Paradajz

Engleski naziv: Tomato | Latinski naziv: Lycopersicum esculentum

Paradajz je jednogodišnja biljka iz porodice Solonaceae. Gaji se u plastenicima,

staklenicima i na polju. Deli se na srednje rane i kasne. Ima dobro razvijen vretenast
koren s puno bočnih žila, a glavni koren prodire u zemljište do 1,5 m dubine. Najveća
masa korenovog sistema razvija se do dubine od 40-50 cm što zavisi od kvaliteta
zemljišta. Biljka isto tako stvara i adventivno korenje. Stablo je zeljasto, razgranato, a
visina se kreće od 0,5-3 m što zavisi od gajenja. Svi zeleni delovi biljke obrasli su
dlačicama, a cvetovi su skupljeni u grozd. Boja cveta je žuta. Oprašuje se uglavnom
autogamno (samooprašivanje), ali u savremenoj proizvodnji u zaštićenom prostoru
oprašivanje podstiče čovek.

Agroekološki uslovi
Temperatura
Minimalna temperatura za klijanje semena je 10 ºC, a klijanje traje 8-23 dana. Optimalna
temperatura za klijanje je 22-25 ºC, a za rast i razvoj sve do plodonošenja potrebna je
temperatura od 18-22 ºC. Najpovoljnija relativna vlažnost vazduha je između 55-65 %.

Svetlost
Paradajz za rast i razvoj traži dosta svetlosti. Tokom jeseni i zime imamo nepovoljne
uslove za gajenje paradajza u zaštićenim prostorima. Dužina dana za cvetanje i
zametanje plodova iznosi 8-10 sati, što se u kontinentalnim uslovima postiže već u
februaru i traje sve do oktobra.

Voda
Paradajz se svrstava u useve sa srednjim zahtevima za vodom. Kritično razdoblje za
vlagu je vreme cvetanja i zametanja plodova, što traje 1-2 meseca. Za normalan rast i
razvoj paradajz traži umerenu vlažnost zemljišta i vazduha (60-70 % PVK i 50-60 %
relativne vlažnosti vazduha). (PVK – Poljski vodni kapacitet)
Zemljište
Zemljište za gajenje paradajza mora biti rastresito, dobre strukture, plodno, neutralno ili
slabo kisele reakcije pH 6,0-6,5. Treba izbegavati zemljišta koja sardže puno gline jer u
tim uslovima ne može se dobro razvijati korenov sistem. Isto tako je važno da zemljište
na kojem se gaji paradajz ne sme imati visok nivo podzemnih voda.

Agrotehničke mere 
Plodored
U plodoredu, paradajz za prethodnu kulturu zahteva salatu, spanać, mladi luk, rotkvicu i
sl., a nikada je ne treba uzgajati iza kultura iz porodica Solanaceae (paprika, patlidžan,
krompir).

Obrada zemljišta
Zemljište za paradajz treba u jesen duboko preorati (30-35 cm). Pred sadnju se zemljište
1-2 puta obradi frezom. Na izravnano zemljište unose se herbicidi. U poslednje  vreme
sve je više  prisutan gajenje na crnoj foliji, a ispod folije je sistem za navodnjavanje, kap
po kap, pa se na taj način izbegava primena herbicida.

Đubrenje
Zbog velikih potreba za kalijumom za vreme rasta i sazrevanja ploda paradajz je
uglavnom osjetljiv na manjak K. Tada plodovi prema peteljci ostaju zeleni (tamo ne
sazrevaju), kao i žuto-ljubičasta pigmentacija unutar mreže žilica i ivica od vrha donjih
listova. Kalijum se treba unositi u većim količinama, u obliku oksida, u odnosu od 1:2,5-3
N:K.

Stajsko đubrivo se dodaje u količini  40-60 t/ha. Koristi se zrelo stajsko đubrivo koje se
nakon rasipanja odmah unosi u zemljište, obično pred oranje. Za đubrenje paradajza
koriste se razne kombinacije NPK mineralnih hraniva (s odnosom hraniva 7:14:21 ili
10:30:20) u količini  300-400 kg/ha. Za prihranjivanje se najčešće koristi KAN, u količini 
200-300 kg/ha, ali je najbolje za prihranjivanje koristiti NPK đubriva u obliku kristalonske
formulacije koja je pristupačna biljci. Prihranjivanje se obavlja 2-3 puta, i to u vreme
cvetanja i zametanja prvih plodova kao i u vreme zrenja prvih plodova.

Kod gajenja u zaštićenom prostoru ima nekoliko mogućnosti prihrane, ali svaka se bazira
na osnovu analize zemljišta i preporuci stručnjaka. Najčešća prihrana je metodom kap
po kap.

Setva i sadnja
Paradajz se proizvodi iz rasada i direktnom setvom. Za ranu poljsku proizvodnju setva
semena za proizvodnju rasada počinje u južnim toplijim područjima oko 10. januara, a za
srednje ranu oko 15. februara. U severnim područjima setva za ranu proizvodnju počinje
oko 20. februara, a za kasniju početkom marta pa sve do 10. aprila, što zavisi i od sorte
koju sejemo. Direktna setva na otvorenom, za proizvodnju industrijskog paradajza,
počinje polovinom aprila i  traje do 10. maja i obavlja se na gredicama. Koriste se
precizne sejalice koje imaju ulagače za đubriva i herbicide. Dubina je setve 2-3 cm, a na
gredicu se seju 2 reda razmaka 30 cm, a razmak kućica u redu 25-30 cm.
Može se sejati direktno u lončanice, tresetne kocke, leje ili u plastične saće. Direktna
setva zahteva veći grejani prostor. Bez obzira na to gde se setva obavlja, dubina
zemljišnog supstrata treba biti 15 cm. Koriste se razne kombinacije zrelog stajskog
đubriva, zemlje i peska, zatim gotove hranjive smese (Klasmann supstrat ili Brill
supstrat).

Pre setve, smesa se zbije daskom. Ako se seje u redove, razmak redova je 4-5 cm,
dubina setve je 1,5-2 mm, a razmak od semenke do semenke je 2 cm. Ovako se dobije
čvrst i neizdužen rasad. Nakon setve seme se pokrije hranivom smesom debljne 2 cm,
zatim se malo zbije i dobro zalije.

Veliki proizvođači rasada obično nakon setve i zalivanja, pokriju leju prozirnom plastikom
ili novinama da bi se održala povoljna vlažnost. Taj se pokrivač drži do pojave prvih
znakova nicanja. Tako se štedi u radnoj snazi potrebnoj za obavljanje zalivanja, a
omogućuje se ravnomerna vlažnost u rasadu.

Rasad paradajza za ranu proizvodnju, kao i za proizvodnju za plastenike, pikira se

(presađuje) kad razvije 1-2 prava lista, (obično 20 dana nakon setve), u plastične lonce
prečnika 10 cm, tresetne kocke 10x10 cm. Nakon što se pikirani rasad razvije, treba
razmicati lonce ili kocke, kako bi biljke imale dovoljno prostora za svoj rast i razvoj.

Sadnja paradajza obavlja se kad biljke formiraju 5-6 listova, pa sve dok se na njima
pojave začeci prvih cvetnih grančica (što se postiže za 40-60 dana od nicanja).
Nepikirani rasad se dan pre sadnje obilno zalije da bi se lakše čupao, a rasad u loncima ili
kockicama poslednja se 2-3 dana ne zaliva, da bi se lakše vadio i da zemlja sa žila ne bi
ispadala. Pred iznošenje, rasad se poprska jednim od fungicida na bazi bakra.

Kao potpora za gajenje paradajza na okućnicama se najčešće koriste drveno kolje, dok
su u plastenicima i staklenicima najpraktičniji plastificirani konopci obešeni o krovnu
konstrukciju. U vrtinm centrima se mogu nabaviti i spiralni potpornji za paradajz izrađeni
od metala uz koje se biljka lako vodi u vis.

Vreme sadnje zavisi od regije proizvodnje. Tako u toplijim južnijim krajevima sadnja
počinje već krajem marta za ranu proizvodnju na otvorenom, a u hladnijim krajevima
sadnja počinje sredinom aprila do početka maja. Industrijska paradajz sadi se od 10-15
maja.

Rana paradajz sadi se na razmak 70 x 35 cm (41000 biljaka/ha). Srednje rana i kasna

paradajz sadi se na razmak 80 x 40 cm. U plastenicima i staklenicima sadi se na razmak
70 x 50 cm.

Što se tiče navodnjavanja, od formiranja plodova, pa sve do berbe i tokom berbe,

paradajzu je dovoljno 25-30 l/m2 ili 3 l/min po jednoj dužini, ako se vrši navodnjavanje
kišenjem. Normalno da su u zimskom gajenju potrebe biljke za vlagom u zemljištu
manje, ali  u letnjom gajenju na otvorenom potrebno je nedeljno dodati 40-50 l vode/m2.
Idealni je sistem navodnjavanja kap po kap ili primena perforiranih plastičnih cevi koje
već prema određenom pritisku crpke doziraju vodu pokraj biljke. Idealno zalivanje je ono
u ranim jutarnjim satima jer su biljke i zemljište u to vreme najhladniji, što je posebno
važno u letnjim mesecima. Ovo je jednako važno i za proizvodnju paradajza u
zaštićenom prostoru.

Nega zasada
Pinciranje (zakidanje zaperaka) - Paradajz raste tako da se mladi izdanci (tzv. zaperci)
stvaraju u pazusima listova. Kad bismo pustili biljku da se slobodno razvija, poprimila bi
zamršen žbunolik izgled. Zbog slabije provetrenosti porasla bi opasnost od razvoja
gljivičnih bolesti, a i plodovi bi bili manji i slabijeg kvaliteta jer bi kroz gustiš izdanaka i
listova sunce do njih teže prodiralo pa bi oni zbog toga neravnomerno dozrevali. Da bi se
sprečilo da do toga dođe zaperci se otkidaju dok su još mali, tj. ne veći od 5 do 8 cm i to
najmanje jednom nedeljno. Ako vam je neki zaperak promakne i naraste, više ga nemojte
čupati, nego mu samo otkinite vrh.

Dekaptacija (zakidanje vrhova) - obavlja se nakon što je biljka razvila 4-6 cvetnih
grančica ili etaža (i do 14 etaža) da bi se ubrzala zrenje.

Skidanje donjeg lišća - uklanja se donje lišće koje stari i uvija se, a počinje nakon što su
prvi plodovi sazreli ili postigli veličinu karakterističnu za sortu. Ovo je važno zbog boljeg
provetravanja useva. Naročito se izvodi u plastenicima i staklenicima. Nakon skidanja
lišća (koje mora biti postepeno, 1-2 lista u jednom prohodu) obavezno je prskanje
fungicidima, radi zaštite rana od napada uzročnika bolesti.

Oplodnja - produktivnija je u doba oblačnog vremena s visokom relativnom vlažnosti

vazduha (sprečava oslobađanje polena) obavlja se mehaničkim i hemijskim putem.
Mehaničkim putem, upotrebom vibratora ili protresanjem gornjih žica za koje su biljke
pričvršćene, vršimo oslobađanje polena koji na taj način lako oplodi tučak u cvetu. Ovaj
postupak izvodi se u prepodnevnim satima kada je relativna vlažnost niža. Hemijska
sredstva, fitohormoni ili stimulatori rasta takođe pomažu oplodnju. Ovim sredstvima
tretiraju se prve 2-3 cvetne grančice, bilo da se prskaju ili potapaju u rastvor ovih
sredstava. Ova se mera takođe obavlja u jutarnjim satima.

Berba
Berba je gotovo uvek 90-120 dana od sadnje. Kod rane i srednje rane proizvodnje berba
traje od početka meseca jula pa do novembra. Za sveže tržište, u zavisnosti od o
udaljenosti tržišta, određuje se trenutak berbe. Tako, za udaljeno tržište, gde transport
traje 1-2 dana, berba se obavlja kada se na plodovima pojavi ružičasta boja. Potpuno
crven i zreo paradajz bere se, ako se želi plasirati na mesnom tržištu. U početku se bere
retko (svakih 6-7 dana), a kasnije češće (svaka 2-3 dana), a u staklenicima se berba vrši
svaki dan. Rane sorte tokom juna i jula daju 70 % od ukupnog prinosa.

Berba industrijskog paradajza iz direktne setve počinje kad je oko 70-75 % plodova zrelo,
a kasnije se zrelost povećava za oko 5 % za svaki dan pri normalnim temperaturama. Za
 berbu industrijskog paradajza koriste se kombajni, koji imaju veliki dnevni učinak (1-1,5
ha), u plastenicima i staklenicima to se radi ručno.

Paradajz može naknadno dozrevati, pa se zeleni plodovi, ubrani pre mraza i neoštećeni,
koriste se u industriji za kiseljenje. Paradajz se pakuje u drvene gajbice, holandeze i u
kartonske kutije čije su stranice obložene  parafinom da sačuvaju svežinu i tako se
transportuju.

Hidroponsko gajenje paradajza

Hidroponska proizvodnja odvija se u grejanom i povremeno grejanom zaštićenom
prostoru (staklenici ili plastenici), što znači da je proizvodnja moguća tokom cele godine
u vertikalnom gajenju s 20-34 etaža plodova. Hidroponi su zaštićeni pojedinačni prostori
u kojima se biljke gaje bez zemljišta, sa ili bez inertnih supstrata (kocke ili ploče kamene
vune, drvena piljevina, perlit, vlakna kokosova oraha, zobene ili pirinčane plevice ili
njihove kombinacije).

Rasad se proizvedi u čepovima kamene vune a u fazi dva prava lista biljke se presađuju u
kontejnere s kokosovim vlaknom, a isti se ulaže u ploču čiji je sadržaj vlakno kokosovog
oraha ili u kamenu vunu.

Snabdevanje hranjivim rastvorom odgovarajućeg sastava makro- i mikorelemenata

periodično se tokom dana 12-24 puta osigurava sistemom kapanja pomoću
mikroprocesora i pogonskih računara.

Izvori:

 prof.dr.sc. N.Parađiković i suradnici; Osnove proizvodnje povrća; Koprivnica,

2011.
 Burza voća i povrća

Paradajz-Sorte
ukupno: 110, aktivno: 45, neaktivno: 65

ARLETTA F1 RS

ASTONA

AXEL

BAGHERA

BELLE
BERBERANA

BOBCAT

BONSET F1

BRAČKI JABUČAR

BRIGADE F1

BROOKLYN F1

BURAN

CAMPBELL 1327

CAMPBELL 28

CAMPEON

CARMELO F1

CHIBLI

COLIBRI

CONSUL

CONTESSA F1

CRONOS

DARIO

DART

DELFINE

DIRK

DOMBELLO

DOMBITO

DOMBO

DON JOSE
DYNAMO

EARLY STONE

ELKO

EMPERADOR

ENDEAVOUR

FABIOLA

GRANADA

GROWDENA

GUYANA

HECTOR

HEINZ 1370

HEINZ 2206

HEINZ 3402

HEINZ 9144

INCAS

IVET F1

IZMIR

JAGUAR

JENNA F1 (73-34)

JEREMY

KARTIER

KILIO

KIVELI
KOMEETT

LEVANZO

LINDA

LOGISTICA RZ

LORELY

LUSTRO

MAGNUS

MALIKE

MARGLOBE

MARMANDE

MATIAS

MAX F1

MERCURIO

MINARET

MONROE F1

MONTECARLO

OLGA

OMBELLINE

ORCO

PERFECT PEEL F1

PHILLIPPOS

PISTOLERO

RED CHIEF
RED FLOOD

RED HUNTER

RED PEAR

RED RIVER

RIO GRANDE

RONITA

RUTGERS

SAINT-PIERRE

SAKURA

SALOMONE

SAN MARZANO

SAROM

SHANNON

ŠIBENSKI ŠLJIVAR

SPRINTER

SULTAN

SUNSTREAM

TAMARIS

TASTERY

TONDO F1 N. 130

TORQUAI

UNO

URBANA
VEDETTA

VEMONE

VIVIA

WALLY RED

ZAGREBAČKA RANA

PARADAJZ @ KLUB

Agroklub d.o.o. BiH

pre 2 godine
Papriku je najbolje saditi nakon kultura iz porodice mahunarki, a izbjegavati nakon
paradajza i krompira zbog mogućeg prijenosa bolesti...Više detalja o njenom uzgoju
uskoro čitajte na Agroklubu.

+3 

  2

  0

 
 

Selmasana
pre 1 godinu
#mojepovrce paradajz ...jabucar i volovo srce

  4

  0

Karolina Rastija
pre 2 godine
Komu raste čudnije povrće, da vas vidim? :'D #paradajz #rajčica #pomidor
   6

  2

Filipa B
pre 2 godine
#mojepovrce #ekoforija Moje povrće ili kako sam u mjesec dana izolacije konačno
pokrenula svoju Ekoforiju i preselila na selo. Netom prije apokalipse došla sam raditi svoj
posao na vixu, Ionako sam freelancer pa zašto ne iskoristiti malo odmaka za dušu i
piksu. Ubrzo uslijedilo je opsadno stanje, lo...
+45 

  6

  5

Maja Celing Celić

pre 9 meseci
Kada ste posljednji puta jeli kruha masti? Ili čekate da sazori paradajz u bašči? ;)
+8 

  2

  0

Marija Lazarević
pre 7 meseci
Prosečna težina paradajza je oko 250 grama, ali u jednom plasteniku nadomak Lajkovca
ubran je plod težak skoro dva kilograma. Ovaj rekorder izmerio je 1.700 grama i pripada
sorti "Volovsko srce". Inače, ova sorta je karakteristična po plodovima koji su krupni i
mogu dostići težinu oko jednog kilogra...
+2 

  4

  0

Anđelka Matić
pre 1 godinu
#mojepovrće, krompir je super, ali su ga napale bube slične smrdibubama, samo braon
boje, zna li neko kako ih se rešiti? Paradajz sam pokušala da zalivam 'mojim sistemom'
kap po kap :)
+3 

  9

  0

Iljana Belu
pre 1 godinu
#mojepovrce, malo paradajza. Seme proklijalo u negrejanoj prostoriji pored prozora.
   8

  0

Maja Celing Celić

pre 2 godine
Jučer sam pustila paradajz i papriku iz kaveza na slobodu ;-) Ovo je prije nego su odletjeli
zemlji pod grumenje :D
   2

  0

Dragana Reljić Duk

pre 1 godinu
Stare sorte paradajza :-D #mojepovrce#
   7

  0

Jelena Gajić Đokić

pre 2 godine
Paradajiza ce biti, za ostalo ne garantujem
   2

  1

Karolina Rastija
pre 2 godine
Raste mi neki čudan paradajz :D
   4

  0

PRATI NAS NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

 53,9k
 

 987
PREUZMI MOBILNU APLIKACIJU AGROKLUB

 11,0k
 

 3,2k
Sva prava zadržana © Agroklub 2008-2023, Developed & designed by: SLink