sada se, u društvu ove
prelepe žene, pitao da li je možda trebalo da ostavi prostora i za strast.
Gospođica Vudvard je jezikom navlažila usne i on se zapitao da li su i
kroz njen živahni um prošle ove sočne, nepristojne misli. Da li ju je iko ikada
poljubio? Da li je iko ikada učinio da se oseća kao najvažnija žena na svetu? Kao
jedina žena?

36
 BalkanDownload

Ovo nije u redu.

Palcem je prešao preko gole kože njenog zapešća. Biće to jedini njihov
dodir i moraće da ga pohrani u sećanje. Ne može imati gospođicu Vudvard. Ne
može da se spusti na nivo svoga oca, koji je zadizao suknje sluškinjama i ženama
koje nisu mogle da ga odbiju. Zaslužila je više od toga, baš kao i on.
„Lorde Astene“, rekla je glasom tišim i od šapata, „hoćete li mi dozvoliti
da prođem?“
Pustio joj je ruku kao da je usijani žarač. „Naravno.“
„Hvala vam“, rekla je i pognula glavu, pa nije mogao da vidi izraz njenog
lica.
„Izvinjavam se. Nije trebalo da vas dodirnem.“
Niti je trebalo da zamišljam kako te obaram preko sofe.
„U redu je.“ Obazrivo ga je zaobišla, ali je kod vrata zastala i bacila pogled
preko ramena. „Poslaću ledi Elenoru u vašu radnu sobu ukoliko još uvek želite
da je vidite ovog jutra.“
Nije mogao da sakrije razočaranje zbog ovog što je izrekla kada je zastala.
„Naravno, hvala vam.“
Skupila je usne kao da je htela još nešto da doda, ali samo je odmahnula
glavom. I onda je otišla.

37
 BalkanDownload

Četvrto poglavlje

M eri je sedela na sofi, glave naslonjene na tapacirani naslon i sa šoljicom

čaja u ruci. Prošlo je tek šest dana otkad je prihvatila službu u kući lorda
Astena, a osećala se krajnje iscrpljeno.
“Da li u novoj porodici imaš posla preko glave?“
Pogledala je gospođu Edvard Felous, nekadašnju gospođicu Elizabet
Porter, u čijem se domu nalazila. To što se u salonu jedne žene razbaškarila
poput šestogodišnjeg dečaka predstavljalo je vrhunac nepristojnosti, u rangu sa
tim da vas neko uhvati kako se ljubite na balkonu ili da izgubite ritam prilikom
plesanja valcera ili da viljuškom za ribu jedete salatu. Ali one su već toliko dugo
prijateljice da to uopšte nije bilo važno.
„Naporno je, hvala na pitanju“, odgovorila je.
„Još čaja?“, upitala ju je prijateljica, držeći u ruci beli porculanski čajnik
islikan lastavicama u letu.
„Moliću.“ Podigla je šoljicu, ne potrudivši se da se pridigne.
„Nikada nisi ovako umorna“, rekla je treća žena u sobi, Džejn Efram.
Lepa plavuša bila je sklupčana u širokoj stolici, koliko je to moguće kada na
sebi imaš korset. „Da li je ledi Elenora posebno jogunasta?“
Odmahnula je glavom. Godilo joj je što na čaj ne odlaze samo u
Čajdžinicu gospođice Salver u Pimliku, već sada dolaze i kod Elizabet. Kuća je
omogućavala veću intimnost.
„Ledi Elenora ni najmanje nije problematična. Zapravo, čini se da se
dobro slažemo otkad sam se, još prvog dana, rešila jedne prilično dosadne
porodične prijateljice. Pomislile biste da sam ubila aždaju, kako ledi Elenora
priča o tome.“
„Mogla bi da pariraš Svetom Đorđu“, rekla je Elizabet uz širok osmeh.
Podigla je šoljicu u znak zdravice. „Hvala na podršci.“
„A iscrpljuje li te nešto drugo?“, upitala ju je Džejn namršteno.
Meri slegnu ramenima. „Ne mogu ničeg da se setim.“

38
 BalkanDownload

Samo što je to bila čista, gnusna laž. Meri je dobro znala šta joj je. Kako
da ne bude iscrpljena posle šest dana koje je provela na ivici razuma, trudeći se
da izbegne susret sa čovekom pod čijim je krovom živela? Barem joj se činilo
da je osećanje bilo uzajamno. Lord Asten je toliko retko boravio u kući, da se
njegova ćerka pitala kakav je to zakon u Gornjem domu toliko okupirao
njegovu pažnju.
Kada bi se, ipak, susreli, zaobišli bi se kao da plešu, uz savršeno
podražavanje kratkih naklona, poklanjanja i banalnih fraza. Pa opet, nije moglo
da se porekne kako se između njih stvorila nekakva napetost.
Bila je uverena da je hteo da je poljubi odmah nakon što mu je iznela
svoju teoriju o tome kako je ledi Loflin uzrok nevolja ledi Elenore. Zgrabio ju
je za zglob, nežno a ipak odlučno, i sprečio da izađe iz salona. Sam dodir
njegovih prstiju raspirio je vrelinu u njenim grudima, koja se zatim, kao kakvo
teško i vrelo breme, spustila između njenih butina. Usne su joj se gotovo
požudno razdvojile kada je uprla pogled u njega, gubeći se u dubini njegovih
očiju boje mahovine. Dah joj je postao plitak i ubrzan kada se obećanje
poljupca, ili nečeg više, stvorilo pred njom.
Ali ništa od toga.
Lord Asten nije ništa učinio. Nije ju privukao sebi. Niti ju je poljubio.
Nije čak ni pojačao stisak ruke kako bi joj dao znak da podjednako žudi za njom.
On je nije želeo, pa ni ona njega ne treba da želi. Zato je koraknula kako bi se
oslobodila trenutnog ludila koje joj je odobravalo da poljubi svog poslodavca,
pa još i grofa.
Samo prisećanje na to nateralo je rumenilo stida u njene obraze, a Meri
nije bila od onih žena koje su lako rumenele.
Potpuna je ludost umisliti da primećuješ nešto čega nema. Samo
neiskusna guvernanta može da poveruje kako bi čovek na položaju na kojem
je lord Asten ikada mogao biti zainteresovan za nju. A ako i jeste, onda
zasigurno nije želeo ništa više do flerta koji dobrim ženama ne donosi ništa
osim propasti.
Nije ona punih četrnaest godina gradila snažnu reputaciju kako bi je
odbacila zato što joj je krv uzavrela zbog jednog zgodnog grofa. Izbegla je
nestašne ruke lorda Golveja i razvratne ponude ser Bluma. Uspevala je da
odbije uobražene naslednike, tek pristigle iz Oksforda, koji su smatrali
normalnim da je jure oko bilijarskog stola u nameri da je poljube. Više puta je

39
 BalkanDownload

cepala ljubavne stihove koje su joj slali još uvek bubuljičavi dečaci, željni da
vežbaju vođenje ljubavi sa guvernantom njihovih sestara. Nije pala u iskušenje
ni sa jednim od njih. Nije znala zašto je lord Asten tako drugačiji, ali je čvrsto
rešila da ne padne u njegovu zamku, ma koliko i sama to želela.
„Kakav je lord Asten?“, pitala je Elizabet, kao da je znala šta se mota Meri
po glavi. „On nije među Edvardovim pacijentima.“
„Diskretno ću predložiti da porodica promeni svog lekara“, uzvratila je
Meri.
„Bila bih ti veoma zahvalna“, rekla je Elizabet, osmehnuvši se. „Želim da
promenim draperiju u ovoj sobi.“
Pogledala je u bledoplave zavese na prozorima. „Meni se baš dopadaju.
Koju boju bi odabrala?"
„Meri, to što radiš zove se vrdanje“, rekla je Džejn.
„I meni liči na to“, složila se Elizabet i potvrdno klimnula glavom.
„Ne tajim vam ništa“, rekla je i namreškala nos.
„Zašto tako revnosno pričaš o zavesama, a ne o lordu Astenu? Obično si
presrećna što možeš da nam ispričaš nešto o svojim poslodavcima“, zaključila
je Džejn.
„Nadam se da će te priče ostati u ova četiri zida“, odgovorila je Meri
pomalo zlovoljno.
„Sasvim sigurno vrda“, odlučno je klimnula glavom Elizabet. „Mislim da
neću poslužiti kolače dok ne prizna.“
„Nemoj slučajno...“ Zastala je kada je domaćica zaista udaljila glazirane
poslastice. „Okrutno je lišavati ženu hrane.“
„I ja sam jednom bila guvernanta“, rekla je Elizabet. „Znam kako da
privolim nestašnu decu da sarađuju.“
„Ja nisam dete.“
Obe prijateljice su uperile pogled u nju.
„Dobro“, rekla je uz uzdah. „Nije u redu što je lord Asten toliko
privlačan. Jeste li sad zadovoljne?“

40
 BalkanDownload

Njene prijateljice su radosno i sasvim neotmeno uskliknule, a zatim se

sručile na pod uz kikot. Meri se samo namrštila. „Ne vidim šta je toliko
smešno.“
„Da li se sećaš koliko si me zadirkivala zbog Edvarda?“, pitala je Elizabet
zadihano i kroz smeh.
„Ne sećam se“, odgovorila je prilično natmureno, iako je tačno znala o
čemu njena prijateljica priča. Bila je uporna, ali samo zato što je znala da je
Elizabet veoma zaljubljena u Edvarda. Ma koliko da su njene prijateljice divne,
njihov put od prvog poljupca do svadbenih zvona bio je pun prepreka. Elizabet
je izgubila službu pošto je zatečena u veoma kompromitujućoj, iako
dobrovoljnoj, situaciji sa doktorom. Napokon ju je zaprosio, i to ne zato što je
tako bilo ispravno, već zbog njihove silne ljubavi.
Jaz između guvernante i doktora bio je velik, ali ne i nepremostiv. Meri
nije gajila iluzije da to isto važi i za jednog grofa. Čak i da ju je lord Asten želeo,
ne bi je želeo kao suprugu. Plemići ulaze u afere sa guvernantama, ali ne
stupaju u brak sa njima. To se prosto ne dešava.
Ali nije morala to da kaže svojim prijateljicama.
„Da li ti srce jače kuca kada se on ušeta u sobu?“, upitala ju je Džejn
dramatično.
„Jedva.“ Ponekad.
„Da li poželiš da mu umrsiš prste u sjajnu crnu kosu čim ga ugledaš?",
pitala je Elizabet.
„Ni najmanje. A i kosa mu nije sjajno crna“, uzvratila je zlovoljno.
„A koje je boje?“, pitala je Džejn.
„Tamnosmeđe.“
Elizabet napravi grimasu. „Tamnosmeđe? Pa to uopšte nije romantično!“
„Pa, kad pokušavaš da ga učiniš herojem iz jednog od tvojih romana“,
uzvratila je Meri.
„Da li je grof zaista tako zgodan?“, bila je uporna Džejn.
„Jeste“, odgovorila je Meri, znajući da neće moći to da porekne ako neka
od njih ugleda tog čoveka. „On je takođe i otac moje štićenice.“

41
 BalkanDownload

Obe njene prijateljice - jedna bivša a druga sadašnja guvernanta - pribrale

su se kada ih je podsetila da se ovde radi o obrazovanju jedne mlade dame i
Merinoj službi.
„Da li ledi Elenora ima nekog posebnog gospodina na vidiku?“, pitala je
Džejn, vešto skrećući razgovor na sigurnu temu. „Znam da je ovo njena prva
sezona.“
„Saznaću to uskoro“, odgovorila je Meri.
Ta joj je misao zaokupljala pažnju dok je koračala ka Belgraviji posle čaja.
Ali kako je ušla u kuću pod brojem dvanaest na Belgravijskom skveru, našla se
usred svađe između oca i ćerke.
Meri je baš skidala svoj šešir kada je začula kako se vrata na spratu
treskom zatvaraju. Zatim je usledio topot koraka.
„O bože“, promrmljala je dok je pažljivo vraćala iglu za kosu u obod svog
šešira.
Vording, koji joj je otvorio vrata, namrštio se. „Hoćete li biti ljubazni,
gospođice Vudvard, da svratite u radnu sobu lorda Astena.“
Neka druga vrata su se snažno otvorila, začuo se grofov prodorni glas:
„Elenora, čekaj!“, koji odjeknu prizemljem.
„Jeste li sigurni da je u radnoj sobi?“, pitala je.
Vording napravi grimasu.
„Pronaći ću lorda Astena“, umirila ga je, pružila mu svoj kaput i pridigla
haljinu, kako bi hitro mogla da se popne uza stepenice.
Nije bilo teško naći grofa i njegovu ćerku. Stajali su sučeljeni nasred
dugog hodnika. Ledi Elenora je izgledala kao da će svakog časa da zaplače, dok
je lord Asten bio vidno iznerviran. Sa izbledelih portreta gledali su ih njihovi
preci sa jasnim negodovanjem na bezizražajnim licima.
„Ne želim da idem na maskenbal“, povikala je ledi Elenora.
„Pre samo dva meseca samo si o tome pričala, a sada ne želiš ni da
pogledaš svoju haljinu. Zašto?“, pitao je lord Asten, škrgućući zubima i čvrsto
stiskajući pesnice uz telo.

42
 BalkanDownload

„Zato što ne želim!“, viknula je mlada dama i okrenula se. Stala je,
međutim, čim je ugledala Meri. „Gospođice Vudvard, vi me ne biste terali da
idem na bal na koji ne želim da idem, je li tako?“
O bože.
„Nisam sigurna o čemu sad razgovaramo“, pažljivo se oglasila Meri,
gledajući čas ćerku, čas oca, pa ponovo ćerku. „Da li biste mi pojasnili?“
„Elenorina haljina je dostavljena danas po podne“, rekao je grof. „Ona mi
sada kaže da joj više ne treba. Ne želi da ide na maskenbal.“
„Nisam zainteresovana da me predstavljaju u društvu“, rekla je ledi
Elenora prilično zlovoljno.
Teško je bilo poverovati u to. U poslednjih šest dana ledi Elenora išla je
u operu, na tri večere i na dva plesa. Nosila je dve nove haljine koje je nabavila
kod madam Modrijan, najprestižnije krojačice u Londonu. Bila je oduševljena
kada ih je pokazala Meri. Međutim, koliko je Meri bilo poznato, ledi Loflin joj
je pravila društvo samo prilikom jednog od tih događaja, u operi, koja i nije
mesto na kom se mlade dame otvoreno nadmeću za pažnju neženja.
Meri je svakim danom bivala sve uverenija da je u pravu u vezi ledi
Loflin.
„Oprostite mi, ledi Elenora, ali sumnjam da želite da se lišite svih
dešavanja tokom sezone“, rekla joj je nežno.
Ove reči nisu delovale lekovito kao što se ponadala. Umesto toga, mlada
dama se obrušila na svog oca. „Mrzim što me teraš da radim ove stvari.“
„Mislio sam da voliš da plešeš“, mehanički je izgovorio lord Asten,
pogledavši u Meri kao da je pita da li vidi sa čim on ima posla.
Nije sumnjala da je veoma stručan u mnogim oblastima života, bilo da
drži govor u Parlamentu ili lovi jarebice. Verovatno je umešan u mačevanju,
jahanju i debati o zaslugama Kantove teorije saznanja na nemačkom. Ali lord
Asten je imao i slabost: sedamnaestogodišnjakinja usred svoje prve sezone za
njega je predstavljala pravu misteriju.
„Reci mi šta želiš, Elenora. Ako je u mojoj moći, učiniću to“, rekao je i
rukom prošao kroz svoju kosu.
Ledi Elenora je odmahnula glavom.

43
 BalkanDownload

„Ne mogu da popravim stvari ako mi ne kažeš o čemu je reč“, dodao je.
„Samo želim da smo ponovo samo ti i ja“, prošaputala je ledi Elenora.
„Želim da sve bude kao što je bilo nekad.“
Grof pusti da mu ruka klone uz telo i Meri opazi kako ga nervoza lagano
napušta, ostavljajući za sobom samo bol i poraz. Srce ju je bolelo zbog čoveka
koji je sam odgojio svoju ćerku, znajući da on verovatno sada razmišlja kako
uskoro neće provoditi puno vremena sa njom. Veridba ledi Elenore, kada god
da se desi, sve će promeniti. Iseliće se iz njegovog doma. Prestaće da bude
njegova malena devojčica.
Mlada dama je dopustila da je otac privuče u zagrljaj. Ovaj jednostavni,
nepatvoreni čin privrženosti dirnuo je Meri. Trebalo bi da se iskrade iz hodnika
i ostavi ih nasamo, ali nije imala Vordingov talenat da se tiho iskrade.
Lord Asten se nagnuo i poljubio svoju ćerku u teme pre nego što je vratio
na mesto jedan od njenih uvojaka. „Nažalost, stvari se menjaju. Ti odrastaš.“
„Znam“, promrmljala je ledi Elenora.
„Znam da ne uživaš u ovoj sezoni kao neke druge devojke.“
„Ne radi se o tome...“ Mlada žena je zastala.
„O čemu se radi?“, upitao je svoju ćerku.
„Molim te, mogu li da imam neku drugu pratilju? Gospođica Vudvard
može da bude moja pratilja.“ Ledi Elenora ga je praktično preklinjala.
„Bojim se da to nije moguće“, rekla je Meri. Možda bi joj neka od
razumnijih domaćica dozvolila da se pojavi na kakvom malom, neformalnom
okupljanju, ali to ne bi bilo dovoljno. Ona je guvernanta, a guvernante ne prate
mlade devojke u njihovoj prvoj sezoni.
„Potrebna ti je dama koja, razume kako sve ovo funkcioniše“, objasnio je
lord Asten. „Znam da ledi Loflin ume da bude teška, ali sigurno nije tako loša?“
Devojka se oslobodi njegovog zagrljaja, kao da su očeve reči razbile
čaroliju pomirenja. „Ništa ne razumeš“, rekla je ledi Elenora, jecajući, dok je
trčala iz hodnika, ostavljajući oca i guvernantu da u tišini gledaju kako iza vrata
nestaje i poslednji nabor njene haljine.
„Pa“, rekao je lord Asten i pogledao Meri. „Rekao bih da je ovo bila
delimična katastrofa.“

44
 BalkanDownload

Meri izvi obrvu. „Delimična?“

„Potpuna?“, ispravio se i kratko nasmejao.
„Zapravo“, rekla je Meri, „mislim da je prošlo dobro, koliko razgovori
koji zahtevaju razum i bistru glavu mogu da prođu kod debitantkinja. Ovo je
vreme promenljive ćudi.“
Grof protrlja zadnju stranu vrata. „Sve je bilo mnogo lakše kada je bila
dete. Mogao sam da poljubim ogrebotine da prođu i da ublažim svaku drugu
brigu čajem, kesom livenih bombona i knjigom.“
Meri se osmehnu i odmahnu glavom. „Sada je postala dama. Njen život
je beskrajno složeniji.“
On snažno izdahnu. „U pravu ste. Naravno da ste u pravu. Videli ste sve
ovo i ranije.“
„Mislim da se ipak ne radi o uobičajenom stresu zbog sezone“, priznala
je. „Nešto je muči.“
I to nije samo ledi Loflin, dodala je nemo. Bilo je tu još nečeg sem toga
što ledi Elenora nije volela svoju pratilju.
Grof trgnu glavu uvis i pogled mu se razvedri. „Mogli biste vi da je
pitate.“
„Ja?“, ponovila je, veoma iznenađena.
„Već ima poverenja u vas. Videli ste kako vas je malopre molila“, rekao
je grof, koji je svakim minutom sve više podržavao tu zamisao.
Meri je, međutim, i dalje oklevala. „Nije na meni da to radim, gospodine."
Merina majka nikada nije bila njen veliki oslonac, ali čak bi je i ona
posavetovala da ovako odgovori. A onda je lord Asten uzeo njene ruke u svoju
i stegnuo ih, na šta je ona ostala bez daha. Neočekivani žuljevi na njegovim
dlanovima upalili su meku kožu njenih šaka. Ovo je bio tako prisan i nesvestan
gest, koji samo što nije oborio Meri s nogu. Uplašila se da će se, ako je pusti,
ona prosto raspršiti, ostavljajući za sobom hrpu rublja i žica sa krinoline. Da
sve bude još gore, na njegovom licu videlo se samo poverenje. I zato, kada ju je
grof ponovo upitao: „Hoćete li, molim vas, da razgovarate sa Elenorom i
otkrijete šta se stvarno događa?“, sve što je ona mogla da uradi bilo je da klimne
glavom.

45
 BalkanDownload

„Hvala vam“, rekao je on, sa krivim osmehom koji je podigao samo jedan
ugao njegovih usana.
„Već dokazujete da ste nezamenljivi, gospođice Vudvard.“
Nezamenljiva. Ne poželjna. Ne zadivljujuća.
Sve potajne nade i nedozvoljene misli, koje je Meri gradila i dozidavala
sve dok gotovo nije dotakla Mesec, još jednom su se razbile o zemlju.

46
 BalkanDownload

Peto poglavlje

N aravno da nije imao nikakve skrivene „poruke“, mrmljala je Meri dok se

penjala stepenicama u potrazi za svojom štićenicom. Bila je sasvim sigurna
da se ledi Elenora nalazi u svom skrovitom kutku iza police sa knjigama u
biblioteci. I bolje što je tako. Meri je bila isuviše uzbuđena da bi se ozbiljno
bacila na traganje za domišljatom devojkom koja ne želi da bude pronađena.
„Tipičan muškarac“, huknula je kada je ušetala u biblioteku i zaputila se
pravo ka onoj polici.
Mogla je da okrivi lorda Astena što ju je na nepriličan način zgrabio za
ruke, ali nije mogla da mu pripiše i sve ostalo. Od trenutka kada ju je dodirnuo,
kao da je sve sem njega nestalo. On nije bio odgovoran zbog toga što je
razdvojila usne, prizivajući njegov poljubac kao kakva luckasta
šesnaestogodišnjakinja. Prvo ono u salonu, a sada ovo? Morala je sve da
prekine, inače će napraviti neku budalaštinu i uništiće jednim potezom sav svoj
naporno stečeni ugled.
Povukla je Hiljadu i jednu noć i tajna vrata su se otvorila. Naravno, ledi
Elenora je sedela na gomili jastuka, nosa zagnjurenog u meko Čoserovo krzno.
„Zdravo“, oglasila se Meri i koraknula u sobu, pazeći da vrata ostanu
otvorena. Jedna grofova ćerka može da se smesti unutra kada su vrata
zatvorena, ali je za Meri sobičak bio isuviše mali.
„Želim da budem sama“, rekla je ledi Elenora.
„A ja želim da popijem čaj sa kraljicom Viktorijom, samo sumnjam da će
se to ikada dogoditi.“
„Zar nikada više neću biti sama?“, oglasila se njena štićenica zlovoljno.
Meri skrsti ruke. „Kažem da ne možemo uvek da dobijemo ono što
želimo. Sem toga, nisam sasvim ubeđena da želite da ostanete sami.“
„Zašto to kažete?“, zapitala je mlada dama, mazeći Čoserovu glavu dok
se pas meškoljio u njenom krilu u pokušaju da joj lizne bradu. U njenim očima
caklile su se ne isplakane suze.

47
 BalkanDownload

„Pa, ovde ste sa Čoserom, zar ne? Sem toga, ako zaista niste želeli da
budete otkriveni, pretpostavljam da postoje razna druga mesta za skrivanje u
ovako velikoj kući. Mnogo ostava i skrovitih ćoškova na koje su svi zaboravili,
osim služavki koje moraju da ih provetravaju jednom u par meseci.“
Ledi Elenora šmrcnu. „Ima takvih mesta.“
„Izvolite“, rekla je Meri i izvukla maramicu iz rukava.
Ledi Elenora ju je uzela, ali je nije podigla ka licu. Umesto toga, prstom
je prešla preko hrapavog veza koji je obrubljivao platno. „Bršljan i...?“
„Zdravac. Znam da vam je teško da zamislite, ali i ja sam jednom imala
guvernantu. Gospođicu Kuper. Pre nego što ju je moja majka otpustila,
gospođica Kuper mi je poklonila tuce ovakvih maramica. Rekla mi je da bršljan
i zdravac simbolizuju pravo prijateljstvo i da će ona uvek biti uz mene, ma gde
se nalazila, ako budem nosila maramicu sa sobom.“
„To je divno“, rekla je ledi Elenora, dodirujući tkaninom uglove očiju.
„Čuvajte je za mene“, odvratila je Meri i odmahnula glavom kad joj je Elenora
pružila maramicu.
Ruke ledi Elenore pale su u krilo. „Hvala vam.“
„A sad“, rekla je Meri i mladoj dami uputila ozbiljan pogled, koji je
trebalo da saopšti da je poštuje kao odraslu osobu a ne kao dete, „da li biste mi
rekli šta vas zaista muči?“
„Čuli ste šta sam rekla ocu“, ponovila je ledi Elenora.
„Jesam, i čini mi se da ste ga slagali."
Ledi Elenora se trznu, oslobodivši Čosera iz stiska. On je kratko zalajao i
poskočio, napokon dosegnuvši njenu bradu. „O, nesrećo jedna“, rekla je nežno
dok je brisala bradu.
„Niste svom ocu rekli istinu o tome koliko mrzite ledi Loflin", pritiskala
ju je Meri.
Njena štićenica otvori usta, ali joj je trebalo malo vremena da izusti:
„Kako ste znali?“
Meri se zakikota. „Recimo samo da se ponekad slični razumeju. Užasna
je.“
Usne ledi Elenore zadrhtaše. „Takve stvari ne smeju da se izgovore.“

48
 BalkanDownload

„Da li grešim?“
„Ne.“ Devojka je uvrtala Merinu maramicu i konačno izustila: „Zapravo
se radi o gospođici Uni i gospođici Kordeliji.“
Ostvarile su izvestan napredak.
„Vaš otac misli da ste prijateljice", rekla je, iako nije iskreno verovala u
to.
I naravno, ledi Elenora je napravila grimasu. „Otac misli da će one dobro
uticati na mene, a kako se ledi Loflin prilepila za oca, i one su uvek tu. Jedva
da mi se i obrate Kada izađemo, a ako to i učine, uvek me podbadaju, iako zvuči
kao da mi daju kompliment. Bilo bi i gore, samo što me niko i ne primećuje
kada sam sa njima. Tako su lepe. Pogotovo gospođica Una.“
Naravno. Sve je tako jednostavno, samo što se Meri usredsredila na strah
ledi Elenore od ledi Loflin, pa dalje nije ni gledala.
„A kada izađete sa njima, da li se brinete da gospođica Una i gospođica
Kordelija uzimaju svu pažnju neženja?“, pitala je.
Ledi Elenora spusti pogled u svoje krilo. „Pa...“
„Nekog posebno?“ Rumen koja je oblila lice njene štićenice značila je
potvrdan odgovor. „Mogu li da znam ime tog gospodina?“
Pošto je mlada dama oklevala, Meri podiže ruku kao da daje zakletvu.
„Časna guvernanta nikada ne otkriva tajne srca.“
Sve je pokuljalo iz ledi Elenore. „Zove se lord Blejkni, a sigurna sam da
nikada nije ni pomislio na mene, iako smo prošlog meseca plesali na balu kod
ledi Mejdfer, a prošle nedelje pričali na jednoj večeri. On je tako ljubazan i tako
zgodan, ali zašto bi mislio na mene u njihovoj blizini?“
„A zašto ste tako uvereni da lord Blejkni ne misli na vas?“
„Uvek razgovara sa gospođicama Loflin“, odvratila je ledi Elenora
sumorno.
„Možda zato što mu se one prve obrate“, predložila je Meri. „Džentlmen
ne može da ignoriše damu.“
„On se zaista trudi da i mene uključi u razgovor“, obazrivo je primetila
ledi Elenora.
„A koga je prvo pozvao na ples na poslednjem balu?“

49
 BalkanDownload

„Mene.“ Posle tračka radosti, oči mlade dame ponovo su potamnele. „Ali
samo zato što je gospodin Petigru pričao sa gospođicom Kordelijom, a
gospođica Loflin je plesala sa ser Vorkom.“
„Ledi Elenora“, rekla je Meri i čučnula, kako bi mogla da uhvati šake
mlade žene, „da li mi verujete?“
Njena štićenica je oklevala, ali je zatim klimnula glavom. „Da. Mislim da
vam verujem.“
„Onda mi verujte kada kažem da je lord Blejkni mogao da pleše sa puno
mladih dama. Kladila bih se u godišnju platu da vas je i primetio i potražio.“
„Oh.“
Čvrsto je stegnula ruke mlade žene. „A sad, predlažem da saznate koji
kostim će nositi na maskenbalu, pa da znate kako da ga pronađete i da sa njim
plešete. Možda više nego jedanput.“
Ledi Elenora rukom polete ka grudima. „Ne bih mogla da budem tako
drska!“
Meri slegnu ramenima. „Ko će saznati? Oboje ćete biti pod maskama, a
svi će biti zaokupljeni maskenbalom, da će jedva i primetiti ako neka mlada
dama dvaput zapleše sa istim džentlmenom."
Ledi Elenora se ugrize za usnu. „Mogla bih da pokušam. Ali ako i uspem
da sprečim gospođicu Unu i gospođicu Kordeliju da mu se prikače, kako ću
znati koji je njegov kostim?“
Meri se osmehnu. „Pitajte ga. Do maskenbala ima nedelju dana, a
uverena sam da će vam se putevi ukrstiti i pre toga. Ako naiđe pogodan
trenutak, sve što treba da uradite jeste da mu postavite jedno jednostavno
pitanje. Bila bih iznenađena ako ne bi bio srećan da vam otkrije svoj tajni
identitet.“
„P-pokušaću.“
Ona posegnu za šakom ledi Elenore i potapša je. „Volela bih da mogu da
budem sa vama kako bih vas podsetila da ste vredni koliko i ćerke ledi Loflin.“
Opasan trenutak u životu svake guvernante jeste onaj kada njenoj
štićenici padne na pamet nekakva ideja koja bi ih obe mogla dovesti u nevolju.
Obično se radi o kakvom nevinom nestašluku, ali kada je Meri videla kako se
čelo ledi Elenore nabira, a vilica čvrsto steže, znala je da je propast na pomolu.

50
 BalkanDownload

I naravno, ledi Elenora ju je pogledala kroz trepavice i rekla: „Možda

biste i mogli da prisustvujete.“
„Sigurna sam da mondensko društvo još uvek nije postalo toliko
moderno da odobri guvernantama da zaplešu valcer“, rekla je Meri,
pokušavajući da izbegne opasnost.
„Ali zar ne vidite?“ Ledi Elenora je postajala sve više ushićena. „Sami ste
to rekli - nikoga nije briga ko je ko te noći. Svi će nositi maske. Savršeno!“
Tiha upozoravajuća zvonjava u Merinoj glavi postajala je sve glasnija. Pa
ipak, nije mogla da odoli a da je ne pita: „Ali kako? Nemam šta da obučem, a
nemam ni masku.“
„Možete da nosite moju indigo haljinu sa našivenim šljokicama. Htela
sam da budem mesec, ali gospođica Loflin je tražila da se pridružim njihovim
kostimima.“
„A oni su?“
Ledi Elenora napravi grimasu. „Kostimi boginja. Gospođica Una je
ubeđena da je ideja jedinstvena, ali pretpostavljam da ćemo biti jedne od
desetak grupa istovetno obučenih žena.“
„Bićete savršeni... u šta se kostimirate?“
„U Dijanu“, odgovorila je ledi Elenora.
„Savršeno vam pristaje. Dijana je bila divlja, slobodna i žestoko
nezavisna.“ Sve su to osobine za koje je Meri verovala da se nalaze zakopane
duboko u karakteru njene štićenice. Kada bi samo mogla da ih izmami i pokaže
ledi Elenori kako da postane žena koja treba da bude.
„Dijana je jedna od čednih boginja koja se zarekla da se nikada neće
udati. Ona je boginja koja štiti devičanstvo.“ Ledi Elenora je praktično
prošaputala poslednju reč.
„A to predstavlja problem zato što...?“
Ledi Elenora jarko pocrvene. „Gospođica Kordelija mi je rekla da nikada
neću naći muža, i da stoga mogu da budem londonska Dijana.“
Ovo je moralo da prestane. Zastrašivanje ledi Elenore bilo je više nego
zlonamerno, predstavljalo je pravo maltretiranje. Njena štićenica možda misli

51
 BalkanDownload

da nije dovoljno snažna da se sama izbori, ali Meri je znala da to nije tako i zato
će biti uz nju koliko god joj bude trebalo da shvati svoju vrednost.
Duboko je udahnula. Bože, valjda neće napraviti grešku. Tada je rekla:
„Bila bi prava šteta da tako lepa haljina ne bude nošena, a oduvek volim indigo
boju.“
Ledi Elenorine oči se zacakliše. „Da li to znači da ćete doći?“
„Kada ste tako radosni, ne znam kako mogu da vas odbijem.“
„O, hvala vam!“, povikala je devojka. „Sigurno ćemo vam na vreme
pronaći odgovarajuću masku. Nećete zažaliti.“
Uzbuđenje u glasu ledi Elenore bilo je privlačno koliko i sam predlog.
Njene reči su sadržale svu snagu i obećanje mladosti. Meri se još sećala kako je
noću ležala budna u svojoj sobi i čekala da konačno dođe dan kada će postati
debitantkinja. Sve je isplanirala, od haljine koju će nositi do pera koje će krasiti
njenu frizuru. Ali onda je njen otac umro, a majka se nije lako predala ulozi
udovice. Usledile su glasine i skandali, i za Meri više nije bilo debitovanja.
Sada je imala priliku da iskusi ono što je mogla imati da je njen život bio
malo drugačiji. Ali da li je dovoljno hrabra?
„Ako me uhvate...“
Ledi Elenora je skočila na noge i praktično zaplesala od uzbuđenja.
„Ali neće vas uhvatiti! Zar ne shvatate? Ulazna vrata će biti zaključana,
ali možete da se iskradete kroz kuhinju, pa zadnjim stepeništem do vaše sobe,
a da niko ne primeti. Samo treba da stignete kući pre nego što Vording zaključa
i kuhinjska vrata.“
„Zaboravili ste ključni detalj“, rekla je, dok je prebirala po svemu što
može da pođe naopako, pokušavajući da pronađe grešku u ovom planu. Kako
bi se izvukla. Kako ne bi rizikovala sve zarad ispunjenja sna koji je davno
zgasnuo.
„A šta to?“, zapitala je ledi Elenora namršteno.
„Nemam pozivnicu.“
„Ali to je najlakši deo! Uđite kroz markizov vrt i niko ništa neće
primetiti.“

52
 BalkanDownload

Rizik da će biti uhvaćena visio joj je nad glavom, ali Meri nije mogla da
primiri svoju želju da prisustvuje balu. Želela je da prisustvuje. Želela je
glamur, uzbuđenje, slobodu. Ali zapravo, iz najdubljeg i najskrivenijeg mesta
svoga srca, želela je da na samo jednu noć bude jedna od onih odvažnih žena
pred kojima muškarci padaju. Muškarci kao što je lord Asten.
„Izgleda da ste na sve mislili“, rekla je Meri, iako joj se stomak grčio od
sveprisutnog straha od nepredviđenih okolnosti. „Koliko dugo ste smišljali ovaj
plan?“
Ledi Elenora se premestila s noge na nogu, očiju uprtih u pod. „Otkad ste
oterali ledi Loflin onog prvog jutra kad smo imali čas.“
„Pa, izgleda da ste isterali svoje.“
Ledi Elenora je nakratko oklevala, a zatim zagrlila Meri oko vrata. Čoser
je zalajao, naskačući na njihove haljine, nesumnjivo od silne želje da bude
uključen u ono što je razveselilo njegovu gospodaricu.
„Hvala vam, hvala vam, hvala vam. Obećavam da će to biti jedna
nezaboravna noć“, prošaputala je ledi Elenora.
Meri klimnu glavom, pomalo uzrujana od očekivanja i straha zbog
odluke koju je donela. Samo se nadala da neće zažaliti zbog te noći.

***
Asten je sedeo u maloj učionici, u kojoj je kao dečak učio, i razmišljao o
onom što mu se upravo dogodilo. Možda bi nekome izgledalo nemuževno to
što je od jedne žene tražio pomoć u obuzdavanju svoje ćerke, makar to bila i
guvernanta umešna kao gospođica Vudvard, ali nije mnogo mario zbog toga.
Odnos između njega i Elenore nije bio dobar, a on nije znao kako da ga popravi.
Sve što je znao bilo je da želi natrag svoju ćerku.
Činilo mu se prirodnim što je tražio pomoć od gospođice Vudvard.
Elenori se ona dopadala, pričala je lepo o njoj kada ju je propitivao tokom časa
grčkog pre nekoliko dana. Bio je srećan kada bi svakog jutra pre obroka čuo
zvuke harfe i klavira. Želeo je da i sam ode na čas, ali nije imao nameru da
uguši čaroliju koja se odvijala u njegovom domu. Ako ostavi po strani ono što
se tog popodneva dogodilo, Elenora je izgledala veselije. Promena je bila tako

53
 BalkanDownload

neznatna da bi je svako drugi prevideo, ali on ju je primetio. Šta god da je radila,

nova guvernanta je imala blagorodan uticaj.
A tu je i sama gospođica Vudvard. Ta žena je toliko sposobna da bi čovek
mogao da pomisli kako je pravo oličenje staloženosti, samo da nije onih
bleskova koji povremeno zacakle njene oči. Tada se Asten malo uspravio i
nagnuo napred. Proganjala ga je sumnja da se ispod svega obrazovanja i
pristojnih haljina visokih okovratnika nalazila živahna, odvažna žena koja žudi
da se ispolji. Posle svakog pitanja koje bi joj postavio, želeo je samo da sljušti te
slojeve i otkrije nešto više o njoj, sve dok se ne bi našla pred njim sasvim
ranjiva, kao kakva tajna, razrešena, a ipak i dalje tajanstvena.
A tu je njeno telo. Toliko je snažno želeo da je razgoliti i položi na krevet,
da ga je to raspamećivalo. Svaki put kada bi pomislio da je onaj prvobitni
plamičak privlačnosti, koji se rasplamsao između njih nakon što je odlučno
pokazala ledi Loflin gde joj je mesto, tek varka njegovog uma, ugledao bi je i
ponovo bi se vratio na početak. Krv bi mu uzavrela kao kad ju je glupavo
uhvatio za ruke pola sata ranije. I mada je bilo neoprostivo, učinio je to jer mu
se dodirivanje činilo tako prirodnim. Bio je siguran samo u jedno - da ga ona
neobjašnjivo privlači.
Iako ga je to sve više zabrinjavalo, on je željno iščekivao čas kada bi u
rano popodne guvernanta dopratila Elenoru do njegove radne sobe, a on dobio
priliku da sa njom nakratko popriča. Nije to bilo mnogo, ali već mu je bila
otkrila da voli Trolopa i Elizabet Gaskel, a da pomalo prezire Dikensa i
Tekerija. Dobro poznaje istoriju, kao što je i njegov tutor nekada, a s lakoćom
je učestvovala u razgovoru. Lako je sa engleskog prelazila na francuski, pa na
nemački, i to sve dok je stajala u dovratku njegove radne sobe, baš kao da je
njegova Eva sa jabukom u ruci. Tako lako je mogao da zamisli sebe kako je vodi
u krevet, kako joj šapuće besmislice dok je ljubi po usnama, vratu, grudima,
stomaku, bokovima. A zatim je poželeo da se izgubi u njoj i da odagna sve misli
dok se oboje predaju instinktu.
Promeškoljio se u stolici kako bi oslabio pritisak na svoj poludignuti ud.
Jedan grof ne bi smeo da priželjkuje guvernantu svoje ćerke, ma koliko
privlačan bio spoj njene snažne inteligencije i skrivene lepote. Sve to treba da
saseče u korenu pre nego što uradi nešto istinski neoprostivo, kao što bi bilo
zavođenje. Trebala mu je nekakva razonoda. Nešto što bi mu skrenulo misli sa
nje i donelo mu izvesno olakšanje.

54
 BalkanDownload

Podigao je pogled kada su se vrata učionice širom otvorila. Iznenađena,

gospođica Vudvard podiže ruku sa grudi. Taj pokret skrenuo je njegovu pažnju
na oblinu njenih dojki. „Lorde Astene, uplašili ste me.“
Iz ove perspektive, loša je njegova zamisao da se nađe u istom
zatvorenom prostoru sa gospođicom Vudvard tako brzo posle onog
dodirivanja. Stajala je isuviše blizu njega. Bila je više nego dostižna. Prizivala
je poljupce.
„Žao mi je. Trebalo je da zatražim vašu dozvolu pre dolaska“, rekao je i
osovio se na noge.
Ona odmahnu glavom. „Nipošto. Ovo je vaš dom.“
Samo što je njegov dom sada bio posednut pramičcima njenog mirisa i
malim naznakama nje same razasutim naokolo - neka knjiga ovde, odbačeni
šal tamo. Nikako nije mogao da je izbegne.
Pročistio je grlo. „Da li ste imali uspeha?“
Ušetala je u sobu, a on je primetio da se drži podalje od njega, tako da čak
ni njena haljina nije okrznula njegove cipele. „Ledi Elenora će ići na
maskenbal.“
Ote mu se uzdah. „Hvala vam. Ne moram da naglašavam koliko je važno
da Elenora ima uspešnu sezonu.“
„Mislim da vašoj ćerki sada mnogo više treba neko ko će je saslušati“,
rekla je gospođica Vudvard. „Rado ću to učiniti ja.“
„Čini se da ste bolji u tome od mene.“
Ona se nasmeja. „Teško da je tako. Rekla bih da svoju ćerku poznajete
bolje od većine majki i očeva. Zato vam je tako bolno kada je vidite u nevolji.“
„Bili smo tako bliski“, rekao je, nimalo posramljen da iskaže tugu.
„I ponovo ćete biti. Samo joj dajte vremena.“
Uzdahnuo je, ponadavši se da je u pravu. Njegove oči su šarale po sobi sa
tapetama boje žalfije i visokom drvenom oplatom. A onda mu je pogled pao na
stočić gurnut u ćošak, i nešto mu sinu.
“Da li obedujete u ovoj sobi?“, pitao je.
Gospođica Vudvard nagnu glavu u stranu kao da pokušava da odgonetne
iznenadnu promenu u razgovoru. „Da.“

55
 BalkanDownload

„Sami?“
„Naravno. Znam gde mi je mesto i navikla sam na to.“
Pogodila ga je ta pomirljivost, prihvatanje toga da je ne smatraju
dovoljno dobrom da obeduje sa porodicom.
„Veoma bih voleo da se pridružite mojoj ćerki i meni tokom obedovanja,
gospođice Vudvard“, izrekao je to istim formalnim tonom kojim bi neku
vojvotkinju pozvao na ples.
„Veoma ste ljubazni, ali...“
„Uveren sam da ćemo Elenora i ja uživati u vašem društvu.“
Nastala je duga pauza, koju je ona napokon prekinula izgovorivši: „Kako
želite, milorde.“
Odgovor nije bio previše entuzijastičan, ali gospođica Vudvard nije
ostavljala utisak žene koja bi zbog bilo čega zahvaljivala bilo kome. Dopadala
mu se još više zbog toga.
„Večeravamo u sedam, ukoliko Elenora nije kod gospođice Bigelou ili
gospođice Masters, a ja večeram u klubu“, pojasnio je. „Čuli ste Vordinga kada
pozvoni.“
„Jesam“, rekla je, pa i sama ustala.
„Večeras jedemo ribu“, završio je.
Žurno je izašao iz sobe pre nego što se našao u poziciji da uradi nešto
nepromišljeno, ponudi joj grofičinu sobu ili joj predloži da ponese porodični
nakit. Pa ipak, dok je odlazio ka svojoj radnoj sobi i udobnoj monotoniji
parlamentarnih dokumenata, nije mogao da se oslobodi jedne uporne misli -
koliko mu je fizički zasmetalo kada ga je oslovila sa „milorde“, što je bila
formalnost koja ga je podsetila da pripadaju različitim staležima.
A sve je bilo pogrešno, jer je Erik Bromford, četvrti grof od Astena, znao
da je po svom znanju i razumevanju on daleko ispod gospođice Meri Vudvard.

56
 BalkanDownload

Šesto poglavlje

U noći maskenbala Meri je stajala u prostranom predvorju kuće lorda

Astena i posmatrala ledi Elenoru kako paniči zbog svog kostima. Pri tom
je pokušavala da sakrije sopstvenu nervozu. Pozajmljenu haljinu i masku Meri
je ostavila u Elizabetinoj kući, gde će ih obući i pretvoriti se u damu, kao što su
ona i ledi Elenora isplanirale. Prekrstila je ruke i posegla za ivicom rukava kako
bi ovlaš dodirnula svoju maramicu. Gospođa Kuper joj je uvek govorila da će
jednog dana doživeti velike avanture. Nadala se samo da će joj živci izdržati
toliki rizik.
Srećom te je uzbuđenje ledi Elenore pružalo pokriće njenoj sopstvenoj
nervozi.
„Mislite da će mi luk u jednom trenutku zasmetati?“, pitala je mlađa
dama i zatresla rekvizitom u svojoj ruci.
Lord Asten, koji se obukao kao pirat, u crne kožne pantalone i kaput koji
je njegova ćerka iskopala iz jednog od sanduka sa tavana, a na glavu stavio šešir
sa dugačkim perom noja, sevnu pogledom ka Meri. Ona skupi usne kako se ne
bi nasmejala. Njena štićenica se po treći put glasno zapitala šta da radi sa lukom,
dvaput tokom laganog zajedničkog obroka i jednom kada je njen otac došao do
njenih vrata i obavestio je da će, ako ne siđe za pet minuta, on bez nje otići
kočijom. To je pokrenulo mladu damu, ali nije zaustavilo njeno paničenje.
„Ako vam zasmeta više nego što vam bude od koristi, možete ga ostaviti
sa svojim ogrtačem“, rekla je Meri prilazeći da ispravi nabore na haljini ledi
Elenore. Haljina je bila u grčkom stilu, slična haljinama kakve su nosile njihove
bake kada je Napoleon marširao Evropom. Veo se uvijao preko jednog ramena
i padao kao dugačak, elegantan šal na pola puta do poda. Drugo rame bilo je
golo, sa samo jednim prevojem prozirne tkanine preko nadlaktice ledi Elenore.
„Jesi li sigurna da je to pristojno?“, pitao je lord Asten namrštivši se na
golo rame svoje ćerke.
Ovog puta je Meri upitno podigla obrvu. „Ceo London noću izlazi golih
ramena i dubokih dekoltea.“
„Ne znam...“

57
 BalkanDownload

„Oče“, rekla je ledi Elenora, obrativši mu se glasom kojim ćerke slamaju

volju svojih očeva. “Ne želiš da izgledam staromodno, zar ne?“
„Želim da budeš odevena“, odgovorio joj je otac.
„Mislim da ćete večeras videti dame koje će nositi mnogo skandaloznije
haljine od ove“, rekla je Meri.
„Da, ali koliko njih je moja ćerka?“, pitao je on pomalo grubim glasom
koji se topio pod pritiskom njegove ljupke ćerke.
„Bela je“, rekla je ledi Elenora dok su joj oči postajale sve krupnije i
naivnije, pa je Meri shvatila da grof nema nikakvu šansu. „Ne možeš da
prigovaraš zbog bele haljine. Kada si ti bio mlad, ona je bila uzor pristojnosti.“
„Još uvek sam mlad“, rekao je lord Asten.
„Oče, nisi mlad ako imaš trideset osam godina.“
„Čekaj da ti napuniš trideset osam da vidim šta ćeš onda da misliš“, rekao
je.
„Gospođice Vudvard“, rekao je lord Asten, ponovo usmerivši pažnju na
nju, „šta ćete vi raditi večeras dok Elenora izigrava Dijanu, a ja pravim budalu
od sebe glumeći pljačkaša?“
Meri je odolela porivu da dodirne svoju frizuru, koju je te večeri brižljivo
namestila. Dala je sve od sebe da ne gleda u svoju štićenicu, koja se nervozno
premeštala. „Mislila sam da vežbam svoj deo dueta koji je ledi Elenora izabrala.
Previše zaostajem za njom tokom sviranja. A onda ću se povući u sobu sa
knjigom.“
Lord Asten se osmehnuo. „Zvuči mi kao veče za usavršavanje.“
„Uverena sam da će to biti veče neizrecivog uzbuđenja“, uzvratila je,
odbijajući da primeti kez koji se razvukao licem ledi Elenore.
Lord Asten je stavio šešir na glavu. „Hajde, Elenora. Zakasnićemo kod
ledi Loflin ako ne požurimo.“
Osvrnuvši se ka Meri poslednji put, ledi Elenora povuče svoj krzneni
ogrtač malo više preko ramena i istupi iz kuće dok joj je Vording držao vrata.
Lord Asten se, međutim, zadržao nešto duže. „Hvala vam.“
Iznenađeno ga je pogledala. „Zašto?“

58
 BalkanDownload

„Zbog onoga što ste rekli Elenori, pa je pristala da pođe na ovaj

maskenbal i na sve druge zabave. Ne znam šta ste učinili, ali ona ponovo
počinje da se ponaša kao nekad. U čemu je vaša tajna?“
Ona se nasmeja. „Ako bih vam rekla, više me ne biste trebali.“
„Ne bih rekao.“ Oči su mu potamnele kada je to izgovorio. Ili joj se samo
pričinilo? Bilo kako bilo, nešto je zatreperilo duboko u njoj, i u jednom ludom
trenutku sve što je želela bilo je da ga zgrabi za okovratnik i privuče njegove
usne svojim.
„Idite“, uspela je da izusti, snažno prekrstivši ruke preko grudi kako bi se
obuzdala da mu ne priđe. „Sami ste rekli da ćete zakasniti.“
Gledao ju je još malo, a zatim spustio pogled. „Laku noć, gospođice
Vudvard. Nadam se da će ova noć ispuniti vaša očekivanja.“
Posmatrala ga je kako krupnim korakom silazi niz stepenice do kočije
koja je čekala. Osetila je komešanje u stomaku.
„Želite da kažem jednoj od sluškinja da potpali vatru u muzičkoj sobi
kako biste mogli da svirate klavir?“, pitao je Vording dok je zatvarao vrata.
„Zapravo“, odgovorila je, „mislim da ću otići pravo u svoju sobu. Osećam
kako me hvata glavobolja."
Čovek je brzo klimnuo glavom i otišao niz hodnik, slobodan da radi šta
god to batleri rade kada je večera poslužena a gospodar odsutan.
Meri položi ruku na ogradu stepeništa i lagano krenu stepeništem. Čim
je nestala sa vidika, nastavila je žurnim korakom, preskačući stepenike. Snažno
je otvorila vrata svoje sobe i nabacila ogrtač. Bože, samo da se noć ne pretvori
u katastrofu. Pažljivo oslušnuvši da ne čuje nečije korake, krišom se spustila
niz zadnje stepenište i prošla kroz opustelu kuhinju. Dvadeset minuta kasnije
zakucala je na Elizabetina vrata, sa kapuljačom nataknutom na glavu kako bi,
poput lopova u noći, sakrila lice.
Ruke su joj se pomalo tresle od uzbuđenja kada su se vrata širom otvorila
i otkrila Elizabetinu domaćicu, gospođu Mičel. „Gospođice Vudvard! Šta radite
po tom mraku? Uđite, uđite.“
Žena se užurbala oko nje dok je Meri otkopčavala svoj ogrtač. Obrisala
je ruke o tamnozelenu vunenu haljinu, koju će uskoro zameniti haljinom od
najfinijeg svilenog brokata kakav nikada nije osetila pod rukom.

59
 BalkanDownload

„Stigla si!“, dozvala ju je Elizabet sa vrha stepeništa.

Džejn je provirila iza ćoška u hodniku. „O, dobro, napokon je stigla.“
„Morala sam da sačekam da grof i njegova ćerka odu pre nego što sam se
iskrala“, objasnila je Meri kada je stigla do vrha stepeništa.
„Pomislile smo da si se možda uplašila“, rekla je Džejn.
„Zašto bih se uplašila?“, pitala je sa više smelosti nego što je zapravo
osećala.
„Zato što ćeš uskoro izigrati čitav krem grada Londona“, radosno je
primetila Elizabet.
Ona odmahnu glavom. „Hvala ti što me podsećaš na to. Hajde da ovo
obavimo pre nego što se predomislim.“
„Ne brini“, tešila ju je Džejn, uhvativši Meri pod ruku. „Kada te sredimo,
niko neće ni pomisliti da nisi grofica.“
Elizabet je uhvati pod drugu ruku dok su se kretale niz hodnik. „Sve što
tražimo zauzvrat jeste da nam sve potanko ispričaš.“
„Naravno“, odgovorila je Meri.
Ispred njih je Elizabetin muž, Edvard, provirio kroz vrata svoje radne
sobe. „Učinilo mi se da čujem neke glasove.“
„Zdravo, ljubavi“, pozdravila ga je Elizabet. „Kako ti ide sa pisanjem
članka?“
„Prilično dobro.“ Osmotrio je njih tri i namrštio se. „Zašto slutim da vas
tri spremate neko nepočinstvo?“
„Zašto bi, pobogu, tako nešto pomislili?“, zadihano je uzvratila Džejn, s
naivnošću koja bi mogla da prevari i kakvog sveštenika.
„Zato što je prošlo devet sati, a ja dobro poznajem svoju ženu.“
„Najbolje je da se ne raspituješ za stvari koje će te samo uznemirivati,
dušo“, razuverila ga je Elizabet.
Još jednom ih je sumnjičavo pogledao, ali je ipak zaključio da ne vredi da
se prepire. „Verovatno si u pravu. Nemojte da preterate sa nestašlukom.“
„Hipotetički govoreći, šta je preterivanje?“, pitala je Meri.

60
 BalkanDownload

„Hipotetički? Nešto što bi dovelo Skotland jard na moja vrata.“

„O, pa onda je sve u redu“, uzvratila je njegova žena. „Srećno sa pisanjem
članka, ljubavi moja.“
Čim je zatvorio vrata radne sobe, njih tri su prasnule u smeh.
„Kad bi samo znao...“, rekla je Džejn.
„Da te podsetim, ako se nešto i desi večeras, moj dom je i tvoj dom“, rekla
je Elizabet, ozbiljnog izraza lica. „To važi za obe.“
„Edvardu bi baš prijalo društvo“, začikavala ju je Meri.
„Znao je u šta se upušta kada ju je oženio“, objasnila je Džejn.
Sanjarski osmeh prešao je preko Elizabetinih usana. „I te kako.“
Meri ju je ćušnula laktom. „Imaš onaj sanjalački pogled jedne mlade.“
Elizabet klimnu glavom. „Šta mogu, dešava mi se ponekad."
„Tako i treba“, zaključila je Džejn pre nego što je malo čvršće stegla
Merinu ruku. „Hajde da te sad obučemo! Čeka te bal.“

***
Meri podiže donji deo mastiljavoplave haljine, poput mora u suton i tiho
prođe stazom vrta markiza De Lansija. Nikada tokom svog službovanja nije
pomislila da će upadati na bal, ali eto je kako se šunja poput mlade dame koja
se nalazi sa džentlmenom zarad zabranjenog ljubavnog sastanka pod vedrim
nebom.
Srce joj je u grudima tuklo kao zarobljena ptica.
Ako me uhvate...
Ali neće. Ne mogu me prepoznati.
Lagano je izdahnula kada je ugledala ogromnu markizovu kuću. Veče će
biti uspešno - biće to nagrada za četrnaest godina koje je provela u uviđavnosti
i brizi o drugima. Istina je da je ponekad pomerala, osporavala ili prelazila
granicu onog što se smatra pristojnim ophođenjem prema poslodavcima, ali
nikada nije prekršila pravila. Nikada pre nije želela da to učini.

61
 BalkanDownload

Zastala je nakratko pre nego što se stepenicama popela do verande.

Namestila je haljinu posutu tananim srebrnim šljokicama ušivenim u tkaninu.
Popravila je masku, proverivši da li se crna svilena traka koja ju je vezivala oko
glave drži na mestu. Biće bezbedna ukoliko joj se maska ne smakne sa lica.
A zatim, dotakavši maramicu koju je u poslednjem trenu zatakla u
korset, šmugnula je uza stepenice i ušunjala se kroz jedna od otvorenih
francuskih vrata koja su vodila u dvoranu. Bilo je lako.
Pronaći ledi Elenoru, međutim, nije bilo tako lako. Markiz je izgleda
pozvao pola Londona na ovu zabavu. Bilo je tek devet sati, a žurka je već postala
glasna i bučna. Anonimnost pod maskama ohrabrivala je ljude da budu
slobodniji. Uzbuđeniji. Više skloni koketiranju. Manje promišljeni. Na većini
balova ovakve vrste u ponoć bi istovremeno pale sve maske, ali ledi Elenora joj
je rekla kako je markiz odustao od takve tradicije, dozvolivši svojim gostima da
uživaju u svojoj bezimenosti koliko god to žele. Time je noć svima podarila više
odvažnosti.
Meri je izvirivala preko ogromne frizure jedne Marije Antoanete,
tragajući za svojom štićenicom, dok je nije ugledala između nekoliko pastirskih
štapova. Ledi Elenora je svom kostimu Dijane dodala masku načinjenu od
svetlucavih zlatnih zvezda. Izgledala je savršeno.
Kraj nje su stajale Afrodita i Atina, po svoj prilici gospođica Una i
gospođica Kordelija, u odgovarajućim kostimima. Meri je uočila da su napravile
stratešku grešku time što su insistirale da im se ledi Elenora pridruži u kostimu
boginje. Haljina inspirisana starom Grčkom najbolje je pristajala ledi Elenori,
ističući njenu prelepu figuru.
Glavna u ovoj malenoj grupi bila je ledi Loflin u raskošnoj
tamnoljubičastoj haljini i jednostavnoj maski koja joj je pokrivala lice. Izgleda
da nije sasvim učestvovala u ovoj maskaradi.
Od lorda Astena nije bilo ni traga.
Meri podiže oči ka nebesima, nadajući se da neko odozgo bdi nad
zabludelim guvernantama, i nastupi kao bezbrižna dama koja prilazi staroj
prijateljici.
„Draga moja“, rekla je uz smeh dok se ledi Elenora okretala ka njoj.
„O, pronašli ste me!“ Mlada dama razrogači oči kada je videla Meri u
pozajmljenom kostimu. „Haljina vam je neverovatna!“

62
 BalkanDownload

Meri zaleprša haljinom i odmahnu rukom kao da to nije haljina koja staje
njene tri mesečne plate. „Imala sam sreće što mi ju je pronašla prijateljica koja
ima odličan ukus.“
„Ledi Elenora“, oglasila se ledi Loflin preko Merinog desnog ramena, „ko
je vaša prijateljica?“
Osećanje užasa ju je pogodilo pravo u stomak, iako su ona i ledi Elenora
uvežbavale ovaj deo bezbroj puta. Predstaviće se lažnim imenom - gospođica
Falsum - u nadi da ledi Loflin neće previše insistirati kada shvati da nikada nije
čula za tu damu.
„Ledi Loflin, predstavljam vam gospođicu Falsum. Ona je draga
prijateljica gospođice Bigelou“, glatko je slagala njena štićenica.
„Zadovoljstvo mi je“, rekla je ledi Loflin i odmerila je. Meri se nije dopalo
što ju je tako dugo posmatrala.
„Ledi Elenora, pretpostavljam?“, tihi muški glas je nadvladao buku u
dvorani i srećom prebacio pažnju sa Meri.
Visoki, zgodni muškarac plavih kovrdža naklonio se njenoj štićenici.
Obraze ledi Elenore obli prijatna ružičasta boja. „Gospodine, mislila sam
da večeras svi treba da budu nepoznati.1'
Muškarac, koji je bio odeven kao musketar bez duge perike, samo se
osmehnuo. „Vas bih uvek prepoznao.“
„Lorde Blejkni, baš lepo od vas što ste nas prepoznali“, umešala se ledi
Loflin. „Vi, naravno, poznajete moje ćerke, Unu i Kordeliju.“
„Zadovoljstvo mi je, kao i uvek, ledi Loflin.“ Muškarac se kratko,
ljubazno pokloni.
„Baš je gužva“, rekla je gospođica Una mašući svojom lepezom. „Markiz
je bio izdašan kada je slao pozivnice.“
„Mislim da sam videla i prepravljenu haljinu, tamo kod punča“, oglasila
se i gospođica Kordelija.
Gospođica Loflin klimnu glavom. „Pitam se da li je učtivo dozvoliti
damama koje ne mogu da priušte novu haljinu da dolaze na bal. Mora da im je
jako teško.“

63
 BalkanDownload

Meri oseti kako joj se puls ubrzava od ozlojeđenosti. Ona je jedna od tih
dama. Da je kojim slučajem dobila pozivnicu na maskenbal kao što je ovaj, bio
bi to najvažniji događaj u godini.
„Neki su kostimi zaista obični“, osmelila se ledi Elenora i pogledom
potražila Meri, koja joj je gotovo neprimetno klimnula glavom u znak podrške.
„Pa, ne mogu svi imati izoštren ukus spram onog što je moderno“, rekla
je oholo gospođica Loflin.
„Devojke“, oglasila se i ledi Loflin uz smeh. „Lord Blejkni zasigurno ne
želi da čitavu noć sluša vaše brbljanje o haljinama.“
„Taman posla“, rekao je lord Blejkni preterano ljubazno.
„Još uvek niste pogodili ko smo, gospodine“, rekla je gospođica Kordelija.
Zgodni muškarac je svu svoju pažnju usmerio na ledi Elenoru. „Vi ste
Dijana, ako se ne varam. Vidim, imate luk, ali gde vam je tobolac sa strelama?“
„Nisam ga ponela, iz straha da bi me sprečio da možda zaplešem večeras“,
rekla je ledi Elenora pocrvenevši. „To mi je predložila moja prijateljica,
gospođica Falsum.“
Lord Blejkni se naklonio nad Merinom rukom. „Zadovoljstvo mi je,
madam.“
Ona se kratko pokloni, odmeravajući mladića koji je, bez sumnje,
odabrao njenu štićenicu. Do sada je pokazao izvanredan ukus.
Lord Blejkni ponovo usmeri pažnju na ledi Elenoru. „Mislite da bi vam
Dijana odobrila da zaplešete?“
„Sigurno bi odobrila da me neko pozove na ples“, reče ledi Elenora tiho.
„Moje ćerke su upravo pričale o tome koliko vole da plešu, lorde
Blejkni“, umešala se ledi Loflin. „Una divno pleše valcer, a Kordelija više voli
mazurku.“
„Neprestano me zadivljuje umeće mladih dama koje upoznajem“,
ljubazno je odgovorio mladić. „Ako na vašoj kartici ima slobodnih termina, ledi
Elenora, bila bi mi velika čast.“
Njena štićenica podiže karticu koja joj je visila sa vrpce na haljini i
pokazala mu je upravo u času kada je orkestar sa druge strane dvorane

64
 BalkanDownload

entuzijastično odsvirao poslednje akorde polke. „Izgleda da sam za naredni

valcer slobodna.“
On se osmehnu i pruži joj ruku. „Hoćemo li?“
Meri je gledala kako par odlazi ka podijumu i staje u pozu za valcer.
Njegova ruka bila je čvrsto obavijena oko struka ledi Elenore, a njena šaka
udobno smeštena u njegovu. Izgledali su predivno zajedno - njena gusta crna
kosa spram njegovih zlatnih lokni - ali je najbitniji bio njegov pogled pun
obožavanja dok ju je zanosno vrteo u krug.
Kada se Meri okrenula, primetila je da se obe devojke Loflin dure.
„Predivan su par“, rekla je, nesposobna da se odupre potrebi da potvrdi
uspeh svoje štićenice.
„Neverovatno je kako sposoban plesač može da prikrije manjkavu
veštinu plesanja neke devojke“, prokomentarisala je ledi Loflin.
„Manjkavu veštinu?“ Nasmejala se. „Ako i ima nedostataka, ja ih ne
vidim. Čini se da lord Blejkni zaista uživa. Vidite kako se naginje kako bi joj
nešto šapnuo?“
Baronica je podigla svoju lepezu i zamahala njome po vazduhu. „Prava je
šteta što ledi Elenora nije imala priliku da nas malo podrobnije upozna. Mogla
bih da se zakunem da poznajem sve neudate dame vaših godina u Londonu.“
Meri je rešila da ne odreaguje na ovo podbadanje na račun toga što je
neudata. „Šta mislite, koliko mi je godina, ledi Loflin? Baš bih volela da znam.“
Ledi Loflin skupi oči. „Ne volim igre, gospođice Falsum. Kao pratilja ledi
Elenore, moram da insistiram da mi otkrijete svoj identitet.“
„Njena pratilja?“, pitala je i uz prasak otvorila svoju srebrnu lepezu kao
da je bez ijedne brige na ovom svetu. „Baš je uzbudljivo što tri mlade dame
vodite kroz sezonu, premda su vaše ćerke već jednom prošle kroz to, je li tako?“
Ledi Loflin se nakostrešila zbog tog podsećanja na činjenicu da njene
ćerke nisu uspele da upecaju muža tokom svoje prve sezone, ali pre nego što je
baronica išta izgovorila, privuklo joj je pažnju nešto iza Merinog desnog
ramena.
Radoznala, Meri se okrenula. I ostala bez daha. Pred njom je stajao lord
Asten, veličanstven u svom kostimu.

65
 BalkanDownload

***
Asten je negde u gomili ugledao svoju ćerku kako razgovara sa lordom
Blejknijem - visokim muškarcem koji je pasionirano proučavao arheologiju.
Posmatrao je kako mu Elenora pruža ruku i pušta da je povede da zaplešu
valcer. Izgledala je srećno, čak i ushićeno, pa se pitao da li treba da se pripremi
za početak udvaranja.
Odlučio je da bi najbolje bilo da bude prisutan kada lord Blejkni doprati
Elenoru do njenog društva. Tako će moći da popriča sa njim i da ga proceni.
Dok je prilazio, video je da ledi Loflin razgovara sa nekom ženom, ali mu
je ona svejedno uputila čedni osmeh. „Lord Asten, pretpostavljam?“
On se kratko nakloni. „Vi ste, kao i uvek, prizor ljupkosti i lepote,
madam.“
Nikada mu nije bilo lako da upućuje komplimente, koji više pristaju
raspuštenijim muškarcima, a nije mu ni bilo važno. Jedina žena koja ga je zaista
zainteresovala u poslednje vreme, bila je bezbedno ušuškana na trećem spratu
njegove kuće, dovoljno daleko od njegovih ljubavnih misli.
„Moram da vas upoznam sa svojom novom poznanicom“, rekla je ledi
Loflin. „Ali vi je možda već znate, pošto je to prijateljica vaše ćerke. Ovo je
gospođica Falsum.“
Pogled mu je prešao na damu koja je stajala kraj ledi Loflin, i u tom času
kao da ga je grom pogodio pravo među oči. Bila je savršena - ili bar savršena
onoliko koliko žena može da bude - sa kovrdžavom smeđom kosom koja je
imala crvenkasti odsjaj pod svetlom sveća u kandelabrima iznad njih. Srebrna
maska joj je prekrivala nos, jagodične kosti i sve gore do čela, ali uspeo je da
razazna sočne crvene usne i srcastu bradu koja se završavala u šiljatom suženju.
Njene živahne oči boje čokolade svetlucale su vragolasto, kao da se smeje nekoj
šali koja je samo njoj znana.
U njemu se budila požuda koja je mogla da se meri sa reakcijom njegovog
tela na nedodirljivu gospođicu Vudvard.
Dama se duboko naklonila. „Lorde Asten, zadovoljstvo mi je.“
Njen glas nije bio lagani, raspevani glas kakvim su se izveštačene
moderne dame tog vremena obraćale. O, svakako je bio pristojan i ispravan, ali

66
 BalkanDownload

je u njemu bilo nečeg grlenog, zbog čega su mu se sve malje na vratu ježile od
zadovoljstva. Pitao se kako li zvuči kada je u vrtlogu strasti.
Ona. Ako ne možeš da imaš gospođicu Vudvard, izaberi ovu.
„Gospođica Falsum se upravo spremala da mi ispriča kako je upoznala
dragu ledi Elenoru“, rekla je ledi Loflin, odvukavši ga od požudnog vihora u
koji se njegov mozak pretvorio. „Iznenađena sam da se vas dvoje još niste
upoznali.“
„Veče je puno tajni“, rekla je gospođica Falsum. „Nije neophodno da se
upoznamo. Znam puno toga o lordu Astenu.“
Asten je prosto pohrlio da iskoristi priliku koja mu se ukazala. „A kako
to da me znate?“
„Po ugledu. Posvećeno čitam novine.“
Godila mu je misao da negde u Londonu neka žena sedi u salonu i traži
njegovo ime u novinama.
„Nesumnjivo slušate i tračeve“, reče ledi Loflin uz smeh. „Najbolji način
da se u Londonu saznaju novosti, slažete se?“
Gospođica Falsum je prestala da maše lepezom taman toliko da baronici
uputi ledeni pogled. „Verovaću vam na reč, gospođo. Nisam često zaludna da
bih se prepuštala takvom zadovoljstvu."
Asten je znao da ne bi trebalo da oseća takvo zadovoljstvo što neko srdi
ledi Loflin, ali bilo je to jače od njega. Slutio je kako je gospođica Vudvard u
pravu. Ledi Loflin isuviše mu je nametala i sebe i svoje mišljenje, a to je
počinjalo da mu smeta.
„Moram da priznam da sam vam se pridružio kako bih saznao šta se ovde
zbivalo pre nego što je lord Blejkni otplesao sa mojom ćerkom“, rekao je.
„Lord Blejkni je bio tako plemenit što je mislio na Elenoru pre nego što
je pozvao Unu i Kordeliju na ples“, rekla je ledi Loflin. „Nikom nije prijatno
kada su stidljive osobe zanemarene.“
Stidljiva osoba? Njegova ćerka je možda stidljiva, ali nije se držala po
strani na balovima. Ona nije jadnica koja se oslanja na sažaljenje muškarca koji
bi je pozvao na ples.

67
 BalkanDownload

„Pretpostavljam da vas ne zanima nešto tako frivolno kao što je ples,

gospođice Falsum?“, pitala je ledi Loflin. „Pošto ste tako retko zaludni.“
„Ne plešem onoliko često koliko bih želela, ali uživam kada imam
odgovarajućeg partnera“, odgovorila joj je gospođica Falsum.
„Iznenađen sam što ne čekaju u redu da vas pozovu na ples“, rekao je
lord Asten, znajući da će ledi Loflin razbesneti to što posvećuje pažnju ženi na
koju je očigledno gledala kao na skorojevićku. Takvo ponašanje nije priličilo
jednom grofu, ali njega je još uvek bolela sarkastična opaska na račun njegove
ćerke.
Nikakva maska ne bi mogla da sakrije iznenađenje u očima gospođice
Falsum. „Nemojte se tako šaliti, gospodine. Imam previše godina da bih
popunjavala karticu za ples.“
„Razlog više da nadoknadite izgubljeno vreme i propuštene plesove.“
Drskost je najednom nestala; oklevala je, kao da se pita da li da mu se
prepusti. Činila se ranjivom, kao da su njegove reči otvorile staru ranu u njoj.
Ščepao ga je snažan poriv da je prihvati u naručje i pruži joj utehu.
„Verujte mi“, rekao je.
Nešto u tim rečima navelo je tajanstvenu ženu da kratko klimne glavom
i pruži mu ruku. I naravno, istog trena ga je proželo osećanje požude. Shvatio
je da je to osećanje bilo istovetno onome što je osećao svaki put kada bi
dodirnuo gospođicu Vudvard, pa se načas prisetio njenog blago hrapavog glasa
i sjajne smeđe kose...
To nije moguće! Gospođica Vudvard je guvernanta, i jasno mu je stavila
do znanja da poštuje razgraničenje koje postoji između njegovog i njenog sveta.
Bio je opčinjen njome, ali ona se povukla i između njih podigla zidove
ispravnosti i zdravog razuma. Morao je da angažuje svaki pa i najmanji delić
razuma kako ne bi preskočio te zidove i još koji put je dodirnuo.
Ne, što ju je duže gledao, to je nalazio sve manje sličnosti između ove
žene i gospođice Vudvard. Imale su istu prelepu kosu i privlačan glas, kao i
desetine, ako ne i stotine drugih žena u Londonu. Ova žena bila je tajanstvena,
više nego što bi otvorena priroda gospođice Vudvard to mogla da dozvoli. Sem
toga, gospođica Falsum nosila je raskošnu haljinu. Znao je koliko novca šalje
krojačici kako bi pokrio račune njegove ćerke, a znao je i kolika je plata
gospođice Vudvard. Sume su bile neuporedive.

68
 BalkanDownload

„Kao što sam rekla, odavno nisam plesala valcer“, rekla je dama dok ju je
vodio do podijuma, koji se brzo praznio, pošto su parovi menjali partnere
tokom muzičke stanke. „Ne mogu da obećam da vam prsti neće nastradati.“
„Siguran sam da ću uživati“, odvratio je i uzeo je u zagrljaj. „Počastvovan
sam što sam onaj koji će vas vratiti na plesni podijum posle tako duge pauze.
Žena vaše lepote trebalo bi da pleše koliko god želi.“
Te su reči donele blagu rumen u njene obraze i izmamile osmeh na
njegovo lice. Ponadao se da to neće biti poslednja prilika da je te večeri natera
da pocrveni.

69
 BalkanDownload

Sedmo poglavlje

M eri nije bila sasvim sigurna šta se događa, ali nikako nije želela da to
prestane. Kako bi i mogla, kada se tako dobro osećala u naručju
muškarca, ponesena nežnim jedan-dva-tri dizanjem i spuštanjem valcera.
Ali ovo nije tek bilo koji muškarac, podsetio ju je glasić u njenoj glavi.
Ovo je lord Asten, a ako bi otkrio ko je ona, posledice bi bile kobne. Znala je
to, pa ipak joj je bilo nemoguće da se odvoji od njega. Jednostavno - nije htela.
Ovo je bila njena prilika da uživa u fantaziji sa božanstvenim i nedostižnim
čovekom.
Oslobodio je ruku sa njenog struka i okrenuo je u savršenom ritmu sa
muzikom, a zatim ju je ponovo uhvatio i prošaputao u njeno uvo: „Niste mi
rekli svoje ime.“
„Ali jesam.“
Osmehnuo joj se. „Gospođica Falsum? Falsum je latinska reč za obmanu.“
Gorko je zažalila što je pristala da joj ledi Elenora odabere tako očigledno
ime, ali mislila je da to niko neće primetiti. Čitava noć, od maski do složenih
kostima, trebalo je da anonimnost učini zabavnom.
„Kada muzika stane, kako da se na prigodan način zahvalim divnoj dami
sa kojom plešem ako ne znam njeno ime?“, pitao je lord Asten.
„Jednostavno hvala sasvim je dovoljno“, odgovorila mu je.
On odmahnu glavom, dok su mu se zelene oči veselo caklile. „Ne posle
ovakvog plesa. Divno plešete valcer.“
„Neke se stvari ne zaboravljaju.“
„Osećam kao da vas poznajem", rekao je.
„Možda smo nekada zajedno plesali“, rekla je, svesna da ni u najluđim
snovima ne bi mogla da se zamisli kako pleše sa čovekom kao što je lord Asten.
On je svoje momačke godine provodio u obilasku svojih imanja i kuće Asten
na Belgravijskom skveru. Ona je svoje debitantske godine provodila u školi,
očajna, kao zaboravljena ćerka majke koja je odabrala novi život.
Ali da su stvari ispale drugačije...

70
 BalkanDownload

Ipak nema smisla razmišljati o tome šta je moglo da bude. Prošlost nije
mogla da promeni.
„Kažite mi svoje pravo ime“, tražio je grof sa žudnjom u glasu. „Moram
da saznam identitet dame koja me je očarala.“
Meri je zadrhtala od zadovoljstva na ove njegove reči. Ovako to dakle
izgleda kada se vlada nekim muškarcem. Posle četrnaest godina opreznog
odmeravanja svakog svog postupka i gušenja svake želje, prvi put se osećala
moćno.
Otvorila je usta da mu odgovori, ali je muzika u tom času prestala i ostali
plesači počeše da se razilaze. Međutim, ruka kojom je obujmio njen struk samo
ju je još čvršće držala. Osvrnuo se oko sebe i uputio joj konspirativni pogled.
„Da li morate da se vratite svojoj družini?“
Spremala se da mu odgovori kako nema svoju družinu, ali se brzo
predomislila. To bi izgledalo isuviše sumnjivo. Umesto toga je pogledala u
pravcu ledi Elenore, koja se veselo smejala sa lordom Blejknijem. Ledi Loflin i
njene ćerke bile su udaljene tek nekoliko koraka, usta stisnutih kao da su
progutale limun.
Drago mi je zbog ledi Elenore.
Uverivši se da je njena štićenica, iako nadgledana, u sposobnim rukama
lorda Blejknija, udahnula je i prihvatila izazov koji joj je pružio. „Ne.“
„Prošetajte sa mnom“, predložio je lord Asten i pružio ruku kako bi
mogla da smesti svoj dlan u prevoj njegovog lakta.
„Znate, da ste mi rekli da ću večeras plesati valcer, smejala bih se“, rekla
je uz osmeh.
„Zašto?“, pitao je dok su prilazili kolonadi po rubu balske dvorane.
Ona slegnu ramenima. „Jako dugo me niko nije pozvao na ples.“
On je pogleda. „Da li imate nepažljivog muža?“
„Ja sam gospođica Falsum, sećate se?“
„Ime za koje smo već ustanovili da je lažno“, zadirkivao ju je.
Mogla je sve ovo da okonča. Da je rekla lordu Astenu da je udata, čak i
da živi razdvojeno od muža, pustio bi je bez mnogo opiranja. Ovaj čovek je
iznad svega verovao u odgovornost i porodicu. Nikada ne bi prevršio meru.

71
 BalkanDownload

Ali nije mogla da izgovori tu laž.

„Ne, nisam udata“, rekla je.
Nije mogao da sasvim sakrije olakšanje koje je osećao. „Udova?“
Ona odmahnu glavom.
„Sigurno niste...“
„Usedelica? Pretpostavljam da bi me neki tako nazvali, iako više volim
da o sebi mislim kao o ženi kojoj su neke druge stvari bile preče u životu.“
„I dalje ne želite da mi kažete svoje ime?“
„Ne“, odgovorila je, smejući se. „Imam dugogodišnje iskustvo odolevanja
i najupornijim ljudima.“
Stigli su do širokih dvokrilnih vrata koja su vodila na verandu odakle je
Meri ušla na bal. Sinu joj još nešto - ni ovo nikada nije radila. Nešto ovako
smelo, skandalozno i previše privlačno da bi ignorisala, pogotovo u noći u kojoj
je prekršila toliko pravila. Možda ju je opila grofova pažnja, a možda i
zavodljivo uzbuđenje tolikih skrivenih identiteta, koji kao da su plovili
vazduhom poput parfema. Bilo kako bilo, nagnula se bliže lordu Astenu i tihim
šapatom izrekla: „Mislim da bi mi prijalo malo svežeg vazduha.“
Bilo je to isto kao da ga je pozvala da je poljubi tačno tu, nasred balske
dvorane, ali zar rizik nije deo zabave koje se tako dugo lišavala? Žudela je za
tim da zaobiđe pravila, a jedini čovek sa kojim je želela da čini opasne stvari
bio je lord Asten.
„Mislim da bi nam oboma izuzetno prijalo“, rekao je uz zaverenički
osmejak. Osvrnuo se preko ramena, položio dlan na njena krsta i poveo je kroz
otvorena vrata.
Kiša tek što je prestala i njen miris se mešao sa sveže pokošenom travom
i prvim ružama u cvatu. Njene papuče bile su gotovo nečujne dok je koračala
po vlažnoj kamenoj verandi do mesta koje nije moglo da se vidi ni sa jednog od
prozora. Mesec koji joj je pokazivao put do balske dvorane sada je bio skriven
iza oblaka, čineći baštu još mračnijom. Idealno za greh sa čovekom kog želi, ali
koga nikada neće moći da ima.
„Znate li kako zovu ovo doba noći?“ pitala ga je, rukom u rukavici
prelazeći preko mermerne ograde.

72
 BalkanDownload

„Recite mi.“
Stajao je tik iza nje. Iako je još uvek nije dodirivao, njegov dah je
uzburkao loknice na njenom vratu. Nakrivila je glavu taman toliko da može da
ga gleda krajičkom oka.
„Veštičje doba“, odgovorila je.
Grof je podigao ruku i prstom prešao duž njenog ramena, sve do oboda
haljine na ramenu. „Prigodno.“
„A zašto?“, pitala je.
„Zato što ste me omađijali.“
Te su joj reči zvučale slatko poput meda. Opojne, zavodljivo jednostavne
reči. Okrenula se i našla zarobljenom između njegovih snažnih ruku, na samo
nekoliko centimetara od njega. Duboko je udahnula, znajući da će se nešto
dogoditi. Grof je bio predano usredsređen na nju.
„Još uvek nećete da mi otkrijete svoje pravo ime?“, pitao je.
Neko predosećanje je projurilo njenim venama i slilo joj se u međunožje.
„Neću.“
„Onda moram da budem još ubedljiviji.“ Ove reči izgovorio je tiho i
promuklo, kao da se jedva zadržavao da se ne sruči u ponor. Kada se to bude
desilo, i kada i nju bude povukao sa sobom, neće biti povratka.
Meri podiže bradu i savršeno namesti usne, nadajući se svim silama da
će grof - čovek snažnog karaktera i osećanja odgovornosti - odlučiti da te večeri
bude malo poročan.
Kada su njegove usne dodirnule njene, nestalo je sve osim tog osećanja
da su im se usne spojile. Najedanput su se njegove ruke obavile oko njenog
struka i privukle je. I preko haljine je mogla da oseti njegovo čvrsto atletsko
telo na sebi, ali joj to nekako nije bilo dovoljno. Želela je da se njegova koža
priljubi uz njenu, bez tkanine koja bi ih razdvajala. Čeznula je da je povije
preko ograde i upropasti najbolje što ume.
On je muškarac, sirov i primalan, koji se oslobađa stega dužnosti i
uzdržljivosti i uzima upravo ono što želi bez opravdanja. Zar nije samoj sebi
dugovala isto to?

73
 BalkanDownload

Otvorila mu se, gotovo nesvesna šta to čini. Sve što je znala bilo je da se
osećala dobro kada je razdvojila usne i dopustila mu da jezikom pređe preko
njih. I bolje od toga. Bilo je to osećanje kakvo nije iskusila nikada ranije,
osećanje koje je oteralo sav zdrav razum iz njene glave, a sa njim i svaku brigu
da će biti uhvaćena. Nije bilo važno ko je on, niti ko je ona, kao ni to gde se
nalaze. Jedino je bilo važno da on ne prestane.
Lord Asten je prerano prekinuo poljubac. Zaječala je u znak protesta, ali
onda su se njegove usne našle na njenom vratu i žudnja je još jedanput prekrila
njen um. Bajan je bio dodir njegovih mekih, nasrtljivih usana. Kao da joj je
čitavo telo trnulo od zadovoljstva dok se poigravao po njenoj koži, ližući je,
sisajući i grickajući osetljiva mesta zbog čega su joj kolena klecala, a u stomaku
ključalo. Provukao je usne preko njene ključne kosti i ramena pod haljinom
spuštenih rukava. Kada je poljubio rub njene haljine, glasno je uzdahnula.
„Previše?“, pitao je, dižući glavu, ali ne popuštajući stisak oko struka.
„Nije dovoljno“, izrekla je dahćući. „Ne zaustavljajte se. Nikada se
nemojte zaustaviti.“
Zgrabila ga je za snažne nadlaktice, oslanjajući se svom težinom, dok je
on provlačio prste pod njene tanane rukave i kliznuo njima niže niz ruke.
Pogledala je nadole i primetila da je otkrio vrh njenog korseta. U poređenju sa
raskošnom haljinom, izgledao je obično i svakodnevno, ali grof kao da to nije
primetio. Prstima je klizio po ivici i jednim blagim potezom ga smaknuo.
Vrhovi njenih grudi, koje su se već napinjale da se oslobode, izletele su iz
zatočeništva.
„Tako su lepe“, mrmljao je u njenu kožu, utisnuvši poljubac u razmak
između njenih dojki.
Ruka mu je kliznula nagore, prateći njene obline. Palcem je prešao preko
otkrivene bradavice, draškajući je tako da su joj bokovi poleteli uvis i pritisnuli
je uz njegov tvrdi ud.
„Ono što želim“, rekao je i podigao pogled uz njeno polugolo telo, „jeste
da vas uzmem u usta i zadirkujem dok više ne možete da izdržite. Da li želite
da to uradim?“
„Bože, da“, preklinjala ga je.
Učinio je upravo to što je obećao. Položio je njenu nabreklu bradavicu
između svojih usana i snažno sisao. Telo joj se zanjihalo od snažne čežnje. Prste

74
 BalkanDownload

je zarila u njegove ruke dok je gurala dojku dublje u njegova usta. Bila je budala
što je mislila da će moći da se odupre ovako nečem. A budala je i sada ako
veruje da će ovo moći da učini samo jednom. Otvarao je njen svet, oslobađao
njenu sapetu strast, a to nikada neće moći da zaboravi. Ali ništa od svega toga
sada nije bilo važno, jer ovo osećanje je tutnjalo njenim telom dok joj je on
sisao, golicao i bockao bradavicu. Osećala se kao da će na mestu izdahnuti.
Još jednom je čvrsto usisao bradavicu i pustio je, što ju je izazvalo da
nedostojanstveno zacvili negde duboko iz grla. Ali on je, umesto da se povuče,
potražio drugu dojku, uživajući u osećanju koje ju je obuzimalo i širilo se
njenim telom.
Palacanje jezika lorda Astena po njenoj bradavici bilo je skoro dovoljno
da joj skrene pažnju sa njegovih prstiju koji su puzali niz njene noge i podvukli
se pod haljinu. Skoro.
„Milorde“, uzdahnula je kada su njegovi istraživački prsti stigli do njenih
kolena - kolena koje nikada ni jedan muškarac nije dodirnuo.
Trgnuo je glavom unazad kao da se povratio od ošamućenosti. „U pravu
ste.“
Ali pre nego što je stigla da se pobuni zato što je prestao, on je podiže u
naručje. Zacvilela je najpožudnije i obesila se o njegov vrat dok je silazio niz
stepenice i nosio dublje u vrt.
„Ne bih želeo da bilo ko drugi uživa gledajući u vas. Ovo je prizor samo
za moje oči“, promrmljao joj je na uvo.
Lord Asten ju je odveo do mermerne klupe i pažljivo je položio na nju.
Ako je mislila da će nastaviti da se ljube i pomalo maze, grdno je pogrešila.
Umesto toga, grof je pao na kolena na vlažnu popločanu stazu.
„Dozvolite mi da vas okušam, miledi. Molim vas.“
Zurila je u njega. Četvrti lord od Astena, jedan od najmoćnijih ljudi u
Engleskoj, molio je da je poljubi. Bilo je to nepojmljivo, pa ipak se dešavalo.
Mogla je samo da klimne glavom.
Veštim prstima joj je zadigao haljinu i uhvatio je za gležnjeve. Ponadala
se da nije primetio kako su joj čarape od običnog pamuka, a ne od svile, ali čim
su mu prsti stigli do jednostavnog talasastog završetka njenih podvezica, više

75
 BalkanDownload

nije marila. Zabacila je glavu dok joj je dodirivao unutrašnju stranu butina,
izazivajući je. Zajecala je i pokušala da se pomeri bliže ivici klupe.
Grof se zakikotao. „Nestrpljivi ste?“
„Da“, uspela je da izgovori. Čežnja koju je u njoj probudio gorela je
takvom žestinom da je jedva izgovorila i tu jednu reč.
Skupio je haljinu koja se nagomilala oko njenog struka i povukao nadole
njene kilote, a zatim joj je snažno razmakao noge. „I ja sam.“
Meri je glava pala unazad kada ju je tamo dole dotakao grofov jezik.
Bokovi bi joj se uzdigli da je njegova ruka nije čvrsto držala oko struka,
prikovanu, kako bi mu bila sasvim pristupačna. Prešao je preko nje jezikom,
opisujući usmine, a zatim se vratio osetljivom pupoljku preko kojeg je
zapalacao. A zatim je počeo da sisa i nije prestajao.
Dah joj je postao isprekidan i plitak. Misli su joj stale, mogla je samo da
se usredsredi na krajnje zadovoljstvo zbog onog što joj je grof činio. Uz svaki
zamah jezikom, svaki prigušeni zvuk zadovoljstva kojim bi se oglasio, podizao
ju je sve više i više, do oblaka obasjanih mesečinom.
Gotovo da nije mogla da izdrži, a opet je želela još. Poželela je da ga
snažno povuče nagore ka sebi i obmota noge oko njegovog struka, pozivajući
ga da uđe u nju uz takvu neobuzdanu žestinu koju ni sama nije znala da je
poseduje. Svakim delićem svoga bića vrištala je da može biti još nečeg tu - da
može uživati još više nego sada.
Kao da joj čita misli, lord Asten je podigao ruku sa njenog struka i polako,
dražeći je, kliznuo prstom u nju. Bokovi joj se propeše, glava polete uvis i ona
čvrsto stegnu ivicu klupe. Gledajući niz svoje telo, u nered gole kože i
izgužvane svile, posmatrala je kako se kreće sa njom, kako palaca jezikom istim
ritmom kojim uvlači i izvlači prst iz njenog tela. I onda, kada se činilo da više
ne može da izdrži, on joj uputi đavolasti pogled i Meri se rasprsnu kao
prenapeti stakleni balon.
Prigušeni povik jurnuo je uz njeno grlo i ona se besramno pokrenu uz
grofova usta, nemo ga preklinjući da nikada ne prestane.
Ali kako se njeno telo vraćalo iz vrtoglavih visina u koje ju je poslao,
postala je svesna kako se sve ovo može činiti drugima. Ona, žena pod maskom
leži ispružena na klupi usred vrta nepoznate osobe, haljine zadignute do pasa i
korseta spuštenog dopola sa grudi. Dama bi se ogrnula i otrčala, bežeći od

76
 BalkanDownload

propasti. Ali Meri kao da nije mogla da prikupi dovoljno snage da bi uopšte
brinula. Prvi put u svom životu osetila je pravo zadovoljstvo i sada, nakon tog
iskustva, nije znala kako da se ikada vrati na staro.
Lord Asten ju je napokon doveo u red. Povukao je kilote nagore uz noge
i poravnao trake i žice njene krinoline, polažući predivnu, pozajmljenu haljinu
preko njih. Povukao je korset nagore i vratio rukave na mesto. A zatim se
polako podigao na noge kako bi je ponovo poljubio.
Slatki poljubac je u njoj ponovo razgoreo vatru.
„Hvala vam“, promrmljao je u njene usne.
„Ništa nisam uradila“, rekla je i kratko se nasmejala.
„Učinili ste više nego dovoljno.“ Obgrlio ju je oko struka i ona je bokom
dodirivala njegov stomak, spuštajući glavu na njegovo rame. Poljubio ju je u
kosu, tik iznad maske koja je zgodno prianjala uz njeno lice.
Položio je prst ispod njene brade i podigao joj glavu. „Želim ponovo da
vas vidim“, rekao je, dok mu je tihi glas odjekivao kroz prsa.
Ali pre nego što je uspela da mu odgovori, u daljini se začulo zvono.
Ponoć. Morala je da ode ili da rizikuje da ostane napolju zbog zaključanih vrata.
Tada bi morala da se pojavi na ulaznim vratima i da traži da je puste unutra
odevena u ovu naročitu haljinu i sa maskom u ruci. Grof bi tačno znao o kome
se radi, kao i to da se pretvarala da je nešto što nije. Ugledna žena. Žena iz
visokog društva. Žena koja je zapravo pozvana na markizov bal.
Ponovo se oglasilo zvono i ona se otrgnu od njega.
„Žao mi je“, rekla je žurno i pokupila skute haljine u ruku. „Moram da
idem. Bolje je ovako.“
„Stanite! Vaše ime!“, dozivao ju je uz zvonjavu, ali ga ona više nije čula.
Trčala je kroz markizov vrt brzo koliko su je noge nosile, pokušavajući da
ignoriše četiri reči koje su joj se neprestano vrzmale po glavi: Šta sam to
uradila?

***
Asten je gledao kako žena trči od njega u kovitlacu svile posute
zvezdama. Sručio se na klupu koja je još uvek bila topla od njenog tela.

77
 BalkanDownload

Gde mu je pamet bila? Namamio je nepoznatu ženu u senoviti vrt,

zadigao joj haljinu i lizao je dok se nije raspala u njegovim rukama. On nije
čovek koji radi takve stvari. On je pouzdan, staložen čovek, a ne neki bludnik
koji po gradu skače iz kreveta u krevet voljnih udovica i udatih dama, koje
njihovi muževi dugo već zapostavljaju.
Pa opet nije mogao sebe da prevari kako žali zbog onog što je učinio. Prvi
put nakon mnogo godina osećao se istinski živ. Njegova tajanstvena žena bila
je kao san - zavodnica poslata da iz njega izvuče nešto čemu se jako dugo nije
prepuštao.
Ona je bila čista strast i zadovoljstvo. Još uvek je bio tvrd dok je
razmišljao kako je jeknula kada je dostigla klimaks. Nedostajalo mu je tako
nešto u životu. Činilo mu se kao da je sa njegovih očiju skinula crnu koprenu i
pokazala mu istinu.
Nehotice je počeo da vodi gotovo sveštenički život lišen strasti. Svu svoju
snagu uložio je u ono što ga je činilo ponosnim: njegova ćerka, njegov posao,
njegovo imanje. A onda je, prefinjenošću čekića kojim se razbija staklo,
gospođica Falsum sve razbila u paramparčad.
Naravno, sada je morao da se vrati kući i gleda ženu koja je u njemu i
probudila ovu crtu neobuzdanosti. Možda je njegova tajanstvena žena puka
fantazija, ali gospođica Vudvard je najstvarnija na svetu. Ponadao se da će
poljupcem odvratiti misli od šarmantne guvernante, ali je i usred strasti
razmišljao o njoj. Pokušao je da nakratko zaboravi na nju uz ovu tajanstvenu
ženu, ali je u njoj prepoznavao sitne pokrete i neobične zvuke svojstvene
gospođici Vudvard. Te dve žene bile su nerazmrsivo povezane u njegovom
umu, što ga je dovodilo do ludila.
Asten zaroni glavu u ruke i prepusti se potpunom očajanju, ali mu tada
nešto skrenu pažnju - na šljunčanoj stazi bezazleno je ležalo nešto belo.
Podigao je damsku maramicu. Prstima je prešao preko platna i detaljno
izvezenog zelenog bršljana po rubu maramice. Bršljan se u jednom uglu
završavao sa velikim ružičastim cvetom, Herdea helix i Pelargonium
quercifolium. Bršljan i zdravac. Maramica je izgledala neobično i osobeno, i on
ni najmanje nije sumnjao u to da je pripadala njoj.
Osmehnuo se dok se stepenicama penjao natrag u balsku dvoranu. Nije
mu rekla svoje ime, ali je za sobom ostavila nešto svoje. Još uvek se igrao

78
 BalkanDownload

maramicom dok se probijao kroz gomilu, jedva primećujući navalu ljudi oko
sebe. Tek kada je stigao do svoje ćerke, primetio je da samo što nije zadremala.
„Tu si, oče“, rekla je Elenora.
Shvativši da još uvek drži maramicu one dame u ruci, on je stegnu u
pesnicu i gurnu ruku iza leđa. „Gde je ledi Loflin?“
Elenora glavom pokaza preko njegovog ramena. On se okrenu i ugleda
baronicu u razgovoru sa vojvodom od Ralija, okruženu ćerkama. Zapravo je i
bolje tako. Ma koliko da je dobro skrivao rumen lica i ushićenje, ledi Loflin bi
ga sigurno prozrela.
„Da li si lepo plesala sa lordom Blejknijem?“, upitao je ćerku.
Elenora ga pogleda. „Jesam, ali pre skoro sat vremena.“
Pre skoro sat vremena? Još uvek je osećao peckanje vreline - zbunjenosti
i zadovoljstva - koje ga je obuzimalo kada je shvatio da je toliko dugo zabavljao
gospođicu Falsum.
„Šta to držiš iza leđa?“, pitala je njegova ćerka.
„Ništa što bi tebe zanimalo.“
„Očeee.“ Umela je da razvuče to poslednje e tako da je znao da sa njom
nema raspravljanja.
„Zar ti niko nije rekao da se ne mešaš u afere svog oca?“, pitao ju je.
Njegova ćerka se nasmeja. „Ti nikad nemaš afere u koje bih se mešala.“
Pa to je istina. Ali više nije tako.
„Nije da si dosadan“, nastavila je Elenora.
Dosadan? Upravo je jednu ženu doveo do toga da vrišti od zadovoljstva
u vrtu.
Ali, naravno, to ne može da kaže svojoj ćerki. Nikome ne može da kaže.
Umesto toga je podigao maramicu. „Izgleda da je gospođica Falsum
ispustila ovo. Mislio sam da joj je vratim, ali ne mogu da je nađem.“
Elenora je pogledala maramicu. Napućila je usne, pa ih potom razvukla
u osmejak. „Mislim da je gospođica Falsum otišla. Gde si je našao?“

79
 BalkanDownload

„Negde na podu“, rekao je i nejasno pokazao rukom po balskoj dvorani.

„Pošto je ona tvoja prijateljica, mislio sam da znaš kako da je vratim. To bi bilo
plemenito.“
Samo što ništa od onog što je mislio o toj ženi koja ju je ispustila nije bilo
plemenito. Njen ukus je nestao sa njegovog jezika, a on je želeo još.
„Bojim se da ne znam gde stanuje gospođica Falsum. Samo je ponekad
vidim na balovima kao što je ovaj“, rekla je Elenora i podigla svoju karticu za
ples. „Ako mi dozvoliš, obećala sam lordu Lilmeru ovaj ples.“
Niski muškarac upadljivog izgleda prišao je Elenori i ponudio joj svoju
ruku. Asten se držao po strani i stavio maramicu u džep. Pronaći će ženu koja
ju je ispustila, ali će je do tada nositi sa sobom da ga podseća na to da strast još
uvek može da uskovitla njegovu krv.

80
 BalkanDownload

Osmo poglavlje

D an nakon bala Meri je sedela u salonu preko puta lorda Astena i ledi
Elenore, trudeći se svom silom da ne pocrveni. Nikada nije bila sklona
tome da se postidi, a otkrivala je da je to prilično uznemirujuće osećanje. Ali
zaista, šta je mogla da uradi kada je svaki put kada bi pogledala u grofa, osetila
da je ovlažila. Bilo je to nedostojanstveno i uzbudljivo. Želela je da ponovo oseti
njegov jezik na sebi više nego bila šta drugo na svetu.
Prethodne noći hotimice je zaboravila na svoj društveni položaj. Samo
tako je mogla da objasni ludilo koje ju je obuzelo i koje je prestalo u času kada
je crkveno zvono oglasilo ponoć. Poskočila je na noge i odmah pokazala
uzdržanost prema lordu Astenu, jer u suprotnom nikada ne bi otišla iz
njegovog naručja. A zatim je otrčala kao da su joj sami đavoli za petama, sve
dok nije stigla do ulice. Zapanjeni kočijaš dvokolice odbacio je cigaretu i
dovezao je do Belgravijskog skvera ne zapitkujući je zašto se provlačila kroz
rupu u živici koja je okruživala velelepnu kuću.
Srećom, niko je nije primetio kada se ušunjala kroz ulaz za poslugu kuće
Asten, pa zadnjim stepeništem do svoje sobe. Zatvorila je vrata, strgla haljinu
sa sebe i gurnula je duboko u ormarić sa uredno složenom odećom. Shvativši
da još uvek nosi masku, trgnula je crne svilene trake i bacila je na krevet.
Grabeći vazduh, dala je sebi pet minuta da porazmisli o tome šta će da uradi
ako je budu uhvatili. A onda je, uz surovu veštinu žene koja godinama upravlja
životima drugih ljudi, odagnala paniku i prestala da od sebe pravi budalu. Lord
Asten nikada neće saznati da žena koja je plesala sa njim, i koja ga je ohrabrila
da je zavede, živi sa njim pod istim krovom.
Ali postavljalo se pitanje njene maramice. Izgubila ju je. Sećala se da ju
je napipala u korsetu kada se kroz otvorena vrata balkona ušunjala na bal, ali
kada se tog jutra probudila, nigde nije mogla da je nađe. Rastresla je balsku
haljinu i sve svoje rublje. Ništa.
Ali suludo je da brine. Slučajni stranac koji je bude našao neće moći da
je poveže sa njom. Niko nikada nije obraćao toliko pažnje na porodičnu
guvernantu da bi primetio njene aksesoare.

81
 BalkanDownload

Pa uprkos sopstvenom razuveravanju, nije mogla da otrese straha da će

neko maramicu pronaći u markizovom vrtu i da će ga ona nekako dovesti do
nje.
Uveče će ponovo pregledati sve svoje stvari, ali za sada mora da se smiri,
jer sad tema nije ni ona ni njena izgubljena maramica, niti nezajažljivost koju
je grof u njoj probudio. Tema je ledi Elenora, jer kada se lord Asten vratio na
bal, lord Blejkni je zatražio od njenog oca dozvolu da dođe u posetu.
„Gospođice Vudvard“, rekao je lord Asten, odvukavši njenu pažnju sa
briga koje su je mučile. „Znate, mislim da bi moja ćerka sinoć izlizala svoje
papuče plešući, da je samo mogla.“
Kratak osmejak zatitra na usnama ledi Elenore. „Retko kada mi je kartica
za ples bila tako puna.“
Meri se tome nije čudila. Njena štićenica je blistala od samopouzdanja
kada je plesala. Ledi Elenora je juče bila ona prava - šarmantna, lepa i
inteligentna. Žena kakvu je London trebalo da vidi.
„Zar ti nije drago što si ipak išla na bal?“, pitao je lord Asten.
„Oče“, rekla je ledi Elenora sa dozom osude u glasu kakvom vladaju samo
sedamnaestogodišnje debitantkinje.
„Dobro, dobro“, odgovorio je otac i skrenuo pogled ka Meri.
Silno se trudila da ne prizove pogled tih očiju, otvorenih i iskrenih u
svojoj žudnji, pred kojima se noćas topila. Što je više pokušavala da potisne
utiske iz svoje glave, oni su bivali sve snažniji. Ovo će zaista biti jedno dugačko
popodne.
„A kako si ti proveo noć, oče? Da li si razmišljao o tome kako da pronađeš
gospođicu Falsum?“, pitala je ledi Elenora.
Meri ispravi leđa. Šta ona to radi?
„Nisam, još uvek nisam“, odgovorio je grof. „Gde si je ti upoznala?“
„Zaista se ne sećam“, odgovorila je ledi Elenora, predano ignorišući Meri.
„Ne bi trebalo da mi bude teško da je pronađem“, odgovorio je lord
Asten. „Postoji nekoliko uglednih gospođa koje izgleda poznaju sve u Londonu.
Možda se gospođica Vudvard susrela sa njom tokom ranijeg službovanja?“

82
 BalkanDownload

Namestila je radoznao osmeh uprkos užasnim pitanjima koja su joj se

rojila u glavi. „Mislim da se nisam upoznala sa damom koja se tako zove. Mogu
li da vas pitam zašto morate da je pronađete?“
Da je dovedem do ekstaze. Da je razorim. Da je pustim da samu sebe
uništi. Mogla je da prihvati bilo koji od ovih razloga.
„Želim da joj vratim nešto“, odgovorio je grof. Obuzeo ju je takav strah
da je čvrsto stegla rukohvate na stolici. Lord Asten je imao njenu maramicu.
Ako otkrije šta je uradila, njen ugled, njeno poštovanje, sve što je izgradila,
nestaće onog časa kada je bude izbacio iz kuće.
„Vaš ples je razljutio ledi Loflin, što je sasvim prijatna posledica“,
nastavila je ledi Elenora.
„Elenora“, upozorio ju je.
„Pravo je čudo da ledi Loflin nije odgrizla glavu gospođici Falsum“,
veselo je dodala devojka.
Ali pre nego što je stigao da prekori svoju ćerku, začulo se zvonce na
vratima.
Ledi Elenora zazvecka šoljicom koju je vratila na tanjirić. „Evo ga.“
Uistinu, Vording je najavio lorda Blejknija, koji je sa buketom belih
ljiljana u ruci stupio u salon krupnim koracima. Čim je video ledi Elenoru, oči
su mu zasijale kao čoveku koji je posle duge, teške zime ugledao sunce.
„Ledi Elenora, lorde Asten, hvala vam što ste me ugostili u svom domu“,
rekao je lord Blejkni uz dobro uvežban naklon.
„Zadovoljstvo nam je, zar ne, Elenora?“, reče njen otac uz osmeh.
„Dozvolite mi, molim vas, da vas upoznam sa gospođicom Vudvard,
guvernantom moje ćerke.“
„Gospođice Vudvard.“ Prosac je s poštovanjem klimnuo glavom.
„Da li je to za mene?“, pitala je ledi Elenora i gledala u cveće uz stidljiv
osmeh.
Lord Blejkni je nespretno pružio cveće ispred sebe. „O, naravno! Da, za
vas. Lilium candidum. Što znači...“
„Beli ljiljani“, odgovorila je prihvatajući ponuđeni buket i duboko
udahnula njihov opojni miris. „Divni su.“

83
 BalkanDownload

„Znate njihov naziv na latinskom?“, pitao je lord Blejkni.

„To je zbog oca. Imamo staklenu baštu u Londonu i predivnu baštu u
unutrašnjosti, a on mi predaje botaniku svakog utorka i četvrtka po podne,
kada ga posao ne odvuče na drugu stranu.“
„Podsetili su me na vas. Beli su kao što je bila i vaša haljina. I kao
mesečina, pretpostavljam, ali uglavnom... vaša haljina“, zamucao je lord
Blejkni dok je objašnjavao.
Lord Asten pogleda Meri koja se obuzdavala da se ne nasmeje. Ako ledi
Elenora i lord Blejkni ne budu vereni do kraja juna, poješće svoj najbolji šešir.
„Lorde Blejkni“, rekla je dok je zaneseni par gledao jedno u drugo, „mora
da ste žedni.“
„O da! Da li biste hteli šolju čaja?“, pitala je ledi Elenora.
„Veoma rado, hvala vam. Možda i neki kolačić?“, pitao je mladić pun
nade.
„Kuvarica obožava kada može da pokaže svoju veštinu u pravljenju
poslastica“, rekao je lord Asten. „Molim vas, raskomotite se. U ovoj kući smo
prilično opušteni kada smo sa prijateljima.“
Zvonce se začulo još jednom.
Ledi Elenora se namršti. „Čudno. Lusi i Sofi će doći sutra.“
„Možda si pobrkala datume, draga“, rekao je njen otac.
„Možda“, polako je odgovorila devojka. „A možda...“
„Ledi Loflin i njene ćerke, gospođica Una i gospođica Kordelija“,
izgovorio je Vording sa vrata.
Ovo mora da je šala, pomislila je Meri kada su ledi Loflin i njene ćerke
prošle pored Vordinga i ušle u salon.
„Lorde Asten, kakav je samo provod bio sinoć!“, povikala je žena koja je
stala pred grofa i obuhvatila njegove šake svojim.
Zahujalo je u Merinim ušima. Kako se ova žena samo usuđuje da se ušeta
u ovu kuću i nametne se lordu Astenu u petak, iako je ledi Elenora jasno
razglasila po gradu da posete prima samo utorkom i subotom? A tu je i ovo
hvatanje za ruke. Njena ljubomora bila je skoro očigledna dok je gledala kako
ova žena dodiruje lorda Astena. A ona samo može da gleda iz daleka i seća se.

84
 BalkanDownload

Stvar je prevršila meru.

„O, lorde Blejkni“, rekla je ledi Loflin, sa rukom na grudima. „Una je baš
pričala kakvo je uživanje igrati sa čovekom koji je tako siguran plesač.“
„Veoma ljubazno od vas, gospođo“, uzvratio je mladić, ali se Meri učinilo
kao da je njegov ljubazan osmeh pomalo klonuo.
„A doneli ste i cveće ledi Elenori“, primetila je ledi Loflin prilično
snishodljivim tonom. „Divan gest! Uzbuđenje je uvek veliko kada mlada dama
dobije svoj prvi buket.“
„Posle sinoćnog maskenbala, biće to prvi od mnogih“, rekla je Meri
pokušavajući da zvuči slatko kako bi prikrila zajedljivost u tonu.
Ledi Loflin je skupila usne u tanak osmeh. „O, gospođice Vudvard. Opet
ste ovde.“
„Gde bih drugo bila?“, pitala je Meri.
„Vaša guvernanta je neobično iskrena, milorde.“
Meri je krajičkom oka videla kada se lord Asten uspravio. U stomaku joj
je zatreperilo pa se ponadala da je neće izgrditi - barem ne ispred ove
goropadne žene.
„Ohrabrujem gospođicu Vudvard da slobodno izražava svoje mišljenje
dok je pod ovim krovom. Za tako kratko vreme postala nam je nezamenljiva“,
pojasnio je grof.
Obuzeo ju je nalet zadovoljstva, ali se potrudila da to ne pokaže.
„Nezamenljiva“ je reč kojom su ljudi opisivali svoju poslugu. Ona nije član ove
porodice. Ako se ne bude držala te stvarnosti, poneće je sanjarenje, a od toga
ništa dobro ne može da ispadne.
„Velikodušno od vas, gospodine“, rekla je ledi Loflin uz lažnu ljupkost.
„Na kraju krajeva, mora da je gospođici Vudvard veoma teško da sluša sve ove
razgovore o balovima, zabavama i haljinama. Možda ćete moći da plešete na
balu posluge za Božić. Da ste ćerka jednog džentlmena...“
„Ja jesam ćerka jednog džentlmena.“ Svejedno da li je to htela ili ne, sada
je pažnja svih bila usmerena na nju i nije mogla da se pokaže kolebljivom. Meri
možda nije baronica, ali neće biti ni ponizna. Nije postala jedna od
najuvažavanijih guvernanti u Londonu tako što je drhtala pred uvredama.

85
 BalkanDownload

Umesto toga, stala je u svoju odbranu, postojano, staloženo i nepokolebljivo.

Ona je principijelna žena, koja neće dozvoliti da je zastrašuju.
„Zaista?“, pitala je ledi Loflin naslađujući se. „Sigurna sam da je to neka
izuzetna priča. S vremena na vreme volim da čujem poneki skandal u salonu.“
„Nije to neka priča. Moj otac je bio trgovac pamukom koji je bankrotirao
neposredno pre smrti“, rekla je Meri, prisećajući se sramote kada su shvatili da
nema više novca za grejanje kuće, plaćanje posluge i ostavu punu hrane. „Moja
majka se trudila koliko je mogla da nam obezbedi egzistenciju.“
Možda i previše. U grlu joj se stvorila knedla pri pomisli na njenu majku,
veselu udovicu. Kao da je to mogla da zaboravi. Neobeležene kočije koje stoje
nekoliko kuća dalje niz ulicu u najrazličitija doba noći. Miris cigara gospode u
sobi za prijem njene majke. Meso koje bi se, nekim čudom, pojavilo na tanjiru
dan nakon jedne takve posete. Ledi Loflin je bila u pravu. Bilo je to zaista
skandalozno i čitav Mančester je to znao. Komentar ljudi koje su Vudvardovi
nekada smatrali prijateljima tada su boleli kao kada sipaš so na živu ranu.
„Gospođice Vudvard“, tiho je rekla ledi Elenora, ali Meri odmahnu
glavom. Ako ledi Loflin želi da je uvredi, znaće tačno sa kim će se sporiti.
„Moja majka je uspela da se ponovo uda, samo što njen novi muž nije
želeo ćerku nekog drugog muškarca“, nastavila je. „Poslali su me u internat, ali
je posle godinu dana novac za školu i smeštaj prestao da stiže. Pisala sam svojoj
staroj kuvarici i saznala da je majka otplovila za Jamajku gde je njen muž imao
plantažu. Nisam imala rođake koji bi me primili, ni prijatelje. Nikoga. Bila sam
napuštena.“
„Odabrala sam da radim, jer je jedini drugi izbor bio da gladujem. Možda
nisam iskusila haljine i balove o kojima pričate, ledi Loflin, ali verujte mi da se
ne stidim toga kakva sam žena postala.“
Lord Blejkni je pročistio grlo i time prekinuo napetost koja je nastala u
salonu. „Gospođice Vudvard, vaša priča pokazuje vaš neverovatan karakter."
„A to se da primetiti i u ovoj kući“, sledio ga je lord Asten koji ju je
netremice posmatrao, kao da zaranja duboko u njenu dušu - u samo središte
bola zbog napuštenosti. „Ko god ima problem sa vašom životnom pričom,
imaće problem sa mnom.“
Grof nije znao kakav utisak su ove njegove reči ostavile na nju. One su
se na njegovim usnama zadržale kao obećanje. Ovde imaš dom. Ovde si željena.

86
 BalkanDownload

„Hvala vam“, prošaputala je.

„Veoma zanimljiva priča“, rekla je ledi Loflin, zvučeći prilično
nezainteresovano. „Mogli biste da je pričate po ćoškovima za sitninu."
Ovog puta se oglasio grof, potpuno kivan. „Uveren sam, ledi Loflin, da
niste nameravali da budete okrutni. Možda želite drugačije da se izrazite.“
Meri je osetila ljutinu u njegovom glasu, koji je zvučao tvrdo kao gvožđe,
uz trunku brižnosti, što ju je u mislima vratilo u prethodnu noć. Na ono što su
učinili. Na to kako joj je šaputao na uvo i kako se veličanstveno osećala u
njegovom zagrljaju.
Ledi Loflin se oglasi visokim, slabašnim smehom. „O, gospodine, šalim
se. Ja pre svih znam da je potrebno sažaliti se na one lošije sreće. Da vas napusti
rođena majka...“ Stojeći sat kraj vrata počeo je da oglašava pun sat. „Oh! Una i
Kordelija, moramo da pođemo.“
„Mama, pa tek smo stigle“, rekla je gospođica Loflin.
„Čeka nas puno poseta danas po podne“, objasnila je njihova majka, ne
dopuštajući raspravu.
Lord Asten je kratko klimnuo glavom. „Naravno, razumemo. Je li tako,
Elenora?"
Prvi put otkako ju je Meri upoznala ledi Elenora je izgledala pomalo
samozadovoljno. „Prava je šteta što ne možete duže da ostanete, madam.“
Ledi Loflin skupi oči kao da se sprema da devojci uputi kakvu oštru
opasku, ali ne reče ništa, sem uobičajenih reči na rastanku, i zatim skliznu iz
sobe uz kovitlac svile obrubljene čipkom.
„Lorde Blejkni“, oglasio se lord Asten uz napetu veselost kada su njih
četvoro ostali u salonu. „Pomenuli ste da vas zanima botanika. Možda Elenora
može da vam pokaže našu staklenu baštu. Siguran sam da bi gospođica Vudvard
volela da vam se pridruži.“
Lice lorda Blejknija se ozarilo. „Veoma bih voleo.“
„Gospođice Vudvard?“, pitala je Elenora.
Meri glavom pokaza na vrata. „Vodite nas.“

87
 BalkanDownload

Mladi par nije časio ni časa, ali Meri je oklevala. Kada se par udaljio
dovoljno da ne bi mogao da čuje, ona je pogledala lorda Astena. „Vešto ste to
izveli, to što ste ih poslali u staklenu baštu.“
„Prikladno, uz pratnju, naravno“, zakikotao se.
„Zar bi moglo drugačije?“
„Ne, ali biste možda mogli da se držite malo podalje od njih nego obično“,
predložio je uz vragolasti osmeh, koji ju je zagrejao kao kuvano vino u hladnu
zimsku noć.
„Lorde Astene, pobogu!“, uzdahnula je odglumivši zaprepašćenje.
„I ja sam nekad bio mlad. Nisam sasvim zaboravio kako je to uzbudljivo,
gospođice Vudvard.“
Pri sećanju na trenutak uzbuđenja koji su podelili, kao da je sve postalo
veselije. Bilo bi joj dovoljno kada bi mogla da provede još samo jednu noć sa
njim. Mogla bi da zaustavi ovu luckastu čežnju i ukroti neobuzdanost koju je u
njoj podstakao.
Samo što neće dobiti još jednu noć sa ovim čovekom. Tako nešto ne može
sebi da dozvoli. Zar joj maramica nije dovoljno upozorenje da pleše po ivici?
„Trebalo bi da ih sledim, kako ne bi duže ostali nasamo“, rekla je i
odjednom osetila potrebu da ne bude u istoj prostoriji sa njim.
Gotovo je stigla do vrata kada je povikao za njom: „Bili ste u pravu,
znate.“
Stala je. „U vezi sa čim?“
„U vezi sa ledi Loflin. Sa mojom ćerkom. U vezi sa svime.“
Priznaje da je pogrešio. Bilo je to više nego što je očekivala od jednog
plemića, iako je izgledalo sasvim prirodno kada je on u pitanju. Lord Asten nije
bio poput ostalih grofova, markiza i vojvoda koje je susretala - bio je nešto više.
„Ponekad neko sa strane vidi stvari koje članovi porodice ne mogu“,
rekla je.
Odmahnuo je glavom i kratko se nasmejao. „Nikada vas ne bih nazvao
nekim sa strane, gospođice Vudvard. Nadam se da sebe ne vidite tako, barem
ne u ovoj kući, u ovoj porodici.“

88
 BalkanDownload

Meri je izašla iz sobe bez reči, nadajući se da grof nije video suze koje su
joj navirale na oči. Prošla su davno ta vremena kada je imala dom.

89
 BalkanDownload

Deveto poglavlje

D a li ste sasvim sigurni?“ U glasu lorda Astena primećivalo se izvesno

očajanje dok je mahao maramicom svoje tajanstvene žene pred nosem
četvrte krojačice koju je tog dana posetio. Ovo je bila deveta radnja koju je
posetio posle maskenbala. Počeo je da strahuje da nema te švalje, krojačice i
galanteriste koji bi mu mogli pružiti odgovor.
Sitna, zajedljiva Francuskinja, koja je stajala preko puta njega za
staklenim pultom, podigla je glavu. „Ta maramica nije od mojih.“
„Ali jedva ste je i pogledali“, rekao je, nevoljan da prihvati odbijanje ove
žene.
„Gospodine, ne liči na moje maramice. Vez je dobar, ali ne dovoljno
dobar. Vidite ovo ovde?“ Pokazala je mesto gde se jedna od lozica uvijala
naviše. „Razmak u luku nećete naći ni na jednom modelu koji izađe iz moje
radnje.“
„Da li znate ko je mogao ovo da napravi?" Žena je slegla ramenima kao
da se pravda. „Meni izgleda kao da je izrađena u kućnoj radinosti, a ne
profesionalno.“
Obeshrabren ovim rečima, već je počeo da se miri sa sudbinom. Ako je
maramicu vezla gospođica Falsum, teško će je pronaći, osim ukoliko se negde
ponovo ne sretnu. A to mu se činilo malo verovatno, jer ni njegova ćerka nije
mogla ništa da mu kaže o svojoj prijateljici. Pogledao je knjigu o plemstvu i
svaki novinski članak o društvenim dešavanjima na koji bi naišao. Nigde je
niko nije pomenuo. Gospođica Falsum ga je, činilo se, zaista obmanula. Baš kao
što se pribojavao.
Asten je uzdahnuo i udaljio se od pulta. „Hvala na vremenu koje ste mi
posvetili, madam.“
Iz radnje je izašao na ulicu. Kiša koja je padala pojačavala je njegovo
mračno raspoloženje. Da mu je samo rekla svoje pravo ime. Znao je da postoje
jaki razlozi zbog kojih je otrčala - pobogu, četiri stotine pripadnika
mondenskog društva plesalo je na korak od njih dok joj je on pružao

90
 BalkanDownload

zadovoljstvo na klupi u vrtu - ali ipak se nadao da su uspostavili vezu dovoljno

snažnu da ipak ostane s njim.
Njemu je, zasigurno, bilo dovoljno da odbaci svoje plemenito držanje i
kroči pravo u more ludila.
Šta mu se dogodilo da zavede ženu na javnom mestu? To ni najmanje nije
ličilo na njega, ali nije bio sasvim siguran u to da je on držao stvari pod
kontrolom. Zar ona nije zavela njega svojim mekim dodirima i grlenim
šaputanjem? Zar mu se nije učinilo da je upravo ona ponudila osećanje
zadovoljstva i uzbuđenja?
Oživela je u njegovim rukama, njena strast je titrala tik pod prividom
uzdržanosti. Dodir njihovih usana bio je dovoljan da je pokrene. Ponela se
neustrašivo i gladno, bez i trunke stida, očekujući da joj pruži još. Zahtevajući
da joj pruži još.
Ludilo ga je nateralo da je uzme u naručje i odnese do mesta na kom je
mogao da je obožava svojim ustima. Rado bi se ponovo našao u tom ludilu.
jedino o čemu je mogao da razmišlja bio je njen ukus, opor a ipak sladak.
Sanjao ju je svake noći posle maskenbala. U snovima je osećao toplinu
njenog nagog tela koje se povija pod njim i dodir njene meke kose pod rukama.
Kliznuo bi u nju, priželjkujući da se oko njega stegnu njeni snažni mišići dok
zaječi od zadovoljstva. Ali onda, svake bogovetne noći, iznenada bi shvatio da
ne vodi ljubav sa svojom tajanstvenom ženom, već sa gospođicom Vudvard.
Guvernanta bi ga pogledala onim plamenim očima i pritisnula svoje bokove uz
njega i on bi se iznenada probudio okupan znojem. Srce bi mu snažno tuklo, a
ud bio čvrst kao kamen.
„Ona nije za tebe“, promrmljao je dok se penjao u kočiju i sručio na
plišanu klupu. Još uvek je držao maramicu u ruci i palcem gladio tkaninu.
Očajnički mu je bilo potrebno da pronađe vlasnicu te krpice, zato što je
surova, razdražujuća istina bila da taj jedan susret sa tajanstvenom ženom u
vrtu nije bio dovoljan da mu odvrati misli od guvernante. Štaviše, njegova
žudnja za gospođicom Vudvard samo se još više osnažila. I sada se lord Asten,
čovek koji se ponosio time što je dobar i moralan, potpuna suprotnost svom
ocu, stajao na granici da izgubi kontrolu, zgrabi guvernantu u naručje i
upropasti je. Nije to mogao da joj uradi, ali njegova odlučnost se svakog dana
sve više krunila kada bi ga krišom pogledala a zatim brzo skrenula pogled.

91
 BalkanDownload

Gospođica Falsum je ta koja mu treba. Nju može da ima, onako voljnu i

spremnu. Samo kada bi ponovo mogao da je nađe, pa da preusmeri svoju strast.
Njegova tajanstvena žena mogla bi da bude njegovo spasenje, jer je u njegovom
domu živela sama đavolica.

***
Nedelju dana nakon bala kod markiza De Lansija Meri je sedela u svojoj
sobi i proklinjala kišu koja je u krupnim kapima udarala o prozor. Nedugo
nakon što je lord Blejkni otišao, nebesa su se otvorila i od tada kiša nije prestala.
Čitavo domaćinstvo Asten ostalo je u kući, a posle toliko dana zatočeništva
njeni nervi postali su napeti poput opruge sata. Nailazila je na lorda Astena gde
god da se zaputila. Stalno je naletala na njega i svaki put kada bi im se putevi
ukrstili, ta opruga postajala je sve napetija.
Mora biti da i on to oseća. Mora biti. Ovo mučenje, rastegnuto i
neuzvraćeno, nije moglo biti jednostrano. Mislila je da to primećuje na njemu
- u stezanju vilice, grickanju usana i stezanju pesnica - kada bi prošla pored
njega. Ali lord Asten je gospodin, a gospodin nikada ne povlađuje svojim
niskim strastima, čak i kada dama to traži od njega. O, kako je samo to tražila
od njega.
Obgrlila je kolena, pokušavajući da snagom volje odagna čežnju za
njegovim šakama na svojim golim butinama. Bože, tog jutra je za doručkom
zamišljala kako joj prilazi i svom težinom svog tela je pritiska uza zid. Nije
morao ni da je poljubi, dovoljno bi bilo da je dodirne. To bi je zadovoljilo.
Jedino što to ne bi bilo dovoljno - samo bi čitavo njegovo telo moglo to
da postigne, ali je strahovala da ga se nikada ne bi zasitila ukoliko bi mu nekako
i dozvolila da je uzme i dopustila mu da je voli. Beznadežno bi žudela za
njegovim poljupcima i milovanjima, kao zavisnica koja se grčevito drži za izvor
svog zadovoljstva.
Meri se baci na jastuke. Sve je pogrešno razumela. Sinoć je primetila kako
vadi njenu maramicu i gladi je vrhom palca. Isprva je ustreptala od uzbuđenja,
ali se potom prisetila da on misli kako maramica pripada onoj drugoj ženi. I
zato je ostala na svom mestu, posmatrajući ga kako neprestano trlja vez, kao da
će time prizvati vlasnicu poput duha iz lampe.

92
 BalkanDownload

Mogla bi da mu pokaže da je žena koju traži tačno ispred njega, ali šta bi
se onda dogodilo? Ako bi otkrila da se iza srebrne maske tajanstvene gospođice
Falsum skriva ona, smesta bi bila otpuštena i to bez preporuke. Tada ne bi
važilo njegovo obećanje da je ona deo porodice. Stvari izgledaju sasvim
drugačije kada se upletu skandal, sramota i licemerstvo.
I stoga je sama nosila teret svoje tajne.
„Ne“, rekla je i uspravila se u krevetu. „Ovako ne ide.“
Meri je zbacila posteljinu, obukla kućnu haljinu, uzela roman koji je
čitala i spustila se stepeništem za poslugu. Ako će ostati budna do pola noći,
mogla bi da donese i nešto za hranu.
Iz kuhinje je dopiralo svetlo i uz njega je lakše pronašla put niz još uvek
nepoznati hodnik.
Tek što je stupila iza ćoška u kuhinju, začula je škripanje pera po papiru,
od čega joj se srce zaustavilo. Za širokim, istrošenim drvenim stolom sedeo je
lord Asten, u košulji.
„O!“, izletelo joj je dok je rumenela zbog ovog intimnog prizora. „Nisam
očekivala da ću vas ovde zateći, gospodine. Laku noć.“
„Gospođice Vudvard, čekajte“, dozvao ju je.
Prestani da se ponašaš kao budala, opomenula se, iako je čvrsto privila
knjigu na grudi. Bilo je blesavo što se osećala tako razodeveno pred ovim
čovekom iako je nosila i kućnu i noćnu haljinu. On je sam razgolitio dobar deo
njenog tela, ali to je bilo onda kada nije bila Meri, već smela, predivno odevena
gospođica Falsum. A sada je opet samo guvernanta. I drugačije se oseća.
„Nikada ne bih oterao nekog ko takođe pati od nesanice“, rekao je
ustajući i pokazao glavom na šerpu s mlekom koja se nalazila na masivnom
gvozdenom štednjaku. „Hoćete li mi se, molim vas, pridružiti?“
Oklevala je kada je pokazao na stolicu sa koje je upravo ustao, ali njen
poriv da se još malo zadrži u grofovom društvu bio je isuviše snažan. Osećala
se tako dobro u njegovom društvu. Nije morao ni da je dodirne da bi se osetila
posebno, drugačije. Bilo je nečeg u njegovom lagodnom smehu i načinu na koji
ju je slušao, kao da su njene reči u direktnoj vezi sa njenom dušom i kao da je
svaka od njih veoma važna.

93
 BalkanDownload

I zato je ostala da sedi u grofovoj stolici, iako je znala da je sam taj čin
ovaploćenje lude odvažnosti.
„Mogu li da vam napravim šolju kakaoa?“, pitao je, ruku sklopljenih iza
leđa kao oličenje učtivog gospodina.
„Mogu sama“, rekla je i krenula da ustane.
Rukom joj je pokazao da ostane na mestu. „Samo to znam da spremim, i
bio bih vam zahvalan ako biste mi dopustili da pokažem svoje umeće.“
„Mislila sam da gospoda izbegavaju da provode vreme u kuhinji“, rekla
je dok je posmatrala kako se elegantno kreće, sa police skida jednostavnu
keramičku šolju i sipa čokoladni prah.
„Vaša predrasuda nije neosnovana“, rekao je. „Naučio sam kada je
kuvarici dosadilo što Vording budi kuhinjske pomoćnice kada kasno noću
zatražim osveženje. Srećom da se večeras vatra nije sasvim ugasila, pa može da
se podgreje mleko.“
Posmatrala ga je kako sipa mleko, uzima viljušku i pravi predstavu
mešajući je sa čokoladom. Razmahavši se i lagano lupivši viljuškom po rubu
šolje, pružio joj je piće uz mali naklon. „Za vas, madam.“
Prsti su im se okrznuli i ona se silno potrudila da ne zadrhti od vreline
koja se pokrenula od vrhova njenih prstiju do meke pukotine u međunožju, pa
natrag.
Ako je lord Asten i primetio, nije to pokazao. Umesto toga zgrabio je
stolicu iz ćoška kuhinje i spustio je preko puta nje, uz osmeh.
Nastao je trenutak tišine. Gotovo da nikad nisu bili sami, a da nisu imali
neku jasnu temu za razgovor, obično ledi Elenoru. O čemu se priča sa jednim
grofom koji je neprilično odeven?
Meri je pokazala na sto po kojem su bili razastrti papiri. „Vaš posao?“
Zastenjao je i počeo da povlači lanac svog sata. „Jedna moja ludačka
ideja.“
„Šta vas muči?“
„Donji dom je doneo zakon da poveća porez na žitarice, ali pun je rupa.
Bojim se da ćemo biti odbijeni, iako taj zakon u suštini nije loš.“

94
 BalkanDownload

„Uživate u svom radu u Parlamentu?“, upitala je i otpila gutljaj kakaoa sa

mlekom, koji je bilo izvrstan, gorak i sladak istovremeno.
„Da, iako se ponekad pitam da li vredi tolikog truda. Radije bih vreme
provodio sa svojom ćerkom ili modernizovao Rouz Holou. Ali onda se setim
zašto to radim pa čak i najnaporniji posao postane lakši.“
„A to je?“, upitala je.
„Na šta mislite?“
„Šta je razlog zbog kojeg ste na svakoj sednici i raspravljate o zakonima?“
Podigao je svoju šolju i otpio gutljaj kao da odmerava njeno pitanje.
„Osećanje odgovornosti.“ Odgovornost. Obaveza. Čast. Ovo su stvari kojima
ovaj čovek stremi.
„Pretpostavljam da je život jednog grofa ispunjen obavezama“, rekla je.
Lice mu se smračilo ali ne od ljutnje već pre od tuge.
„Zbog toga sam doneo neke od najboljih i najgorih odluka u svom životu.
Sigurno ste shvatili da sam se oženio iz osećanja obaveze“, rekao je.
Meri se potpuno umirila. Nije želela da izazove takva osećanja ali sada,
kada je to učinila, želela je da on nastavi sa pričom.
Namršteno je zurio u tačku na stolu kao da pokušava da odluči odakle da
počne. „Lusinda je bila lepa, mlada i naslednica. U to vreme činilo se kao
najbolja moguća kombinacija koju mlad čovek može da poželi. Otac mi je rekao
da će ona biti prava žena za mene, da vodi domaćinstvo i nosi moju decu. Rekao
mi je da tako ispunjavam svoju obavezu prema grofovskom položaju, i ja sam
mu poverovao. Nije bilo ni trunke sumnje da ću imati naslednika u kratkom
roku.“
„Prvo se rodila Elenora. Neki moji prijatelji su smatrali da je prilično
razočaravajuće što mi se prvo rodila devojčica, ali ja sam bio presrećan što
imamo zdravo dete. Moja žena... “ Odlutao je u mislima. „Moj otac je umro
odmah po njenom rođenju i ja sam odjednom postao grof koji treba da upravlja
nehajno održavanim imanjem. Sve sam više vremena provodio između Saseksa
i Londona, u Parlamentu i sa upravnikom imanja. Jedva da sam viđao Lusindu,
a sasvim sigurno nisam uviđao ono što se odvijalo pred mojim očima.“
“A to je bilo?“, tiho je upitala Meri.

95
 BalkanDownload

Izvadio je svoj sat i premetao izgravirani poklopac u rukama kao da će

time dozvati neko sećanje. „Znao sam da me nije volela. Ponadao sam se da
ćemo vremenom postati prijatelji. Nisam računao na to da će pronaći sebi
ljubavnika.“
Meri je prestala da diše. „Kako ste saznali?“
„Rekla mi je“, odgovorio je i uputio joj pogled pun čemera. „Rekla je da
želi da živi odvojeno zato što je zapostavljam. Želela je da se razdvojimo.“
Mogla je da čuje povređeni ponos u njegovom glasu, kao i bol zbog
neverstva svoje žene. „I šta ste onda uradili?“
On uzdahnu. „Mogao sam da budem siledžija i da joj ne dam da ode, ali
nisam to želeo. Ako je bila toliko očajna da zabludi, nisam nameravao da je
prisiljavam da ostane.“
„Ali ona je umrla.“
On klimnu glavom. „Kupila je kartu za brod koji je plovio za Španiju.
Želela je da tamo sa ljubavnikom pregura najgore momente skandala, ali umrla
je nedelju dana pre putovanja.“
Srce joj se pokidalo kad je ovo izrekao. Iako je rekao da nije voleo svoju
ženu, videlo se da ga muče isprepletena osećanja kajanja i tuge.
Dugo je ispijao piće i odlučno spustio šolju na sto, i dalje je držeći u ruci.
„Umrla je u svom krevetu, sa dopola spakovanim putnim kovčezima. Doktor je
rekao da nešto nije bilo u redu sa njenim srcem. Imala je samo dvadeset tri
godine.“
Obuzela ju je silna želja da ga privije u naručje i oslobodi krivice koju je
nosio. On je dobar čovek, u to ni najmanje nije sumnjala, ali napravio je
pogrešan izbor u životu i to ga je skupo koštalo.
„Znate li šta je najgore od svega?“, pitao je uz polusmeh, koji nije zvučao
nimalo veselo.
„Šta to?“
„Drago mi je što se Elenora ne seća svoje majke. Lusinda je sa njom bila
hladna, a to bi mučilo Elenoru tokom odrastanja.“
„Neke žene ni deca ne mogu da smekšaju“, rekla je Meri, znajući vrlo
dobro da se to odnosi i na njenu majku.

96
 BalkanDownload

„Tražila je da ja uzmem Elenoru kada mi je rekla da odlazi“, dodao je.

„Nije želela da joj ona smeta u novom životu.“
Meri više nije mogla da podnese tu priču pa je svojim šakama prekrila
njegove. „Ali ledi Elenora sada ima najboljeg oca.“
Slabašno se osmehnuo i palcem joj pomilovao ruku. Ubrzo se pribrao i
povukao ga, ali ipak nije sklonio šake sa stola.
„Lorde Astene, priča koju sam ispričala u salonu kada je ledi Loflin bila
u poseti ne odgovara u potpunosti onome što mi se dogodilo“, rekla je tiho,
osećajući dužnost da mu otkrije još nešto o sebi, posle svega što je on njoj
ispričao.
„Voleo bih da znam, ako želite da mi ispričate“, rekao je.
Obrazi su joj se zažarili, nije znala zašto. Možda zbog intimne atmosfere
u opusteloj kuhinji, gde otkrivaju jedno drugom svoje tajne dok svi ostali u kući
spavaju. A možda i zato što je ovaj čovek nekako bio u stanju da je čita kao
otvorenu knjigu, da gleda stranice i čita tajne koje niko nije trebalo da sazna.
„Priča nije vesela, a nisam ni ponosna na nju“, upozorila ga je.
Samo joj je stegnuo šake u znak ohrabrenja.
Ona zatvori oči. Sve će mu ispričati. Svu sramotu majčine prošlosti - iako
nikako nije mogla da smatra sramotnim ono što je sama učinila na maskenbalu.
Dugovala je to ovom čoveku koji je prema njoj bio isključivo ljubazan i pun
poštovanja. Doduše, i pun strasti, ali to samo pod maskom.
„Moj deda je kupio predionicu pamuka pre nego što sam se ja rodila.
Odgajao je mog oca kako bi mogao da preuzme posao, ali je on postigao i nešto
više; sazdao je pravo malo carstvo predionica i fabrika u Mančesteru.“
„Učinilo mi se da, kada se naljutite, u vašem glasu prepoznajem
severnjački dijalekat.“
Ona na to izvi obrvu. „Moji roditelji bili bi veoma nezadovoljni da vas
čuju da to govorite."
Njemu se na to nasmeši brk. „Moram da priznam da trenutno ne gajim
lepa osećanja prema vašoj majci.“
„Zato što ste razboriti“, uzvratila je uz klimanje glavom. „Posle očeve
smrti doznali smo da je bio u velikim dugovima. Morali smo da prodamo sve

97
 BalkanDownload

osim kuće i nešto nameštaja kako bismo imali pristojan salon i nekoliko
spavaćih soba koje smo koristili. Jedva smo sastavljali kraj sa krajem ali posle
trećeg meseca majčine žalosti, razna gospoda su počela da navraćaju u posetu.“
Pogledala ga je krišom ispod trepavica, ponadavši se da će je razumeti,
istovremeno znajući da je to više nego što može da očekuje od većine
muškaraca njegovog položaja.
„Dovezli bi se do kuće noću i zadržavali se satima“, rekla je. „Različite
kočije su dolazile u različite dane nedelje. Svi bi odlazili do jutra, ali veoma
brzo susedi su počeli da govorkaju. Moja majka se u crnini pojavljivala na
javnim mestima samo šest meseci posle očeve smrti. Ceo Mančester je šuškao
o tome iza rukavica i lepeza. Puno naših prijatelja okrenulo nam je leđa, a moja
majka ih je na to podstakla.
Jednog dana me je pozvala u svoju sobu i rekla mi da će se udati za
izvesnog gospodina Smajda. Kako se dan svadbe približavao, postajalo nam je
jasno da gospodin Smajd ne želi ćerku drugog čoveka u svojoj kući. Bio je to
neumoljiv, strog čovek, a ja nikada nisam bila od onih popustljivih žena, čak
ni tako mlada.“
Očekivala je da će izmamiti makar mali kikot od lorda Astena, ali on je
samo sedeo, stiskajući u pesnicu svoju slobodnu ruku. Taj je prizor na nju
delovao neobično utešno.
„Poslali su me u internat dan posle svadbe“, nastavila je. „Nije trebalo da
dolazim kući tokom praznika, ali nije mi to previše smetalo. Gospodin Smajd
mi se nije dopadao, a školu sam volela. Kako su meseci prolazili, jedva sam i
primećivala da su razmaci između pisama koje mi je majka slala bivali sve veći,
sve dok me jednog dana direktor škole nije pozvao u svoju kancelariju. Škola
čitavih godinu dana nije dobila nijedan novčić za moju školarinu i smeštaj.
Daće mi dve nedelje da stupim u kontakt sa svojom majkom ili nekim rođakom,
ali ću posle toga morati da odem.“
„Da vam tako nešto urade…“ procedio je kroz zube.
„Uopšte me nije iznenadilo. Napokon sam kontaktirala sa slugom koji mi
je rekao da su moja majka i gospodin Smajd otplovili za Jamajku pre četiri
meseca. Pretpostavljam da su želeli da počnu iz početka, kao i vaša žena.“
„Ćerka nije putnički kovčeg koji se zaboravi“, zarežao je grof, pun gneva
i jeda.

98
 BalkanDownload

„Znam“, rekla je. „Kako nemam nijednog drugog živog rođaka, pokušala
sam da nađem nekog ko bi me primio, ali sva vrata u Mančesteru bila su
zatvorena za mene. Niko ne želi da im decu iskvari ćerka jedne skandalozne
žene i jednog beščasnika."
„To je užasno.“
Ona slegnu ramenima. „Takav je život u društvu. Pronašla sam ugledan
pansion i počela da se javljam na oglase za guvernante. Čim sam obezbedila
sebi službu, otputovala sam u London prvim vozom. Bilo je to pre četrnaest
godina.“
Lord Asten je, dok je govorila, ponovo počeo da joj palcem miluje šaku,
nudeći tako malu utehu zbog bolnih uspomena. Jer su te uspomene zaista bile
bolne. Rođena majka ju je napustila zato što je mislila samo o sebi. Meri nije
znala da li joj je majka živa ili ne, ali je shvatila da joj do toga i nije mnogo stalo.
U njenom srcu nije bilo mesta za tu ženu.
„Čini se da smo oboje kao brodovi u oluji“, rekao je lord Asten.
„Samo što je more sada mnogo manje uzburkano“, uzvratila mu je uz
osmeh.
Okrenuo je njenu šaku i prstom pratio snažne, široke linije koje su joj u
dlan ucrtale broj sedam. “Ne bih to rekao, gospođice Vudvard. Retko se pored
vas osećam mirno.“
Više nije primećivala ni kuhinju, ni šolje, ni stolicu na kojoj je sedela.
Sve što je mogla da uradi bilo je da posmatra kako lord Asten prinosi njen dlan
svojim usnama i celiva ga. Ne ženi pod maskom u vrtu, već njoj, običnoj
guvernanti, koja je niko i ništa.
„Svim sam se snagama trudio da vas izbegavam, Meri, ali ne mogu“,
priznao je kada je podigao njenu ruku i poljubio joj zapešće.
„Ne možete?“, prošaputala je.
„Podsećate me na osobu sa kojom sam se nakratko susreo jedne večeri,
ali koja me je duboko dirnula“, rekao je, podižući naviše rukav njene kućne
haljine i prelazeći usnama preko podlaktice. “Da budem iskren, bila mi je
potrebna.“
„Koliko vam je bila potrebna?“, pitala je kolebljivo kada je pritisnuo usne
na njenu podlakticu.

99
 BalkanDownload

„Da nije bilo nje, učinio bih ovo.“ Poljubio je nežni prevoj njene ruke. „I
ovo.“ Zapalacao je jezikom i liznuo je, od čega su je podišli žmarci.
Odustala je od svih prigovora, kojima se okružila kao nekakvim
oklopom. Pružila je ruke i položila dlanove na njegove grudi, prstima gužvajući
finu tkaninu njegove bluze. „Lorde Asten, poljubite me, molim vas.“
Uhvatio je njeno lice šakama i palcem prešao preko njene donje usne,
izazivajući je. „Voleo bih da me zoveš Erik.“
Nagnula je glavu unazad, ponudivši mu svoje usne. „Eriče, molim te.“
A kako je grof bio plemenit, učinio je upravo to.
Erikove usne su se našle na njenim, privolevši Meri na snažan poljubac.
Ruke su mu pošle ka njenoj kosi vezanoj u debelu pletenicu i pričvršćenoj na
vratu sa nekoliko zalutalih ukosnica koje je pronašla na svojoj komodi. Treptaj
žudnje prostrujao je njenim telom dok je on jezikom kliznuo preko njenih
usana, prativši njihov obris. Prstima je potražio ukosnice. Vadio ih je, jednu po
jednu, i puštao da padnu na pod.
Neznatno se odmakao, taman toliko da može da promrmlja uz njene
usne: „Želeo sam da osetim tvoju kosu pod prstima od prvog trenutka kada sam
te ugledao.“
Osetila je blago uzbuđenje kada je čula ovo priznanje, a zatim je smelo
napipala njegove mišićave grudi pod tankom bluzom. „Je li to tačno?“
„Istog onog časa kada sam ušao u salon i ugledao te kako stojiš kao
kraljica.“ Nagnuo se kako bi je poljubio u vrat dok je prstima odvezivao traku
koja je držala njenu pletenicu i koja se lagano rasplitala. Prstima je prolazio
kroz njenu kosu. „Kao svila je.“
Nikada nije ni pomislila da obično provlačenje muške šake kroz kosu
može da bude tako erotično, ali bilo je nečeg zabranjenog u tome, što je sam
ovaj gest činilo odvažnim. Ona je guvernanta. Nijedan muškarac nije smeo da
vidi njenu kosu raspletenu i puštenu niz leđa. Nijedan muškarac nije smeo da
joj na tako otvoren način kaže da je mislio na nju, snevao o času kada će moći
da uradi upravo ovo. Nijedan muškarac nije smeo da je obasipa paperjastim
dodirima svojih deset nežnih prstiju.
„Želeo sam da te poljubim istog časa kada sam te ugledao“, rekao je, „iako
sam se zarekao da ne smem da žudim za tobom.“

100
 BalkanDownload

Zastala je, pomalo uvređena, dok nije dodao, „Nisam želeo da pomisliš
kako ne možeš da me odbiješ. Ne želim da pomisliš kako i sada ne možeš da me
odbiješ."
Istog trena je ostala bez daha. Nije želeo da je liši mogućnosti da ga sama
odabere. Ovaj čovek, moćni grof sa bogatstvom i uticajem, poštovao je njenu
želju.
Prvi put u životu osetila se željenom, paženom i voljenom.
Ne, ne voljenom nego snažno željenom. Najbolje bi bilo da ne smatra
ovo značajnijim nego što zaista jeste. Ugrabiće priliku da ove noći živi životom
koji bi možda vodila da nije bila napuštena. Da je pronašla muža. Da nije
postala žena koja živi pod tuđim krovom i odgaja tuđu decu.
Ova noć će biti sve što je moglo da joj se desi.
„Eriče“, rekla je, grabeći ga za okovratnik kako bi je pogledao. “Ne želim
da prestaneš.“

101
 BalkanDownload

Deseto poglavlje

E rik ju je ljubio sve nasrtljivije, oživljavajući u njoj žudnju kojoj se, do one
noći na balu, nikada ranije nije predala. Odavno je, nevoljno, odlučila da
potiskuje svoje tajne želje kao deo puta koji je odabrala. Sada, kada joj je
pokazao šta strast može da bude, nije mogla da zamisli svoj život bez strasti.
Želela je sve, njega celog, iako je znala da je nemoguće.
„Pođi gore“, rekao je i pustio da mu dlan klizne niz njenu ruku.
Isprepletali su prste, spojivši ih u intiman zagrljaj.
Ako se okrene i ode, živela bi bez spoznaje pravog zadovoljstva i uvek bi
se pitala. Ako krene gore sa Erikom, postaće upravo ono što je godinama
pokušavala da izbegne - guvernanta koja je poverovala u romantične priče,
pristajući da bude zavedena, po cenu otkaza. Da li je seks sa Erikom vredan
gubitka svega postojanog u njenom životu i ugleda koji je brižljivo gradila
tokom godina?
Odgovor je pronašla u otvorenoj, iskrenoj potrebi u njegovim očima.
„Vodi me“, rekla je i pustila da je povede iz kuhinje.
Tiho su se zaputili zadnjim stepeništem do drugog sprata. U hodniku koji
je povezivao spavaće sobe bilo je mirno. Nikog nije bilo u blizini da im pokvari
ovaj trenutak i vrati ih u svet u kojem jedna guvernanta i jedan grof nemaju šta
da traže sami u mraku.
Erik je otvorio teška hrastova vrata svoje spavaće sobe i odmakao se u
stranu da je propusti. Prošla je kraj njega i osmotrila sobu za koju je mislila da
je nikada neće videti. Bila je ispunjena stvarima jednog bogatog čoveka koji
uživa u udobnosti. Dugačke zelene zavese visile su sa visokih prozora, koji su
zasigurno gledali na trg, a vatra je još uvek gorela u kaminu, ispred nekoliko
kožnih fotelja. Police pune knjiga okruživale su zidove, a skromni toaletni sto
bio je namešten nužnim stvarima za muškarca koji brine o svom izgledu taman
toliko da izgleda pristojno.
Sobu je, međutim, uglavnom činio ogromni krevet, prekriven
tamnoplavim jorganom koji je obećavao sladostrasni greh.
„Dođi“, rekao je i povukao je ka krevetu pošto je zatvorio vrata.

102
 BalkanDownload

Rado je pošla za njim, ali lagala bi ako bi rekla da nije drhtala od nervoze.
Već je prekršila toliko pravila sa ovim čovekom, ali je ono najvažnije i dalje
predstavljalo prepreku. Još uvek se nije podala grofu, dopustila mu da upozna
njeno telo na najintimniji način. Bio je to najozbiljniji prekršaj koji guvernanta
može da počini sa svojim poslodavcem, pa ipak se nalazila tu, žudeći da je uzme
u zagrljaj i povede je sa sobom.
Možda je Erik osetio njenu neodlučnost, pa je sklonio pramenove njene
kose sa lica i zagladio ih iza njenih ušiju. „Uvek možeš da kažeš ne. Možeš da
izađeš iz ove sobe, a ja te neću sprečiti u tome.“
Uhvatila mu je ruku i pritisnula je uz svoj obraz. „Znam.“
Vilica mu je zaigrala kao da se obuzdava uz natčovečanske napore. „Kaži
mi šta želiš, Meri. Šta zaista želiš.“
Pažljivo je spustila njegovu ruku niz svoje lice, preko ključne kosti i niže,
kako bi mogao da obuhvati njenu neukroćenu dojku kroz kućnu haljinu.
„Želim da mi otkriješ sva moguća osećanja i užitke.“
„O hvala bogu!“ Odahnuo je s olakšanjem. „Mogu to da uradim.“
Prstima je prešao po rubu njene kućne haljine i njoj kroz glavu prođe
sećanje na to kako je u vrtu oslobodio njene grudi korseta. Iako je to bilo
uzbudljivo, sada je bilo i više od toga. Možda zato što nije nosila masku i što je
znao jasno ko je ona. Možda i zato što je veoma smelo sebi dopustila da je
dovede u svoju spavaću sobu, a zatim od njega tražila da je poljubi. Bilo kako
bilo, znala je da posle ove noći ništa neće biti isto između njih dvoje.
Erikova druga ruka pronašla je čvor na pojasu kućne haljine i odvezala
ga, pustivši da se krajevi razmaknu, a zatim da skliznu sa njenih ramena. Kućna
haljina je pala na pod i ona uzdrhta, uprkos toploti koja je dolazila od vatre.
Osećala se kao da joj se čitavo telo zapalilo i oživelo kao nikada pre. Primakao
je prste njenom vratu i počeo da otkopčava dugmad koja su držala na mestu
njenu noćnu haljinu. Otkopčana spavaćica se raširila da bi potom skliznula niz
njeno telo i nabrala se oko njenih nogu.
Stajala je naga pred njim, najranjivija u životu. Pa ipak mu je verovala, iz
jednog prostog razloga - zato što je tako odlučila.
„Tako si lepa“, rekao je, rukama klizeći niz njeno telo.
Osetila je kako joj telo preplavljuje neko nepoznato osećanje.
Odmahnula je glavom, ali on samo coknu jezikom. „Ne vidiš se. Ne vidiš kako

103
 BalkanDownload

sijaš, kao da si osvetljena iznutra. Sve je na tebi svetlost i život. Opčinila si me

od prvog trenutka kada sam te ugledao. Želeo sam da ugrabim malo tvoje
svetlosti i zadržim je za sebe.“
Sada je šakama obujmio njene dojke, prelazeći palčevima preko
istaknutih bradavica. Zatim je jednu uzeo usnama i snažno posisao.
Jeknula je od siline zadovoljstva koje ju je proželo. Osetila je kako među
nogama postaje vlažna i skliska. Bilo bi to sramotno, samo što pred ovim
čovekom nije mogla da oseća bilo kakav stid. Pomogao joj je da bude odvažna,
a pomalo i nemarna, ponosna na to kako njeno telo reaguje na njegov pogled
koji kao da govori da je dragocenija od zlata.
Jezikom je palacao po njenoj bradavici dok je šakom gnječio drugu dojku.
Ona ga je zagrlila oko struka, boreći se da ostane na nogama. Želela je da bude
uz njega, da oseti svu nepatvorenu lepotu, zato što joj je nešto govorilo da se
nikada više neće ovako osećati. Biće ovo njena jedina noć sa grofom. Želela je
da sve upamti kako bi joj u sećanju ostalo tih nekoliko tajnih trenutaka kada je
bila raskalašna.
„Eriče“, zaječala je, prstima prolazeći kroz njegovu gustu smeđu kosu.
Podigao je pogled sa njenog tela, a ona je palcem prešla preko njegovih usana.
„Odvedi me u krevet.“
Ustao je, jednim uglađenim pokretom je podigao u naručje, napravio
nekoliko koraka, a zatim je položio na krevet. Osetila je mekotu prekrivača.
Pridigavši se na laktove, posmatrala je kako jednim potezom skida bluzu preko
glave. Duboko je udahnula. Njegova široka pleća bila su prekrivena poljem
paperjastih malja, koje se sužavalo na stomaku i nestajalo ispod pojasa
pantalona. Ovlažila je kada je snažnim potezom oslobodio kopče koje su mu
držale pantalone.
Pogurao ih je niz bokove i najednom se našao pred njom nag i snažan.
Brzo se popela na krevet kada je uzeo svoj ukrućen ud u ruku i snažno ga
stegnuo, jednom, pa drugi put, dok se smeštao između njenih kolena.
„Razmakni noge“, naredio je, kao pravi aristokrata.
Oblizala je usne dok je razmicala kolena, otkrivajući se pred njim u
potpunosti.
Snažnim rukama joj je obuhvatio gležnjeve i nalegao na nežnu kožu s
unutrašnje strane njenih butina. Već je znala šta može da uradi svojim

104
 BalkanDownload

umešnim rukama i mudrim jezikom, ali večeras je želela više. Želela je da oseti
kako se zariva duboko u nju, kako nasrće svojim udom sve dok ne krikne, kao
onda u vrtu. Želela ga je celog. Imaće ga celog.
Pridigla se na jednu ruku, obgrlila ga drugom oko vrata i privukla sebi.
Usnama je okrznula njegove, a zatim ga je nežno ugrizla za usnu. Začula je tiho
režanje negde u dubini njegovih grudi kada je prislonio ud uz njenu rupicu
„Igraš se sa vatrom“, rekao je.
Brzo ga je pogledala i zločesto se nasmešila. „Upali me, Eriče.“
On se nasmeja, jednom rukom je držeći za vrat i lagano prodirući u nju.
Jauknula je, potiskujući svaku drugu misao iz glave osim ove uzbudljive
mešavine bola i zadovoljstva.
Ovo, upravo je ovo želela. Nimalo ne čudi što je sebe tako dugo lišavala
zadovoljstva. Žena bi mogla da postane zavisna od zadovoljstva koje protresa
čitavo njeno telo. Nikada ništa slično nije doživela.
„Da li je ovo u redu?“, pitao je tiho, glasom koji je odavao napor da se
uzdrži. Samo što ona nije želela da se on uzdržava. Želela je sve ovo. I njega
celog.
Meri pridiže bokove sa kreveta i gurnu ga malo dublje u sebe. „O bože...“
Glava joj je pala na jastuk.
„Pohlepna ženo“, rekao je glasom punim zahvalnosti.
„Nadam se da je to dobro.“ Uzdahnula je kada je osetila da ju je potpuno
ispunio.
„Najbolje od svega“, promrmljao je.
Ponovo ju je poljubio i lagano se pokrenuo. Izvio je leđa i skoro sasvim
izašao iz nje. Taman kada je htela da se pobuni, zarivši prste u njegove mišićave
ruke i povlačeći ga ka sebi gležnjevima koje je obavila oko njegovih leđa, on se
ponovo zario u nju i ona je ponovo osetila blaženstvo. Dočekala ga je propevši
se bokovima.
„Bože, kako si vlažna“, izgovorio je ovo stisnutih zuba. „Ovo je tako
dobro.“
„Pokaži mi“, preklinjala ga je.

105
 BalkanDownload

Noge je čvršće stegla oko njegovog struka, ubrzavajući prodiranje.

Postajala je sve razuzdanija. Nije bila spremna ni za šta od svega ovog. Čitavo
telo bilo joj je napeto u iščekivanju. Mogla je samo da se drži za njega i snažnije
ga gura, požurujući ga da je dovede do tog ruba.
Podigao joj je jednu nogu na svoje rame i obgrlio je kako bi još dublje
prodro u nju. A zatim se vatra koju je rasplamsavao odjednom proširila i
zadovoljstvo ju je obuzelo poput šumskog požara. Povikala je, preklinjući ga
čitavim telom da ne prestaje. Mišići su joj se stegli, tražeći još - nikada siti. Kao
da je razumeo, Erik se trljao bokovima o nju i dovodio ih do blaženstva uz sve
snažnije i brže zamahe.
A zatim je i sam eksplodirao, ječeći tiho i duboko. Izašao je iz nje,
prosipajući toplo seme po njenoj nozi i glavu zaronio u njen vrat, da bi se zatim
skljokao na nju, prenevši svu svoju težinu na laktove.
Ležali su tako, isprepletani, tela su im se presijavala od znoja, a srca
kucala kao jedno, još dugo, dugo vremena.

***
Čitav Astenov odrasli život bio je metodičan i isplaniran. Retko bi se
našao u situaciji koja ga je iznenađivala.
Samo što je sada jedna žena ležala u njegovom naručju.
Ne. Ne neka žena, već prava žena.
Pomislio je da može da skrene pažnju sa iskušenja koje je ona
predstavljala tako što će juriti za tajanstvenom ženom iz vrta, ali onog časa kada
je poljubio gospođicu Vudvard, shvatio je da je ona noć pod maskama bila tek
fantazija koja ga je čuvala od neizbežnog - od toga da podlegne šarmu ove žene.
Meri je ovde i sada, stvarna, ovaploćena žena; lepota i nedostaci, krv i meso.
Trebalo je da zna da neće moći da joj odoli još onda kada je prvi put izvila
obrvu i umešno ga prekorela zbog toga što je zakasnio na sastanak. Potisnuo je
svu svoju čežnju, misleći da će ga to sprečiti da postane muškarac kakav je
njegov otac bio. Ali nije razumeo da se ovde ne radi o pukoj požudi kojoj bi
njegov otac svaki put iznova podlegao. Ono što je osećao bilo je mnogo snažnije
od jednostavne, nezasite žudnje. Želeo ju je celu - njenu drsku pamet, njenu
jednostavnu smelost, njenu postojanu odanost. Nije verovao da će pronaći

106
 BalkanDownload

takvu ženu, a opet ništa nije bilo stvarnije od njenog struka u njegovim šakama
ili iznenađenog uzdaha koji se preobrazio u zadovoljno ječanje kada je uronio
u nju.
Sada su samo ležali i disanje im se usporavalo dok je Asten prstima
prelazio niz meku kožu njene ruke. Glavu je položila na njegove grudi, a njena
veličanstvena kosa rasula joj se niz leđa. Koža je dodirivala kožu. Sve je bilo
dobro. Ona je bila dobro.
Godinama je odolevao tome da sebi pronađe ženu, iako je znao da je
njegova grofovska obaveza da obezbedi naslednika - neka je proklet rođak koji
čeka svojih pet minuta. Posle Lusinde, samo razmišljanje o braku činilo se kao
da ponovo priziva jad u svoj dom. Sa Meri je, međutim, mogao da zamisli deliće
budućnosti. Obrisi su još uvek bili nejasni, kao da gleda kroz stereoskop koji
nije sasvim izoštrio sliku, ali budućnost je tu. Odabrao je usamljenički život na
duže vreme, ali mogao bi da se predomisli - i učiniće to - zbog žene kojoj veruje,
koju želi i voli.
Asten naglo otvori oči kada je shvatio da se zaljubio u guvernantu svoje
ćerke.
Samo što je ona bila mnogo više od guvernante. Za kratkih nekoliko
nedelja, koliko je bila u njihovom domu, preuzela je kontrolu i gotovo
neprimetno dovela njegov život u red. Zbližila ga je sa ćerkom i pokazala mu
kakvu štetu je ledi Loflin pokušala da priredi Elenori. Otvorila mu je oči i srce.
Učinila je da uvidi kako je to biti tridesetosmogodišnji muškarac zaljubljen prvi
put u svom životu.
Voleo ju je, i oženiće je ako ga ona bude želela.
Osetio je kako se promeškoljila na njegovim grudima kada je u blesku
doneo odluku. Zaprosiće je sutra, nesumnjivo će morati da se potrudi da je
uveri kako se ne šali. Ako je imalo poznaje, sigurno će se pobuniti i reći da je
ta ideja sumanuta. Bila je isuviše praktična za takve uzlete mašte, a bio je
gotovo siguran da joj nikada nije palo na pamet da će se on možda zaljubiti u
nju. Moraće da je uveri da je ozbiljan, jer će je u suprotnom izgubiti, a tako
nešto neće moći da preživi.
Te večeri, međutim, želeo je da provede nekoliko sati sa njom u krevetu,
neuznemiravan.
„Nakratko si zadremala“, promrmljao je kada se pomerila i pogledala ga.

107
 BalkanDownload

„Pitam se zašto“, rekla je i nasmejala se blago.

Na njenom licu je tražio znak da je i ona osetila veličanstvenu, značajnu
promenu koju je on upravo iskusio, ali je izraz njenog lica bio uzdržan kao i
uvek. Žena koju je zavoleo umela je da bude tako obazriva. Ako treba, provešće
večnost pokazujući joj da više ne mora da bude tako oprezna.
„Hoćeš li ostati?“, pitao je dok joj je celivao čelo.
Pridigla se na lakat kako bi ga pogledala, dok su joj pune usne bile
razmaknute zarad neizgovorenog pitanja. Vrhom prsta je prešao po njenoj
vilici, srećan što uopšte sme da je dotakne. Šta sve ne bi dao da može da je
dodiruje ovako svakog dana do kraja svog života.
„Molim te, ostani“, rekao je.
Zastala je pre nego što je klimnula glavom. „Samo nakratko. Ne želimo
da uplašimo sobaricu kada dođe da upali vatru.“
Nagnuo se da je poljubi i ona spremno razmaknu usne.
„Probudiću te pre toga“, rekao je kada se povukao i smestio kraj nje.
Gledao je kako zatvara oči, sa šakom rastvorenih prstiju na njegovim grudima,
kao da ga prizemljuje.
Ovo je ono što želi, bila je njegova poslednja misao pre san. Kada bi
mogao da zadrži ovaj trenutak do kraja života, bio bi srećan čovek.

***
Meri se iskrala iz kreveta, pazeći da ne probudi Erika. Čak i pod
nejasnom mesečinom koja se probijala kroz prorez između teških plišanih
zavesa, mogla je da razazna privlačne crte njegovog lica i meki luk njegovog
osmeha. Izgledao je tako mirno, tako savršeno, a ona se upravo spremala da ode
od njega.
Srce joj je snažno tuklo dok je oblačila kućnu haljinu. Oblačenje
spavaćice oduzelo bi joj previše vremena i rizikovala bi da ga probudi. Morala
je ovog časa da napusti ovu sobu. Ako to ne bude učinila sada, možda nikada
neće moći da se natera da ode.

108
 BalkanDownload

Pažljivo je izašla iz sobe i zatvorila vrata uz tiho škljocanje. Krenula je

stepeništem za poslugu i odšunjala se do svoje sobe, zatvorivši vrata za sobom
sa svom odlučnošću koju je mogla da prikupi. A zatim se skljokala niz njih.
„Šta sam to uradila?“, pitala je praznu sobu.
Ispala je budala. I pored svih govora koje je sebi držala o tome kako
nikada neće prekoračiti granicu koju joj njena služba nalaže, učinila je to.
Prekršila je sopstvena pravila i sada će morati da snosi posledice.
Ova afera se prekida odmah. Neće napraviti dogovor, prećutan ili javan.
Kao što je znala da neće biti ničija žena, tako neće biti ni ljubavnica; čak ni
čoveku kojeg je toliko snažno želela da je bila gotovo bespomoćna.
Ali kao što ne može da bude sa Erikom, tako ni sebi ne veruje da bi ga se
klonila. Moraće da ode. Udvaranje lorda Blejknija izgledalo je postojano, a ako
je dovoljno inteligentan, neće čekati da prođu nedelje, već će Elenoru zaprositi
za nekoliko dana. Njena štićenica biće udata do kraja ove sezone. Meri joj više
neće trebati. Vreme je da pođe dalje ili će biti ostavljena, isterana ili
zaboravljena.
Sa najviše police ormara izvukla je putnu torbu i izvukla mali putnički
kovčeg ispod kreveta. Tokom pakovanja je zastala samo nekoliko puta, kako bi
zaustavila suze koje su joj navirale na oči. Meri, po pravilu, nije plakala, pa neće
ni sada. Ma koliko se trudila da ih potisne, naleti osećanja stalno su navaljivali.
Erik je učinio da se oseća posebno, drugačije, voljeno. Prošlo je isuviše mnogo
vremena otkad je verovala da iko može da je voli. Ožiljci koje je njena majka
ostavila kada ju je napustila i dalje su bili živi. Erik je grof. Jednog dana će
shvatiti da mu je potreban zakoniti naslednik. Ponovo će se oženiti, a Meri će
biti zaboravljena. Ona će pustiti da ga druga žena odvede, gledaće ga kako
odlazi, i njeno srce će se slomiti. Zato mora da ode pre nego što je povredi.
I zato je zatvorila kopče na putnom kovčegu i putnoj torbi i krenula niza
stepenice. Kada je stigla na prvi sprat stepeništa za poslugu, Čoser je zalajao na
spratu iznad. Meri je stala dok se kuče nije primirilo. Uzdahnuvši s olakšanjem,
zaputila se do mirne kuhinje i smakla rezu sa vrata, nadajući se da će joj
Vording oprostiti što je pustila da kuća nekoliko sati bude neobezbeđena.
Već je uspela da iznese svoj kovčeg ispred štale kada ju je neki zvuk
zaustavio. Naglo se okrenula i ugledala svoju štićenicu na vratima kuhinje u
noćnoj haljini. Radoznalo ju je posmatrala.

109
 BalkanDownload

„Ledi Elenora, zašto ste budni?“, pitala je, uz snažno lupanje srca.
„Probudila sam se pre sat vremena i nisam mogla ponovo da zaspim.
Čitala sam u krevetu kada je Čoser zalajao, pa sam pomislila da bih mogla da
proverim šta se zbiva“, objasnila je ledi Elenora. „Jeste li vi to krenuli u neko
hitro bekstvo?“
Meri se uspravila, svesna da ne bi daleko odmakla u dugoj haljini i
tankim čizmama, čak i ako bi ostavila sve svoje stvari i pobegla. „Zar beg može
biti drugačiji?“
Mlada devojka nagnu glavu u stranu. „Zavisi od čega bežite. Da li sam ja
uradila nešto pogrešno?“
Suze su ponovo zapretile da poteku i ona jurnu da zgrabi dlanove ledi
Elenore. „Nikako. Ovo nema nikakve veze sa vama, obećavam.“
„Zašto onda idete? Sve je mnogo bolje otkad ste vi ovde.“
Odluka da napusti Erika već je bila dovoljno teška, i zato joj je bilo još
teže da napusti njegovu ćerku, koju je zavolela za onih nekoliko kratkih nedelja
koje su provele zajedno.
„Došao je i taj čas“, rekla je Meri. „Već ste postali mlada dama kakva i
treba da budete.“
Ledi Elenora ju je netremice posmatrala svojim velikim, zelenim očima
koje su izgledale isto kao i oči njenog oca. „Ali kako to da izvedem bez vas?“
„Veoma ste sposobni da prođete kroz ovu sezonu. Nisam vam ni bila
potrebna na maskenbalu. Sami ste privukli pažnju lorda Blejknija, a verujem
da je on opčinjen vama. Pametni ste i ljubazni, i bio bi glupak da vas pusti.“
Ledi Elenora je pognula glavu. „Ne brinem se zbog lorda Blejknija, već
zbog nas.“
„Nas?“, pitala je Meri.
„Ne znate kako je bilo u ovoj kući dok vi niste došli. Bila je tiha sve
vreme. Moj otac misli da smo bili bliski, ali jedva da smo se i viđali otkako sam
stasala za dugačke haljine. Sem onih časova, on svaki dan provodi u Parlamentu
zato što sam odrasla. A onda se pojavila ledi Loflin i sve je postalo još gore.
Probudili ste ga kada ste došli u ovu kuću.“

110
 BalkanDownload

Meri nešto stegnu u grudima. Njeno telo i srce čeznuli su da ostanu, ali
je njen um govorio da ne može. Mora da ode sada ili da rizikuje da ponovo
bude ostavljena.
„Jako mi je žao“, prošaputala je dok se okretala da ode.
„Barem mi recite gde idete.“
Stala je kada je čula šta ledi Elenora traži od nje. Ne bi trebalo da joj kaže.
Što manje njena štićenica zna, to bolje.
„Volela bih da vam pišem ukoliko bude bilo novosti...“, ledi Elenora je
porumenela. „Novosti u vezi sa lordom Blejknijem.“
Više nije razmišljala o onom što je pametnije. „Idem u Čelsi, u kuću
mojih prijatelja, doktora i gospođe Felous. Primiće me dok ne pronađem novu
službu.“
Ovog puta joj je njena štićenica stegla ruku. „Gospođice Vudvard, bili ste
tako dobri prema meni. Želim vam svu sreću.“
Ledi Elenora je koraknula unatrag preko praga i zatvorila kuhinjska
vrata, ostavljajući Meri u izmaglici ranog jutra. Odbijajući da se osvrne još
jednom, zgrabila je putnu torbu i izašla na ulicu da dozove kočiju. Kočijaš je
iskočio i uzeo njen kovčeg, pre nego što joj je pomogao da uđe i smestio prtljag
kraj njenih nogu.
„Hans Kresent broj 23, molim vas“, rekla je kočijašu.
Dok su kočije odlazile uz grmljavinu, Meri je pokucala na vrata sa brojem
dvadeset tri, žaleći što će probuditi stanare. Već posle drugog kucanja začula je
struganje oko brave i vrata su se širom otvorila.
Edvard Felous je stajao na njima, krmeljavih očiju, u kućnoj haljini i
papučama. Samo ju je pogledao, i njegove umorne oči postale su brižne. „Meri,
šta se desilo?“
„Zašto izlazite iz ordinacije u ovo doba?“, pitala je ona, još uvek
nespremna da se suoči sa svojom prijateljicom.
„Nisam mogao da spavam pa sam pisao. Jeste li dobro?“
„Ja...“ Suze su napokon potekle.
Žurno ju je uveo unutra, a zatim uneo njen prtljag. Naviknut na pružanje
podrške svojim pacijentima u najtežem času, odlučno ju je poveo u kuhinju u

111
 BalkanDownload

kojoj je kuvarica već užurbano radila, pekla hleb i spremala kuću za predstojeći
dan.
„Sedite i ugrejte se kraj vatre“, uputio ju je. „Ja odoh po Elizabet.“
Meri je uradila ono što joj je rekao, roneći suze.
Posle kratkog vremena, kuvarica joj je preko stola prinela šolju čaja.
„Izvolite, gospođice. Sve je bolje posle čaja.“
Zagrcnula se pri pokušaju da se nasmeje. Kako će šolja čaja učiniti da ovo
bude bolje? Zaljubila se u svog poslodavca. Voljno je sa njim otišla u krevet,
tražila da je poljubi i ohrabrivala ga da je voli. A zatim je otišla, zato što je od
dve budućnosti koje je mogla da vidi pred sobom, ova bila manje bolna. Ali to
ne znači da će biti lako.
Ali kako je bila prava Engleskinja, prihvatila je šolju čaja. Čaj, uistinu,
ništa ne može da pokvari.
Tek što je prinela šoljicu usnama, Elizabet je grunula u kuhinju. Njena
prijateljica ju je samo pogledala i privila na grudi.
„Šta se dogodilo?“, pitala je Elizabet.
Suze su navalile sa novom žestinom. „Volim ga.“
„O, najdraža moja“, rekla je njena prijateljica i položila svoju ruku na
njenu glavu, privijajući Meri na grudi kao bolesno dete.
„Volim ga i ostavila sam ga“, jecala je. „Znam da to nema nikakvog
smisla.“
„I te kako ima smisla“, odvratila je Elizabet. „Zašto mi sad lepo ne ispričaš
sve od početka?“

112
 BalkanDownload

Jedanaesto poglavlje

Asten se neprestano vrpoljio dok je sedeo na izlizanoj kožnoj sofi u svojoj

biblioteci. Knjigu je odložio kraj sebe. Prvo je zacupkao nogom, a kada se
obuzdao, prstima je zadobovao po naslonu za ruke. Ponovo je stao, protegnuo
se i rukom protrljao lice. Bio je krajnji čas da prizna kako sa ogromnim
nestrpljenjem čeka da se pojavi žena koja mu je okrenula život naopačke.
Probudio se i posegnuo za Meri u toploj jutarnjoj izmaglici, ali druga
strana kreveta bila je hladna. Naglo se uspravio i pomislio da smakne prekrivač
i uveri se da je zaista sam u krevetu. Ali naravno da Meri nije tu. Rekla je da će
se iskrasti pre nego što sobarica stigne. Njemu nije bilo važno da li će ih zateći
u krevetu zajedno, šta je nekoliko dana ako već namerava da je oženi, ali
razumeo je da je njen položaj nesiguran. Suočila bi se sa sumnjičenjem a
verovatno i optužbama da ga je svesno zavela, što ni u kom slučaju nije bila
istina. Ona je prosto bila prirodno blistava, a on je podlegao njenim činima.
Samo da se pojavi, pa može da nastavi da je obožava.
Vrata biblioteke otvorila su se u času kada je prestao da se igra lancem
džepnog sata. Skočio je na noge, spreman da pozdravi Meri s ushićenjem koje
nije mogao da obuzda, ali na pragu nije stajala ona već njegova ćerka.
„Zdravo, oče“, rekla je Elenora i ušetala u sobu spokojno i odlučno, što
mesecima nije radila. Neverovatna je bila promena u njenom ponašanju za
nekoliko kratkih nedelja koliko je Meri provela u njihovom domu, iako bi mu
Meri sigurno rekla da to ima više veze sa Elenorinim samopouzdanjem nego sa
bilo čim drugim. Asten se samo nasmešio i pomislio da je Meri isuviše skromna.
„Dobro jutro“, uzvratio je. „Zar u ovo vreme obično nemaš časove?“
Ne zadugo, ako se ja pitam. Nameravao je da se postara da Meri ne mora
više nikada da podučava ako to ne bude želela.
„O tome se radi, oče. Nigde ne mogu da nađem gospođicu Vudvard“,
rekla je njegova ćerka.
Sva njegova razdraganost naglo je splasnula. „Kako to misliš da ne možeš
da je nađeš?“

113
 BalkanDownload

Ona slegnu ramenima. „Otišla sam gore do učionice ali nije tamo, što ne
liči na gospođicu Vudvard. Ona je uvek tačna.“
Nije tamo. Ove su reči odjekivale kroz čitavo njegovo telo dok je
pokušavao da odloži užas koji ga je ispunjavao. Meri ne bi izbegavala svoje
obaveze, to nije ličilo na nju. Pogotovo što je bila tako privržena njegovoj ćerki.
Ali šta ako sam je zastrašio?
„Možda je ostala duže u krevetu", rekao je, ni sam ne verujući u ono što
izgovara.
Tek tada je Asten primetio da njegova ćerka brižljivo prati svaki njegov
pokret. Nije imala razloga da to čini, ali kao da je najednom pogledom prodrla
pravo u njegovu dušu, a ono što je videla bilo je razočaravajuće.
„Ne liči na gospođicu Vudvard da provodi dan u lenstvovanju", primetila
je Elenora.
Preplavilo ga je sećanje na Meri koja leži pod njim, na njene duge noge
oko njegovog struka. Stresao se od požude i zgrabio rukohvat sofe kako bi
odoleo porivu da ruku pritisne na srce. Nije moguće da je otišla. Ako jeste, bila
bi to isuviše duboka rana, koju ne bi mogao da podnese.
„Oče, da li ti je dobro?“, pitala je Elenora.
Pre nego što je uspeo da joj odgovori, oglasilo se zvono na ulaznim
vratima. Elenora podiže obrvu i priđe prozoru biblioteke koji je gledao na
ulicu.
„Ko je to?“, pitao je Asten.
„Zar ne pogađaš?“, pitala je Elenora.
Samo bi jedna žena došla u posetu ovako rano i izazvala ovako ironičnu,
neodobravajuću opasku njegove obično plemenite ćerke. Ledi Loflin.
Astena je zabolela glava. Sve je bilo pogrešno. Meri je nestala, njegova
ćerka je ponovo postala daleka, a baronica je čekala na njegovom kućnom
pragu. Mora da razmisli. Mora da povrati ravnotežu u životu pre nego što još
nešto izmakne kontroli, a najbrži način da to postigne jeste da pronađe Meri.
Sve drugo je bilo beznačajno.
„Vording će je obavestiti da nismo kod kuće“, rekao je Asten.

114
 BalkanDownload

Zvuk vrata koja se zatvaraju i treperavi glas ledi Loflin proneo se

stepeništem i dopreo do njih kroz teška hrastova vrata biblioteke.
„Jesi li siguran u to?“, pitala je Elenora.
Asten se namršti. „Da li se to ona sama ušetala u kuću?“
„Vording nema toliku moć“, podsetila ga je ćerka, osmehujući se za sebe,
kao da joj pričinjava zadovoljstvo čitava ova situacija koja se raspliće pred njim.
A onda mu je sinulo. Meri ga je upozorila na ovo. Rekla mu je da je ledi
Loflin drska, da nasrće na njegov dom i nameće svoju volju Elenori. Video je
kako su baroničine ćerke podbadale Elenoru na maskenbalu i gledao kako ledi
Loflin razmenjuje oštre reči sa Meri. U ovako nešto, međutim, nije mogao da
poveruje. Ovo je prevršilo svaku meru, kršilo sva pravila pristojnosti, i on to
nije mogao da dopusti. Elenora je gospodarica ove kuće i biće to dok Meri ne
pristane da se uda za njega. Ledi Loflin ovde nema moć.
„Dobro“, rekao je Asten i skočio na noge. „Rešiću ovaj problem."
Jasno je za sobom čuo šuštanje haljine svoje ćerke dok je koračao ka
vratima biblioteke. Naglo ih je otvorio i izleteo u hodnik. Tepih je ublažio bat
njegovih koraka na stepeništu, ali bio je dovoljno bučan da obznani svoje
prisustvo. Kada je stigao do odmorišta na prvom spratu, Vording i ledi Loflin
zurili su u njega.
„Lorde Astene!“, povikala je žena. „Došlo je do nekakve zabune. Vaš
batler mi kaže da vi i ledi Elenora ne primate posete, ali mu ja ponavljam da
nisam gošća. Ja sam praktično član porodice!"
Sasvim je sigurno da to nije.
„Ledi Loflin je prilično uporna, milorde“, rekao je Vording i lord Asten
je po pogledu koji mu je uputio tačno znao šta batler misli o ovoj ženi.
Asten je prekrstio ruke i nemilosrdno posmatrao raskošno odevenu ženu.
„Šta vam treba, madam?“
Osmeh ledi Loflin postao je neodlučan. „Zar mi nećete ponuditi čaj?“
„Neću.“ Njegov glas je odjeknuo sve do ulaznih vrata, a nije mu promaklo
ni da je njegova ćerka naglo udahnula. Meri je bila u pravu. Moraće da se
otarasi baronice. Zažalio je što nije ranije primetio znake, ali popraviće to. Sve
će popraviti.

115
 BalkanDownload

„Eriče...“, izustila je ledi Loflin.

„Razumem da ste bili prijateljica moje žene i zahvalan sam što je imala
nekog ko je brinuo o njoj, ali otkrio sam da vi i vaše ćerke predugo
zloupotrebljavate moju gostoljubivost, madam. Nije vam dozvoljeno da uđete
u moj dom kada vas Vording obavesti da nismo tu. Nećete zapovedati mojoj
ćerki kao da je služavka. A zabranjujem vam i da me oslovljavate po imenu bez
moje dozvole, koju nemam nameru da vam ponudim.“
Ledi Loflin je izdahnula. „U životu nisam bila ovako uvređena! Kad
pomislim na to šta sam uradila za vas i vašu ćerku...“
„Podsetite me na to šta ste uradili. Koliko mogu da primetim, samo ste
omalovažavali Elenoru kako biste povećali šanse za udaju svojih ćerki.
Priznajem da sam u prošlosti bio slep pred vašim nasilništvom.“ Okrenuo se ka
Elenori. „Trebalo je da budem bolji otac i nikada neću moći da ti to
nadoknadim.“
Usne njegove ćerke zadrhtaše, ali ona podiže bradu, ponosno i
nepokolebljivo. „Oče, ti si najbolji na svetu.“
On odmahnu glavom. „Zaslužuješ više, a ja ću se postarati da ti to i
pružim.“
„Ne mogu da verujem!“, huknula je ledi Loflin. „Predstavila sam vašu
ćerku kraljici! “
Klimnuo je glavom u znak priznanja. „Zbog čega sam vam zahvalan,. ali
Elenora je mlada dama sa sredstvima i više joj niste potrebni kao pratilja.“
Činilo se kao da ledi Loflin po ustima valja reči koje se ne usuđuje da
izgovori. Napokon ih je izbacila: „Nek sam prokleta ako ovo luckasto devojče
bude uhvatilo muškarca kao što je lord Blejkni!“
Eto, napokon je čuo i to priznanje koje mu je trebalo da potvrdi ono što
je smatrao istinom.
„Ona guvernanta vas je navela na to“, nastavila je da grdi ledi Loflin.
„Čuli ste i sami kada je rekla da je ni rođena majka nije htela!“
„Napolje!“
Ova reč mu je bila na usnama, ali ju je naglas izgovorila Elenora.
Pogledao je svoju ćerku, ali je umesto ljupke sedamnaestogodišnjakinje video
imperatorku, ženu toliko samouverenu da je prosto isijavala moć.

116
 BalkanDownload

„Više niste dobrodošli u ovaj dom, ledi Loflin“, rekla je Elenora jasnim,
zapovedničkim glasom. „Više vam se neću obraćati u društvu. Ako želite da me
iskušate, samo napred, ali ću vas u tome sprečiti veoma javno.“
Ledi Loflin je uzdahnula i pogledala u grofa koji je samo slegnuo
ramenima. „Kao što sam rekao, moja ćerka je gospodarica u ovoj kući. Njena
reč je zakon.“
Baronica je prebledela. Slabašnim glasom je promrmljala: „Zažalićete
zbog ovoga.“
„Ne, ledi Loflin, nećemo“, odgovorio je i zaštitnički položio ruku na rame
svoje ćerke.
Žena je progutala knedlu i okrenula se ka vratima, zastavši tek toliko da
Vording pritisne kvaku i pusti je napolje.
Kada su ponovo ostali sami, Asten je sa divljenjem pogledao svoju ćerku.
„Dobro si to izvela, draga moja.“
Elenora je podigla obrvu, mašila se za džep i izvadila parče tkanine koje
mu je pružila.
„Ne treba mi maramica“, rekao je i zbunjeno se namrštio.
„Pogledaj je, oče.“
Zaprepastio se kada je raširio parče tkanine. Bila je obrubljena bršljanom
i natkriljena jednim ružičastim cvetom geranijuma.
„Odakle ti ovo?“, pitao je i rukom se mašio za džep prsluka. Ali maramica
koju je već nedelju dana nosio sa sobom nije bila tu. Tog je jutra nije uzeo sa
svog toaletnog stočića. Činilo mu se nepotrebnim da je nosa naokolo i priseća
se gospođice Falsum i svoje očajničke potrebe da njome potisne svoju strast
prema Meri. Nije se stideo što želi Meri i sve što bi budućnost sa njom donela.
„Nije ista kao ta koju ti imaš, ali možeš da proveriš ako hoćeš“, rekla je
Elenora.
Nije želeo ni da pomisli da je ona možda znala za njegove nedozvoljene
aktivnosti u vrtu. „Kako je dospela u tvoje ruke?“
Iskrivila je glavu kao da se pita zašto joj je otac takav blesavko. „Pripada
gospođici Vudvard. Ona je moja prijateljica sa bala, gospođica Falsum. Zato
nisam mogla ništa da ti kažem.“

117
 BalkanDownload

Srce mu se zaustavilo. Žena pod maskom iz vrta je Meri, njegova Meri.

Zgužvao je maramicu u svojoj ruci. „Ona sigurno misli...“
Sigurno misli sve najgore i najstrašnije o njemu. Kako ide naokolo i
zavodi sve žene koje mu se dopadnu. Da im zadiže haljine gde god da stigne.
Morao je da joj kaže da ga je jedino ona opčinila - i to dvaput. Zbog nje
je tražio utehu u drugoj, ali je ipak u čitavoj toj gomili ljudi uspeo da pronađe
upravo nju.
„Moram da je pronađem“, rekao je. „Moram da joj objasnim.“
Njegova ćerka zakoluta očima. „O, oče. Ne moraš da objašnjavaš. Moraš
da joj kažeš da je voliš.“
Naglo je podigao glavu i pogledao je. „Mislio sam da želiš da budemo
samo nas dvoje.“
„Tako sam mislila kada mi se činilo da ćeš upasti u zamku ledi Loflin“,
rekla je Elenora s gađenjem prema baronici, koje više nije morala da krije.
„Znaš li da je, kada nisi gledao, muškarcima govorila da sam uganula nogu i da
ne mogu da plešem? Ako bih i uspela da porazgovaram sa nekim, odmah bi mu
pričala o mojim nedostacima.. Kako previše čitam. Da me zanima nauka. Da
mi je kosa gruba, a koža bleda. Gurnula bi svoje ćerke ispred mene kada nisi
gledao ili bi me bezbroj puta slala po punč.“
Sve je bilo baš kao što ga je Meri upozorila, samo što je on bio previše
obuzet svojim sopstvenim predstavama o dužnosti i časti da bi to uvideo.
„Draga moja, tako mi je žao.“
„Znam, oče. Sem toga...“ Pocrvenela je i počela da čupka rukav haljine.
„Lord Blejkni namerava danas da te poseti i zatraži tvoje odobrenje da mi se
udvara, te možda više nećemo biti samo ti i ja.“
Ovo je stvarno. Njegova ćerka više nije mala devojčica, već žena sa
potencijalnim verenikom, koji samo što nije pokucao na vrata. „Da li je
dovoljno dobar za tebe?“, pitao je, pokušavajući da proguta osećanje koje mu
se kao knedla zaustavilo u grlu, odmah pored Adamove jabučice.
Njegova ćerka se zadovoljno smešila. „Jeste. Ali o tome možemo da
pričamo kasnije. Prvo treba da pronađeš gospođicu Vudvard.“
A kako će, dođavola, to izvesti? London je ogroman grad, a on nije imao
ni najblažu ideju gde bi mogla da bude.

118
 BalkanDownload

„Pobegla je“, rekao je nemoćno. „Ne mogu da je krivim ako je pomislila

da sam zaljubljen i u nju i u gospođicu Falsum.“
„Blagi bože, oče. Da li su svi muškarci tako egoistični?“ Nasmejala se kada
je naborao čelo. „Pretpostavljam da ste ti i gospođica Vudvard pokazali izvesnu
naklonost jedno prema drugome?“
Obrazi su mu goreli od srama što njegova sedamnaestogodišnja ćerka
nagoveštava ono što je radio sa Meri iza zatvorenih vrata spavaće sobe.
„Razmenili smo određena osećanja“, rekao je. Potrudio se da se ne
meškolji od nelagode.
„Ona je guvernanta“, rekla je ledi Elenora kao da objašnjava stvari detetu.
„Znam to.“ Da je Meri pokazala samo malo više strpljenja, postala bi
grofica. Postala bi njegova grofica, njegova žena, a on je čitavom svetu želeo da
obznani da je voli.
Njegova ćerka odmahnu glavom. „Razmisli malo kako to izgleda iz
njenog ugla. Guvernante ne bi smele da se zaljubljuju u svoje poslodavce. A ti
si i grof.“
„Baš me briga zbog toga“, pobunio se.
„Da“, rekla je njegova ćerka, otvoreno pokazujući ogorčenje, „ali nju je
briga. Zar muškarcima uvek treba ovoliko vremena da shvate zaplet?“
On je gurnu laktom. „Nemoj tako prema svom ocu, koji je još u
nezavidnom stanju.“
Elenora frknu, pokazavši svoju detinjastu odvažnost. „Izgleda da moj
otac ne zna kako svet funkcioniše. Ako bi gospođica Vudvard gajila osećanja
prema svom poslodavcu, rizikovala bi da bude izbačena bez preporuke. Ne bi
mogla da nađe posao, i opet bi bila napuštena.“
„Ali ja to nikada ne bih uradio.“
Njegova ćerka podiže obrvu. „Da li ona to zna?“
O, pravi je idiot. Naravno da Meri to ne zna. Nikada nije uradio ništa da
bi joj pokazao kako je drugačiji od muškaraca koji su joj nesumnjivo ranije
prilazili. Zar je mogla da uradi bilo šta drugo osim da pobegne?
Izneverio ju je, verujući da ima vremena da joj ispriča kako se oseća i da
joj iznese sve planove koje je smišljao za njih dvoje.

119
 BalkanDownload

„Baš sam budala“, zaječao je.

„Baš mi je drago da se slažeš“, razdragano je rekla njegova ćerka. „A sada,
mislim da znam kako ćemo da vratimo gospođicu Vudvard.“

120
 BalkanDownload

Dvanaesto poglavlje

K akva sam budala“, zaječala je Meri.

„Nisi“, tešila ju je Džejn i gladila čelo. „Samo si se zaljubila.“
„I to u grofa!“, viknula je i podigla glavu iz krila prijateljice. „U
pripadnika plemstva. Njegova kuća na imanju sazidana je pre dva veka. Bogatiji
je od kneza. On je grof“
„A ti si Meri Vudvard“, rekla je Elizabet i prekrila ćebetom Merina
stopala. „Zašto je to važno?“
Ali jeste bilo važno i obe njene prijateljice su to znale. Sve im je objasnila
čim je stigla - dobro, čim je plač utihnuo da može da izgovori celu rečenicu.
Elizabet je sedela i dolivala joj čaj sve dok se njen muž nije vratio, vodeći Džejn
sa sobom. Zatim su njih tri strugnule u salon, zaključale se i počele da
razmatraju problem Merinog života.
Koji je bio čista zbrka.
„Šta mi bi?“, pitala se naglas, više za sebe. „Znam pravila.“
„Ja sam prekršila pravila i bila sam presrećna zbog toga“, rekla je Elizabet
uz osmeh.
„Ali ti nisi radila za Edvarda kada ste se vas dvoje...“ Prekinula je
rečenicu iz poštovanja prema Džejn, koja je još uvek bila devica.
„Elizabet me je već iskvarila svojom pričom o tome kako je zatečena na
sofi u biblioteci“, iznervirano je uzdahnula njena plavokosa prijateljica. „Možeš
da mi kažeš da si imala... odnose sa grofom.“
Da nije bila tako očajna, Meri bi se nasmejala zbog kratke stanke koju je
Džejn napravila pre nego što je izgovorila „odnose“. To ju je, međutim,
podsetilo na Erika i na to kako se osećala kada ju je držao u naručju i poveo
njeno telo u neslućene visine.
„Nije važno“, rekla je i odmahnula glavom. „Šta je tu je.“
Elizabet ju je netremice posmatrala. „Reci mi šta ćeš sada?“

121
 BalkanDownload

Želela je da se sklupča i na neko vreme ne gleda svetlost dana. Osećala

se kao da je samoj sebi iščupala srce, a to je značilo da ne može da krivi nikog
drugog.
„Zar ne mogu samo da sedim ovde na sofi?“, pitala je.
Elizabet je ćušnu laktom. „Naravno da možeš, neko vreme, ali nakon toga
moramo da napravimo plan.“
Nije želela plan. Želela je da je ostave samu da pati, ali je znala da je njena
prijateljica u pravu. Meri nije bila od onih žena koje samo legnu i puste da ih
život preplavi. Ona bi se uvek podizala na noge, popravila svoju frizuru, a zatim
nastavila napred. Život nikada neće biti isti bez Erika, ali daće sve od sebe. Uz
malo vremena i prostora, uskoro će se vratiti u svoje uobičajeno stanje.
Bila je to laka, zgodna laž u koju je želela da veruje, čak i dok joj se srce
cepalo pri samoj pomisli na nju.
„Šta ćeš da radiš?“, pitala je Džejn.
Duboko je udahnula i naterala se da razmišlja o budućnosti. „Pronaći ću
službu negde drugde. Možda ovog puta potražim porodicu u Evropi. Nikada
nisam živela u inostranstvu.“
„Dobra ideja“, rekla je Elizabet i klimnula glavom, mada nije zvučala
uverljivo.
„Oduvek sam želela da putujem“, rekla je i pridigla se u sedeći položaj.
„Možda će ti dašak finog nemačkog vazduha pomoći da zaboraviš grofa
Astena“, rekla je Elizabet.
„Ali da li treba da ga zaboravi?“
Ovo pitanje koje je postavila Džejn preseklo je lažnu nadu i optimizam
koji je oživeo razgovor, i sve je ponovo splasnulo.
„Mislim da ne mogu, ma koliko se trudila. Ali moraću. Ne mogu da
budem sa njim, Džejn“, tiho je objasnila Meri.
Njena prijateljica se ugrize za usnu. „Samo smatram da treba da mu
pružiš priliku ako ga voliš.“
„Priliku da uradi šta?“, pitala je. „Nisam toliko godina potrošila gradeći
svoj ugled kako bih postala ljubavnica.“

122
 BalkanDownload

Ljubavnica čoveka koga voli. Čoveka zbog kojeg joj je srce brže tuklo, a
telo joj čeznulo za njim. Čoveka koji je doveo u pitanje njeno tumačenje sreće.
Čoveka kojem bi dragovoljno pala u naručje, da je samo neka potpuno drugačija
žena sa drugačijom životnom pričom.
„Mislim da ponovo treba da se naviknem na ideju da budem zadovoljna
sudbinom koja me je zadesila u životu“, izgovorila je kad je negde u kući
odjeknulo ulazno zvono.
„Već?“, rekla je Elizabet i pogledala u časovnik. „Edvardovi pacijenti sve
ranije dolaze na pregled!“
Ponovo se začulo zvono, uporno.
„Možda je nešto hitno“, rekla je.
Elizabet odmahnu glavom. „Gospođa Mičel će se javiti. Bolja je od psa
čuvara u upravljanju ordinacijom.“
Možda je to zaista tako, ali umesto da otprati pacijenta do doktorske
ordinacije, gospođa Mičel je došla pravo u salon sa pismom u ruci.
„Hvala vam, gospođo Mičel“, zahvalila se Elizabet i pružila ruku.
„Izvinite, gospođo Felous, ali pismo nije za vas.“ Kućepaziteljka je pismo
pružila Meri. „Ono je za gospođicu Vudvard.“
Meri je osetila kao da propada u zemlju. Ali srce joj je poletelo. Pismo
nije moglo biti od njega, ali od koga bi bilo?
Uzela je pismo ispisano na debelom, luksuznom papiru i okrenula ga. Bio
je zapečaćen voskom, ali žig nije bio čitak, kao da je pošiljalac pisma žurio da
ga što pre pošalje.
„Hvala vam“, promrmljala je Meri. „Dostavljeno je lično. Kurir je
insistirao da vam se dostavi na ruke“, rekla je gospođa Mičel pre nego što se
kratko naklonila i povukla iz salona.
Meri je podvukla prst pod žig i otvorila pismo. Srce joj se ubrzalo kada je
prepoznala rukopis. Bio je to iskošeni, elegantni rukopis ledi Elenore.

Gospođice Vudvard,
Kada ste jutros odlazili, rekla sam da ću čuvati vašu tajnu, ali
moram da vas zamolim za ogromnu uslugu. Molim vas da danas

123
 BalkanDownload

navratite kod nas, barem na pola sata. Nešto se dogodilo sa lordom

Blejknijem i potreban mi je vaš savet, ali se ne usuđujem da o tome
pišem. Kuća će biti prazna pošto otac danas ide na izglasavanje
nekog poljoprivrednog zakona. Obezbedila sam kočije da vas
dovezu. Molim vas, dođite.
Očajnički mi je potreban vaš savet.
E.

Pomisao da treba da se vrati u kuću na Belgravijskom skveru ispunjavala

ju je užasom, ali kako je mogla da je odbije? Njena štićenica traži pomoć.
Erikova ćerka treba savet.
„Moram da idem“, najavila je. „Ledi Elenora je u nevolji.“
„Šta bi sa tvojom silnom pričom o tome kako ćeš ga potpuno izbrisati iz
svog života?“, pitala je Elizabet podigavši obrve.
Meri se lagano osovila na noge, sasvim svesna svog izgleda. Plakala je, još
od jutarnjeg bega nije promenila haljinu, a kosu je žurno smotala u punđu na
temenu i učvrstila je sa tek nekoliko ukosnica. Šta se može. Nije bilo važno
kako izgleda u ovom času. Spremala se da ponovo slomi svoje srce tako što će
se vratiti na mesto za koje se zarekla da ga više neće videti. Njegov dom.
„Potrebna sam ledi Elenori“, rekla je ozbiljno, tako da je i samu sebe
iznenadila. „Ne mogu da je napustim u ovom času. Biću dobro. Lord Asten je
danas u Parlamentu, na glasanju.“
Džejn se nagnula i podigla novine koje je Edvard ostavio za sobom kada
je oslobodio sobu za dame posle doručka. „Istina je. Evo, stoji ovde u naslovu.“
„Učiniću još samo to, a onda ću se potpuno posvetiti traženju druge
službe. I završiću tu priču“, rekla je, obećavajući sebi koliko i svojim
prijateljicama.
Elizabet podiže obrvu u neverici, ali je svejedno pozvonila kako bi
zatražila ogrtač za Meri.
Trideset minuta kasnije se kočija Astenovih, sa porodičnim grbom na
vratima, bučno zaustavila ispred kuće. Kada je kočijaš otvorio vrata, ona je,
oklevajući, provirila kroz prozor kočije, poželevši da je hiljadama kilometara
daleko.

124
 BalkanDownload

Otvorila su se vrata i Vording je ispunio dovratak. Batler je strpljivo

čekao da ona duboko udahne i prikupi hrabrost koja joj je bila potrebna da
ponovo pređe prag ove kuće.
„Gospođice Vudvard“, pozdravio ju je Vording uz naklon poštovanja.
„Ledi Elenora me je zamolila da vas ispratim do staklene bašte.“
Bio je vanredno ljubazan, iako je verovatno mogao da pretpostavi zašto
je pobegla od kuće. Ipak se potrudila da glavu drži uspravno. Nije se stidela
onoga što je učinila; pogotovo zato što je noć koju je provela sa Erikom za nju
bila sve.
„Sama ću otići do tamo, gospodine Vording“, rekla je.
Klimnuo je glavom i iskoračio u stranu dok je ona usredsređeno stupala
korak po korak.
Do staklene bašte, koja se nalazila u prizemlju, stizalo se kratkom
šetnjom. Zelenilo koje je ispunjavalo prostoriju staklenih zidova, koja se
naslanjala uz kuću, podsetio ju je na onaj dan kada je pratila Elenoru i lorda
Blejknija tokom njegove prve posete. Uživala je u vrelini i toploti ovog
prostora, iako ju je povratak u baštu dražio da se priseti zavodljivih uspomena
na noć kada su se grofova usta našla među njenim nogama, gde su je lizanjem
dovela do vrhunca.
Gurnula je vrata staklene bašte odakle ju je zapahnuo miris gardenija.
„Ledi Elenora!“, pozvala ju je među drvećem.
Pošto joj se nije odazvala, Meri je odšetala malo dalje niz stazu. Na
najudaljenom kraju staklene bašte nalazio se sto, ali je deo najbliži kući bio pod
raskošnim zasadom kao kakva džungla. Bilo je lako zaboraviti da se nalaziš u
Londonu među ovim magnolijama, drvećem limuna i bujnim orhidejama, koje
su visile sa grana obraslih mahovinom.
„Ledi Elenora, stigla sam!“, ponovo ju je dozvala dok se približavala maloj
čistini među rastinjem. Pogledala je oko sebe i ukopala se u mestu. Na kamenoj
klupi usred čistine nalazila se srebrna maska. Njena maska.
Podigla ju je, prstima se poigravajući sa svilenim trakama koje su visile
sa nje.
„Meri.“

125
 BalkanDownload

Okrenula i ispustila masku na kamene ploče. Između dva drveta

pomorandže, koja tek što nisu procvala, stajao je Erik. Izgledao je užasno i
čudesno. Ostavio je kaput, a rukavi košulje su mu bili zavrnuti do laktova,
otkrivajući tako snažne podlaktice prekrivene tamnim maljama. Nije nosio
kravatu, a kosa mu je bila neuredna kao da je čitavo jutro nervozno prolazio
rukom kroz nju. Onaj nejaki deo nje se ponadao da je tako bilo; da je koračao
po svojoj radnoj sobi, pitajući se šta mu je činiti istog časa kada je otkrio da je
otišla. Da je mislio na nju i samo na nju.
Ne. Neće sebi to činiti, pogotovo kada je njeno srce u pitanju. Želela je
njega celog, ali nije mogla da ga ima. Ovo mora da se okonča bez obzira na to
kako joj je srce igralo pri pogledu na njega.
„Meri“, ponovio je.
„Gde je ledi Elenora?“, pitala je.
On odmahnu glavom. „Ona nije ovde. Zamolio sam je da ode u posetu
jednoj od svojih prijateljica.“
Tek tada joj je postalo jasno. „A vaše glasanje u Parlamentu?“
Gurnuo je ruke u džepove. „Uskoro će početi, ali ja neću biti tamo.“
„Bio je to izvrstan detalj“, primetila je. „Nešto što je njeno pismo učinilo
još uverljivijim.“
„Molim te, nemoj da kriviš Elenoru“, rekao je. Ona odmahnu glavom.
„Ne krivim nikoga, ali želim da znam zašto sam ovde. Više ne mogu da budem
guvernanta vaše ćerke.“
„Znam.“ Spustio je pogled, i na trenutak joj se učinilo da će se predati bez
borbe. Ali onda je podigao oči i sa njegovih usana prešle su najneočekivanije
reči koje je ikada čula: „Da li bi razmislila o tome da postaneš moja mlada?“
Ona se zatetura i čizmama zastruga po stazi. „Mnome želiš da se oženiš?“
Erik joj uputi iskrivljeni osmejak. „Zar je teško poverovati u to?“
„Ja sam guvernanta“, odgovorila je.
„Kažeš to kao da se braniš i kao da te više neću videti - pravu tebe - ako
to dovoljno puta izgovoriš.“
“Ne mogu da se udam za grofa.“
On raširi ruke i slegnu ramenima. „Zašto ne?“, pitao je.

126
 BalkanDownload

„Zato...“ Ali nije mogla da pronađe dobar razlog, zaista ne. Njegova ćerka
je napisala poruku koja ju je dovela ovde, što znači da je ledi Elenora odobravala
ponašanje svog oca. Erik je izgledao savršeno prisebno. Jedino što ju je
obuzdavalo bilo je njeno verovanje da je jaz koji ih je razdvajao isuviše širok da
bi ga preskočili, što je istina, zar ne?
Koraknuo je ka njoj, ali je zastao kada je ona ustuknula. „Ako me želiš za
svog muža, Meri, nikada te neću napustiti. Nećeš dobiti samo mene već i svoj
dom. Porodicu.“
Njegove reči su je pogodile savršenom preciznošću dobrog strelca. Stajao
je pred njom i nudio joj sve što želi. Sve za čim žudi. Mogla bi da prestane da
trči od jednog poslodavca do drugog, napuštajući porodice pre nego što je oni
sami otpuste. Ono što joj je majka učinila, lebdelo je nad njom poput kakve
sablasti čitavog života. Zar nije bio trenutak da zaboravi na svoju prošlost?
A tu je i nebitno pitanje ljubavi. Volela je ovog čoveka zbog svega što on
jeste: moralan, pouzdan, dobar otac i pritajeni raskalašnik.
„Meri“, rekao je, „reci da pristaješ da se udaš za mene.“
Bilo je toliko razloga zbog kojih hoće da se oženi njom. Zato što je to bio
častan čin. Zato što mu treba naslednik. Shvatio je da je dobra sa njegovom
ćerkom. Uživao je u silini strasti koja se među njima razvila.
Pa ipak još uvek nije mogla da veruje. „Ako to činiš iz pristojnosti...“
„O, ma dođavola s tim“, rekao je i iznervirano se nasmejao. „Šta tu ima
da se objašnjava? Jednostavno te volim.“
„To nije moguće“, tiho je uzvratila.
Ovog puta nije zastao. Zaobišao je klupu u dva koraka. Posegnuo je za
njom i s olakšanjem uzdahnuo kada je prstima prešao duž njene ruke i uzeo
njene prste u svoje. Prineo ih je usnama. Umesto da ih ovlaš poljubi, on je
okrenuo njen dlan naviše i poljubio ga u samo nežno središte.
„Ne marim što si guvernanta, Meri. Ni najmanje mi nije važno sve i da si
čitav život provela čisteći kamine u mojoj kući. Znam samo da prvi put u svom
životu osećam da sam upoznao ženu zbog koje ima smisla buditi se svakog
jutra.“
„Eriče“, prošaputala je. Topio je njenu rešenost, rušio prepreke sve dok
pred njima nije bilo ničeg više do otvorenog puta.

127
 BalkanDownload

„Poželeo sam te prvog časa kada sam te ugledao, ali bilo bi lako da se
radilo samo o strasti i želji. Tome sam mogao da odolim. Osećao sam se
bespomoćno pred tobom. Čitavom tobom, od tvojih izvijenih usana do
pametnih, oštrih reči koje su izgovarale. Za mene ne postoji niko drugi.
Izgaram za tobom.“
Obmotala je prste oko njegovih i držala se za njega, ali je i dalje bila u
neverici. Proveli su tek jednu noć zajedno. Jednu. Pa, ukoliko ne računa i onu
noć u vrtu, koja...
Vrt. Tajanstvena žena. Njegova potraga. Ona uzmaknu, i izvuče šaku iz
njegove.
„Ne želiš mene“, rekla je.
„Zaista ćeš se raspravljati sa mnom o tome?“, pitao je sa onim vragolastim
sjajem u očima.
„Tvoja ćerka mi je ispričala koliko si se zaljubio u izvesnu ženu na
maskenbalu“, rekla je izgovorivši notornu laž. Ona i ledi Elenora nikada nisu
pričali o tako nečem, ali je očajnički tražila bilo kakav izgovor da ga odbije.
Nije želela da se takmiči sa sećanjem na nepostojeću ženu, a nije bila ni
dovoljno snažna da mu kaže šta je učinila te večeri.
„Je li?“, pitao je. „Da li ti je rekla i to da sam bio glup kada sam pomislio
da bi mi ta žena mogla skrenuti misli od tebe? Pošto su se one stalno vraćale.
Čak i kada sam nju ljubio. Čak i kada sam je dodirivao.“
Dah joj je zastao u grlu kada je iz džepa svog kaputa izvadio parče tkanine
koje se razmotalo i ona ugleda svoju maramicu. A zatim je izvadio još jednu iz
istog džepa. Njene dve neobične maramice.
„Elenora mi je jutros dala ovu. Rekla je da ju je dobila od tebe.“ Pružio
joj je prvu maramicu. „A ovu si ispustila kada si bežala iz markizovog vrta.“
Ruka joj je zadrhtala kada je od njega prihvatila drugu maramicu. „Kako
možeš da me želiš? Ja sam lažljivica.“
„Samo si ljudsko biće.“
„Ja sam od onih žena koje dozvoljavaju da im muškarac zadigne haljinu
u vrtu“, rekla je, iako je u najskrovitijem kutku svoga bića bila ponosna na ono
što je uradila. Ugrabila je trenutak da se ponese avanturistički i uradila nešto

128
 BalkanDownload

za pamćenje, umesto da se pomirila sa životom u senci. Živela je onako kako je

htela da živi, prvi put otkad joj se, pre četrnaest godina, život preokrenuo.
„Ne omalovažavaj moju buduću mladu“, rekao je. „Sem toga, drago mi je
što znam da će biti prilično pustolovne prirode. Starijem muškarcu poput mene
biće drago da s vremena na vreme doživi malo uzbuđenja.“
Morala je da se osmehne. „Ne baš toliko starom.“
„Moraćeš da podsećaš moju ćerku na to. Meri, mogu li da te pitam još
nešto?“
Pogledala ga je, glave izvijene unatrag kako bi upijala sve iz tih
tamnozelenih očiju. „Da.“
„Mogu li ponovo da te poljubim?“
Jedva da je uspela da otvori usta za odgovor, kada su se njegove usne
našle na njenim. Dlanom ju je uhvatio za obraz, a duge prste upleo je u njenu
kosu. Kako više nije mogla da mu odoli, zgrabila ga je za košulju i stisla se uz
njega. Njeni izgovori su odlazili, jedan za drugim, sa svakim dodirom.
Možda i nije bilo bitno što je guvernanta. Možda će je zaista voleti.
Možda zaslužuje ljubav čoveka koji će se boriti za nju.
Možda je bio pravi trenutak da mu pokaže kako joj instinkt govori da i
ona treba da se bori za njega, iako joj razum kaže da treba da pobegne.
Kada se i poslednji zid urušio, ostalo je čvrsto, neukaljano jezgro istine u
samom njenom središtu. Volela ga je. Ako ga izgubi, i sama će ostati izgubljena.
Znala je to i onda kada je pobegla, ali želela je da pokuša da ih spase teškog puta
koji nesumnjivo stoji pred njima. Ljudi će biti neljubazni. Društvo će se opirati
da prihvati guvernantu običnog porekla koja se namerila na samca na glasu.
Glasine će se širiti.
Neka sve to ide dođavola.
Erik je izabrao nju, otkrivajući joj da je i njoj potrebna njegova ljubav.
Zajedno - kao i uz pomoć njenih prijateljica i njegove ćerke - mogu da uspeju.
Samo što je ona morala da sazna još nešto.
Odvojila se od njega sva zadihana. „Jedno me zanima.“

129
 BalkanDownload

Nasmejao se dok je prstima milovao njena leđa, poigravajući se nizom

majušnih dugmadi koji su se protezali duž njene haljine. „Ne bi bila ti da te ne
zanima. Pitaj me šta god hoćeš.“
„Da li hoćeš da se venčamo zato što si mi uzeo nevinost?“
„Ne“, odgovorio je i poljubio je u slepoočnicu. „Ako ti je to bilo prvi put,
oboje nas čeka puno radosti.“
„A deca? Ja imam trideset dve godine.“
„I tridesetdvogodišnje žene rađaju decu hiljadama godina. Smislićemo
nešto. Želeo bih više od svega da budem otac zajedničke dece, ali ako to nije
moguće, ponosim se Elenorom. A sećaš se da imam i rođaka koji je jako
nestrpljiv da sazna hoće li on biti peti grof od Astena posle moje smrti, tako da
je porodično ime obezbeđeno.“
Polako je klimala glavom, ali ostalo joj je još jedno pitanje. „A ledi
Elenori zaista ne smeta ideja da se njena guvernanta uda za njenog oca?“
Prigrlio ju je tako da su njene šake nalegle na njegove grudi, pa je mogla
da oseti odjek njegovog odgovora. „Mislim da je zaprepašćena koliko mi je
vremena trebalo da shvatim da te volim. A siguran sam da joj je drago što ćeš
prestati da je oslovljavaš sa ledi.“
Nasmejala se. „Biće teško promeniti tu naviku.“
Lagano ju je poljubio. „Kao i tebe. Dakle, hoćeš li odgovoriti na moje
pitanje?“
„Koje?“, pitala je.
„Hoćeš li da se udaš za mene?“
Kliznula je rukama preko njegovih grudi, naslađujući se njegovim
snažnim mišićima kroz finu tkaninu košulje. Njen je ceo, samo ako poželi.
Najvelikodušniji dar koji joj je iko ikada podario, zbog čega će svakog dana
činiti sve da ga zasluži.
„Mislim da hoću. Na kraju krajeva, zaista te volim.“
Oduševljeno je uskliknuo, podigao u naručje i zavrteo. Spustila je glavu
na njegove grudi i nije se odvajala od njih. Bio je njen poslodavac, a sada je njen
ljubavnik, njen verenik, njena budućnost. Bila je silno uzbuđena u iščekivanju
onoga što će im zajednička budućnost doneti.

130
 BalkanDownload

Izjave zahvalnosti

Ova knjiga se pojavila zahvaljujući Lori von Holt, Aleksis En, Meri Kris
Eskobar, Alisi Koul i Najdželu Henriju, koji su mi, kao autorki, pružili mrežu
podrške; kao i Džeki, Sonji, Alison, Džen, Benu, Kristi, Ketrin i Šonu, koji nisu
prigovarali što sam nestala na četiri meseca kako bih se posvetila pisanju.
Hvala mojoj fantastičnoj urednici Marli Danijels, koja je knjigu učinila
ovakvom kakva je sada, predivnom timu iz izdavačke kuće Poket star i mom
agentu Emili Silvan Kim, koja mi je od prvog dana govorila da nas čekaju dobre
stvari.
Život u malom njujorškom stanu uči vas da se snalazite kako biste stvorili
radnu sobu. Veliki deo ove knjige napisala sam u ćošku svog najdražeg bara
tokom tihih subotnjih popodneva. Džejson, Nil, Džordž, Karisa i Endru, delom
ste i vi krivi za to. Uživajte.
I napokon, ovo je za moju porodicu koju volim do beskraja i natrag.

131