GLOBALIZACIJA I MASOVNI MEDIJI

Fenomen globalizacije obuzeo je svaki segment čovekovog života. Trgovina,

ekonomija, pa i mediji samo su neki od primera globalizacionog efekta. Mnogi teoretičari
raspravljaju o kulturološkoj dimenziji globalizacije.

Mediji postoje odavno, i prošli su kroz mnoge faze. Od prenosioca poruka u starom veku,
do medija kakve danas poznajemo, promenili su se u mnogo aspekata.
Aspekt koji je najzanimljiviji je ta promena u dometu ljudi do kojih dopire odredjena vest i
informacija, kao i brzina kojom se danas može poslati medju ogroman broj ljudi.

Za obe karakteristike možemo reći da su proizvod razvoja tehnologije i tehnoloških

dostignuća, kao i digitalizacije.

Prvo izdvojeno poglavlje se zove Od modernizacije i razvojnih teorija do razvojnog

imperijalizma. Jedan od najistaknutijih teoretičara u kulturnom imperijalizmu bio je Herbert Šiler
koji je zastupao stav da komercijalni interesi američkih korporacija služe da umanje uticaj
kulturalne autonomije država na jugu. Šiler je video SAD kao potencijal za razvoj imperijalističke
kontrole sveta sveta kroz masovne medije.

Ovu teoriju o kulturlnom imperijalizmu podržali su i mnogi drugi teoretičari.

Sa druge strane, mediji su prerasli iz lokalnih u internacionalne. Ovu pojavu možemo

protumačiti I kroz sledeći naslov, a to je prelaz iz homogenizacije u hibridni oblik.

Masovni mediji su se razvili do tog nivoa uz uspon Amerikanizacije i kulturološkog

nadmoćja kroz svet koji je doživeo svoj najveći uspon u pojavi Holivuda i holivudskih filmova, kao
I, prema autorima teksta, masovnim izvozom američkih televizijskih serija.

Amerikanizacija se u ovom tekstu poistovećuje I sa terminom mekdonaldizacije (povećanje

popularnosti usledilo je kroz reklamni sadržaj I globalizaciju samog Brenda).

Termin koji se nalazi u ovom tekstu je još i fenomen vesternizacije. Ovaj pojam označava
sveukupni impakt stranih medija na kulturno izražavanje, javno informisanje ali i javno mnenje
kada je reč o odredjenim temama. Mediji su postali jako oružje politike zbog svog stepena dometa
i brzine prostiranja, čemu nam svedoči i činjenica da sada svaka vest može postati viralna makar na
kratko.
 Pored oružja u vidu informisanja, globalizacioni efekti mogu služiti i kao oblik kontrole
ponašanja gradjanstva.

Nekada, prosečan čovek dobijao je jednom dnevno, ako ne i redje informacije od strane
glasnika u starom Rimu, što je prešlo u večernje iščitavanje novina koje bi obuhvatile presek
dešavanja. Sada, na kanalima poput CNN – a u svakom momentu možemo ispratiti najnovija
dežavanja na teritoriji celog sveta, što može biti i mač sa dve oštrice.

Sofija Lazić, so20/20