Звук

 Звук је облик таласног кретања које опажамо чулом слуха.

 Област физике која се бави изучавањем настајања звука, његових основних
својстава и --закона као и практичне примене – акустика.
 Тело које својим осциловањем производи звук зове се звучни извор.
 Звучни извор може бити свако тело (чврсто, течно, гасовито) које осцилује
са фреквенцијом у интервалу чујности
Ове границе су индивидуалне
Код старијих особа горња граница фреквенције пада
на 13kHz.
Осетљивост ува је највећа при фреквенцијама од 1 до
5 kHz.
У обичном говору фреквенције звука су до 10kHz, а у
музици у распону од 100Hz до 5000Hz
Да би настао звук, потребан је звучни извор и материјална
средина кроз коју се звук преноси. Од звучног извора осцилације
се преносе на околне честице. Честице осцилују тако да настаје
њихово наизменично згушњавање и разређивање – звучни талас.
Звучни талас у уху изазива осциловање бубне опне, што ствара
осећај чујности звука.
Звучни таласи:
• механички таласи
• простиру се само кроз материјалну средину
• лонгитудинални таласи (згушњавање и разређивање
средине кроз коју се простиру)
Звук се не простире кроз вакуум.
 Слушамо разноврсне звукове – међу њима се разликују тонови и
шумови.
 Тон је звук тачно одређене фреквенције и настаје хармонијским
осциловањем извора звука. Музички инструменти или наши
говорни органи производе сложене тонове који могу да се
представе као збир хармонијских осцилација (као комбинација
више простих тонова) чије су фреквенције целобројни умношци
најниже фреквенције. Звук најниже фреквенције назива се основни
(прости) тон или први хармоник, а сви остали су виши хармоници.
Висину тона одређује основни хармоник, а боју тона његови виши
хармоници. Тон чија је основна фреквенција мала, изазива осећај
ниског тона – бас, баритон (45Hz). Ако је фреквенција основног
тона велика, овај тон ће бити висок – сопран (2300Hz).
 пример: певање, звукови затегнутих струна
Шум је звук који је резултат веома сложеног
непрекидног и непериодичног осциловања и по
амплитудама и по фреквенцијама. Не могу да се
разложе на просте хармонијске осцилације. Њихов
спектар је континуалан (састављен од низа
фреквенције које непрекидно испуњавају интервал).
пример: рад мотора, експлозије, шкрипање гребање
Извори звука
 Свако тело које осцилује фреквенцијом у интервалу чујности
(20Hz-20kHz) може да буде извор звука.
 Добар извор звука је онај који енергију сопственог осциловања
успешно преноси на околну средину. Ефикасност преношења се
побољшава додавањем резонаторских шупљина. На тај начин
се добија јаснији и интензивнији звук.
 Пример: Звучна виљушка и резонаторска шупљина
 Звучна виљушка се најчешће користи у лабораторијама као извоз простог
звука (фреквенције 300-400Hz). Звучна виљушка емитује веома слаб звук.
Када се звучна виљушка стави на дрвену правоугаону кутију добија се
знатно јачи звук. Појачан звук се добија осциловањем ваздушног стуба у
кутији
 Да би дошло до осциловања ваздушног стуба због резонанције, дужина
кутије треба да буде једнака четвртини или непарном умношку
четвртине таласне дужине звучног таласа који емитује звучна виљушка.
 Основне карактеристике звучних извора су сопствена
феквенција и снага.
 Као звучни извори чије особине могу да се мењају по
потреби користе се звучне виљушке, сирене, музички
инструменти, звучници…
 Најједноставнији извори звука су затегнуте жице,
ваздушни стубови и штапови.
 Људски говор је комбинација осциловања гласних
жица и ваздушног стуба који се формира у усној
шупљини.
 Дужина жице износи:

 Таласна дужина:

 Сопствена фреквенција:
Карактеристике звука

Три су основне карактеристике звука:

јачина,
висина и
боја звука.
Висина звука одређена је фреквенцијом (фреквенција
већа – тон виши).
Прост тон има само једну фреквенцију.
Сложени тон поред основне фреквенције садржи и
више хармонике. Међутим и висину сложеног звука
одређује висина основног тона.
Промену фреквенције основног тона наше уво
региструје као промену висине звука.
Боја звука

Карактеристична за сваку врсту.

Боју тона одређују виши хармоници.
Зависи од броја хармоника, од односа њихових
амплитуда и фреквенција.
 Парни хармоници дају звуку топлину и мекоћу,
а непарни хладноћу и оштрину.
Јачина звука

 Разликујемо објективну и субјективну јачину звука.

 Објективну одређује енергија звучниг таласа који се у јединици
времена преноси честицама које осцилују кроз јединичну
површину нормалну на правац кретања таласа:
𝐸
𝐼=
𝑆∙𝑡
𝐽 𝑊
 Изражава се ватима по квадратном метру 𝑚2 ∙𝑠
= 𝑚2
Људско уво чује различито тонове који објективно имају
исту јачину. Значи, морамо да разликујемо јачину звука,
коју чује наше уво и објективну јачину коју региструју
инструменти.
Јачина звука коју чује наше уво назива се субјективна
јачина звука. Иако субјективна јачина расте са
објективном, та зависност није линеарна.
Да би звучни сигнал изазвао осећај звука, потребно је да
јачина звука прелази неку минималну вредност која се
назива праг чујности.
Праг чујности је она јачина звука која је потребна да
звук одређене фреквенције изазове у уву једва приметан
осећај звука код човека.
 Праг чујности зависи од фреквенције и најнижи је за средње
фреквенције (1000-5000Hz). Ово уједно значи да је човеков
орган слуха тада најосетљивији.
 Узима се да је стандардни праг чујности:
𝑊
𝐼0 = 10−12
𝑚2
при фреквенцији:
𝜈 = 1𝑘𝐻𝑧
 Ако је звук велике јачине осећај се претвара у бол, па се та
јачина назива граница бола.
 Граница бола је она јачина звука при којој човек још јасно чује
звук уз непријатан субјективан осећај, који се претвара у бол
ако се јачина звука макар и мало повећа.
 Највећа јачина звука коју уво може да чује практично не зависи
𝑊
од фреквенције и износи око 10 2.
𝑚
 Зависност између субјективне и објективне јачине звука дата је
формулом:

 Јединица за субјективну јачину звука је децибел (dB).

Инфразвук

 механички таласи (лонгитудинални) чија је фреквенција мања

од 20 Hz (од 0,1 до 20 Hz).
 Због великих таласних дужина (у ваздуху 17 до 34 метара) ови
таласи лакше савладавају препреке на које наилазе – заобилазе
препреке, па могу да се простиру на веома велика растојања.
 Природни извори инфразвука су олује, таласи, лавине,
земљотреси, вулкани, водопади, муње и турбуленције ветра.
Инфразвук могу да производе машине, мотори, моторне
тестере, експлозије граната, пуцањ из артиљеријских оруђа.
Може да се јави и приликом померања предмета великих
површина.
Ултразвук

механички таласи (лонгитудинални) са фреквенцијама

већим од 20000Hz.
• испуштају делфини, слепи мишеви (35-70kHz) –
оријентација и сналажење
Ултразвучни таласи имају знатно већу енергију од
звучних.
Због мале таласне дужине (мање од 17mm) ови таласи
се одбијају од препреке на коју наилазе што омогућава
њихову широку примену у различитим областима.
 Користе се
• у техници за откривање грешака, обраду материјала,
добијање квалитетних слика, скидање мрља, прљавштине,
рђе и масних наслага у ултразвучним кадама
• у медицини – снимање унутрашњих органа
• за стерилизацију животних намирница
• мерење дубине океана и мора
 Принцип коришћења је врло једноставан: одашиље се
ултразвучни талас, који се одбија од препреке па се на
основу времена потребног да се талас врати одређује
удаљеност и облик објекта.
Доплеров ефекат

 Доплеров ефекат у акустици је појава повећања односно

смањења фреквенције звука коју чује посматрач при
међусобном приближавању или удаљавању извора звука и
посматрача.
 Пример:
 звук сирене аутомобила или бука коју мотор аутомобила прави
док нам се приближава другачија је од оне коју чујемо док се од
нас удаљава
 Извор звука и пријемник (посматрач) мирују
 Број таласа које емитује извор у јединици времена једнак је броју таласа који у
јединици времена стигну до пријемника.
 Растојање између два суседна брега исто је и за пријемник А и за пријемник В, што
значи да су исте и таласне дужине које региструју ови пријемници. Пошто се звук
шири кроз исту средину и према једном и према другом пријемнику, исте су и
фреквенције звука који они региструју.
 Фреквенција звука коју региструје пријемник једнака је фреквенцији извора.
Пријемник мирује а извор звука се
креће
 Таласна дужина звука који стиже у пријемнике другачија је него кад извор
мирује.
 Пример: Извор звука се приближава пријемнику А, а удаљава од пријемника В.
 Брегови звучног таласа који долази до пријемника А су ближе. Таласна дужина
коју региструје овај пријемник је мања од оне коју емитује извор звука.
 Пошто је:
𝑢
𝜈=
𝜆
Пријемник региструје већу фреквенцију звука него што је
фреквенција извора.
𝑢
𝜈 = 𝜈0
𝑢 − 𝜗𝑖
𝜈 - фреквенција звука коју региструје пријемник
𝜈0 - фреквенција звука коју емитује извор
𝑢 - брзина извора
𝜗𝑖 - брзина извора који се приближава пријемнику
 Пошто се извор звука удаљава од пријемника В, овај
пријемник ће регистровати већу таласну дужину (брегови
таласа даље) од оне коју емитује извор. Пријемник
региструје мању фреквенцију звука него што је
фреквенција извора.

𝑢
𝜈 = 𝜈0
𝑢 + 𝜗𝑖
𝜈 - фреквенција звука коју региструје пријемник
𝜈0 - фреквенција звука коју емитује извор
𝑢 - брзина извора
𝜗𝑖 - брзина извора који се удаљава пријемнику
Пријемник се креће а извор звука мирује

 Када се пријемник креће према извору, брегови таласа стижу до

пријемника већом брзином, па пријемник региструје већу
фреквенцију звука од оне коју емитује извор.

𝑢 + 𝜗𝑝
𝜈 = 𝜈0
𝑢

𝜈 - фреквенција звука коју региструје пријемник

𝜈0 - фреквенција звука коју емитује извор
𝑢 - брзина извора
𝜗𝑝 - брзина пријемника који се приближава извору
Када се пријемник удаљава од извор, брегови таласа
стижу до пријемника мањом брзином, па пријемник
региструје мању фреквенцију звука од оне коју емитује
извор.

𝜈 - фреквенција звука коју региструје пријемник

𝜈0 - фреквенција звука коју емитује извор
𝑢 - брзина извора
𝜗𝑝 - брзина пријемника који се удаљава од извора
У општем случају – када се крећу и извор
и пријемник
извор и пријемник се крећу један према другом

извор и пријемник се удаљавају један од другог