РЕПУБЛИКА СРБИЈА

АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

Одсек Београдска политехника

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ – ИНЖЕЊЕРСТВО ЗАШТИТЕ

Предмет: СИСТЕМИ ЗАШТИТЕ ПРИ ИЗГРАДЊИ ОБЈЕКАТА

МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИ РУШЕЊУ ОБЈЕКAТА

- семинарски рад –

Професор: Студенти:
др Светозар Софијанић Митрoвић Љубомир, 2022/13056
Игњатовић Маја, 2022/13057

Београд, 2023.
 Одсек Београдска политехника

САДРЖАЈ

УВОД …………………………………………………………………..............……... 3

1. ОПИС ПРОЦЕСА РУШЕЊА ОБЈЕКАТА ……….………………................. 4

1.1 Грађевинска дозвола за рушење ...................................................................... 4
1.2 Начини рушења објекта .................................................................................... 4
1.3 Ток рушења објекта .......................................................................................... 5
1.4 Опасности и штетности при рушењу објекта ................................................. 5

2. УПРАВЉАЊЕ МЕРАМА ЗАШТИТЕ ПРИ РУШЕЊУ ОБЈЕКАТА…...... 8

2.1 Мере заштите приликом рушења објеката ..................................................... 9
2.2 Мере заштите у зависности од начина и технологије рушења објеката ..... 10

3. СРЕДСТВА И ОПРЕМА ЗА ЛИЧНУ ЗАШТИТУ НА ГРАДИЛИШТУ .... 16

ЗАКЉУЧАК ………………………………………………………………………..... 19

ЛИТЕРАТУРА …………………………………………………………..................... 20

СЕМИНАРСКИ РАД 2
 Одсек Београдска политехника

УВОД
Планирање и извођење грађевинских радова је сложен процес који обухвата низ фаза и
различитих професионалних профила. Уклањање објекта обухвата све поступке рушења,
измештања и трајног збрињавања материјала насталог рушењем. Припрема, рушење и уклањање
делова и материјала срушеног објекта изводи се уз стални надзор одговорног стручног радника.
За време извођења и снимања објекта, као и за време припремних радова за рушење објекта не
дозвољава се приступ објекту незапосленим лицима. Радове на рушењу објекта могу обављати
само радници практично оспособљени за безбедан рад и примену средстава личне заштите при
овим радовима. При рушењу појединих делова или објекта у целини минирањем, примењују се
прописи о заштити на раду, технички прописи југословенски стандарди о манипулацији и
употреби експлозива.
Рушење објекта или дела објекта изводи се према документацији, урађеној на основу података
добијених претходним детаљним извиђањем и снимањем објекта и околине. Документација за
рушење објекта, поред осталог треба да садржи и опис изабране методе рушења са редоследом
радова при припреми за рушење, самом рушењу и после извршеног рушења и мерама заштите на
раду при сваком од ових радова. Документација о рушењу треба јасно да утврди зоне сигурности
и план означавања и уређења њихових граница, мере обезбеђења објекта и саобраћаја изван зоне
сигурности и план прилаза за раднике до зона безбедности.
Грађевинарство је једна од најризичнијих делатности у погледу могућности повређивања и
угрожавања здравља радника. Пораст броја инцидената на градилиштима и њихова тежина
захтевају додатно потенцирање израде плана и програма заштите на раду. Унапређење квалитета
заштите на раду постаје један од примарних аспеката пословања. Овај семинарски рад се односи
на мере заштите и безбедности на градилишту при рушењу објекта. Извршена је идентификација
опасности и штетности за радове који се изводе при рушењу објекта на градилишту. Такође,
описан је процес рушења објекта, као и лична заштитна средства и опрема која се користи при
том процесу.

Слика 1. - Пример рушења објекта

СЕМИНАРСКИ РАД 3
 Одсек Београдска политехника

1. ОПИС ПРОЦЕСА РУШЕЊА ОБЈЕКАТА

Рушење објекта је сваки поступак којим се делимично или у потпуности руше конструктивни
делови објекта или објекат у целини. Рушењу објекта приступа се због потребе ослобађања
простора за нову изградњу или коришћење тог простора за друге намене, што може бити
мотивисано економским, техничким, безбедносним или еколошким разлозима.
Генерално посматрано, ток рушења објекта обухвата неколико фаза:
 збрињавање евентуалних заостатка технолошког процеса;
 збрињавање и измештање опреме;
 рушење;
 збрињавање искористивог грађевинског отпада;
 трајно депоновање неискористивог отпада.

1.1. Грађевинска дозвола за рушење

Када се ради о рушењу, исто као и о изградњи, неопходна је грађевинска дозвола. Грађевинска
дозвола мора садржати нацрт рушења, који може бити самосталан документ или прилог пројекту
за добијање грађевинске дозволе за нови објекат који је у плану да се изгради. Пројекат за
добијање грађевинске дозволе ради архитекта, захтев се предаје јединици локалне самоуправе
надлежне за грађевинске послове.

Пројекат за добијање грађевинске дозволе мора садржати план рушења, а он мора имати опис и
снимак постојећег стања као и локацијске податке, тачну локацију зграде као и податке о
инфраструктурним прикључцима. У пројекту се углавном додају и мере за спречавање ширења
прашине и других материјала, као и начин уклањања грађевинског отпада.

1.2. Начини рушења објекта

Уклањање постојећег објекта је могуће извести на један од два начина. Први је да се уклањање
реализује у оквиру припремних радова за изградњу новог објеката. Сагласно члану 137. став 2.
Закона о планирању и изградњи, припремни радови се изводе на основу грађевинске дозволе за
изградњу објекта. У том случају, извођење припремних радова (рушење постојећег објекта) мора
бити обухваћено техничком документацијом за изградњу новог објекта, односно пројектом за
грађевинску дозволу. Други начин је да се уклањање објекта спроведе на основу дозволе о
уклањању објекта. Поступак за издавање дозволе о уклањању објекта прописан је чланом 168.
Закона о планирању и изградњи.1
Орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове грађевинарства одобриће решењем, по
службеној дужности или на захтев заинтересованог лица, уклањање објекта, односно његовог
дела, за који утврди да је услед дотрајалости или већих оштећења угрожена његова стабилност и
да представља непосредну опасност за живот и здравље људи, за суседне објекте и за безбедност
саобраћаја. Решење за потребе рушења објеката може се издати само ако је надлежни
грађевински инспектор претходно донео решење о забрани коришћења, односно употребе
објекта. Рушење се може извршити само уколико су претходно решена питања смештаја
корисника објекта, осим у случају када се уклањање објекта одобрава на захтев власника који тај
објекат користи. Као решено питање смештаја корисника објекта сматра се обезбеђивање нужног
смештаја. Скупштина јединице локалне самоуправе уређује и обезбеђује услове и мере које је

1
Закон о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011,
121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019,
37/2019 - др. закон, 9/2020 и 52/2021), члан 137.
СЕМИНАРСКИ РАД 4
 Одсек Београдска политехника

потребно спровести и обезбедити у току уклањања објекта који представља непосредну опасност
за живот и здравље људи, за суседне објекте и за безбедност саобраћаја.

Уклањању објекта, односно његовог дела, осим у случају извршења инспекцијског решења, може
се приступити само на основу дозволе о уклањању објекта, односно његовог дела. Уз захтев за
издавање дозволе о уклањању објекта, односно његовог дела подноси се:2
 пројекат рушења са техничком контролом;
 доказ о својини на објекту;
 услови, ако се ради о објекту чијим рушењем би био угрожен јавни интерес (заштита
постојеће комуналне и друге инфраструктуре, заштита културног добра, заштита животне
средине и сл.).

1.3. Ток рушења објекта

Рушење грађевинских објеката представља сваки поступак којим се делимично или у целини
уклања неки објект. Процес уклањања објеката обухвата збрињавање заостатака технолошког
процеса, збрињавање и измештање опреме, рушење објекта, збрињавање искоришћеног
грађевинског материјала и трајно депонирање отпад који се не може искористити у друге сврхе.

Ток рушења се може видети у плану. Рушење објекта углавном тече у обрнутом смеру од смера
изградње. Пре него што се почне, осим обезбеђења самог места, морају се искључити све
инсталације, ако су још функционалне и ако их има. Дакле, потребно је искључити струју, воду,
канализацију, плин и све телекомуникационе прикључке.

Када се искључе све инсталације и унутрашња опрема, наставља се скидање столарије, односно
свих прозора, врата и подних облога. После столарије на ред долази кровни покривач и цело
кровиште. Код рушења крова мора се пазити да се превремено не сруши и носећи зидови. После
крова, уклањају се преградни зидови, па походни елементи међуспратова. Коначно, руши се и
носећа конструкција, тако што се најпре сруши носећа међуспратна конструкција, док на крају
долазе елементи носеће конструкције, зидови и стубови.

Активности које укључује поступак рушења објеката јесу и уклањање и рециклажа материјала.
Сходно томе, неопходно је да се одреди и место на коме ће се сав шут привремено одлагати.
Рециклажа се може одвијати у две фазе, а то су фаза припреме објекта за рушење током које се
сортира и одлаже материјал који има употребну вредност и који треба сачувати у изворном
облику или их је потребно уклонити пре самог рушења ради могућег загађења околине, те фаза
обраде материјала након рушења у коју спадају сви поступци дробљења и прочишћавања
материјала насталог током процеса рушења како би се материјал могао искористити у
будућности те збрињавање секундарних сировина као што су метал, пластика, стакло, итд.

1.4. Опасности и штетности при рушењу објекта

Обзиром да рушење објеката или делова објекта спада у најризичније радове у грађевинарству
оно представља значајан извор различитих опасности и штетности по безбедност и здравље лица
ангажованих на пословима рушења објекта, као и животну околину.
Опасности које се могу јавити приликом уклањања објеката могу бити:
 превремени пад објекта који је предмет рушења;
2
Исто, члан 168.
СЕМИНАРСКИ РАД 5
 Одсек Београдска политехника

 обрушавање материјала и делова објекта на запослене;

 присуство азбеста и других опасних материја;
 бука и вибрације;
 превртање постројења или возила;
 струјни удар;
 пожар или експлозија услед употребе запаљивих материја, и сл.

Већина машина и опреме која се користи при рушењу објекта може проузроковати повреде
првенствено код запослених, као и код других лица која су се затекла на локацији рушења.
Настале повреде могу бити у виду мањих посекотина или модрица, преко отворених прелома и
онеспособљавања, до повреда са смртним исходом, индивидуалних или колективних.
Одређене опасности могу се јавити и у вези са машинама за рушење у виду њиховог превртања
на запослене услед застоја у виду квара, преоптерећењем машина или оптерећењем тла у
близини места рушења. Закрчено, клизаво и неравно тло на коме се изводе радови рушења
објекта могу проузроковати превртање машине којом се објекат руши. Такође, постоји опасност
од затрпавања и утапања машине приликом рада на несигурном и непрегледном подручју рада,
односно тлу.

Опасности које се односе на електричну енергију укључују струјни удар, пожар или експлозије
узроковане електричном енергијом. До акцидената и повреда на градилишту може доћи и услед
контакта са подземним и надземним електричним водовима који су изузетно опасни јер могу
бити под високим напоном.Најчешће повреде које мог настати услед струјног удара јесу
опекотине које:
 изазивају оштећење ткива и резултат су топлоте услед протока електричне струје кроз тело;
 настају услед високе температуре у близини тела коју производи електрична енергија;
 настају услед контакта коже радника са прегрејаном електричном опремом или уређајима.

Најчешћи узроци пожара на градилиштима су: оштећење гасних или електричних инсталација
током рада, прегревање радних машина, оштећени електрични каблови, преоптерећена
електрична опрема или уређаји и друго. Опште мере предострожности које се тичу пожара на
градилишту обухватају смањење ризика од настанка и ширења пожара, план евакуације у случају
пожара, средства и опрему за гашење пожара, посебне инструкције и обуку запослених итд.

Током процеса рушења објекта јављају се и бројне штетности које делујући у дужем временском
периоду изазивају различита професионална обољења, односно обољења у вези са радом.
Најчешће штетности које се јављају при рушењу објекта су штетности:
 од прашина и димова које се производе при рушењу објекта;
 од буке и вибрација при рушењу објекта, како од машина којима запослени управљају, тако и
од друге опреме за рад која се користи у процесу рушења објекта;
 од неповољних климатских и микроклиматских услова, рад при високим или ниским
температурама;
 због неодговарајуће или недовољне осветљености на терену на коме се ради, које утичу на
замор и напрезање запослених.

Оптерећења на раду су штетности које потичу од физичких, физиолошких и психичких

оптерећења везаних за радно место и врсту посла. Рад при рушењу објекта може изазвати:
 физичка оптерећења су неповољан положај тела при раду у кабини машине која руши
објекат, обично багера, јер руковалац све време рада седи на седишту и управља багером.
Оптерећење везано за улазак и излазак из багера такође може стварати напрезање и замор.
Такође, физичка оптерећења могу да се јаве при другом начину рушења објекта;
СЕМИНАРСКИ РАД 6
 Одсек Београдска политехника

 психичка оптерећења су стрес и одговорности које су везане за сам процес рушења објекта.
Јавља се у току рада, када се поквари неки део машине која руши објекат или постоје неке
друге препреке које спречавају рад који је започет;
 оптерећења везана за организацију рада могу бити ако запослени ради прековремено и у
различитим сменама, често мења машине којим управља и добија нове задатке. Како би се та
оптерећења смањила, потребно је запослити што више људи како они који су већ запослени не
би имали сусрет са прековременим радом и додатним дежурствима.

Сходно свему наведеном, приликом рушења објеката на одређеној локацији обавезно је

придржавати се прописаних мера безбедности и здравља на раду при рушењу објеката.

Слика 2. – Примена мера безбедности и здравља на градилишту

СЕМИНАРСКИ РАД 7
 Одсек Београдска политехника

2. УПРАВЉАЊЕ МЕРАМА ЗАШТИТЕ ПРИ РУШЕЊУ ОБЈЕКАТА

Дефинисање мера заштите приликом уклањања објеката темељи се на документацији за рушење
објеката која се израђује на основу извршених снимања на терену и провере стања објеката.3 За
време извођења радова на рушењу објекта као додатна мера безбедности и за време припремних
радова за рушење објекта поставља се обезбеђење који не дозвољава приступ објекту
неовлашћеним и беспослениммлицима.
Због опасности које могу настати приликом рушења објеката, поступак уклањања објеката и
мере заштите приликом рушења истих уређен је широким опусом општих и посебних законских
и подзаконскох аката као што су:
 Закон о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 -
одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС,
132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020 и 52/2021);
 Закон о безбедности и здрављу на раду("Сл. гласник РС", бр. 101/2005, 91/2015 и 113/2017 -
др. закон);
 Закон о управљању отпадом ("Сл. гласник РС", бр. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018);
 Уредба о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима ("Сл.
гласник РС", бр. 14/2009, 95/2010 и 98/2018);
 Правилник о заштити на раду при извођењу грађевинских радова ("Сл. гласник РС", бр.
53/97);
 Правилник о садржини, начину и поступку израде и начину вршења контроле техничке
документације према класи и намени објеката ("Сл. гласник РС", бр. 73/2019);
 Правилник о поступку доношења и садржини програма уклањања објеката („Сл. гласник РС“
бр. 27/15);
 Правилник о категоријама, испитивању и класификацији отпада ("Службени гласник РС", број
56/10 и 93/19);
 одлукама о условима и мерилима за уклањање грађевинских објеката на нивоима градских
општина; и сл.
За уклањање објеката, које се врши на основу дозволе о уклањању објекта, односно његовог дела,
израђује се пројекат рушења који подлеже техничкој контроли.4
Општу документацију пројекта рушења чини:
 обавезни садржај утврђен чланом 28. Правилника, где се у подтачки насловне стране врста
техничке документације наводи - Пројекат уклањања објекта;
 решење о одређивању одговорног пројектанта и изјава одговорног пројектанта, којом се
потврђује усклађеност са прописима и правилима струке, као и издатим условима, ако се ради
о објекту чијим би рушењем био угрожен јавни интерес (заштита постојеће комуналне и друге
инфраструктуре, заштита културног добра, заштита животне средине и сл.).
Текстуална документација пројекта рушењасадржи технички опис који обухвата:
 опис постојећег стања;
 опис планиране технологије уклањања објеката;

3
Марјановић Владимир, Петровић Александар. Безбедност и здравље на градилишту. Београд: Номотехнички
центар Београд, 2012, стр. 24.
4
Правилник о садржини, начину и поступку израде и начину вршења контроле техничке документације према класи
и намени објеката ("Сл. гласник РС", бр. 73/2019), члан 61.
СЕМИНАРСКИ РАД 8
 Одсек Београдска политехника

 мере и начин обезбеђења околних објеката и комуналне инфраструктуре (електро-мрежа,

водоводна, канализациона, телекомуникациона и др.);
 мере и начин обезбеђења пролазника и саобраћаја, мере на уређењу земљишта око
предметног објекта;
 услове и мере за заштиту суседних објеката; и
 опис начина искључења објекта који се уклања са мреже комуналне и друге инфраструктуре.
Нумеричка документација пројекта рушења садржи неопходне прорачуне конструкције која се
не руши, односно када је потребна проверу носивости и стабилности елемената конструкције
кроз фазе рушења, прорачун стабилности тла односно суседних објеката, ако уклањање објекта
или његовог дела утиче на те објекте.5
Нумеричка документација пројектаприпремних радова садржи и неопходне прорачуне
конструкција које се изводе и токомизвођења припремних радова за које се прибавља посебна
грађевинска дозвола, као и прорачуне конструкција везаних за рушење постојећих објеката,
односно када је потребно проверу носивости и стабилности елемената тла односно суседних
објеката, ако вршење припремних радова утиче на те објекте.6
Графичка документација пројекта рушењасадржи ситуациони план са приказом објекта,
односно дела објекта и инфраструктуре планираних за рушење, као и суседних објеката, дела
објекта, инфраструктуре и др. које треба заштити приликом рушења, диспозиционе цртеже
објекта, односно дела објекта предвиђеног за рушење, цртеже са приказом технологије рушења,
цртеже организације градилишта и др.7
Графичка документација пројекта припремних радовасадржи ситуациони план и диспозиционе
цртеже са приказом радова, односно конструкција које се изводе у оквиру припремних радова
као и објекта, односно дела објекта и инфраструктуре планираних за рушење, као и суседних
објеката, дела објекта, инфраструктуре и др. које треба заштити приликом извођења припремних
радова и рушења, цртеже са приказом технологије рушења и извођења конструкција које се
изводе у оквиру припремних радова, цртеже организације градилишта и др.8

2.1. Мере заштите приликом рушења објеката

Мере заштите приликом рушења објеката морају се спроводити од тренутка када се улази у
објекат који се планира рушити па све до тренутка када се рушење успешно обави и уклони
заостали материјал. Пре почетка рушења објекта угрожено подручје мора се оградити заштитном
металном нетранспарентном оградом и видно обележити простор на коме се спроводи уклањање.
Неопходно је поставити видљиве табле са натписом: Забрањен улаз неовлашћеним лицима и
табле забране, обавештења и упозорења о радовима и о забрани уласка. Обавезано је ангажовати
чувара градилишта у циљу заштите простора за време радних и нерадних сати. Заштита подручја
мора трајати до комплетног завршетка свих радова. Лица која раде на рушењу морају да буду
практично оспособљена за рад да имају адекватну опрему. Свако радно ангажовано лице на
рушењу датог објекта мора да носи лична заштитна средства, као што су радно одело, заштитни
шлем, заштитне наочари, кожне рукавице, заштитне ципеле, опасач за рад на висини и др. по

5
Исто.
6
Правилник о садржини, начину и поступку израде и начину вршења контроле техничке документације према класи
и намени објеката, члан 62.
7
Правилник о садржини, начину и поступку израде и начину вршења контроле техничке документације према класи
и намени објеката, члан 61.
8
Правилник о садржини, начину и поступку израде и начину вршења контроле техничке документације према класи
и намени објеката, члан 62.
СЕМИНАРСКИ РАД 9
 Одсек Београдска политехника

потреби. За све особе које се нађу на градилишту такође је прописана обавеза коришћења радне и
заштитне опреме.
Сходно томе, приликом рушења објекта или конструкција морају се:
 одредити одговарајуће мере, методе и поступак рушења; и
 планирати и изводити радови искључиво под надзором стручног лица.9
При спровођењу процеса рушења објеката, неопходно је:
 ограђивање и видно обележавање простора на коме се спроводи рушење;
 предузимање мера на смањењу загађења при рушењу (постављање заштитног платна,
поливање објекта и сл.);
 спровођење мера заштите суседних објеката све време;
 свакодневно одвожење шута и другог отпадног грађевинског материјала у скаду са
законом;
 обезбеђење уредног одвијања пешачког и другог саобраћаја и постављање прописане
сигнализације и знакова упозорења у складу са шемом регулисања саобраћаја;
 по извршеном уклањању објеката мора се извршити уређење земљишта и одвоз
грађевинског отпада у складу са посебним прописима и извођач је дужан да изравна терен
и околину доведе у уредно стање.
Мере заштите при уклањању објеката се могу поделити у неколико група, као што су:
 мере заштите везане за запослене на рушењу;
 мере заштите везане за околину објекта и надлежне институције;
 опште и посебне мере безбедности и здравља на раду приликом рушења.
За праћење радова на рушењу, неопходно је ангажовање стручног надзора, док је дан почетка
рушења радова потребно пријавити надлежним инспекцијама. Извођач је дужан да се строго
придржава свих заштитних мера на раду у складу са Законом о безбедности и здрављу на раду. У
случају да током извођења дође до било каквих нејасноћа, обавезно треба консултовати надзорни
орган и пројектанта.

2.2. Мере заштите у зависности од начина и технологије рушења објеката

Методе рушења су се кроз време мењале због развоја технологије и потреба људи. Рушење се у
грубо може поделити на механичко рушење и рушење минирањем.
У механичко рушење спада више начина рушења, а то су: ручно рушење, рушење ударом,
резањем или дробљењем. Рушење ударом се ради с куглом која се налази на багеру. Рушење
резањем изводи се помоћу резача који се налазе на различитим врстама дизалица. Рушење
дробљењем обавља се помоћу хидрауличких багера који имају специјалне алате израђене за ову
намену.
Рушење експлозивом, односно минирањем, може се изводити у три методе: урушавањем,
ротацијом и комбинацијом метода. Овакав начин рушења изводи се тако да се у објекту избуше и
посложе бушотине и експлозив како је планирано у пројекту, те се обезбеди околина или део
објекта који се не планира рушити. Након самог процеса рушења, минирани материјал и остаци
објекта се санирају и утоварују како би се подручје очистило и припремило за следеће фазе
радова или употребу.
9
Уредба о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима ("Сл. гласник РС", бр.
14/2009, 95/2010 и 98/2018), Прилог 4, Глава II, тачка 11.
СЕМИНАРСКИ РАД 10
 Одсек Београдска политехника

Експлозивом се могу рушити објекти свих величина и конструкција. У великом броју случајева
оваква метода рушења је једино могуће решење за уклањање објекта. Ова метода се често
користи у урбаним подручјима где су објекти густо изграђени један до другога и већих висина.
Рушење експлозивом је најјефтинија метода из разлога што се с повећањем висине објекта,
утрошена енергија за рушење пропорционално смањује. Једини и главни недостатак методе
рушења минирањем јест опасност од деловања експлозива. Уколико се рушење експлозивом не
изводи по правилима и пројектима, могуће је угрозити објекте и све раднике и пролазнике у
близини њега јер се ради уштеде новца или времена избегну правила која утичу на вибрације тла,
јачину ваздушног ударног таласа те удаљеност разбацивања минираног материјала.10
Објекат се у целовитости се руши минирањем тако да се искористи потенцијална енергија
положаја грађевине која се претвара у кинетичку енергију пада. Пуњење бушотина експлозивом
служи за подсецање носећих елемената грађевине. Постоје три методе које се користе за овакво
рушење, а то су: ротација објекта, урушавање у тло и комбинована метода рушења.

Дакле, рушење објеката може се вршити ручно, помоћу машина или минирањем што зависи од
могућности и карактеристика локације на којој се спроводи процес рушења објекта. Опште мере
безбедности и здравља приликом рушења објеката без обзира на начин и технологију рушења
детаљније су уређене Правилником о заштити на раду при извођењу грађевинских радова:11

 Рушење објекта или дела објекта изводи се према документацији, урађеној на основу података
добијених претходним детаљним извиђањем и снимањем објекта и околине;

 Документација за рушење објекта, поред осталог треба да садржи и опис изабране методе
рушења са редоследом радова при припреми за рушење, самом рушењу и после извршеног
рушења и мерама заштите на раду при сваком од ових радова;

 Документација о рушењу треба јасно да утврди зоне сигурности и план означавања и уређења
њихових граница, мере обезбеђења објекта и саобраћаја изван зоне сигурности и план прилаза
за раднике до зона сигурности;

 Радове на рушењу објекта могу обављати само радници практично оспособљени за безбедан
рад и примену средстава личне заштите при овим радовима;

 Припрема, рушење и уклањање делова и материјала срушеног објекта изводи се уз стални

надзор одговорног стручног радника;

 За време извођења и снимања објекта, као и за време припремних радова за рушење објекта
поставља се чувар који не дозвољава приступ објекту беспосленим лицима;

 У току снимања објекта и за време припремних радова за рушење, забрањено је ложење ватре
у унутрашњим просторијама објекта;

 Пре почетка рушења објекта угрожено подручје се ограђује или на други начин обезбеђује од
присуства или уласка лица и средстава саобраћаја, у складу са документацијом о рушењу;

10
Еster Zdravko, Dobrilović Marko, Rušenje objekata, Zagreb: Rudarsko-geološko-naftni fakultet, 2016, стр. 46.
11
Правилник о заштити на раду при извођењу грађевинских радова ("Сл. гласник РС", бр. 53/97), чл. 99 - 104.
СЕМИНАРСКИ РАД 11
 Одсек Београдска политехника

 Пре почетка радова на рушењу објекта постојеће инсталације електричне струје, водовода,
канализације, гасова и друге инсталације уклањају се или обезбеђују тако да у току рушења и
при радовима после рушења, не проузрокују опасност по раднике;

 Ручно рушење објекта изводи се одозго наниже, делови зида и димњаци не смеју се остављати
непорушени, већ се руше истовремено са осталим деловима објекта;

 Суседни зидови или поједини елементи који се не руше, а са зидом, односно елементом који
се руши чине стабилну целину, обезбеђују се од пада или деформације, пре него што се
приступи рушењу;

 Рушење међуспратне односно таванске конструкције може отпочети тек по рушењу и

уклањању свих порушених делова изнад нивоа те конструкције;

 Ручно рушење слободно стојећих елемената, као што су обимни и преградни зид, ограда, стуб
и други елементи, изводи се помоћу одговарајућих радних скела;

 Забрањено је рушење зидова поткопавањем.;

 Демонтиране греде, носачи и други тешки или гломазни делови конструкције смеју се са
објекта уклањати или спуштати само помоћу одговарајућих направа или уређаја (рампа, чекрк,
дизалица и сл.);

 Уклањање растреситог и прашинастог материјала са рушевине врши се помоћу покривених

дрвених корита, кроз металне цеви или на други начин који спречава ширење прашине;

 Када у материјалу од кога је саграђен објекат који се руши има азбеста, морају да се предузму
посебне мере за спречавање да прашина и отпатци не доспеју на алат, одећу, тело радника или
околни простор;

 При рушењу вишеспратног објекта забрањено је гомилање порушеног материјала на

појединим спратовима;

 Ако се објекат руши машински, машина треба да се налази на одстојању најмање 1,5 пута
већем од висине дела који се руши;

 Код машинског рушења гурањем на предњи део машине постављају се помагала од гвожђа
или дрвета преко којих се сила преноси на елеменат који се руши, а машина се удаљава на
безбедно одстојање;

 Јачина на кидање челичног ужета помоћу кога се преноси вучна снага потребна за рушење
објекта, мора бити најмање три пута већа од вучне снаге машине;

 Између челичног ужета и површине дела објекта који се руши постављају се подметачи ради
равномерног преношења вучне силе;

СЕМИНАРСКИ РАД 12
 Одсек Београдска политехника

 Извлачење бетонских стубова, челичних носача и других делова објекта из рушевине може се
изводити тек пошто се претходно ослободе од натрпаног порушеног материјала,

 Забрањено је коришћење машина точкаша за рушење или извлачење тешких делова

грађевинског објекта;

 При рушењу појединих делова или објекта у целини минирањем, примењују се прописи о
заштити на раду, технички прописи и стандарди о манипулацији и употреби експлозива.

Опасност који процес рушења објекта има на животну средину огледа се кроз проблем
депоновања отпада насталог у процесу извођења рушења. При рушењу предметног објекта и
будућег депоновања насталог отпада неопходно је придржавати се мера безбедности и здравља
на раду прописаних Законом о управљању отпадом („Сл. гласник РС“ бр. 36/2009, 88/2010,
14/2016, 95/2018) и Правилником о категоријама, испитивању и класификацији отпада
("Службени гласник РС", број 56/10 и 93/19). Најчешћи отпад јесте безопасног карактера у виду
разних остатака арматуре, грађевинског бетонског шута, метала и дрвених греда, и сл.

По завршеном рушењу неопходно је да се терен и околина доведу у уредно стање, а да се сва

оштећења која су настала на јавној површини или комуналној инфраструктури отклоне,
укључујући рециклажу оних материјала које је могуће рециклирати. Рециклажа материјала
зависи од добро организованог рушења објекта. Рецикирање материјала треба урадити у две
фазе: рециклажа у фази припреме објекта за рушење и рециклажа обраде материјала након
рушења објекта.
Прва фаза представља сортирање и одлагање материјала који имају употребну вредност у
затеченом облику и које треба као такве сачувати у поступку рушења или их је потребно
уклонити да не би загадили околину приликом рушења (стакло, пластика, битумен), а друга фаза
су све врсте дробљења, устињавања, прошишћавања, просејавања материјала као и депоновање
секундарних сировина (метал, пластика, стакло).
У припремној фази, сортирање и одлагање, морају се раздвојити материјали који имају
употребну вредност у затеченом облику и које треба сачувати у поступку рушења, те материјали
које је потребно уклонити ради спречавања трајног загађења околине приликом депоновања.
Након рушења рециклирани материјал се дроби, уситњава и пречишћава. Ово је типичан
поступак за интерни грађевински отпад, а честа је поновна употреба увиду агрегата за бетон или
за насипање приликом изградње и реконструкције саобраћајнице. Посебно се збрињавају
секундарне сировине (метал, пластика, стакло итд.). Искористиви грађевински отпад је онај који
се може рециклирати, тј. обрадити посебним поступцима и поново користитиза градњу. Уколико
неки од матријала (цреп, заштитне решетке, дрвена подконструкција) може бити од користи
инвеститору за исте сврхе, на некој другој локацији - биће демонтирана и складиштена према
захтеву инвеститора. Отпад са потенцијалним својством секундарних сировина (олуци, опшивци,
метални делови конструкције, и сл.) треба предати овлашћеном оператеру за управљање
неопасним отпадом. Директним одлагањем отпада насталог рушењем на депонију, без претходне
обраде и рециклаже настаје вишеструка штета за друштво. Због тога је шири друштвени интерес
да се грађевински отпад (шут) настао рушењем објеката рециклира у највећој могућој мери, како
би се на тај начин смањила потреба за употребом сировина из природних, необновљивих извора,
а рециклиран отпад поново искористио за потребе изградње.

 Мере заштите приликом ручног рушења објеката

СЕМИНАРСКИ РАД 13
 Одсек Београдска политехника

Уколико се демонтажа висећих елемената врши ручно уз помоћ мердевина неопходна је примена
прописаних мера заштите за рад на висини. За рад на већим висинама потребно је обзбедити
прописану скелу и применити одговарајуће мере заштите при раду на висини.
Демонтажа кровног покривача-црепа може се вршити ручно или употребом механанизације (нпр.
ауто дизалица). Демонтажа кровног покривача се ради на овај начин уколико инвеститор има
интерес да сачува цреп за даљу употребу или рециклажу, али и из безбедносних разлога, како би
се могло приступити унутрашњости објекта без опасости обрушавња кровног покривача.
Демонтажа улазних конструкција и прозора врши се ручно са земље уз употребу одговарајућег
ручног алата. Апаратима за брусно резање смеју руковати само за тај посао обучени
квалификовани радници са употребом прописаних заштитних средстава.
У случају постојања електроинсталација и других пратећих елемената у објекту нема неопходна
је њихова демонтажа у складу са законским прописима пре приступа процесу рушења. За време
свих радова демонтаже сав простор испод и са стране зоне радова мора бити ограђен и празан од
људи и машина.

 Мере заштите приликом машинског рушења објеката

Машинско рушење предвиђа употребом радних машина и механизације (булдожера, багера

точкаша, утоваривача, и сл.) чијом употребом уз дејство хоризонталне силе руше зидови објекта.
Као радни орган може се користити и ручни алат као што је пнеуматски или вибраторски чекић
који се користи да својим дејством руши бетон, камен и цигле.
Свако уклањање носивог елемента које би могло угрозити стабилност другог елемента захтева
истовремено рушење оба. Разлабављени делови зидова и међуспратне конструкције морају се
одмах рушити у континуитету до стабилне целине. У супротном може доћи до самоурушавања.
Поготову се не сме оставити део разлабавњене конструкције и онда око ње вршити утовар,
извлашење и уситњавање већ срушених делова.
Забрањено је истовремено вршење ручног и машинског рушења. Уклањање зидова се врши на
начин да машински уклања зид „одозго према доле“ у прстеновима у висини од 2м при чему се
не смеју остављати непорушени делови зидова или димњака, већ се горња етажа мора срушити у
целости у једном циклусу рада.
Рушење међуспратне конструкције започиње се тек након уклањања свих порушених делова
изнад ње. Код машинског рушења, машина се мора налазити на удаљености 1,5Н где је Н висина
дела грађевине који се руши машински.
Вучна снага машине мора да се на део објеката који се руши да се пренесе што равномерније.
Извлачење затрпаних кабастих одломљених делова или челичних елемената срушене
конструкције помоћу машина допуштено је тек након што су исти потпуно ослобођени од
осталог комадног и прашинастог материјала на њима.
Уклањање подне плоче и темеља врши се на нашин да се подна плоша са темељима реже на
мање комаде и машински уклања. При рушењу темеља, због терена који је у нагибу, може се
јавити темељна јама веће дубине од 1,2м. Услед тога, неопходно је извршти обезбеђење темељне
јаме при уклањању темеља на свим дубинама већим од 1,2м.
Такође, неопходно је обезбедити свакодневно одвожење шута. Шут је потребно одвозити на за то
прописану депонију чије се место може договорити са локалном управом, а поштујући све законе
и прописе.
Коловозну конструкцију и колске улазе након рушења потребно је довести у првобитно стање, у
свему према условима и уз надзор предузећа задуженог за одржавање саобраћајница на
територији општине.

СЕМИНАРСКИ РАД 14
 Одсек Београдска политехника

 Мере заштите приликом рушења објеката минирањем

Уз придржавање општих мера безбедности и здравља на раду за особље код радова на минирању,
неопходно је придржавати се мера прописаних Правилником о заштити на раду при изради
експлозива и барута и манипулисању експлозивима и барутима ("Сл. лист СФРЈ", бр. 55/69).
Обавезно је навести неке минималне удаљености и димензије које су потребне ради безбедног
извођења минирања, односно рушења објекта.

С тим у вези, потребно је одредити број звучних сигнала, а уобичајено је да се они дају следећим
редоследом:
 сигнал – једанпут дуго (пушта се када су минске бушотине напуњене и зачепљене те
након тога престаје рад механизације и уклањају се људи с угроженог подручја);
 сигнал – два пута дуго (пушта се када су мине припремљене за активирање);
 сигнал – три пута дуго (објављује почетак активирања мина);
 сигнал – једанпут кратко (означава завршетак минирања и сме се дати након што се
утврди да је радилиште сигурно да даље радове.

Када се спроводе припремни радови и само рушење објекта, мора се водити рачуна о околним
објектима. Врло је битно утврдити удаљеност рушеног објекта од осталих јер то утиче на одабир
методе, редослед радова и саму припрему радова. Битно је срушити објект тако да минирање и
целокупан процес што мање омета околину. Као део припремних радова израђују се фотографије
почетног стања свих околних објеката како би се израдио елаборат нултог стања објекта.
Након минирања, у случају било какве пријаве оштећења, увидом у елаборат нултог стања
утврђује се новонастало оштећење на згради. Потребно је успоставити контакт с надлежним
институцијама, полицијом, ватрогасцима и пиротехничким делом полицијске управе како би се
осигурао превоз експлозивног материјала, заштитио објекат и цело шире подручје у близини
објекта који се руши како би се избегле повреде. Обвезно је знаковима обавештења и упозорења
јасно назначити подручје које ће бити минирано.

Посебне мере заштите приликом рушења објеката минирањем односе се на заштиту околине
радилишта, становника, радника и особља градилишта, па и на саме пролазнике од могућих
последица активности на градилишту. Најважнија мера заштите је обавештавање околине о
минирању на више начина, а то може бити: писмено, усмено и путем медија. Обавештење мора
садржавати мере које становништво мора предузети, тачан термин минирања, опис звучних
сигнала којим се најављује минирање и завршетак минирања.

Слика 3. – Рушење објекта минирањем применом методе ротације објекта

СЕМИНАРСКИ РАД 15
Одсек Београдска политехника

СЕМИНАРСКИ РАД 16
 Одсек Београдска политехника

3. СРЕДСТВА И ОПРЕМА ЗА ЛИЧНУ ЗАШТИТУ НА ГРАДИЛИШТУ

Једна од битних ставки безбедности и здравља на раду приликом рушења објеката јесте и
употреба личне заштитне опреме. Лична заштитна опрема односи се на заштитну одећу, обућу,
шлемове, заштитне рукавице или другу одећу или опрему намењену заштити тела корисника од
повреда или инфекције. Послодавци имају обавезе у вези са обезбеђивањем и употребом личне
заштитне опреме на послу. Лична заштитна опрема може се сврстати у категорије, према оном
подручју тела, које је заштићено, врсти опасности и према врсти обуће, која се користи на
радном месту. Представља баријеру између корисника и радног окружења. Неудобна лична
заштитна опрема може обесхрабрити носиоце да је правилно користе, па их ставља у ризик од
повреде, лошег здравља или у екстремним околностима, смрти. Заштитна опрема се мора
пажљиво изабрати и потребно је осигурати да су запослени обучени да је правилно користе и да
знају открити и пријавити грешке и проблеме, уколоко се јаве.

Будући да је применом техничких мера заштите немогуће анулирати могуће опасности на

отвореном простору запослени при извођењу радова рушења објекта мора бити опремљен:
 заштитним шлемом;
 заштитним наочарима;
 штитником за очи и лице;
 заштитним слушалицама или ушним чеповима;
 респиратор маском за заштиту од прашине;
 заштитним рукавицама;
 специјалном заштитном обућом;
 заштитним оделом;
 заштитним опасачем;
 рефлектујућим прслуком којим ће бити свима уочљив када је смањена видљивост;
 средствима и опремом за заштиту од атмосферских непогода (кабанице, чизме, итд.);
 средствима и опремом за заштиту од хладноће (прслуци, јакне и сл.).

Слика 4. – Основна лична заштитна опрема на градилишту

СЕМИНАРСКИ РАД 17
 Одсек Београдска политехника

 Заштитни шлем

Користи се као заштитно средство главе запосленог у случају одлетања предмета и удара
предмета при слободном паду. На слици () приказан је модел шлема који запослени користи при
раду на градилишту. Запослени је у обавези да користи заштитни шлем.
 Заштитне наочаре
Заштитне наочаре приказане на слици () имају задатак да сачувају вид запосленом од
потенцијалних опасности и одлетања ситних делова који су присутни при рушењу у око
запосленог.

Слика 5. – Модел заштитних наочара

 Антифони- заштитне слушалице

Заштитне слушалице (приказане на слици) је пожељно користити када је у питању рад на
градилишту, јер оне штите слух запосленог и омогућавају неометан рад.
 Заштитне рукавице
Користе се као средство за заштиту запосленог од повреда и посекотина при раду. Рукавице
(приказане на слици ) су направљене од мешавине полиестера и најлона, док на деловима
дланова и прстију поседују накнадно додати пенасти нитрил као заштиту од механичких повреда
и убода и посекотина. Направљене су као такве да прате сваки покрет шаке, па се у великој мери
користе за пренос материјала и алата у процесу рада.
 Заштитно одело
Заштитно одело које је приказано на слици () је обавезно користити у току рада на градилишту.
Оно штити тело запосленог од повреда, микроклиматских услова и прашине.

Слика 6. – Заштитно одело

СЕМИНАРСКИ РАД 18
 Одсек Београдска политехника

 Заштитне ципеле
За заштиту стопала и ногу, запослени користи ципеле са челичном капом, (приказане на слици )
које му чувају прсте од потенцијалних механичких повреда. Ципеле поседују противклизни ђон.
Непропусне су и у великој мери отпорне на хабање.
 Рефлектујући прслук
Рефлектујући прслук, приказан на слици (), је обавезно носити како би запослени био уочљив.

Слика 7. - Рефлектујући прслук

СЕМИНАРСКИ РАД 19
 Одсек Београдска политехника

ЗАКЉУЧАК

Грађевинска делатност и организација рада на градилиштима одликује се динамичношћу и

посебношћу. Сам процес рада на градилишту је јединствен у односу на тип објекта који се руши,
при чему се и код истих типова објеката разликују услови рада због различитих локација објекта.

Рушење објеката је уклањање неког грађевинског објекта, најчешће зграде или куће, у сврху
ослобађања простора за нову изградњу или кориштење тог простора за друге намене. Рушење
објеката може бити мотивисано економским, техничким, безбедносним или еколошким
разлозима. Чест разлог рушења неког објекта је дотрајалост грађевине или потреба за
пренаменом простора. Такви разлози уочљиви су у развијеним урбаним срединама где вредност
земљишта одређује тип, врсту и вредност грађевине која се на том простору може налазити. У
случају када је цена земљишта превазилази тренутну вредност грађевине, економски разлози
присиљавају власнике да уклоне старе грађевине, а да земљиште и добивени слободни простор
пренамене или искористе за изградњу новог објекта чија је вредност пуно већа од уклоњеног
објекта.

Велики број извођача и подизвођача сусреће се на градилиштима, велики број радника, велике
количине материјала, грађевинске механизације и опреме. Координација свих активности на
градилишту је од кључног значаја јер су радници изложени бројним опасностима и ризицима.
Руковођењем градилишта у складу са мерама безбедности и здравља на раду смањује се могуће
штетно дејство опасности, што би требало да резултира мањим бројем повреда на раду, посебно
оних са смртним исходом.

У раду је дат преглед главних опасности и штетности са којима се радници сусрећу при извођењу
радова на градилишту, односно при рушењу објекта. Познавајући ове опасности и њихову
природу деловања, можемо управљати ризицима до којих те опасности доводе и смањити их на
најмању меру кроз одређене мере заштите на раду. Потребно је да се сви запослени придржавају
свих прописаних мера заштите и да користе личну заштитну опрему која је наведена да је
обавезна при рушењу објекта.

СЕМИНАРСКИ РАД 20
 Одсек Београдска политехника

ЛИТЕРАТУРА

1. Марјановић Владимир, Петровић Александар. Безбедност и здравље на градилишту. Београд:

Номотехнички центар Београд, 2012;
2. Угарак, Драгослав. Основи безбедности и здравља на раду. Београд: Београдска политехника,
2012;
3. Угарак, Драгослав. Безбедност објеката и инсталација. Београд: Београдска политехника,
2010;
4. Ћировић, Горан и Лазић Војиновић, Славка. Безбедности и здравље на раду у грађевинарству.
Београд, 2009;
5. Еster Zdravko, Dobrilović Marko, Rušenje objekata, Zagreb: Rudarsko-geološko-naftni fakultet,
2016;
6. Закон о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 -
одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС,
132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020 и 52/2021);
7. Закон о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 101/05,91/15 и 113/2017);
8. Закон о заштити од пожара ("Сл. гласник РС", бр. 11/09, 20/15 и 87/18);
9. Закон о управљању отпадом ("Сл. гласник РС", бр. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018);
10. Уредба о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима ("Сл.
гласник РС", бр. 14/2009, 95/2010 и 98/2018);
11. Уредба о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима ("Сл.
гласник РС", бр. 14/2009, 95/2010 и 98/2018);
12. Правилник о заштити на раду при извођењу грађевинских радова ("Сл. гласник РС", бр.
53/97);
13. Правилник о садржини, начину и поступку израде и начину вршења контроле техничке
документације према класи и намени објеката ("Сл. гласник РС", бр. 73/2019);
14. Правилник о заштити на раду при изради експлозива и барута и манипулисању експлозивима
и барутима ("Сл. лист СФРЈ", бр. 55/69);
15. Правилник о поступку доношења и садржини програма уклањања објеката („Сл. гласник РС“
бр. 27/15);
16. Правилник о категоријама, испитивању и класификацији отпада ("Службени гласник РС", број
56/10 и 93/19);
17. Правилник о поступку прегледа и провере опреме за рад и испитивања услова радне околине
("Сл. гласник РС", бр. 94/06 и 108/06);
СЕМИНАРСКИ РАД 21
 Одсек Београдска политехника

18. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу средства и опреме
заличнузаштииту на раду ("Сл. гласник РС", бр. 92/08 и 101/18);
19. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад
("Сл. гласник РС", бр. 23/09, 123/12 и 102/15);
20. Правилник о заштити на раду при извођењу грађевинских радова (''Сл. гласник РС'', бр. 53/97);
21. Брошура безбедан и здрав рад [Интернет]. Доступно на: https://rb.gy/g0sych (Приступ:
05.03.23.).

СЕМИНАРСКИ РАД 22