III.

Goriva za dizel motore 125

III.3. STANDARDI ZA DIZEL GORIVA

Ranije relativno jednostavne ocene kvaliteta dizel goriva su globalne teme,
kao što su S+3E=sirovine + ekologija + ekonomičnost + recikling i dugovečnost,
učinile vrlo kompleksnim: nema ni “čistih” automobila, ni “čistih” pogonskih
materijala niti kalemljenja novih tehnologija na stare koncepcije. Novim industrijskim
proizvodima se mogu nazvati jedino oni u kojima su najšire primenjena multi-
disciplinarna i vrhunska naučna dostignuća.
Terminologija u skladu sa JUS EN 590:1999
Srpski Goriva za motorna vozila: Dizel
Engleski Automotive fuels: Diesel
Francuski Carburant pour automobiles: Diesel (gazole)
Nemački Kraftstoffe für Kraftharzeuge- Dieselkrafstoff
Uticaj goriva na ekonomičnost i toksičnost dizel motora je toliko veliki da oni ne
mogu zadovoljiti emisije po standardima EURO 4 i 5 ukoliko goriva ne ispune
odgovarajuće zahteve. Udruženje proizvođača motora EMA (Engine Manufacturers
Assotiation) zahteva da se kod dizel goriva ograniče količine aromata, sumpora, kraj
destilacije i minimalni cetanski brojevi. Predviđa se da posle 2005.g. cetanski broj
mora biti 55 a posle 2010.g oko 60 uz maksimalno 10% aromata. Dakle, buduća dizel
goriva moraju imati: visok cetanski broj, mali ukupni sadržaj aromata; minimalne
količine aromata sa više prstenastih struktura (PAH); nizak sadržaj sumpora; aditive
za poboljšanje mazivosti (zbog sistema za ubrizgavanje), aditive za povećanje
cetanskog broja (mek radni proces) i aditive za smanjenje emisije.

III.3.1. Stari JUS- standardi za dizel goriva

(novi JUS standardi 200?.g. su identični sa evropskim EN 590:1999)
Ukupne okolnosti su navele JUS da pored postojećih kvaliteta dizel goriva po
standardu B.H2.410 napravi dopunu 410/1, tabela 54.
Tabela 54: JUS standardi za aktuelna dizel goriva
Karakteristike JUS B.H2.410 410/1
D1 D2 D3 D2S D2T
Gustina na 15 oC, g/ml 0.8÷0.84 0.81÷0.86 0.83÷0.86 0.81÷0.86
Cetanski broj, minimum 45 35 45
Destilacija, do 300 oC, % 90
o
Destilacija, do 360 C, % - 90 60 90
Viskoznost; 20 oC, mm2/s 1÷6.5 1.8÷9 5÷25 1.8÷9
Filtrabilnost, oC, max zimi -17 -9 -20 -9
leti -7 +1 +1
Temp: zapaljenja, oC min 40 55 65 55
Koks, % mase, max 0.15 0.1 0.3 0.1 0.1
Pepeo, % mase, max 0.01 0.02 0.05 0.1
Voda, % v. max 0.05 0.1 0.25 0.1
Korozija, max 1 2c 3a 1
Sumpor, % mase max 0.5 1 1.5 0.2 0.5
To dizel gorivo, iz doba embarga, je niskosumporno, bez depresanata
označeno sa D2T (“tamni dizel”). Standardno dizel gorivo je hemijski neutralno, bez
mehaničkih nečistoća i na sobnoj temperaturi bistro i prozračno.
126 S. Veinović, R. Pešić, S. Petković

Gustina je kod naftnih dizel goriva malo zavisna od temperature i pritiska. Pošto se
količina ubrizganog goriva -kod klasičnih sistema- odmerava zapreminski ona je
linearna funkcija gustine i viskoznosti goriva. Kako su snaga i momenat srazmerni sa
tim vrednostima to se standardima moraju propisati granice za gustinu i viskoznost.
Sistemi za ubrizgavanje ubacuju u cilindar istu zapreminu goriva. Ako je njegova
gustina veća onda -uz dovoljno vazduha i potpuno sagorevanje- dobijemo veću snagu.
Na punoj snazi gorivo veće gustine je blizu granice dima pa raste emisija čestica. Sa
padom gustine raste specifična potrošnja goriva. Ekološki propisi nalažu sužavanje
granica za gustinu. Tada u dizel gorivu ima manje teških (jeftinijih) komponenata,
smanjuje se prinos u rafinerijama i podiže cena po jedinici proizvedenog goriva.

Samoupaljenje (cetanski broj i cetanski indeks) je mera koju karakteriše vreme od

momenta ubrizgavanja goriva -pod visokim pritiskom u vruć i sabijen vazduh u
cilindru- do njegovog samoupaljenja. Taj period pritajenog sagorevanja (fizičko-
hemijskih priprema za burno sagorevanje) zavisi od konstrukcije motora i sistema za
ubrizgavanje, uslova rada i osobina goriva. Opitni motori su standardizovani. Sada su
aktuelni CFR (metoda ASTM D 613) i BASF (metoda DIN 51 773).
Cetanski broj se određuje sledećim motornim metodama, tabela 55:
1. Metod kritičnog stepena kompresije. Za svako gorivo se određuje najniži stepen
sabijanja ispod koga nema samoupaljenja. Što je niži kritični stepen kompresije to
je gorivo bolje, na primer: za gorivo koje ima CB=60 kritični stepen kompresije
je 11.5, a gorivu koje ima CB=30 kritični stepen kompresije je 17.
2. Metod kašnjenja samoupaljenja je postupak kojim se meri vreme od momenta
početka ubrizgavanja do burnog samoupaljenja.
3. Metod poklapanja paljenja repernog i ispitivanog goriva je merna tehnika kada se
motor guši na usisnoj strani dok mu se momenat burnog samoupaljenja ne
poklopi sa spoljnom mrtvom tačkom za oba goriva (kod ispitivanog kao kod
repernog).
Tabela 55: Uslovi za određivanje cetanskog broja dizel goriva
Opitni motor CFR (ASTM D- 613) BASF (DIN 51773)
Komora za sagorevanje Vihorna Pretkomora
Stepen kompresije 7 - 28 (promenljiv) 18.2= const.
Broj obrtaja, 1/min 900 1000
Početak ubrizgavanja 13 o KV 20 o KV
Podešavanje trajanja pritajenog Variranjem stepena Prigušenjem na
sagorevanja kompresije usisu
Početak sagorevanja U spoljnoj mrtvoj tački

Kriva destilacije počinje sa 160 oC i završava se na 380 oC. Udeo isparljivih

komponenti je bitan za regularnost procesa sagorevanja. Velika količina lako
isparljivih ugljovodonika dovodi do naglog paljenja velike količine goriva. Zato je 65
% do 250oC ranije bila preporučena vrednost. Ostatak ubrizganog goriva nema
vremena za pripremu. Tečno gorivo ulazi u vrele produkte sagorevanja i motor dimi.
Ako je udeo teških komponenata veći (posebno kada su to aromatske nafte) onda je
 III. Goriva za dizel motore 127

mlaz goriva kompaktan, sporo isparava i tokom sagorevanja nastaju čestice (PM).
Zato se ograničava kraj destilacije 90 ili 95 % kao minimum do 360 oC.

Temperatura zapaljenja je donja granica pri kojoj se može stranim izvorom da

izazove paljenje goriva u zatvorenom sudu. Ta je granica važna za skladišta i
bezbednost vozila. Čak i male količine benzina ovu vrednost prepolove, sl. 74. Ne
treba zaboraviti da se u prelaznom periodu (rana zima i kasno proleće) obično
preporučuje vozačima da u letnje dizel gorivo dodaju manji procenat benzina (ili
kerozina) radi bolje tečljivosti i lakšeg (?) starta pri niskim okolnim temperaturama.

SL. 74: PROMENA TEMPERATURE

ZAPALJENJA SA % BENZINA U SL. 75: VISKOZNOST DIZEL
DIZEL GORIVU GORIVA
mm2/s
120
50 Pad temperature zapaljenja
Kinematska viskoznost goriva
100
Pad temperature zapaljenja

Pad temperature
40
80
Le
30 tnj
60 ed
20 ize
lg
40 ori
10 vo
20
0 Zimsko dizel gorivo o
C
0 0.5 1 1.5 2 2.5 0
-30 -20 -10 0 10 20 30 40 50
% benzina u dizel gorivu
Temperature okoline

Viskoznost je mera tečljivosti, a samo delimično (!?) srazmerna sa gustinom i sa

mazivošću dizel goriva iz nafte. Putnička vozila sa dizel motorima imaju klipne
pumpe visokog pritiska koje su jako osetljive na tečljivost i maziva svojstva dizel
goriva. Goriva velike gustine se teško ubrizgavaju, dovode do porasta pritiska u
sistemu ubrizgavanja, daju veće kapljice i brojne nepovoljne posledice, slika 75.

Filtrabilnost je jedna od mera za tečljivost dizel goriva iz nafte na niskim

temperaturama. Najčešće se pominju temperature:
- tečljivosti: CFPP (Cold Filter Plugging Point)= donja granica pri kojoj je filtar
za gorivo protočan, i
- zamućenja: CP (Cloud Point)= granica zamućenja ili početak stvaranja
parafinskih kristala.
Za letnja goriva je granica zamućenja za D 1= -7 oC ali se u našem podneblju može
prihvatiti za D 2= +1 oC.

Koks ostaje posle sagorevanja teških komponenti i njegovim ograničenjem ustvari

indirektno propisujemo udeo takvih komponenti u dizel gorivu.
128 S. Veinović, R. Pešić, S. Petković

Voda u dizel gorivu je u principu zabranjena jer lako mrzne, ali je posledica
kondenzacije pri dužem skladištenju i nekorektne manipulacije gorivom.

Korozija dizel goriva je mala, ali ako se pojavi onda je obično posledica sumpora i
nesaglasnosti materijala, elastomera i aditiva.

Sumpor je prirodna komponenta u nafti, vrlo važna za maziva svojstva dizel goriva,
ali i krajnje nepovoljnog ekološkog i korozivnog dejstva. Dizel goriva sa mnogo
sumpora i policikličnih aromatskih ugljovodonika sagorevaju sa puno čestica u
izduvnim gasovima, koje su kancerogeni stimulansi opasni za sva živa bića. Oksidi
sumpora su anhidridi sumporaste i sumporne kiseline najjačih agenasa korozije za
većinu materijala.
 III. Goriva za dizel motore 129

III.3.2. EU- standardi za dizel goriva

U Evropi postoji više organizacija i radnih tela koja se bave multi-disciplinarnim
putevima ispunjenja globalnih ciljeva. Prve EU norme za motorna goriva su uvedene
1993.g. Nove formulacije dizel goriva su nazvane “niskosumporna dizel goriva”.
Nemačka je uvela goriva sa max 0.05 % (500ppm= mg/kg) sumpora 1995.g., a ostale
članice EU oktobra 1996. Sa druge strane goriva nisu celovito dorađena pa je došlo
do neusaglašenosti kvaliteta goriva i opreme motora.
U tabeli 56a su propisi EU iz 1999. godine i nove test metode.
Tabela 56a: Dizel goriva EN 590:1999
Karakteristike Dim. EN 590 Uticaji na ponašanje METODE
Gustina na 15 oC kg/m3 820÷845 Snaga, potrošnja, ekologija EN ISO3675:1998
Cetanski broj CB min 51 Samoupaljenje, EN ISO 5165:1998
Cetanski indeks CI min 46 startnost, emisija EN ISO 4264
o
Desti Početak C - Normalno sagorevanje, pr EN
la- emisija, buka ISO3405:1998
ci- Do 250 oC % vol max <65 Emisija, dim, čestice,
o
ja Do 350 oC C min 85 prisustvo sumpora i aromata
Kraj, 95 % max.360

Viskoznost, 40 oC mm2/s 2-4.5 Protočnost, podmazivanje EN ISO 3104

o
Zapaljivost C min 55 Bezbednost od požara EN 22719
PAH % m/m 11 Kancerogeni stimulansi IP 391:1995
Sadržaj sumpora ppm 350 Emisija, korozija EN ISO
14596:1998
Korozija, Cu traka Ocena Klasa 1 (3 h na 50 oC) EN ISO 2160
Koksni ostatak %m 0.3 max Talozi u komori EN ISO 10370
Pepeo %m 0.01 max EN ISO 6245
Voda u gorivu mg/kg 200 max Korozija, teškoće u radu pr EN ISO
937:1996
Ukupne nečistoće mg/kg max. 24 EN 12662
Oks. stabilnost g/m3 max.25 EN ISO 12205
Mazivost, WSD- mikrona max.460 Istrošenje elemenata pumpe ISO 12156
krater 1.4 na 60 oC visokog pritiska

Tabela 56b sadrži EU podele dizel goriva prema klimatskim područjima.

Tabela 56b: EU podele dizel goriva prema klimatskim područjima
Arktički Dimen Klimatskapodručja Metode
uslovi zije Klasa 0 Klasa 1 Klasa 2 Klasa 3 Klasa 4
o
CFPP, max C - 20 - 26 - 32 - 38 - 44 EN 116
Zamućenje, CP - 10 - 16 - 22 - 28 - 34 EN 23015
Viskoznost, 40oC mm2/s 1.5 ÷ 4 1.4÷4 1.2÷4 EN 3104
Gustina na 15 oC kg/m3 800÷845 800-840 ISO3675:1998
Cetanski broj min 49 48 47 ISO 5165
Cetanski indeks min 46 43 ISO 4264
Dest. do 180 oC max 10 prEN ISO
Dest. do 340 oC min 95 3405:1998
Umereneklimatskezone
A B C D E F
CFPP, oC max +5 0 -5 -10 -15 -20 EN 116
SRBIJA 1.VII- 16.IV- 16.III- 16.XI-
15.VIII 30.VI i 15.IV i 15.III
16.VIII- 16.X-
15.X 15.XI
130 S. Veinović, R. Pešić, S. Petković

Sezonske klase se utvrđuju na nacionalnom nivou. Cetanski brojevi za

arktičke klase su niže jer odražavaju odnose između lakoće paljenja i niže gustine tih
goriva. U cilju poboljšanja performansi dozvoljena je upotreba aditiva. Upotreba
aditiva ne oslobađa proizvođača obaveze da ispuni zahtev od najviše 0.3% m/m
ugljeničnog ostatka pre dodavanja aditiva.
Savremeni zahtevi prema vozilima sa dizel motorima naglašavaju jedno-
vremeno smanjenje emisije, pre svega čestica i potrošnje goriva. Osnovne mere su
podizanje cetanskog broja, smanjivanje sadržaja sumpora, eliminisanje policikličnih
aromata (PAH), niže gustine i niži kraj destilacije. Kao uzor za sva ta rešenje imamo
nordijska dizel goriva (Danska, Finska, Norveška, Švedska), tabela 57.
Tabela 57: Nordijska reformulisana dizel goriva
Karakteristike Dimenzije Minimum Maksimum Prosek
Gustina na 15 o C kg/ m 3 807 843 826
Cetanski broj, min CB 48.6 57.6 52.3
Cetanski indeks, min CI 45.1 56.3 51
Tečljivost na CP - 37 -9 - 23
niskim tem- CFPP < - 35 - 25
peraturama PP < - 39 - 27
o
Početak C 151 194 175
Tok destilacije 20 % 200 224 215
50 % 234 267 246
90 % 267 342 301
Kraj 288 369 329
Viskoznost na 40 oC mm2/s 1.9 2.7 2.2
Sadržaj sumpora ppm 0 463 165
Sadržaj aromata % 5 20
PAH (tri-aromati) % 0.017 0.1
Penjenje, (vek pene) s <1 36
Nova ekološka dizel goriva klase 1 (gradski dizel) u Švedskoj daju nižu
emisiju NOx za 10 % i manje čestica za 15-40 % u odnosu na standardna goriva.
Tabela 58: Potrošnja vodonika u rafineriji (desumporizacija+ dearomatizacija)
Količina S u dizelu, Redukcija aromata, Porast CB Potrošnja vodonika (SCF/Bbl)
ppm %
500 10 2 250
100 25 3 350
< 100 40 4.5÷ 5 540
< 50 55 5.5 ÷6 680
< 10 70 6 ÷7 800
<5 85 8 950
Zahvaljujući novim tehnologijama i hidrogenizaciji ekološka dizel goriva
imaju veći udeo vodonika (14.6%H2:85.4 %C) u poređenju sa klasičnim
(13.35%H2:86 %C), daleko manje aromata (3:30% vol) i policikličnih aromata vrlo
malo (0.1:6 % vol), tabela 58.
Najranije podele na oto i dizel motore potiču od svojstava goriva. Oto motori
ne mogu da rade sa dizel gorivom. Dizel motori ne mogu da rade sa benzinom.
Izuzetak su vojne specifikacije koje zahtevaju višegorivost uz odricanje od dugog
veka motora i vozila. Ali i tu postoji podela. Višegoriva svojstva poseduju samo dizel
motori.
Višegorivost se postiže konstruktivnim modifikacijama na motoru i
podizanjem mazivih svojstva goriva. Benzinu je dovoljno dodati 2 % maziva da bi se
 III. Goriva za dizel motore 131

mogao koristiti u dizel motorima vojnih vozila. U oblasti motora su izvršene

konstruktivne promene koje su dale desetostruko povećanje pritiska ubrizgavanja,
umesto ranijih 150-200 bara sada se govori o 1000-2000 bara i nagoveštava preko
2000 bara. Zato su sistemi ubrizgavanja, pumpe niskog i visokog pritiska i brizgači,
postali izuzetno osetljivi na maziva svojstva dizel goriva. Na sl. 76 imamo podatke iz
literature za istrošenja i koeficijente trenja motornih goriva i motornih maziva.
SL. 76: KOEFICIJENTI ISTROŠENJA I TRENJA ZA RAZNA GORIVA
1000 1
Istro{enje WSD u mikronima

Koeficijent trenja pri 25 C

Istro{enje sa benzinima
800 0.8

600 0.6
Grani~no istro{enje
400 sa dizel gorivima 0.4
Trenje sa benzinima
500 mikrona
Grani~ni koeficijenat trenja
200 0.2
sa dizel gorivima 0.25

0 0
in
n
II

RF
je

96

K
e
nj
pa

RF

U
nz
en
ro

ro
re
Ja

C
be
o{
Eu

l-t

Eu
Ca

CE
str

ki
ze

ns
l-i

di
ze

Fi
.
ed
di

[v
.
ed
[v

Dizel goriva Benzini

Tabela 59: Tribološke karakteristike pogonskih materijala MVM

B Pogonski materijali HFRR Test na 25 oC
E Viskoznost benzina: 0.55 mm2/s na 40 oC WSD, µm Koeficijent trenja
N Ca RFG-Kalifornijski reform. benzin (20-25% aromati; 872 0.47
Z 12-14% olefini; 10.8-11.2%MTBE; 30-40 ppm S)
I EURO 96 benzin (38 %aromata; 7%olefina; 80ppm S) 799 0.35
N CEC RF-83-A-91 (35 % aromata; 19% olefina; 137ppm S) 711 0.32
I UK- benzin (33% aromata; 9% olefina; 140 ppm S) 792 0.38
Viskoznost dizela: 1.3 - 4.5 mm2/s na 40 oC HFRR test na 60 oC
D EURO 93 ( 0.2 % S) < 400 < 0.20
I EURO 96 ( < 500 ppm S) < 500 < 0.25
Z Japan (0.2 % S) Letnji (13 uzoraka) 443 -
E Zimski ( 50 uzoraka) 462 -
L Švedski dizel 1(<5% aromata;<10ppmS) 680 0.58
o
Motorno ulje HFRR test na 80 C
Viskoznost baznih ulja SN 150: 20-30 mm2/s na 40 oC - 0.04 posle 50 h
- 0.09 posle 220 h

Parcijalno rešavanje problema može dovesti do povratnog negativnog učinka.

Kao slikovit slučaj navodimo dizel goriva. Godinama su proizvođači motornih vozila
i opreme dizel motora radili na optimiranju radnih procesa. Potom su ih zakonodavci
naveli da za sve vrste dizel motora u vozilima propišu i primene takozvana čista
goriva. Zadatak tih goriva je ne samo da smanje emisiju nepoželjnih komponenata sa
132 S. Veinović, R. Pešić, S. Petković

izduvnim gasovima iz dizel motora, u skladu sa strogim ekološkim normama, već i da

podignu njihovu izvorno visoku ekonomičnost.
U tabeli 59 su srednje vrednosti za istrošenje sa pogonskim materijalima
motornih vozila u EU, SAD i Japanu: benzine, dizel goriva (a radi procene brojnih
vrednosti uneti su podaci sa motornim uljima). Kada se statistički obrade rezultati za
180 uzoraka evropskih dizel goriva sa velikim poverenjem se može koristiti gornja
vrednost graničnog istrošenja od 500 mikrona i koeficijent trenja 0.25. Goriva u ovim
granicama ne ugrožavaju funkciju ni vek pumpe visokog pritiska. U tri laboratorije po
identičnoj proceduri je ispitan 41 uzorak dizel goriva EURO 93 (0.2 %S) i EURO 96
(0.05 % S). Utvrđena je direktna zavisnost između sadržaja sumpora i mazivih
osobina goriva. Sa dizel gorivima EURO 93 nema problema sa istrošenjem jer je
WSD (Wear Scar Diameter) uvek ispod 400 mikrona. Problemi se javljaju sa
švedskim gorivima klase 1 (max.10 ppm S) i klase 2 (max. 50 ppm S) jer je zbog slabe
mazivosti istrošenje WSD redovno veće od 550 mikrona. Mazivost je ispitivana na
visokofrekfentnom tribometru (HFRR- High Frequency Reciprocating Ring), a
istrošenje površina WSD merenjem kaverne na pločici pri raznim temperaturama u
skladu sa preporukama radnih grupa CEC PF-006, ISO/TC 22/SC7/WG6 i
standardom ISO 12156.
Radikalne promene u strukturi goriva, eliminisanje aromata i sumpora,
dovode do slabijih mazivih svojstava dizel goriva. Posledice su intenzivno trošenje
pumpi visokog pritiska, kraći vek i kvarenje performansi motora i vozila. Pokazalo se
da “ekološka” i “niskosumporna” dizel goriva imaju slabija maziva svojstva. Mada
nemamo naših laboratorijskih niti iskustvenih rezultata iz literaturnih podataka je
jasno da nove formulacije dizel goriva izazivaju povećano istrošenje pumpi visokog
pritiska. Neizbežno je poboljšavanje mazivih svojstva dizel goriva aditiviranjem u
skladu sa rafinerijskim studijama i novim formulacijama dizel goriva.
Cene goriva na pumpama za klasu MK1 su oko 0.25 SKE (Švedske krune)
niže od klase MK3 (evropski kvalitet EN 590) tabela 60. Ova goriva su uvedena 1996.
godine pa klasa MK1 drži preko 80 % tržišta, a gorivo klase MK3 retko kupuju
nordijski prevoznici.
Tabela 60: Plasman dizel goriva u Evropi
Države Oznaka Cetanski Cetanski Sumpor Prodaja u 1000 t
goriva broj, min indeks, min max % m 1996 1997
Nemačka 25,982 26,186
Francuska Dizel 49 46 0.05 23,489 24,568
UK 14,365 14,976
Švedska MK 1 50 50 0.001 2,130 2,314
goriva MK 2 47 47 0.005 20 45
MK 3 49 46 0.05 371 281
 III. Goriva za dizel motore 133

III.3.3. Američki standardi za dizel goriva

Trendovi u razvoju dizel goriva SAD (posebno strogo u Kaliforniji) su

zacrtani ekološkim uslovima: povećanje cetanskih kvaliteta, manje aromatskih
komponenata u gorivima, eliminisanje poli-aromatskih (više-cikličkih, PAH) primesa,
snižavanje količina sumpora, aditivi za bolju mazivost, podizanje CB i smanjenje
emisije. Prvi popisi o smanjenju sumpora u dizel gorivu na 0.05 % doneti su u SAD
oktobra 1993.g. To su propratile velike investicije u hidro-triting, -refining i -kreking
procese u rafinerijama. EMA (Engine Manufacturers Association- udružena motorska
industrija) je sastavila specifikaciju za premium dizel goriva kao poboljšanu
alternativu konvencionalnim gorivima po ASTM D 975. Cilj je da se olakša OEM-u
da ispuni emisione norme za NOx od modelske 2004.g. Sa druge strane u dogovoru sa
savetom za održavanje vozila (TMC- The Maintenance Council) sastavljeni su
dokumenti o prosečnim kvalitetima premium dizel goriva na pumpama. Predlog
opisuje fizičko-hemijska i primenska svojstva dizel goriva, tabela 61.
Tabela 61: Premium dizel goriva EMA i komercijalna po ASTM
Karakteristike Jedi- EMA za 2004.g.DF(1) ASTM D 975-99a
nice EMA # 1 Premium No.1 No.2 No.4
dizel
Gustina, 15 0 C kg/ m3 0.81-0.83 0.81 Ne propisuje se!
Cetanski broj min. 50 40 40 30
Cetanski indeks min. 45 - - -
Korozija bakra 3h max 3b
0
T-90, vol%, max C 272 -332 332 max. 288 282-338 -
0
T-95, vol %,max C 288 -355 355 max. - - -
Mazivost, VV-F- g/min 3300 3100 2) - - -
800E1) 0.45 WSD
Viskoznost, 40 0 C mm 2 / s 1.3-2.4 1.9-4.1 1.3-2.4 1.9-4.1 5.5-24
0
Zapaljivost C, min 38-52 52 (zimi 38) 38 52 55
0
Filtrabilnost,CFPP Cmax - 40 Zimi <10% - - -
3)
Sever/jug (< 6) od T ambij.
Ubrzana stabilnost mg/l max 15 - - -
Detergentnost: CRC - - -
Brizgač pad u % - <10 - <10
Test taloga, protok - <6 - <6
Sumpora, max %m 0.05 ili po zakonu! 0.5 0.5 2
Koksni ostatak %m 0.15 max. 0.15 0.35 -
Pepeo %m 0.01 max. 0.01 0.01 0.1
Voda u gorivu ppm 200 max. 0.05 0.05 0.5
1
)Prilog C iz armijskog testa. 2) Granice su za test 1=3300 g; za test 2= 3000 g; za
test 3= 2800 g. 3) Niže temperaturske granice su od 1 novembra do 1 aprila;
“severno”područje je iznad 36 uporednika, a “južno” ispod; Kalifornija je “jug”, a
Nevada “sever”. Iznad 5000 ft je “sever”.
U tabeli 62 je plasman dizel goriva u SAD u toku 1996. i 1997. g.
Tabela 62: Plasman dizel goriva u SAD
Karakteristike goriva Plasman u 1000 tona
Dizel Cetanski broj Cetanski indeks Sumpor,% m 1996 1997
No.2- min 40 min 45 max 0.05 82.585 87.055
D

Na sledećoj fotografiji je snimak standarda ASTM D 975 sa engleskim terminima.

134 S. Veinović, R. Pešić, S. Petković
 III. Goriva za dizel motore 135

III.3.4. Međunarodni standardi za dizel goriva

Novim projektnim zadacima se traži od konstruktora da vrate poverenje u

poljuljani ugled dizel motora u putničkim vozila. Visoke ekološke i ekonomične
izvorne odlike dizel motora u vozilima otvaraju vrata daljem opstanku ovih motora u
vozilima pod uslovima da ostvare:
- vrlo nisku potrošnju goriva,
- maksimalno zadovoljenje ekoloških normi,
- minimalnu buku,
- mek i ravnomeran rad motora,
- minimalne vibracije motora pri svim režimima rada itd.
Teorijski svaki konstruktor motora zna načelna rešenja za ispunjenje ovih
uslova, ali suština je kako izvesti kompoziciju da se sva konstruktivna rešenja
pouzdano očuvaju i realizuju u serijskoj proizvodnji i kasnijoj masovnoj eksploataciji.
Aktuelne izvorne emisije iz oto motora su niže od sirovih emisija dizel motora.
Ni jedan klasični dizel motor ne može da prođe na novim testovima. Zato za dizel
motore postoje posebni zahtevi koji nameću brojna konstruktivna usavršavanja.
Najviše njih se odnosi na sisteme napajanja gorivom i ubrizgavanja. Istraživačke
aktivnosti su pokazale da novi sistemi ubrizgavanja moraju imati:
- ekstremno visoke pritiske ubrizgavanja, od 1300 do 2000 bara,
- inicijalno predubrizgavanje male količine goriva kojom se može upravljati,
regulaciju početka i količine ubrizgavanja sa brojem obrtaja i opterećenjem
- pripremu smeše i ekološki formulisane pogonske materijale.
U serijskoj primeni imamo sledeće varijante za ekstremno visoke pritiske
ubrizgavanja:
- Common Rail (CR) - zajednička šina (ili magistralni vod)
- Pumpe brizgače (sa elektronskom regulacijom)
- HEUI- elektrohidraulički sistem ubrizgavanja (firmi Caterpillar i Navistar)
- Cummins-ov sistem sa pritiskom ubrizgavanja oko 1800 bara sa prethodnom
pripremom goriva.
Svi sistemi imaju u većoj ili manjoj meri prisutnu elektronsku podršku.
Zahvaljujući njoj kod zajedničke šine (Common Rail-a) je uvedeno inicijalno
predubrizgavanje manje količine goriva za prvo paljenje. Tako se dobije mekši, tiši i
ekonomičniji radni proces.
Sirova emisija iz motora je toliko visoka da se bez naknadne obrade izduvnih
gasova ne mogu ispuniti ni trenutno važeći ni budući propisi. Zato su proizvođači
vozila i naftne industrije sastavili predloge univerzalnih karakteristika dizel goriva
tretirajući ih kao prvostepene konstruktivne sastavnice. Dogovorene su četiri
kategorije, tabela 63, dizel goriva jer to pruža sledeće prednosti:
- redukcija uticaja voznog parka na ukupno ekološko opterećenje okoline uz
održavanje projektovanih performansi i
- minimiziranje spektra zahteva prema gorivima saglasno različitim ekološkim
propisima što ujedno daje niže investicione i eksploatacione troškove.
Dizel goriva kategorije 1 su za tržišta sa najblažim ekološkim zahtevima i sa
klasičnim voznim parkom.
136 S. Veinović, R. Pešić, S. Petković

Dizel goriva kategorije 2 su za tržišta sa strogim propisima kao što su u Euro 2 i

ostala sa ekvivalentnim normama.
Dizel goriva kategorije 3 su za tržišta sa najrigoroznijim prohtevima:
SAD-Kalifornija, LEV, ULEV; EU -Stage ¾ i ostala sa ekvivalentnim normama.
Dizel goriva kategorije 4 za razliku od kategorije 3 imaju sadržaj sumpora nula tj.
označen kao “nula”, mada se kreće od 5-10 ppm saglasno tehnologijama. Ukoliko su
količine nešto veće onda se mora posebno odobriti. To su dizel goriva za probne
poligone, buduće propise i nove tehnologije u naftnoj i automobilskoj industriji.
Tabela 63: Međunarodne kategorije za dizel goriva
Karakteristike Dim. Kategorija 1 Kategorija 2 Kategorije 3 i 4
Min. Max. Min. Max. Min. Max.
Cetanski broj CB 48 (43) 53 (48) 55 (50)
Cetanski indeks CI 45 (41) 50 (45) 52 (47)
Gustina, 15 oC kg/m3 820 (800) 860 820 850 820 (800) 840
(800)
Viskoznost,40oC mm2/s 2.0 (1.5 i 4.5 2.0 (1.5) 4.0 2.0 (1.5) 4.0
1.3)
Sumpora ppm 3000 300 30/0
Ukupno aromata % m. 25 15
Poliaromata (2+,3+) % m. 5 2.0
T 90 340 320
o
T 95 C 370 355 340
Kraj destilacije 365 350
Temp. zapaljenja o
C min 55 (38 o C) 55
Koksni ostatak % m. 0.30 0.30 0.20
CFPP ili LTFT ili CP (Cloud Point): maksimalna vrednost mora biti jednaka ili niža od ambijentalne
o
temperature. Razlika između CFPP i CP jednaka ili manja od 10 C.
Prisustvo vode,max mg/kg 500 200 200
Etanol/metanol % v/v Ne može da se detektuje
3
Oksid. stabilnost g/m max. 25
Pojava pene ml max. 100
Postojanost pene s max. 15
Korozija (bakar) Ocena Klasa 1
Sadržaj pepela %m 0.01
Izgled Čist i proziran
o
Mazivost (HFRR krater u mikronima na 60 C) 400 (CEC F-06-A-96)
Biološki materijali “Nula”
Biljni estri, % m, samo ako su dozvoljeni lokalnim standardima i to do 5% po DIN V51606
Totalni kiselinski broj, mg KOH/ g max. 0.08
Korozione performanse na gvožđe blaga pojava ili bez pojave
Čestice, mg/l max. 10
Čistoća brizgača, % gubitka protoka u testu sa vazduhom max. 85 CEC (PF-023) TBA
Čistoća brizgača I, prosečni depoziti na brizgaču (Cummins L10 IDT) 10.0
Čistoća brizgača II, prosečni pad protoka, (Cummins L 10 IDT) % 5.0
NAPOMENE:
• Poslednjih šest redova se ne odnose na kategoriju 1. Svi aditivi moraju biti saglasni sa motornim uljima.
Nisu dozvoljeni aditivi u gorivu koji posle sagorevanja daju pepeo.
• U zagradi su vrednosti dozvoljene u slučaju niskih okolnih temperatura oko -30 oC. Za još niže okolne
temperature -40 oC propisuje se artičko gorivo.
Cetanski kvaliteti. Cetanski broj goriva je važan za uspešan start, emisiju i buku
motora. Porast cetanskog broja sa 50 na 58 skraćuje vreme prve faze sagorevanja do
40 %.
 III. Goriva za dizel motore 137

Najveći emisioni problem dizel motora su NOx i čestice (PM). Goriva većeg
cetanskog broja daju nižu emisiju NOx do 10% na nižem opterećenju nezavisno od
toga da li je porast cetana rezultat formulacije ili aditiva. Za potrošnju goriva su
povoljnija reformulisana od aditiviranih goriva.
Gustina i viskoznost. Ove dve karakteristike su kod goriva povezane (ali se smeju
mešati!) i uglavnom niže vrednosti su poželjnije po emisionim (manje čestica), a
nepovoljnije po energetskim (veća potrošnja i niža snaga) efektima. Moderni dizel
motori imaju kompleksne sisteme za naknadno prečišćavanje izduvnih gasova
(recirkulacija ohlađenih izduvnih gasova, hvatači čestica i katalizatori za siromašne
smeše) čija regulacija zavisi od viskoznosti i od gustine goriva. Zato gustina i
viskoznost svakog punjenja rezervoara utiče na ukupne performanse motora i vozila.
Sumpor. Kao što smo više puta konstatovali sumpor degradira većinu pogonskih i
upotrebnih svojstava naftnih proizvoda (izuzetak je slaba mazivost niskosumpornih
dizel goriva). U tom kontekstu ovde ćemo naglasiti brzu degradaciju katalitičkih
instalacija na oto i dizel motorima srazmerno količini sumpora u gorivu.
Aromati. Ako aromatima nazivamo sve gorive molekule koji imaju bar jedan
benzenski prsten onda svi oni podstiču intenzivan tok sagorevanja koji u produktima
ima puno čestica i PAH komponenata. Aromati sagorevaju sa visokim temperaturama
pa je zato i emisija NOx veća. Redukciju ukupnih aromata sa 30 na 10 % prati
smanjenje emisije NOx za 5 %. Kada se smanji količina poliaromata sa 9 na 1 %
dobije se do 6 % niža emisija čestica. Inače između količine poliaromata u gorivu i
PAH emisije postoji linearna zavisnost. Što ih je više u gorivu to se češće javljaju u
izduvnim gasovima.
Tok destilacije. Početak je važan za lak start i samoupaljivost goriva. Oblast oko 50
% određuje gustinu i viskoznost. Treba priznati da dizel motori imaju izrazito lošiju
vozivost od oto motora i jedan od zadataka formulacije goriva i dobre regulacije turbo
grupa je baš u tome da koriguju taj nedostatak. Završni deo i kraj, T90 i T95, su bitni
za emisiju i količinu čestica u izduvnim gasovima. Najveće razlike među dizel
gorivima su po završnom delu krive destilacije. Od njega zavisi pojava crnih taloga,
čađi, dima i čestica. Kada se T95 koriguje od 375 do 320 oC uvek se dobiju niže
emisije čestica.
Tečljivost na niskim temperaturama. Najbolja dizel goriva, parafini, imaju slabu
tečljivost. Pored njih na hladnu tečljivost utiču kraj i ostatak posle destilacije.
Početak zamućenja (CP- Cloud Point: ISO 3011, ASTM D 2500) je temperatura pri
kojoj se javljaju prvi kristali n-parafina i voskova pa gorivo postaje zamućeno.
Protočnost filtra na hladno (CFPP-Cold Filter Pluging Point: EN 116) je najniža
temperatura, pod standardnim uslovima ispitivanja, pri kojoj gorivo ne protiče kroz
filtar,. Ova metoda treba da demonstrira funkcionisanje sistema na vozilu u hladnim
uslovima. Njome se mogu proveriti učinci aditiva i drugih sredstava za poboljšanu
operativnost vozila.
Nisko temperaturska tečljivost (LTFT-Low Temperature Flow Test: ASTM D 4539)
je uvedena u SAD i Kanadi za polarnu eksploataciju vozila. Režim ispitivanja je
strožiji nego u CFPP testu. Na primer:
- Prosečna statistička temperatura okoline = -32 oC.
- Maksimalna dozvoljena CFPP temperatura je = - 32 oC.
138 S. Veinović, R. Pešić, S. Petković

- Maksimalna dozvoljena temperatura zamućenja CP je = - 22 oC.

- Razlika između CFPP-CP < 10 oC.
Za popravljanje hladne tečljivosti dizel goriva dozvoljena je upotreba aditiva.
Pena. Ova slabost dizel goriva spada u kategoriju “vreme je novac” pa se rešava
multifunkcionalnim paketom aditiva. Meri se vreme nestanka pene posle intenzivnog
bućkanja, kojim se oponaša brzo punjenje rezervoara na pumpi.
Bio estri (RME). Uvažavanje obnovljivih izvora energenata je dovelo do pokušaja, u
nekim zemljama, da se količine dizel goriva povećaju dodavanjem termogenih
materija biološkog porekla. Na današnjem nivou tehnologija -u dizel goriva najvišeg
nivoa- takvi produkti se ne smeju dodavati. Dozvoljeno je pojedinim zemljama, da
zbog svojih strateških opredeljenja, dodaju do 5 % metil estera. Primenu ovakvih
dodataka prate sledeći problemi:
- konstruktivni materijali, zaptivači i sistemi za goriva konvencionalnih vozila
mogu biti nekompatibilni sa RME, posebno u većim koncetracijama,
- u klasičnim motorima intenzivnije nastaju talozi,
- RME u gorivima menjaju ponašanje na niskim temperaturama i
- higroskopnost RME je potencijalni izvor korozije.
Čistoća brizgača. Sistemi za ubrizgavanje pod visokim, i danas ekstremno visokim,
pritiscima spadaju u najpreciznije mašinske proizvode. Svaki poremećaj u njihovoj
funkciji direktno kvari pogonske i upotrebne performanse motora i vozila. Za razliku
od komornih motora savremeni dizel motori sa direktnim ubrizgavanjem imaju veći
broj vrlo malih otvora na vrhu brizgača. Taj njegov deo zovemo mlaznica, a ona je u
komori izložena cikličkim temičkim i mehaničkim naprezanjima. Slično ostalim
rezonima i ovde su delimična opterećenja i prazni hodovi jako zahtevni. Na otvorima
brizgača uvek zaostaje neka količina tečnog goriva koju plameni jezici sprže.
Nagomilani čvrsti ostatak sagorevanja vremenom zapušava brizgač i smanjuje
njegovu funkcionalnost. Detergentni aditivi u gorivu imaju zadatak da “očuvaju
čistoću” brizgača jer se time garantuje vek i trajnost vrhunskih performansi.
Mazivost. Teški ugljovodonici i polarne komponente u gorivu su nosioci mazivih
svojstava. Pumpe visokog pritiska računaju na maziva svojstva dizel goriva.
Reformulisana dizel goriva tokom prerade u rafinerijama gube prirodna svojstva
mazivosti. Kako se smanjuje prisustvo sumpora u gorivu tako se povećava rizik od
umanjenja mazivosti. (Slična pojava je ranije uočena kod goriva sa velikim
procentima sumpora). Nedovoljna mazivost se iskazuje prekomernim istrošenjem
pumpi visokog pritiska i remećenjem njenih funkcija. Proizvođači originalne opreme
(OEM) imaju svoje testove, a firma Bosch je potvrdila reproduktivnost i saglasnost
HFRR rezultata sa ispitivanjem pumpi na istrošenje.
U tabeli 64 prikazan je plasman dizel goriva u Japanu u toku 1996. i 1997.g.
Tabela 64: Plasman dizel goriva u Japanu
Karakteristike goriva Plasman u 1000 tona
Dizel Cetanski broj Cetanski indeks Sumpor,% m 1996 1997
No - 2 min 45 min 45 max 0.05 38.200 37.400
 III. Goriva za dizel motore 139

III.4. ISPITIVANJE DIZEL GORIVA

Pogonski materijali, goriva i maziva, u velikoj meri su povezani sa

ekonomičnošću i toksičnošću automobila pa su zato sadržani u konstruktivnim
sastavnicama automobila. Razvoj pogonskih materijala mora biti usmeren ka
zadovoljenju ekoloških i energetskih zahteva, koje postavljaju zakonodavci. Paralelno
sa tim se ide na nove testove i preciznije metode ispitivanja, tabela 65. U poslednjoj
Tabela 65: Međunarodne metode ispitivanja dizel goriva
Parametri Dim. ISO ASTM JIS Referentni
Cetanski broj CB 5165-98 D 613-95 K 2280-96 49
Cetanski indeks CI 4264-95 D 4737- K 2280-96
96a
Gustina na 15 oC kg/m3 3675-98 D 4052-96 K 2249-95 ISO 12185
Viskoznost na 40 oC 2
mm /s 3104-94 D 445-97 K 2283-93
Količina S u gorivu %m 14596:98 D 2622-98 K 2541-96 360
Količina aromata u %m D 5186-99 EN 12916; IP391:95
gor.
Poliaromata: 2+,3+ %m D 2425-99 D 2425-99
o
Destilacija C 3405-88 D 86-99a K 2254-90 T95=350
Tačka zapaljenja o
C 2719-88 D 93-99c K 2265-96 >55 o C
Koksni ostatak %m 10370-93 D 4530-93 K 2270-90
CFPP- začepljenje filtra za gorivo na hladno IP 309; K 2288-93 EN 116-97
LTFT- najniža temperatura proticanja goriva D 4539-98
o
Temperatura C 3015-92 D 2500- K 2269-87
zamućenja 98a
o
Temperatura tečenja C 3016-95 D 97-93
Količina vode mg/kg 12937-96 D 1744-92 K 2275-96
Oksidaciona g/m3 12205-95 D 2274-94
stabilnost
Pojava pene ml NMF 07-
075
Postojanost pene s NF M 07-075-97
Biološka aktivnost NMF 07-070-93
Estri biološkog % v/v EN 14078
porekla
Količina kiseonika D 5291-96
Totalni kiselinski broj mgKOH/g D 974-97 NF T 60 112-86
Korozione performanse D 665-99
Etanol/metanol u dizel gorivu % v/v D 4815 (modifikovana)
Korozija na gvožđe D 665-99-A
Izgled po metodi D 4176-93 odobrenoj 97, vizuelna ocena
Korozija na bakar ocena 2160-98 D 130-94 K 2513-91
Količina pepela %m 6245-93 D 482-95 K 2272-85
Čestične materije mg/l D2276-99 DIN 51419/pr EN 12662-98
Čistoća brizgača I, % pada protoka kroz brizgač Cummins L10 IDT
Čistoća brizgača II, Prosečni talozi na klipu pumpe visokog pritiska, Cummins L10 IDT
HFRR- test mazivosti dizel goriva, dimenzije kratera u mikronima na 60 oC po ISO 12156-1.3; CEC
F-06-A-96
Mazivost dizel goriva - D 6079-99; test sa pumpama u razvoju!
koloni su, radi poređenja, dati podaci za referentno dizel gorivo RF CEC-73-A-93.
NAPOMENE:
Sve metode ispitivanja navedene u evropskim standardima o gorivima uključuju izjavu o preciznosti. U slučajevima
neslaganja moraju se koristiti postupci opisani u EN ISO 4259:1995 za rešavanje neslaganja i tumačenje rezultata
baziranih na zadovoljenju metoda ispitivanja. U slučajevima neslaganja u vezi gustine, mora se koristiti EN ISO
140 S. Veinović, R. Pešić, S. Petković

3675:1998. U slučajevima neslaganja u vezi sadržaja sumpora mora se koristiti EN ISO 14596:1998. CEN/TC 19
razvija dodatne metode za određivanje sadržaja sumpora na nivou ispod 350 mg/kg. Za određivanje cetanskog broja
mogu se koristiti i alternativne metode u slučajevima neslaganja pod uslovom da ove metode potiču iz poznatih serija
metoda i da imaju važeći status preciznosti dobijen u skladu sa EN ISO 4259:1995, koji pokazuje preciznost jednaku
najmanje preciznosti citirane metode. Kada se koristi alternativna metoda rezultati ispitivanja moraju pokazivati
slaganje sa rezultatima dobijenim korišćenjem citirane metode.
Opšti zaključci o uticaju goriva i svih pogonskih materijala na pogonske i upotrebne
karakteristike uvek podrazumevaju jedinstvenu mernu tehnologiju ispitivanja i
jedinstvene kriterijume ocenjivanja.
Sl. 77: KOREKCIJE PRI IZRAČUNAVANJU CETANSKOG INDEKSA
Tipično dizel gorivo Opseg NA OSNOVU GUSTINE I TEMPERATURE NA KOJOJ
Cetanski broj 32.5-56.5 PRODESTILIŠE 50 %
o 3
Gustina na 15 C, kg/m 805-895
T na kojoj predestiliše 10%, oC 171-259
T na kojoj predestiliše 50%, oC 212-308
T na kojoj predestiliše 90%, oC 251-363
Korekcija za odstupanje od prosečnih vrednosti
u funkciji temperatura T 10% i T 90%

Korekcija u funkciji gustine i T 90%

Cetanski indeks za naftna goriva se izračunava po (JUS) ISO 4264:2002

standardu. Preporučeni opseg svojstva goriva za primenu ovog međunarodnog
standarda je sledeći, sl.77. On se ne primenju na goriva koja sadrže aditive za
povećanje cetanskog broja niti za čiste ugljovodonike ili goriva dobijena iz drugih
sirovina. Cetanski indeks nije alternativni način za prikazivanje cetanskog broja: to je
dopunsko sredstvo koje se koristi uz poštovanje navedenih ograničenja. Naprimer,
kada ispitni motor nema mogućnosti za direktno određivanje ovog svojstva ili gde
nema dovoljno uzoraka za određivanje na motoru. U slučajevima kada je cetanski
broj prethodno utvrđen centanski indeks se može koristiti za verifikaciju cetanskog
 III. Goriva za dizel motore 141

broja narednih uzoraka tog goriva ukoliko je obezbeđeno da je izvor goriva i način
njegove proizvodnje neizmenjen.
Kako se mogu promene u svojstvima goriva različito iskazivati u zavisnosti
od režima ispitivanja demonstrira sl. 78. Po američkom FTP testu sa dinamičkim
opterećenjima emisija naglo raste, a po stacionarnom evropskom 13 stepenom
umereno sa gorivima različitih gustina.
SL.78: EMISIJA ČESTICA PO TESTOVIMA
Emisija ~estica, g/kWh
0.8
0.7
0.6 Tranzijentni test:
SAD- FTP
0.5
3 faza
0.4 Stacionarni test:1
0.3
0.2
810 830 850 870
Gustina goriva, kg/m3
Prognoze su da će posle 2005.godine cetanski brojevi biti 60 uz ograničenje
aromata na 10%. Zbog toga će nove formulacije dizel goriva sadržati i aditive za
povećanje cetanskog broja. Radna grupa CEC PF-022 razrađuje metode ocenjivanja
cetanskih kvaliteta sa ciljem usklađivanja sa modernom tehnikom primenjenom na
motorima. Standardne metode počivaju na testovima komornih motora kakvih više
nema u proizvodnji. Želja je da se klasična ASTM D 613 metoda unapredi i prevede u
“T” status.
Mi smo u našoj laboratoriji na MF u Kragujevcu demonstrirali merni pos-
tupak po izvornoj definiciji cetanskog broja. Na eksperimentalnom motoru su dobi-
jeni rezultati primene jednog domaćeg aditiva za povećanje cetanskog broja dizel go-
riva jer se u tom slučaju više ne može operisati sa cetanskim indeksom kao
karakteristikom kvaliteta dizel goriva.
Ispitivanje smo radili na 1600 o/min i specifičnim efektivnim radom od we= 0.6
kJ/dm3. Aditiv smo dodavali komercijalnom dizel gorivu u količinama od 0 ppm, 150
ppm, 300 ppm, 600 ppm, 1000 ppm (0.1 %), 5000 ppm (0.5 %), 10,000 ppm (1 %) i
20,000 ppm (2 %) po zapremini.
Rezultati eksperimenta su prikazani na slikama 79.
Na slici 79a su tokovi snimljenog pritiska u cilindru za osrednjene cikluse iz
povorke od 112 ciklusa (leva ordinata) i odgovarajući zakoni sagorevanja za goriva
sa 0 ppm, 300 ppm, 5000 ppm (0.5 %) i 20,000 ppm (2 %) aditiva (desna ordinata).
Sa slike 79b se vidi da povećanje koncentracije aditiva u dizel gorivu smanjuje
vrednosti pritiska u toku sagorevanja kao i maksimalne vrednosti zakona sagorevanja.
142 S. Veinović, R. Pešić, S. Petković

Sličan je i uticaj koncentracije aditiva na stepen porasta pritiska po uglu

kolenastog vratila i maksimalne temperature u toku sagorevanja, slika 79c. Veći
sadržaj aditiva u dizel gorivu povećava sklonost dizel goriva ka samoupaljenju
(povećava cetanski broj) što se odražava na čitav tok sagorevanja. Tada se skraćuje
period zadrške samoupaljenja, zbog toga manji deo ciklusne količine goriva sagori u
prvom- nekontrolisanom periodu sagorevanja a to uzrokuje: manje maksimalne
vrednosti zakona sagorevanja, duže trajanje procesa sagorevanja, manji stepen porasta
pritiska po uglu kolenastog vratila, manji maksimalni pritisak i nižu temperaturu.
Niže temperature u toku sagorevanja bi trebalo da daju manju emisiju NOx sl.79 c.
SL. 79a: UTICAJI ADITIVA NA TOK SAGOREVANJA
Pritisak (bar) Zakon sagor. x 0.8 (kJ/step)
100 0.1
Aditiv 0 ppm Aditiv 0 ppm
300 ppm Aditiv 300 ppm
80 0.075
0.5 % Aditiv 0.5 %
2%
60 0.05
Aditiv 2%
40 0.025

20 0
Aditiv 0 ppm

0 -0.025
320 340 360 380 400 420
Ugao KV (stepeni)

SL. 79b: ZAKON SAGOREVANJE I SL. 79c :PRITISAK I

BRUTALNOST TEMPERATURA
SAGOREVANJA
Porast pritiska (bar/stepenu) Zakon sagor. x 0.8 (kJ/step.) Pritisak (bar) Temperatura (K)
10 0.1 100 2200
Porast pritiska
8 0.08
90 2100
Pritisak
6 0.06
Maksimalne vrednosti zakona sagorevanja
80 Temperatura 2000
4 0.04

70 1900
2 0.02

0 0 60 1800
10 100 1000 10000 100000 10 100 1000 10000 100000
Aditiv (ppm) Aditiv (ppm)

Novi zahtevi nalažu strogo praćenje sadržaja paketa aditiva u gorivu i mazivu
po ekološkim efektima. Smanjenje sumpora u gorivu je ključna mera za redukciju
 III. Goriva za dizel motore 143

emisije iz dizel motora. Niskosumporna goriva prati gubitak mazivih svojstava jer se
dizel gorivo u pumpama visokog pritiska i brizgačima ponaša kao benzin. U Evropi i
JPI (Japanskoj petrolejskoj industriji) je usvojen HFRR (ISO 12156) kao standardni
test, sl. 80.
SL. 80a: TRIBOMETAR KUGLA/PLOČA HFRR

SL. 80b: KORELACIJA HFRR I BOSCH SL. 80c: BOSCH REZULTATI

REZULTATA a) gorivo sa malo sumpora:
tragovi habanja izraženi
Dimenzije kratera, mikrona

1000

800

600
b) isto gorivo sa aditivima:
400 praktično bez habanja i bez
200 tragova

0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Bosch-ove ocene

Prednost ove metode jeste pouzdanost kada su u pitanju ocenjivanje učinka

aditiva. Novi sistemi za ubrizgavanja tokom 1000 h ispitivanja su potvrdili ovu
144 S. Veinović, R. Pešić, S. Petković

pojavu. Na slici 80b je dato poređenje Bošovih ocena od 1-10, dobijenih sa

laboratorijskim uređajima HFFR i na pumpama sl.80c. Već je pripremljeno nekoliko
laboratorijskih metoda za ocenu mazivih svojstva dizel goriva; tabela 66.
1. Modifikovana ASTM D 5001 metoda na tribometru sa kuglicom po cilindru
(SBOCLE- Scuffing Load Ball on Cylinder Evaluator).
2. Intenzivno habanje po ovoj metodi (SLBOCLE- Scuffing Load BOCLE).
3. Tribometar sa oscilatornim prstenom (HFRR- High Frequency Reciprocating
Ring).
Kako male tako i velike količine sumpora dovode do intenzivnog habanja, sl.81.
Američka armija je razvila SLBOCLE test kao modifikaciju ASTM D 5001 koji je
služio za ocenu mazivih svojstava mlaznih goriva. Posle motorskih ispitivanja
niskosumpornih dizel goriva, zimske formulacije, sa odgovarajućim aditivima,
dobijene su granične vrednosti za prihvatljivost njihovih mazivih svojstava, tabela 66.
Tabela 66: Poređenje metoda za ocenu mazivosti goriva
Karakteristike Dim. SBOCLE SLBOCLE HFRR
o
Temperatura goriva C 25 25 60
Količina goriva mil 50 50 2
Pomak mm - - 1000
Trajanje testa min 2 1 po hodu 75
Učestanosti Hz - - 50
Opterećenje g 7000 500÷8000 200
Kuglica ASTM Standardna Standardna 6 mm
Ploča/cilindar ASTM Standardna Modifikovana Prsten za ležajeve
Parametri za merenje - Krater Sila Krater
Granica prihvatljivosti - 0.62 mm 3100 g 0.45 mm
Sl. 81: UTICAJ KOLIČINE SUMPORA U GORIVU NA HABANJE
100
Relativno istrošenje, %

50

0
0 200 400 600 800 1000
Količina sumpora u gorivu, ppm
Dizel goriva nove formulacije: Dizel bez aromata (100 % parafini), švedski
dizel klase 1, Finski gradski dizel (City DK), Evropski EPEFE DK-Nr.10 i referenti
dizel RF CEC-73-A-93 daju emisiju azotnih oksida NOx i čestica PM u g/kWh
saglasno sastavu, tabela 67.
Tabela 67: Emisione karakteristike novih formulacija dizel goriva
Karakteristike CB Aromati, T 95 S C/H Emisija, g/kWh
o
% C ppm - PM NOx
Dizel- parafinski 77 0 240 10 5.55 0.101 5.5
Švedski -klase 1 58 2.8 329 6 5.85 0.106 6
Finski City DK 58 15 359 22 6.14 0.112 6.4
EPEFE DK-r. 10 58 18.6 347 469 6.1 0.118 6.5
CEC-73-A-93 49 31 347 359 6.51 0.12 6.9