УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
Студијски програм за Педагогију

Идејни пројекат

Чиниоци формирања еколошке свести ученика

Ментор Студент
Проф. др Драгиша Вучинић Виолета Стојановић
179/20

Косовска Митровица, 2020. године

 Садржај

1. Теоријски оквири и досадашња истраживања о чиниоцима формирања еколошке свести

ученика .......................................................................................................................................... 0
2. Методолошки оквир истраживања ......................................................................................... 0
2.1. Предмет и проблем истраживања ................................................................... 0
2.2. Дефинисање основних појмова у истраживању ............................................ 0
2.3. Циљ истраживања ............................................................................................. 0
2.4. Задаци истраживања ......................................................................................... 0
2.5. Хипотезе истраживања ..................................................................................... 0
2.6. Методе и технике истраживања ....................................................................... 0
3. Организација и ток истраживања ............................................................................................ 0
4. Узорак и технике истраживања ............................................................................................... 0
Закључак ........................................................................................................................................ 0
Литература ..................................................................................................................................... 0
 Увод

Промене у духу демократизације и хуманизације друштва условљавају постепено

мењање положаја школе у друштву и њене унутрашње односе стављајући у активнији и
бољи положај ученика у васпитном процесу. Научно-технолошка револуција је условила
знатну кризу организације, садржаја и метода васпитно-образовне делатности и тиме
изазвала бројне проблеме у односима наставника и ученика, школе и друштва, образовања
и производње. Стога се пред образовање постављају битно другачији задаци у односу на
традиционалне. Образовање треба да омогући ефикасно комуницирање са светом науке и
технике.
Битна карактеристика савременог школског образовања је у томе што се нагласак
наставне акције помера са поучавања чињеница на поучавање принципа и идеја, а они се
не могу пренети постојећим методама поучавања . Досадашње реформе, а и ове које се
најављују, због спорог мењања наставних садржаја, превазиђених поступака рада, слабе
материјалне базе и недовољне припремљености и мотивисаности наставника, нису дале
очекиване резултате. Најчешће се инсистирало на променама у програмима и садржајима
по наставним предметима, а при томе се није ништа променило у организацији рада у
односу наставника и ученика. За овакве промене није се довољно радило на припремању
наставника, иако се зна да нема квалитетног рада без адекватно оспособљеног кадра.
Стара је педагошка истина да школа вреди колико вреде и наставници који раде у
њој. Осавремењени планови и програми, добро урађени уџбеници, опремљени кабинети и
нова наставна технологија, неће много помоћи ако наставник није оспособљен да
квалитетно и са задовољством обавља свој задатак.
Опште је познато становиште да је успех ученика условљен различитим чиниоцима.
Наставник као један од њих својим поступцима и начинима рада делује не само на
постизање одређеног нивоа и квалитета успеха ученика већ у значајној мери одређује
квалитет наставног процеса, као и квалитет целокупног система васпитања и образовања.
Од начина на које остварује своју професионалну улогу суштински зависи организација
наставе и наставних активности, ниво мотивације ученика, интерперсонални односи у
одељењу и квалитет наставних часова.
 Када је реч о улози наставника у образовном процесу, потребно је обратити пажњу
на готово свакодневне промене у савременом друштву. Наиме, развојне промене у области
науке, технике и технологије условиле су и промене у процесу образовања и наметнуле
нове захтеве наставницима, од којих се очекује да на њих адекватно одговоре. Сходно
томе, у образовним и научним круговима данас постоје различита схватања и одређења
улоге наставника.
Неуобичајено да се понекад у оквиру категоризација наставничких улога убрајају и
одређене улоге које нису експлицитно повезане са наставничком професијом, али такође
постоје одређена подручја наставних делатности која су неизоставна у готово свим
класификацијама улога наставника, као што је подручје организације, односно планирања
и реализације наставних активности, подручје мотивације и интересовања ученика за
наставни предмет или подручје комуникације и интеракције између наставника и ученика
као најзначајнијих актера наставног процеса.
Суштина и број наставничких улога указује на комплексност наставничке
професије, као и на многобројне захтеве на које у савременом образовном процесу
наставници треба да одговоре. Зато се од наставника очекује да прихвате чињеницу да
више нису једини извор информација, те да су због тога неопходни другачији приступи у
свим подручјима наставног рада.
Раније је улога наставника у подручју излагања нових наставних садржаја
заузимала доминантну позицију у наставном раду. Наставници су били активни, излагали
ново наставно градиво, објашњавали ученицима нове наставне садржаје, док су ученици
слушали и записивали оно што наставници излажу. Иако је овакав приступ у раду
наставника и данас значајно заступљен, све је више захтева који указују на потребу
активног учешћа ученика у наставном процесу. На основу тога, од наставника се очекује
да своје приступе у излагању нових наставних садржаја, поступке у планирању наставе и
начине реализације наставног градива, ускладе са новим захтевима, да значајније укључују
ученике у наставни процес, да већу пажњу посвете развијању мотивације и интересовања
ученика за наставне садржаје, као и остваривању квалитетних комуникативно
интерактивних односа са ученицима.
 1. ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ УЛОГЕ НАСТАВНИКА
У НАСТАВНОМ ПРОЦЕСУ

Од квалитета рада наставника, односно од њихове праве и адекватне

оспособљености за остваривање професионалних улога, како садашњих тако и будућих,
зависи цео систем васпитања и образовања. Наставници имају двоструко већи утицај на
постизање одређеног нивоа школског успеха у односу на утицај просветних и школских
власти, а који се односи на организацију и систематизацију школских програма. Од свих
школских чинилаца који утичу на успех ученика, укључујући у тај контекст и ученике са
њиховим личним карактеристикама, као и просветне власти које уређују образовне
програме, стандарде и садржаје наставник једини чинилац на који се може значајније
утицати како би се успех ученика квалитативно унапредио.

Када се ради о појмовном одређењу улоге наставника у наставном процесу, не би

требало занемарити чињеницу да је процес васпитања и образовања одувек био друштвено
условљен и да се одувек одвијао у складу са вредностима и нормама одређеног друштва.
На основу друштвених потреба, захтева и стандарда утврђивани су циљеви и задаци
васпитања и образовања, чиме је одређивана и улога наставника у наставном процесу.
 Литература

1. Аврамовић, З. , Вујачић, М. (2010): Наставник између теорије и праксе, Београд:

Институт за педагошка истраживања.
2. Арсић, З. (2014): Стицање и вредности примене знања у настави, Косовска
Митровица: Филозофски факултет.
3. Бјекић, Д. (1999): Професионални развој наставника, Ужице: Учитељски факултет.
4. Братанић, М. (1993): Микропедагогија, Загреб: Школска књига.
5. Бранковић, Д. , Илић, М. (2003): Основи педагогије, Бања Лука: Комесграфика.
6. Вилотијевић, М. , (1999): Дидактика – организација наставе, Београд: Учитељски
факултет.
7. Визек-Видовић, В. , Ријавец, М. , Влаховић-Штетић, В. , Миљковић, Д. (2003):
Психологија образовања, Загреб, ИЕП: ВЕРН.
8. Гвозденовић, С, (2004): Наставник и ученик у образовном процесу, Васпитање и
образовање 3, Подгорица: Часопис за педагошку теорију и праксу.
9. Ђорђевић, Б . , Ђорђевић, Ј. (1988): Ученици о својствима наставника, Београд:
Просвета.
10. Ивић, И. , Пешикан, А. , Антић, С. (2001): Активно учење, Београд: Институт за
психологију.
11. Јурчић, М. (2014): Компетентност наставника – педагошке и дидактичке
димензије, Загреб: Филозофски факултет.
12. Лазаревић, Ж. , Банђур, В. (2001): Методика наставе природе и друштва, Јагодина-
Београд: Учитељски факултет у Јагодини и Учитељски факултет у Београду.
13. Максић, С. (2006): Подстицање креативности у школи, Београд: Институт за
педагошка истраживања.
14. Marzano, R.J. & Marzano, J.S. (2003): The key to classroom management, Educational
leadership, Vol. 61, No. 1, 6-13.
15. Млинаревић, В. (2002): Учитељ и одреднице успјешног поучавања, Осијек:
Факултет за васпитне и образоване знаности.
16. Хавелка, Н. (1991): Мотивација у образовању, Београд: Центар за усавршавање
руководилаца у образовању.
17. Одредбе Закона о основама система образовања и васпитања; правилници о
оцењивању – Сл. гласник РС, бр. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015 – аутентично
тумачење, 68/2015 и 62/2016 - одлука УС.
18. Опачић, Г. (1995): Личност у социјалном огледалу, Београд: Институт за педагошка
истраживања.
19. Осмић, И. , Томић, Р. (2008): Дидактика, друго прерађено издање, Тузла:
Филозофски факултет.
20. Пољак, В. (1982): Дидактика, Загреб: Школска књига.
21. Продановић, Т. (1995): Проблем одређивања појма наставних метода и њихове
класификације, Београд: Нолит.
22. Продановић, Т. , Ничковић, Р. (1984): Дидактика за трећу и четврту годину
педагошке академије, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
23. Ранђеловић, Ј. (1996): Уводни део наставног часа - смисао и обележја, Београд:
Нова просвета.
24. Roeders, P. (2003): Interaktivna nastava – dinamika efikasnog učenja i nastave, Beograd:
Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta.
25. Рот, Н. (1994): Основи социјалне психологије, Београд: Завод за уџбенике и
наставна средства.
26. Сузић, Н. (1999б): Активна настава. У: Сузић, Н., Стојаковић, П., Илић, М.,
Бранковић, Д., Милијевић, С., Крнета, Д., Станојловић, С., Ђаковић, П., Бањац, М.,
Грбић, Бања Лука: Министарство просвете Републике Српске и УНИЦЕФ
Канцеларија у Бања Луци (181-209).
27. Сузић. Н. (2003): Особине наставника и однос ученика према настави, Бања Лука:
Teacher Training Centre.
28. Стојиљковић, С. (2012): Психолошке карактеристике наставника, Ниш:
Филозофски факултет.
29. Стевановић, М. (1998): Дидактика, Тузла: Р&С.
30. Хавелка, Н. (1998): Улога наставника и ученика у основној школи. У: наша основна
школа будућности, Београд. Заједница учитељских факултета Србије. 99-163.
31. Хавелка, Н. (2000): Ученик и наставник у образовном процесу, Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
32. Чановић, С. (2002): Проблеми савремене наставе, Лепосавић: Учитељски факултет.